preporuke za odrŽivo koriŠĆenje io mase u …

PREPORUKE ZA ODRŽIVO KORIŠĆENJE BIOMASE U ISTOČNOJ SRBIJI

Pripremljeno za:

RARIS - Regionalnu agencija za razvoj istočne Srbije, Trg oslobođenja bb, 19000 Zaječar

Pripremio:

Septembar, 2020

Vojislav Milijić,

Preporuke za održivo korišćenje biomase u Istročnoj Srbiji

of 28

Sadržaj

Lista tabela

Lista slika i šema

Lista skraćenica

1. SVRHA PREPORUKA ZA ODRŽIVO KORIŠĆENJE BIOMASE .................................................................................... 3

2. ODRŽIVI RAZVOJ, OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE, BIONERGIJA ............................................................................ 4

3. POJAM BIOMASE, TIPOVI I IZVORI DRVNE BIOMASE ........................................................................................... 5

4. KARATKERISTIKE DRVNE BIOMASE ..................................................................................................................... 7

5. SNABDEVANJE DRVNOM BIOMASOM, UGOVARANJE SNABDEVANJA DRVNOM BIOMASOM I OBRAČUN CENA GORIVA NA OSNOVU ENERGETSKE VREDNOSTI......................................................................................................... 14

6. KRITERIJUMI KVALITETA I OSIGURANJE KVALITETA PROIZVODA NA BAZI DRVNE BIOMASE ............................. 19

7. ZAKLJUČCI ......................................................................................................................................................... 21

8. PREPORUKE ...................................................................................................................................................... 23

9. KORIŠĆENA I PREPORUČENA LITERATURA I IZVORI ........................................................................................... 27

Lista tabela T-1: Proizvodi na bazi drvne biomase .................................................................................................................................. 6 T-2: Gustina drveta (vlažnost 13%) ..................................................................................................................................... 8 T-3: Gustina rasutog tereta za najvažnija drvna goriva ...................................................................................................... 8 T-4: Gustina drveta, gustina rasutog tereta i složenog drveta u zavisnosti od vlažnosti .................................................... 9 T-5: Odnos relativne i apsolutne vlažnosti drveta ............................................................................................................. 10 T-6: Hemijski sastav drveta ............................................................................................................................................... 10 T-7: Jedinice za energiju .................................................................................................................................................... 10 T-8: Kalorijska vrednost sadržaj pepela i tačka topljenja pepela kod drvnih goriva ......................................................... 11 T-9: Kalorijska vrednost, masa i vlažnost drvnih goriva .................................................................................................... 12 T-10: Kalorijska vrednost ostalih goriva ............................................................................................................................ 12 T-11: Obračun cene drvne sečke u zavisnosti od sadržaja vlage ....................................................................................... 16 T-12: Cene drvne biomase u Srbiji ..................................................................................................................................... 17 T-13: Cene drvne sečke u Srbiji .......................................................................................................................................... 18

Lista slika i šema S-1: Podela drvne biomase .................................................................................................................................................. 5 S-2: Odnos zapreminskih mernih jedinica i različitih drvnih goriva ..................................................................................... 7 S-3: Lanac snabdevanja drvnom biomasom ...................................................................................................................... 14 S-4: Proizvodnja drvnih goriva ........................................................................................................................................... 15 S-5: Logo sertifikata kvaliteta drvne sečke: Good Chips i peleta: EnPlus .......................................................................... 20

Lista skraćenica BMZ Nemačko federalno Ministarstvo za ekonomsku saradnju

BLTC Logistički i trgovinski centar za biomasu

SDG Sistem daljinskog grejanja

DKTI Nemačka inicijativa za klimu

KfW Nemačka razvojna banka

EUR, € Euro

JP Javno preduzeće

GIZ DeutscheGesellschaftfürInternationaleZusammenarbeit (GIZ) GmbH

GIZ-DKTI Program razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji

m³ kubni metar

MW Megavat

prm Prostorni metar

Ton, t tona


of 28

1. Svrha preporuka za održivo korišćenje biomase

Preporuke za održivo korišćenje biomase u istočnoj Srbiji imaju za cilj da svim lokalnim zainteresovanim stranama pruže odgovor na osnovna pitanja vezana za bioeneriju i da daju osnovne smernice za aktivnosti vezane za korišćene biomase na održiv način.

Ovaj dokument razvijen je u okviru projekta RARIS-a, Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije1, koji se sprovodi u saradnji sa programom “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”2, koji sprovode KfW (komponenta finansiranja) i GIZ (komponenta tehničke pomoći) i finansira ih Nemačko Federalno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u okviru Nemačke klimatske i tehnološke inicijative (DKTI).

1 https://www.raris.org/ 2 http://www.bioenergy-serbia.rs/index.php/sr/

https://www.raris.org/

http://www.bioenergy-serbia.rs/index.php/sr/


of 28

2. Održivi razvoj, obnovljivi izvori energije, bionergija Koncept održivog razvoja je koncept koji je uveden s ciljem da se prevaziđu nedostaci prethodnih modela razvoja; pre svega, zapostavljanje pitanja zaštite životne sredine. Održivi razvoj teži uspostavljanju ravnoteže među različitim dimenzijama razvoja: ekonomskom, ekološkom i socijalnom. Osnovni zahtevi održivog razvoja su:

- zahtev da se sačuva fizički inventar prirode; - zahtev da se sačuvaju funkcije postojećeg inventara prirode; - zahtev da se obezbede osnovne potrebe za naredne generacije; - zahtev da se proaktivno dela i vodi računa o potrebama budućih naraštaja.

Obnovljiva energija se dobija iz prirodnih procesa koji se konstantno obnavljaju. U svojim različitim oblicima, dobija se direktno ili indirektno iz sunca ili iz toplote stvarane u Zemlji. Obnovljiva energija uključuje električnu i toplotnu energiju dobijenu iz sledećih izvora: sunčeva svetlost, vetar, okeani, hidroenergija, biomase i geotermalne energije. Obnovljivi izvori energije su energetski resursi koji se konstantno ili ciklično obnavljaju gde spadaju: solarna energija, energija vetra, hidroenergija i energija iz biomase.

Bionergija nastaje iz organskog materijala kao što su drvo, poljoprivredni ostaci i organski otpad. Ona se dobija iz sveže biomase, nasuprot fosilnim gorivima koji se dobijaju iz fosilizovane biomase. Bioenergija se koristi za proizvodnju električne energije, za grejanje, za hlađenje i transport. Može se koristiti i u tečnoj formi kao biogorivo, gasovitoj kao biogas ili čvrstoj kada se sagoreva biomasa. Bioenergija je najstarija forma energije koju je koristio čovek, a na značaju dobija zbog sadašnjih potreba da se smanje negativni uticaji klimatskih promena. Bioenergija se koristi od najranije istorije čovečanstva, a do industrijske revolucije i početka korišćenje a kasnije i tečnih fosilnih goriva, biomasa je bila dominantni energent. Nakon energetske krize sedamdesetih godina dvadesetog veka, razvijene zemlje se ponovo okreću korišćenju biomase za proizvodnju energije, a postepeno se razvijaju i nova goriva. Značaj bioenergije posebno raste od početka XXI veka, obzirom na potrebu za smanjenjem emisija CO2 usled klimatskih promena. Pored pozitivnih ekoloških efekata u smislu smanjenja emisija CO2 kroz supstituciju fosilnih goriva, gorivima na bazi biomase, bioenergija ima i značajan politički aspekt jer se korišćenjem iste smanjuje energetska zavisnost od zemalja izvoznika fosilnih goriva. Uz to, sve je veći i pozitivan uticaj korišćenja biomase na lokalne ekonomije, a trenutna cena biomase za proizvodnju toplotne energije je konkurenta većini fosilnih goriva (mazut, prirodni gas).


of 28

3. Pojam biomase, tipovi i izvori drvne biomase Biomasa je organska supstanca biljnog ili životinjskog porekla i predstavlja jedan od izvora obnovljive energije koji se koristi u procesima sagorevanja ili se konvertuje u sistemima za proizvodnju energije (toplotne i električne). Prema Direktivi EU broj 2003/30/EC biomasa je bio-razgradiva frakcija proizvoda, otpada i ostataka iz poljoprivrede (uključujući i biljne i životinjske supstance), šumarstva i drvne industrije, kao i bio-razgradive frakcije iz komunalnog i industrijskog otpada čije je korišćenje u energetici dopušteno, u skladu sa odgovarajućim propisom iz oblasti zaštite životne sredine. U skladu sa predstavljenom definicijom, postoje tri osnovna oblika biomase: drvna biomasa, poljoprivredna biomasa i komunalni otpad. Shema ispod prokazuje podelu drvne biomase.

S-1: Podela drvne biomase

U prvu grupu goriva na bazi biomase svrstava se biomasa iz namenskih zasada – energetskih plantaža u kojima se drvenaste vrste (topola, vrba, bagrem, eukaliptus) namenski gaje za proizvodnju drvnih goriva. U drugu grupu šumska biomasa i biomasa iz drvne industrije spadaju: primarni ostatak, tj. ostatak koji se dobija pri seči šuma, a nakon iskorišćenja kvalitetnijih sortimenata – tehničkog drveta; celo drvo za energetske potrebe – tj ogrevno drvo; i sekundarni ostatak, tj. drvni ostatak koji se dobija nakon prerade drveta u proizvodnji rezane građe, nameštaja, ambalaži i slično. U treću grupu drvnih goriva spada drvo za reciklažu, gde se drvna goriva proizvode od drveta koje je ranije bilo korišćeno u građevinarstvu, rudarstvu ili drugim delatnostima. U ovu grupu svrstavaju se i drvna goriva dobijena iz vodenih nanosa ili poplava. Postoji niz proizvoda na bazi drvne biomase, od kojih su neki u zavisnosti od načina primene gotov proizvod ili se kao poluproizvod na dalje prerađuju. Tabela ispod prikazuje osnovne proizvode na bazi drvne biomase. Termin šumski ostaci, najčešće se odnosi na ovrške, grane i panjevinu koja se mobiliše nakon seče šuma. Termin pilanski ostaci i piljevina se odnosi na sav drvni ostatak koji se dobija prilikom bilo kakvog oblika prerade drveta gde spadaju: okorci, okrajci, krpe, solidni suvi otpad, itd. Ogrevno drvo jeste drvni proizvod nedovoljnih dimenzija ili kvaliteta koji onemogućava njegovu dalju preradu u tehničke svrhe, te se iskorišćava samo energetska vrednost predmetnog drveta. Svi ovi proizvodi se mogu definisati kao gotovi proizvodi ili sirovina koja se može preraditi u drvna goriva.


of 28

Drvna biomasa

Sirovina Poluproizvodi Krajnji proizvodi

Šumski ostaci Drvna sečka, ogrevno drvo, pelet Drvna sečka, Pelet, Iverica, Energija

Čvrsti pilanski ostaci Drvna sečka, ogrevno drvo, pelet Drvna sečka, Pelet, Iverica, Energija

Piljevina Piljevina Pelet, iverica, energija

Ogrevno drvo Ogrevno drvo, drvna sečka, ćumur Drvna sečka, Pelet, Iverica, Energija

T-1: Proizvodi na bazi drvne biomase

Drvna sečka je polu-proizvod ili gotov proizvod koji nastaje usitnjavanjem – iveranjem drveta. Najčešće se proizvodi iz šumskih ostataka, pilanskih ostataka, drveta za reciklažu ili ogrevnog drveta. Drvna sečka se koristi ili direktno za sagorevanje za proizvodnju toplotne i električne energije ili za proizvodnju drugih drvnih goriva kao što je pelet ili drugih proizvoda kao što je iverica. Drvna sečka se koristi i kao malč za parkove i vrtove. Drvni pelet se proizvodi peletiranjem usitnjenog drveta i koristi se kao energent u domaćinstvima i industriji, a sve više se koristi i za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja ili električne energije. Briket se proizvodi briketiranjem usitnjenog drveta i koristi se kao energent u domaćinstvima. Ćumur je drvno gorivo koje proizvodi nepotpunim sagorevanjem drveta bez prisustva vazduha. Koristi se u pripremi hrane, medicini, metalurgiji, a prašina od ćumura nalazi primenu kao veoma efikasno đubrivo. Iverica se dobija presovanjem drvne sečke, a koristi se u građevinarstvu i proizvodnji nameštaja. I na kraju, toplotna i električna energija iz drvne biomase su proizvodi čiji značaj konstantno raste. Toplotna energija iz drvne biomase se dobija sagorevanjem drvnih goriva, a sam tip goriva određuje i tip ložišta. Električna energija se dobija iz turbina koje konvertuju toplotnu energiju nastalu zagrevanjem pare, ulja, vode ili gasova u električnu energiju.


of 28

4. Karatkeristike drvne biomase Drvna biomasa ima više osobina koje je razlikuju od homogenih goriva kao što su nafta i gas. Čvrsta goriva se „gasifikuju“ u procesu sagorevanja. Drvna biomasa ima značajne varijacije u sastavu – varira sadržaj lignina, celuloze a i karakteristike pepela. Drvna biomasa varira i u pogledu energetske vrednosti, najviše zbog razlika u sadržaju vode. Kotlovi su izgrađeni za različite osobine goriva: Kalorijsku vrednost, Sadržaj vode, Sadržaj pepela i tačku topljenja pepela, Temperaturu sagorevanja. Karakterizacija goriva je esencijalni zahtev za optimalno funkcionisanje kotla. Standardi su razvijeni kao sredstvo bolje komunikacije između proizvođača kotlova i korisnika i snabdevača goriva. Standardi su razvijeni tako da pokriju sve osobine goriva koje su značajne za sagorevanje. Osnovne karakteristike drvnih goriva su: zapremina; masa; gustina; sadržaj vode u drvetu; hemijski sastav; sadržaj pepela; i kalorična vrednost. Zapremina je pokazatelj količine sadržaja nekog tela. Zapremina drveta je jedinica mere koja se tradicionalno koristi za drvne proizvode. Kubni metar (m3) ili solidni kubni metar je mera jedinice za zapreminu drveta koja se odnosi na prostor koji je u celini zauzet drvnom masom i najčešće se koristi kao jedinica za meru oblog drveta. Zapremina trupca se izračunava na osnovu prečnika (D) i dužine (L) po formuli:

V=(D2*π)/4*L U praksi se za određivanje zapremine drvnih sortimenata koriste zapreminske tablice sa prečnikom i dužinom kao ulazima. Prostorni metar (prm) jeste jedinica koja označava prostor određenih dimenzija ispunjen složenim drvetom, zajedno sa međuprostorom između složenog drveta. Ova mera koristi se za složeno oblo ili cepano ogrevno drvo. U praksi se ogrevno drvo seče na 1 metar dužine i slaže na visinu od 1.05 metara, a količina ogrevnog drveta u prostornim metrima se određuje na osnovu dužine složaja. Nasipni metar kubni (nm3) je jedinica za meru koja označava prostor određenih dimenzija ispunjen rasutim teretom. Ova mere se koristi za šumski ostatak i za drvnu sečku. U praksi zapremina drvne sečke u nasipnim metrima se izračunava po formuli za zapreminu kvadra – proizvod visine, dužine i širine. Na slici S-2 prikazan je odnos različitih zapreminskih mernih jedinica vezanih za različite vrste drvnih goriva. Tako se od jednog m3 oblovine može proizvesti 1.4 prm dobro složenog ogrevnog drveta ili 2 nm3 skraćenih cepanica ili 3 nm3 drvne sečke.

S-2: Odnos zapreminskih mernih jedinica i različitih drvnih goriva


of 28

Masa je jedno od osnovnih svojstava bilo koje materije. Masa drveta se najčešće izražava u tonama (t) ili kilogramima (kg), a često se koristi kao jedinica mere za energetsko i industrijsko drvo. U praksi se određuje računanjem razlike ustanovljene na vagi između natovarenog i praznog transportnog sredstva. Gustina je odnos mase nekog tela i zapremine koju ono zauzima. Gustina drveta se izražava u kg/m3. U tabeli ispod prikazane su gustine vazdušno suvog drveta (vlažnost oko 13%) najzastupljenijih vrsta.

Vrsta drveća Gustina kg/m3

Smrča (Picea abies) 450

Jela (Abies alba) 470

Beli Bor (Pinus sylvestris) 550

Crni Bor (Pinus nigra) 560

Bukva (Fagus sylvatica) 750

Vrbe (Salix sp.) 450

Bela Topola (Populus alba) 480

Crna Topola (Populus nigra) 500

Jasika (Populus tremula) 520

Grab (Carpinus betulus) 830

Trešnja (Prunus avium) 600

Brest (Ulmus sp) 620

Bagrem (Robinia psudoaccacia) 770

Lipa (Tillia sp.) 620

Breza (Betula pendula) 650

Orah (Juglans regia) 700

Jasen (Fraxinus sp.) 720

Javor (Acer sp.) 670

Hrast kitnjak (Quercus petrea) 760

Hrast lužnjak (Quercus robur) 770

Cer (Quercus cerris) 900

T-2: Gustina drveta (vlažnost 13%)

Pored gustine drveta koja se izražava u kg/m3 praktičan značaj ima i gustina za rasute terete ili nasipna gustina koja se izražava u kg/nm3. U tabeli ispod, predstavljena je gustina za rasute terete za najvažnija drvna goriva.

Gorivo Relativna vlažnost (%) Vrsta drveća Gustina (kg/nm3)

Cepano ogrevno drvo 15 Bukva 445

Smrča i jela 304

Drvna sečka 30 Bukva 328

Smrča i jela 223

Kora četinara

15

Smrča i jela

180

Piljevina 160

Okorci 90

T-3: Gustina rasutog tereta za najvažnija drvna goriva

U tabeli ispod predstavljena je zavisnost gustine drveta, gustine rasutog tereta kao i složenog drveta i vlažnosti drveta za najvažnije vrste drveća. U drvetu uvek postoji određeni sadržaj vode, koji može varirati od 60% kod sveže posečenog drveta do 20% kod drveta koje se sušila na vazduhu. Pored toga što prirodno sadrži vodu koju u živom stanju provodi do lišća, drvo je porozno i jako higroskopno pa i u suvom stanju apsorbuje vlagu.


of 28

Vrsta drveća Bukva Hrast Smrča Bor

Relativna

Vlažnost

Oblovina Složen ogrev

Drvna sečka


Drvna sečka


Drvna sečka


Drvna sečka

% kg/m3 kg/prm kg/nm3 kg/m3 kg/prm kg/nm3 kg/m3 kg/prm kg/nm3 kg/m3 kg/prm kg/nm3

0 680 422 280 660 410 272 430 277 177 490 316 202

10 704 437 290 687 427 283 457 295 188 514 332 212

15 716 445 295 702 436 289 472 304 194 527 340 217

20 730 453 300 724 450 298 488 315 201 541 349 223

30 798 495 328 828 514 341 541 349 223 615 397 253

40 930 578 383 966 600 397 631 407 260 718 463 295

50 1117 694 454 1159 720 477 758 489 312 861 556 354

T-4: Gustina drveta, gustina rasutog tereta i složenog drveta u zavisnosti od vlažnosti

Niska nasipna gustina povećava zapreminu goriva u komorama za sagorevanje samo ako je niska toplotna moć, bitno je da transportni ili dozirni sistem bude doziran za tu vrstu goriva da dovoljno nahrani kotao. Niska energetska gustina povećava ili ubrzava transport. Niska nasipna gustina povećava potreban prostor za skladištenje. Razlike u nasipnoj gustini su uglavnom uzrokovane sadržajem vode. Vrste drveća kao i veličina sečke takođe mogu uticati na nasipnu gustinu.Niska nasipna gustina znači viša energetska gustina i više temperature sagorevanja.

Voda u drvetu može biti slobodna i vezana. Slobodna se nalazi u tkivu i provodnim sudovima, dok je vezana voda deo strukture drvne supstance (celuloze ili lignina). Drvo gubi vodu od momenta obaranja stabla, prvo kroz provodne sudove na otvorenim krajevima, a kasnije i u unutrašnjim delovima stabla.

U početnoj fazi sušenja dok relativna vlažnost drveta ne opadne ispod 23% drvo gubi samo slobodnu vodu i sa gubitkom vode gubi na težini. Ipak, ispod ove granice drvo počinje da gubi vezanu vodu i dolazi do utezanja tj. smanjivanja zapremine drveta. Ova pojava se dešava sve do vlažnosti od oko 13%. Pojava obratna od utezanja naziva se bubrenje i dešava se kada suvo drvo usvaja vlagu iz okruženja i povećava svoju zapreminu.

Postoje dve vrste vlažnosti drveta u zavisnosti od načina računanja: relativna (M) i apsolutna vlažnost (u) i obe se izražavaju u procentima (%). Relativna vlažnost drveta je odnos mase vode u masi svežeg drveta tj. razlike između mase svežeg drveta (Ww) i mase apsolutno suvog drveta (W0) podeljene masom svežeg drveta (Ww).

Apsolutna vlažnost (u) je sa druge strane razlika mase svežeg drveta (Ww) i mase apsolutno suvog drveta (W0) podeljene masom apsolutno suvog drveta (W0).

Konverzija vrednosti apsolutne (u) u relativnu vlažnost (M) i obratno vrši se po sledećim formulama:

U tabeli ispod prikazan je odnos relativne i apsolutne vlažnosti drveta. Vlažnost se u praksi određuje vlagomerima.


of 28

M (%) 15 20 25 30 35 40 45 50 60

u (%) 18 25 33 43 54 67 82 100 150

u (%) 15 20 30 40 50 60 80 100 150

M (%) 13 16 23 28 33 39 44 50 60

T-5: Odnos relativne i apsolutne vlažnosti drveta

Visok sadržaj vode:

− Umanjuje kalorijsku vrednost drvetaMože da snizi temperaturu sagorevanja (zavisi od tehnologije);

− Smanjuje raspoloživu količinu energije;

− Može da povećava težinu tovara i utiče na transport i troškove transporta;

− Može da uzrokuje razvoj gljivica ukoliko je period skladištenja vrlo dugačak i ako se skladišti na otvorenom ili slabo provetrenom mestu, loše po zdravlje;

− Zimi može da dovode do zaleđivanje sečke kod lagerovanja na otvorenom - Prisutno i kod suvih goriva;

Hemijski sastav drveta pre svega je određen sadržajem ugljenika (C), kiseonika (O) i vodonika (H). Ugljenik predstavlja gorivi deo drveta čijom oksidacijom se oslobađa toplota. Dodatna energija oslobađa se i sagorevanjem vodonika i on utiče na kaloričnu vrednost drveta, dok kiseonik samo potpomaže proces sagorevanja. Pored ovih elemenata drvo sadrži i azot (N), kalijum (K), sumpor (S) i hlor (Cl). Sumpor, azot i hlor su elementi koji kroz sagorevanje imaju negativan efekat na okolinu, pa u zavisnosti od sadržaja ovih elemenata u gorivu zavisiće i štetnost emisija goriva po atmosferu prilikom sagorevanja. Tabela ispod prikazuje hemijski sastav drveta, ali i drugih goriva.

C (%) H (%) O (%) N (%) K (%) S (%) Cl (%)

Smrča 49.8 6.3 43.2 0.13 0.13 0.015 0.005

Bukva 47.9 6.2 43.3 0.22 0.22 0.015 0.006

Topola 47.5 6.2 44.1 0.42 0.35 0.031 0.004

Vrba 47.1 6.1 44.2 0.54 0.26 0.045 0.004

Kora četinara 51.4 5.7 38.7 0.48 0.24 0.085 0.019

Miscanthus 47.5 6.2 41.7 0.73 0.70 0.150 0.220

Slama 45.6 5.8 42.4 0.48 1.00 0.082 0.190

Ugalj 72.5 5.6 11.0 1.30 - 0.940 0.100

Lignit 65.9 4.6 23.0 0.70 - 0.390 0.100

Lož ulje 86.0 12.0 3.0 - - - -

Prirodni gas 75.0 25.0 - - - - -

T-6: Hemijski sastav drveta

Svako gorivo ima primarnu energiju koja se kroz proces sagorevanja pretvara u toplotnu energiju. Energija je sposobnost nekog tela da napravi rad. Osnovna jedinica za energiju je J (Džul), a u primeni su i Wh (Vat čas), cal (kalorija) i toe (tone ekvivalenti nafte). Ova poslednja jedinica je komparativna i prikazuje količinu energije koja se dobija sagorevanjem 1 tone sirove nafte. Tabela ispod prikazuje konverzione faktore za jedinice energije koje se najčešće koriste.

kJ kcal kWh toe

1kJ 1 0.239 0.278 x 10-3 23.88 x 10-9

1kcal 4.1868 1 1.163 x 10-3 0.1 x 10-6

1kWh 3,600.00 860.00 1 86 x 10-6

1 toe 41.87 x 106 10 x 106 11.63 x 103 1

T-7: Jedinice za energiju


of 28

Snaga (Q) je odnos između proizvedene energije i vremena potrebnog da se ona potroši. Jedinica za snagu je W (Vat), a 1 W jednak je 1J/s. Snaga je značajna mera jer se njome karakterišu peći i ostali uređaji za sagorevanje. Snaga kotlova se najčešće izražava u kW. U toku sagorevanja dolazi do stvaranja pepela koji se taloži u pećima. Velike količine nataloženog pepela mogu ometati proces sagorevanja goriva zato sadržaj pepela predstavlja važnu karakteristiku za drvna goriva. Pepeo u sebi može da sadrži olovo (Pb), kadmijium (Cd), cink (Zn), bakar (Cu) i druge elemente. Pored sadržaja pepela, važna karakteristika je i tačka topljenja pepela, jer otopljen pepeo se može taložiti u pećima i ometati dalji proces sagorevanja i praviti trajna oštećenja. Visok sadržaj pepela povećava troškove uklanjanja pepela. Visok sadržaj pepela povećava i emisije čestica pepela. Komponente pepela mogu sniziti temperaturu topljenja pepela. Kontaminacije zemljišta, poreklo biomase, mogu uticati na povećanje štetnih emisija. Sagorevanje sečke iz lepljenih drvnih proizvoda može uticati na povećanje štetnih emisija u zavisnosti od tipa korištenog lepka. Emisije SO2 ili stvaranje HCl su uzrokovane sadržajem Sumpora i Hlora i uzrokuju korozije na kotlovima ili na dimnim kanalima i dimnjaku. As, Cd, Cr, Cu, Pb, Hg, Ni, Zn su toskični i čine pepeo opasnim. Drvo iz šume normalno ne sadrži ove teške metale, ali ukoliko ih zemljište sadrži onda se mogu deponovati u drvetu (npr. zemljište iskrčenih vinograda ima visok sadržaj bakra). Pepeo koji se topi na nižoj temperaturi stvara šljaku na rešetkama. Visoke količine silicijuma (pesak) i kalijuma mogu smanjiti temperaturu topljenja pepela. Visoke količine kalcijuma mogu povećati temperaturu topljenja pepela Energetska vrednost ili kalorična vrednost drveta predstavlja sumu energije koja se oslobodi tokom sagorevanja. Na energetsku vrednost negativno utiče sadržaj vode, jer je za isparavanje vode takođe potrebno utrošiti energiju (2.44 kJ/kg) koja se ne oslobađa u procesu sagorevanja. Najčešće se koriste dve vrste kalorične vrednosti: Neto kalorična vrednost (NCV) i Bruto kalorična vrednost (GCV). Pri obračunu NCV voda se tretira kao isparena dok se pri obračunu GCV voda tretira kao tečnost. Kada nije jasno naglašeno podrazumeva se da se izražava NCV. Kalorična vrednost apsolutno suvog drveta varira od 18.5 MJ/kg do 19 MJ/kg. Kod četinara ona je za oko 2% više nego kod lišćara zbog učešća smole. Lignin (27 MJ/kg) ima veću kalorijsku vrednost od celuloze (17.5 MJ/kg) i hemiceluloze (16 MJ/kg). Kalorijska vrednost varira i u zavisnosti od učešća vodonika, ali znatno više varira u zavisnosti od sadržaja pepela. Kalorijska vrednost drveta je za oko 9% veća od kalorijske vrednosti drugih biljnih materija. Tabela ispod prikazuje kalorijsku vrednost i sadržaj pepela za različita goriva.

Kalorijska vrednost apsolutno suvog drveta (MJ/kg) Sadržaj pepela (%) Tačka topljenja pepela (C°)

Drvo četinara 19.2 0.3

Drvo lišćara 19.0 0.3

Okorci 20.0 4.5

Šumski ostaci 19.5 1.7

Vrbe i topole i plantaža 19.2 2.0

Smrča 18.8 0.6 1,426

Bukva 18.4 0.5 1,340

Topola 18.5 1.8 1,335

Vrba 18.4 2.0 1,283

Kora četinara 19.2 3.8 1,440

Panjevi od grožđa 19.8 3.4 1,450

Miscanthus 17.6 3.9 973

Pšenična slama 17.2 5.7 998

T-8: Kalorijska vrednost sadržaj pepela i tačka topljenja pepela kod drvnih goriva

Energetska vrednost drveta računa se po sledećoj formuli:


of 28

Gde je NCV0x kalorijska vrednost apsolutno suvog drveta, a M relativna vlažnost drveta. Ova formula se veoma često koristi pri kupovini drveta za energetsku upotrebu koja sve više zamenjuje kupovinu drveta na zapreminsku ili težinsku meru. Pri računanju kalorijske vrednosti drveta najčešće se uzima vrednost od 19 MJ/kg ili 5.14 kWh/kg. Za praktičnu upotrebu značajne su relacije između kalorijskih vrednosti, mase i vlažnosti drvnih goriva vezane za njihovu vlažnost. Drvno gorivo Zapremina Vlažnost (%) Masa (kg) Kalorijska vrednost (MJ/kg)

Složeno ogrevno drvo

Bukva 33 cm prm 15 445 15.3

Bukva 33 cm prm 30 495 12.1

Smrča 33 cm prm 15 304 15.6

Smrča 33 cm prm 30 349 12.4

Drvna sečka

Bukva nm3 15 295 15.3

Bukva nm3 30 328 12.1

Smrča nm3 15 194 15.6

Smrča nm3 30 223 12.4

Pelet nm3 8 650 17.1

T-9: Kalorijska vrednost, masa i vlažnost drvnih goriva

Pri izboru goriva veoma je važno imati znanje o kalorijskoj vrednosti ostalih goriva. Kalorijska vrednost najkorišćenijih goriva prikazana je u tabeli ispod. Gorivo Neto kalorijska vrednost (srednja vrednost)

MJ kWh

Veoma lako lož ulje 36.17 MJ/l (42.5 MJ/kg) 10 kWh/l (11.80 kWh/kg)

Lako lož ulje 38.60 MJ/l (41.5 MJ/kg) 10.70 kWh/l (11.50 kWh/kg)

Prirodni gas (1kg=5.8 l na 20°C i pritisku od 216 bar) 36 MJ/m3 10 kWh/m3

Tečni naftni gas (1m3=4l=2kg) 24.55 MJ/l (46.30 MJ/kg) 6.82 kWh/l (12.87 kWh/kg)

Ugalj 27.60 MJ/kg 7.67 kWh/kg

Koks 29.50 MJ/kg 8.20 kWh/kg

Lignit 20.20 MJ/kg 5.60 kWh/kg

1 kWh električne struje 3.60 MJ 1 kWh

1 kg drveta (M=20%) 14.40 MJ/kg 4.00 kWh/kg

T-10: Kalorijska vrednost ostalih goriva

Za praktične potrebe potrebno je naglasiti da 1kg lož ulja zamenjuje oko 3 kg drveta, a jedan litar lož ulja zamenjuje 2.5 kg drveta. Hiljadu litara lož ulja ima istu energetsku vrednost kao 5 m3 do 6 m3 drveta lišćara, 7 m3 do 8 m3drveta četinara, 10 nm3do 15 n m3 drvne sečke ili 2.1 tone peleta.

Srpski standard za drvna goriva SRPS EN ISO 177225-1 i drvnu sečku SRPS EN ISO 177225-4 identičan je evropskom standardu za klasifikaciju drvne biomase. Drvna sečka nije uvek ekonomičnija od fosilnih goriva. Po pravilu investicioni troškovi su veći nego za postrojenja iste snage fosilnih goriva. Sa druge strane troškovi goriva su niži u odnosu na mazut ili gas, ali su viši od uglja. Ipak ekološke i socijalne prednosti u odnosu na fosilna goriva uzrokovali su podsticaje za korišćenje koji mogu obezbediti ekonomičnost. Kotlovi na drvnu sečku su većih gabarita od kotlova na fosilna goriva iste snage što ima poseban značaj na projektovanje. Uz to posebni zahtevi za projektante su i projektovanje dimanjaka, zaštita od požara a zbog gabarita je potreban i veći prostor. Gotovo je nemoguće na mestu kotla na fosilno gorivo ubaciti isti kotao na drvnu sečku bez obezbeđenja većeg prostora.


of 28

Drvna sečka je nehomogeno gorivo manje energetske vrednosti od fosilnih goriva. Ovo znači da su potrebne veće količine, više prostora za skladištenje i više angažovanja oko snabdevanja i manipulacije. Uz to, kotlovi na drvnu sečku imaju nižu efikasnost od kotolova na prirodni gas ili mazut. Takođe, kotlarnice na drvnu sečku moraju imati adekvatna rešenja za unutrašnji transport, pepeo uz specifičan način vođenja procesa. Kvalitet drvne sečke je veoma značajan faktor koji utiče na ekonomiju čitavog projekta. U principu što je korao veći to se lošija i jeftinisa sečka može koristiti. Mali kotlovi traže sečku visokog kvaliteta pre svega u pogledu sadržaja vode. Na razvijenim tržištima postoji tradicija sušenja drveta i snabdevanja suvom drvnom sečkom, pri čemu treba imati u vidu da prirodno sušenje drveta traje dugo – najčešće duže od jedne godine. Kotlovi na drvnu sečku su automatizovani, pri čemu je neophodno nadgledanje procesa i ubezbeđenje ulaza drvne sečke. Ovi sistemi su po pravilu inertni – dobri i stabilni kao baza ali im je po pravilu potreban back up na fosilno gorivo kao rezerva ili za vršna opterešenja.


of 28

5. Snabdevanje drvnom biomasom, ugovaranje snabdevanja drvnom biomasom i obračun cena goriva na osnovu energetske vrednosti

Lanac snabdevanja drvnom biomasom prikazan je u šemi ispod. Lanac snabdevanja drvnom biomasom uključuje:

- Vlasnike i korisnike šuma i preduzeća za preradu drveta; - Pravna i/ili fizička koja izvode radove na seči, izradi i transportu drvnih sortimenata i biomase; - Pravna i/ili fizička lica koja se bave transportom drvnih sortimenata ili ne prerađene ili prerađene

drvne biomase; - Pravna i/ili fizička lica koja se bave skladištenjem i preradom drvne biomase; - Kupci proizvoda na bazi drvne biomase; - Reciklažna industrija, održavanje puteva, vodotoka i slično; - Uslužne, savetodavne, razvojne i ostale delatnosti.

S-3: Lanac snabdevanja drvnom biomasom

U Srbiji je vlasništvo nad šumom državno ili privatno. Državnim šumama gazduju korisnici šuma, dok privatnim šumama gazduju sami vlasnici. Vlasnici/korisnici šuma su prvi u lancu snabdevanja i oni najčešće organizuju seču (samostalno ili angažovanjem uslužnika) i prodaju drveta. Vlasnici određuju i način prodaje drveta: na panju ili prodaja sortimenata na određenom paritetu. Značajan učesnik u lancu snabdevanja su i prerađivači drveta koji ostatke iz prerade plasiraju na tržište. U većini slučajeva seču ne izvode vlasnici ili korisnici šuma, već pravna i/ili fizička lica koja se bave sečom i izradom drvnih sortimenata. Drvna biomasa se ili prerađuje na šumskom/asfaltnom putu ili na lokacijama prerađivača drveta. Ovo je čest slučaj kod proizvodnje drvne sečke i ogrevnog drveta. U nekim slučajevima drvna biomasa se transportuje do skladšta, na kojima se prerađuje. Ovo je slučaj kod nekih proizvođača drvne sečke, peleta i iverice. Proizvodi na bazi drvne biomase se transportuju do krajnjih potrošača: proizvođača toplotne i električne energije i domaćinstava ili industrijskih korisnika. Upravo je lanac snabdevanja sa velikim brojem učesnika karakterističan za korišćenje biomase. Za razliku od drugih obnovljivih izvora energije, biomasa zahteva efikasnu organizaciju snabdevanja, koja često predstavlja izazov. Sa druge strane, glavna prednost ovakvog lanca snabdevanja je da lokalnim zajednicama obezbeđuje mogućnost razvoja i zapošljavanja velikog broja ljudi. Shema ispod, ilustuje proces proizvodnje drvnih biogoriva od seče stabala, preko izvlačenja, prerade i transporta do krajnjeg korisnika.


of 28

S-4: Proizvodnja drvnih goriva Cena drvnih goriva se definiše kalklacijum jediničnih troškova proizvodnje, opštih troškova poslovanja uz dodavanje profitne marže. Troškovi koji se kalkulišu su:

• Investicioni troškovi, koji podrazumevaju: o Nabavku i amortizaciju mašina, opreme i objekata, svedenu na jedinicu proizvoda;

• Operativni – direktni troškovi: o Troškovi nabavke drveta; o Troškovi goriva, maziva, održavanja; o Troškovi radne snage; o Troškovi usluga učesnika u lancu snabdevanja;

• Opšti (indirektni troškovi), koji podrazumevaju sve one troškove poslovanja koji nisu direktno vezani za proizvodnju proizvoda (marketing, menadžment, zakup, troškove kapitala, poreske obaveze, itd);

Cena proizvoda na bazi drvne biomase je ograničena voljom za plaćanjem potencijalnih kupaca i zavisna je od situacije u ostalim sektorima. Kod kupovine drvnih biogoriva, kupuje se energija, a na energetsku vrednost najveći uticaj ima sadržaj vode u drvetu. Tabela T-ispod prikazuje zavisnost energetske vrednosti i cene drvnih goriva od sadržaja vode. Način vezivanja cene drvnog goriva sa sadržajem vode karakterističan je za Austriju i Nemačku. Pored izražavanja cena drvnih goriva po jedinici mase uz definisanje sadržaja vode, u slučaju drvne sečke često je i izražavanje cene po jedinici zapremine uz definisanje sadržaja vode. Ugovaranje snabdevanja drvnom biomasom za potrebe proizvodnje energije najčešće je dugoročno. Druga opcija je godišnje ugovaranje snabdevanja prema javnoj nabavci. Kod proizvodnje električne energije, kod povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora sa podsticajnim tarifama za struju iz OIE najčešće postoji zahtev od strane finansijskih institucija koje podržavaju projekte, za dugoročnim Ugovorom o snabdevanju drvnom biomasom. Najčešće je traženo da trajanje ugovora o snabdevanju pokriva period prodaje struje po feed in tarifama, tj. 12 godina. Sam Ugovor o snabdevanju biomasom, pored trajanja, treba da definiše količinu i kvalitet biomase, cenu, tačku preuzimanja, način plaćanja i garancije tj. sankcije u slučaju neispunjenja obaveza. Kod dugoročnog Ugovora cena se ugovara na početku ali se definiše i mehanizam promene cene u skladu sa promenom cena koje utiču na troškove i u skladu sa stanjem na tržištu. Primer jedne od korekcionih formula nalazi se ispod:


of 28

Sadržaj vode Količina suve materije t Kalorijska vrednost (MJ/kg) Cena EUR/t

0% 1 19.00 100

2% 0.98 18.57 98

4% 0.96 18.14 95

6% 0.94 17.71 93

8% 0.92 17.28 91

10% 0.9 16.86 89

12% 0.88 16.43 86

14% 0.86 16.00 84

16% 0.84 15.57 82

18% 0.82 15.14 80

20% 0.8 14.71 77

22% 0.78 14.28 75

24% 0.76 13.85 73

26% 0.74 13.43 71

28% 0.72 13.00 68

30% 0.7 12.57 66

32% 0.68 12.14 64

34% 0.66 11.71 62

36% 0.64 11.28 59

38% 0.62 10.85 57

40% 0.6 10.42 55

42% 0.58 10.00 53

44% 0.56 9.57 50

46% 0.54 9.14 48

48% 0.52 8.71 46

50% 0.5 8.28 44

T-11: Obračun cene drvne sečke u zavisnosti od sadržaja vlage

PVn = PVn-1 x In

In = IS x 25% + IC x 25% + IT x 25% + IB x 25%

− PVn = Cena (RSD/ton) na dan promene

− PVn-1 = Cena (RSD/ton) na dan prethodne promene

− In = Indeks promene cene

− IS = indeks zarada

− IC = Indeks cena goriva

− IT = Indeks troškova transporta

− IB = Indeks cena drveta

Potrebno je naglasiti da za ugovaranju snabdevanja drvetom od strane JP Srbijašume, odluku o ugovorima donosi generalna direkcija, ne šumska gazdinstva. Takođe, ugovaranje snabdevanja sa malim vlasnicima privatnih šuma je često otežano zbog njihove neorganizovanosti i relativno malih količina drveta koje pojedini vlasnici šuma proizvode. Sa druge strane lokalna preduzeća kao što su preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima ili javno-komunalna preduzeća kao i organizacije koje gazduju crkvenim šumama, u slučaju da imaju resurse mogu biti podjednako pouzdani snabdevači. Što se drvne industrije tiče, većina preduzeća ili već snabdeva proizvođače peleta i iverice drvnim ostatkom ili su se i sama preorijentisala na proizvodnju peleta, briketa ili energije iz drvnog ostatka. Tabela ispod prikazuje trenutne tržišne cene drvne biomase u Srbiji.


of 28

Proizvod/jedinica m³ Prostorni metar (prm) tona

Definicija Zapremina kocke punog drveta stranice 1m

Zapremina kocke ispunjene drvetom i prostorom izmeću komada drveta

stranice 1m

Težinska meta

Ogrev Mera koju koriste preduzeća za gazdovanje

šumama

Mera koju koriste vlasnici privatnih šuma i trgovci

Mera koju koriste kupci energetskog drveta, peletare i proizvođači iverice

Ogrev u dugom Mera koju koriste preduzeća za gazdovanje

šumama

Ne koristi se Mera koju koriste kupci energetskog drveta, peletare i proizvođači iverice

Sečenice Mera koju koriste preduzeća za gazdovanje

šumama



Šumski ostaci Mera koju koriste preduzeća za gazdovanje

šumama



Pilanski ostaci Ne koristi se Mera koju koriste pilane i prerađivači biomase


Proizvod/Osobine

Sadržaj vode (%)

Gustina (t/m³)

Konverzioni faktor prm u m3

Energetska vrednost

(kWh/kg)

Četinari Lišćari

Definicija

Udeo mase vode u masi svežeg drveta

Masa 1m³ drveta

Koliko m³ drveta su potrebni za 1prm drvnih proizvoda

Energetska vrednost 1kg drveta

Ogrev 45-55 760 1120 0,69 2,50

Ogrev u dugom 45-55 760 1120 / 2,50

Sečenice 45-55 760 1120 0,55 2,50

Šumski ostaci 45-55 760 1120 0,40 2,50

Pilanski ostaci 30-45 540 800 0,60 3,20

Proizvodi/cene

Državne šume Privatne šume Pilane

Na panju Na putu/stovarištu

Na panju Na putu Na pilani

Definicija Cena drveta na panju – u šumi pre seče-kupac snosi troškove seče, izvlačenja, utovara i transporta. U slučaju

šumskih ostataka kupac snosi troškove izvlačenje,

utovara i transporta

Cena drveta na šumskom putu ili stovarištu – kupac

snosi troškove utovara i

transporta

Cena drveta na panju – u šumi pre seče-kupac snosi troškove

seče, izvlačenja, utovara i

transporta.


snosi troškove utovara i transporta


snosi troškove utovara i transporta

Ogrev Čet: 4,20 – 15,50 €/m³

Liš: 6,20–23,50 €/m³

Čet:18-23 €/m³

Liš: 26-34€/m³

10-15 €/prm ili 15-20 €/m³

1/3 to 1/2 prodajne vrednosti

Liš: 30 €/prm or 40 €/m³

/

Ogrev u dugom Čet: 4,20 – 15,50 €/m³

Liš: 6,20–23,50 €/m³

Čet:18-23 €/m³

Liš: 26-34€/m³

10-15 €/prm ili 15-20 €/m³

1/3 to 1/2 of prodajne vrednosti

Liš: 33€/ton or 40 €/m³

/

Sečenice Čet: 2,6-7,2 €/m³

Liš: 5,7– 15,7€/m³

Čet:11 €/m³

Liš: 23 €/m³

Kao ogrev Kao ogrev

/

Šumski ostaci Čet: 3,00 – 6,2 €/m³

Liš: 3,3 – 11,5 €/m³

/ 7 €/srm Kao ogrev

/

Pilanski ostaci / / / / 9-13 €/prm

T-12: Cene drvne biomase u Srbiji


of 28

Tabela ispod prikazuje cenu drvne sečke u Srbiji. Proizvodi/Jedinice Nasipni m3 tona

Definicija Zapremina kocke koji ispunjava nasuta drvna sečka sa prostorom između komada drvne sečke stranice 1m

Mera mase

Drvna sečka

Vlažnost (%)

Nasipna gustina (t/nasipni m3) Energetska vrednost (kWh/kg)

Četinari Lišćari

Drvna sečka 30-40 223-260 328-397 3,40

Mix 18-22€/nasipni m3

Drvna sečka 45-55 300-350 400-450 2,50

Mix 15-20€/nasipni m3

T-13: Cene drvne sečke u Srbiji


of 28

6. Kriterijumi kvaliteta i osiguranje kvaliteta proizvoda na bazi drvne biomase Osnova kvaliteta energetskog drveta stvara se tokom seče i skladištenja. Veoma je teško ispraviti greške napravljene u ranim fazama lanca snabdevanja, zato obavljanje svake faze rada na propisan način poboljšava kvalitet drvne sečke i ogrevnog drveta i čini naredne faze produktnijim. Sertifikati i standardi kvaliteta predstavljaju garanciju za osobine proizvoda na bazi biomase kao i garanciju za održivu proizvodnju biomase. Posledice ne ulaganja u kvalitet goriva ugrožavaju ciljeve korišćenja bioenergije, dovode do oštećenja sastojina, onemogućavanja sušenja, kvarova na mašinama, usporavanja isporuke i komplikovanja daljih faza u lancu snabdevanja. Sve ovo uzrokuje loš kvalitet drvnih goriva i smanjuje spremnost korisnika da kupuje proizvode na bazi biomase od dobavljača. Faktori za upravljanje kvalitetom uključuju:

• Uvažavanje zahteva kupaca; • Odabir lokacije, metode i opreme; • Izbegavanje štete prilikom seče; • Postavljanje gomile na licu mesta i zemljištu pored puta na dobrim lokacijama i pokrivanje gomile; • Pravovremena seča, iveranje i transport • Bez nečistoća prilikom utovara; • Selektivno korišćenje goriva u objektima krajnjih korisnika; • Protok informacija između različitih faza lanca snabdevanja I • Održavanje proizvoda, bilo sečke ili ogreva, onakvim kao što je definisano na etiketi ili u ugovoru o

isporuci. Kriterijumi kvaliteta se odnose na identifikaciju onih osobina koje se trebaju kontrolisati i proceniti kako bi se dostigao određen nivo kvaliteta. U zavisnosti od tipa goriva, različiti elementi trebaju da budu praćeni:

o Energetska vrednost o Učešće kore

Veličina čestica o Sadržaj vode o Vrsta drveta o Poreklo

Kriterijum kvaliteta su standardizovani prema Evropskim (EN) ili Internacionalnim (ISO) normama. Informacije o kvalitetu mogu biti prenete i preko označavanja proizvoda i/ili preko marketing kanala do mušterija. Uglavnom postoje veoma specifična pravila koja treba pratiti kako bi neki proizvod dostigao određeni standard. Kada je reč o drvnoj sečki ona se mora proizvoditi sa uniformisanom veličinom čestica što je čini dobrim gorivom za automatizovane peći. Ipak, dobavljač ̌ koji nije naoštrio noževe iverača na odgovarajući način može dobiti značajan broj prevelikih čestica. Iveranje malih grana takođe može proizvesti prevelike čestice. Ovi dugački, tanki komadi mogu zaglaviti trakaste transortere koji vode sečku do kotla i na taj način blokirati proces. Ovakve blokade procesa povećavaju operativne troškove i mogu biti veoma neugodni za operatere kotlovskog postrojenja. Najbolji način za osiguranje kvaliteta i uniformnosti jeste obezbeđenje dobrih kriterijuma specifkacije proizvoda. Dobavljači mogu kontrolisati kvalitet drvne sečke kroz razvoj dobre prakse rada i održavanja iverača, kao i kroz obuku rukovaoca iveračima usmerenu ka izvršavanju procedura koje osiguravaju kvalitet. Različiti problemi u kvalitetu drvne sečke imaju različit uticaj. Tako varijacije u veličini čestica mogu izazvati blokadu pokretne trake, neravnomerno sagorevanje i probleme sa upravljanjem kotlom. Prisustvo nečistoća, peska ili kamena utiče na tupljenje noževa iverača, kvari pokretne trake, kontaminira kotlove, blokira strujanje vazduha ili povećava sadržaj pepela.


of 28

Visok sadržaj vode uzrokuje nemogućnost proizvodnje dovoljne količine energije, povećava potrošnju goriva, uzrokuje neravnomerno sagorevanje, a visok sadržaj vode zimi može da uzrokuje zaleđivanje sečke, dok na visokim temperaturama može da dođe do samozapaljenja sečke na skladištu. Previše suvo gorivo gori neravnomernu ili stvara višak toplotne energije u kotlu. Varijacije u kvalitetu utiču i na varijacije u temperaturi sagorevanja i izazivaju neravnomerno sagorevanje kojim se teže upravlja. Zelene materije pored povećanja sadržaja vode, mogu uzrokovati i koroziju zbog povećanog sadržaja hlorina. Jedina relevantna sertifikaciona šema za drvnu sečku je GoodChips3, Evropske Asocijacije za bioenergiju BioenergyEurope4. Na ovaj način kupac teret dokazivanja, provere i održavanja kvaliteta prebacuje na dobavljača, koji usled ne ispunjenosti zahteva kvaliteta za koji je sertifikovan, može da izgubi sertifikat.

S-5: Logo sertifikata kvaliteta drvne sečke: Good Chips i peleta: EnPlus Osniguranje kvaliteta drvnog peleta sve više dobija na značaju. Pelet je nastao kao forma unapređene biomase kroz uvećanje energetske gustine, niskih troškova proizvodnje i niskih zahteva za energijom. Pelet je ekološki prihvatljivo gorivo koje omogućava CO2 neutralno grejanje sa visokom energetskom efkasnošću, a zbog visoke energetske gustine je i tranportabilan. Pelet sertifikovan ENplus pečatom kvaliteta podrazumeva čitav lanac snabdevanja peletom – od proizvodnje do dostave peleta krajnjem kupcu, osigiravajući visok kvalitet kao i transparentnost sve u okviru sertifikacione šeme, uvodeći strogu kontrolu i kvalitet. ENplus peleti ispunjavaju zahteve Internacionalnog Standarda ISO 17225-2, a u nekim odredbama idu i dalje. Drugi najčešće korišćeni sertifikat kvaliteta je DIN Plus, koji se odnosi na proizvodni proces uz kontrolu procesa logistike.

3https://goodchips.eu/ 4https://bioenergyeurope.org/

https://goodchips.eu/

https://bioenergyeurope.org/


of 28

7. Zaključci Korišćenje biomase zasniva se na iskorišćenju energetskih, tehničkih i hemijskih svojstava biomase. Energija iz biomase dobija se sagorevanjem ili gasifikacijom sirovina, poluproizvoda ili krajnjih proizvoda (T-1). Najznačajniji proizvodi na bazi drvne biomase koji se koriste za proizvodnju energije su: ogrevno drvo, drvna sečka, pelet, briket i ćumur. Tehnička svojstva drvne sečke se koriste za proizvodnju iverice, dok se ogrevno drvo koristi i u svrhu iskorišćenja hemijskih svojstava, najviše u proizvodnji celuloze. Drvna biomasa ima i specifične načine korišćenja od prostirke u uzgoju životinja (piljevina i strugotina), preko proizvodnje mulča u hortikulturi (drvna sečka) pa sve do proizvodnje tečnih goriva (drvna sečka) uz mnoštvo novih različitih primena koje su u razvoju. Tržište proizvoda na bazi biomase se poslednjih godina razvija vrlo dinamično, pre svega zahvljajući podsticajima za korišćenje biomase za proizvodnju energije. Tražnju za biomasom sa jedne strane generišu proizvođači električne i toplotne energije (elektrane i toplane), a sa druge strane proizvođači proizvoda na bazi biomase (pelet). Dodatnu tražnju za energetskim drvetom generišu i proizvođači iverice i celuloze kao i konzumenti ogrevnog drveta. Iako se najpozitivniji efekti korišćenja biomase realizuju ukoliko se ista koristi lokalno, tržište biomase i proizvoda na bazi biomase poslednjih deset godina je postalo globalno. Ovome su doprineli upravo podsticaji za korišćenje biomase za proizvodnju energije u razvijenim zemljama, ograničeni resursi za proizvodnju iste i očekivanja proizvođača. Razlozi prelaska na biomasu, a pre svega na drvnu sečku i pelet su najčešće ekološki i socijalni. Upravo iz ovih razloga razvijeni su podsticaji za korišćenje biomase koji daju i ekonomske motive. Ekonomski biomasa podrazumeva visoke investicione troškove uz konkurentne operativne troškove. Sa ekološkog aspekta drvna biomasa je CO2 neutralna dok je sa socijalnog aspekta glavni razlog činjenica da lokalno korišćenje lokalno proizvedene biomase donosi energetsku nezavisnost a uz to obezbeđuje angažovanje velikog broja ljudi u lancu stvaranja vrednost. Činjenica je da energetske potrebe sa jedne strane rastu, dok se rezerve fosilnih goriva smanjuju uz sve prisutnije efekte klimatski promena. Ovo je uzrokovalo niz političkih odluka koje su imale za cilj podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, pa i biomase. Definisani su i milenijumski ciljevi, kojima se pridružila i Republika Srbija i obavezala se da do 2020 godine 27% energije proizvodi iz obnovljivih izvora. U Srbiji je biomasa prepoznata kao najzastupljeniji od svih izvora OIE. Korišćenje biomase nameće niz ekoloških zahteva, između ostalih smanjenje emisija, adekvatno zbrinjavanje ostataka nakon korišćenja, očuvanje biodiverziteta, očuvanje produktivnih sposobnosti šuma i zemljišta. Što se socijalnih zahteva tiče tu se nameću balans između različitih potreba za energijom, hranom, ekologijom i slično. Značajna je i svest stanovništva kao i spremnost donosioca odluka. Na kraju za sprovođenje novih projekata potrebno je i znanje. Osnovni ekonomski zahtev je da se projekti isplate – da prihodi mogu isplatiti investicije i troškove uz obezbećenje profita investitora. Značajno je i obezbeđenje stablinosti cena i količina energije koje treba isporučiti sa jedne strane ali i stabilnost cena i količina sirovina – biomase koje su potrebne za proizvodnju energije. Ovo zahveta optimizaciju logistike. Neophodno je obezbediti finansiranje ovakvih projekata. Što se tehnologije tiče proizvodnja energije iz biomase podrazumeva njeno sagorevanje ii gasifikaciju. Ove tehnologije su razvijene i u masovnoj proizvodnji poslednjih dvadesetak godina uz konstantno usavršavanje sa ciljem povećanja efikasnosti. Dobijena energija iz biomase se mora distribuirati kroz električnu mrežu ili kroz toplane ili industriju. Značajan aspekt je i snabdevanje biomasom koje se mora bazirati na realnoj raspoloživosti i mogućnosti održive i isplative organizacije. Obezbeđenje biomase je garant povraćaja investicija prepoznat od strane finansijskih institucija. Projekti vezani za biomasu moraju proći kroz više nivou javne administracije od državne preko lokalne, preko javnih produzeća ili objekata. Pri ovome javna amimnistracija ima ulogu regulatora i zaštite javnog interesa. Projekti vezani za biomasu a naročito drvnu sečku obezbeđuju smanjenje troškova energije- energenta, što uz ostale koristi može opravdati visoke investicione troškove u odnosu na korišćenje fosilnih goriva. Dodatna korist je obezbeđenje energetske nezavistnosti na lokalu uz povećanje broja lokalnih radnih mesta u snabdevanju biomasom.


of 28

Tržište biomase u Srbiji je u konstantnom usponu od 2008. godine. Razvoj ovog tržišta je započeo proizvodnjom drvnog peleta i iverice, a zatim i proizvodnjom drvne sečke uz rast tradicionalne potrošnje ogrevnog drveta. Dok je tražnja za peletom rasla, a tražnja za ogrevom i ivericom bila konstantna, očekivanja o porastu tražnje za drvnom sečkom nisu bila realizovana. Naime projekti vezani za zamenu fosilnih goriva drvnom sečkom započeti još 2014. godine, kao i niz projekata vezanih za izgradnju kogenerativnih postrojenja za proizvodnju struje i toplotne energije su se razvijali mnogo sporije nego što se očekivalo. U međuvremenu tražnja za ogrevnim drvetom koje se koristi za grejanje domaćinstava, proizvodnju iverice i proizvodnju peleta, rezultovala je rastom cena, a čak ni prirodne nepogode (ledolomi u istočnoj Srbiji i sušenje četinarskih šuma u zapadnoj Srbiji) koje su povećale proizvodnju drveta, nisu kompenzovale tražnju i pritisak na porast cena. Pored ogrevnog drveta rast tražnje i porast cena karakterističan je i za pilanske ostatke – piljevinu, okorke i ostale ostatke primarne prerade drveta koji se mogu direktno upotrebiti u proizvodnji peleta i iverice. Sa druge strane, usled stagnacije u razvoju projekata, koji će drvnu sečku koristiti za sagorevanje i proizvodnju energije, proizvodnja drvne sečke je redukovana, a najznačajniji proizvođači su se preorijentisali na proizvodnju peleta. Ponovna očekivanja za rastom tražnje za drvnom sečkom, javljaju se 2017. godine kada Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije započinje finansiranje rekonstrukcije javnih objekata (bolnice, škole, i sl), uz instalaciju kotlova na drvnu sečku. Pri realizaciji nekih od projekata kotlarnica na drvnu sečku, kako Kancelarije tako i privatnih investitora, uviđa se da postoji jasan problem da se obezbedi snabdevanje kotlarnica drvnom sečkom visokog kvaliteta (nizak sadržaj vode, nizak sadržaj pepela) prema zahtevu instaliranih kotlova. Sa druge strane, tamo gde je snabdevanje bilo moguće, cena drvne sečke je značajno prevazišla očekivanja, jer su istu dostavljali proizvođači drvnog peleta, koji su cenu kalkulisali na osnovu prihoda koji im ista sečke može doneti ukoliko se od nje proizvede drvni pelet. Ipak, tokom prošle i tekuće godine, dolazi do nastavka razvoja toplana na drvnu sečku (Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, Mali Zvornik, Novi Pazar, Bajina Bašta), kao i do završetka investicija u CHP postrojenja na biomasu (Bioenergy Point Boljevac). Uz to, u toku je ili je najavljena i izgradnja niza kotlarnica na drvnu sečku u javnim objektima (Despotovac, Priboj, Loznica, Mionica i dr), a drvna sečka se traži i kao malč pri uspostavljanju plantaža borovnica, naročito u Zapadnoj Srbiji. Uz realizaciju navedenih projekata, može se očekivati da će tražnja za drvnom sečkom (ne računajući sečku koja se iskoristi u proizvodnji peleta) nakon 2020. godine u Srbiji prevazići 200.000 nm3.


of 28

8. Preporuke Jedan od načina za prevazilaženje većine problema u korišćenju biomase je unapređenje nivoa znanja i sposobnosti sadašnjih i budućih korisnika biomase i ostalih zainteresovanih strana kako bi izgradili i/ili ojačali svoje kapacitete u procesu donošenja odluka, procesu planiranja i sprovođenja aktivnosti vezanih za sprovođenje projekata i korišćenje biomase. U ove zainteresovane strane možemo ubrojati:

- Lokalne samouprave;

- Komunalna preduzeća (uključujući i toplane);

- Institucije koje sprovode inspekcijski nadzor vezan za zaštitu životne sredine, poljoprivredu,

šumarstvo;

- Poslovne asocijacije i organizacije koje za podršku u poslovanju (uključujući i regionalne razvojne

agencije);

- Proizvođače biomase;

- Proizvođače opreme za biomasu;

- Civilno društvo;

- Poljoprivrednike, vlasnike i korisnike šuma;

- Preduzetnike;

- Obrazovne institucije;

- Građane kao individualne potrošače.

Glavne proporuke zainteresovanim stranama u istočnoj Srbiji su:

1. Jačanje kapaciteta za održivo korišćenje biomase

Osnovna preporuka svim zainteresovanim stranama je da aktivno rade na jačanju kapaciteta za projekte vezane za biomasu uz upoznavanje sa mogućnostima koje donosi korišćenje biomase i primerima dobre prakse. Ovde spada medijska promocija prednosti korišćenja biomase, ali i prikaz eventualnih izazova, kao i opšta edukacija vezana za energiju, bioenergiju, biomasu kao i goriva na bazi biomase koji se mogu koristiti u sistemima daljinskog grejanja kao što je drvna sečka ili u javnim i individualnim objektima kao što je pelet. U ovome ulogu mogu uzeti i obrazovne institucije uz podršku lokalnih samouprava i uz organizaciju od strane organizacija civilnog društva. Za zainteresovane strane veoma je korisno da prisustvuju obukama vezanim za snabdevanje drvnom sečkom kao i za kontrolu kvaliteta drvne sečke. Ove obuke daju mogućnost učesnicima da saznaju više o osobinama drvnih goriva, kao i mogućnostima vezanim za snabdevanje. Uz to pružaju i jasne instrukcije vezane za utvrđivanje kvaliteta, pre svega drvne sečke. Više ovakvih obuka je organizovano u prethodnom periodu od strane GIZ DKTI i Nacionalne Asocijacije za biomasu SERBIO5. Takođe, poželjno je da predstavnici lokalnih samouprava i komulnalnih preduzeća uzmu učešće u regionalnim inicijativama vezanim za drvnu biomasu i različitim edukacijama uključujući i studijska putovanja. Ovde je takođe, veoma značajna uloga organizacija civilnog društva, koje su se pokazale kao najadekvatniji facilitator i organizator ovakvih aktivnosti, koje se mogu sprovesti i finansirati kroz različite projekte donatorskih organizacija.

2. Umrežavanje svih relevantnih aktera koji mogu doprineti afirmaciji korišćenja biomase Veoma je važno raditi na umrežavanju svih relevantnih aktera koji mogu doprineti afirmaciji teme, kao i identifikaciji i otklanjanju prepreka. Ova mreža treba aktivno da radi na izgradnji internih kapaciteta, analizi i promociji efekata aktivnosti. Mreža može da se organizuje u formi radne grupe za biomasu, po ugledu na primere dobre prakse u Zapadnoj Srbiji.

5https://www.serbio.rs/

https://www.serbio.rs/


of 28

Inicijator i koordinator aktivnosti na umrežavanju bi mogla da bude Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije, kao organizacija koja poseduje adekvatne kapacitete za ove vrste aktivnosti.

3. Podrška uvođenju kotlova na biomasu u sklopu mera energetske efikasnoti Neke jedinice lokalne samouprave u Srbiji imaju značajna iskustva sa finansijskom podrškom građanima pri uvođenju kotlova na biomasu u svoja domaćinstva. Ovo se pre svega odnosi na kotlove na pelet. Preporuka rukovodstvu svim gradova i opština u istočnoj Srbiji je da, ako već nisu, razmotre mehanizme sufinansiranja nabavke efikasnih kotlova na biomasu za lokalno stanovništvo.

4. Pažljivo analizirati tehničke mogućnosti upotrebe biomase za daljinsko grejanje

Lokalne samouprave kao i njihova komunalna preduzeća, zainteresovane za zamenu fosilnih goriva, biomasom, bilo u javnim objektima ili u sistemima daljinskog grejanja, treba pre svega da analiziraju tehničke mogućnosti upotrebe biomase. Pored definisanja kapaciteta potrebnih za proizvodnju energije, treba analizirati sprovođenje mera energetske efikasnosti i nivo ušteda energije koje se mogu ostvariti sprovođenjem ovih mera. Nakon toga, treba definisati kapacitet kotlova. Treba imati u vidu da kotlarnica na drvnu sečku zahteva značajno više prostora nego kotlarnica na fosilna goriva, te da je jednostavna zamena kotla na mazut ili gas kotlom na drvnu sečku u istom objektu gotovo nemoguća. U ovakvim situacijama prednost treba dati kotlu na drvni pelet. Ova analiza bi trebalo da da osnovne preduslove vezane za kapacitete i gabarite eventualnih kotlarnica na drvnu sečku i mogućnosti za uklapanja istih u postojeće objekte ili definisanje potrebnih lokacija za izgradnju novih objekata. Kao sledeći korak opština bi trebalo da uz stručnu pomoć sprovede detaljnu analizu troškova i koristi zamene kotlarnica na fosilna goriva kotlarnicama na biomasu, pri čemu bi posebnu pažnju trebalo dati realnom sagledavanju troškova snabdevanja biomasom i izazovima vezanim za isto. Takođe, ovakava analiza treba da obuhvati i zamenu kotlarnica na ogrevno drvo efikasnijim kotrlarnicama na drvnu sečku. Ova analiza treba da da odgovor na pitanje da li koristi izgradnje kotlarnica na biomasu prevazilaze troškove.

5. Upoznavanje sa primerima dobre prakse

Za buduće korisnike posebno je važan obilazak postojećih kotlarnica na drvnu sečku, u zemlji i inostranstvu i obučavanje budućih zaposlenih za snabdevanje drvnom sečkom i za utvrđivanje kvaliteta drvne sečke. Posete postojećim kotlarnicama na drvnu sečku su veoma korisne kako bi zainteresovane strane iz prve ruke saznale na koji način ove kotlarnice funkcionišu, kakve su prednosti ovih kotlarnica, ali i sa kakvim se izazovima suočavaju korisnici. Pored operativnih kotlarnica u Srbiji, preporučujemo i obilazak kotlarnica ovakvog tipa u Austriji i Sloveniji. Ovakve posete se mogu sprovesti u okviru projekata koje sprovde organizacije civilnog društva uz podršku donatora. Takođe, poželjno je uključiti i privrednike koji se bave izradom kotlova ili razvojem projekata koji podrazumevaju proizvodnju bioenergije za sopstvene potrebe ili prodaju.

6. Pravovremena organizacija snabdevanja

Nakon pripreme projekata, ključna uloga zainteresovanih strana biće i u organizaciji snabdevanja, ugovaranju, praćenju i razvoju kontrolnih mehanizama koji će da osiguraju efikasno i pravovremeno snabdevanje potrebnih količina drvne sečke adekvatnog kvaliteta. U snabdevanju ključna stvar je stvoriti kvalitetnu saradnju između potrošača i snabdevača. U snabdevače spadaju poljoprivrednici, vlasnici i korisnici šuma kao i preduzeća koja se bave preradom biomase. Ne treba izgubiti iz vida preduzetnike koji mogu bazirati razvoj novih poslova na prikupljanju, preradi i snabdevanju proizvodima na bazi biomase. Kvalitetna komunikacija i informisanje snabdevača o potrebnom kvalitetu, kao i uslovima kupovine je ključna za pripremu. Pri ovome treba imati u vidu da priprema suve biomase zahteva vreme za prirodno sušenje, često i celu godinu. Što znači da se od same pripreme projekta mora računati na načine snabdevanja i mora se komunicirati sa snabdevačima.


of 28

Logističko-trgovinski centri za biomasu su se pokazali kao najpouzdniji snabdevač potrebnih količina drvnih goriva adekvatnog kvaliteta. Logistički centri mogu biti privatna preduzeća, ali i javno privatna partnerstva, a mogu biti organizovani i od strane udruženja vlasnika privatnih šuma, pa čak i od strane preduzeća osnovanih od strane lokalnih samouprava. Lokalne samouprave u saradnji sa obrazovnim institucijama i organizacijama civilnog društva treba da organizuju obuke i za snabdevače biomasom.

7. Upravljanje kvalitetom biomase

Pitanje kvaliteta biomase koja je potrebna može biti značajnije od raspoloživosti, obzirom da je obezbeđenje biomase određenog kvaliteta neophodan uslov za proizvodnju energije iz biomase. Pored opštih tema vezanih za biomasu, dobavljači treba da prođu i kroz obuke vezane za kvalitet i osiguranje kvaliteta proizvoda na bazi biomase, a pre svega drvne sečke. Najefikasniji mehanizam za obezbeđenje kvaliteta je i insistiranje za kupovinom drvne sečke sertifikovanog kvaliteta. Jedina relevantna sertifikaciona šema jeste GoodChips6, Evropske Asocijacije za bioenergiju BioenergyEurope7. Na ovaj način kupac teret dokazivanja, provere i održavanja kvaliteta prebacuje na dobavljača, koji usled ne ispunjenosti zahteva kvaliteta za koji je sertifikovan, može da izgubi sertifikat. Sa druge strane dobavljač sertifikatom se izdvaja od konkurencije.

8. Informisanje građana

Građanima - individualnim potrošačima pre svega ogrevnog drveta i peleta je potrebno pružiti adekvatne informacije vezane za svojstva drvnih goriva. Treba informisati građane o osnovnoj potrebi da ogrevno drvo bude suvo, a da drvni pelet treba da ima standardizovan kvalitet. Kao i kod drvne sečke, i za drvni pelet postoji šema sertifikacije EN Plus8, gde opet teret dokazivanja kvaliteta pada na proizvođača, a kupcu se garantuje da je određena klasa kvaliteta ispoštovana. Ovo je jako važno obzirom da proizvođači kotlova garantuju performanse kotlova samo za gorivo određenog kvaliteta, a potrošači nemaju mogućnosti da sami utvrde kvalitet drvnog peleta koji kupuju. Korišćenje kvalitetnog goriva treba da bude i tema kojom će se baviti i proizvođači i prodavci kotlova.

9. Podsticanje saradnje između preduzetnika

Obzirom da u istočnoj Srbiji postoji više preduzeća koja se bave proizvodnjom kotlova na drvnu biomasu i mašina za preradu biomase, kao i proizvođača peleta i drugih drvnih goriva, potrebno je podsticati njihovu saradnju. Ova saradnja može biti vezana za zajednički rad na smanjenju barijera za razvoj poslova, razvoj novih proizvoda ili zejednički plasman postojećih proizvoda. Primer za ovo je zajednička prodaja kotlova za pelet i peleta u paketu. Preduzetnici treba da budu uključeni u sve pomenute programe vezane za izgradnju kapaciteta, a potrebno ih je i motivisati i za učešće u promociji potrošnje drvnih goriva sertifikovanog kvaliteta.

10. Motivisanje organizacija civilnog društa da učestvuju u razvoju korišćenja biomase

Organizacije civilnog društa su idealan nosilac aktivnosti vezanih za razvoj korišćenja biomase. One imaju kapacitete za organizaciju svih navedenih aktivnosti vezanih za izgradnju kapaciteta. Motivisanje ovih organizacija da uzmu učešće u ovim aktivnostima se može sprovesti ukoliko jedinice lokalne samouprave opredele sredsva za finansiranje ili učešće u finansiranju namenskih projekata koje bi sprovodile organizacije civilnog društva.

6https://goodchips.eu/ 7https://bioenergyeurope.org/ 8 https://enplus-pellets.eu/en-in/



https://enplus-pellets.eu/en-in/


of 28

11. Uključivanje obrazovnih institucija u izgradnju kapaciteta

Osnovno obrazovanje o održivom razvoju, energiji, pa i biomasi se može uključiti i u programe osnovnih škola, makar na fakultativnom nivou. Sa druge strane stručne srednje škole drvnog, šumarskog ili mašinskog smera bi trebalo da malo detaljnije obrade tematiku korišćenja bioenegije, a učenike bi po principu dualnog obrazovanja trebalo uključiti i u praktičan rad proizvođača kotlova na biomasu ili drvnog peleta. Obrazovne institucije bi trebalo uključiti i u sprovođenje navedenih aktivnosti vezanih za izgradnju kapaciteta zainteresovanih strana.


of 28

9. Korišćena i preporučena literatura i izvori 2015. AEBIOM. Statistical Report 2014. Key findings.

2016. AEBIOM. Statistical Report. Key findins.

2016. Grejanje na drvna, drvni pelet, drvnu sečku i drvne brikete. BioRES Projekat - http://serbio.rs/images/download/consumer_information__srb.pdf

2016. Kriterijumi kvaliteta i osiguranje kvaliteta za drvna biogoriva. BioRES projekat - http://serbio.rs/images/download/05_BioRES_RS_Pages_WEB.pdf

2016. Održivost i kvalitet u logističkim i trgovinskim centrima za biomasu. BioRES Projekat - http://serbio.rs/images/download/D5.3-Serbian-Web.pdf

2016. Priručnik za obuku učesnika u lancima snabdevanja drvnom biomasom. BioRES Projekat - http://serbio.rs/images/download/Biores-PrirucnikZaObuku.pdf

2017. Smernice za proizvodnju visoko kvalitetnih drvnih goriva – Praktični saveti za operatere. BioRES Projekat. www.bioresproject.eu

2008. Wood Fuels Handbook. Aebiom.www.biomasstradecenters.eu

Alakangas, E., 2010. Clasification of Biomass Origin in European Solid Biofull Standards. Eubionet III. Jyvaskyla. Finland

Alakangas, E., Erkilla, A.2008. Manual for Firewood Production. www.biohousing.eu.com

R. Bahnmüller, B. Brändle, F. Eckert, V. Milijic, D. Orlic, M. Ortner, P.Vasiljevic, M. Watzal. 2014. Pre-Feasibility Studies on 15 Biomass CHP-plants for District Heating Companies in Serbia. iC consulenten Ziviltechniker GesmbH, Vienna for KfW.

Gaber, M., Handlos, M., Metschina, C. Priručnik o biomasi. Sistem garancije kvaliteta i mera za osiguranje kvaliteta. 2014. Lk Steirmark. Projekat Biomass Trade Centers 2. www.biomasstradecenterll.eu. Prevedeno na srpski od strane BioRES projekta. www.biresproject.eu

Glavonjić, B. 2011. Drvna Goriva: Vrste, karakteristike i pogodnosti za grejanje. SNV Podgorica.

Krajnc, N., Piškur, M., Klun, J., Premrl, T., Piškur, B., Roberk, R., Mihelič, M., Sinjur, I. 2009. Lesna goriva: Drva in lesni sekanci. Proizvodnja, standardi, kakovosti i trgovanje. Gozdarski inštitut Slovenije.

Krajnc, N., Piškur, M., Klun, J., Premrl, T., Piškur, B., Roberk, R., Mihelič, M., Sinjur, I. 2009. Lesna goriva: Drva in lesni sekanci. Proizvodnja, standardi, kakovosti i trgovanje. Gozdarski inštitut Slovenije.

Kranjc, N. 2011. Wood Energy Technologies. Technical Report. FAO Partnership Programs – TCDC/TCCT - TCP/YUG/3201 (D)

Milijic, V. 2014. Report on Wood Pellet Production and Market Structure in Serbia. GIZ DKTI. http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/WOOD_PELLET_PRODUCTION_AND_MARKET_STRUCTURE_IN_SERBIA.pdf

Milijic, V. 2015. Report on Design of Woody Biomass Supply Chain Cluster for District Heating Plants in Municipalities of Prijepolje, Priboj and Nova Varoš. GIZ DKTI. http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

Milijic, V. 2016. Priručnik: Održivo snabdevanje drvnom biomasom. GIZ DKTI.

Milijic, V. 2017. Priručnik: Održivo snabdevanje drvnom biomasom i usluge ekstenzije. GIZ DKTI.

Milijic, V. 2018. Studija snabdevanja drvnom sečkom za Grad Zaječar. http://www.bioenergy-serbia.rs/images/181011_Foragrobio_cc_doo_GIZDKTI_Zajecar_Wood_biomass_Supply_Study_srb.pdf

Milijic, V. 2018. Studija snabdevanja drvnom sečkom za Opštinu Mionica. http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu_Mionica.pdf

Milijic, V. 2018. Studija snabdevanja drvnom sečkom za Opštinu Despotovac. http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu_Despotovac.pdf

2008. Wood Fuels Handbook. Aebiom. www.biomasstradecenters.eu

http://www.aebiom.org/wp-content/uploads/2016/10/Folder_Bioenergy_in_Austria_AA-5.pdf

http://serbio.rs/images/download/consumer_information__srb.pdf

http://serbio.rs/images/download/05_BioRES_RS_Pages_WEB.pdf

http://serbio.rs/images/download/D5.3-Serbian-Web.pdf

http://serbio.rs/images/download/Biores-PrirucnikZaObuku.pdf

http://www.bioresproject.eu/

http://www.biomasstradecenterll.eu/

http://www.biresproject.eu/

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/WOOD_PELLET_PRODUCTION_AND_MARKET_STRUCTURE_IN_SERBIA.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/WOOD_PELLET_PRODUCTION_AND_MARKET_STRUCTURE_IN_SERBIA.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/181011_Foragrobio_cc_doo_GIZDKTI_Zajecar_Wood_biomass_Supply_Study_srb.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/181011_Foragrobio_cc_doo_GIZDKTI_Zajecar_Wood_biomass_Supply_Study_srb.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu_Mionica.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu_Mionica.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu_Despotovac.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu_Despotovac.pdf

http://www.biomasstradecenters.eu/

http://www.aebiom.org/wp-content/uploads/2016/10/Folder_Bioenergy_in_Austria_AA-5.pdf


of 28

http://balkangreenenergynews.com/

https://bioenergyeurope.org/ http://www.bioenergy-serbia.rs/index.php/sr/

http://www.biomassmagazine.com/

http://bioresproject.eu/

http://foragrobio.rs/

http://nuke.biomasstradecentres.eu/

http://www.biomassehof-stmk.at/

http://www.bionorm2.eu/

http://serbio.rs/

http://worldbioenergy.org


https://www.raris.org/ https://enplus-pellets.eu/en-in/

http://balkangreenenergynews.com/


http://foragrobio.rs/

http://serbio.rs/

http://worldbioenergy.org/


https://www.raris.org/

https://enplus-pellets.eu/en-in/

preporuke za odrŽivo koriŠĆenje io mase u …

Documents