Ključevi uspehaLična inicijativa : ljudi koji napreduju su ljudi koji obavljaju poslove, a da im se to i ne kaže. I tu se ne zaustavljaju. Oni daju od sebe više nego što se očekuje. Osnovni atributi: određivanje konačnog životnog cilja, motivisanost za ostvarenje istog, stvaranje saveza velikih umova, oslanjanje na sebe, samodisciplina, upornost, mašta, brzo donošenje odluka, stvaranje mišljenja na osnovu poznatih činjenica, pouzdanost, pozitivan mentalni stav. lična inicijativa je zarazna na osnovu nje uspevate tamo gde drugi doživljavaju poraz. LI stvara posao, trenutak kada treba pokazati LI kad utvrdite svoj konačni cilj. Počnite da smišljavate plan akcije, da formirate savez „velikih umova“. savet potražite kod iskusnih stručnjaka, nemojte čekati da nešto spolja pokrene akcije. Pozitivan mentalan stav.

Učite se na teškoćama i neuspesima : shvatanjem da je poraz privremeni događaj koji se može pokazati kao prerušeni blagoslov. Porez treba shvatiti kao test.

Uzroci neuspeha : lutanje bez konačnog cilja, radoznalost o tuđim poslovima, neadekvatno obrazovanje, nedostatak ambicije, loša iskustva iz detinjstva, negativan mentalni stav, loš izbor bračnog partnera, prebrz jezik, netolerancija, nelojalnost, egoizam, sujeta, želja za osvetom, itd.Neuspeh otkriva i ukida loše navike, zamenjuje taštinu i aroganciju poniznošću, utirući put stvaranju harmoničnijih odnosa sa ljudima. Neuspeh vas navodi da razmislite o svojim sposobnostima i sredstvima. Neuspeh snaži vašu volju, pružajući joj izazov za ulaganje većih napora.

Negujte kreativnu viziju, ona zahteva da stimulišete svoju maštu radi ostvarenja konačnog cilja.

Sintetička mašta kombinuje prethodno uočene ideje, koncepte, planove ili činjenice na nov način ili ih primenjuje na drugačiji način.

Kreativna mašta ima osnov u podsvesti, svaki napor da se konačni cilj utisne u podsvest svodi se na stimulisanje kreativne mašte.Kreativna vizija podrazumeva više od zainteresovanosti za materijalne stvari; predstavlja posvećenost boljoj budućnosti. Sintetička mašta proizilazi iz iskustva i razuma; kreativna mašta proizilazi iz vaše posvećenosti konačnom cilju. Kreativna vizija u mnogome zavisi od kreativne mašte, ali predstavlja više od toga.

Kreativna vizija je potrebna danas-sa njom s može uspeti, omogućava brzo donošenje odluke.

Koristite primenjenu veru vera predstavlja svesnost postojanja univerzalne moći. Vera je stanje uma i mora biti aktivna.

Razumevanje beskrajne inteligencije se može sprovesti u spoljašnjem ili unutrašnjem svetu. Spoljašnji- prirodni zakoni postoje svuda oko nas. Unutrašnji mnoga čula koja posedujemo.

Prevazilaženje neverice: očistiti um od negativnih misli i izraziti želju za ostvarenjem određenog cilja, napraviti plan i početi raditi na ostvarenju.

Prevazilaženje straha- postoji sedam osnovnih strahova: 1.strah od siromaštva, 2.od kritike, 3.od bolesti, 4.od gubitka ljubavi, 5.od starenja, 6.od gubljenja slobode i 7.od smrti.Treba ih prepoznati i osloboditi se.

Nada umesto straha- ne trba razmišljati o stvarima koj ne želimo da se dogode, već treba hraniti um sa stvarima koje želimo.

Demonstracija snage naše vere: Prvi korak: osmisliti konačni životno cilj i početi da ga ostvarujemo. Drugi korak: potvrdite predmet svoje želje i ujutro i uveče. Treći korak: dajte sebi veliki motiv da radite

ono što želite. Četvrti: napišite spisak svih prednosti ostvarenje konačnog cilja. Peti: družite se sa ljudima koji vas podržavaju i podstiču. Šesti: ne dozvolite da prođe nijedan dan da ne preduzmete bar jednu akciju. Sedmi: odaberite „reper“. Osmi: okružite se pozitivnim afirmacijama i drugim sugestivnim pomoćnim sredstvima. Deveti: nikad ne bežati od neprijatnih situacija. Deseti: sve što je vredno posedovanja ima svoju cenu, sve što je vredno posedovanja, vredno je rada.

Uticaj na efikasnost privrednog sistema preduzetnistvo ostvaruje:Putem alokativne efikasnosti,sto znaci da se sredstva upotrebljavaju na nacin koji rezultira najboljim efektima;

Putem proizvodne efikasnosti sto znaci da se sa minimalnim troskovima proizvodnje postizu maximalni rezultati;Putem tzv.h-efikasnosti sto podrazumeva efikasnost organizacije I upravljanja,povecanje motivisanosti za rad,smanjenje birokratskog aparata I sl.Nosioci preduzetnicke aktivnosti,preduzetnici sa svim osobinama koje ih opredeljuju,potrebni su,kako u privatizovanim drustvenim preduzecima,tako I u novoosnovanim preduzecima,u okviru privatnog sektora.

Zadaci preduzetnickog menadzmenta: Preduzetnistvo je pre svega praksa odnosno prakticna primena znanja I umesanosti iz navedene oblasti uz visoko ispoljavanje individualnih sposobnosti.Dok se u mnogim raspravama funkcija preduzetnistva tumaci kao dar,talenat,inspiracija ili “bljesak genijalnosti”nauka predstavlja inovacije I preduzetnistvo kao svrsishodne zadatke koji se mogu na organizovani nacin izvrsiti,tj moraju biti tako organizovani I na sistematican nacin obavljeni da predstavljaju deo redovnih I tekucih poslovnih aktivnosti I zadataka preduzetnika.Preduzetnistvo je veoma heterogenic I kompleksni spoj pronicljivosti,sposobnosti predvidjanja ili cak slutnji buducih dogadjaja,spremnosti za prihvatanja nekonvencionalnih ideja,hrabrosti,upornosti I drugih prirodnih darova,sa dr.strane ono je I plod povoljnih ambijentalnih okolnosti,dobrim delom vezanih za faktore I konstelacije koje umanjuju neizvesnost I rizik.Shodno tome neophodno je pruziti odgovor na pitanja:sta,kada I zasto,ali prepoznati I materijalne cinjenice,kao sto su:politika I odlucivanje;mogucnosti I rizici;strukture I strategije;formiranje rukovodeceg tima;naknade I nagrade I dr.

Promena u organizaciji poslovanja preduzeca: Vezana je I za promene u stavovima ljudi prema poslovanju I preduzetnistvu(promena u motivaciji,znanju I kriterijumima,u ponasanju pojedinaca I promene u grupnom ponasanju ili ponasanju preduzeca.)Uspesnom transformisanju oraganizacije sve manje doprinose formalizovana pravila I procedure ,a sve vise ljudi-preduzetnici svojim radnim potencijalima –znanjima ,sposobnostima I drugim personalnim svojstvima.

Proces razvoja preduzetnistva: inicira I intenzivira delovanje I niza faktora organizacione kulture a to su:ljudi,ciljevi,strategija,delatnost,tehnologija,tradicija ,velicina, vlasnistvo, okruzenje, znaci, organizaciona kultura je uslovljena nizom heterogenih faktora razlicitog inteziteta. Sa ovog stanovnistva,znacajna je uloga preduzetnika,cija orjentacija I preferencije imaju odlucujuci uticaj na dominantnu organizaciju preduzeca ostavrenu posredstvom niza faktora koji podsticu tendecije ka tipu timske I tipu preduzetnicke organizacione culture.

Preduzetnicki poduhvati: Ulaskom u novi milenijum uocavaju se tri glavna izazova.Prvo:sva preduzeca ce da bi opstala,funkcionaisala,razvijala se I rasla,morati dam isle rade I prikazuju se na preduzetnicki nacin.Na trzistu vrhunskih talenata,ideja I stvaralackih energija I nema drugog izbora:ili se prilagoditi I prihvatiti preduzetnicki nacin,ili biti odbacen od strane konkurenata I novoformiranih poslova.Drgo:opstanak novih poslovnih poduhvata zahtevace strategije I prakse kojima su bliski ekonomski zahtevi,zahtevi odrzivog razvoja I sirem I u uzem smislu,zahtevi socijalne uskladjenosti ostalih cinilaca okruzenja.Trece:nastupajuca preduzetnicka generacija se suocava sa teskim I zahtevanim cinom”zongliranja”izmedju zadovoljenja zahteva drustva sa jedne strane I stvaranja novih poslovnih poduhvata s druge strane.Lideri u preduzetnistvu nose imaginaciju motivaciju,doslednost,strast,izdrzljivost,postenje,sposobnost za timski rad I viziju.Oni se suocavaju sa

dilemama I moraju donositi odluke bez obzira na neizvesnost I kontradikcije.Cilj preduzetnickog pristupa u poslovanju je da se pomocu ogranicenih resursa uz pomoc novih ideja postignu neocekivani rezultati.Za ovo su potrebna tri osnovna uslova:Preduzetnicko okruzenje; 1. Znanje 2.Hrabri I kreativni pojedinci-preduzetnici. 3.Preduzetnistvo I ekonomija

Ekonomska misao stara je koliko I drustvo.Nastala je I razvijala se (oblikovala)zajedno sa drustvenim I privrednim razvojem.Tako je ekonomska misao izraz I odraz dostignutog nivoa produkcionih sposobnosti drustva I njegovog istorijskog razvoja ali je u isto vreme vrsila odgovarajuci uticaj na njegov privredni I ukupni razvoj.Ekonomska misao se snaznije afirmisala I dobila na svom znacaju I uticaju tek sa razvojem trzisnih oblika privredjivanja I sirenjem trzisnih veza izmedju privrednih subjekata.Trziste je srz savremene ekonomske misli.Savremenim uslovima privredjivanja ekonomska misao je kljucni faktor ne samo privrednog nego I ukupnog drustvenog rzvoja.Ekonomska misao nudi,biznismena,menadzerima,preduzetnicima I svim drugim nosiocima makro I mikro ekonomske politike,mnostvo mogucih opcija za resavanje raznovrsnih poslovnih problema sa kojima se svakodnevno suocavaju u svojim aktivnostima.

Sta je ekonomija: Ekonomiju ucimo da bismo bolje razumeli drustvo u kome zivimo.Sadasnje stanje u materijalnom okruzenju,nivo bogastva I materijalnog statusa kao I vrsta I broj radnih mesta I stepen zaposlenosti proizvodi su ekonomskog sistema.Ne samo das u ekonomske odlike odredile nase fizicko okruzenje one su jednako odredile I karakter drustva.Taj uticaj ekonomskih odluka na drustveni razvoj najbolje se vidi na primerima devetnaestog veka.Nove tehnologije,razvoj efikasnijih sredstava,povecanje produktivnosti industrije doveli su do masovnog preseljenja stanovnistva sa sela u grad.To je period industrijske revolucije.Ekonomija je nauka koja proucava odnos izmedju ciljeva koje mozemo da postignemo I sredstava koji nam stoje na raspolaganju I imaju rzlicitu upotrebu.

Ekonomska teorija paznju koncentrise oko tri osnovna problema:Stabilnosti trzisnog sistema I postizanju pune zaposlenosti;Ulozi novca u takvom sistemu iDugorocnoj dinamici trzisne ekonomijePrivredni razvoj kao sinteza ciljeva ekonomske politikeU dosadasnjoj praksi razvoja covecanstva poznata su tri metoda privrednog razvoja:jedan siroko I uspesno realizovan-industrijalizacija,dok su druga dva vezana za odredjeni broj zemalja-turistifikacija I agrarizacija.Industrijalizacija,je poseban metod privrednog razvoja koji se zasniva na izgradnji industrije iz cije se akumulacije finansira izgradnja ostalih delova nacionalne ekonomije I drustvene nadgradnje.Agrarizacija, preferira intezifikaciju poljoprivrede cija se akumulacija usmerava u trgovinu,preradjivacku industriju I druge sektoreOrganizacione forme ekonomskog delovanjaNajjednostavniji nacin da se shvati sirina I dubina podrucja kojim se bavi ekonomija je da se podje od toga kako je ekonomija organizovana.Pre svega ostalog postoje dva osnovna nivoa organizovanja ekonomije:Mikroekonomija iMakroekonomija

Mikroekonomija: Se bavi funkcionisanjem I ponasanjem pojedinacnih poslovnih jedinica,odnosima u njihovom stvaranju.odnosno razvojnim etapama na kojima se nalaze u kontekstu nacionalne ekonomije.Ona se bavi analizom odluka koje donose pojedinacni biznisi I potrosaci.Neko je odlucio da sagradi fabrike ,neko je odluci da se sagrade putevi,stambene zgrade….itd.Zasto..?Veoma je vazno

razumeti individualne mikro-odluke da bi se razumelo drustvo kao Celina.Medjutim mikroekonomski nivo organizacije pre svega oznacava kompleks elemenata,odnosa faktora koji uslovljavaju efikasnost ostvarivanja ciljeva pojedinaca Ulaganje pojedinaca I poces stvaranja uslova svoje egzistencije moze biti dvojako.Ulaganje rada kao odredjenih kolicina njegovih umnih I biofizickih sposobnosti koje primenjuje u ostvarivanju odgovarajucih rezultata.Rezultati koje pojedinac realizuje u krajnjem se predstavljaju kao odredjene kolicine I kvaliteti dobara koje prisvaja I namenjuje za zadopvoljenje sopstvenih potreba.Rezultat njegovog delovanja se predstavlja u novcanom obliku.

Makroekonomija: Je grana ekonomije koja se bavi proucavanjem ekonomije kao celine,ekonomskim ponasanjem na nivou agregatnih velicina:ukupnim proizvodom,zaposlenoscu,dohotkom itd.na nacionalnom(drzavnom)nivou.Makroekonomija dakle posmatra ekonomiju kao celinu.Ona proucava faktore koji odredjuju nacionalni proizvod I nacionalni dohodak.Kroz makroekonomske aggregate izrazavaju se resursi I rezultati.Resursi:velicina kapitala,raspolozivi prirodni resursi,broj preduzeca,broj domacinstava-stanovnika,broj zaposlenih/nezaposlenih I dr.Rezultati:proizvodi I usluge-drustveni proizvod,nacionalni proizvod,nacionalni dohodak sa svim njegovim “namenskim” komponentama-licna I javna potrosnja,investicije,izvoz…Velicina stanja se odnosi na resurse I podrazumeva raspolozive kolicine prirodnih resursa,kapitala,deviznih rezervi,duga prema inostranstvu,/ne/zaposleni u tacno odredjenom roku.Velicina toka vezuje sa za vremenski interval tokom koga nacionalna privreda stvara rezultat-proizvodnja,potrosnja,akumulacija,investicije,drzavni prihodi,javna potrosnja,izvoz,uvoz.Velicina stanja menja se pod uticajem nekog toka,na primer kapitala na osnovu investicija.Najvazniji makroekonomski agregati su:bruto domaci proizvod I bruto nacionalni proizvod.Bruto domaci proizvod-izrazava sumu finalnih dobara I usluga tokom nekog vremenskog perioda u jednoj zemlji.Finalni proizvod ne prolazi dalju preradu vec se trosi ili se izvozi.Obracunava se sabiranjem svih finalnih dobara I usluga po tekucim cenama.Bruto nacionalni proizvod je sumafinalnih dobara I usluga cijom prodajom rezidenti zemlje sticu dohotke nezavisno da li je ostvaren u njenim granicama ili u inostranstvu.

Ekonomske discipline su se razvile kao usko specijalizovana podrucja ekonomije.Danas se pored mikroekonomije I makroekonomije izracunavaju sledece vaznije ekonomske discipline:Komparativni ekonomski sistemU okviru ove discipline istrazuje se kako funkcionisu alternativni ekonomski sistemi u cemu se razlikuju I koje su prednosti I nedostaci tazlicitih sistema I dr.Industrijaska organizacijaAnalizira se struktura I rezultati ind.grana I pojedina preduzeca.Takodje se razmatraju problem konkurencije,monopola I dr.

EkonometrijaPrimenjuje statisticke tehnologije u analizi podrucja ekonomije-sakupljaju I analiziraju podaci u nastojanju da se testiraju hipoteze I teorijski modeli.

Ekonomski razvoj: Analizira se process ekonmskog rasta I barijere koje mu se nalaze na putu.Kako se moze ubrzati razvoj zemlje.Velika paznja posvecuje se rastu stanovnistva,obezbedjivanju osnovnih potreba,kao I strategijama medjunarodne trgovine.

Ekonomija rada: bavi se faktorima koji odredjuju stope zaposlenosti I nezaposlenosti,najamninom I dr.Zasto nekih kadrova ima previse,a nekih nedovoljnio?Od cega zavisi ostvarenje radnih mesta u odredjenoj industrijskoj oblasti ili privredi u celini?

Medjunarodna trgovina I medjunarodna monetarna ekonomija: proucava tokove gotovine izmedju pojedinih zemalja I medjunarodnih finansijskih institucija.Mogle bi se nabrojati jos mnogobrojne ekonomske discipline .Njih ima sve vise I vise.Jedna od novih ekonomskih disciplina je,na primer,ekonomija prirodne sredine (ekonomska ekologija)

Monetarne I javne finansije I preduzetnistvo: Prozimanje I uzajamno delovanje brojnih faktora I instrumenata monetarne I fiskalne ekonomije,njihovo snazno delovanje na privredne tokove postavili su mnogo nova pitanja I dileme preduzetnika u vodjenju monetarno finansijske politike u celini.Stoga fiskalna ekonomija dobija sve vise na znacaju ali ne samo u funkciji “cistog fiskaliteta”vec pre svega u funkciji stabilizatora prizvodnje ,investicija,porasta dohotka,profita I drugih makro I mikro ekonomskih ciljeva razvoja.

Finansijski menadzment: Celokupno poslovanje novcanim sredstvima,obavljanje poslova prikupljanja I plasiranja finansijskih sredstava,sprovodjenje finansijske politike,finansijske evidencije,finansijske analize I finansijske kontrole I realizovanje funkcija finansijskog upravljanja I planiranja reprezentuje finansije preduzeca,koje su evoluirale u poslovne,odnosno upravljacke finansije.Upravljanje novcanim resursima I dugorocnim ulaganjima firme jeste srz menadzerskih finansija,odnosno finansijskog menadzmenta sa prvobitnim okupiranjem oko problema osnivanja novih firmi,konsolidovanja I spajanja firmi,emitovanja vrednosnih papira I finansijskog trzista.Likvidnost-Racio likvidnosti reflektuje sposobnost preduzeca da podmiri dospele novcane obaveze I da stimulativno ocuva obim I strukturu obrtnog kapitala.Opsti racio likvidnosti ORL,predstavlja odnos ukupnih obrtnih sredstava I ukupnih kratkorocnih obaveza.

Preduzetnicki menadzment u uslovima transformacije postojecih privrednih sistema: Kada vecina preduzeca prihvata status kvo,preduzetnici svojim idejama,planovima,hrabroscu podsticu I nove poslovne I organizacione horizonte ruseci granice ekonomskog ocaja I beznadja.Novim pristupom funkcionisanju preduzeca I drugih institucija neophodno je da se uspostavi I odrzava logicna ravnoteza izmedju kontinuiteta invevtivnosti.Veliki broj lidera zivi u dubokom ubedjenju da je ostvario tu ravnotezu mada realne cinjenice ukazuju na mehanizam stagnacije I neinventivnosti,odnosno da daleko vise napora ulazu u nastojanju da sacuvaju ono sto vec imaju,nego da kreiraju ono cega nema-nesto novo.

Preduzetnički menadzment u uslovima transformacije postojećih privrenih sistema: Vecina programa tranformacije privrednih sistema više se bavi pitanjem načina na koji je moguće unaprediti sadašnje stanje smanjenjem troškova nego uvećanjem prihoda.Troškovi i profit,kvalitet i brzina preduslov su opstanka i preduzetnici ih posmatraju kroz bifokalna sočiva i ovo j samo jedan od izazova sa kojima se preduzetnici danas suočavaju u ostvarivanju svojih preduzetničkih poduhvata.,Drugi izazov je da se uspostavi ravnoteža izmedju sukobljenih interesa različitih subjekata.Akcionari očekuju i zahtevaju brzi obrt uloženog kapitala ,zaposleni očekuku sigurnost i veće beneficije a potrošači kvalitetan proizvod i uslugu po adekvatnoj ceni.Postoje tri grupe organizacija ili subjekata koji na specifičan način reaguju na potrebu da se izvrše promene;1.Prva grupa ne uviđa da postoji potreba za promenama i ubeđeni su da mogu da prebrode nastalu situaciju.2.Druga grupa je sposobna da se odrekne dojučerašnjih formula za uspeh i prihvati realnost i ostvarivost neoophodnih promena.3.Treća grupa je okrenuta budućnosti i radi na otkrivanju novih područja delovanja na kojima će se dokazati i takmičiti Proces realizovanja preduzetničkog poduhvata podrazumeva:1.Razvijanje svsti o neophodnosti promene:ispitivanje tržeišne I konkurenske realnosti,identifikovanje krize.

2.Stvaranje vodećeg tima:okupljanje ljudi koji poseduju moć da vode promene,usmeravanje grupe na timski rad3.Oblikovanje vizije I strategije:stvaranju vizije koja pomaže usmeravanju promene,razvijanje strategije za ostvarivanje te vizije.4.Komuniciranje vizije promene:korišćenje svih oblika komunikacije radi konstantnog širenja nove vizije I strategije,vodeći tim kao uzor ponašanja koji se očekuje od zaposlenih.5.Osamostaljivaaje zaposlenih za široku akciju:odtranjivanje prepreka 6.Ostvarivanje kratkoročnih uspeh7.Novi pristupi u organizacionoj kulturi.Faze razvoja preduzetničkog menadžmenta Svaki uspešan preduzetnički poduhvat bi,u osnovi,trebalo da prođe kroz sledećih osam faza:Prva faza:Stvaranje ideje o preduzeću: U inicijalnoj fazi preduzetničkog organizovanja rađa se ideja o stvaranju preduzeća.Najčešći izvori ideja za otpočinjanje novih preduzetničkih poduhvata su uslovi koji su se stekli I lična interesovanja samih preduzetnika.Posebno je u oblasti preduzeća čest slučaj da se novi preduzetnički poduhvati otpočinju tako što preduzetnik,u jednom trenutku,napusti poslodavca za koga radi i odluči se za otvaranje svog preduzeća u istoj privrednoj grani.Internet,takođe,pruža izuzetno veliki broj ideja I potencijalnih mogućnosti za razvoj novih preduzetničkih poduhvata.Pored toga,omogućava I pronalaženje potencijalnih partnera I investitora koji bi mogli da pomognu prilikom sprovođenja preduzetničkog poduhvata.Druga faza:Prezentovanje ideje: Posle donošenja odlike o otpočinjanju poduhvata,preduzetnici svoju ideju saopštvaju najbližim prijateljima iporodici I pokušavaju da pridobiju njihovu podršku za nastavak rada.Ova faza predstavlja pretvaranje ideje u konkretan plan akcija (koje će dovesti do osnivanja preduzeća) I ona najčešće traje veoma kratko—od nekoliko dana do nekoliko nedelja.U njoj,najčešće,pored osnivača učestvuje nekoliko njihovih najbližih prijatelja (koji,često,preuzimaju I vodeće pozicije u preduzeću-ukiliko se uspostavi da nova preduzetnička ideja doživela uspeh).Kod preduzetničkih poduhvata je veoma važno uspostavljanje kontakta sa osobama koje imaju iskustva u poslu koji se pokreće ili u otpočinjanju novih preduzetničkih poduhvata.Treća faza:Obezbeđivanje podrške: Ovo je kritična faza u kojoj se,najčešće,diferenciraju preduzetnički poduhvati koji imaju šansi za uspeh od onih koji su osuđeni na propast.Tokom nje se testira posvećenost osnivača poduhvatu,uz izdvajanje onih osoba koji su stvarno zainteresovane za rad,onih koje žele da maštaju o novom poslovnom poduhvatu.U ovoj fazi je potrebno realno I kritički sageldati odnos učesika I proceniti one učesnike koji nisu preterano zainteresovani da napuste poduhvat u ovako ranoj fazi,nego da do raspada tima dođe u trenucima kada se prikuplja početni capital ili se proizvod,odnosno usluga,puštaju na tržište.Četvrta faza: Pisanje biznis-plana: Biznis-plan predstavlja dokument u kome se vizije osnivača prenose na papir koji će se koristiti za obezbeđivanje finansijske podrške za realizaciju poduhvata,ali I za kontrolu rada preduzeća koje se osniva.U ovoj fazi se donose značajne odluke,odbacuju se ideje I stvaraju se strategijerazvoja preduzeća.Vreme za izradu biznis-plana se kreće od jednog meseca (ukoliko se koriste usluge spoljnjih konsultanata).pa do jedne godine-ukoliko osnivači pokušavaju sami da sačine biznis-plan.Biznis-plan netreba da sadrži nerealna očekivanja I fantastične cifre koje prikazuju zaradu,već mora da bude rezultat realan analize (dajući rezultate koji se u svakom trenutku mogu dokumentovati svim zainteresovanim stranama).Sadržaj biznis-plana za novi preduzetnički poduhvat bi,okvirno,trebao da ima sledeći izgled:1.Pregled plana:ciljevi,misija,ključni faktori uspeha2.Podaci o preduzeću Vlasništvo preduzeća,Lokacija preduzeća I oprema kojom raspolaže3.Proizvodi / Usluge Opis proizvoda / usluga , Poređenje sa konkurencijom ,.Podaci o prodaji.,Izvori nabavke potrbnih proizvoda I repromaterijala,Tehnologija ,Budući proizvodi / usluge4.Pregled analize tržišta:.Segnmentacija tržišta,.Strategija ciljnog tržišnog segmenta(Potrebe tržišta.Tržišni trendovi,Rast tržišta),Analiza industrijske grane( Konkurenti u okviru industrijske grane,Obrasci distribucije,Konkurencija i obrasci kupovine,Glavni konkurenti

5.Strategija i pregled njenog sprovođenja.Strateška piramida,Konkurentske prednosti,.Marketing strategija(Strategija pozicioniranja,Cenovna strategija,Strategija promocije,.Strategija distribucije,Marketing programi),Strategija prodaje(Predviđanja prodaje,.Prodajni programi) Strateške alijanse,Kritični događaji6.Pregled menadžmenta:Organizaciona struktura,Menadzment tim,Nedostaci menadzment tima,Plan kadrova7.Finansijski plan: Važne predpostavke,Ključni finansijski indikatori,Analiza prelomne tačke rentabilnostiProjektovani profit I gubitak..Projektovani tok gotovine,Projektovani tok bilans stanja,,.Poslovni racioPeta faza :Popunjavanje rukovodećeg tima: Posle prihvatanja biznis-plana,osnivači pokušavaju da privuku sve one pojedince za koje smatraju da bi mogli biti značajni za uspešnost poslovnog poduhvata.Ova faza može trajati veoma dugo,ali je njena uspešna realizacija od presudnog značaja za budućnost poduhvata (jer je loš izbor kadrova jedan od osnovnih razloga zbog koga su mnogobrojna preduzeća doživela neuspeh)Šesta faza:Prikupljanje početnog kapitala: Osnivači preduzeća moraju unapred da definišu strategiju kojom će privući zainetersovane investitrore.Kvalitetan biznis-plan je osnovni preduslov za kontakt sa bankama koje se bave kreditiranjem preduzetničkih poduhvata.Pošto su preduzetnički poduhvati veoma zanimljivi I za strane investiture,neophodno je kontaktirati I potencijalne strane investiture koji su eventualno zainteresovani za ulaganje u takva preduzeća.Sedma faza :Registrovanje preduzeća i otpočinjanje poslovanja: Posle prikupljanja potrebnih rukovodećih kadrova I obezbede finansije za ostvarenje projekata,ideja o preduzetničkom poduhvatu dobija svoje otelotvorenje u preduzeću koje se osniva.Paralelno sa procesom osnivanja preduzeća realizuju se svi neophodni uslovi,pronalaze se I prostorije u kojima će ono poslovati,pribavlja se oprema koja je potrebna za poslovanje,zapošljavaju se radnici koji će raditi na operativnim poslovima.Osma faza:Početak prodaje proizvoda / usluga: Ova faza predstavlja završetak razvoja preduzetničkog poduhvata I početak njegove komercijalizacije.Njen osnovni zadatak je uhodavanje proizvodnog procesa / procesa pružanja usluga I u njoj se pojavljuje factor koji će doneti konačnu odluku o budućnosti preduzeća-kupci /korisnici usluga.Za povećanje verovatnoće uspeha neophodno je ,u ovoj fazi, angažovati stručnjake za marketing koji će pomoći u komunikaciji sa kupcima I zadovoljavanju njihovih želja I očekivanja

Obezbedjenje kapitala za rad preduzeca Neki od mogućih oblika pribavljanja kapitala su:posedovanje sopstvenog kapitala I angažovanje tućeg kapitalaRazlika izmedju sopstvenog I pozajmljenog kapitala: 1.Vlasnički kapital potiče od osnivača I akcionara dok pozajmljeni kapital potiče od poverilaca.2.Kapital koji daje vlasnik je obaveza preduzeća koja nema roka izvršenja a kapital zajmodavca je uvek dat na određeni rok.3.Vlanik ima puna upravljačka prava dok je poverilac izvan upravljačkih prava.4.Vlanik svoj kapital kanališe putem maksimiranja prinosa na angažovani kapital dok poverilac želi da realizuje kamate u definisanom iznosu 5.Vlasnik svoj interes namiruje iz rezultata poverilac iz troškova.6.U namirivanju prava potraživanja davalac pozajmljenog kapitala je prvi dok je vlasnik poslednji7.Sigurnost plasmana vlasnika i poverilaca je razliičita8.Sav rizik u poslovaju snose vlasnici.Izvori finansiranja preduzeća:1.Privatni izvori (porodica i prijatelji,ljudi koji rade na realizaciji preduzetničkog poduhvata i investitori).2.Kreditno finansiranje¹jedan je od značajnijih oblika finansiranja I podrazumeva dužničko-poverilački odnos gde jedan subjekat daje drugom subjektu sredstva po uslovima koji su strogo definisani ugovorom.3.Prikupljanjem finansijskih sredstava emitovanjem hartija od vrednosti.4.Finansiranje fakturama¹kupovina ili prodaja sa odloženim rokom plaćanja

5.Dzoint venčur finansiranje¹Prodavci polaznih sirovina potpisuju ugovor sa kompanijom o snabdevanju kompanije sirovinama a zauzvrat će posedovati određeni procenat od ostvarenog poslovanja.Karakteristike - stanje duha koje preduzetnika čine drugačijim od ostalih:1. Uočavaju šanse i spremni su da stalno tragaju za novim idejama2.Veruju u ideju i sopstvene kvalitete3.Orijentisani su na budućnost4.Kreativni5.Tržišna orijentacija i želja za takmičenjem6.Fleksibilnost i adaptibilnost7.Realni optimizam8.Veština komuniciranja9.Posvećenost poslu10.Preuzimanje rizika11.Istrajnost i upornost12.Akciona orijentacija

Preduzetništvo i inovacije:Inovativne mogućnosti--neočekivano neočekivani uspeh,promašaj ili spoljni događaj-nepodudarnost izmedju stvarnosti kakva trenutno jeste i stvarnosti koja bi mogla da bude ili kakva bi trebalo da bude.-inovacija zasnovana na potrebi nekog procesa-promene u strukturi privrede ili tržištaOve četiri promene se nalaze u okviru samog preduzeća a promene van preduzeća su-demografska kretanja- promene-promene u opažanju,raspoloženjima I značenjima i-nova saznanja naučna I nenaučna

Neočekivani promašaj: se ne može odbaciti kao kategorija ili zanemariti, tj.ne može proći neopaženo. Neočekivani promašaj zahteva da „izađete napolje da pogledate okolo i osluškujete“. Promašaj se mora uzeti kao simptom neke nove inovativne mogućnosti i kao takav ozbiljno razmotriti. Jednako je važan i neočekivani uspeh ili promašaj direktnih konkurenata. Nije dovoljno“analizirati“, već treba istraživati, jer je inovacija organizovani, sistematizovani i racionalni rad, pdvrgnut logičkoj analizi.

Neočekivani spoljni dogadjaj: događaji koji nisu registrovani u setu informacija kojima raspolaže menadžment određene institucije su veoma važni. Uslov za uspeh je upravo u iskorišćavanju neočekivanog „spoljnog događaja“ da navedene aktivnosti vode ljudi koji poseduju znanje i iskustvo u sopstvenoj poslovnoj aktivnosti. Takva mogućnost se povremeno pojavljuje , nosi velika očekivanja i zahteva da preduzeće traga za inovacijama, da bude organizovano i vođeno na način koji će omogućiti iskorišćavanje tih mogućnosti.

Nepodudarnost je neslaganje, tj.disonanca između onoga što jeste i onoga što bi „trebalo da bude“ ili između onoga što jeste i onoga što većina pretpostavlja da jeste. Nepodudarnost je simptom mogućnosti za inovacije, jer ukazuje na postojanje važne „greške“, koja je poziv za informaciju. Postoji nekoliko vrsta nepodudarnosti, a jedna od njih je nepodudarnost između ekonomskih realnosti jedne privredne delatnosti ili sektora javnih usluga.

Nepodudarne ekonomske realnosti: to su obično makro-fenomeni, koji se dešavaju u okviru čitave industrijske grane ili sektora usluga. Nepodudarnost postoji kada potražnja nekog proizvoda ili usluga naglo raste, a izostaje poboljšanje njihovih ekonomskih performansi. Nepodudarnost između ekonomskih realnosti je poziv na akciju i nudi velike inovativne mogućnosti.

Činioci preduzetničkog uspeha: na uspeh preduzetničkog poduhvata utiče veliki broj faktora, koji se mogu svrstati u 2 osnovne grupe: 1. Lične karakteristike i potencijal preduzetnika (uključuje adekvatnu kombinaciju talenta, sposobnosti, znanja i iskustva osobe koja pretenduje na uspešno pokretanje, razvoj i upravljanje konkretnim biznisom. Neke od karakteristika dobrog preduzetnika su: potreba za inovativnim i kreativnim radom, nastojanja da se bude najbolji u onome što se radi, motivisanost za uspeh, potpuna posvećenost poslu, sposobnost permanentnog učenja i usavršavanja...). 2. Karakteristike i potencijal eksternog okruženja (opšte društveno-istorijske, kulturrne i političke karakteristike, ekonomsko-finansijske karakteristike i tehničko- tehnološki faktori).

Poslovni plan i preduzetničke aktivnosti: poslovni plan sadrži kvantitativno i kvalitativno utvrđene ciljeve i akcije koji opredeljuju njihovu realizaciju. Njime se preciziraju sredstva za ostvarenje ciljeva, odgovornost za preuzimanje akcija i uspešnost koja se mora dostići.

Struktura poslovnog plana: poslovni plan obavezno sadrži: 1.Uvod(treba da pruži odgovore na pitanja šta, kako, zašto;juče, danas, sutra, te da potencijalnog investitora zainteresuje za ulaganje).2.Opis posla(ukazuje na izbor delatnosti preduzeća, pruža analizu podataka iz sadašnjosti i prošlosti. Ovaj segment pruža:uopšteni prikaz proizvoda ili usluge, delatnosti u kojoj se posluje, podatke o istoriji preduzeća...).3. Segment marketinga(sadrži izbor ciljne grupe potencijalnih potrošača, te za svaku ciljnu grupu:plan distribucije, plan cena, plan propagande i promocije).4. Istraživanje, dizajn i razvoj(analiza postojećih rezultata, odgovor na planirane aktivnosti trenutno u realizaciji i aktuelnu tehničku podršku i infrastrukturu).5. Segment proizvodnje(sadrži podatke koji se odnose na: analizu lokacije,potrebe proizvodnje, dobavljače i transport, radnu snagu, troškove proizvodnje).6. Segment menadžmenta( definiše hijerarhijsku strukturu rukovodećeg kadra, kao i segmente poslovanja za koje su neposredno zaduženi).7. Šanse i pretnje(ovaj segment definiše potencijalne probleme, prepreke i rizike i alternativne smernice)8. Finansijski segment(to je poslednji segment poslovnog plana i treba da sintetizuje sve materijalne planove iz prethodnih segmenata i od njih napravi finansijsku celinu. Cilj finansijskog planiranja je održanje trajne finansijske stabilnosti i dugoročne ekonomske solventnosti i nezavisnosti. On treba da pruži osnovu za izradu: finansijskih predviđanja profita, tokova gotovine, kontrole troškova...;izvora finansiranja i korišćenja fondova; budžeta; finansijske konstrukcije).

Preduzetničke aktivnosti: Poslovni plan je namenjen pre svega, preduzetniku, koji će njime proveriti izvodljivost i ekonomsku opravdanost svoje preduzetničke aktivnosti. Zatim je potrebno da „koaliciji za promene“ dokaže opravdanost poslovnog poduhvata. Ekonomska korist poslovnih aktivnosti ogleda se u: kreiranju novih poslova, otvaranju novih radnih mesta, smanjenju troškova poslovanja i uvećanja prihoda, profitu. Uloga preduzetnika je da omogući proveru poslovne ideje i dobijanje finansijskih sredstava za pokretanje poduhvata i praćenje realizacije. Sadržaj poslovnih aktivnosti: kratak prikaz poslovne ideje, preduzeće ili druga organizaciona forma za realizovanje posmatrane ideje, misija i vizija preduzeća( vizija predstavlja projekciju željene organizacije budućeg preduzeća na realizaciji preduzetničke ideje), prikaz preduzeća i menadžment tim, proizvodi/usluge, marketinška strategija, projekat poslovnih aktivnosti(objekti i oprema, resursi, kadrovi, operacioni planovi), finansijski pregled, opcije za nepredviđene slučajeve.

Poslovni resursi: Pod resursima se podrazumevaju: radna snaga, mašine-oprema, materijali i finansijski fondovi. Za poslovni plana je neophodna dobra procena, predviđanje resursa, obezbeđenje provere njihove dostupnosti. To se odnosi na ljudske i finansijske resurse, ali i na planiranje vremena i troškova. Poslovni resursi se formulišu objedinjavanjem svih predviđenih i procenjenih resursa i prezentovanjem u strukturalnu tabelu resursa.Predviđanje resursa se poredi sa dostupnim resursima. Za poslovanje današnjih preduzeća najvažnije je da su obezbeđeni uslovi-resursi za postojanje posla. Važno je da se uoče resursi na koje se preduzetnik oslanja prilikom odlučivanja za:a) pokretanje nekog posla, što su, po definiciji, preduzetnički resursi: biznis-ideja(može da se odnosi na potrebu tržišta, na novu oblast primene, nov način

rešavanja poslovnog problema...), motivi(nije eksplicitan resurs, ali je jako značajan za prevođenje inovacije i preduzetničke ideje u poslovni poduhvat), kapital(predstavlja i predmet rada i sredstva za rad. Klasifikuje se kao: materijalni, finansijski, intelektualni.b)opstajanje u poslu-resursi koji pružaju mogućnost realizovanja ideja: pravna regulativa, klasični resursi proizvodnje i pružanja usluga, uslovi koji zadovoljavaju motive preduzetnika i/ili vlasnika kapitala.

Razvoj malih i srednjih preduzeća – osnov preduzetničke ekonomije – osnovne preduzetničke strategije: Rezultati u efikasnosti, produktivnostii konkuretnosti preduzetničkog sektora u Srbiji u mnogome zaostaju za formalnim brojem i veličinom sektora. Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća u Srbiji je doneta u januaru 2003.god. Iako postoje brojni programi i učesnici u realizaciji ciljeva ove strategije(2005.god.), evidentan je neadekvatan razvoj malih i srednjih preduzeća, te je neophodno da se Vlada suoči sa potrebom radikalnih promena u pristupu ovom sektoru. Okvit za politiku o ovim preduzećima i radnjama, trebalo bi da se koncipira prema zahtevima Evropske povelje o malim i srednjim preduzećima u području:vaspitanja i obrazovanja za preduzetništvo, jeftinijeg i bržeg osnivanja preduzeća i radnji, boljeg zakonodavstva i propisa, raspoloživosti veština i znanja, povoljne poreske i finansijske politike... Mala i srednja preduzeća su kamen temeljac srpske privrede, izvor poslova i pogodno tle za poslovne ideje.

Stategija privatnog sektora u republici srbiji: preduzetnički sektor je u Srbiji izuzetno narastao, ali njegove strukturne karakteristike nisu zadovoljavajuće-preko 70% svih preduzeća čine preduzeća za trgovinu i usluge, dok je malo proizvodnih delatnosti(zbog malog i problematičnog tržišta). Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća treba da prati niz institucionalnih, organizacionih i zakonskih promena. Neophodna je potpuna promenaodnosa Vlade prema preduzetničkom sektoru.

Činioci strategije preduzetništva: da bi nacionalna privreda postala konkurentnija i dinamičnija, neophodno je mala i srednja preduzeća smatrati glavnim vodičem inovacija, zaposlenosti, kao i društvene i lokalne integracije. Stoga je neophodno usmeriti napore na: jačanje duha inovacija i preduzetništva koje će omogućiti poslovanju malih i srednjih preduzeća da se suoči sa dolazećim promenama, postići okvir pravne, fiskalne i administrativne regulative u skladu sa preduzetničkom aktivnošću, mogućnostima i statusom preduzetnika, osigurati pristup tržištu na osnovu najnižih zahteva koji se traže, olakšati pristup najboljim istraživanjima i tehnologiji, slušati glas vlasnika i menadžera malih i srednjih preduzeća...

Strategije i saznanja drugih zemalja u tranziciji i njihov uticaj na razvoj preduzetničkog sektora: od 1989. god. Ključni element političkih i ekonomskih transformacija u zemljama u tranziciji je kreiranje i jačanje privatnog sektora, kroz razvoj malih i srednjih preduzeća, koja danas čine više od 90% svih preduzeća. Širenje EU je drugi proces promena koji povećava zonu regionalne stabilnosti i prosperiteta za nove članove. Proces globalizacije i ekonomske liberalizacije za najveći broj malih i srednjih preduzeća znači pretnju i propadanje.U zemljama u tranziciji, za ekonomski rast neophodan je razvoj institucija zasnovanih na tržištu. U tim zemljama, istaknute su sledeće strategijske politike: makroekonomska politika, poreska politika, uticaj vlade na razvoj tržišnih i finansijskih institucija, direktne intervencije pomoći malom biznisu... EU je promovisala 6 principa za dobro vladino upravljanje ambijentom za mala i srednja preduzeća:1. Otvorenost i transparentnost koja podrazumeva da institucije treba da posluju otvoreno sa maksimalnom dostupnošću,2. Zajedničko učešće, od koncepcije do sprovođenja,3. Merljivost rezultata, jasno definisanim ulogama institucija i odgovornostima i prilagodljivost promenama,,4. Stabilnost, jednostavnost i predvidljivost administrativnih zahteva,5. Efektivnost,6. Koherentnost, konzistentnost politika i akcija i između politika, njihova međusobna usklađenost.

Organizacione promeneZaštita nacionalne ekonomije podrazumeva njeno dobro vođenje manifestuje se i kroz nova preduzeća, nove poslovne poduhvate, nova radna mesta i ne izbežno kroz povezivanje i razmenu sa poslovnim

svetom. Bez tog uslova nema uključivanja u svetsku ekonomiju, nema poslovanja i nema opstanka. Na internacionalnom-globalnom tržištu nema uspešne zaštite bez pravih konkurentnih atributa roba i usluga. Kada je u pitanju upravljanje preduzećima značajne organizacione promene uslovljene su drugačijim gledanjem i na:

- Forme organizovanja rada- Mesto planiranja i prioreme resursa- Vremenske horizonte- Potrebe za integrisanjem upravljačkih aktivnosti- Insistiranje na postizanju optimalnosti- Savremenu softversku podršku planiranju resursa preduzeća

U preduzeću ako uspeva da raste dolazi do diferenciranja uloga (institucionalizovane podele rada). Osnovne kategorije organizacije rada su:

- Upravljanje (definisanje seta najviših ciljeva)- Rukovođenje (dekomponovanje i delegiranje ciljeva- dodela odgovornosti i ovlašćenja) i- Izvršavanje (transformisanje predmeta rada.

Preduzeće je izloženo promenama i pritiscima sa više strana:1 spolja (ekstremnim silama): kupci, dobavljači, konkurenti i substituti.2 iznutra (intrnim silama) koje deluju višestruko:

a) Destruktivno – prema preduzeću i/ili prema njegovom okruženjub) Konstruktivno – prema preduzeću i prema njegovom okruženju.

Pomenuti pritisci uslovljavajuorganizacione promene u preduzećima od kojih je promena tipa „topljenje“ srednjeg menadžmenta intezivirana sedamdesetih godina dvadesetog veka. Od tada je piramida menadžmenta znatno smanjila visinu, a preduzeća-troškove i trajanje poslovnih ciklusa.Kako u privređivanju biti mali (brz u reagovanju) a moćan u razvoju? Odgovori leže u snazi dobro organizovanog rada. Ovde se ukazuje na dva poznata rešenja:1 mreže malih (srednje velikih) preduzeća i 2 politika podrške inovativno – razvojnim aktivnostima unutar preduzeća.Na osnovu navedenog proizilazi da su mala i srednja preduzeća budućnost formi organizovanja rada zato što su:

- prilagodljiva - relativno lako upravljiva- inovativna- jeftina- brza- ko operativna- specijalizovana- preduzetna i- fleksibilna

Ipak, nije na odmet ukazati i na ostale odlike:- slabosti: relativno mali kapaciteti, izolovanost, upravljčka „nepismenost“ preduzetnika- šanse: otvoreno (veliko tržište), povezivanje u mreže, racionalnost, informatička podrška- pretnje: snaga i „apetiti“ velikih preduzeća, ubrzavanje promena, visoki standardi, društvena

pravila.

Društveno ekonomski aspekti razvoja preduzećaPreduzeća su segmenti šireg privrednog okruženja. Ona imaju društvenu i ekonomsku odgovornost u odnosu na okruženje, zaposlene i društvo u celini. Preduzeća imaju višestruku odgovornost u izvršenju svoje misije, ciljeva i politike. S jedne strane, preduzeća moraju da nastoje da asortimanom i kvalitetom sojih proizvoda i usluga zadovolje potreba i zahteve tržišta. Da svojim kvalitetom i konkurentnošću obezbede sredstva za obavljanje proizvodnje i njeno osavremenjavanje. Preduzeća imaju i dvostruku

odgovornost prema zaposlenim članovima, odnosno obavezu da obezbede društveni, ekonomski i socijalni status zaposelnih, kao i ambijent koji motivaciono deluje na zaposlene i stvara pozitivnu energiju tokom rada.Kvalitetna organizacija preduzeća sadrži značajne društvene, ekonomske, socijopsihološke i pravne aspekte:

1) društveni aspekti - filozofija, manir ili norme ponašanja privrednih subjekata- svest o odgovornosti- jezik sporazumevanja i međusobnog komuniciranja- referentna moć

2) ekonomski aspekti- način korišćenja proizvodnih i uslužnih resursa i potencijala- konkurentnost na tržištu proizvoda i usluga- ostvarivanje profita i zarada- inovativne mogućnosti - ekonomski prospreitet- životni standrard

3) socijopsihološki aspekt- materijalna sigurnost i ekonmski prosperitet zaposlenih- osećanje pripanosti, korisnosti i kompetetntnosti- samopoštovanje i poštovanje drugih- mogućnost izkazivanja zaposlenih

4) pravni aspekti- harmonizacija sa međunarodnim propisima i zahtevima- formalizacija postupaka, odluka i akcija- pravna sigurnost u kupoprodajnim i drugim odnosima.

Dobra su ona rešenja koja su dugoročna, ekonomski racionalna, tržišno usmerena i podložna stalnim promenama.Uvažavanjem društveno ekonomskih aspekata razvoja, preduzeća privatizacojim svojine i nesmetanim delovanjem tržišnih zakona preuzeća dobijaju nove okvire funkcionisanja. Posebno treba izdvojiti sledeća tri:

- preduzeće postaje kapital institucija- preduzeće je proizvođač vrednosti - preduzeće poprima karakteristike posebne vrednosti

Savremene firme ne veruju u savršenstvo već samo u konstantno poboljšanje.Na osnovu poznavanja dugoročnih tendencija i ključnih zahteva, neophodno je raditi na programu konsolidacije i restuktuiranja preduzeća, koji podrazumeva definisanje statusnih i drugih modaliteta poslovanja preduzeća, kao i iztraživanja i formulisanje nužnih spoljnih i unutrašnjih resursnih intervencija i koncipiranje i inplementaciju sistema kvaliteta. Za prevazilaženje poslovno neodrživog stanja, konsolidaciju i drugačije organizovanje najvećeg broja naših privrednih subjekata, zainteresovan je veliki broj subjekata ( zaposleni, poverioci, država i dr). Primarni značaj ne sumnjivo imaju interesi zaposlenih!

Mala I srednja preduzeca:- Omogucavaju oko 70 posto novog zaposljavanja- Naglaseno na inovativna- Oko 60 posto fundimentalnih otkrica u 20 veku , preduzetnici su produktovali oko polovinu- Dimenziraju regionalni razvoj I podsticu konkurentnost itd.

Preduzetnik za svoj uspeh koristi izvor znanja I snagu licnosti , snagu ubedjenja , takticnosti , a ne moc funkcije.Menadzment je niz procesa koji omogucava koji omogucavaju da cesto komplikovani ljudski faktor i sistem tehnologije funkcionisu bez problema. Najvazniji aspekt menadzmenta predstavlja valjano, umesano I blagovremeno planiranje , izradu finansiskih planova, organizovanje, obezbedjenje kadrova, kontrolu I resavanje problema.Preduzetnistvo je niz koji , pre svega , stvara organizaciju ili ih prilagodjava okolnostima. Preduzetnik definise nacin na koji bi trebao da izgleda sadasnjost , ali I buducnost , usmerava ljude u pravcu te vizije I inspirise ih da ih ostvare uprkos preprekama.Perspektive preduzetnistva , pored navedenog , vezuju se za nove pravce u menadzmentu – virtualne organizacije, biznis inkubatore kao podrska razvoju preduzetnistva malih I srednjih preduzeca, klastere I parkove kao vidove saradnje preduzetnika malih I srednjih preduzeca.

Virtualna organizacija se cesto opisuje kao organizacija sa mnostvom spoljasnjih veza , kojima upravljaju timovi koji se po potrebi formiraju I rastavljaju. Karakteristika virtualnih organizacija je velika promenjivost zadataka I ciljeva organizacije , uloge na trzistu I radnih zadataka.Karakteristike su: geografska rasprostranjenost, elektronska povezanost, funkcionalna I kulturna razlicitost , bocne nasuprot I hijerarhiskim vezama, clanstvo koje se lako menja.Virtualni tim je skup geografski , organizaciono I vremenski distanciranih osoba, koje su u interakciji elektronskim putem , a samo povremeno se srecu lice u lice.Virtualni timovi su prostorno , vremenski I organizaciono distribuirani I komuniciraju I saradjuju pomocu elektronske komunikacione I kolaboracione tehnologije.

Biznis inkubator je oraganizacioni oblik privredne aktivnosti koji novoosnovanim preduzecima pruza podrsku sirokog spektra, a pre svega , stvarajuci podsticajno okruzenje.Osnovna misija biznis inkubatora je proizvodnja uspesnih preduzeca, koja ce za 2-3 godine izaci iz okrilja biznis inkubatora finansiski stabilna I sposobna za samostalan opstanak na trzistu.Ciljevi biznis inkubatora su – otvaranje novih radnih mesta, promovisanje ekonomske samostalnosti odredjenih kategorija stanovnistva, diversifikacija lokalne privrede, transfer tehnologije sa unirveziteta I iz velikih preduzeca ili zalja da se uzestvuje u novim poslovnim poduhvatima.Kao osnivaci ili inicijatori osnivanja biznis inkubatora javljaju se : organizacije za privredni razvoj,lokalne uprave , univerziteti, vise skole , profitne organizacije ili konzorcijumi tih organizacija.Biznis inkubatori najcesce pruzaju sledece vrste usluga : mrezne odnose sa ostalim clanovima biznis inkubatora,finansiska pomoc u vidu lakseg koriscenja bankarskih kreditnih linija ili pomoc u pristupu drzavnim investicionim fondovima .poslovnu I tehnicku pomoc kroz kombinaciju unutrasnje strucne ekspertize I podrske drustvene zajednice, koriscenje strucne biblioteke,vodjenje poslovnih knjiga I izrada finansiskih izvestaja , usluge vezane za obavljanje finansiskih transakcija , fleksibilni poslovni prostor I fleksibilnu cenu zakupa.

Klaster cine medjusobno povezane kompanije koje deluju na srodnim poljima I po pravilu su geografski koncentrisane.Klasteri na optimalan nacin koriste geografski polozaj , moderne informaciono komunacione tehnologije , osnovnu infrasttrukturu, proizvodne resurse.Zbog togo su , koristeci globalnu otvorenost trzista, sposobni su za osvajanje stranih trzista, jer koristeci iskustva kompanija clanica stvaraju mogucnost za stvaranje visoko kvalitetnih proizvoda . Pored toga klasteri stvaraju projna radna mesta I obezbedjuju zdravu unutrasnju konkurenciju I uticu na razvoj povezanih sektora.

Parkovi- Za razvoj malih I srednjih preduzeca bitno je I organizovanje parkova I zona.Parkovi mogu biti organizovanji na regionalnom ili lokalnom nivou.Parkovi se najcesce javljaju kao indrustriski park, naucni park , tenoloski I istrazivacki.

Poslovna komunikacija je vazan faktor preduzetnistva: Značajno je upoznati, oplemeiti, unaprediti veštine, sredstva i metode u poslovnoj komunikaciji. To je jedna od najznačajnijih disciplina preduzetništva. Osnovni principi u poslovanju su : fleksibilnost, pristupačnost u poslovanju sa ljudima, ulaganje energije, potreba za razumevanjem i uspostavljanjem komunikacijskih veza, razvijanje timskog rada, stvaranje dobre i pozitivne atmosfere, osmišljen nastup u javnosti.

Proces komunikacije je dvostran i sastoji se od aktivnosti svih učesnika, koje povezuje lanac akcije i reakcije u kome učestvuju bar dva sagovornika, pregovarača, partnera. Da li će primalac prihvatiti i razumeti poruku, zavisi od sadržaja poruke, od načina saopštavanja, forme, kao i od funkcionisanja verbalne i neverbalne komunikacije.Ovladavanje veštinom komuniciranja može se odvijati po fazama: - Posmatranje i uočavanje karakteristika ljudi i predmeta, - Razvrstavanje karakteristika na bitne i neditne, - Prilagođavanje i odabir određenih komunikacijskih veština neophodnih za uspešno poslovanje, - Uočavanje reakcije sagovornika, - Određivanje, ponašanje u cilju prilagođavanjai traženja mogućnosti za kontakt, postizanje dogovora i kompromisa, - Promena ponašanja pokazuje sigurnost, samouverenost, sposobnost kontrole kompletnog posllovnog procesa i dominaciju, - Kao i prilagođavanje druge strane u dijalogu kao izraz želje za razumevanjem, - Uočavanje sopstvene greške i posledicaima na proces u celini i pokušaj otklanjanja greške bez promene u ponašanju i bez izvinjenja, - Poentiranje bez trijumfa.Dobar odnos među sagovornicima se može ostvariti:Slušanjem sagvornika i savesnim pravljenjem pauze u toku razgovora;Primenom tehnike unakrsnih pitanja;Ignorisanje i zanemarivanje preterano emocionalnih razgovora;Primenom mirnog i sigurnog tona;Aktivnim odnosom bez povlačenja, u cilju izgradnje solidnog poslovnog kontakta;Sigurnim nastupom koji se ogleda u držanju tela, gledanju sagovornika smirenim u sigurnim pokretima, odmerenom kretanju u prostoru;Analizom (upoređivanjem argumenata za i protiv);Postizanjem dogovora ili kompromisa.

Preduzetištvo - kako dalje? Najveći deo svoje ekonomske inicijative i preduzetničke energije poslovni ljudi su daleko više usmeravali na savladavanje administrativnih prepreka i na izgradnju dobrih odnosa sa državom nego na razvojanje novih tehnologija, osvajanje novih tržišta i povećanje produktivnosti rada. Naša država je destimulativno delovala na preduzetništvo. Pod okriljem države stvoreno je nešto što liči na preduzetništvo, a što je prilično udaljeno od pravog preduzetništva. Moramo menjati navike koje su se sticale decenijama. Preduzetništvo je sposobnost i praksa rešavanja potpuno novih, krajnje nestandardnih problema za koje se iz ranijih presedana mogu izvući sasvim oskudne ili nikakve pouke.Kvalitet i snaga se određuju po tome koliko i kakvog stranog kapitala uspevaju da privuku. Finansijski kapital je oduvek bio najmobilniji, najteže uhvatljiv faktor proizvodnje. Oživljavanje preduzetništva zavisiće i od tempa obnove poverenja. Bez poverenja u novac i investicije gotovo da se u pravom preduzetništvu ne može ni govoriti. Sa stanovišta savremenog shvatanja preduzetništva, jasno je da dut tranzicije nije novo ekonomsko, sociološko i privredno dostignuće. Tranzicija nastaje kao posledica državne truleži i raspadanje, promašaj u nastojanju za samoobnavljanjem. Ono što nam je potrebno jeste preduzetničko društvo u kojem su inovacije i preduzetništvo perspektivne, realne, stabilne i kontinuirane pojave. Naša ekonomija mora biti puna inovatora i reduzetnika sa preduzetničkom vizijom i preduzetničkim vrednostima, sa pristupom kapitalu i sa ispunjenom preduzetničkom energijom.Preduzetničko društvo može biti veliki zaokret u tranziciji našeg društva, a pojedinci u preduzetničkomdruštvu suočeni sa izazovom koji bi trebalo da iskoriste. Srbija ima privredne uslovew za razvoj:poljoprivredu, termo i hidro potencijal, saobraćaj, telekomunikacije, bakar, olovo, cink, vodeni potencijal, prirodnu baštinu, razvoj malih i srednjih preduzeća u svim uslužnim i proizvodnim delatnostima itd