preporuke za razvoj i realizaciju studijskih - dlweb.kg.ac.rs · okruženje za učenje na daljinu...

Preporuke za razvoj i realizaciju studijskih programa na daljinu

Priredile Radojka Krneta i Danijela Šćepanović

2013

SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................................... 5

INFRASTRUKTURA ZA RAZVOJ I REALIZACIJU STUDIJA NA DALJINU ........................... 7

1 OKRUŽENJE ZA UČENJE NA DALJINU ........................................................................ 7 1.1 Izbor okruženja za učenje na daljinu ........................................................................................................... 9

2 PLATFORMA ZA UČENJE NA DALJINU ...................................................................... 10 2.1 Struktura hardverske platforme za učenje na daljinu ................................................................................ 10 2.2 Softverska platforma za učenje na daljinu ................................................................................................ 11

3 INFRASTRUKTURA I OBEZBEĐENJE KVALITETA U RAZVOJU I REALIZACIJI STUDIJSKOG PROGRAMA NA DALJINU ........................................................................... 11 3.1 Paket materijala za učenje ........................................................................................................................ 12 3.2 Konsultacije .............................................................................................................................................. 12 3.3 Administrativno-tehnička podrška ............................................................................................................. 12 3.4 Obezbeđenje sigurnosti i privatnosti u sistemu za učenje na daljinu ........................................................ 13 3.5 Infrastruktura za e-učenje i dostupnost licima sa posebnim potrebama ................................................... 13 3.6 Infrastruktura i testiranje znanja ................................................................................................................ 13

ADMINISTRIRANJE STUDIJSKIH PROGRAMA NA DALJINU U OKVIRU INFORMACIONOG SISTEMA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE .......................................... 15

1 KORISNICI INFORMACIONOG SISTEMA ................................................................... 16

2 OSNOVNI FUNKCIONALNI ZAHTEVI .......................................................................... 16 2.1 OPŠTI FUNKCIONALNI ZAHTEVI ........................................................................................................... 16 2.2 ŠKOLSKA GODINA I SEMESTRI ............................................................................................................. 17 2.3 OCENE ..................................................................................................................................................... 17 2.4 STUDIJSKI PROGRAMI I PREDMETI ...................................................................................................... 17 2.5 INDEKSI I DOSIJEA STUDENATA .......................................................................................................... 17 2.6 FINANSIJE ............................................................................................................................................... 17 2.7 KOMPATIBILNOST PREDMETA I PROGRAMA ...................................................................................... 17 2.8 PRIJAVLJIVANJE ISPITA ......................................................................................................................... 18 2.9 UPISI ........................................................................................................................................................ 18 2.10 PREGLEDI I IZVEŠTAJI ........................................................................................................................... 18 2.11 USLUGE ................................................................................................................................................... 18

3 BIZNIS PRAVILA .......................................................................................................... 19 3.1 OCENE ..................................................................................................................................................... 19 3.2 ŠKOLSKA GODINA I SEMESTRI ............................................................................................................. 19 3.3 RESURSI I RASPOREDI .......................................................................................................................... 19 3.4 STUDIJSKI PROGRAMI I PREDMETI ...................................................................................................... 19 3.5 INDEKSI I DOSIJEA STUDENATA .......................................................................................................... 20 3.6 FINANSIJE I OSIGURANJE ..................................................................................................................... 21 3.7 KOMPATIBILNOST PREDMETA I PROGRAMA ...................................................................................... 21 3.8 PRIJAVA ISPITA ...................................................................................................................................... 22 3.9 UPISI ........................................................................................................................................................ 22 3.10 PREGLEDI I IZVEŠTAJI ........................................................................................................................... 23

NASTAVNE METODE UČENJA NA DALJINU I KREIRANJE ONLAJN KURSEVA ............. 24

1 OD INDIVIDUALNIH DO GRUPNIH OBLIKA I METODA E-UČENJA/E-NASTAVE ...... 25 1.1 Metode e-učenja i obrazovanja na daljinu kao metode komunikacije ....................................................... 26 1.2 Kako stimulisati diskusiju u e-nastavi/e-učenju? ....................................................................................... 28 1.3 Kooperacija i kolaboracija u e-učenju/e-nastavi ........................................................................................ 29 1.4 E-nastava i razvoj e-odeljenja ................................................................................................................... 31

2 STRUKTURA I KREIRANJE ONLINE KURSEVA ......................................................... 34 2.1 Struktura online kurseva ........................................................................................................................... 34 2.2 Kreiranje online kursa: vrste dispozitiva .................................................................................................... 35

3 PROCES RAZVOJA E-KURSEVA ................................................................................ 38 3.1 Instrukcioni dizajn ..................................................................................................................................... 38 3.2 ADDIE model instrukcionog dizajna .......................................................................................................... 38

KOMPETENCIJE NASTAVNIKA ZA RAD U ONLAJN OKRUŽENJU ................................... 41

4

1 . PRIPREMA ONLAJN NASTAVNIH AKTIVNOSTI ....................................................... 41 1.1 Priprema studenata za efikasno korišćenje IKT ........................................................................................ 42 1.2 Priprema studenata za onlajn nastavu ...................................................................................................... 42 1.3 Dizajniranje onlajn programa/kurseva/aktivnosti (resursa) ........................................................................ 42 1.4 Razvoj obrazovnih onlajn aktivnosti/resursa ............................................................................................. 43 1.5 Izbor i primena onlajn aktivnosti/resursa ................................................................................................... 43

2 REALIZACIJA ONLAJN NASTAVNIH AKTIVNOSTI ..................................................... 44 2.1 Moderisanje onlajn aktivnosti .................................................................................................................... 44 2.2 Vođenje studenata kroz autentične i relevantne onlajn aktivnosti ............................................................. 45

3 PROCENA NAPREDOVANJA STUDENATA ................................................................ 45 3.1 Planiranje procene znanja ......................................................................................................................... 45 3.2 Praćenje, vrednovanje i izveštavanje o napredovanju studenata .............................................................. 46

ORGANIZACIJA PODRŠKE STUDENTIMA KOJI STUDIRAJU NA DALJINU ..................... 47

1 OPŠTE PREPORUKE ZA ORGANIZACIJU PODRŠKE STUDENTIMA ....................... 47 1.1 Šta je e-tutor?............................................................................................................................................ 47 1.2 Realizacija sistema za e-tutorstvo ............................................................................................................. 48 1.3 Načini intervencije ..................................................................................................................................... 50 1.4 Timski rad ................................................................................................................................................. 50 1.5 Uloge i kompetencije e-tutora ................................................................................................................... 51 1.6 Od čega sve zavisi? .................................................................................................................................. 53 1.7 Ko su vaši studenti .................................................................................................................................... 54 1.8 Podrška korisnicima sa posebnim potrebama ........................................................................................... 55

2 AKADEMSKA I NEAKADEMSKA PODRŠKA ............................................................... 55 2.1 Definisanje obima kursa ............................................................................................................................ 56 2.2 Objašnjenje sadržaja nastavnog materijala ............................................................................................... 56 2.3 Vrednovanje i ocenjivanje ......................................................................................................................... 56 2.4 Podsticanje na aktivnost u učenju ............................................................................................................. 57 2.5 Razvoj sposobnosti za učenje ................................................................................................................... 57 2.6 Podsticanje na obogaćivanje znanja ......................................................................................................... 57 2.7 Balans između aktivnosti ........................................................................................................................... 57 2.8 Stilovi podrške u procesu učenja ............................................................................................................... 58 2.9 Sinteza ...................................................................................................................................................... 58

3 PODRŠKA U CILJU RAZVOJA SPOSOBNOSTI ZA UČENJE ..................................... 59 3.1 Izbor pristupa učenju ................................................................................................................................. 59 3.2 Kategorizacija sposobnosti za učenje ....................................................................................................... 59 3.3 Kognitivne sposobnosti bitne za uspešno učenje ...................................................................................... 60 3.4 Proaktivna korisnička podrška za razvoj sposobnosti za učenje ............................................................... 61

4 KOMUNIKACIJA KAO ELEMENT PODRŠKE STUDENTIMA ....................................... 62 4.1 Tipovi i karakteristike komunikacije ........................................................................................................... 62 4.2 Uključivanje komunikacije u sistem podrške studentima ........................................................................... 62

5 MULTIMEDIJA I WEB 2.0 U OKVIRU KORISNIČKE PODRŠKE .................................. 63 5.1 WEB 2.0 .................................................................................................................................................... 64

6 ZAKLJUČAK ................................................................................................................. 64

REČNIK POJMOVA ............................................................................................................. 66

5

Uvod

Zbog sve većeg udela onlajn usluga u sektoru pružanja usluga visokog obrazovanja u svetu, može se očekivati sličan, mada, donekle, usporen trend ovakvog razvoja i u zemljama Zapadnog Balkana.

Pred našim univerzitetima je veliki izazov da prebrode nedostatak iskustva i duge tradicije u obrazovanju na daljinu i da počnu da nude kvalitetne studije na daljinu, kao i da povećaju broj upisanih i diplomiranih studenata na tim studijama.

Od velike važnosti je da nadležne institucije u zemljama Zapadnog Balkana, koje su odgovorne za vođenje obrazovne politike u oblasti visokog obrazovanja, prepoznaju značaj i potrebu da se ovaj način organizacije nastave i učenja dodatno podrži i razvija. Do sada su realizovani i započeti određeni međunarodni i nacionalni projekti u svim zemljama Zapadnog Balkana sa ciljem da iniciraju nove studijske programe na daljinu i unaprede kvalitet elektronskog učenja u onim institucijama visokog obrazovanja gde se ono već primenjuje.

Jedno od najvažnijih pitanja u oblasti visokog obrazovanja, uopšte, pitanje obezbeđivanja/osiguranja kvaliteta nosi određene specifičnosti kada je obrazovanje na daljinu u pitanju. U okviru visokoškolskih ustanova susreće se raznovrsnost uslovljena opštim naučno-umetničkim i kulturunim nasleđem, lokalnim regulativama, karakteristikama ukupnog sistema osiguranja kvaliteta i kapacitetima ustanove da na ovim temeljima gradi nove pristupe organizaciji nastave i učenja, poput realizacije obrazovanja na daljinu. Uočljivo je da se prakse razlikuju od jedne institucije do druge, i da obično nisu praćene jasnim smernicama, praktičnim uputstvima i dokumentima koja bi mogla pomoći da se osigura što bolji kvalitet realizacije nastave uopšte, kao i nastave i učenja na daljinu.

Regionalni Tempus projekat “Unapredjenje kvaliteta studija na daljinu u ustanovama visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu” DL@WEB bavi se unapređenjem kvaliteta elektronskog učenja u visokoobrazovnim institucijama Zapadnog Balkana kako bi se omogućilo njihovo lakše uključivanje u Evropski prostor visokog obrazovanja. Osnovni cilj projekta je da se dodatno obuči nastavno osoblje, unaprede i razviju nacionalni standardi za akreditaciju, kao i smernice i procedure za obezbeđivanje kvaliteta na studijskim programima koji se realizuju na daljinu. U cilju unapređenja postojećih regulativa na nacionalnom i institucionalnom nivou u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji formirane su radne grupe koje su u okviru predviđenih aktivnosti na projektu pripremile dokumenata koja će biti polazna osnova za donošenje novih i unapređenje postojećih regulativa.

Ovaj dokument je nastao kao rezultat projektne aktivnosti koja se bavi unapređenjem univerzitetskih regulatornih dokumenata i namenjen je onima koji su uključeni i/ili će biti uključeni u razvoj i realizaciju studijskih programa na daljinu na nivou visokoškolskih institucija (nastavno osoblje, tehničko osoblje, administrativno osoblje, kao i institucionalni menadžment)

Dokument obuhvata samo neke od segmenata koji su važni za razvoj i realizaciju kvalitetnog studijskog programa na daljinu i predstavlja okvir i polazište za dalja razmatranja i nadogradnju. Obuvaćene su teme koje se mogu svrstati u dve oblasti: a) razvoj i organizacija studija na daljinu i b) realizacija nastave i učenja na daljinu. U okviru prve oblasti date su preporuke u vezi sa infrastrukturom potrebnom za razvoj i realizaciju studija na daljinu i administracijom studija na daljinu u okviru informacionog sistema visokoškolske ustanove, a u drugoj preporuke koje se odnose na nastavne metode učenja na daljinu, kreiranje onlajn kurseva, nastavničke kompetencije potrebne za izvođenje onlajn nastave i korisničku podršku u sistemima za učenje na daljinu.

U kreiranju dokumenta učestvovali su univerzitetski nastavnici i doktoranti sa partnerskih univerziteta iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Italije i Francuske. Autori imaju višegodišnje

6

teorijsko i praktično iskustvo u primeni elektronskog učenja u obrazovanju.

Prevod teksta u poglavlju Administriranje studijskih programa na daljinu u okviru informacionog sistema visokoškolske ustanove, sa makedonskog na srpski jezik priredila je Milena Stanković. Prevod dela teksta koji se odnosi na Strukturu i kreiranje onlajn kurseva u poglavlju Nastavne metode učenja na daljinu i kreiranje onlajn kurseva, sa engleskog na srpski jezik priredila je Dragana Bjekić. Prevod dela teksta koji se odnosi na e-tutorstvo (1.1 - 1.6) u poglavlju Organizacija podrške studentima koji studiraju na daljinu, sa engleskog na srpski jezik priredili su Milena Stanković i Radomir Stanković.

7

Infrastruktura za razvoj i realizaciju studija na daljinu

Radojka Krneta, Marjan Milošević,

Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu

Infrastruktura za realizaciju obrazovanja na daljinu u užem smislu obuhvata opremu i softver čijim instaliranjem se obezbeđuje jedan od preduslova za realizaciju ovako organizovanog obrazovnog procesa.

Za potrebe realizacije studija na daljinu visokoškolska institucija je u obavezi da formira, administrira i održava odgovarajuću infrastrukturu, čime se obezbeđuje: dostupnost materijala za učenje, sinhrona i asinhrona komunikacija između svih aktera uključenih u proces učenja i nastave, praćenje napretka studenata i sprovođenje ostalih aktivnosti od značaja za uspeh učenja na daljinu. Potrebno je da infrastruktura prati moderne tehničke standarde, da bude modularna, fleksibilna i skalabilna (u skladu sa porastom broja korisnika) i usklađena sa potrebama ciljne grupe korisnika.

U okviru infrastrukture za učenje na daljinu visokoškolska ustanova mora da obezbedi potrebne resurse (oprema, biblioteka, prostor) za uspostavljanje i održavanje dvosmerne komunikacije na liniji nastavnik – student i student – student, radi realizacije obrazovnih aktivnosti na daljinu (kompletna nastava i/ili delovi nastave, konsultacije, samoprovere, provere znanja u sklopu predispitnih obaveza, projekti, seminarski radovi i sl.) [KAPK, 2010].

Preporučljivo je da infrastruktura za učenje na daljinu bude integrisana u informaciono-komunikacionu infrastrukturu ustanove i na taj način povezana sa informacionim sistemom ustanove, e-bibliotekom ili drugim elektronskim sistemima. Šire posmatrano, infrastruktura za učenje na daljinu obuhvata i ljudske resurse koji su odgovorni za organizaciju i administriraciju studija na daljinu, realizaciju nastave tj. stvaranje podsticajnog okruženja za učenje

Visokoškolska ustanova može organizovati studijski program na daljinu za svaku oblast i svako obrazovno-naučno i obrazovno-umetničko polje, ako se nastavni sadržaj, podržan raspoloživim resursima, može kvalitetno usvojiti kroz studije na daljinu i ako se obezbeđuje isti nivo znanja diplomiranih studenata, ista efikasnost studiranja i isti rang (kvalitet) diplome kao i u slučaju uobičajenog načina realizacije studijskog programa. Studijski program zasnovan na nastavnim metodama i tehnologijama obrazovanja na daljinu podržan je resursima koji obezbeđuju kvalitetno izvođenje studijskog programa [KAPK, 2010].

OKRUŽENJE ZA UČENJE NA DALJINU 1

Okruženje za učenje na daljinu je jezgro infrastrukture za učenje na daljinu i predstavlja kompleksni sistem koji uz tehnološke komponente (infrastrukturu) uključuje i niz organizacionih, administracionih i instrukcionih komponenti za učenje na daljinu.

Modularnost je jedna od ključnih osobina okruženja za učenje na daljinu na osnovu čega se svako okruženje za učenje na daljinu može posmatrati kao skup izdvojenih modula koji funkcionišu nezavisno, ali tek kada se koriste u sprezi jedan sa drugim čine kompletno okruženje za elektronsko učenje. Modularnost okruženja za učenje na daljinu obezbeđuje njegovu jednostavnu modifikaciju - svaki modul treba da se specifikuje sa dovoljno detalja

8

kako bi se omogućilo korektno povezivanje modula kao i zamena modula sa njima ekvivalentnim modulima.

Moduli okruženja za učenje na daljinu su:

Infrastrukturni modul (hardverska, softverska i komunikaciona infrastruktura okruženja za elektronsko učenje).

Modul alata za elektronsko učenje (specifični alati, mehanizmi, servisi, mediji i softveri koji se koriste za razvoj i prezentaciju okruženja za elektronsko učenje).

Modul za administriranje (administracioni poslovi u vezi sa razvojem, implementiranjem i upravljanjem sistema za učenje na daljinu).

Modul instrukcionog interfejsa (inkorporacija instrukcionog – nastavnog materijala u okruženje za elektronsko učenje sa metodama i procedurama za obezbeđivanje efektivne interakcije između okruženja za elektronsko učenje i učenika).

Modul za obezbeđenje kvaliteta (obezbeđuje kontinualnu evaluaciju i kontrolu kvaliteta sistema za učenje na daljinu).

Okruženje za učenje na daljinu treba da ima:

Jedinstven korisnički interfejs koji podržava više kategorija korisnika, uključujući studente, nastavnike i administrativno osoblje, putem koga se omogućava velikom broju studenata lak i autorizovan (siguran) pristup nastavnim sadržajima, kreiranim u raznim formatima (tekst, zvučne i video informacije), ostalim nastavnim aktivnostima, kvalitetno vođenje kroz proces učenja, samotestiranje i testiranje, kao i automatsko praćenje napredovanja studenata kroz različite oblike provere znanja kao i generisanje odgovarajućih izveštaja [KAPK, 2010].

Mogućnost izvođenja različith oblika nastave: javno emitovanje vremenski planiranog nastavnog događaja (emitovanje predavanja ili diskusija nastavnika/stručnjaka snimljene uz pomoć video kamera uživo ili ranije napravljenog i pripremljenog video snimka), u svako doba dostupna predavanja i multimedijalni nastavni materijali, kao i konsultacije u realnom vremenu (sinhrona komunikacija putem video ili web konferencija, chat-a) i/ili putem asihrone komunikacije (diskusioni forumi, wiki, blog, društvene mreže)

Mogućnost kvalitetne dvosmerne komunikacije nastavnika i saradnika sa studentima i studenata međusobno, koja omogućava usluge elektronske pošte, diskusionih foruma i diskusija u realnom vremenu;

Mogućnost evidentiranja vremena koje student provede na proučavanju nastavnog materijala i proveru i ocenjivanje studenata pomoću testova, a uz podršku i pod kontrolom specijalizovanog softverskog paketa;

Visoku pouzdanost sistema kroz odgovarajući sistem kontrole pristupa i zaštite sadržaja.

Za studente koji studiraju na daljinu potrebno je obezbediti opšte uputstvo (Vodič) za prijavu u okruženje i njegovo korišćenje u procesu učenja.

Za svaki od nastavnih predmeta, u okviru okruženja, potrebno je da bude dato uputstvo za učenje koje sadrži konkretne predloge i sugestije u vezi strategije učenja studenata i samostalne provere znanja [KAPK, 2010]. Način realizacije i vrsta predispitnih obaveza u okruženju za učenje na daljinu i završnog ispita treba da bude definisan ovim uputstvom za učenje koje se za svaki predmet postavlja u okruženju na početku nastavnih aktivnosti.

9

1.1 Izbor okruženja za učenje na daljinu

Okruženje bi trebalo da podržava kako sinhrone, tako i asinrone vidove komunikacije nastavnika i studenata, kao i studenata međusobno, korišćenjem poznatih alata i tehnologija za elektronsko učenje. Nastavnicima i studentima studijskog programa na daljinu za uspešno obavljanje ovih onlajn komunikacija potrebna su samo osnovna informatička znanja. Konsultacije, na primer, nastavnik može obavljati korišćenjem onlajn alata za asinhronu komunikaciju kao što su forumi i elektronska pošta ili sinhronih alata koji omogućavaju audio konferencije, veb konferencije, video konferencije, onlajn radionice, virtuelne sastanke, i sl. Asinhroni alati mogu se koristiti i za dostavljanje različitih izveštaja studentima. Takođe, okruženja podržavaju različite oblike provere znanja [KAPK, 2010], npr. testovi (samoevaluativni i evaluativni), eseji, wikiji, blogovi. U pogledu ocenjivačke sposobnosti okruženja, sistem treba da obezbedi prepoznavanje identiteta studenta i autentičnu proveru znanja svakog studenta.

Veoma je važno izvršiti pravilan izbor okruženja za učenje. Kriterijumi za izbor zavise od konkretnog koncepta e-učenja koje se planira. Na primer, u slučaju mešovito organizovane nastave (blended/mixed/hybrid) učenja, gde je zastupljena kombinacija tradicionalne nastave i onlajn nastave na daljinu, prioritetni zahtev koji se postavlja pred okruženje može biti mogućnost da se nastavni sadržaji prezentuju u onlajn okruženju, mogućnost kolaboracije i/ili provere znanja. Sa druge strane, za scenarije koji podrazumevaju isključivo nastavu i učenje na daljinu, od posebnog značaja je mogućnost praćenja napretka učenika, odnosno sledljivost resursa za učenje.

Neki od kriterijuma za izbor okruženja su:

Sadržajni i pedagoški aspekti:

Pružanje autonomije u radu studenata.

Obezbeđenje interakcije svih učesnika obrazovnog procesa

Poštovanje didaktičkih principa i pedagoških teorija (postepenost, individualizacija...)

Praćenje ukupnog napredovanja i postignuća studenata (testovi, portfolio, ocenjivanje foruma itd.)

Podrška za različite multimedijalne formate

Podrška za kolaboraciju, sihnrono i asinhrono učenje

Podrška za obrazovne standarde.

Tehnički aspekti:

Podržanost platformi (Windows, Linux/UNIX)

Hardverski zahtevi, skalabilnost i sigurnost

Ergonomski (user friendly) interfejs

Lakoća korišćenja softvera

Relativna lakoća administracije (izrada rezervnih kopija, ažuriranja i sl.)

Troškovi (licenca za server, klijentske licence, cena nadgradnje, cena održavanja)

http://e-lab.tfc.kg.ac.rs/moodle/mod/wiki/view.php?wid=343&userid=0&groupid=0&page=Primer

10

PLATFORMA ZA UČENJE NA DALJINU 2

U cilju obezbeđenja potrebnih resursa potrebno je da bude instalirana hardverska, sistemska i mrežna oprema visokih performansi (integrisana računarska platforma) na koju je postavljeno okruženje za učenje na daljinu kao osnovni resurs koji obezbeđuje sistem obrazovanja na daljinu. U okviru integrisane platforme mogu se razlikovati hardverska i softverska platforma.

2.1 Struktura hardverske platforme za učenje na daljinu

Hardverska platforma predstavlja fizičku komponentu infrastrukturnog modula za učenje na daljinu. Opšti izgled strukture hardverske platforme za učenje na daljinu prikazan je na slici 1.

Slika 1 - Opšti izgled strukture hardverske platforme za učenje na daljinu

Kompleksna hardverska platforma za realizaciju nastave na daljinu obuhvata, po pravilu,

sledeće podsisteme:

podsistem radnih stanica, koji podrazumeva računare koji se koriste za učenje

podsistem lokalne mreže, koji podrazumeva lokalnu mrežnu infrastrukturu (LAN mreža, svičevi, ruteri) i server datoteka (file server)

mrežni Internet podsistem, koji podrazumeva vezu ka Internetu, veb-server i striming-server

video-konferencijski podsistem, koji uključuje uređaje za prenos zvuka i slike putem Interneta

video-podsistem, koji obuhvata video-projektore, kamere i uređaje za snimanje video-materijala

audio-podsistem, koji obuhvata zvučne izlaze (zvučnike, miksetu i pojačalo) i zvučne ulaze (mikrofone).

11

Konkretna rešenja zavise od tipa studijskog programa.

2.2 Softverska platforma za učenje na daljinu

Softverska platforma za učenje predstavlja programsku komponentu infrastrukturnog modula

i obuhvata:

operativni sistemi kao podršku za softverske proizvode za učenje na daljinu,

softverske proizvode (LMS (Learning Management System), bazu podataka, sistem za kolaborativni rad, itd.),

odabrani set Web 2.0 alata koji omogućavaju realizaciju nastave i učenjaVažan deo softverske platforme za učenje na daljinu je veb server. Veb server omogućava komunikaciju korisnika i okruženja za učenje preko nekog Internet čitača (browsera). Tu je i niz softverskih aplikacija za podršku LMS sistema. (na primer, SMTP server za e-mail komunikaciju).

Primer konfiguracije softverske platforme za učenje na daljinu dat je na slici 2.

Slika 2. Primer konfiguracije softverske platforme za učenje na daljinu

INFRASTRUKTURA I OBEZBEĐENJE KVALITETA U RAZVOJU 3I REALIZACIJI STUDIJSKOG PROGRAMA NA DALJINU

Obezbeđenje kvaliteta studijskog programa na daljinu treba da bude integrisano u postojeći sistem obezbeđenja kvaliteta na visokoškolskoj ustanovi, imajući pri tom u vidu da obezbeđenje kvaliteta u nastavi na daljinu i u neposrednoj (face-to-face) nastavi nije potpuno isto.

Potrebno je utvrditi precizne procedure pristupa sadržajima.

U cilju uspostavljanja i održavanja dvosmerne komunikacije na liniji nastavnik – student i student-student radi realizacije obrazovnih aktivnosti na daljinu [KAPK, 2010] ustanova mora da pokaže da ima obezbeđenu računarsku opremu i brzu i sigurnu stalnu Internet vezu koja je raspoloživa za sve realizatore studijskog programa na daljinu. Studentima koji studiraju na daljinu akademska institucija treba da obezbedi i efikasne akademske i administrativne servise, koji treba da budu objavljeni i lako dostupni [Altabasca, 2012].

12

3.1 Paket materijala za učenje

Ustanova može da poseduje odgovarajuće softverske alate za pripremu nastavnog materijala u audio i video obliku i softverski sistem za upravljanje bazom podataka u kojoj se čuvaju sadržaji iz okruženja za učenje na daljinu. Nastavni materijal koji je dostupan preko okruženja treba da obezbeđuje kvalitetno izvođenje nastavnog procesa i omogućava studentima individualno ovladavanje gradivom. U procesu usvajanja znanja pored osnovnog nastavnog materijala kreiranog od strane nastavnika koriste se i različiti štampani i/ili elektronski pomoćni nastavni materijali kreirani od strane nastavnika, grupe programera, izdati od strane izdavača, kreirani od strane samih studenata ili resursi za elektronsko učenje iz onlajn baza podataka koje su kreirane od strane poznatih i priznatih organizacija koje su specijalizovane za isporuku udžbenika i drugih nastavnih i naučnih publikacija u elektronskom obliku.

Obezbediti poštovanje autorskih prava nad nastavnim materijalima u skladu sa odgovarajućom zakonskom regulativom i politikom ustanove.

Ukoliko se u nastavi na daljinu koristi emitovanje predavanja ili diskusija nastavnika/stručnjaka snimljenih uz pomoć video kamera uživo, ovakav vid nastave mora biti unapred vremenski planiran i obaveštenje o tome biti blagovremeno dato studentima.

3.2 Konsultacije

Za izvođenje konsultacija ustanove nastavnik može koristiti različite sinhrone (chat, skype, pričaonica, video-konferencija, web konferencija) i asinhrone vidove online komunikacije (e-pošta, forum, blog, wiki, drustvene mreze). Termini i oblik konstultacija moraju biti unapred planirani i najavljeni studentima.

3.3 Administrativno-tehnička podrška

Za kurseve koji se izvode na daljinu nije zadužen samo jedan nastavnik koji brine oko celog nastavnog procesa, već oni zahtevaju timove u kojima akademsko osoblje sarađuje sa drugim stručnjacima koji su uključeni u različite faze projektovanja i isporuke ovakvog kursa. Ukoliko visokoškolska ustanova ima kapacitete:

da obezbedi adekvatnu tehničku podršku za uspostavljanje i održavanje sistema za upravljanje procesom učenja,

potreban administrativni i tehnički kadar za realizaciju nastave na daljinu, (dizajneri multimedijalnih nastavnih sadržaja, moderatori nastavnih sadržaja, kao i administratori okruženja učenja na daljinu),

nastavnici i saradnici postići će viši nivo kvalitet nastave. Ukoliko su nastavnici koji izvode nastavu na daljinu istovremeno i dizajneri multimedijalnih nastavnih sadržaja i moderatori nastavnih sadržaja, oni moraju imati (ili steći) dodatne kompetencije za te aktivnosti.

Osoblje zaduženo za administraciju infrastrukture za učenje na daljinu u obavezi je da:

sprovodi aktivnosti osiguranja softverske i hardverske platforme za učenje

prati aktivnosti na nivou sistema za učenje i softverske platforme

vrši kreiranje rezervnih kopija podataka i periodično testira procedure oporavka podataka

proaktivno reaguje u slučajevima neovlašćenog upada u sistem, gubitka podataka i drugih incidentnih radnji

pruža tehničku podršku korisnicima

13

obaveštava korisnike sistema za e-učenje o relevantnim novostima vezanim za rad sistema (najave prekida u radu, novina u korišćenju servisa i sl.)

po potrebi organizuje različite vidove edukacije korisnika, kroz treninge i tutorijale

Što se tiče potrebnih ljudskih resursa, dokumentacija za akreditaciju studijskog programa na daljinu treba da naglašeno definiše koordinaciju, komunikaciju i strateško planiranje potrebnih ljudskih resursa, kao i ko rukovodi studijskim programom na daljinu [Jara, 2012]

Visokoškolska ustanova treba da raspolaže prostorom za smeštaj računarske platforme za podršku učenju na daljinu i rad na njenom održavanju [KAPK, 2010]. Taj prostor može biti i radni prostor administratora okruženja i tehničke podrške.

3.4 Obezbeđenje sigurnosti i privatnosti u sistemu za učenje na daljinu

Infrastruktura sistema za učenje na daljinu mora biti tako projektovana i održavana da obezbedi poverljivost i integritet podataka, odnosno kontinuitet nastavnog procesa.

Korisnici okruženja za učenje na daljinu (studenti, nastavnici, tutori, moderatori, administratori) moraju biti autentifikovani i autorizovani da bi koristili resurse sistema i učestvovali u procesu rada n sistemu. Korisnici su dužni da svoje podatke za prijavu na sistem čuvaju u tajnosti, odnosno da u slučaju problema nastalih kompromitovanjem ovih podataka, blagovremeno obaveste službu koja administrira sistemom.

3.5 Infrastruktura za e-učenje i dostupnost licima sa posebnim potrebama

Elementi infrastukture za e-učenje trebalo bi da budu prilagođeni za korišćenje od strane lica sa posebnim potrebama, što podrazumeva alternativne oblike upotrebe.

Sistem za e-učenje bi trebalo da raspolaže odgovarajućim opcijama koje omogućavaju olakšano korišćenje od strane lica sa posebnim potrebama, kojima se izgled sadržaja može prilagoditi, npr. izmena osnovne šeme izgleda okruženja u šemu sa većim kontrastom.

Osnovni interfejs bi trebalo da bude jasno vidljiv, jednostavan za navigaciju korišćenjem miša i tastature. Okruženje bi trebalo da podržava upotrebu dodatnih sistemskih alata koji olakšavaju korišćenje sadržaja, kao što su čitač teksta ili uveličavač (lupa).

Produkcijski softver koji se koristi za kreiranje paketa materijala za učenje trebalo bi da poseduje opcije kojima se sadržajima koji su prevashodno vizuelni dodaju glasovne instrukcije, dok se kod prevashodno auditivnih sadržaja, postavljaju tekstualne verzije, koje su integrisane u osnovni materijal.

3.6 Infrastruktura i testiranje znanja

Sistem za upravljanje elektronskim učenjem bi obavezno trebalo da poseduje modul za proveru znanja. Ovaj modul bi trebalo da ispuni osnovne dokimološke zahteve, ali i tehničke preduslove, kao što su:

Podrška za standarde (QTI, IACC) koji omogućavaju uvoz/izvoz pojedinačnih zadataka

Podrška za rad u različitim veb-čitačima

Mogućnost praćenja rezultata i izvoza izveštaja u pogodnim formatima

Mogućnost ograničenja vremena izrade testa

Dodatne opcije zaštite testa (preko lozinke testa, ograničenja IP adresa za pristup, mešanjem zadataka na strani i sl.)

14

Ukoliko je pravilnikom o studijama predviđena mogućnost onlajn provere znanja, tokom koje se ispitanik ne nalazi u ustanovi, odnosno ovlašćenom centru, neophodno je obezbediti sledeće tehničke preduslove:

Višeparametarsku autentifikaciju, npr. korišćenjem identifikacionih kartica, pored standardnog načina autentifikacije

Audio-video nadzor ispitanika tokom čitavog postupka testiranja

Kontrolu nad računarom ispitanika za vreme testiranja

Snimanje čitavog toka testiranja i njegovo adekvatno arhiviranje

LITERATURA

[Athabasca, 2012] Athabasca University, "Service Standards for Students", 2010. [Online]. Available: http://www2.athabascau.ca/students/servicestandards.php (Last visited: June 2012)

[Jara, 2012] M. Jara and H. Mellar, "Exploring the mechanisms for assuring quality of e-learning courses in UK higher education institutions", European Journal of Open and Distance Learning, Vol. 1. [Online]. Available: http:// www.eurodl.org/materials/contrib/2007/Jara_Mellar.htm (Last visited: June 2012)

[KAPK, 2010] Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, "Službeni glasnik RS", br. 106/2006, 112/2008, http://www.kapk.org/images/stories/pravilnici/pravilnik_o_standardima.pdf

http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fwww2.athabascau.ca%2Fstudents%2Fservicestandards.php&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNGgwAqBrHZH2b_eyKBdH5alrCh47g














http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fwww.eurodl.org%2Fmaterials%2Fcontrib%2F2007%2FJara_Mellar.htm&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNEhNtnFjBdVTJA5A5IZ_kFg5SroTA

















http://www.kapk.org/images/stories/pravilnici/pravilnik_o_standardima.pdf

15

Administriranje studijskih programa na daljinu u okviru informacionog sistema visokoškolske ustanove

Risto Malčeski

FON Univerzitet, Makedonija

Usled transformacije tradicionalnih fakulteta u fakultete koji određene studijske programe ili delove studijskih programa nude na daljinu, osim u procesu nastave i učenja, do niza promena dolazi i u svim drugim segmetima koji se tiču organizacije i administriranja studija. Stoga je preporučljivo da administriranje studijskih programa na daljinu bude integrisano i u postojeću informaciono-komunikacionu infrastrukturu pa samim tim i u informacioni sistem ustanove.

Visokoškolska ustanova može organizovati studijski program na daljinu za svaku oblast i svako obrazovno-naučno i obrazovno-umetničko polje, ako se nastavni sadržaj, podržan raspoloživim resursima, može kvalitetno usvojiti kroz studije na daljinu i ako se obezbeđuje isti nivo znanja diplomiranih studenata, ista efikasnost studiranja i isti rang (kvalitet) diplome kao i u slučaju uobičajenog načina realizacije studijskog programa. Studijski program zasnovan na nastavnim metodama i tehnologijama obrazovanja na daljinu podržan je resursima koji obezbeđuju kvalitetno izvođenje studijskog programa [KAPK, 2010].

Nadalje je prikazan jedan primer informacionog sistema za administriranje studija i studijskih programa na visokoškolskoj ustanovi, u koji je moguće integrisati i administriranje studijskih programa koji se izvode na daljinu

16

KORISNICI INFORMACIONOG SISTEMA 1

Sistem podržava unutrašnje i spoljašne korisnike. Spoljašni korisnici su studenti koji pohađaju nastavu u ustanovi i studenti na daljinu, kao i alumni.

Studentima je dostupan samo njihov profil. Oni prijavljuju ispite i kolokvijume, podnose zahteve i pristupaju podsistemu za elektronsko učenje. Alumni imaju pristup svom profilu i imaju mogućnost da ažuriraju svoj CV.

Koristnici informacionog sistema iz redova zaposlenih su: predstavnici organa upravljanja, nastavni kadar i administracija.

Korisnici iz redova organa upravljanja su prodekan za nastavu i/ili menadžer za studentska pitanja (prorektor za nastavu u slučaju integrisanog univerziteta ) i koordinator za mobilnost studenata.

Menadžer ima privilegije da definiše, gleda i modifikuje sve segmente studentske evidencije, ali ne i da unosi i potpisuje rezultate izvedenih ispita i kolokvijuma.

Koordinator za mobilnost studenata je zadužen za unošenje i definisanje kompatibilnih predmeta u sistemu. On ima privilegije da gleda studijske profile i da dodaje ispite u listu položenih ispita (priznati preneseni ispiti) studijskog profila.

Nastavni kadar se sastoji od nastavnika i saradnika sa odgovarajućim privilegijama: da unose i potpisuju rezultate realizovanih ispita i kolokvijuma, postavljaju i menjaju elektronske sadržaje u sistemu za elektronsko učenje.

Korisnici iz administracije su referenti za studentska pitanja, koji imaju odgovarajuće privilegije: da pregledaju i modifikuju određeni segment studentske evidencije. Ovoj grupi pripada i administrator sistema za elektronsko učenje, koji kreira i menja kurseve i dodeljuje privilegije korisnicima sistema.

OSNOVNI FUNKCIONALNI ZAHTEVI 2

2.1 OPŠTI FUNKCIONALNI ZAHTEVI

Sistem je rigidan u pogledu poštovanja vremenskih rokova i pravila.

Sistem omogućava kreiranje sopstvene nomenklature internih resursa na fakultetu (univerzitetu)

Sistem obezbeđuje olakšano pretraživanje, izveštavanje i upozoravanje na različite unapred definisane događaje, kontrolu pristupa različitim tipovima korisnika i evidenciju pristupa korisnika.

Sistem olakšava korespodenciju poštom tako što omogućava štampanje koverti koje se automatski popunjavaju adresama studenata iz određene grupe.

Isto tako, sistem omogućava evidenciju stranih studenata koji studiraju po stranim programima (npr. Program razmene studenata Erasmus i sl. )

17

2.2 ŠKOLSKA GODINA I SEMESTRI

Saglasno važećim zakonskim propisima, sistem omogućava evidentiranje rezličitih oblika studiranja.

2.3 OCENE

Sistem omogućava promene upisanih ocena u sistem, što automatski postaje vidljivo studentima i prosleđuje se grupi koja je polagala ispit.

Sistem omogućava generisanje unificiranih spiskova položenih ispita.

2.4 STUDIJSKI PROGRAMI I PREDMETI

Sistem omogućava unificirano kodiranje predmeta različitih studijskih programa, i izbor istih iz liste izbornih i fakultativnih predmeta. Dodatno, sistem omogućava definisanje studijskog programa, naučne oblasti, predmeta, matičnosti predmeta i kredita po predmetima studijskih programa.

Sistem omogućava definisanje različitog fonda časova istog predmeta u više studijskih programa kao i definisanje zavisnosti između predmeta, definisanje obaveznih i izbornih predmeta. Takođe sistem omogućava definisanje završeni nivo fakulteta kao i stečenu titulu na osnovu ukupnog broja stečenih kredita.

Sistem verifikuje studente koji mogu da upišu narednu školsku godinu u skladu sa pravilima definisanim u studijskom programu.

Sistem treba da omogući definisanje studijskih grupa za praćenje nastave po studijskim programima, smerovima, modulima, departmanima ili nastavnom jeziku, kao i automatsku ili ručnu raspodelu studenata po definisanim studijskim grupama. Studijski programi na daljinu deo su ovog sistema.

2.5 INDEKSI I DOSIJEA STUDENATA

Sistem omogućava dodeljivanje broja indeksa za svaki upisani studijski program, ukoliko student završava paralelno nekoliko studijskih programa, tako da jedan student može na osnovu broja indeksa da se prati kroz sve organizacione jedinice jednog studijskog progrma u okviru fakulteta (univerziteta).

2.6 FINANSIJE

Sistem omogućava definisanje finansijskih usluga na fakultetu (univezitetu). Po izvršenju definisane usluge za određenog sudenta izveštava se finansijski sistem.

Sistem treba da omogući definisanje različitih tipova stipendiranja studenata. Definisani su različiti načini plaćanja (dinamika plaćanja rata povezana sa datumima, rokovima, studijskim godinama, mogućnost plaćanja odjednom, sa ili bez popusta i kroz stipendiranje).

2.7 KOMPATIBILNOST PREDMETA I PROGRAMA

Sistem omogućava mapiranje kompatibilnih predmeta iz različitih studijskih programa, nezavisno da li su interni ili eksterni, uz odluku koordinatora za mobilnost.

Koordinator za mobilnost u sistem može da unosi sve priznate ispite u dosijeu studenta, prilikom prijema studenata sa drugog fakulteta (univerziteta) ili prilikom prelaska studenta sa jednog na drugi studijski program u okvirima samog univerziteta.

18

Sistem omogućava definisanje ekvivalentnih (kompatibilnih za priznavanje) predmeta iz pretodnih studijskih programa sa predmetima aktuelnih studijskih programa, kao i definisanje statusa svakog priznatog ispita. Studenti koji studiraju na daljinu imaju ista prava po pitanju priznavanja ispita kao i studenti koji nastavu pohađaju na fakultetu.

2.8 PRIJAVLJIVANJE ISPITA

Predviđena je mogućnost elektronskog prijavljivanja, što je naročito važno za studente koji studiraju na daljinu, tako što se automatski popunjavaju prethodno uneti podaci u profil studenta. Isto tako automatski se popunjavaju podaci koji se odnose na određenu ispitnu sesiju, predmet i određenog profesora.

Dodatno sistem generiše liste prijavljenih studenata za svaki predmet jedne ispitne sesije, kao i prijave za svakog od studenata sa potpuno popunjenim podacima.

2.9 UPISI

Predviđeno je mogućnost elektronskog prijavljivanja za upis studenata i slanje potrebne originalne dokumentacije poštom, što je, takođe, važno za studente koji studiraju na daljinu. Sistem omogućava unificirano unošenje podataka kandidata za upis od strane referenta za studentska pitanja, ali i samostalno apliciranje od strane samih kandidata. Sistem obezbeđuje generisanje rang listi kandidata koji su konkurisali za upis.

2.10 PREGLEDI I IZVEŠTAJI

Sistem generiše različite tipove izveštaja. Nekoliko izveštaja generišu liste kandidata po školama, gradovima i državama odakle dolaze, prema starosnoj strukturi, izabranom statusu, srednjoj oceni po semestru, godini studiranja, fakultetu ili celom univerzitetu.

Drugi izveštaji daju informacije koliko je studenata polagalo, položilo ili nije položilo ispit, dobilo određenu ocenu, prijavilo ispit, izašlo na kolokvijum, ili izašlo na ispit. Sistem proverava prosek ocena po semestru, po predmetima, po fakultetu, po profesoru za određeni interval i sl.

Dodatno sistem omogućava generisanje izlaznih pregleda i dokumenata kao što su potvrde o položenim ispitima, uverenja o diplomomiranju, dodatak diplomi, uverenje o statusu studenta i druge.

Sistem obezbeđuje izdavanje uverenja o završenom studijskom programu sa naznakom naučnih oblasti i njihovoj procentualnoj zastupljenosti u programu, sa svim predmetima i njihovim unificiranim identifikacionim kodovima, fondom časova, ocenom izraženom brojem, opisnom ocenom, brojem kredita, statusom predmeta (obavezan/izborni).

Sistem omogućava referentima za studentska pitanja ažuriranje i štampanje različitih tipova matičnih knjiga za svaki fakultet posebno.

Sistem omogućava štampanje listi studenata koji su prijavili ispit u roku predviđenom za prijavljivanje, delimična i potpuna uverenja o položenim ispitima kao i generisan istorijat studenta ili nastavnika koji obuhvata sve akcije studenta ili nastavnika u određenom vremenskom periodu. Kao dopuna štampanju dokumenata, sistem omogućava eksportovanje svih pregleda u više standardnih elektronskih formata kao što su pdf, excel, XML.

2.11 USLUGE

Sistem omogućava definisanje, dodeljivanje novih usluga i zamenu postojećih kao i povezivanje usluga sa različtim modelima plaćanja (paketi).

19

Korisnički interfejs treba da bude jednostavan tako da student može da prijavi ispit sa ne više od 4 korisničke akcije.

BIZNIS PRAVILA 3

Ovaj deo obuhvata listu biznis pravila nad kojima se gradi sistem za administriranje studentskih servisa.

Student ne može da ima istovremeno više statusa za jednu istu aktivnost .

Postoje tri tipa diploma: obična, izdata od strane fakulteta (univerziteta), dvojna izdata od strane dva fakulteta (po jedna sa svakog) i zajednička (jedna) izdata od strane dva fakulteta (univerziteta) za zajednički nastavni program. Jedan student može da ima samo jednu diplomu za jedan nastavni program.

3.1 OCENE

Svaku unetu ocenu u prijavu sistem automatski dopunjava sa opisnom ocenom. Ocena za odeređeni predmet može da sadrži više komponenti kao što su: ocena na kolokvijumima, ispitu, dodatnim aktivnostima kao i dopunki komentar ocene.

3.2 ŠKOLSKA GODINA I SEMESTRI

Sistem izveštava menadžera za studentska pitanja o studentima koji nemaju regulisan status određen broj dana posle isteka roka za regulisanje statusa u školskoj godini. Sistem obaveštava studente koji nisu overili semestar posle isteka roka za overu semestra.

Sitem ne dozvoljava studentu prijavu ispita za određeni predmet ukoliko nije overio semestar u kojem se sluša taj predmet.

Da li će student moći da produži studiranje zavisi od broja stečenih kredita iz liste priznatih ispita prema aktuelnom nastavnom programu.

Apsolventski staž se upisuje na nivou jedne studentske godine, tj. zakonski definisan vremenski period za koji student mora da završi studije.

3.3 RESURSI I RASPOREDI

Sastav studijskih grupa može biti definisan prema diskrecionom pravu profesora, saradnika i demonstratora. Oni definišu raspored grupnih sesija i način komunikacije sa studentima.

3.4 STUDIJSKI PROGRAMI I PREDMETI

Sistem dozvoljava studentima promenu studijskog programa do diplomiranja ako žele tada da promene studijski program, osim u slučaju kada ponavljaju školsku godinu i kada često moraju da promene studijski program zbog njegove zastarelosti .

Sistem dozvoljava različite studijske programe za različite godine studiranja. Isto tako dozvoljeni su razlitčiti studijski programi na različitim smerovima jednog fakulteta.

Administrator sistema može da menja predmete u listi predmeta po prethodnoj odluci Dekanata. Sistem prvo traži da se unesu liste predmeta, a zatim omogućava da se grupišu predmeti po semestrima i/ili departmanima.

20

Sistem omogućava definisanje liste matičnih predmata na nivou fakulteta. U okviru jednog studijskog programa predmet može da ima sledeće statuse: obavezan i izborni, relacioni (sa preduslovom) ili nerelacioni (bez preduslova).

U sistemu su relacioni predmeti oni koji čine relaciju jedan na više sa drugim relacionim predmetima. Relacije mogu da postoje i između obaveznih i izbornih predmeta.

Kod relacionih predmeta sistem ne dozvoljava studentu da prijavi i polaže ispit iz predmeta koji je u relaciji sa nekim drugim predmetom koji mu prethodi. Relacioni predmeti se definišu nastavnim programom.

Predmetu u okviru sistema su definisani na nivou fakulteta (univerziteta). Svi predmeti na fakultetu (univerzitetu) imaju jedinstvene, unificirane kodove kroz sve studijske programe.

U sistemu jedan predmet ima samo jednu matičnu oblast, jedinstven unificiran kod, isti fond časova i isti broj kredita, nezavisno od fakulteta, studijskog programa, profesora, jezika i sl.

Sistem treba da daje podatak o procentualnoj zastupljenosti naučnih oblasti u studijskom programu, izračunatu i izraženu kroz broj kredita po predmetima koji čine studijski program. Studijski program u sistemu definiše dekanat (rektorat) fakulteta (univerziteta).

Jedan student može da pripada većem broju studijskih grupa. Studijske grupe definiše administrator sistema, uz prethodno dobijene kriterijume od strane profesora i slicno. Sistem može da pravi i automatsko razvrstavanje studenata uz prethodno unesen podatak o broju studenata po jednom profesoru za predavanja i broju studenata po jednom saradniku za vežbe.

3.5 INDEKSI I DOSIJEA STUDENATA

U sistemu dosije studenta ima tri grupe podataka: lični podaci, podaci koji se odnose na studije i finansijski podaci.

Sistem dozvoljava uvid u matične brojeve i ocene studenata jedino šefu - menadzeru službe za studentska pitanja i referentima zaduženim za određena studentska pitanja.

Predviđeni su sledeći statusi studenata: aktivan status, uslovno aktivan status, mirovanje i nerešen status.

Predviđeni su sledeći režimi studiranja studenata: redovni student, studiranje uz rad (ako to predviđa Zakon), samofinansirajući student i student na razmeni, ali u sistemu nema razlike između različitih režima studiranja.

Predviđeni su sledeći statusi za profile studenata: kandidat (domaća i nostrifikovana strana diploma, strana nenostrifikovana diploma), student, apsolvent (ako to predviđa Zakon), diplomirao i ispisao se.

Jedan student može da ima jedan od sledećih statusa: student preveden sa spoljašnjeg studijskog programa (sa drugog programa izvan fakulteta-univerziteta), student preveden sa drugog unutrašnjeg programa (sa drugog programa na istom fakultetu - univerzitetu) i student inicijalno upisan na određeni studijski program.

Sistem dozvoljava aktivan status studentu koji je regulisao finansijske obaveze i ispunio uslove za studiranje. Upis u narednu, višu godinu studiranja mogu da ostvare studenti koji imaju aktivan status.

21

Sistem ne dozvoljava studentima sa uslovno aktivanim statusom da upišu narednu godinu studija dok ne ispune uslove za to (steknu dovoljan broj kredita i položenih predmeta). Sistem ne dozvoljava (bez izuzetaka) upis naredne godine studija studentima sa uslovno aktivnim statusom i ako nisu ispunili uslove za upis u narednu godinu.

Sistem dozvoljava status mirovanje studentima koji su pismeno zahtevali i dobili status mirovanja studija za određeno vreme. Status mirovanja imaju studenti koji su se upisali na fakultet (univerzitet) ali studiraju na nekom stranom programu van fakulteta (univerziteta) u okviru studentske razmene (npr. Erasmus). Sistem dozvoljava prelaz sa statusa mirovanja u neki drugi status jedino nakon traženog i dobijenog rešenja o ponovnom aktiviranju statusa studiranja. Prilikom ponovnog aktiviranja statusa, ukoliko je došlo do promene studijskog programa, student se prebacuje na najnoviji studijski program i dobija status koji odgovara uslovima tog novog studijskog programa. Sistem ne dozvoljava da studenti sa statusom mirovanja prijavljuju i polažu ispite, upisuju i overavaju semestre i godine.

Sistem dozvoljava nerešen status studentima koji su ispunili uslove upisa u narednu godinu studiranja ali nisu regulisali finansijske obaveze ili su prevideli rok za upis ili overu semestra ili godine. Sistem ne dozvoljava studentima sa nerešenim statusom da prijavljuju i polažu ispite, upisuju ili overavaju semestar ili godinu.

Sistem ne dozvoljava da se ispiše student koji ima finansijski dug prema fakultetu (univerzitetu).

3.6 FINANSIJE I OSIGURANJE

U sistemu su definisane finansijske usluge na nivou univerziteta, fakulteta, studiskog programa i predmeta. Uprava fakulteta (univerziteta) i menadzer za studentska pitanja mogu da definišu nove usluge u sistemu.

Za svaki studijski program koji prati određeni student, u sistemu postoji lista usluga na osnovu koje se formira lista zaduženja studenta prilikom upisa školske godine.

Sistem ne dozvoljava upis naredne godnine studiranja i prijavu ispita sve dok student ima nepodmirene finansijske obaveze.

Studenti mogu da koriste stipendije ukoliko ispunjavaju uslove kojima se to uređuje (npr. prosek studija iznad 9.00) ili po odluci uprave fakulteta (univerziteta). Stipendije su u sistemu definisane kao model plaćanja.

U sistemu jedan student ima samo jedan model plaćanja, tako što je omogućena promena modela plaćanja na početku školske godine, ali i u toku školske godine tako što te podatke u sistem unosi referent za studijska pitanja. Prilikom promene modela plaćanja mora da se verifikuje da student nema dug po starijem modelu plaćanja. Prilikom svakog upisa nove školske godine bira se model plaćanja.

Spiskovi studenata za koje treba da se plati osiguranje ili slično, ažuriraju se svake godine.

3.7 KOMPATIBILNOST PREDMETA I PROGRAMA

Studente koji menjaju studijski program radi ponavljanja godine sistem tretira na isti način kao i studente koji prelaze sa drugog fakulteta i/ili univerziteta.

U sistemu za jedan predmet može da bude zaduženo više profesora, tako što predmet pripada jednoj naučnoj oblasti i jednom ili većem broju studijskih programa. Predmeti koji nisu matični za fakultet grupisani su po naučnim oblastima i podoblastima za svaki fakultet

22

posebno. Sistem vodi evidenciju o listama naučnih oblasti i podoblasti za svaki fakultet posebno.

Sistem ne dozvoljava dodavanje predmeta a da se pri tome ne definiše njegova pripadnost određenoj naučnoj oblasti ili podoblasti. Sistem ne dozvoljava neunificirano unošenje u odnosu na format kodova predmeta.

Prilikom prelaska studenta sa drugog fakulteta ili univerziteta priznavanje predmeta koje je student položio uvek je u skladu sa nomenklaturom fakulteta (univerziteta).

Ako se student prebacije sa starog studijskog programa na aktuelan tada bezuslovno ECTS koordinator vrši mapiranje predmeta koje je student položio po starom studijskom programu na novi studijski program na koji se student prebacuje. Prilikom prelaska sa starog na novi studijski program ukupan broj položenih ispita i kredita, obračunat prema novom studijskom programu određuje godinu studiranja od koje student započinje studije po novom studijskom programu. U sistemu se svi predmeti koji se nalaze na listi priznatih predmeta automatski upisuju kao položeni predmeti pri samom upisu odgovarajućeg semestra (svi ispiti retroaktivno) prema studijskom programu na koji je student prešao.

Za svakog studenta postoji jedinstvena lista priznatih ispita, a dekan potpisuje odluku o priznavanju ispita. Priznavanje ispita u sistemu se uvek odvija preko označavanja ispita u tekućoj studijskoj godini. Prilikom priznavanja ispita u sistem se dodaje i elektronski dokument sa odlukom o priznavanju ispita. Priznavanje ispita sa različitih studijskih programa uvek se odvija u odnosu na tekući studijski program na fakultetu (univerzitetu).

3.8 PRIJAVA ISPITA

Sistem ne dozvoljava prijavljivanje ispita studentima koji imaju finansijske dugove prema fakultetu (univerzitetu).

Sistem ne dozvoljava prekoračenje rokova koji su definisani kao konkretni datumi i vezani za određene događaje.

Prilikom elektronskog prijavljivanja ispita sistem dozvoljava otkazivanje već prijavljenog ispita sve dok nije istekao rok za prijavljivanje ispita, ali ne dozvoljava prijavljivanje ispita sve dok student nije ispunio sve uslove za prijavljivanje administrativne prirode.

Statusi studenata u prijavi ispita su: položio, nije položio i nije se prijavio.

3.9 UPISI

Prilikom upisa na fakultet (univerzitet) kandidatima se dodeljuje pomoćni, jedinstveni identifikacioni broj. Svaki pomoćni broj je povezan sa profilom kandidata. Od podataka navedenih u studentskim prijemnim listovima sistem kreira profil kandidata. Na osnovu podataka iz profila sistem generiše rang liste kandidata.

Sistem omogućava da referent za studentska pitanja unosi promenu fakulteta, smera ili jezika. Prelazak kandidata u status student u sistemu se postiže promenom statusa profila iz statusa kandidat u student, tako što privremeni pomoćni broj postaje nevažeći, a sudentu se dodeljuje broj indeksa.

Jedan student može da studira paralelno na više fakulteta, tako što za svaki upisani fakultet, u sistemu dobija poseban broj indeksa, posebnu nastavnu evidenciju i posebnu finansijsku evidenciju za svaku nastavnu evidenciju.

23

3.10 PREGLEDI I IZVEŠTAJI

Delimična uverenja se odnose na momentalnu situaciju studenta u pogledu položenih ispita na tekućoj godini studija. Potpuna uverenja se odnose samo na potpuno završen ciklus studija (diplomirani).

Sistem ne prikazuje spoljašnjim korisnicima sistema izveštaje koji su definisani kao poverljivi. Ukoliko je makar jedan podatak u izveštaju definisan (preko atributa) kao poverljiv podatak tada izveštaj automatski postaje poverljiv.

Sistem treba da generiše i ažurira matične knjige svakog fakulteta. Svaki fakultet ima matičnu knjigu upisanih studenata, matičnu knjigu diplomiranih studenata prvog, drugog i trećeg stepena studija.

Ukoliko student koji je upisao semestar po bilo kojoj osnovi ima neki dug prema fakultetu (univerzitetu) sistem treba da generiše upozorenje pre štampanja potvrde o završenom semestru, ali ne ograničava korisnika ukoliko on, ipak, odluči da odštampa potvrdu.

Sistem treba da izračunava srednju ocenu uspeha po svim ispitima za svaku godinu studija, za svaki semestar sa izborom određenog vremenskog perioda, bez uključivanja studenata koji nisu položili ispit ili se nisu ni pojavili na ispitu.

Sistem treba da štampa uverenja o položenim ispitima i uveranja o diplomiranju prema šablonima koji su definisani od strane nadležnih organa. Prilikom štampanja pregleda ili dokumenata iz sistema, isti obavezno treba d abudu formatirani i da u njima nema neodgovarajućih prelaza i prekida teksta i podataka.

Sistem u delu studentskog profila treba da obuhvata i sanduče za dolazne poruke. To je mesto gde studenti dobijaju poruke od referenata, nastavnog kadra, ali ne i od drugih studenata.

Korisnici koji nisu studenti (studentska služba, profesor, saradanik i druge službe) mogu pojedinačno, na nivou fakulteta, na nivou generacije, ili univerziteta da sastave običnu tekstualnu informaciju i da je proslede određenoj grupi. To mogu da budu i korisnici iz administrativnih službi.

24

Nastavne metode učenja na daljinu i kreiranje onlajn kurseva

Područje e-Didaktike, odnosno naučnog sistema o e-nastavi, proučava strukturu e-nastave, moguće ciljeve i ishode ostvarljive u nastavnom procesu zasnovanom na e-tehnologiji, metode i oblike organizovanja i realizacije e-nastave, alate i tehnologije prezentovanja novih sadržaja, ali i proveravanja napredovanja e-učenika itd.

Široka lepeza teorijskih pristupa nastavi (konstruktivizam, sociokonstruktivizam, postkonstruktivizam, tradicionalno prisutni bihejviorizam, enaktivizam kao nova pedagoška paradigma i drugi), i na tome zasnovani modeli nastave/učenja, utiču na organizaciju i strukturu e-kurseva.

Instrukcioni dizajn je proces u okviru koga se primenjuju teorije učenja i teorije nastave, kao i različiti principi, metode i tehnike izvođenja nastave, a kojim se planiraju i razvijaju materijali za učenje i oblikuju procesi poučavanja i učenja u konkretnim nastavnim predmetima i nastavnim jedinicama (CARNet).

Onlajn kursevi i e-nastava kao obuhvatnija pedagoška kategorija, u odnosu na druge nastavne sisteme se prepoznaju ne samo po korišćenju e-tehnologije, već najpre po putevima komunikacije e-nastavnika i e-učenika, kao i po širokoj lepezi načina horizontalnog učenja koje podstiče više nivoe kooperativnosti i kolaborativnosti.

Planiranje i razvoj materijala za učenje i oblikovanje procesa poučavanja i učenja u konkretnim nastavnim predmetima i nastavnim jedinicama deo je procesa instrukcionog dizajna podložnog različitim teorijsko i metodičkim pristupima.

Dragana Bjekić, Laura Fedeli i Pjer Đuzepe Rosi

25

OD INDIVIDUALNIH DO GRUPNIH OBLIKA I METODA E-1UČENJA/E-NASTAVE

Dragana Bjekić


Visokokvalitetno e-učenje odlikuje (Webster, 2006): visok nivo interaktivnosti, integracija simulacija i animacija, multimedijalna podrška, integracija sa učenjem u učionici i razvoj hibridnih nastavnih sistema, podržanost različitim e-materijalima u različitim formatima, utemeljenost na zajedničkom učenju učenika i e-nastavnika (u nekoj od uloga: tutor, moderator, motivator i sl.), sistem upravljanja učenjem zasnovan na mogućnostima veba i sl. Bilo koji pojam koji daje okvir primeni e-učenja da koristimo (onlajn obrazovanje, e-obrazovanje, obrazovanje na daljinu, e-nastava i druge pojmove, sve brojnije razvojem ove oblasti), koriste se slične ili iste aktivnosti učenja/nastave. Ove aktivnosti, kao komponente didaktičkih metoda u e-nastavi, zahtevaju korišćenje različitih e-alata i tehnologija (slika 1, Turapova and Turapov, 2005).

Slika 1. Odnos didaktičkih metoda i pogodnih e-alata i e-tehnologija (Turapova & Turapov, 2005)

26

1.1 Metode e-učenja i obrazovanja na daljinu kao metode komunikacije

Iako su osnovni koncepti e-učenja zasnovani na dostignućima informaciono-komunikacione tehnologije i na razvijenosti elektronskih medija, a proistekli iz transmisionog modela komunikacije 1 u čijoj je osnovi distribucija informacija, savremeni razvoj e-obrazovanja

integriše socijalne dimenzije i funkcionalne elemente ritualnih komunikacionih modela (Bjekić, 2008, 2009).

Scenario za e-nastavu zahteva da se nastavnik mnogo više fokusira na davanje podrške, savetovanje i moderaciju procesa učenja nego na prenošenje znanja (Schertler, 2006). Scenario za e-nastavu određuje aktivnosti nastavnika, aktivnosti učenika i nastavne postupke u nastavnom sistemu i obrazovanju. Istovremeno opisuje indirektnu komunikaciju i posredovanu interakciju između nastavnika, učenika i nastavnog sadržaja.

Analogno opisu komunikacionog procesa u tradicionalnoj nastavi i indirektnoj nastavi u učionici (Petrina, 2007), komunikacioni proces u e-nastavi može se opisati na sledeći način (sl. 1), (Bjekić i dr. 2008):

Analiza primalaca obuhvata utvrđivanje karakteristika e-učenika u e-nastavi.

Priprema obuhvata selektovanje sadržaja ili informacija, integracija informacija i stvaranje nastavnih celina, oblikovanje strategije uvođenja sadržaja, razvoj, planiranje i organizovanje neophodnih komunikacionih medija i tehnologije. Prenos poruka pomoću nekog medija predstavlja konstitutivni proces svake komunikacije, posebno e-nastavne komunikacije. Stoga e-nastava zahteva razvojenost nastavnikovih veština primene savremenih medija u prezentovanju nastavnog materijala.

Primena i isprobavanje e-nastavnog procesa na uzorku učenika.

Prenos/distribuiranje nastavnog sadržaja (nastavnih jedinica) zahteva atraktivno dizajnirane sadržaje.

Fidbek obuhvata nastavnikovo praćenje situacije, ili programibilne komponente u E-nastavi (u okviru LMS-a) koje simuliraju nastavnikovo praćenje situacije. Formativni fidbek je kontinuirani proces praćenja učenja u e-nastavi, a sumativni fidbek se odnosi na utvrđivanje i informisanje o konačnim rezultatima učenja u e-nastavi. Fidbek je veoma važna komponenta e-učenja i e-nastave; LMS omogućavaju individualizovani fidbek.

Refleksija predstavlja analizu efikasnosti planiranja i realizacije e-nastavnog procesa koju obavlja e-nastavnik (nastavnik osposobljen za kreiranje i primenu ovakvog nastavnog sistema).

1 Šenon-Viverov model komunikacije je osnovni model transmisioni model komunikacije.

27

Slika 2. Proces E-nastavne komunikacije (Bjekić i dr. 2008, adaptirano prema Petrina, 2007:4)

Komunikacija ima veoma značajnu ulogu u oblikovanju uspešnih scenarija e-učenja i e-nastave, pa većina softvera koji upravljaju e-učenjem ima značajnu komunikacionu podršku.

Dva osnovna komunikaciona modaliteta u okviru onlajn kurseva i e-učenja/nastave su: sinhronizovana komunikacija i nesinhronizovana komunikacija. Kod nas se u oblasti e-učenja najčešće koriste termini sinhrona i asinhrona komunikacija, što ćemo nadalje koristiti u ovom tekstu.

Sinhrona komunikacija je komunikacija učesnika kursa i e-nastavnika u realnom vremenu, istovremeno. Ostvaruje se organizovanjem pričaonica, korišćenjem tehničke podrške (veb kamere, mikrofoni, telefoni), videokonferencijskom komunikacijom. Osnovni potencijal ovakvog učenja jeste formiranje e-zajednice2. I učenici i nastavnici shvataju sinhrono e-

učenje kao učenje koje je više socijalno od asinhronog; ovakvo učenje pomaže e-učenicima da se osećaju kao učesnici, a ne da budu izolovani. Izolacija se prevazilazi kontinuiranim kontaktom, posebno sinhronim, i povećanjem svesnosti o sebi kao članu zajednice, pošto je e-učenik izolovana individua koja komunicira sa računarom (Hrastinski, 2008).

Asinhrona komunikacija je komunikacija učesnika i e-nastavnika u vreme koje svako pojedinačno bira. Ostvaruje se korišćenjem foruma, elektronske pošte, razmene dokumenata, SMS-a i drugih alata.

Asinhrono e-učenje se uobičajeno realizuje korišćenjem medija kakvi su e-mail i diskusione grupe. Ovakvo e-učenje osnažuje radne relacije između učenika sa nastavnicima, čak i kada učesnici nisu on-lajn u isto vreme. Ovo je ključna komponenta fleksibilnosti e-učenja. Mnogi ljudi pristupaju on-lajn kursevima baš zbog njihove asinhrone prirode (mogu da se uključe u e-nastavni proces, tj. „da se uloguju“ kada njima odgovara).

Rasprave o prednostima i dobitima asinhronog i sinhronog e-učenja, s jedne strane, i njihovih ograničenja, s druge strane, vode se i danas (Hrastinski, 2008). Hrastinski navodi da asinhrona komunikacija povećava sposobnost e-učenika da obrađuju informacije jer je u asinhronom diskutovanju i pripremi za diskusiju lakše pronaći još podataka.

Analizirajući asinhrono i sinhrono e-učenje na psihološkim dimenzijama (Hrastinski, 2008), prepoznaje se da asinhrono e-učenje aktivira kognitivne dimenzije e-učenika i kognitivno angažovanje, a sinhrono e-učenje aktivira personalne dimenzije i angažovanje na nivou dinamičkih svojstava ličnosti (tabela 1).

2 E-learning community.

28

Tabela 1. Kognitivne i personalne dimenzije asinhronog-sinhronog e-učenja (Hrastinski)

Asinhrono e-učenje Sinhrono e-učenje

Kognitivna participacija Personalna participacija

Povećanje refleksije i sposobnosti za obradu informacija

Povećanje uzbuđenja, motivacije i konvergentnosti značenja

I asinhrona i sinhrona komunikacija imaju svoje mesto u procesu e-nastave i e-učenja. Obe vrste komunikacije u okviru e-učenja utiču na formiranje socijalnih mreža između e-učenika.

Tabela 2. Upotreba asinhronog i sinhronog e-učenja (adaptirano prema: Hrastinski, 2008)

Asinhrono e-učenje Sinhrono e-učenje

Kada? Potrebna je refleksija o složenim sadržajima.

Sinhroni sastanci ne mogu da se održavaju zbog posla, porodičnih i drugih obaveza.

Diskusija o manje složenim (jednostavnijim) temama.

Planiranje zadataka.

Zašto? Studenti imaju više vremena da se izraze pošto pošiljalac ne očekuje odmah odgovor.

Student postaje ažurniji i motivisaniji pošto se očekuje brz odgovor.

Kako? Koriste se asinhrona sredstva kao: e-pošta, blog, forum...

Koriste se sinhrona sredstva kao što su videokonferencije, kratke poruke, pričaonice, direktni sastanci licem u lice, sastanci.

Primeri Student očekuje da se izrazi individualno o temi kursa, može biti pozvan da koristi blog.

Očekuje se da studenti razmišljaju o temi i kritički procene ideje članova svoje grupe. Mogu da budu pozvani da učestvuju u onlajn diskusiji na diskusionom savetu.

Student očekuje da rad u grupi može da bude koristan jer poruke obezbeđuju prenošenje znanja, razmenu ideja i planiranje zadataka.

Nastavnik koji želi da izloži pojmove iz literature na pojednostavljen način može dati onlajn lekciju preko videokonferencijskog sistema.

1.2 Kako stimulisati diskusiju u e-nastavi/e-učenju?

Opšta orijentacija studenata da aktivno učestvuju u onlajn nastavi formira se i razvija pod uticajem aktivnosti na kursu. Tek pošto se utvrdi da e-učenici vladaju informaciono-komunikacionom tehnologijom i softverom i sistemom za e-učenje, čine se prvi pravi koraci. Ti prvi pravi koraci u jednom kursu treba da budu usmereni na motivisanje e-učenika i on-lajn socijalizaciju (Bender, 2003:56).

Da bi se obezbedilo da e-učenici koriste diskusione tehnike (forum, pričaonica...), Tiša Bender preporučuje i sledeće (Bender, 2003: 56-117):

29

Na početku jasno definisati očekivanja od diskusije: koliko često treba da se uključuju, kako se učestvovanje uključuje u završnu ocenu, kojim stilom treba diskutovati i odgovarati, koja su osnovna pravila, kakva su pravila konverzacije itd.

Omogućiti ciklus učenja, stalno ohrabrivati e-učenike da budu aktivni.

Davati primere efikasnih on-lajn diskusija.

Postavljati suštinska i važna pitanja i probleme.

Razvijati veštine konverzacije kao važne komunikacione veštine.

Razvijati stil pisanja, dati važna uputstva na početku.

Uputiti e-učenike kako da na Internetu razmenjuju emocije, dati primere.

Ohrabrivati e-učenike koji se ne uključuju (ćutljivke).

Predložiti (propisati) načine konstruktivnog kritikovanja.

Pokazivati pažnju i slušanje, odnosno praćenje poruka u okviru diskusionih foruma: kako da formulišu fidbek, kako da odrede pravovremenost fidbeka.

Voditi računa o e-učenicima koji kasne sa uključivanjem u kurs ili u toku aktivnosti...

1.3 Kooperacija i kolaboracija u e-učenju/e-nastavi

O kolaborativnom i kooperativnom učenju sada se, u kontekstu sociokonstruktivističkog pedagoškog pristupa, često govori i tim oblicima učenja teži. Kolaboracija je „filozofija interakcije i lični životni stil u okviru koga su osobe odgovorne za svoje akcije, uključujući i učenje poštovanja sposobnosti saradnika, odnosno osoba s kojima zajedno deluju“ (Panitz).

Kooperacija se odnosi na operacionalizovanu strukturu interakcije koja omogućava postizanje određenih rezultata i ciljeva putem zajedničkog rada članova grupe. Dakle, kooperacija se odnosi na tehnike postizanja ciljeva kroz zajednički rad, a u procesu učenja obuhvata tehnike rada u odeljenju i u direktnoj nastavi (licem u lice), i u e-nastavi. Osnova kooperacije u procesima učenja su zajednički cilj i zajednička aktivnost koju sprovode ravnopravni učesnici.

U kolaborativnom modelu nastave se očekuje potpuna odgovornost učenika/grupe za davanje rešenja i odgovora: učenici procenjuju dovoljnost informacija, identifikuju druge izvore, međusobno razmenjuju radni materijal. Nastavnik u ovom kolaborativnom okruženju (kolaborativni nastavnik) procenjuje napredovanje grupe i daje sugestije u vezi rada grupe, dostupan je za konsultacije, i ima ulogu facilitatora (olakšava proces učenja). Konačni produkt grupne aktivnosti određuje grupa uz konsultacije sa nastavnikom.

Kolaborativnost kao filozofija savremenih sistema za e-učenje uslovljava i izbor posebnih tehnika rada u e-obrazovanju (na primer: viki tehnologija - Wikis. Već se podrazumeva da e-učenje jeste kolaborativno e-učenje, realizovano u kolaborativnom fizičkom i socijalnom kontekstu (Meishar-Tal & TalpElhasid, 2008; Higginbotham et al. 2008). Hijerarhijska uređenost kolaborativnih aspekata e-nastave i onlajn okruženja za učenje olakšava predviđanje i planiranje aktivnosti.

30

Tabela 3. Taksonomija on-lajn kolaboracije (Salmons, 2008)

Nivoi kolaboracije Aktivnost Nivo poverenja

Dijalog:

Učesnici razmenjuju ideje da bi odredili svrhu učestvovanja i zajedničkog delovanja (sudelovanja) u planiranju i/ili taktiku potrebnu za koordinaciju svog angažovanja.

Nisko pov.

Visoko pov.

Horizontalna kolaboracija:

Učesnici razmenjuju međusobne kritike za rad i uključuju komentare drugih. Kreiraju individualne rezultate zasnovane na ulaznim informacijama koje dobijaju od drugih članova…

Paralelna kolaboracija

Svaki učesnik završava komponentu projekta. Elementi se kombinuju i nastaje kolektivni zajednički proizvod…

Sekvencijalna kolaboracija:

Učesnici stvaraju kroz niz progresivnih koraka; sve kombinuju u finalni kolektivni proizvod…..

Sinergijska kolaboracija:

Učesnici sintetizuju ideje u plan, organizuju i završavaju stvaranje proizvoda tako da nastaje kolektivni finalni proizvod.

Kolaborativnost u e-nastavi se temelji na procedurama kooperativnog učenja koje uključuje zajednički rad učenika u okviru koga svi teže da postignu zajednički cilj. Efekti ovakve kolaborativnosti u e-učenju/nastavi su (Bjekić i dr. 2007):

Osnaživanje pozitivne međuzavisnosti: članovi tima su obavezni da ostvaruju međusobne kontakte u postizanju cilja: ako neki član tima nije u tome uspešan, svi članovi trpe posledice;

Individualna odgovornost: svi učenici u grupi su odgovorni za posao koji dele i za korišćenje materijali koji treba naučiti;

Podsticanje interakcije jedan na jedan i različite forme interpersonalne: mada pojedine grupe mogu raditi tako da podele zadatke i rade individualno, većina mora da deluje interaktivno, tako da svi članovi grupe daju jedni drugima povratnu poruku,

31

razmatrajući međusobno zaključke jednih i drugih, i, što je možda najvažnije, poučavajući i ohrabrujući jedni druge;

Upotreba saradničkih komunikacionih veština i sposobnosti: učenici se ohrabruju i međusobno potpomažu da razviju i primenjuju veštine izgrađivanja poverenja, liderstva, komunikacije, donošenja odluka, kao i veštine prevladavanja konflikata u onlajn okruženju;

Osnaživanje grupnih procesa: članovi tima postavljaju grupne ciljeva, povremeno procenjuju da li su ih oni kao tim ostvarili, identifikuju promene koje treba da učine da bi ubuduće funkcionisali uspešnije.

Upoređujući sa tradicionalnim predavanjima nastavnika, izdvojeni su sledeći efekti kooperativnog učenja u e-nastavi: povećava akademsko postignuće, poboljšava rezonovanje i veštine kritičkog mišljenja, produbljuje razumevanje naučenog materijala, smanjuje ometajuće ponašanje, smanjuje anksioznost i stres, povećava unutrašnju motivaciju za učenje i postignuće, povećava sposobnost da se situacija posmatra iz drugog ugla, odnose između vršnjaka čini pozitivnijim i sa više podrške, stavovi prema nastavnom gradivu postaju pozitivniji, povećava se samopoštovanje učenika.

U kooperativnom modelu e-nastave, nastavnik postiže kontrolu nad e-odeljenjem (grupom polaznika e-kursa), obezbeđuje sadržaje, izvore, pokreće grupnu/kooperativnu aktivnost, prati rezultate grupnog/kooperativnog rada koje oni izlažu i o kojima diskutuju, određuje kriterijume i procenjuje njihovu ispunjenost.

1.4 E-nastava i razvoj e-odeljenja

E-nastava zadržava važno svojstvo nastave kao socijalnog interaktivnog procesa: mogućnost međusobne komunikacije svih aktera učenja i nastave. U razvoju e-zajednice (odeljenja) ostvaruju se sledeće kategorije komunikacije (tabela 5).

Tabela 5. Tri tipa komunikacije u razvoju e-zajednice / odeljenja za e-učenje (Hrastinski, 2008)

Tip razmene Primeri

Povezivanje e-učenika sadržajem

Pitanja ili odgovori povezani sa sadržajem zadataka i pitanja

Informacija

Izražavanje ideja ili mišljenja

Planiranje zadataka

Plan rada, postavljanje zadataka, koordinacija angažovanja, ili ….

Pregovaranje i rešavanje problema

Socijalna podrška

Emocionalna podrška ili saveti

Korišćenje emocija

Davanje podrške kada se povećavaju problemi (na pr: tehničke teškoće)

Razgovori i o drugim sadržajima, ne samo o radu u “odeljenju”

32

Širok je spektar aktivnosti i strategija u kreiranju on-lajn kurseva a koje su namenjene komunikaciji učesnika i jačanju e-zajednice/odeljenja (na primer: Weblogs).

Aktivnosti važne za formiranje e-odeljenja, odnosno e-zajednice (Bender, 2003):

Postaviti biografije i lično predstavljanje nastavnika i učenika (lične stranice….), uspostaviti lični kontakt.

Postaviti program predmeta pre započinjanja kursa: opis kursa, ciljeve i očekivane ishode, literaturu, aktivnosti učenika, način ocenjivanja, raspored i očekivanja. Važno navesti očekivanje koliko često studenti treba da pristupaju kursu, da učestvuju u diskusijama i aktivnostima; neophodno naglasiti da nije dovoljno da se loguju, već da aktivno učestvuju.

Postaviti uvodno predavanje (postoje različiti stavovi u vezi toga da li postaviti na početku sva predavanja ili samo uvodno – dva su pristupa: (a) unapred postaviti sva predavanja i sadržaje, (b) sukcesivno postavljati predavanja i sadržaje).

Pažljivo postaviti prvi diskusioni forum: način kreiranja prvog diskusionog foruma može da bude veoma koristan za sve dalje aktivnosti na forumima; zato je pogodno postaviti prvi neformalan forum sa jasno postavljenom temom i opisom očekivanog ponašanja na forumu; ovakva uvodna aktivnost osposobljava studente kako da učestvuju na forumima (posebno one koji nemaju tog iskustva).

Pažljivo postaviti najave (vodiče) aktivnosti koje čekaju studente – ove najave treba da im budu vidljive u prvom pogledu na monitor; ove najave/vodiči imaju navigacionu funkciju - treba da informišu studente kako da deluju na on-lajn časovima; ne postavljati na početku kursa najave svih aktivnosti, već ih sukcesivno uvoditi. Moodle sistem pri definisanju aktivnosti automatski omogućava da se najava narednih aktivnosti i rokova pojavljuje na prvoj stranici kada se pristupi predmetu.

Pažljivo postaviti pregledan i kratak opis sadržaja i strukture čitavog kursa do kraja, tako student ne troši energiju da traži „gde treba da klikne“ da bi došao do kraja kursa, već da se fokusira na sadržaj kursa. Važno je da student ne bude u toku učenja fasciniran tehnologijom, već sadržajem i aktivnostima učenja.

Obezbediti dovoljnu/neophodnu redundantnost informacija.

Organizovati nastavni materijal/materijal nastavnih jedinica (lekcija) i druge nastavne sadržaje u odgovarajuće delove. Podelu čitavog kursa na delove e-nastavnici ostvaruju na neki od sledećih načina: tematski delovi (podela materijala na osnovu glavnih tema); hronološka podela (primenljivo u disciplinama koje imaju istorijsku i hronološku dimenziju); podela na osnovu osnovne literature i knjiga koje se proučavaju (prema knjizi koja se proučava i diskutuje itd.); podela na osnovu poglavlja u knjizi: ovaj format može da bude veoma efikasan za kurseve koje slede osnovnu strukturu udžbenika; ako udžbenik ima veliki broj poglavlja, tada se pojedina poglavlja integrišu.

Izabrati format onlajn lekcija koji obezbeđuje da jedan sadržaj u okviru e-knjige ili odgovarajućeg html dokumenta bude na najmanjem mogućem broju ekranskih prikaza.

Započinjanje onlajn nastave i rada onlajn odeljenja je veoma složena aktivnost, čak i pod uslovom da je uključivanje studenata u onlajn kurs institucionalno uređeno, studenti spremni (vešti) za rad u onlajn okruženju, a nastavnik već u tome ima iskustva.

33

LITERATURA

Bender, T. (2003). Discussion Based Online Teaching to Enhance Student Learning, Sterling: Virginia: Stylos, 37-153.

Bjekić, D. (2008). Psihologija učenja i nastave u e-obrazovanju, e-kurs, Čačak: Tehnički fakultet, dostupno na http://e-lab.ftn.kg.ac.rs

Bjekić, D. (2009). Komunikologija: osnove pedagoškog i poslovnog komuniciranja, Čačak: Tehnički fakultet.

Higginbotham, D., May-Landy, L., & Beeby, D. (2008). Promoting Collaborative Learning Using Wikis, New Media in Education 2008 Conference, preuzeto decembra 2008. godine sa http://www.youtube.com/watch?v=ul9YM7QZZis

Hrastinski, S. (2008). Asynchronous and Synchronous E-learning, EDUCASE Quarterly, 31(4), http://connect.educause.edu/Library/EDUCAUSE+Quarterly/AsynchronousandSynchronou/47683?time=1232750437

Meishar-Tal, H., & TalpElhasid, E. (2008). Measuring Collaboration in Educational Wikis – A Methodological Discussion, International Journal of Emerging Technologies in Learning, 3, http://online-journals.org/i-jet/article/view/750/754 (doi:10.3991/ijet.v3i1.750)

Nakajima, K. (2006) Is 'e-Teaching' web zero or potentially Web 2. 1?. preuzeto 2007. sa www.cccties.org/access/toukou/nakajima_20061117_2.pdf

Panitz, T. A Definition of Collaborative vs Cooperative Learning, preuzeto decembra 2008. godine sa http://www.londonmet.ac.uk/deliberations/collaborative-learning/panitz-paper.cfm

Petrina, S. (2007). Advanced teaching methods for the technology classroom. Hershey: Information Science Publishing

Salmons, J. E. (2008). Taxonomy of online collaboration: Theory and practice in e-learning, Vision2Lead, Hershey: IGI Global, preuzeto decembra 2008. Godine sa http://www.vision2lead.com/Taxonomy.pdf

Schertler, M. (2006) E-teaching scenarios. In: Carteli A. (ed) Teaching in the Knowledge Society - New Skills and Instruments for Teachers, (221-240), Hershey – London – Melbourne - Singapore: Information Science Publishing.

Turapova, D. & Turapov, G. (2005). Didactical Issues of E-learning – Problems and Future Trendes, International Conference on Computer Systems and Technologies – CompSysTech'2005, IV.12-1/IV/12-5.

Webster, D. (2006). Knowledge Presenter: Learning about e-Learning, Kookabura Studios, Pty Ltd., preuzeto 2009. godine, dostupno na http://www.knowledgepresenter.com/lal.htm

http://e-lab.ftn.kg.ac.rs/

http://www.youtube.com/watch?v=ul9YM7QZZis

http://connect.educause.edu/Library/EDUCAUSE+Quarterly/AsynchronousandSynchronou/47683?time=1232750437

http://connect.educause.edu/Library/EDUCAUSE+Quarterly/AsynchronousandSynchronou/47683?time=1232750437

http://www.cccties.org/access/toukou/nakajima_20061117_2.pdf

http://www.londonmet.ac.uk/deliberations/collaborative-learning/panitz-paper.cfm

http://www.vision2lead.com/Taxonomy.pdf

http://www.knowledgepresenter.com/lal.htm

34

STRUKTURA I KREIRANJE ONLINE KURSEVA3 2

Laura Fedeli, Pjer Đuzepe Rosi

University Macerata, Italija

2.1 Struktura online kurseva

Kursevi e-učenja mogu biti kreirani sa namerom da ih vode i prate studenti različitog nivoa uključenosti u proces učenja. Kalvani (Calvani, 2005) predlaže klasifikaciju na tri glavne strukture kurseva: kursevi koji obuhvataju nastavni sadržaj i podršku, sveobuhvatni individualizovani kursevi (wrap around kursevi), i integrisani ili kolaborativni kursevi.

Prva navedena struktura – transmisivni kursevi koji obuhvataju nastavni sadržaj i podršku - podrazumeva nizak stepen interakcije između nastavnika/tutora i studenata. Dominantne su transmisivne nastavne metode, što znači da su informacije oblikovane kao nastavni sadržaji predstavljeni ciljevima učenja i strogo strukturiranim didaktičkim celinama. Komunikacija može biti sinhrona ili asinhrona uz podršku alata integrisanih u Sistem za upravljanje učenjem kao što su pričaonice, video konferencije i forumi.

Druga struktura kurseva – sveobuhvatni individulizovani kursevi (wrap around courses) – zasnivaju se prvobitno na konceptima konstruktivizma i postkonstruktivizma, a potom i na pojavi enaktivizma kao nove pedagoške paradigme (Rossi, 2011). Ovakvi kursevi naglašavaju aktivnu ulogu studenta u procesu učenja i potrebu da struktura putanja učenja bude fleksibilna, kako bi bilo omogućeno samoregulisanje (i prostora i vremena učenja). Neophodno je da proces učenja na ovakvim kursevima bude podržan refleksivnim procesima i da studenti i nastavnici imaju aktivnu ulogu u evaluaciji nastavnog procesa sve vreme trajanja kursa. Imajući ovo u vidu, horizontalna interakcija studenata (interakcija studenata međusobno) i interakcija studenata i nastavnika/tutora u okviru komunikacije na kursu ima sve značajniju ulogu. Pošto kolaborativne aktivnosti zahtevaju adekvatan prostor za interakciju, za razmenu znanja, veština i ideja, za diskusiju i pregovaranje, postaje sve važniji izbor alata koje će učesnici kursa koristiti u procesu učenja.

Treća grupa kurseva – integrisani ili kolaborativni kursevi – mogu se posmatrati kao integracija sveobuhvatnih intenzivnih individualizovanih kurseva, a glavni cilj je aktivnost e-odeljenja kao grupe, a u centru samog procesa učenja je saradnja. Posmatrajući iz pomenute perspektive, ovakvi kursevi mogu predstavljati novi koncept hibridnog (kombinovanog) učenja gde formalni kontekst u kome se kurs odvija zadovoljava i neformalnu dimenziju komunikacije koja je tipična za interakciju koja se obično odigrava u socijalnom Web 2.0 okruženju (Fedeli & Rossi, 2011). Model nastave/učenja koji se koristi u organizaciji i strukturi kursa snažno utiče na prirodu razvijenih aktivnosti, na odnose nastavnog osoblja i studenata, na nastavne materijale i na podešavanje samih alata u okviru određenog kursa.

Kalvani i Rota (Calvani & Rotta, 2000) vrše sintezu različitih pristupa organizovanju e-kurseva i izdvajaju tri modela: model orijentisan ka nastavniku, model orijentisan ka učeniku i model orijentisan ka timskoj nastavi.

3 Prevela sa engleskog jezika mr Milevica Bojović, nastavnik stranog jezika, Agronomski fakultet u

Čačku Univerziteta u Kragujevcu. Stručna redakcije prof. dr Dragana Bjekić.

35

Ako je e-kurs kreiran da prati transmisivni model, takav kurs će uglavnom biti orijentisan ka nastavniku, a glavna uloga nastavnika/tutora je da izloži nastavne sadržaje koji su kreirani ili digitalizovani koristeći formate pogodne za nastanak prilagođenih, unapred pripremljenih materijala kojima se pristupa kroz struktuirane putanje učenja.

Kod modela orijentisanog ka učeniku aktivnosti mentora, nastavnikovo/tutorovo vođenje i podrška će imati za cilj da studenti razvijaju veštine a ne samo da usvajaju informacije kroz struktuirane nastavne materijale. U ovom slučaju resursi za učenje će omogućavati diskusiju, promišljanje i reinterpretaciju datih sadržaja kao polaznih informacija kako bi student formirao sopstveno stanovište i razvio sposobnosti kritičkog mišljenja i odlučivanja. Studentu će aktivnu ulogu u procesu učenja omogućiti aktivnosti poput analize studija slučaja i refleksivni alati kao što je e-portfolio.

Postojeći kontekst društvenog umrežavanja i društveni mediji snažno su uticali na koncept horizontalne interakcije dajući sve veći značaj uticaju grupe u različitim fazama procesa nastave/učenja. Model orijentisan ka timskoj nastavi je zasnovan na saradnji među vršnjacima koji takođe imaju ulogu tutora, pri čemu pružaju podršku tokom razrednih aktivnosti. Alati poput foruma za diskusiju ili wiki stranice zadovoljavaju potrebe kolaborativnog pristupa učenju.

2.2 Kreiranje online kursa: vrste dispozitiva

Dispozitiv4 je pedagoški pojam koji se odnosi na nastavnikovo kreiranje prostorno-vremenske

strukture online kursa, kako bi se podržao proces nastave/učenja i podrazumeva korišćenje različitih alata i aktivnosti (Magnoler, 2009). Dispozitiv predstavlja složeni sistem koji obuhvata:

nastavnikov pedagoški projekat;

strukturu kursa u formi modula u okviru koga se odvijaju zadaci i aktivnosti;

praćenje i evaluaciju modaliteta.

Dispozitivi, kao pristupi u kreiranju online kurseva, predstavljaju centralni sistem nastavnikovih aktivnosti u toku dizajniranja kurseva (u fazi planiranja online kurseva, prema ADDIE modelu instrukcionog dizajna opisanom u narednom tekstu).

Dispozitivi se mogu klasifikovati u tri tipa:

instrukcioni;

kolaborativni / regulativni;

refleksivni i samoevaluativni.

Instrukcioni dispozitivi (prva vrsta dispozitiva) podrazumevaju da učenik ima individualan pristup učenju, a nastavnikov pristup je transmisivan. Individualno učenje može biti organizovano kao učenje zasnovano na sadržaju gde nastavnik/tutor ne posreduje u prezentaciji nastavnih materijala u okviru kursa. Materijali mogu biti organizovani tako da ispune ciljeve učenja u formi struktuirane putanje učenja ili mogu biti izloženi u formi frontalnih/tradicionalnih audio/video oblika nastave. Komunikacija i podrška nastavnika/tutora putem foruma je uglavnom orijentisana ka nastavnim sadržajima discipline koja se izučava i predstavlja interakciju jedan prema više.

4 Dispozitiv - ustrojstvo, mehanizam, trijalektika znanja, moći i prostora – pojam čije značenje mnogi

autori nalaze u Fukoovim delima (prim. prev). Dispozitiv u pedagoškom kontekstu označava situacioni funkcionalno-bihejvioralni-strukturalni okvir korišćenja sredstva za realizaciju nastave (prim. prev.)

36

Transmisivna nastava takođe može biti struktuirana kao grupni rad studenata prema modelu STAD5. (Timski metod učeničkog postignuća, autor Slavin), u kome su studenti podeljeni u

heterogene grupe kako bi odgovorili na nastavnikove početne informacije (input) i kako bi se aktivirala horizontalna/vršnjačka podrška (Magnoler, 2009).

Druga vrsta dispozitiva (kolaborativni/regulativni) zasnovana je na procesima razmene i diskutovanja gde su studentima na raspolaganju alati i otvorene aktivnosti koji im omogućuju da razmenjuju informacije i iskoriste znanje i informacije koje poseduje svaki student. U ovom slučaju Web 2.0 alati se mogu uspešno inkorporirati u kurs sa ciljem razmene materijala, dok alati poput foruma i sistema za kolaborativno pisanje zadovoljavaju potrebu za zajedničkim kreiranjem znanja.

Refleksivni dispozitiv (treća vrsta) ima za cilj sakupljanje samorefleksija i produkcije studenata u smislu pisanih dokumenata (eseja) i proizvoda koji nastaju u toku kursa6, kao što su diskusije i komentari koji nastaju u toku kursa a koji su bili korisni u procesu studentove evaluacije sopstvenog procesa učenja. E-portfolio predstavlja adekvatni alat za primenu u ovoj vrsti dispozitiva.

Alati

Predlažemo da se didaktički alati klasifikuju u tri osnovne oblasti prema njihovoj lokaciji u okviru obrazovnog/didaktičkog projekta:

alati koje obezbeđuje Sistem za upravljanje učenjem i koji su direktno dostupni u okviru Sistema za upravljanje učenjem;

alati koji se koriste direktno sa svetske mreže (na primer, Web 2.0 alati);

i alati koji su integrisani u Sistem za upravljanje učenjem (LMS) kako bi se povezala dva prostora za učenje (institucionalni i zatvoreni prostor sa društvenim i otvorenim prostorom za učenje).

Ako se aktivnosti učenja/nastave odvijaju u okviru LMS-a, obezbeđuju se raznovrsni alati u skladu sa različitim platformama (bilo da spadaju u zaštićenu intelektualnu svojinu ili su pak u pitanju besplatne aplikacije). Većina platformi obezbeđuje alate koji studentima omogućavaju da vode diskusije u formi povezane strukture, da pišu eseje i pošalju ih (postave ih) na mrežu u različitim formatima (tekstualnim, audio, video formatima) i da kreiraju dokumenta sarađujući u malim grupama. Na isti način su dostupne i različite mogućnosti testova znanja i formata kvizova kako bi se pratila i procenjivala aktivnost studenata. Ovakvim alatima se upravlja u okviru postojeće platforme i njih koriste isključivo studenti koji pohađaju dati kurs/predmet.

Sa pojavom društvenih medija i lakoće sa kojom korisnici mogu stvarati sopstveni digitalni materijal direktno na mreži i podeliti ga zainteresovanoj zajednici, didaktički alati su dobili novu perspektivu i nove dimenzije podstičući kreatore nastavnih programa i pedagoge da razviju strategije integracije LMS-a i eksternih alata.

Iz ove perspektive alati koji nisu originalno kreirani kao deo sistema za upravljanje učenjem se mogu integrisati u skladu sa potrebama kreatora kursa i potrebama nastavnika; takve su nove verzije Moodle aplikacije u okviru koje su programeri stvorili opciju za integraciju platforme uz pomoć dve često korišćene eksterne alatke: Mahara alatka i neke repozitorijumske aplikacije kao što su Box.net, Flickr, Google Docs i Picasa. Integrisanje

5 STAD - Student Team Achievement Division (Slavin, 1994): kooperativni metod učenja u grupama

heterogenim po sposobnostima koji se zasniva na prepoznavanju timske i grupne odgovornosti za učenje (postignuće) svakog pojedinca u timu (prim. prev.) 6 In itinere produkcija: proizvodi koji nastaju u toku neke aktivnosti, u nastavi u toku kursa (prim. prev.)

37

„Mahara“ 7 alatke omogućava studentima/nastavnicima da skladište sopstveni Moodle sadržaj u eksternom e-portfolio sistemu, dok je integrisanje prethodno pomenutih aplikacija, kao što je Google programski paket (koji obuhvata programe za obradu teksta, za obradu tabela i kreiranje prezentacija) omogućeno prisustvom dodatnih modula (plugin alatki) koje omogućavaju korisnicima da sadržajima pristupe nezavisno sa svojih lokacija.

Potreba nastavnika da poveže eksterne „neformalne” alate/kontekste sa „formalnim” predstavlja novi izazov koji utiče na odnos između uloga nastavnika i uloga studenta u obrazovanju. Pošto je komunikacija putem društvenih mreža i aplikacija široko rasprostranjena, sve češće postoje dva sloja interakcije koji se preklapaju: formalni koji se odvija u za to određenom prostornom i vremenskom okviru unutar sistema za upravljanje učenjem, i neformalni i fleksibilniji koji je sveprisutan i kontinuiran zahvaljujući mobilnim uređajima i virtuelnim društvenim prostorima.

U poslednjih nekoliko godina socijalna dimenzija je u fokusu nastavnog procesa/procesa učenja. Koncept „učenje na daljinu” je poprimio nove dimenzije zahvaljujući razvoju tehnologije, što je dovelo do stvaranja novih mogućnosti komunikacije i interakcije i što značajno utiče na pedagoške modele. Pedagozi i kreatori kurseva našli su se pred promenom koncepta razvoja kurseva jer je došlo do pomeranja ka oralnosti, odnosno povećanju govorne komunikacije i u okviru interakcije, i u smislu alata koje treba aktivirati tokom procesa učenja. Takozvana „sekundarna oralnost” (Ong, 1988), koja je primarno interpretirana na kontinuumu pisano-usmeno primenom alata za digitalno pisanje i kolaborativno digitalno pisanje kao što je wiki (Fedeli, 2011), može se smatrati relevantnim trendom u elektronskom obrazovanju.

Pedagozi takođe eksperimentišu sa primenom web alata kao osnovnog okruženja za sopstvenu online i hibridnu (kombinovanu) nastavu. Sve je uobičajenije da postoje slobodni online prostori, poput wiki stranica i blogova, koje nastavnici koriste kao pojednostavljene platforme. Okruženje koje omogućuje svakom nastavniku da bude „vlasnik” svog online prostora bez posedovanja posebnih veština korišćenja računara i finansijskih mogućnosti za održavanje troškova servera predstavlja značajnu priliku za napredak koja menja same osnovne postavke učenja na daljinu.

LITERATURA

Calvani, A. (2005), Rete, comunità e conoscenza. Costyruire e gestire dinamiche collaborative, Erikson, Trento

Calvani, A., Rotta M. (2000) Fare formazione in Internet. Manuale di didattica online, Erickson, Trento.

Fedeli L. (2012), Social media e didattica. Opportunità, criticità e prospettive, Pensa Multimedia, Lecce.

Fedeli, L., Rossi P.G. (2011), “A study of teacher/student relations in a formal face-to-face university context supported by online tools within an enactive approach” in Halil İ. Yalin, Fatoş Adiloglu, Hayat Boz, Serçin Karataş and Fezile Ozdamlı (Eds), Procedia-Social and Behavioral Journal, Elsevier, Vol. 28 (pp. 673-678).

Magnoler, P. (2009), “I dispositivi didattici e l’on line”, in Pg. Rossi, Tecnologia e costruzione di mondi. Post-costruttivismo, linguaggi e ambienti di apprendimento, Armando Editore, Roma, pp. 206-254.

Ong, W.J. (1988), Orality and Literacy: The Technologizing of the Word. New Accents. Ed. Terence Hawkes, New York.

7 MAHARA predstavlja e-portfolio aplikaciju sa otvorenim pristupom (https://mahara.org/).

38

PROCES RAZVOJA E-KURSEVA 3

Dragana Bjekić


Organizaciji nastavnog procesa pristupa se sa različitih teorijskih pozicija. Međutim, osnaživanje obrazovnog sistema i potreba da se oblikuju e-kursevi iz različitih nastavnih disciplina, za koje nastavnici/kreatori kurseva, posebno univerzitetski nastavnici u našem regionu, nemaju sistematizovana pedagoška znanja, postavilo je eksplicitan zahtev da se koriste modeli za kreiranje nastavnih predmeta i kurseva. Model kreiranja nastavnih predmeta/kurikuluma/e-kurseva je operacionalizovani didaktički okvir zasnovan na teorijama nastave. Pragmatička orijentacija stvaranja kurikuluma je osnova modela instrukcionog dizajna koji omogućava viši nivo operacionalizacije procedura stvaranja kurikuluma.

3.1 Instrukcioni dizajn

Pojam „instrukcioni dizajn“, iako prisutan kao didaktički i metodički pojam u svim nastavnim pristupima, prvenstveno je zaživeo u području obrazovne e-tehnologije. Instrukcioni dizajn je proces u okviru koga se primenjuju teorije učenja i teorije nastave, kao i različiti principi, metode i tehnike izvođenja nastave, a kojim se planiraju i razvijaju materijali za učenje i oblikuju procesi poučavanja i učenja u konkretnim nastavnim predmetima i nastavnim jedinicama (CARNet).

Da bi uspešno razvijali e-kurseve, instrukcioni dizajneri treba da razvijaju refleksivnu svesnost o teorijskim osnovama i da kontinuirano ocenjuju i prate teorije nastave, razvoj nastavnih sredstava i izvora (Karagiorgi & Symeoy, 2005). Prema konstruktivističkom teorijskom okviru nastave, proces učenja je proces konstruisanja znanja, učenik je autonoman, sadržaji nisu strogo određeni, potrebno je postići visok stepen individualizacije (Karagiorgi & Symeoy, 2005). Prema sociokonstruktivističkom teorijskom okviru nastave, konstruisanje znanja se odvija u socijalnoj sredini u okviru interakcije, te je potrebno postići odgovarajuću nastavnu interakciju i formirati grupu učenika. Prema bihejviorističkom teorijskom okviru nastave, proces učenja je usmeren ka ishodima, a nastavom je potrebno razviti određeni sistem kompetencija.

Bilo da je reč o kurikulumu, nastavnom predmetu, e-kursu, aktuelni modeli razvoja nastave proistekli su iz bihejvioristički i/ili sociokonstruktivistički orijentisanih teorija učenja i nastave. Svi modeli instrukcionog dizajna obuhvataju sledeće aktivnosti: definisanje ciljeva, oblikovanja plana rada predmeta/kursa, izbor obrazovnog sadržaja i određivanje redosleda i strukture sadržaja, odlučivanje kako će biti prikazani nastavni materijali i koje će metode poučavanja biti primenjene (CARNet). Posebno mesto u instrukcionom dizajnu e-kurseva ima ADDIE model, a kreiranje e-kurseva posebno olakšava primena Blumove taksonomije ciljeve i ishoda učenja (Bloom et al. 1956), sve češće i dvodimenzionalne taksonomije ciljeva i ishoda Blumovih saradnika (Anderson & Krathwohl, 2001, CELT).

3.2 ADDIE model instrukcionog dizajna

ADDIE model je veoma rasprostranjen i često se primenjuje za razvoj kurikuluma i kurseva u e-obrazovanju (Piskurich, 2006). Skraćenica ADDIE je izvorno sačuvana skraćenica od naziva na engleskom jeziku ADDIE (Analysis, Design, Development, Implementation, Evaluation).

39

U osnovi ovog procesnog modela je orijentisanost ka ishodima i postizanju kompetencija, a postizanje određenih kompetencija je svrha visokoškolske nastave. ADDIE model predstavlja fleksibilan vodič za razvoj uspešnog procesa poučavanja i davanje odgovarajuće podrške procesu učenja. Mada je nemoguće odvojiti faze jer su one u ovom modelu integrisane u toku čitavog razvoja kurikuluma, a pri tome su sve aktivnosti stalno evaluirane (slika 1), ipak je, iz didaktičkih razloga osposobljavanja pojedinaca da ga primene i svesno sagledaju sve aktivnosti, ovde dat opis faza posebno.

Slika 1. ADDIE model (adaptirano prema McGriff, 2000)

A – faza analize (Analysis): U ovoj fazi se identifikuju postojeća znanja (predznanja) i veštine polaznika e-kursa i utvrđuju njihove obrazovne potrebe, definišu obrazovni resursi, jasno određuje nastavni koncept koji treba razviti, određuju ciljevi i ishodi, prepoznaju željene kompetencije. Na nižim i uzrasno ranijim nivoima obrazovanja naglasak je na postizanju obrazovnih kompetencija, a što je viši nivo obrazovanja, to je usmerenost na postizanje profesionalnih kompetencija sve veća.

D – faza dizajniranja/planiranja (Design): u ovoj fazi se sistematski planiraju obrazovni ciljevi, razvijaju nastavni program, program obuke, postavljaju eksplicitni ciljevi i zadaci, određuju instrumenti procene, vežbe, sadržaji, vrši analiza gradiva, planiraju nastavne jedinice i časovi, biraju nastavni mediji i planira način komuniciranja. Dispozitiv, odnosno pristup kreiranju strukture kursa, opredeljuje nastavnika/dizajnera kursa da kreira instrukcioni, kolaborativni ili refleksivni sistem aktivnosti e-nastave/e-učenja.

D – faza razvoja (Development): U ovoj fazi se na osnovu ciljeva i zadataka određuju koraci učenja i kreiraju aktivnosti i kompletni sadržaji, čime se formira osnovna platforma učenja. Rezultat ove faze je razvijen kurs sa svim elementima jednog e-kursa: napisan i grafički oblikovan i dizajniran sadržaj, programirane i isplanirane sve aktivnosti nastavnika i učenika, kreirani i/ili izabrani potrebni softveri, odnosno pripremljena tehnologija prezentovanja sadržaja i uspostavljanja interakcije. U ovoj fazi se operacionalizuju aktivnosti koje treba da obezbede aktivno učenje, iskustveno autentično učenje, predstavljanje višestranih i alternativnih gledišta, kao i kolaborativno učenje (Karagiorgi & Symeoy, 2005).

I – faza primene (Implementation): U ovoj fazi se dodatno razvijaju procedure osposobljavanja nastavnika i učenika za korišćenje onlajn obrazovne tehnologije, postavljaju onlajn sadržaji, razmatra kurikulum kursa, ishodi, metode nastave i testiraju aktivnosti i procesi. Ponekad je to pilot faza realizacije kursa, a ponekad neposredna realizacija.

40

Е – faza evaluacije (Evaluation): U ovoj fazi se sistematski, na osnovu praćenja (tako da je ova faza prisutna sve vreme u toku razvoja kursa kao formativna evaluacija), mere i procenjuju efekti kursa prema kriterijumima koji proističu iz odgovarajućih obrazovnih standarda (na kraju je to sumativna evaluacije), ali se mere i prate i procesni elementi čime se osnažuje refleksivno mišljenje kao alat evaluacije i samoevaluacije.

ADDIE model organizacije nastave je primarno formulisan da pomogne nastavnicima različitih disciplina da razviju i realizuju svoje kurseve, odnosno nastavne predmete, te je deskriptivan i operacionalizovan u stepenu koji omogućava da ga efikasno prate i nastavnici i kreatori kurseva bez odgovarajućeg psihološko-pedagoško-metodičkog obrazovanja.

LITERATURA

Anderson, L. W.& Krathwohl, D. R. Et al. (eds.) (2001). A Taxonomy for Learning, Teaching and Assessing – A Revision of Bloom’s Taxonomy of Educational Objectives, New York..: Longman.

Bjekić, D. i Zlatić, L. (2010). Didaktičko oblikovanje Komunikologije u obrazovanju učitelja, u: Špijunović, K. (ur). Obrazovanje i usavršavanje nastavnika - didaktičko-metodički pristup, tematski konferencijski zbornik, Užice: Učiteljski fakultet, 157-176.

CARNet. Instrukcijski dizajn, Metodika i komunikacija e-obrazovanja, preuzeto 2008, dostupno na http://www.carnet.hr/referalni/obrazovni/mkod/metodika/instr_dizajn.html

CELT. A Model of Learning Objectives, dostupno na http://www.celt.iastate.edu/teaching/RevisedBlooms1.html i http://www.celt.iastate.edu/teaching/blooms-model-text.html

Karagiorgi, Y. & Symeoy, L. (2005). Translating Constructivism into Instructional Design: Potential and Limitations, Educational Technology & Society, 8(1), 17-27, preuzeto septembra 2010. sa http://www.ifets.info/journals/8_1/5.pdf

McGriff, S. J. (2000). Instructional Systems, College of Education, Penn State University

Piskurich, G. M. (2006). Rapid Instructional Design: Learning ID Fast and Right, San Francisco, CA: Pfeiffer.

Ullrich, C. & Melis, E. (2010). Compex Course Generation Adapted to Pedagogical Scenarios and its Evaluation, Educational Technology & Society, 13(2), 102-115. preuzeto septembra 2010. sa http://www.ifets.info/journals/13_2/9.pdf

http://www.carnet.hr/referalni/obrazovni/mkod/metodika/instr_dizajn.html

http://www.celt.iastate.edu/teaching/RevisedBlooms1.html

http://www.celt.iastate.edu/teaching/blooms-model-text.html

http://www.ifets.info/journals/8_1/5.pdf

http://www.ifets.info/journals/13_2/9.pdf

41

Kompetencije nastavnika za rad u onlajn okruženju

Miloš Bajčetić1, Mirjana Devedžić2

1Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

2Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Rad univerzitetski nastavnika i saradnika u tradicionalnom okruženju, podrazumeva posedovanja odgovarajućih pedagoških kompetencija. Te kompetencije, istovremeno, predstavljaju osnovu i za nastavu u onlajn okruženju, ali se njima se ove preporuke ne bave. S obzirom na specifičnosti onlajn nastave, ovde su date preporuke koje se primarno tiču rada u onlajn okruženju.

Preporuke za nastavničke kompetencije potrebne za rad u onlajn okruženju koje su ovde date predstavljaju selekciju iz opširnijeg seta kompetencija datog u "The eLearning Competency Framework for Teachers and Trainers "Evropskog Instituta za eUčenje" (EIfeL). Izdvojen je skup najvaznijih nastavničkih kompetencija potrebnih za razvoj i implementaciju studijskih programa na daljinu na visokoškolskim institucijama Zapadnog Balkana.

Preporuke obuhvataju kompetencije iz tri ključne oblasti. Svaka oblast kompetencija je dalje podeljena na nekoliko podoblasti koja obuhvataju odgovarajući broj elemenata sa detaljno navedenim kompetencijama.

Kako kvalitetna i efikasna onlajn nastava na prvom mestu podrazumeva odgovarajući nivo interaktivnosti, ključne oblasti nastavničkih kompetencija definisane ovim preporukama se prevashodno odnose na interakciju između nastavnika i studenata, i predstavljene su sledećim oblastima

1. Priprema onlajn nastavnih aktivnosti

2. Realizacija onlajn nastavnih aktivnosti

3. Onlajn ocenjivanje studenata

. PRIPREMA ONLAJN NASTAVNIH AKTIVNOSTI 1

Ova grupa kompetencija obuhvata sledeće podoblasti:

1.1. Priprema studenata za efikasno korišćenje info-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu IKT)

1.2. Priprema studenata za onlajn nastavu

1.3. Dizajniranje obrazovnih onlajn aktivnosti/resursa

1.4. Razvoj obrazovnih onlajn aktivnosti/resursa

1.5. Izbor i primena onlajn aktivnosti/resursa

42

1.1 Priprema studenata za efikasno korišćenje IKT

U okviru ove grupe kompetencija od nastavnika se traži da je sposoban da:

proceni znanja i veštine koje su studentima neophodni kako bi IKT koristili za

efikasno učenje

proceni trenutni nivo znanja i veština studenata, kao i šta je neophodno da nauče

kako bi efikasno koristili IKT

koristi odgovarajuće i efikasne nastavne strategije i tehnike kako bi pomogao

studentima da razviju znanja i veštine, neophodne za efikasnu upotrebu IKT,

imajući u vidu njihove sposobnosti i stilove učenja

obezbedi studentima mogućnost da praktično primene neophodna IKT znanja i

veštine

proceni do kog nivoa su studenti razvili neophodna znanja i veštine

podstakne studente da zauzmu sistematičan pristup u svom kontinuiranom ličnom

i profesionalnom razvoju uz pomoć IKT

1.2 Priprema studenata za onlajn nastavu


proveri preduslove koje studenti moraju da ispune kako bi uzeli učešće u onlajn

nastavi

pošalje studentima neophodne informacije o učešću u onlajn aktivnosti

jasno navede vreme trajanja onlajn aktivnost (od kada do kada je ona dostupna)

omogući studentima da unapred provere da li mogu da pristupe onlajn aktivnosti, i

da ukoliko postoje problemi, o tome na vreme obavesti osoblje/službu nadležnu za

tehničku podršku

informiše studente koji su kriterijumi za uspešan završetak onlajn aktivnosti

podrži i podstakne učešće studenata u onljan aktivnostima, koristeći različite

kanale za komunikacije (forum, privatne poruke, e-pošta itd.)

obezbedi adekvatne pripreme za studente sa posebnim potrebama

1.3 Dizajniranje onlajn programa/kurseva/aktivnosti (resursa)


jasno i precizno identifikuje obrazovne potrebe studenata koje treba pokriti onlajn

programom/kursom

izabere one nastavne metode koje ići u susret obrazovnim potrebama i koje će

obezbediti da studenti dostignu postavljene obrazovne ciljeve i steknu izlazne

kompetencije.

jasno navede metode evaluacije efikasnosti onlajn programa

navede metode praćenja napredovanja studenata i provere njihovih postignuća

navede načine podrške studentima

jasno navede uloge i odgovornosti svih onih koji su uključeni u realizaciju onlajn

programa, i dobije saglasnost od njih

identifikuje dodatne resurse neophodne za realizaciju onlajn programa

43

onlajn aktivnosti zasniva na tačno utvrđenim potrebama studenata

definiše uslove i resurse koje treba obezbediti kako bi se izašlo u susret

obrazovnim potrebama studenata

pruži studentima širok spektar različitih multimedijalnih obrazovnih sadržaja kako

bi povećao potencijal za sticanje znanja

osigura autentičnost planiranog onlajn programa, tako što se aktivnosti studenata

na onlajn kursu zasnivaju na sticanju praktičnih znanja i veština

definiše različite vrste i nivoe povratnih informacija koje će biti pružene studentima

tokom onlajn kursa

definiše nivo interakcije između samih studenata, kao i između njih i nastavnog

osoblja (nastavnika, saradnika), počev od samostalnog učenja do rada u grupi

definiše kada i kako će povratne informacije biti pružene, i kako će se iste koristi

za poboljšanje ukupnih postignuća studenata

1.4 Razvoj obrazovnih onlajn aktivnosti/resursa


definiše način razvoja obrazovnih onlajn aktivnosti/resursa koji su relevantni za

postavljene obrazovne ciljeve

dizajnira, razvija i testira korisnički interfejs onlajn aktivnosti, tako da interfejs

odgovara potrebama studenata

kreira nacrt aktivnosti/resurse prema tehničkim specifikacijama

razvije kompletan obrazovni resurs

importuje resurs u LMS i testira da li on ispravno funkcioniše

na reprezentativnom uzorku tipičnih korisnika testira upotrebljivost i sposobnost

resursa da ispuni dogovorene obrazovne ciljeve,

dostavi gotov obrazovni resurs nadležnom telu u skladu sa politikiom visoškolske

ustanove

recenzira (proceni) dizajn i proces razvoja onlajn aktivnosti/resursa i da prepozna

način na koji proces može u budućnosti da se unapredi

1.5 Izbor i primena onlajn aktivnosti/resursa


identifikuje izvore obrazovnih sadržaja

sarađuje sa pojedincima i profesionalnim zajednicima koji su uključeni u razvoj i

korišćenje digitalnih obrazovnih materijala

procenjuje izvore digitalnih obrazovnih materijala u kontekstu obima i kvaliteta

materijala, odnosno kvaliteta i brzine servisa

objavljuje digitalne obrazovne materijale u formatu koji je lako dostupan drugim

kolegama koji mogu da koriste materijale

utvrdi kriterijume za izbor digitalnih obrazovnih sadržaja i pratećih materijala

primenjuje kriterijume za procenu kvaliteta digitalnih obrazovnih materijala, i

prezentuje rezultate svoje procene na način kolegama i studentima na način koji

im omogućava da odluče da li će ih i kako koristiti

44

učestvuje u kreiranju novih digitalnih materijala i servisa

testira kompatibilnost obrazovnog resursa/servisa sa postojećim

resursima/servisima

testira upotrebljivost obrazovnog resursa u funkcji postizanja obrazovnih ciljeva

koristi sistem za prikupljanje informacija o korišćenju digitalnih resursa i proceni

njihove efikasnosti

proceni efikasnost dizajniranih materijala u smislu zadovoljenja obrazovnih ciljeva

za studente sa posebnim potrebama

pruža informacije o efikasnosti dizajniranih materijala nadležnim telima

visokoškolske ustanove

REALIZACIJA ONLAJN NASTAVNIH AKTIVNOSTI 2

Ove grupe kompetencija obuhvata sledeće podoblasti:

2.1. Moderisanje onlajn aktivnosti

2.2. Vođenje studenata kroz autentične i relevantne onlajn aktivnosti

2.1 Moderisanje onlajn aktivnosti


upozna studente sa okruženjem za učenje, sa posebnim akcentom na sistem za

upravljanje učenjem (Learning Managament System – u daljem tekstu LMS) i

mogućnostima njegovog efektivnog korišćenja

upozna studente sa sadržajem, rasporedom i aktivnostima predloženog

obrazovnog programa

informiše studente o nastavničkoj i tehničkoj podršci

obezbedi „test“ prostor za vežbanje rada sa okruženjem za učenje tj. sistemom za

upravljanje učenjem (LMS)

uspostavi pravila i načine komunikacije sa drugim učesnicima kursa

pomogne studentima da prepoznaju svoj stil učenja

pomogne studentima da preopoznaju kako će učiti unutar onlajn okruženja za

učenje

podstiče studente da samostalno razvijaju i kontinuirano procenjuju svoj način

učenja

podstiče studente sa različitim sposobnostima kako da efikasno koriste aktivnosti i

resurse koji su im na raspolaganju

upravlja vremenskim rasporedom onlajn aktivnosti

jasno i precizno predstavi neophodne informacije o aktivnostima na način koji je u

skladu sa potrebama i mogućnostima studenata

moderiše onlajn aktivnosti na način koji odgovora nivou i potrebama studenata,

uzimajući u obzir veličinu i sastav grupe

upotrebi odgovarajuće obrazovne resurse kako bi optimizovao proces učenja

studenata

45

proceni efikasnost okruženja za učenje odnosno LMS-a i sugeriše neophodna

unapređenja

identifikuje neophodne podatke o tome kako studenti koriste resurse i učestvuju u

aktivnostima

koristi odgovarajuće module okruženja za učenje i slične alate za obradu podataka

o praćenju učešća studenata na kursu, kao i da obezbedi poverljivost tih podataka

podstakne studente i pomogne im da koriste različite servise kako bi samostalno

zapisivali i ažurirali informacije o sebi i svom učešću na kursu

održava kompletnu, tačnu i ažuriranu evidenciju o učešću studenata na kursu

proceni potrebu za intervencijom kako bi se unapredilo učešće studenata

koristi dobijene informacije kako bi se unapredio sistem za praćenje rada

studenata u onlajn okruženju

2.2 Vođenje studenata kroz autentične i relevantne onlajn aktivnosti


studentima obezbedi različite aktvnosti i multimedijalne resurse kako bi se

povećala njihova mogućnost za sticanje znanja i veština

podstiče i osposobljava studente da postavljaju relevantna pitanja

omogući studentima da unutar onlajn aktivnosti samostalno realizuju istraživanja

podstiče studente da koriste kreativan pristup u pronalaženju rešenja u kontekstu

realnih situacija

obezbedi socijalni kontekst za učenje, sa efikasnim korišćenjem kooperativnog i

kolaborativnog učenja i podstiče interakciju između studenata

podstakne studente da stiču primenjiva znanja

eksplicitno povezuje obrazovne ciljeve i praksu

daje jasne informacije o ciljevima i očekivanim ishodima aktivnosti

daje studentima jasna i dovoljna uputstva kako bi im omogućio da izvedu aktivnost

proveri da li je aktivnost adekvatnog strukturisana kako bi njeni efekti bili

maksimalni

proveri da svi studenti imaju mogućnost za vežbanje

pruži povratnu informaciju o postignućima studenata, i, kada je to neophodno,

načine kako kasnije da ih unaprede

podstiče samostalno i ocenjivanje od strane drugih studenata

PROCENA NAPREDOVANJA STUDENATA 3

Ove grupe kompetencija obuhvata sledeće podoblasti:

3. 1. Planiranje procene znanja

3. 2. Praćenje, vrednovanje i izveštavanje o napredovanju studenata

3.1 Planiranje procene znanja


iz različitih izvora identifikuje i evaluira konkretan doprinos koji IKT ima u proceni

onoga što su studenti naučili

46

identifikuje i evaluira alate, načine i instrumente ocenjivanja u pogledu konkretnih

obrazovnih ciljeva

proceni alate, načine i instrumente ocenjivanja, na osnovu sopstvenog, iskustva

svoje obrazovne institucije i na osnovu primera dobre prakse

saopšti i objasni obrazovne ciljeve i kriterijume ocenjivanja studentima

izabere načine i forme provere znanja koje su su u skladu sa specifičnim

potrebama grupe studenata i pojedinica

vremenski planira vidove provere znanja (dijagnostičko, formativno i sumativno), u

funkciji postizanja obrazovnih ciljeva i višeg nivoa postignuća u učenju studenata

izabere i razvije alate (instrumente) za proveru postignuća, koje karakteriše

validnost, objektivnost, pouzdanost i osetljivost

organizuje i raspoređuje resurse potrebne da podrže aktivnosti procene znanja

unutar bezbednog i dostupnog okruženja za učenje

uključi studente u planiranje procene znanja

3.2 Praćenje, vrednovanje i izveštavanje o napredovanju studenata


vrednuje znanje

prikupi rezultate, formativne i sumativne provere znanja i druge informacije u

skladu sa definisanim kriterijumima uspešnosti, kao i da procenu znanja vrši prema

tim kriterijumima

razmotri rezultate vrednovanja znanja, kako bi identifikovao snage i slabosti

individualnih postignuća studenata u odnosu na obrazovne ishode

obaveštava studente na odgovarajući i dogovoreni način

podstakne studente na samoocenjivanje

identifikuje i evaluira mogućnosti za pružanje povratnih informacija o napredovanju

i postignućima studenata

pruži studentima jasne, precizne i sažete povratne informacije o njihovom

napredovanju i postignućima, brzo i efikasno, koristeći jezik razumljiv studentima,

uz dužno poštovanje poverljivosti i privatnosti njihovih podataka.

pripremi i saopšti izveštaj o napredovanju i postignućima studenata relevantnim

osobama i telima, a u skladu sa politikom i procedurom visokoškolske institucije

evaluira efikasnost IKT u davanju povratnih informacija

identifikuje i evaluira poseban doprinos koji IKT može da pruži u vođenju

evidencije o napredovanju i postignućima studenata

informiše studente o postojanju evidencije o rezultatima, kao i da im omoguće da

provere i ažuriraju sadržaj, u slučaju samo-ocenjivanja

analizira postignuća studenata, eliminiše uočene slabosti u cilju ostvarivanja

ishoda učenja i unapređenje programa

koristi podatke provera znanja kako bi evaluirao načine, metode i instrumente

provere znanja,

koristi podatke provera znanja kako bi evaluirao program i proces planiranja

programa

47

Organizacija podrške studentima koji studiraju na daljinu

Milena Stanović1, Valerie Caraguel2, Božo Krstajić3

1Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu, 2Aix-Marseille University, France, 3Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore

Za organizovanje uspešnog studijskog programa koji se realizuje učenjem na daljinu nije dovoljno studentima obezbediti samo material za učenje i prepustiti im da se sami snalaze. Veoma je važno obezbediti i sve informacije koje će im pomoći tokom učenja, dati im potrebna objašnjenja materijala za učenje, ukazati na dodatne resurse relevantne za temu koja se proučava, kao i pomoći im, adekvatnim savetima, da istraju u procesu učenja, da održavaju tempo u učenju, da razmenjuju informacije sa kolegama i sl.

OPŠTE PREPORUKE ZA ORGANIZACIJU PODRŠKE 1STUDENTIMA

Programi koji se realizuju učenjem na daljinu često imaju visok stepen odustajanja ili neuspešnog završavanja, za šta se obično kao glavni razlozi navode:

Usamljenost studenata

Nedostatak socijalne integracije

Nedovoljna obaveštenost

Tehnički problemi

Sve su to pitanja zbog kojih, studentima koji uče na daljinu, mora da se obezbede određeni oblici dodatne podrške kroz različite funkcije i procese.

Kroz podršku studentima treba da se omogući da uspešno uče i da izgrade svoje sopstveno razumevanje materijala za učenje. Podrška studentima obezbeđuje resurse, strategiju i metode koje predstavljaju fizičku, socijalnu, emocijalnu i intelektualnu podršku potrebnu za efikasno učenje.

Na taj način se preventivno deluje kako bi se smanjila stopa odustajanja od studija i povećao ukupan kvalitet studjiskog procesa.

1.1 Šta je e-tutor?

Mnoge aktivnosti mogu da budu projektovane tako da ih studenti izvršavaju samostalno ali potrebno je i rukovođenje.

48

Koriste se različita imena da opišu osobu koja je zadužena za da rukovodi radom studenata u okviru sistema za učenje na daljinu: mentor, vodič, trener, moderator, lider. U praksi se odgovarajuće ime bira na osnovu izabranog modela upravljanja u okviru studijskog programa. U suštini, naziv zavisi od načina na koji se obavlja rukovođenje. Čini se da naziv e-tutor može da pokrije sva ta značenja.

Tutor je osoba koja vodi studente kroz celokupan proces učenja i najbliža je studentima.

Pored toga što je ekspert u oblasti učenja, e-tutor je takođe i profesionalac u oblasti vaspitanja.

Zašto organizovati e-tutorstvo? U oba slučaja, kod učenja na daljinu i mešovitog učenja, e-tutorstvo je potrebno da bi se predupredio pad motivacije, osećaj izolovanosti i odustajanje od učenja.

E-tutorstvo je timski posao. Zahteva striktnu organizaciju, sposobnost da se saslušaju drugi, empatiju, sposobnost da se reaguje i da se bude proaktivan.

Takođe je potrebna fleksibilnost radi prilagođavanja ograničenjima učenika, kao i određen nivo poznavanja informaciono-komunikacionih tehnologija i učenja na daljinu.

Individualizacija intervencija je jedan od najvažnijih faktora uspeha.

1.2 Realizacija sistema za e-tutorstvo

E-tutorstvo nije zadatak jedng čoveka, već ga u suštini realizuje čitav tim, vođen od strane koordinatora. Realizacija e-tutorstva se smatra jednim od najvažnijih faktora kvaliteta učenja na daljinu. Potrebno je da bude projektovano na početku, već u toku definisanja globalne koncepcije programa za učenje na daljinu. Tutorstvo se impelmentira kroz niz različitih akcija (Rodet, 2010) među kojima se mogu izdvojiti sledeće:

i ) Analiza potreba studenata u pogledu pomoći,

ii ) Definisanje polja podrške u učenju koja treba da se istraže i primene,

iii ) Identifikacija uloga i funkcija različitih tutora,

iv ) Projektovanje obima intervencija tutora,

v ) Izbor alata za komunikaciju,

vi ) Crtanje grafikona tutorstva (u odnosu na prava i obaveze obeju strana, studenata

i tutora, u toku tutorstva),

vii ) Obuka tutora i uvežbavanje,

viii ) Kreiranje alata za prećenje postupka tutorstva.

Realizacija e-tutorstva je složeni proces u koji treba da se uključe institucija i projektanti učenja na daljinu, kako bi ostvarili tri konačna cilja, kako je prestavljeno na Slici 1.

49

Slika 1. Inženjerstvo tutorstva (preuzeto iz Rodet (2010))

Prvi cilj kod definisanja sitema za e-tutorstvo je da se identifikuju različiti učesnici i domen njihovog delovanja:

1. Tutor kursa: posreduje između učenika i resursa za učenje. 2. Koordinator: posreduje između e-tutora, grupa učenika i institucije. 3. Administrativni tutor: zadužen je za brigu o studentu u toku njenog/njegovog

“administrativnog života” 4. Tehnički tutor: stara se o adekvatnosti tehnologije koju koriste učenici.

Uloga e-tutora Prema Paquettu (2001), e-tutor je okosnica sistema za učenje na daljinu, sarađuje sa grupama studenata ali i sa pojednincima u cilju da im olakša savladavanje nastavnog materijala i uspešno polaganje ispita, Slika 2.

ANALIZA/DEFINISANJE

• Analiza potrebe studenata za rukovođenjem

• Ispitivanje domena studentske podrške

• Identifikacija uloga i funkcija različitih e-tutora

PROJEKTOVANJE

• Projektovanje i kvantifikovanje tutorstva

• Izbor alata za komunikaciju

• Crtanje dijagrama

toka tutorstva

REALIZACIJA

• Obuka e-tutora i uvežbavanje

• Formiranje alata za koordinaciju tutorstva

• Definisanje ekonomskog modela sistema tutorstva

REALIZACIJA TUTORSTVA

Definisan sistem

tutorstva

Definisan scenario tutorstva

Definisan plan

realizacije

50

Slika 2. Mesto e-tutora u sistemu učenja na daljinu

1.3 Načini intervencije

U okviru svakog kursa mogu se realizovati različiti načini intervencije e-tutora. Može da se izabere da se radi sa studentima u okviru kolektivnog sistema za e-tutorstvo, korišćenjem asinhronih alata za komuniukaciju (forum, wiki) ili sinhronih (videoconferencije/webconferencije, kolektivni razgovori, virtualne učionice); ili da se, za individualna upustva i određene specifičnosti, odabere direktna komunikacija jedan na jednoga. Potreba za direktnom komunikacijom jedan na jedanoga ne treba da se zanemari, iako e-tutor pomaže i u okviru grupnih aktivnosti. Na Slici 3 prikazani su različiti oblici intervencija koje se mogu primeniti u okviru e-tutorstva.

Ove intervencije mogu da se primene u različitim fazama procesa učenja, što čini osnovu ritma i dinamike programa za učenje na daljinu. Raznolikost intervencija nije jedini elemenat za postizanje dinamike. Takođe, mora da se obrati pažnja na učestalost intervencija i ponašanje e-tutora. Pod ponašanjem se obično podrazeumeva to koliko on/ona podstiče aktivnosti i odgovara na zahteve studenata.

E-tutor ne treba da ograniči svoju delatnost samo na odgovaranje studentima, već mora da podstiče njihove aktivnosti, kako bi spečio da izgube motivaciju za učenje. Proaktivnost posebno pomaže da se uključi komponenta prisutnosti na daljinu, čime se stavlja do znanja studentima da smo sa njima. Koristi se da se obezbedi pravovremena informacija ili da se studenti aktiviraju, kao i za podsećanje na rokove izvršenja pojedinih zadataka. Reaktivnost se koristi da bi se odgovorilo na pitanja, posebno kod individualnog tutorstva. Smatra se da tutor treba da odgovori na poruku u okviru maksimalno 48 sati, a da oceni zadatke u roku od jedne nedelje.

1.4 Timski rad

Imajući u vidu poziciju tutora i različite intervencije koje može da koristi, proizilazi da e-tutorstvo treba da se realizuje u timu.

Idealno bi bilo da postoje:

Tutor kursa: može da bude autor nastavnih sadržaja ili jednostavno specijalista u

okviru domena

Tutor za projekte: da bi vodio studente kroz projekte, obuku i izradu teza

(zavisno od studijskog programa).

Struktura programa

Nastavni materijali

E- tutor

Student Grupa

Institucija

51

Koordinator (Odgovoran za studijski program): da koordinira sve različite

aktivnosti u okviru sistema za e-tutorstvo.

Tehnički tutor: da olakša korišćenje alata i tutorijala za projektovanje.

Administrativni tutor: za sve administrativne procese (prijave, finansije,

sertifikati, organizacija ispita, raspored,…)

Lični-tutor: student koji je već odslušao kurs i pomaže drugim studentima.

Slika 3. Tipovi e-tutorstva (Caraguel 2012 prema Paquette 2001)

Sastav tima zavisi od broja kurseva, načina rada institucije i može da bude redukovan zavisno od različitih parametara. Ipak, koordinator sistema za e-tutorstvo – posebno ako tutori nisu autori nastavnih sadržaja – je ključna osoba sistema za učenje na daljinu. On je posrednik između tutora, studenata, administrativnih i tehničkih servisa. On treba da prati indikatore realizacije studentskog programa i da periodično izveštava o aktivnostima grupa studenata.

1.5 Uloge i kompetencije e-tutora

Mogu se identifikovati četri glavne uloge e-tutora:

Struktura programa

Nastavni materijali

E-tutor

Sastanci zbog kolektivnih sesija

Kolektivno e-tutorstvo

Reprezentuje instituciju pred studentima (Pripada zajednici, kontrola i ocenjivanje)

Struktura mu omogućva: oRealizaciju strategije

učenja oObezbeđenje

kontinuiteta u procesu

Individualno e-tutorstvo

Susreti i vođenje studenata

Vođenje studenata kroz proces učenja

Podrška u otkrivanju njihovih sposobnosti, potencijala i želja

Pomoć u menjanju

Student Grupa Tutorstvo jedan na jednoga

(Peer to peer tutoring)

Institucija

52

pedagoška uloga na dva nivoa – kognitivni i metakognitivni,

socijalno-emocijalna,

tehnološka,

organizaciona.

Da bi se ove uloge ostvarile neophodno je poznavanje oblasti koja se izučava u okviru kursa, kao i odgovarajuće veštine.

Ove četri uloge sagledane su na osnovu analize većeg broja istraživanja TAM modela (Ayadi-Kammoun, 2009) koji pokazuju sedam determinanti korišćenja sistema za učenje na daljinu od strane studenata, Tabela 1.

Tabela 1. Uloge i veštine tutora

Odrednice korišćenja Veštine tutora Uloga tutora

Motivacija studenata Reaktivnost i proaktivnost Socio-emocionalna

Dostupnost uređaja Pouzdanost Tehnološka

Korišćenje tehnologije Odgovarajuća pripremljenost Tehnološka

Vreme Lična organizovanost Organizaciona

Interakcija sa drugima Poznavanje različitih vrsta e-tutorstva

Organizaciona

Atraktivnost kursa Poznavanje medija i interaktivnost

Pedagoška i tehnološka

Organizacija praćenja rada studenata

Iskustvo u projektovanju i realizaciji sistema za e-tutorstvo

Pedagoška (metakognitivni aspekti) i organizaciona

Za svaku od ovih uloga identifikovane su različite kompetentnosti, a najvažnije od njih navedene su u Tabeli 2.

Tabela 2. Kompetentnosti tutora

Uloga Veštine

Pedagoška - Kognitivni nivo = ekspert u domenu

- Sposobnost da se prenese znanje

- Sposobnost da se izradi individualni program obuke

- Sposobnost da se proceni da li je cilj ostvaren

- Metakognitivni nivo = kognitivne strategije

- Poznavanje procesa učenja

Socio-emocionalna - Podrška - Razumevanje, dostupnost - Proaktivnost

Tehnološka - Razjašnjava tehnologiju - Vladanje tehnologijom - Izbor odgovarajućih alata - Kreiranje uputstava i priručnika

Organizaciona (ili menadžerska)

- Odnosi se na aktivnosti studenata

- Biti dinamičan, reaktivan i proaktivan

- Odnosi se na organizaciju učenja i vođenje projekata

- Sposobnost da se realizuje logistička podrška

- Sposobnost da se nadgledaju aktivnosti i prati grupa studenata.

- Veštine komuniciranja

53

1.6 Od čega sve zavisi?

Odluke na nivou institucije Pre svega, e-tutorstvo značajno zavisi od toga da li se kurs u potpunosti realizuje online ili se radi o mešovitom (blended) kursu.

E-tutorstvo zavisi od okruženja i poslovnih odluka u okviru studijskog programa za učenje na daljinu. Ako je budžet za e-tutorstvo ograničen, onda treba da se reorganizuje nastavni sadržaj tako da se studentima omogući da u potpunosti uče samostalno. Smatra se da jedan e-tutor treba da bude zadužen za oko 30 online studenata. Broj studenata sa kojima radi jedan tutor utiče na kvalitet e-tutorstva. Obično se odluka o tome donosi na nivou institucije. Na primer:

- Open University UK = jedan tutor je zadužen za 25 studenata

- Chinese Televisual University = jedan tutor za 70 studenata

- Indira Ghandi National Open University = jedan tutor radi sa nekoliko stotina studenata.

Alati i platforma za učenje na daljinu Alati i platforma za učenje na daljinu su veoma važni. Oni bitno utiču na to kako će se projektovati podrška studentima u okviru programa za učenje na daljinu.

Nivo planiranja kursa Takođe, mora pažljivo da se odredi i nivo planiranja kursa. Preciznije planiranje omogućava manje e-tutorstva.

Realizovani modeli učenja Nivo i stil uputstava zavise od toga koji su modeli učenja implementirani. U Tabeli 3 dat je pregled implementacija u zavisnosti od znanja koje se želi preneti ili od strukture znanja koja se želi postići.

Što se tiče ponašanja, u okviru kursa uči se i automatizam postupka kao niz jednostavnih akcija.

Ponašanje ne doprinosi razvijanju kritičkog razmišljanja niti boljem razumevanju

Konstruktivizam se koristi u rešavanju i simulaciji problema. Znanje se usvaja na način “uči radeći”.

54

Tabela 3. E-učenje iz epistemiološke perspektive. (Caraguel 2012, na osnovu Fallerya, 2007)

Perspektive

Instrumentalistička, behavioristička i pozitivistička

Relacionistička konektivistička i konstruktivistička

Kolektivistička i socio-konstruktivistička

E-učenje je …

… prenošenje

- Smatra se da možemo da prenesemo znanje

…razmena

- Iskustvo je izvor znanja

… korišćenje prilike Bilo kakva komunikacija je pregovaranje. Socialna interakcija je izvor znanaja

Implementacija

“Pedagogija u pravo vreme”

- Standardizacija sadržaja

- Normiranje međusobne saradnje

“Pedagogija snađi se sam”

- Autonomnost, individualizacija, tutorstvo

- Modeliranje pedagoških activnosti

“Kolektivno ponovno korišćenje”

- Kolaborativno okruženje

- Socijalne mreže

Socijalno učenje (Bandura) i učenje u zadatoj situaciji (Lave and Wenger) su dva pogleda koja se odnose na socijalnu interakciju i medjusobne odnose. Danas su ovi načini učenja obično podržani sredstivma koja se koriste u socijalnim mrežama.

E-tutorstvo ne treba da se razmatra tek nakon implementacije kompletnog sistema e-učenja,već mora da bude sastavni deo polaznog planiranja sistema učenja. Izbor načina učenja, pedagoških metoda i tehnologije su svi zajedno elementi koji omogućavaju praćenje i pomaganje studentima u studiranju na daljinu. Implementacija sistema e-tutorstva je važan faktor koji utiče na kvalitet programa e-učenja.

1.7 Ko su vaši studenti

Pre nego što se krene u organizovanje podrške treba se zapitati ko su studenti kojima je namenjena, koje veštine, lične osobine i vrednosti imaju ili treba da imaju da bi bili uspešni u procesu učenja na daljinu. Obično se radi o studentima koji se usled određenih barijera opredeljuju na ovaj način studiranja (studenti iz ruralnih krajeva, zaposleni, studenti koji su rano osnovali porodicu i dr.) Najvažnije potrebne sposobnosti bi bile:

Sposobnost da se radi i uči pod pritiskom.

Sposobnost da se usaglase rad, studiranje i zahtevi porodice.

Sposobnost da čita i pismeno se izražava.

Sposobnost stvaranja dobrog okruženja za učenje.

Sposobnost da se odrede prioriteti među zahtevima i prepoznaju situacije u kojima je potrebno da se traži pomoć.

Sposobnost prihvatanja konstruktivne kritike.

Sposobnost suočavanja sa stresom, kod provera znanja i ocenjivanja.

55

Da bi se odredila pravilna podrška studentima veoma je važno sagledati koja je od navedenih sposobnosti važnija u određenom trenutku.

1.8 Podrška korisnicima sa posebnim potrebama

Jedna od karakteristika učenja na daljinu je to da ovi oblici obrazovanja obuhvataju studente iz različitih sredina i sa različitim sposobnostima za učenje u odnosu na klasične oblike obrazovanja. Za mnoge od tih studenata obrazovanje na daljinu je druga šansa, dok je za one koji su imali veoma loša iskustva sa klasičnim obrazovanjem to jedina šansa da se obrazuju i uklope u društvo.

Bez obzira ko su studenti, njihove posebne potrebe treba da budu prepoznate i treba im pružiti odgovarajuću podršku. U mnogim slučajevima oni sami nisu u stanju da identifikuju svoje potrebe i da ih jasno opišu. Takođe, te potrebe mogu da budu različite, prouzrokovane različitim razlozima kao što su: nedovoljno obrazovanje, fizički i mentalni invaliditeti, institucionalne i jezički problemi i sl.

Prema široko prihvaćenim etičkim standardima i kodeksima, pravo na obrazovanje je univerzalno i svako treba da ima jednake šanse da se obrazuje. Podrška studentima sa problemima u obrazovanju može da bude skupa ali, ipak, uvek treba nastojati da ona bude kvalitetna i dostupna svakom studentu.

Nepovoljno iskustvo Studenti mogu da imaju nepovoljna iskustva u prethodnom obrazovanju koja mogu da budu uzrokovana zdravstvenim problemima, porodičnim ili na neki drugi način. Mogu da imaju loša iskustva iz prethodnih škola, da se nisu dobro uklopili u školu ili, možda, pripadaju grupi u kojoj se obrazovanje ne ceni dovoljno. Bez obzira koji su razlozi za njihovo nepovoljno iskustvo, bitno je da je ono vezano baš za obrazovanje i da može da utiče na njihovu motivisanost, na njihove sposobnosti za učenje, da im unosi nesigurnost i strah od eventualnog novog neuspeha.

Takođe, prethodno obrazovanje može bitno da utiče na uspeh koji će student postići u sistemu učenja na daljinu.

Tekuće okolnosti Takođe, aktuelna situacija u kojoj se student nalazi može bitno da utiče na njegovo angažovanje u procesu učenja, kao na primer: rad u smenama, nezaposlen, izolovan na neki način i sl. Na nesreću veoma je teško identifikovati sve razloge koji mogu da utiču na efikasnost učenja, a to, takođe, u mnogome zavise i od toga šta se uči, koji je kurs u pitanju. Ipak, činjenica je da i nedovoljno obrazovni studenti mogu da budu uspešni u procesu obrazovanja na daljinu.

AKADEMSKA I NEAKADEMSKA PODRŠKA 2

Imajući u vidu aktivnosti kojese realizuju kroz podršku studentima ona može da bude akademska i neakademska.

Neakademska podrška odnosi se na pomoć studentima da poboljšaju veštine i kompetencije potrebne da lakše i efikasnije realizuju zahteve nastavnog programa i zadatake koji su im postavljeni.

Najveći deo neakademske podrške se realizuje kroz savetovanje koje se svodi na sledeće aktivnosti:

56

Informisanje - proces davanja tačnih, pravovremenih i odgovarajućih informacija studentima o bilo kom aspektu njihovih studija.

Komentarisanje - određivanje skupa opcija koje su u određenoj situaciji moguće, uz sugerisanje jedne opcije ili više alternativa koje mogu da budu odgovarajuće.

Objašnjavanje - proces pomoći korisniku da razjasni opcije koje su mu na raspolaganju, ali tako da mu se omogući da sam donese odluku.

Akademska podrška obuhvata čitav niz aktivnosti, pri čemu su na jednoj strani one koje su striktno povezane sa predmetom proučavanja i zavise od sadržaja kursa, a na drugoj su aktivnosti koje zavise od samog tutora.

Neke od najvažnijih su:

definisanje obima kursa,

objašnjenje sadržaja nastavnog materijala,

opisno i brojčano ocenjivanje,

podsticanje studenata da napreduju u učenju,

razvoj sposobnosti za učenje,

istraživanje,

obogaćivanje sadržaja.

2.1 Definisanje obima kursa

Obično je najčešće definisan planom i programom kursa ali postoje institucije koje dozvoljavaju da studenti učestvuju u određivanju obima kursa. Na pr. kada kurs obuhvata projekat može se ostaviti studentima da sami predlažu šta će raditi i sl.

U slučaju učenja na daljinu situacija je donekle specifična zbog toga što se često nastavni materijal obogaćuje dodatnim sadržajima koji su najčešće dostupni preko mreže. To sa jedne strane obogaćuje kurs, ali može da predstavlja problem tutoru, zato što nekada nije u stanju da potpuno kontroliše obim i sadržaj tog materijala.

2.2 Objašnjenje sadržaja nastavnog materijala

I u ovom slučaju sadržaj kursa je najvećim delom određen nastavnim materijalom koji može na različite načinine da bude distribuiran korisnicima: u štampanom obliku, onlajn, na CD ROM-u, kao video ili audio zapis ili kombinovanm korišćenjem svih tih medija. Ipak, i dalje ostaje potreba da tutor dodatno objasni neke teže delove materijala. Tutor mora da vodi računa da ne upadne u zamku i počne da objašnjava sve delove nastavnog materijala, zato što to nije poenta učenja na daljinu. Nastavni materijal treba da bude dovoljno dobro pripremljen da tutor ne mora da objašnjava svaki njegov deo.

2.3 Vrednovanje i ocenjivanje

Neformalno ocenjivanje – opisno ocenjivanje, vrednovanje, samo-ocenjivanje i sl. Neformalno ocenjivanje u toku učenja je neka vrsta indikatora studentu o tome koliko napreduje u savladavanju nastavnog materijala. Svaki nastavni materijal za učenje na daljinu bi trebalo da sadrži pitanja za samotestiranje. Problem je što studenti obično preskaču ova pitanja. Uloga tutora u okviru podrške je da postiče studente na neformalno testiranje. To može da bude kombinovano i time što tutor postavlja pitanja u online kontaktima i očekuje odgovore od studenata. Takođe tutor može da daje i svoje odgovore na ta pitanja, kao i dodatna objašnjenja što će studentima pomoći u procenjivanju svog znanja i toga šta još treba da savladaju.

57

Formalno ocenjivanje

Ocenjivanje pomoću računara

Danas postoje veoma sofisticirani alati za ocenjivanje pomoću računara koji omogućavaju definisanje testova u kojima nisu samo takozvana Da Ne pitanja već postoji mogućnost da studenti daju potpunije odgovora, u vidu teksta koji unose, skice koju nacrtaju ili programskog koda koji otkucaju. Ukoliko se dobro sprovede, ocenjivanje pomoću računara ima niz prednosti u odnosu na klasično ocenjivanje: može brzo da se sprovede, ujednačeno je po kriterijumu, može više puta da se ponavlja i sl.

Ocenjivanje od strane tutora

Ocenjivanje u direktnom kontaktu sa tutorom je neophodno u sistemima za učenje na daljinu, najviše zbog toga što je to u mnogim slučajevima jedini direktan kontakt između tutora i studenata. Studentima su ovakvi susreti neophodni radi sticanja realne slike o svom napredovanju u učenju.

Posebno je delikatna situacija kada student ne položi ispit. Ovakve vesti je uvek bolje saopštiti u direktnom kontaktu, pa makar to bilo i preko telefona.

2.4 Podsticanje na aktivnost u učenju

Postoje novi zahtevi koji se stavljaju pred tutora koji je odgovoran za napredovanje studenta u toku studiranja na daljinu. Stoga je potrebno da tutor poseduje dodatna znanja, umenja i veštine. Na primer, tutor treba povremeno, obično u periodu kada se očekuje predaja domaćih zadataka, da proverava da li su studenti aktivni ili ne.

Praćenje napredovanja u učenju je u direktnoj vezi sa mnogo kompleksnijim pitanjem koje se odnosi na motivaciju studenata da uče, što je jedna od aktivnosti kojoj se posvećuje posebna pažnja kod savremenih sistema za korisničku podršku. Potpuno opravdano se može koristiti i termin Upravljanje studentovom motivacijom.

2.5 Razvoj sposobnosti za učenje

Ovo je jedna od najznačajnijih uloga tutora u okviru sistema za podršku studentima. Naime, mnogi studenti se uključuju u sistem za učenje na daljinu sa već stečenim navikama da uče i sa njima obično nema problema. Međutim, veoma često se događa da studenti nemaju razvijene sposobnosti da uče i koje dolaze iz sredina gde se učenju ne posvećuje dovoljna pažnja. U takvim situacijama oni nisu u stanju ni da razumeju u potpunosti ono što čitaju, niti da savladaju nastavni materijal. Uloga tutora je u takvim situacijama veoma delikatna i složena. Oni treba da ulože mnogo više napora da sa takvim studentima postignu neke zadovoljavajuće rezultate.

2.6 Podsticanje na obogaćivanje znanja

Tutor u okviru korisničke podrške treba da podstiče studente da samostalnim aktivnostima obogate svoje znanje u okviru teme koja se proučava. To može da se postigne navođenjem interesantnih primera, posticanjem studenata da pronađu dodatne materijale za čitanje, da prisustvuju predavanju koje drži neki značajan profesor, obave sami neka manja ispitivanja i sl.

2.7 Balans između aktivnosti

Ne postoje recepti po kojima se mogu definisati prioriteti aktivnosti u okviru sistema za korisničku podršku. Činjenica je da će kod pripremanja kursa tutor morati određeno vreme da

58

posveti pripremanju nastavnog materijala, a da će skoro sve ostale aktivnosti biti inicirane u toku njegove interakcije sa korisnicima.

U kojoj meri će koja aktivnost doći do izražaja zavisiće od mnogo faktora, od toga koliko su korisnici sposobni da sami uče, koliko su aktivni i motivisani da uče, koliko im sistem za podršku učenju olakšava pristup nastavnim materijalima, kako je pripremljen nastavni materijal i mnogih drugih faktora.

2.8 Stilovi podrške u procesu učenja

Postoje različiti stilovi i pristupi koji se mogu koristiti kod obavljanja svih navedenih aktivnosti u okviru podrške u procesu učenja. Dve ekstremne krajnjosti su didaktički stil i kolabortivni stil. U Tabeli 4 uporedo su date karakteristike jednog i drugog stila. Jasno je da su ovi ekstremumi obično samo teorijski. U praksi, kao i kod konvencionalnih načina učenja, tutor balansira negde između ovih krajnih oblika podrške, šta se primenom određenih tehnologija i metoda može postići i koji su eventualni negativni efekti takvog pristupa podršci.

Tabela 4. Didaktički stil nasuprot kolaborativnog

Didaktički stil Kolaborativni stil

Tutor objašnjava studentima Studenti dolaze do izražaja

Studenti zavise od tutora Studenti su nezavisni

Procesi su kontrolisani od strane tutora Procese kontrolišu studenti

Kurs je orijentisan ka znanju Kurs je orijentisan ka veštinama i procesima

Autoritativan Demokratski

Didaktički stil - tutor je na nivou veoma formalne uloge predavača koji objašnjava i prezentuje

Kolaborativni stil – tutor postiče da studenti sami objašnjavaju ono što uče.

Lista osobina koje studenti cene kod osobe koji pruža pomoć u procesu učenja na daljinu su:

da zna predmet,

da je pristupačan,

da daje dobar odgovor u direktnim kontaktima,

da daje pravovremeni odgovor u vezi domaćih zadatka,

da može da pomogne u razvijanju veština koje treba da se steknu u okviru kursa,

da se može sa njim lako kontaktirati,

da razume studenta,

da pomaže u organizovanju vremena,

da hoće i može dobro da obrazloži ocenu.

2.9 Sinteza

E-tutorstvo ne treba da se razmatra tek nakon implementacije kompletnog sistema e-učenja,već mora da bude sastavni deo polaznog planiranja sistema učenja. Izbor načina učenja, pedagoških metoda i tehnologije su svi zajedno elementi koji omogućavaju praćenje i pomaganje studentima u studiranju na daljinu. Implementacija sistema e-tutorstva je važan factor koji utiče na kvalitet programa e-učenja.

59

PODRŠKA U CILJU RAZVOJA SPOSOBNOSTI ZA UČENJE 3

Vođene su polemike oko toga šta je u suštini cilj podrške studentima. Jedna struja smatra da je jedini cilj podrške da studente osposobi da samostalno mogu da se uključe u proces učenja, praktično da ih dovede do stanja kada im podrška više neće biti potrebna. Međutim, možda je najpravilnije reći da je osnovni cilj podrške razvoj sposobnosti za učenje, što u uslovima učenja na daljinu dobija poseban značaj. Naime, postoje studenti koji su u toku prethodnog školovanja izgradili svoje sposobnosti za učenje i mogu uspešno da se uključe u bilo koji oblik učenja, uključujući i učenje na daljinu. Takođe, postoje studenti koji imaju izgrađene veoma neobične i neubičajene navike u učenju, i ma koliko one drugima izgledale neefikasne, oni sa takvim navukama postižu dobre rezultate. Međutim, postoje studenti sa neizgrađenim sposobnostima za učenje na čijem razvoju treba raditi kako bi bili uspešni u učenju na daljinu.

3.1 Izbor pristupa učenju

Veoma je važno da se već u početnoj fazi definisanja kursa opredelimo za to koji će se tip ili kombinacija tipova učenja koristiti u okviru kursa, koji nam resursi stoje na raspolaganju i šta su očekivani izlazni rezultati.

Izbor pristupa učenju zavisi pre svega od toga šta se uči, koliko je kurs praktično orijentisan ali i od čitavog niza drugih okolnosti koje se obično svode na to koji nam resursi stoje na raspolaganju. Neki pristupi učenju koji se mogu koristiti u okviru sistema za učenje na daljinu su:

Kolaborativno učenje (Collaborative learning) – interakcija sa drugima da bi se steklo i podelilo znanje.

Učenje zasnovano na rešavanju problema (Problem-based learning) – rešavanje autentičnih problema iz realnog života.

Proceduralno učenje (Procedural learning) – korišćenje procesa i pocedura u procesu učenja.

Ućenje zasnovano na igri (Game-based learning) – učenje u okruženju u kome su postavljena pravila igre.

Simulacije (Simulations) – učenje u potpuno simuliranom okruženju, interaktivnom online okruženju (npr. Virtuelne laboratorije, simulatori vožnje ili letenja i sl.).

Učenje zasnovano na projektima (Project learning) – kreiranjem proizvoda ili solucija za realne situacije, obično u radnim timovima.

Učenje zasnovano na istraživanju (Discovery-based learning) –strategije kojima se studenti usmeravaju da posmatraju, analiziraju, organizuju i generišu znanje.

Simulirana radna mesta (Simulated workplace) - virtualna on-line okruženja u okviru kojih studenti dobijaju radne uloge i zadatke kao na realnim radnim mestima.

Samousmeravano učenje (Self-directed learning) – tutorijali u okviru kojih studenti sami proveravaju svoje znanje i biraju opcije u učenju i sl.

Veoma često u praksi se ovi pristupi učenju kombinuju i prilagođavaju grupi koja uči, kao i ciljevima koje treba postići.

3.2 Kategorizacija sposobnosti za učenje

Sposobnosti za učenje obuhvataju čitav niz sposobnosti koje se obično svrstavaju u dve grupe:

60

Specifične sposobnosti vezane za određeni kurs i koje se razvijaju kroz aktivnosti u okviru kursa, kao što su sposobnost hvatanja beleški, sposobnost pisanja izveštaja, projektovanje eksperimenata ili pretraživanje literature.

Generičke sposobnosti koje se mogu primenjivati kod različitih kurseva, kao što su sposobnost koncentracije, opažanja, memorisanja, motivisanost, i sl.

Generičke sposobnosti se dalje mogu razvrstati u:

Kognitivne sposobnosti: koncentracija, opažanje, memorisanje, kvalitet razmišljanja.

Afektivne sposobnosti: kontrolisanje stresa, izgradnja samopoštovanja, motivisanost, kontrolisanje agresivnosti i sl.

Organizacione sposobnosti: planiranje vremena, definisanje prioriteta, način prolaska kroz nastavne materijale i sl.

Danas je poznato da su generičke sposobnosti važne za izgradnju specifičnih sposobnosti koje se koriste u određenim kursevima ali i to da se one ipak najbolje izgrađuju u okviru samog kursa. Drugim rečima sposobnosti za planiranje vremena se bolje izgrađuju planiranjem vremena u okviru nekog određenog kursa nego kad se o tome govori apstraktno.

3.3 Kognitivne sposobnosti bitne za uspešno učenje

Reč “cognition” je definisana kao “umetnost znanja” ili “znanje”. Zbog toga se pojam kognitivne sposobnosti odnosi na sposobnosti koje pomažu u sticanju znanja.

Može se reći da ne postoji ništa što neko ljudsko biće zna ili može da uradi a da nije stečeno učenjem. Naravno, tu su isključene prirodne funkcije organizma kao što je disanje, refleksi, otvaranje i zatvaranje očiju i sl. Sem toga ljudsko biće ne ume ništa ako ne uči pa i same kognitivne sposobnosti se moraju učiti. Razmotrićemo najvažnije kognitivne sposobnosti i kako se može uticati na njihovo poboljšanje.

Koncentracija Koncentracija na ono što se uči je jedan od bitnih faktora učena. Međutim, koncentraciju treba razlikovati od pojma obraćati pažnju na ono što se priča, što mnogi izjednačavaju. Obraćanje pažnje je samo funkcija tela koja nije neminovno vezana za razmišljanje i kao takva je funkcija potpuno nekorisna za učenje. Pažnja se veoma lako prenosi sa jednog objekta na drugi. U procesu učenja potrebno je prvo naučiti da se fokusira pažnja na nešto i da se veoma dugo drži fokusirana na predmet učenja. Tek u tom slučaju možemo da govorimo o koncentraciji.

Koncentracija je funkcija kojom se upravlja našom voljom, ne odvija se automatski. To znači da se može naučiti i da studente treba učiti kako da se koncentrišu na ono što uče.

Percepcija Percepcija ili opažanje uvek prethodi procesu učenja. Svojim čulima i mentalnim sistemom registrujemo događaje i objekte oko nas i interpretiramo ih na sebi svojstven način. Ta interpretacija u mnogome zavisi od onog što smo doživeli u prošlosti, odnosno od onoga što smo već naučili. Drugim rečima percepcija predstavlja naše razumevanje sadašnjosti na osnovu naše prošlosti.

Pamćenje Pamćenje je takođe jedna od funkcija bitna za proces učenja. Možemo da identifikujemo više različitih nivoa pamćenja bitnih za process učenja, među kojima su najznačajniji:

Receptivna memorija: Odnosi se na sposobnost da registrujemo fizičke karakteristike nekih signala i da ih kasnije, prilikom njihove ponovne pojave, prepoznamo. Deca sa poteškoćama

61

vezanim za receptivnu memoriju mogu da imaju problema sa prepoznavanjem audio vizualnih stimulansa, kao na primer prepoznavanje geometrijskih oblika, problem sa čitanjem zbog teškog prepoznavanja slova, problem sa brojevima i sl.

Sekvencijalna memorija: Ovde se misli na sposobnost da se rekonstruišu događaji u redosledu u kom su registrovani ili su bili prezentovani. Problemi sa ovim tipom memorije mogu značajno da utiču na proces učenja u okviru kojeg je veoma značajno informacije povezati u neku logičnu sekvencu.

Kratkoročna memorija: Ova memorija je odgovorna za sposobnost da se setimo pojmova, imena, brojeva, reči u kratkom vremenskom intervalu (nekoliko sekundi ili minuta) nakon što smo ih čuli.

Dugoročna memorija: Odnosi se na sposobnost da se setimo informacija i pojmova koje smo naučili u prošlosti.

Zaključivanje Zaključivanje je sposobnost da se činjenice uzročno posledično povežu i da se na osnovu toga procene posledice, izvuku relevantni zaključci. To nije genetska predispozicija već mentalni proces koji se uči. Kako je zaključivanje veoma bitno za proces učenja treba raditi na njegovom jačanju. Osnova logičkog razmišljanja je sekvencijalno pamćenje i indiktivno i deduktivno zaključivanje.

3.4 Proaktivna korisnička podrška za razvoj sposobnosti za učenje

Da podrška studentima u cilju razvoja sposobnosti za učenje bila efikasna ona se mora sprovoditi onda kada je za to najpovoljniji trenutak. Postoje određene kritične faze u procesu realizacije kursa kada je pogodno intervenisati u cilju podsticanja nekih sposobnosti studenata kako bi postigli bolje rezultate u učenju, Tabela 5.

Tabela 5. Ključne aktivnosti u okviru podrške studentima po fazama

Faza kursa Ključne aktivnosti

Rana faza pre početka kursa

Donošenje odluke o uključivanju u kurs Izboriti se sa osećanjem biti student Motivacija za učenje

Neposredno pre početka kursa

Pronaći vreme za učenje Dobiti podršku od familije i prijatelja Dobiti podršku od drugih studenata

Početak kursa Kontakt sa nastavnim materijalom Planiranje učenja Sposobnosti za čitanje i pisanje

Pre prvog ocenjivanja Kontakt sa ocenjivanjem Prihvatanje činjenice da ćemo biti ocenjeni Kontrolisanje stresa Sposobnosti za pisanje

Posle prvog ocenjivanje Učenje na osnovu iskustva iz ocenjivanja Prihvatanje propusta i njihovo korigovanje

Kolokvijumi Prihvatanje uspeha i neuspeha

Period pre ispita Ponavljanje gradiva Stres od ispita

Rezultati Kako se nositi sa uspehom i neuspehom Priprema za sledeći kurs

62

Može se uočiti da se u Tabeli 3. uglavnom naglasak na kognitivnim, afektivnim i organizacionim sposobnostima. U okviru svake od navedenih faza javljaju se i specifične sposobnosti kao što su razrešavanje problema, pretraživanje literature ili eksperimentalan rad.

KOMUNIKACIJA KAO ELEMENT PODRŠKE STUDENTIMA 4

Komunikacija između tutora i studenata kao i između samih studenata je bitan element učenja. Kritičari učenja na daljinu uvek ističu da je otuđenje studenata koje često prati učenje na daljinu, jedna od najvećih prepreku ka širem prihvatanju ovog načina učenja. Međutim, postoje načini da se to otuđenje izbegne i da do njega i ne dođe. Jedan važan aspekt procesa učenja na daljinu je online interakcija između tutora i učenika i između samih učenika. Online interakcija može da bude upotrebljena u funkciji savetovanja, podsticanja i navođenja studenata da istrajno rade, tako što im se daju saveti, sugestije, postavljaju pitanja, analiziraju i sumiraju njihovi odgovori. Dodatna prednost online komunikacije je da može da podstakne studente na kritičko razmišljanje, argumenentovanje, razmenu ideja i saradnju u rešavanju problema.

4.1 Tipovi i karakteristike komunikacije

U okviru učenja na daljinu na raspolaganju je više različitih opcija koje omogućavaju da komunikaciju između tutora i studenata kao i između samih studenata. Ove opcije se mogu svrstati u dve kategorije: sinhrone i asinhrone.

Sinhrona komunikacija zahteva neku vrstu direktnog kontakta između aktera. Za realizaciju sinhrone komunikacije danas postoje različite mogućnosti kao što su: razgovori preko telefona, interaktivne razmene pisanih poruka preko kompjutera, video konferencije, interaktivni razgovori (Voice chats), virtualne učionice, virtuelni svetovi i sl. Ovaj oblik komunikacije, iako često ostavlja utisak spontanosti treba da bude dobro pripremljen. U slučajevima kad nije dobro pripremljena ili tutor nema dovoljno iskustva u vođenju ovog tipa komunikacje, ona može da bude haotična, nestruktuirana i neproduktivna.

U asinhronoj komunikaciji akteri nisu istovremeno prisutni, poruka je ostavljena u jednom trenutku a preuzeta kasnije. Akteri pripremaju i šalju poruke jedni drugima u različitim vremenskim trenutcima. Za ovaj vid komunikacije mogu se koristiti: diskusioni forumi, elektronska pošta (e-mail), SMS telefonske poruke, postovi na blogovima, Wiki sajtovi ili postavljanje video materijala (Podcast).

4.2 Uključivanje komunikacije u sistem podrške studentima

Tutor ima na raspolaganju različite tehnologije i može da uspostavi različite tipove komunikacije, kao i da sve to kombinuje u okviru podrške.

Uvođenju komunikacije u podršku treba pristupiti planski i sa jasnim ciljem šta se želi postići. U nastavku su navedeni koraci koje pri tome treba preduzeti:

63

1. Napravite plan koje će te tipovi komunikacije koristiti u toku kursa kao i da li ćete imati neke posebne komunikacione događaje.

2. Izabrati jednu ili više odgovarajućih tehnologija. Možete uključiti diskusione forume, e-mail, tekstualni čat, telekonferencijski sistem, video čat, SMS, interaktivne poruke, VoIP i dr.

3. Posvetiti se tome da studenti previlno instaliraju potreban softver, otvore potrebne račune, instaliraju potrebne uređaje (mikrofon, zvučnike, Web kamere i sl) tako da mogu samostalno da koriste raspoloživu tehnologiju kod svojih kuća ili na poslu.

4. Predvideti neke uvodne aktivnosti koje će opustiti studente i omogućiti da steknu osećaj da rade u kolaborativnom okruženju za učenje.

5. Potrudite se da ton i nivo komunikacije bude odgovarajući, tako što ćete modelirati diskusiju, promovisati uzajemno poštovanje među studentima, razbijati međusobnu netrpeljivost, podržavati studente koji su možda indisponirani za diskusiju i sl.

6. Postavljajte puno pitanja da bi ste podstakli diskusiju među studentima. Recimo možete postaviti pitanje preko e-mejla ili SMS-a, a zatim tražiti odgovore u okviru čat sesija.

7. Postavljajte pitanja tako što ćete krenuti od lakših (recimo od pregleda materijala za učenje), a kasnije podižite nivo pitanja i podstičite studente na sintezu i analizu, rešavanje problema i sl.

8. Uključite pitanja koja su sastvani deo nastavnog materijala u diskusiju i pomognite studentima da shvate šta su ključni koncepti i na šta treba da obrate pažnju.

9. Dajte ispravan i ohrabrujući komentar na poruke koje postavljaju studenti u komunikaciji. Pošaljite privatene poruke studentima koji su bili posebno aktivni u toku grupnih sesija, pohvalite ih ako su to zaslužili ali i prokomentarišite adekvatno ako ste primetili nešto što nije uredu u njihovom ponašanju.

10. Izvedite zaključke u vezi teme koja je bila predmet diskusije i uputite studente na sledeće teme.

Komunikacija u interaktivnim okruženjima za učenje može da podstakne razvoj mnogih veština i sposobnosti kod studenata. Iskusan tutor na ovaj način može da podstakne studenate da koriste produktivne komunikacijske strategije, da rešavaju probleme i da sarađuju sa drugima.

Mnoge tehnologije koje se koriste u komunikaciju su jednosatavne za korišćenje i imaju intuitivan i dobar interfejs koji se lako koristi. Da bi se raspoložive tehnologije integrisale u sistem za podršku studentima, potrebno je pre svega mnogo dobre volje, upornosti, kao i dobra priprema što se tiče upoznavanja tehnologija i alata koji nam stoje na raspolaganju.

MULTIMEDIJA I WEB 2.0 U OKVIRU KORISNIČKE PODRŠKE 5

Dobro je poznata činjenica da jedna slika ili audio i video sekvenca mogu mnogo više da kažu od čistog teksta. Prednosti primene audio i video sekvenci u okviru obrazovanja odavno su sagledane i intenzivno korišćene kroz različite oblike obrazovnih TV emisija, edukativnih filmova, kompakt diskova i sl.

Ove tehnologije se intenzivno koriste i u sistemima za učenje na daljinu već u njihovoj ranoj fazi razvoja, zato što omogućavaju da se lakše i duže drži pažnja studenata na ono što uče i olakša im se razumevanje nastavnog materijala.

Poslednjih godina dolazi do integracije različitih informaciono komunikacionih tehnologija i multimedijalni sadržaji postaju dostupni preko mobilnih uređaja, kao što su PDA uređaji, mobilni telefoni nove generacije, MP3-5 plejeri i td. Sve te tehnologije mogu se efikasno iskoristiti u okviru podrške studentima.

64

Multimedija može da se koristi u funkciji pojašnjavanja nastavnog materijala, izvođenja pokaznih vežbi i demonstracija, uvežbavanja kroz simulirane situacije, podsticanje diskusije ili kao dodatni materijal za napredne studente.

Neke od novih oblika podrške studentima koji se oslanjaju na multimediju i nove informaciono komunikacione tehnologije su:

Podkasting – Automatsko skidanje audio i video sekvenci koje se kasnije mogu pregledati na računaru ili mobilnim uređajima kao što su: mobilni telefoni, PDA uređaji, MP3-5 plejeri.

Video priče – Video sekvence koje integrišu sliku i govor koje se iugrđuju u Web stranice, blogove i wiki stranice, mogu da se skidaju i kasnije pregledaju.

Online striming – Video sekvence koje se prenose i mogu da se prate u realnom vremenu ili se memorišu za odloženo praćenje.

Video konferencije - Sitemi koji omogućavaju razgovor između dve ili više udaljenih grupa ljudi koji jedni druge vide i čuju posredstvom sistema koji snima i prenosi sliku i zvuk.

Kompjuterske igre – Kompjuterske igre pripremljene u edukativne svrhe mogu da budu efikasno iskorišćene za trening, podsticanje kognitivnih sposobnosti i sl.

Interaktivna televizija – Integracija televizije i savremenih računarskih i komunikacionih tehnologija može efikasno da se iskoristi u funkciji obrazovanja. Jednostavni oblik korišćenja ovog koncepta je televizija na zahtev, gde korisnici sami kreiraju program.

5.1 WEB 2.0

WEB 2.0 tehnologije, u čijoj osnovi je aktivana komunikacija između korisnika, otvaraju mogućnosti za nove i veoma primenljive oblike podrške studentima. Sitemi, kao što su forumi, wiki sajtovi i socijalne mreže, u okviru kojih korisnici postavljaju svoje komentare, preporuke, poglede na određene teme, mišljenja o prilozima drugih i međusobno se podstiču na diskusiju, su posebno značajni u onom segmentu podrške koji se odnosi na međusobnu komunikaciju studenata.

Ove tehnologije otvaraju mogućnosti za čitav niz novih oblika podrške a mogu dobro da se iskoriste i u procesu ocenjivanja znanja studenata. Pomoću ovih tehnologija može da se organizuje aktivno međuocenjivanje studenata pri čemu oni prave neku vrstu svog portfolija u koji smeštaju sve priloge koji se odnose na postavljene zadatke i imaju mogućnost da komentarišu i ocenjuju jedni druge. Ovakav način ocenjivanja obično je i objektivniji od klasičnog ocenjivanja.

ZAKLJUČAK 6

Podrška studentima je važan element učenja na daljinu i treba da bude u potpunosti sagledana u inicijalnoj fazi kada se planira realizacija nastavnog programa koji se realizuje učenjem na daljinu. Pri tome treba da se sagledaju svi aspekti podrške, ko su studenti kojima će biti namenjena, kakav je nastavni materijal koji se koristi u procesu učenja, koje će metode učenja biti primenjene, koji nam alati i sredstva za realizaciju procesa učenja stoje na raspolaganju, koji će oblici komunikacije biti ugrađeni u podršku, koji će se načini ocenjivanja primenjivati i sl.

Procesu organizovanja i realizacije podrške studentima treba pristupiti temeljno u uključiti sve potrebne aktere koji će omogućiti da studenti imaju blagovremene informacije o organizaciji nastave, o administrativnim i tehničkim pitanjima i, što je najvažnije, podršku u

65

pocesu učenja koja će im pomoći da uspešno savladaju nastavni materijal i budu aktivni u procesu učenja.

Sa dobro organizovanom podrškom mogu da dođu do izražaja svi pozitivni efekti učenja na daljinu, a rezultati mogu da budu uporedljivi sa učenjem u klasičnim sistemima.

LITERATURA

Gilly Salmon, E-moderating: The Key to Teaching and Learning Online, ISBN 0-4153-3544-2

Salmon, G. (2000), E-Moderating. The Key to Teaching and Learning Online, Kogan Page, London.

Salmon, G. (2003), E-tivities. The Key to Active Online Learning, RoutledgeFalmer, London.

Simpson, O., Supporting students in online, open and distance learning, London: Kogan Page Ltd, (2002). ISBN 0-7494-3740

Smith, P., Dillon, C. (1999), “Comparing distance learning and classroom learning: Conceptual considerations”, The American Journal of Distance Education, Volume 13, N° 2 (1999).

Sulčič, V., Sulčič, A. (2007), Can Online Tutors Improve the Quality of E-Learning?, Informing Science and Information Technology, Volume 4, 2007.

Tait, A., & Mills R., Rethinking learner support in distance education: Change and continuity in an international context. London: RoutledgeFalmer (Eds.) (2002). ISBN 978-0-415-30144-2.

Webster, J., Hackley, P. (1997), “Teaching Effectiveness in Technology-Mediated Distance Learning “, The Academy of Management Journal, Vol. 40, No. 6 (Dec., 1997), pp. 1282-1309.

http://www.amazon.co.uk/exec/obidos/search-handle-url/275-4323801-2881347?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books-uk&field-author=Gilly%20Salmon

66

REČNIK POJMOVA

ADDIE model instrukcionog dizajna je model kreiranja (e)kurseva koji obuhvata sledeće, međusobno integrisane i isprepletane korake: analiza – identifikovanje predznanja i obrazovnih potreba polaznika, kao i resursa; dizajniranje/planiranje – planiranje obrazovnih ciljeva, razvoj programa, planiranje nastavnih aktivnosti i sadržaja; razvoj – određivanje koraka učenja i kreiranje aktivnosti i kompletnih sadržaja, formiranje platforme učenja; primena – osposobljavanje za korišćenje onlajn tehnologije, postavljanje sadržaja, metoda i načina provere, evaluacija – sistematsko praćenje i merenje procesa i efekata kursa.

Asinhrona komunikacija je komunikacija e-učenika i e-nastavnika u vremenu koje svako pojedinačno bira. Ostvaruje se korišćenjem foruma, elektronske pošte, razmene dokumenata, SMS-a i drugih alata.

Dispozitiv (e-kursa) u pedagoškom kontekstu predstavlja situacioni funkcionalno-bihejvioralni strukturni okvir ili ustrojstvo/sistem realizacije zadataka i aktivnosti, korišćenja e-tehnologije za realizaciju nastave i procedura evaluacije. Mogući dispozitivi e-kurseva: instrukcioni, kolaborativni i refleksivni dispozitiv (Fedeli & Rosi)

E-nastava obuhvata sistem učenikovih i nastavnikovih aktivnosti u nastavi podržanoj i oblikovanoj dostignućima informaciono-komunikacione tehnologije (elektronskim tehničkim rešenjima). Ovaj pojam se u teoriji i praksi e-obrazovanja, posebno u obliku na engleskom jeziku (e-teaching) koristi u dvojakom značenju – i da označi nastavu kao obostranu interakciju nastavnika i učenika, ali i kao sinonim za nastavnikovu aktivnost poučavanja.

E-odeljenje (e-zajednica) je skupina učesnika onlajn kursa, odnosno e-učenika između kojih se uspostavlja nastavna interakcija i različiti oblici kooperativnog i kolaborativnog učenja radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva učenja

Instrukcioni dizajn je proces kreiranja (e)kurseva u okviru koga se primenjuju teorije učenja i teorije nastave, kao i različiti principi, metode i tehnike izvođenja nastave, a kojim se planiraju i razvijaju materijali za učenje i oblikuju procesi poučavanja i učenja u konkretnim nastavnim predmetima i nastavnim jedinicama (CARNet).

Kolaborativno e-učenje je filozofija e-učenja kao vrste interakcije i životnog stila osoba koje su odgovorne za svoje akcije, uključujući i poštovanje sposobnosti osoba sa kojima zajedno deluju (Panitz). Kolaborativno e-učenje ostvaruje se korišćenjem određenih e-tehnologija (na primer: Wiki tehnologija).

Kooperativno e-učenje je e-učenje u okviru koga e-učenici postižu određene rezultate i zajedničke ciljeve putem zajedničkog rada članova grupe koji su ravnopravni, odnosno članova e-odeljenja. Kooperacija se odnosi na tehnike postizanja ciljeva zajedničkim radom, a u procesu učenja obuhvata tehnike rada u odeljenju i u direktnoj nastavi (licem u lice), i u e-nastavi. Kooperativno e-učenje je operacionalizovana struktura učenja.

Scenario e-nastave/e-kursa je priprema e-nastave/e-kursa kojom se određuju aktivnosti učenika, aktivnosti nastavnika i redosled i povezanost tih aktivnosti, ciljevi i ishodi, postupci evaluacije.

Sinhrona komunikacija u e-nastavi /onlajn kursevima je komunikacija učesnika kursa i e-nastavnika u realnom vremenu, istovremeno. Ostvaruje se organizovanjem pričaonica,

67

korišćenjem tehničke podrške (veb kamere, mikrofoni, telefoni), videokonferencijskom komunikacijom

Sistem za elektronsko učenje je kompleksni sistem koji uz tehnološke komponente (infrastrukturu) uključuje i niz organizacionih, administracionih i instrukcionih komponenti za učenje na daljinu.

Sistem za upravljanje elektronskim učenjem LMS Learning Management System – LMS), okruženje za elektronsko učenje (VLE) je softver koji omogućava servise isporuke obrazovnog sadržaja, kolaboracije, praćenja aktivnosti učenika i ocenjivanja znanja, kao i druge oblike podrške elektronskom učenju.

Struktura onlajn kursa – elementi kursa i njihova međusobna povezanost koja određuje interakciju e-nastavnika, e-učenika, nastavnih sadržaja i metoda i oblika nastave. Prema strukturi kursevi mogu da budu transmisivni, sveobuhvatni individualizovani, kolaborativni (Fedeli & Rossi).

preporuke za razvoj i realizaciju studijskih - dlweb.kg.ac.rs · okruženje za učenje na daljinu...

Documents