Preduzetnik

PRETVORITE IZAZOVEU MOGUĆNOSTIOnlajn studiranjeza ambiciozne i uspešne

NAJČEŠĆI STRAHOVINOVIH I BUDUĆIHPREDUZETNIKA

PROIZVODNJASAPUNAU NARODNOJRADINOSTI

Kako da porez ne pojede dobit+Male tajne majstora čokolade

onlineDECEMBAR 2009 | BROJ 4 | PREDUZETNIK.COMČASOPIS JE BESPLATAN

http://www.businessmedia.rs

http://www.businessmedia.rs

� PreduzetnikOnline - Decembar 2009

SADRŽAJ

22 KAKO DA POREZ NE POJEDE DOBIT

Raditi probne završne račune tokom godine je preporučljivo; ura-diti probni završni račun, moglo bi se reći da je obavezno.

26 SUOČITE SE SA STRAHOVIMA

Onog trenutka kada stra-hovi prestanu da motivišu i počnu da otežavaju pre-duzetniku, važno je nešto preduzeti.

28 ZDRAVA POSLOVNA LOGIKA

Da li je danas moguće pronaći nešto dovolj-no novo i dovoljno okrepljujuće, a da se time promeni civilizacija i pri tom dobro zaradi?

31 KREATIVAN BIZNIS

Proizvodnja sapuna može biti interesantna ideja za započinjanje biznisa, pa čak i kao hobi, koji kasnije može da preraste u pravi biznis.

37 PRETVORITE IZAZOVE U

MOGUĆNOSTI

Onlajn studiranje na Viso-koj poslovnoj školi Doba Maribor predstavlja alter-nativu pre svega za am-biciozne i uspešne, koji bi želeli međunarodno priznatu diplomu.

�2 MALE TAJNE MAJSTORA

ČOKOLADE

Danonoćnim radom i eks-perimentisanjem sasto-jcima došli su do idealne recepture.

�6 KOJA JE CENA MOBINGA

Da li se psihičko i fizičko zdravlje zaposlenih može iskazati dinarskim iznosima definisanim u kaznenim odredbama zakonskih akata kojima se kažnjavaju moberi?

50 OD ZNANJA SVESNOG KA ZNANJU NESVESNOM

Pomislite kako sada vozite automobil razmišljajući o svemu ostalom osim o tome kako ga vozite.

52 ISPLANIRAJTE DAN ZA 18 MINUTA

Svaki dan započinjemo svesni da nećemo us-peti sve poslove da pozavršavamo.

55 INTELEKTUALAC PRIJATNE SPOLJAŠNJOSTI

Posao PR menadžera jeste dinamičan, iziskuje mnogo znanja, nepresta-no učenje i komunikaciju sa ljudima najrazličitijih profila.

57 BIZNIS ČINE POTROŠAČI

Percepcija svakog pojedinačnog potrošača o vašem preduzeću odrediće koliko ste uspešni u njihovom zadržavanju.

6� OSNOVNI ELEMENTI MORALA

Najčešća dilema u vezi s etičkim ponašanjem je da li se ono može predvideti i koji su to univerzalni moralni stan-dardi ponašanja koji čine temelj moralno odgovor-nog poslovanja.

22

37

42

5PreduzetnikOnline - Decembar 2009

SADRŽAJ

6 AUTORI

8 REČ UREDNIKA

Pametno iskoristite ukidanje viza, otiđite tamo gde ste odavno želeli, pogledajte šta se tamo radi, možda se rodi ideja koja će jednog dana izrasti u profitabilan biznis.

10 NSZ FILIJALA NOVI SAD

Ukoliko ste na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i želite da se bavite preduzetništvom, možete se obratiti stručnim licima u Poslovnom centru u bilo kojoj od dvadeset filijala ove službe.

12 KONKURSI ZA IZBOR NAJUSPEŠNIJIH U 2009.

Na konkursima ProBiznis Lider 2009 i Blic Preduzetnik 2009 biće izabrani najuspešniji iz sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

1� AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Za vlasnike preduzeća trgovina na veliko je najprivlačnija delatnost za započinjanje privatnog biznisa, dok su za vlasnike preduzetničkih radnji to restorani i barovi.

16 PSTECH PROGRAM ZA RAZVOJ PREDUZEĆA

PSTech program za razvoj preduzeća je program inku-bacije i podrške početnicima čiji su biznisi bazirani na poslovima iz oblasti tehnologije.

18 FORUM POSLOVNIH LIDERA

Program mentorske podrške namenjen je mladima koji su tokom 2009. uz pomoć sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije obezbedili finansijska sredstva za otpočinjanje sopstvenog biznisa.

20 MICROSOFT BIZSPARK PROGRAM ZA POČETNIKE

Kroz BizSpark program Microsoft želi da pomogne mladim i inovativnim preduzećima koja se bave razvojem softvera.

62 INICIJALNA KAPISLA EKONOMSKOG RASTA

Inovacije obično potiču iz preduzetnički orijentisanog preduzeća i ono što je primetno u današnjoj ekonomiji je da ovakva preduzeća rastu neverovatnom brzinom i brzo ulaze u redove najvećih svetskih korporacija.

68 STATISTIKA

Nezaposlenost i zapošljavanje

60 VELIKA RIBA JEDE MALU RIBU

Veliki koriste svoj položaj na tržištu i nameću uslove koji njima odgovaraju, a mali moraju da se povinuju

ovim uslovima.

Sanja Perković-GogaDiplomirani psiholog,

vlasnik STRENUM-CENTRA,za komunikaciju i savetovanje.

Đurđica VukajlovićMagistar ekonomskih nauka.Asistent na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment. Obavljala poslove kao menadžeru wellness i fitnes centrima.

Radenko MarićMagistar ekonomskih nauka.

Asistent na Fakultetu za poslovnu ekonomiju.

Radmila ZlatanovićGeneralni direktor preduzeća BUDI SVOJ ČOVEK.Partner i Savetnik za preduzetništvo i MSP u preduzeću KOMON SENS.

6 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

AUTORI

Miodrag PopovićOsnivač preduzećaMPK-INŽENJERING.

Konsultant zaknjigovodstvene poslove.

Marija BlaževskiDirektor agencije

za odnose s javnošćuPRIME PUBLIC RELATIONS.

Višegodišnje iskustvou novinarstvu.

Goran SečujskiDirektor preduzećaBUSINESS MEDIA.Glavni i odgovorni urednikonlajn časopisa PreduzetnikOnline.

Dušan KerečkiMenadžer NLP CENTRA

Ericksonov profesionalni kouč, Wingwave kouč.

Jelena ŠljivarMagistar tehničkih nauka za oblast upravljanja ljudskim resursima. Bavi se poslovima selekcije, treninga i planiranja razvoja zaposlenih. Višegodišnje iskustvo u upravljanju ljudskim resursima.

Emina KomazecSociolog

i dipl. menadžer u medijima.Marketing menadžer i novinar u magazinu Caffe Vojvodina.

Jovan ŠukaraMagistar ekonomskih nauka.Direktor knjigovodstveneagencije AKTIVA SISTEM DOO.

PreduzetnikOnline

Onlajn časopis za preduzetnike.Izlazi mesečno u elektronskoj formi.

Broj 4. Decembar 2009.Časopis je besplatan.

Preduzetnik

Za korišćenje fotografija objavljenih u časopisu pribavljeno je odobrenje njihovih autora ili se fotografije koriste u skladu sa pravilima izvora iz kojeg su preuzete (Sxc.hu, Flickr.com).

Sledeće fotografije preuzete su sa sajta Flickr.com u skladu sa odgovarajućom Creative Commons licencom:

1. lighttest od westerndave u tekstu Ne gasite svetlo, str. 8.

2. Tax od philip u tekstu Kako da porez ne pojede dobit, str. 24.

3. Bathtime Cameo Soaps i Pouring soap for stars od soapylovedeb u tekstu Kreativan biznis, str. 31 i 34.

4. Peter Timberlake - Head of Public Relations od FRIENDSimages u tekstu Intelektualac prijatne spoljašnosti, str. 57.

5. Fish od JordanSu u tekstu Velika riba jede malu ribu, str. 60-61.

6. We Love Crisis od Daquella manera u tekstu Inicijalna kapisla ekonomskog rasta, str. 63.

7. Williamson’s audience map od Samuel Mann u tekstu Osnovni elementi morala, str. 66.

8. Pink polka dot background od annnie u rubrici Statistika, str. 68.

Business Media svoje izvore informacija smatra pouzdanim i proverava što je moguće više informacija, mada su moguća i odstupanja. S tim u vezi, čitaoci podatke i informacije u časopisu koriste na sopstveni rizik.

© Sva prava zadržana.

Izdaje: Business Media dooAdresa: Novi Sad, Stevana Milovanova 6

Direktor: Goran SečujskiTelefon: +381.21.472.99.49

Mobilni: +381.63.590.586Imejl: office@businessmedia.rs

Internet sajt: www.businessmedia.rs

Glavni i odgovorni urednik: Goran SečujskiLektura: Mirjana Brković

Saradnici: Marija Blaževski, Dušan Kerečki,Emina Komazec, Radenko Marić, Sanja Perković-Goga, Miodrag Popović, Jelena Šljivar, Jovan Šukara, Radmila Zlatanović, Đurđica Vukajlović

online

7PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Da li zbog meteoroloških uslova ili zbog subjektivnog osećaja da su svi dani isti, kraj godine se približio, ali gotovo neprimetno. Mesec je decembar, mada

pogled na termometar ovih dana može na trenutak da nas zavara, pa da pomislimo da je, na primer, oktobar. Trka za novcem, koja je ove godine postala nemilosrd-nija i stvarnija nego ikada ranije (jer sam u ovoj godini postao vlasnik sopstvenog biznisa), doprinosi osećaju da su juče, danas i sutra – jedno te isto. Međutim, osećaj, kao i gore pomenuti termometar, može da prevari. Na sreću, tako je.

Nama koji smo proteklih dvadeset godina svesno proživeli sve one događaje koji su uticali na našu kolek-tivnu i na naše individualne sudbine, juče i danas možda izgledaju isto, ali sutra je, ipak, novi dan. Nisam se mogao otrgnuti utisku i osećaju koji me je obuzeo kada sam čuo da će građani Srbije od 19. decembra moći bez viza da putuju po većem delu Evrope, te sam pozdravnu reč u ovom broju časopisa PreduzetnikOnline posvetio upravo ovoj novosti. Nekako u isto vreme sa vešću o ukidanju viza, a zahvaljujući Facebook-u, stupio sam u davno (neopravdano) prekinuti kontakt sa bratom koji je početkom 90-tih otišao „trbuhom za kruhom“ u Nemačku, kao da je predosećao kroz šta će sve prolaziti oni koji su ostali u tadašnjoj Jugoslaviji.

Na tom istom Facebook-u nedavno su dvojica mladića sa Univerziteta u Novom Sadu pokrenula grupu pod nazivom ...ko 19.12.’09. poslednji izađe iz Srbi-je, nek’ ugasi svetlo! U svojoj kratkoj poruci na ovoj stranici napisali su da „ova grupa ne treba da pred-stavlja nešto u negativnom kontekstu, već u vrlo pozi-tivnom...“, pozivajući sledbenike svoje grupe i građane Srbije da prođu kroz beli svet i vrate se kako bi Srbija bila bolja. Za veoma kratko vreme, ova grupa privukla je više od 14.000 sledbenika, uglavnom pasivnih, koji mogu da prate razmenu reči iz našeg bogatog rečnika dve strane oprečnih mišljenja – jedne, koja se raduje i pozitivno gleda na vest o ukidanju viza i druge strane, koja u tome ne vidi ništa dobro za građane Srbije.

Možemo se smejati nazivu navedene grupe na Facebook-u i komentarima sledbenika ove grupe, ali njen naziv, zapravo, odražava raspoloženje mnogih građana Srbije, pogotovo onih koji su, verovatno, u svo-jim najlepšim i najbezbrižnijim godinama bili uskraćeni za iskustva koja bi, zasigurno, obogatila njihove živote. Pa ipak, kolikogod bolno izgledalo naše prisećanje na protekli, skoro punoletni period, svetlo ne smemo gas-iti.

Priča iz iskustva jednog preduzetnika koju nam prenosi Miodrag Popović na str. 60. može izgledati surovo i pomalo obeshrabrujuće, ali je ona, u stvari,

poučna. Đurđica Vukajlović na str. 62. predlaže načine kako da vlade pomognu privrednom razvoju svojih ze-malja podstičući inovacije i u vezi s tim preduzetništvo. Radmila Zlatanović nam na str. 28. prenosi svoja lična i iskustva svojih kolega koji su prepoznali nekoliko prilika i iskoristili ih osnivanjem tri preduzeća u Srbiji.

U ovom broju saznaćete i nešto više o progra-mima za podsticanje preduzetništva, konkursima za izbor najuspešnijih preduzeća u 2009. godini i drugim mogućnostima koje potvrđuju da postoje organizacije u Srbiji i okruženju kojima se možemo obratiti za podršku na putu realizacije naših poslovnih ideja. Jedna od ideja za pokretanje biznisa predstavljena je na stranici 31., koja može poslužiti kao polazna osnova za dalja istraživanja o ovoj veoma kreativnoj delatnosti.

Emina Komazec će vam na str. 42. preneti svoja zapažanja iz razgovora sa Petrom Jovanovićem, jednim od dvojice osnivača preduzeća Eugen Chocolate d.o.o., prve fabrike ekskluzivnih čokolada u Srbiji, a Jovan Šukara će vas na stranici 22. posavetovati kako da na zakonit način umanjite poreske obaveze do kraja ove poslovne godine.

Pričom sa naslovne strane, odnosno razgovorom sa Polonom Baloh, direktorkom predstavništva Visoke poslovne škole Doba Maribor za Srbiju, želeo sam da predstavim jednu školu koja je u Srbiju donela ne samo jedan savremeni način studiranja, pogodan pre svega za zaposlene i vlasnike privatnog biznisa, već zbog jed-nog potpuno drugačijeg odnosa prema studentima i posebno prema onima koji su podrška studentima to-kom studiranja. Svakako, to je škola za uzor, pogotovo našim državnim obrazovnim institucijama. Više o ovom razgovoru pročitajte na stranici 36.

Zvaničnici naše vlade, iako većina izgleda umorno i bez energije, kao da im je svega dosta, pokušavaju da nas kroz izveštačene osmehe ohrabre kako će sledeća godina biti bolja. Mi im u manjoj ili većoj meri možemo verovati, ali na mnogo toga o čemu oni pričaju kao pojedinci ne možemo da utičemo. Naš zadatak je da se maksimalno potrudimo da sebi i svojim najbližima učinimo da sledeća godina bude bolja, bez obzira šta nam govore sa „malih ekrana TV prijemnika“. Pametno iskoristite ukidanje viza, otiđite tamo gde ste odavno želeli, upoznajte ljude, saznajte šta se tamo zanimljivo radi, možda se rodi ideja koja će jednog dana izrasti u profitabilan biznis.

Na Zapadu možda nema ništa novo, ali se na Is-toku pričaju nove priče. Zato, ne gasite svetlo.

Goran SečujskiGlavni i odgovorni urednik

Ne gasite svetloPametno iskoristite ukidanje viza, otiđite tamo gde ste odavno želeli, pogledajte šta se tamo radi, možda se rodi ideja koja će jednog dana izrasti u profitabilan biznis.

REČ AUTORA

8 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

http://www.preduzetnik.com

10 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

NSZ FILIJALA NOVI SAD

Razvoj preduzetništva i programi (samo)zapošljavanjaUkoliko ste na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i želite da se bavite preduzetništvom, možete se obratiti stručnim licima u Poslovnom centru u bilo kojoj od dvadeset filijala ove službe.

Dragan Bjelanović, rukovo-dilac Poslovnog centra Novi Sad, kaže: „Početkom ovog

veka uočena je potreba da se ne-zaposlenim licima pruži podrška u kreiranju sopst-venih radnih mesta. Gener-alno, problem nezaposlen-osti je pojava koja već duže vremena postoji u našem društvu, a jedan od vidova prevazilaženja tog prob-lema je samozapošljavanje, odnosno, otvaranje sopst-venih radnji/preduzeća. Samim tim, došlo se do zaključka da bi bilo korisno jednom broju nezaposlenih lica pružiti podršku u save-todavno-informativnim uslu-gama, obukama, seminarima ali i finansijsku pomoć, na putu ostvarivanja tog cilja“.

Ukoliko ste na evi-denciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i želite da se bavite preduzetništvom, možete se obratiti stručnim licima u Poslovnom centru u bilo kojoj od dvadeset filijala ove službe. Tamo će vas informisati o: najpo-voljnijem pravnom obliku

preduzetništva, postupku regis-tracije radnje/preduzeća, poreskim i drugim finansijskim obavezama, uslovima i načinima korišćenja sub-

vencija NSZ, drugim izvorima finans-iranja i načinu izrade biznis plana; drugim rečima, bićete upućeni u sve ono što čini menadžment za

malo preduzeće, odnosno preduzetničku radnju. Drugi korak je instruk-tivna obuka pod nazivom „Put do uspešnog pre-duzetnika“, koja je uslov za ostvarivanje prava na pomenutu subvenciju. To-kom tri dana njenog tra-janja biće vam pružena pomoć u: prepoznavanju preduzetničke sklonosti, definisanju poslovne ide-je, sagledavanju prednosti i rizika preduzetništva, saznaćete kako da regis-trujete radnju/preduzeće i vodite posao u skladu sa važećim zakonskim pro-pisima. Uz konsultacije i pomoć trenera, popunja-vate obrazac Zahteva sa biznis planom, sa kojim konkurišete za subvenciju za samozapošljavanje, što je ujedno i treći ko-rak, odnosno, odluka da započnete sopstveni posao je doneta!

11PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

Po rečima Bjelanovića, ova subvencija se odobrava jednokratno, na osnovu ja-vnog poziva i iznosi 130.000,00 dinara. Ukoliko dobijete ova sredstva, u obavezi ste da: delatnost obavljate najmanje dve godine, namenski koristite sredstva i redovno uplaćujete doprinose za obavezno so-cijalno osiguranje, kao i da dostavite dokaze o tome. Uko-liko nameravate da udružite sredstva sa drugim nezapo-slenima, kako biste otvorili radnju ili preduzeće, svako pojedinačno podnosi zahtev i ostvaruje pravo na subvenciju, naglašava Bjelanović i dodaje da saradnja sa Poslovnim cen-trom u trenutku kada postanete preduzetnik, ne mora ovde da se završi. Dakle, postoje i specijalističke obuke, naročito potrebne tokom prve godine poslovanja, a koje pružaju: besplatnu uslugu mentor-inga, odnosno, dijagnozu stanja biznisa, akcioni plan za rešavanje problema kroz kon-sultantski rad, stručne savete, informacije; specijalističku obuku za sticanje posebnih preduzetničkih znanja i veština u oblasti poslovnog planiranja, pravne regulative, menadžmenta, inovativnosti i novih tehnologija, poslovne komunikacije,

elektronskog poslovanja, te market-inga.

Prema rečima rukovodioca Grupe za programe zapošljavanja Aleksandre Mišković, od početka godine, pa do kraja septembra, pruženo je 2.200 savetodavnih uslu-

ga, kroz obuku je prošlo 1.150 lica, a zaključeno je preko 600 ugovora o otvaranju sopstvenog biznisa, uglavnom u ok-viru uslužnih delatnosti (frizerski i kozmetički saloni, knjigovodst-vene agencije, konsalt-ing usluge, advokatske kancelarije, stolarske radionice). Profil koris-nika jeste srednje sta-rosno doba, SSS i ono što je tipično za sve – nedostatak startnog kapitala.

„Ova godina je posebno interesantna, jer je Izvršno veće AP Vojvodine preuzelo fi-nansiranje pomenutih aktivnosti, te su one mnogostruko uvećane u odnosu na raniji period, kada su postojale kvote, odnosno tačno određen broj preduzeća, odnosno radnji koji su mogli da se finansiraju. I naredne godine očekuje se slična

saradnja u okviru aktivne politike zapošljavanja, odnosno dobra klima za podsticanje preduzetništva“, kaže Miškovićeva.

- Emina Komazec

Uskoro tačan broj zaposlenih državljana Srbije u dijasporiTačan broj zaposlenih državljana Srbije koji žive u dijaspori biće utvrđen istraživanjem “Zapošljavanje mladih i migracije”, koje će tokom decembra sprovesti Republički zavod za statistiku. Zavod je u svom saopštenju naja-vio da će rezultati tog istraživanja biti iskorišćeni za razvoj Nacionalne strategije za zapošljavanje i Nacionalnog akcionog plana Republike Srbije za zaposlenost i migracije.

U okviru istraživanja prikupljaju se podaci o migracijama i o osnovnim karakteristikama radne snage u di-jaspori, sa ciljem da se dobiju precizni podaci o zaposlenima, nezaposlenima i neaktivnima. Prikupljeni podaci biće korišćeni isključivo u statističke svrhe, a biće obrađeni i publikovani u zbirnom obliku, po demografskim i ekonomskim kategorijama.

Republički zavod za statistiku pozvao je građane da se uključe u istraživanje i koriste upitnik koji će biti dostupan na Internet adresi www.stat.gov.rs od ponedeljka, 7. decembra.

Izvor: www.nsz.gov.rs

12 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

KONKURSI ZA IZBOR NAJUSPEŠNIJIH U 2009

Promocija najuspešnijihNa konkursima ProBiznis Lider 2009 i Blic Preduzetnik 2009 biće izabrani najuspešniji iz sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Mnogi će verovatno 2009. go-dinu upamtiti kao jednu od najgorih u poslovnom smislu.

Dok su jedni ostali bez posla, drugi ugasili svoja preduzeća ili radnje, treći još uvek nisu pronašli novi ili prvi posao. Navedeno ne bi posebno privlačilo pažnju, jer se to dešava svake godine, da ova poslovna godi-na nije pogođena svetskom ekonom-skom krizom, koja je iz ugla Srbije koja deli sudbinu svih malih i slabo razvijenih zemalja, nepravedna i ničim izazvana.

S druge strane, čulo se ove godine da je period krize, zapravo, odlično vreme da se tržište pročisti i da oporavak privrede počnu da predvode oni najsposobniji. Nadaj-mo se da će i srpsku privredu iz višedecenijske krize ka oporavku pogurati stvarno najsposobniji i da će sa epitetom najuspešniji, odnosno najbolji, koji će neka preduzeća iz Srbije poneti krajem ove i početkom naredne godine, na pravi način započeti novu poslovnu godinu.

PROBIZNIS LIDER 2009ProCredit banka, kao vodeća banka u pružanju podrške razvoju sek-tora male privrede u Srbiji, ob-javila je četvrti po redu nagradni konkurs ProBiznis Lider 2009 za iz-bor preduzeća i preduzetnika koji su ostvarili izuzetne poslovne rezultate u prethodnoj godini, ali i uspešno prilagodili svoje poslovanje tržišnim

izazovima u 2009. godini, iskoristivši mnoge od ovih izazova kao šansu za dalje unapređenje i jačanje svoje tržišne pozicije.

Na ovom konkursu biće proglašena po tri najuspešnija privrednika i preduzetnika u tri različite kategorije – veoma malo preduzeće i preduzetnik, malo i srednje preduzeće, a odluku o tome doneće stručni žiri, koji će činiti predstavnici resornih ministarstava, Instituta Adižes iz Novog Sada, is-taknuti ekonomski novinari i pred-stavnici ProCredit banke.

Prema rečima Dejana Janjatovića, člana Izvršnog odbora ProCredit banke, organizacijom konkursa i izborom najuspešnijih, ova banka želi da podstakne sve privrednike i preduzetnike da nas-tave da investiraju u svoje poslovan-je, da primenjuju tehnološke i druge inovacije, povećaju produktivnost i poboljšaju kvalitet usluga i proiz-voda, otvaraju nova radna mesta, unaprede energetsku efikasnost i razvijaju društvenu odgovornost. Ovogodišnji konkurs je naročito specifičan, istakao je Janjatović, jer će u obzir biti uzet i način na koji su domaća preduzeća i preduzetni-ci poslovali tokom veoma izazovne 2009. godine.

Mogućnost učešća na konkur-su ProBiznis Lider 2009 imaju sva preduzeća i preduzetnici u Srbiji, koji se do 7. decembra 2009. godine

prijave za učešće na njemu, pop-une upitnik i pošalju ga ili predaju u najbližoj ekspozituri ProCredit banke.

Proglašenje dobitnika priznan-ja ProBiznis Lider 2009 biće održano 22. decembra ove godine u Beogradu, a svim dobitnicima će, osim priznan-ja i plakete, biti uručeno i nagradno višednevno studijsko putovanje u Nemačku, tokom kog će posetiti neke od najprestižnijih privrednih manifestacija i najuspešnijih kom-panija u toj zemlji.

BLIC PREDUZETNIK 2009Treću godinu za redom dnevni list Blic i Banca Intesa organizuju ak-ciju izbora najboljeg preduzetnika u Srbiji u okviru sektora malih i srednjih preduzeća. Prema rečima Vojislava Tufegdžića, urednika Ak-cije u Blicu, cilj akcije je promocija sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji, u okviru kojeg radi između 60 i 70 odsto svih ukupno zaposlenih u Srbiji.

Na internet sajtu Blica moguće je saznati da će se stručni žiri u sastavu: Vesne Perić (direkto-ra Agencije za strana ulaganja i pro-mociju izvoza), Đankarla Mirande (zamenika predsednika IO Banca Intesa), Miodraga Đidića (iz Mini-starstva finansija), Milana Lalovića (iz Privredne komore Srbije), De-jana Jovanovića (iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja),

13PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

Vladimira Ilića (iz Nacionalne službe za zapošljavanje) i Vojislava Tufegdžića (urednika u Blicu) u iz-boru najboljih rukovoditi kriteriju-mima profitabilnosti, produktivnos-ti, likvidnosti, izvoznog potencijala, broja novozaposlenih tokom 2009. godine, asortimana novoplasiranih proizvoda, uvođenja tehnoloških inovacija, orijentacije ka zaštiti okoline i doprinosa lokalnoj zajed-

nici. Na osnovu svih raspoloživih podataka o poslovnim rezultatima malih i srednjih preduzeća tokom 2009. godine, žiri će prilikom sas-tavljanja spiska preduzeća uzimati u obzir više stotina preduzeća, na-kon čega će, na osnovu navedenih kriterijuma, sačiniti uži izbor od oko 100 preduzeća. Nakon provere svih podataka, žiri će odlučiti kojih 50 preduzeća zaslužuju da se nađu

među onima koja će ravnopravno konkurisati u izboru najboljeg.

I ovog puta Banca Intesa će posle proglašenja Preduzetnika 2009, koje će biti održano početkom februara naredne godine, najboljeg nagraditi sa 30.000 evra.

- Goran Sečujski

Konkurs za dodelu nagrade Izvoznik godine ’09Nedavno je (1. decembra) završen konkurs za dodelu nagrade Izvoznik godine ’09 u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA). Ovim konkursom, koji se organizuje šesti put, SIEPA želi da oda priznanje najboljim izvoznicima koji uspešno promovišu srpsku privredu u svetu. Nagrade za najbolje izvoznike dodeljuju se u kategorijama: Najbolji izvoznik godine, Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje novog izvoznog tržišta i Najbolji izvoznik u kat-egoriji malih i srednjih privrednih društava.

Kriterijumi za dodelu nagrada obuhvataju kvalitet proizvoda, izvozna tržišta i izvezene količine, odnosno vrednost robe i usluga u toku godine. Komisija za ocenu prijava broji šest članova među kojima se nalaze i predstavnici najviših državnih institucija. Nagrađeni, pored medijske afirmacije, stiču pravo korišćenja logoa Izvoznik godine u svojim promotivnim kampanjama.

1� PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Trgovina i ugostiteljsvo najprivlačniji za biznisZa vlasnike preduzeća trgovina na veliko je najprivlačnija delatnost za započinjanje privatnog biznisa, dok su za vlasnike preduzetničkih radnji to restorani i barovi.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) o bro-ju osnovanih i brisanih privred-

nih društava iz Registra privrednih subjekata (u daljem tekstu: Regi-star) za period januar–septembar 2009. godine, može se zaključiti da su na jedno brisano privredno društvo (doo, od, ad, i dr.) u ovom periodu osnovana tri nova. U nave-denom periodu sa radom je prestalo 2.641 privredno društvo, a osnovano je 7.799 društava. Od ovog broja, gotovo četvrtinu (23,37%) čine privredna društva registrovana za obavljanje jedne od pet najzastu-pljenijih delatnosti.

„Kao i nekoliko godina un-azad, trgovina na veliko je i dalje najzastupljenija delatnost novoos-novanih privrednih društava. Od 1.

januara do 30. septembra 2009. go-dine za bavljenje ovom delatnošću, kao pretežnom, opredelila su se 873 privredna društva, za konsalt-ing i menadžment poslove 338, a za obavljanje grubih građevinskih radova i specifičnih radova nisk-ogradnje u Registar je upisano 261 novo privredno društvo. U navede-nom periodu otvoreno je 186 novih restorana i kao poslednja na listi od pet najzastupljenijih delatnosti kod novoosnovanih privrednih društava je delatnost prevoza robe u drum-skom saobraćaju, za čije obavljan-je je registrovano 165 privrednih društava“, kaže za PreduzetnikOn-line Gabrijela Petković Jovanović, PR menadžer Agencije za privredne registre.

Prema njenim rečima, iz Reg-

istra je najviše obrisano privrednih društava koja su se bavila ostalom trgovinom na veliko, zatim ostalim poslovnim aktivnostima, na drugom mestu nepomenute, konsalting i menadžment poslovima, grubim građevinskim radovima i specifičnim radovima niskogradnje, te prevozom robe u drumskom saobraćaju. Dak-le, najveći broj ugašenih privrednih društava je iz delatnosti koje su is-tovremeno najzastupljenije kod no-voosnovanih privrednih društava.

U prvih devet meseci ove godine osnovano je 30.440 preduzetničkih radnji, a sa radom je prestalo 25.969 radnji. Nepoznanicu u okviru kojih delatnosti su vlasnici novoosnovanih radnji započeli svoje privatne biznise, otklanja Gabrijela Petković Jovanović: „Ugostiteljstvo

Tabela 1: Top 5 delatnosti upisanih privrednih društava (januar-septembar 2009)

Delatnost Broj upisanih privr.društava

% od ukupnog broja upisanih

Ostala trgovina na veliko 873 11,19%

Konsalting i menadžment poslovi 338 4,33%

Grubi građevinski radovi i specifični radovi niskogradnje 261 3,35%

Restorani 186 2,38%

Prevoz robe u drumskom saobraćaju 165 2,12%

Ukupan broj upisanih privr.društava od 1.01-30.09. 7.799 100%

Izvor: Agencija za privredne registre

15PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

je, čini se, najinteresantnije pre-duzetnicima. Za bavljenje ovom delatnošću, u Registar je upisan 1.931 restoran i 1.708 barova. Trgov-ina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hrane, pića i duvana je sa 1.478 novoosnovanih preduzetničkih radnji treća delat-nost po zastupljenosti. Frizerskih salona je otvoreno 1.314, a servisa za održavanje i opravku motornih vozila ukupno 1.274.“

Jovanovićeva je naglasila

da je skoro 30% (29,49%) brisanih preduzetničkih radnji iz Registra privrednih subjekata u prvih devet meseci 2009. godine bilo registrova-no za ukupno pet delatnosti. Najviše ugašenih radnji, njih 1.997, bavilo se trgovinom na malo u nespecijal-izovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićem i duvanom, a sa radom je prestalo 1.570 restorana i 1.555 barova. Trgovina na malo na tezgama i pijacama izgleda da nije bila isplativa za 1.438 vlasnika

preduzetničkih radnji, a taksi-pre-vozom se prestalo baviti 1.099 pre-duzetnika.

U Srbiji je 30. novembra bilo registrovano ukupno 334.719 aktivnih privrednih subjekata. Od toga, ima 109.970 aktivnih privred-nih drustava i 224.749 preduzetnick-ih radnji.

- Goran Sečujski

Tabela 2: Top 5 delatnosti upisanih preduzetničkih radnji (januar-septembar 2009)

Delatnost Broj upisanih preduzetničkih radnji

% od ukupnog broja upisanih

Restorani 1.931 6,34%

Barovi 1.708 5,61%

Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hrane, pića i duvana

1.478 4,86%

Frizerski i drugi tretmani za ulepšavanje 1.314 4,32%

Održavanje i opravka motornih vozila 1.274 4,19%

Ukupan broj upisanih preduzetničkih radnji od 1.01-30.09. 30.440 100%

Izvor: Agencija za privredne registre

Ostala trgovina na veliko 873

Konsalting i menadžment poslovi 338

Restorani 186

360 Ostala trgovina na veliko

195 Ostale poslovne aktivnosti, na drugom mestu nepomenute

85 Konsalting i menadžerski poslovi

Restorani 1.931

Barovi 1.708

Trgovina na malo u nespec. prodavnicama 1.478

Frizerski i drugi tretmani za ulepšavanje 1.314

Održavanje i opravka motornih vozila 1.274

1.997 Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama,

1.570 Restorani

1.555 Barovi

1.438 Trgovina na malo na tezgama i pijacama

1.099 Taksi-prevoz

Broj brisanih (levo) i upisanih (desno) privrednih društavaza prvih 5 najzastupljenijih delatnosti od 1.01-30.09.2009.

Broj brisanih (levo) i upisanih (desno) preduzetničkih radnjiza prvih 5 najzastupljenijih delatnosti od 1.01-30.09.2009.

16 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

PSTECH PROGRAM ZA RAZVOJ PREDUZEĆA

Podrška razvoju preduzetništvaPSTech program za razvoj preduzeća je program inkubacije i podrške početnicima čiji su biznisi bazirani na poslovima iz oblasti tehnologije.

Nosioci pet poslovnih ideja bazi-ranih na znanju i tehnologija-ma dobiće priliku da od 1. feb-

ruara 2010. godine u okviru PSTech programa za razvoj preduzeća koriste ekspertizu, mrežu kontaka-ta i alatke potrebne za razvijanje uspešnog globalnog poslovanja. „Preduzeće Power Symbol Technolo-gy d.o.o. iz Beograda (PSTech) dob-ilo je priliku da organizuje prvi pro-gram ovog tipa za razvoj preduzeća u Srbiji. Ovaj pro-gram realizovaće se u saradnji sa o r g a n i z a c i j o m Bolton Trust iz Ir-ske i Docklands Innovation Park iz Dablina, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj i programa TAM-BAS“, izjavila je za časopis Pre-duzetnikOnline Beka Cvetković, HR menadžer u preduzeću PSTech. „Ovo je program inkubacije i podrške početnicima čiji su biznisi bazirani na poslovima iz oblasti tehnologije. Program se zasniva na oprobanom modelu koji se u Irskoj primenjuje od 2001. godine i traje dvanaest meseci. U prvoj godini program nudi pet slobodnih mesta za razvoj pet najbolji poslovnih ideja“, rekla je još Cvetkovićeva.

Prema njenim rečima,

preduzeće PSTech se u osmišljavanju i organizovanju ovog programa ruko-vodilo ambicijom da se pruži podrška razvoju preduzetničkog duha u Srbiji, da se spreči odliv mozgova iz Srbije i da se pruži podrška stvaranju novih preduzeća u ICT delatnosti. Takođe, cilj je da se ovim programom okupe i privuku kreativni ljudi i ideje, ali i da se podstaknu ulaganja u nove tehnologije. „Polaznicima program nudi prostor za inkubaciju, radionice

za obuku za upravljanje i treninge jedan-na-jedan. U periodu od jedne godine, koliko traje program, biće organizovano deset sesija sa biznis mentorima, a polaznicima će biti pružena podrška kod pristupanja finansijskim izvorima, mreži pre-duzetnika i industrijskih stručnjaka, itd., a najuspešnijem učesniku biće dodeljena posebna nagrada“, istak-la je Beka Cvetković.

Prijave za učešće u programu mogu se podneti do 31. decem-

bra 2009. godine, a za učešće je potrebno postojanje inovativne po-slovne ideje, bazirane na znanju i tehnologiji sa potencijalom razvoja na globalnom tržištu, te završen fakultet ili viša škola i višegodišnje praktično iskustvo polaznika. „Uz formular prijave, koji se popunjava na engleskom jeziku, a dostupan je na veb sajtu preduzeća PSTech, potrebno je dostaviti na imejl ad-resu inkubator@pstech.rs i aktuelnu

radnu biograf-iju polaznika (CV), takođe na engleskom jezi-ku“, objašnjava Cvetkovićeva. „Formular pri-jave je obrazac koji sadrži el-emente jednog biznis plana – osnovne po-datke o po-

lazniku i preduzeću koje će pred-stavljati, kratak opis delatnosti i poslovne ideje, ciljni segment i način dolaska do ciljnog segmenta, analizu konkurencije, finansijski plan i druge elemente.“

Polaznici, učesnici programa useljavaju se u biznis inkubator 1. februara 2010. godine, gde će imati priliku da rade u okruženju preduzetnika u srcu PSTech-ovog poslovnog sedišta. U sklopu pa-keta usluga inkubatora, biće im

PSTechPreduzeće Power Symbol Technology doo (PSTech) osnovano je 1992. go-dine. Od 1996. posluje kao sistem-integrator za oblast primene tehnologi-ja automatske identifikacije i automatskog prikupljanja podataka, a u 2001. godini počinje sa outsourced razvojem softvera za tržište SAD.

Preduzeće PSTech d.o.o. dobitnik je nagrade Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih preduzeća za 2006. godinu (SIEPA), a u akciji BLIC-a Preduzetnik godine našlo se na listi pet najuspešnijih preduzeća u 2008. godini.

17PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

omogućen pristup Internetu, profe-sionalnim uslugama recepcije, salama za sastanke i dru-gim kancelarijskim sadržajima.

„ P o d vođstvom iskus-nih poslovnih ljudi učesnici programa će tokom šest praktičnih vikend radionica imati priliku da saznaju nešto više o pi-tanjima kao što su zaštita intelektu-alne svojine, izrada sveobuhvatnog bi-znis plana, real-izacija internacio-nalnog potencijala, formiranje senior menadžment tima i jačanje sposob-nosti pregovaranja. Učestvovanjem u radionicama, koje obuhvataju grupni rad i rad jedan-na-jedan, učesnici će od eksperata iz delatnosti dobiti korisne savete, saznaće nešto više o trendovima i planovima za akcije specifičnim za ICT delatnost“, objasnila je Cvetkovićeva. „Pro-gramom će polaznicima biti omogućeno da steknu ekspertizu od neprocenjivog značaja kroz treninge koje će realizovati domaći i in-ternacionalni treneri i kroz strateško poslovno save-tovanje sa grupom iskusnih ljudi“, dodala je ona.

Svim učesnicima PSTech programa za raz-voj preduzeća biće pružena pomoć pri konkurisanju za tzv. start-up kredite i druge oblike finansiranja, a kao poseban događaj na kraju

programa Cvetkovićeva je istakla okupljanje investi-tora i drugih potencijalnih finansijera ovog projekta kako bi čuli prezentacije biznis planova učesnika programa. Beka Cvetković istakla je sledeće: „Svi učesnici programa imaće priliku da pred odabranim žirijem predstave svoj biz-nis plan, kao i napredak koji je njihovo preduzeće ost-varilo kroz ovaj program. Za najuspešnije preduzeće predviđena je posebna na-grada.“

Više o ovom pro-gramu moguće je pročitati na veb sajtu preduzeća PSTech www.pstech.rs.

- Goran Sečujski

Najčešće postavljana pitanjaPitanje: Koliko sati nedeljno se očekuje da provodim u programu i na razvoju mog bi-znisa?

Odgovor: Predviđeno je da provodite minimum 30 sati nedeljno aktivno razvijajući svoj biznis, ali nije isključeno da će sklop okolnosti i prilika zahtevati mnogo više sati od toga.

P: Ako prihvatim učešće u programu, čija će biti intelektualna svojina, tj. vlasništvo moje ideje? Da li, i koliko ću ja imati uticaja na to u kom pravcu i kako će se razvijati moj biznis?

O: Vaša ideja i biznis jeste i ostaće vaše vlasništvo. Mentori, eksperti i PSTech će vas usmeravati kroz savete i predloge, ali će na vama biti da donesete odluku u kom pravcu i kako ćete razvijati svoj biznis.

P: Da li PSTech uzima udeo u vlasništvu mog biznisa?O: Praksa u svetu je da kroz ovakve programe kompanija uzima od 5–15% učešća u

biznisu, pa čak u nekim slučajevima i do 25%. PSTech je odlučio da će učesnicima programa Inkubator 2010 zahtevati učešće od samo 5%. Sa druge strane, verujemo da će ovo učešće u vašem biznisu biti dodatni stimulans nama da vam pomognemo da budete uspešni.

P: Kakve je rezultate do sada postigao Hothouse program u Irskoj?O: Program funkcioniše već 19 godina, od 1991. godine u okviru Dublin Institute of

Technology, a kao Hothouse od 2001. godine. Pomogli su da se pokrene preko 250 kom-panija, 200 kroz godišnji program i 50 kroz ubrzani program. Trenutno je na raspolaganju 25 tehnologija koje su razvile kompanije sa programa i koje mogu da se licenciraju. Neke kompanije su po završetku programa privukle investicije i do 15 miliona funti.

P: Da li je neophodno da preduzeće već postoji?O: Nije neophodno da je preduzeće već registrovano. U toku programa biće pružena

savetodavna pomoć o procesu registracije preduzeća i očekuje se da u toku programa, odnosno na izlasku, preduzeća budu registrovana.

Izvor: www.pstech.rs

18 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

FORUM POSLOVNIH LIDERA

Program mentorske podrškeProgram je namenjen mladima koji su tokom 2009. uz pomoć sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije obezbedili finansijska sredstva za otpočinjanje sopstvenog biznisa, a kojima je potrebna podrška nefinansijskog karaktera.

Na sajmu preduzetništva - Bi-znis bazi, koji je bio održan od 26. do 28. novembra 2009.

u hali 4 Beogradskog sajma, Forum poslovnih lidera predstavio je pro-gram mentorske podrške mladim preduzetnicima.

P r o g r a m je namenjen mladima koji su tokom 2009. uz pomoć sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije obezbedili finan-sijska sredstva za otpočinjanje sopstvenog biznisa, a kojima je potrebna podrška ne-finansijskog karaktera - pomoć u vođenju biznisa od strane iskusnih menadžera. Za korisnike programa biće raspisan konkurs u februaru 2010., a prednost prilikom selekcije

imaće mlade, teže zapošljive os-obe - osobe sa invaliditetom, Romi i žene.

Za potrebe implementacije programa, iz različitih organizaci-ja biraće se mentori iz viših nivoa

menadžmenta, pojedinci iskusni i poštovani u poslu, spremni da volon-terski podele svoja znanja i kontakte sa mladim preduzetnicima. Osim bi-znis mentora, u mentorskom proce-su učestvovaće i stručni konsultanti, takođe volonteri, koji će biti na ra-

spolaganju mentorima kao podrška u rešavanju specifičnih problema preduzeća (marketing, IT, itd). Pro-gramom je predviđeno da mentorski rad traje šest meseci, nakon čega će se ocenjivati rezultati i krei-

rati poboljšana metodologija za potrebe no-vog programsk-og ciklusa koji će početi 2011. godine.

Program Biznis men-torstava za

mlade preduzetnike Forum poslovnih lidera pokrenuo je u partnerstvu sa Smart Kolektivom, uz podršku Mini-starstva omladine i sporta Republike Srbije.

- Goran Sečujski

Forum poslovnih pidera je prva mreža organizacija posvećenih društveno odgovornom poslovanju u Srbiji, a čine je: RDP B92, Erste Bank, Holcim Srbija a.d., Société Générale banka Srbija a.d., US Steel Serbia, Lafarge BFC, Coca-Cola Hellenic, DIN Philip Morris International, British American Tobacco, Henkel Merima, PricewaterhouseCoopers, Droga Kolinska, VIP mobile d.o.o, KPMG International i Državna lutrija Srbije.

Sajam Biznis baza 2009Beogradski sajam i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva na 8. međunarodnom sajmu preduzetništva Biznis baza 2009 najuspešnijim izlagačima su dodelili priznanja. Diplome su dodeljene u različitim kategorijama – za zajednički nastup, nastup opštih udruženja preduzetnika, nastup gradova, lokalnih samouprava, kao i dve specijalne nagrade.

U okviru ovog sajma održan je i Sajam omladinskog preduzetništva, koji je ove godine okupio 77 učeničkih preduzeća.

Izvor: www.sajam.co.rs

http://www.nlpcentar.com

20 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

PREDSTAVLJAMO

MICROSOFT BIZSPARK PROGRAM ZA POČETNIKE

Tehnologija i ideje na jednom mestuKroz BizSpark program Microsoft želi da pomogne mladim i inovativnim preduzećima koja se bave razvojem softvera da steknu vredno iskustvo i stručnost u korišćenju Microsoft-ovih tehnologija, bez inicijalnih ulaganja u softver.

BizSpark predstavlja inovativni program osmišljen s ciljem da okupi početnike u softver-

skoj industriji i neophodne resurse u jednu zajednicu. Svrha ovog jedinstvenog programa je da se

početnicima u biznisu koji se bave razvojem softvera omogući:

brz i jednostavan pristup Microsoft-ovim razvojnim alatima, tehnološkim platformama i proiz-vodnim/hosting licencama koje se mogu koristiti za razvoj i komerci-jalizaciju inovativnih rešenja;

profesionalna podrška Mi-

•

•

crosoft-a i povezivanje sa BizSpark mrežnim partnerima širom sveta, koji pružaju različite resurse za početnike u softverskoj industriji;

globalna vidljivost prema ciljnoj javnosti poput potencijalnih

investitora, klijenata i partnera, zahvaljujući registraciji početnika u bazu podataka početnika, u tzv. Bi-zSparkDB u okviru Microsoft Startup Zone veb sajta.

Kroz BizSpark program Micro-soft želi da pomogne mladim i ino-vativnim preduzećima koja se bave razvojem softvera da steknu vredno

•

iskustvo i stručnost u korišćenju Mi-crosoft-ovih tehnologija, bez inici-jalnih ulaganja u softver. Na ovaj način ova mlada preduzeća mogu da koriste potrebna tehnološka rešenja u trenutku kada im ona zbog fi-

nansijskog aspe-kta nisu dostupna. Zahvaljujući ovom programu početnici imaju prilike da dođu u kontakt sa lokalnim i globalnim poslovnim inkuba-torima, investitori-ma, organizacijama posvećenim razvoju preduzetništva i drugim pojedincima i organizacijama iz tzv. softverskog ekosistema. Pro-gram podržava per-spektivne lokalne softverske ekosis-teme i promoviše inovativnost.

USLOVI ZA UČEŠĆE U PROGRAMU BIZSPARKU trenutku pristupanja programu preduzeće-početnik mora biti ak-tivno uključeno u razvoj softvera koji istovremeno predstavlja suštinu postojećeg ili planiranog biznisa. Reč je o tzv. rešenju softver kao usluga koje će biti isporučeno preko Inter-

Struktura programa i ulogeU osnovi, BizSpark program je sponzorski program, koji podrazumeva tri nivoa odnosa: (1) šampioni (Champs) rade i upravljaju radom mrežnih partnera; (2) mrežni partneri (Network Partners) sponzorišu i upravljaju učešćem početnika u programu; (3) hosting partneri (Hosting Partners) pružaju usluge hostinga početnicima za korišćenje softvera uslužno razvijenih od strane početnika.

Ulogu šampiona u BizSpark programu imaju osobe koje predstavljaju vezu između Microsoft-a i mrežnih partnera. Zaduženi su za uspostavljanje kontakata sa mrežnim part-nerima, za odobrenje njihovog uključenja u program i za upravljanje mrežnim partnerima tokom njihovog učešća u programu. Mrežni partner je aktivni član lokalnog softverskog ekosistema koji je angažovan oko početnika sa velikim potencijalom. Mrežni partneri mogu biti i organizacije koje pružaju podršku preduzetnicima i početnicima u biznisu ili čije su aktivnosti usmerene na promociju i pružanje podrške početnicima koji se bave razvojem softvera kroz programe, mentorstvo, umrežavanje, pružanje poslovnih saveta, finansijsku podršku ili slične aktivnosti. Početnik se aktivno bavi razvojem softverskih proizvoda ili usluga koji predstavljaju ili će predstavljati osnovu tekućeg, odnosno budućeg biznisa. Hosting partner je izabrani mrežni partner koji pruža usluge hostinga za softverska rešenja razvijena od strane početnika.

21PreduzetnikOnline - Decembar 2009

PREDSTAVLJAMO

neta. Preduzeće mora biti u privatnom vlasništvu i ne sme biti starije od 3 godine. Visina godišnjeg prihoda takođe je jedan od opredeljujućih fak-tora za učešće u pro-gramu. Naime, u SAD-u godišnji prihodi ne smeju da prelaze 1 milion USD, u Kini promet može biti nešto niži, tj. ne sme prelaziti 750.000 USD, u Grčkoj, Južnoj Koreji, Maleziji, Poljskoj, Rusiji, Španiji i Ukrajini maksi-malna dozvoljena granica ukupnog godišnjeg pri-hoda je 500.000 USD, a u Egiptu, Pakistanu, Tajlan-du, Turskoj i Vijetnamu ona iznosi 250.000 USD.

Početnici u BizSpark programu mogu učestvovati najviše do tri godine, pri čemu se na prvu i drugu godišnjicu od ulaska u pro-gram ažurira njihovo učešće u programu, uz potvrdu, između ostalog, da nisu pro-menili svoj pravni oblik (npr. pretvorili se u otvoreno akcio-narsko društvo čije se akcije kotiraju na berzi) ili da nisu promenili struk-turu vlasništva. Prilikom izlaska iz programa plaća se naknada od 100 USD, dok za ulazak u program nema nikakvih troškova.

Početnicima koji učestvuju u BizSpark programu na raspolaganju je sledeća tehnologija:

za razvoj, testiranje i

demonstraciju (npr. Visual Studio Team System Team Suite sa MSDN Premium, VSTS Team Foundation server) i

za proizvodnu upotrebu

•

•

(npr. Windows Server, SQL Server, BizTalk Server, Of-fice SharePoint Server).

Lista navedenih softverskih rešenja koja su dostupna početnicima kvalifikovanim za učešće u programu je okvirna, jer su proizvodi, njihove verzije i dostupnost, kao i dodatne pogodnosti podložni promenama.

Nakon što isteknu tri godine od ulaska u program, odnosno i ra-nije ukoliko je to od-luka početnika, ali i u slučaju statusnih prom-ena zbog kojih početnici više nisu prihvatljivi

prema zahtevima programa (npr. zbog preuzimanja), njihovo učešće u programu BizSpark obustavlja

se. U ovom slučaju početnici više nema-ju pravo da koriste tehnologiju dostupnu u okviru BizSpark pro-grama, ali će njihovo iskustvo biti bogatije i biće u prilici da efi-kasnije i efektivnije definišu potrebu za proizvodnom i host-ing tehnologijom koja najviše odgovara nji-hovom biznisu.

Više informacija o programu videti na Internet adresi: http://www.microsoft.com/bizspark.

- Goran Sečujski

Pristupanje programuPre nego što se uključi u program, početnik se mora povezati sa nekim od mrežnih partnera. Povezivanje može da se izvrši i tako što će početnik na veb sajtu BizSpark-a izabrati jednog mrežnog partnera, nakon čega sa njim stupa u direktan kontakt. U slučaju da početnik ne može da locira nijednog mrežnog partnera u regionu, potrebno je da se obrati predstavniku Microsoft-a preko veb sajta BizSpark-a za pomoć.

Nakon što je stupio u kontakt sa mrežnim partnerom i dobio odgovarajući kod za pristup, početnik se prijavljuje za učešće u programu preko veb sajta BizSpark-a, gde se vrši registracija preduzeća početnika i njegovog predstavnika. Nakon izvršene registracije, na registrovanu imejl adresu stiže poruka sa jedinstvenim registracionim identifikacionim brojem, na osnovu kojeg se vrši aktivacija naloga i preuzimanje softvera.

Na internet sajtu BizSpark programa ne postoji nijedno registro-vano preduzeće-partner iz Srbije, niti je osoba u kontakt centru Microsoft-a u Srbiji, zadužena za kontakt sa Microsoft-ovim par-netrima u Srbiji, znala nešto o ovom programu. Zbog toga, zain-teresovanim početnicima u softverskoj industriji Srbije najbliži mrežni partneri, neophodni za registraciju i prijavu za učešće u programu, nalaze se u Bosni i Hercegovini (BIT Centar Tuzla) i u Hrvatskoj (SPAN d.o.o. i UMIS-SMEA, Udruga malih i srednjih poduzetnika), kojima se mogu obratiti za više informacija o Bi-zSpark programu.

22 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

ZA POČETNIKE

NOVEMBARSKI PROBNI ZAVRŠNI RAČUN

Kako da porez ne pojede dobitRaditi probne završne račune tokom godine je preporučljivo; uraditi probni završni račun sa mesecom novembrom, moglo bi se reći da je obavezno. Potrebno je da sa što većom tačnošću procenite poslovni rezultat, dobit ili gubitak, te da u preostalih mesec dana preduzmete potrebne radnje kako bi dobijeni rezultat odgovarao vašim poslovnim interesima.

Autor: Jovan Šukara

Posmatrano s poreskog aspe-kta, iskazivanje gubitka u poslovanju može se smatrati

povoljnim, jer se ne obračunava

porez na dobit, a socijalni dopri-nosi se obračunavaju na najnižu osnovicu. S druge strane, osim što iskazani gubitak može biti jasan sig-nal da se niste uspešno pozicioni-rali na tržištu ili ste izgubili ranije stečenu poziciju, zbog njega vam se pri podnošenju zahteva za kredit vrata banaka najčešće zatvaraju. Ako, međutim, nemate nameru da se obraćate bankama za kredite i pri tome smatrate da je gubitak nastao zbog trenutno loših uslova na tržištu, povećanih rashoda kao posledice pokretanja posla ili nekih drugih većih izdataka u tekućoj go-dini, onda treba da imate u vidu jed-nu povoljnost – da ostvareni gubitak

umanjuje oporezivu dobit u nared-nih 10 godina. To, praktično, znači da kada u nekoj od tih narednih 10 godina ostvarite dobit, porez nećete platiti u visini ranije ostvarenih gu-bitaka, jer će se ostvarena dobit poništiti sa ranije ostvarenim gubit-kom (npr. u tekućoj poslovnoj godini ostvarite gubitak od 100 dinara, a u narednoj dobit od 150 dinara, za tu narednu godinu platićete porez na dobit na iznos od 50 dinara).

Jedna od najčešćih grešaka koju kao preduzetnik možete napraviti jeste da u prvoj godini ili u prvim godinama poslovanja u po-slovnim knjigama ne prikažete sve rashode, da biste izbegli iskazivanje gubitka. U tom slučaju, kada u na-rednim godinama poslovanja ostva-rite dobit, na nju vam se obračunava porez koji morate platiti. Takođe, i na neiskazane troškove ćete platiti porez. Koliki? U nekim slučajevima i do 61%!

Iskazivanje ostvarene dobi-ti, naročito velike dobiti, prvenst-veno znači da ćete platiti veći iznos poreza. Ako ste vlasnik preduzeća (privrednog društva, društva sa ograničenom odgovornošću i sl.), na

ostvarenu dobit plaćate 10% poreza i još 19% ako se odlučite da sebi is-platite ostvarenu dobit, što se može smatrati podnošljivim. Ostvarena dobit za osnivače preduzeća ne ulazi u prijavu njihovog godišnjeg dohot-ka kao građana.

Ako ste po Zakonu o privred-nim subjektima preduzetnik (rad-nja, STR, SZR, itd.) situacija je mnogo lošija. I za preduzetničke radnje važi porez na dobit od 10%. Međutim, dobit je ujedno i osnovica za obavezne socijalne doprinose, za koje je propisana stopa od 36%. Tu treba zapaziti da se socijalni do-prinosi, ukoliko je dobit niža od cca 200.000,00 dinara, obračunavaju

na tih cca 200.000,00 dinara bez obzira koliko je dobit niska, jer je to tzv. najniža osnovica na koju se obračunavaju socijalni doprinosi i

Osnovni propisi koji regulišu ovu oblast: Zakon o porezu na dobit preduzeća, Zakon o prezu na doho-dak građana, Zakon o računovodstvu i reviziji.

Kada završni račun na kraju poslovne godine pokaže da su prihodi vašeg preduzeća/radnje veći od rashoda poslovali ste sa dobitkom, a ako su rashodi veći od prihoda, poslovali ste sa gubitkom.

http://www.aktivasistem.co.rs

primenjuje se čak i ako ste iskazali gubitak. Sa druge strane, na deo dobiti koja je veća od petostruke najviše osnovice (cca 2,6 miliona di-nara) ne obračunavaju se obavezni socijalni doprinosi. Ali, ako ste os-

tvarili veliku dobit, čeka vas još i 10% godišnjeg poreza na dohodak građana koji plaćaju svi oni čiji su prihodi po svim osnovama veći od cca 1,6 miliona dinara, odnosno po stopi od 15% kada su ti prihodi veći

od cca 3,3 miliona dinara. Za razliku od dobiti koju ostvare preduzeća i koja njihovim osnivačima ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, ostvarena dobit kod preduzetničkih rad-nji ulazi u tu osno-vicu.

Da ponovim, 36% obaveznih so-cijalnih doprinosa kod preduzetničkih

radnji koje ostvare dobit veću od cca 200.000,00 dinara predstav-lja izuzetno veliko opterećenje i svi koji su u prošlosti potcenili ovu okolnost negde sredinom naredne godine, kada dobiju rešenje o razlici između poreza za prošlu i akontacije za tekuću godinu, na najteži način shvate svoj „lako ćemo“ pristup. Tada se više ništa ne može učiniti. Zato, ako ste vlasnik preduzetničke radnje (STR, SZR, agencije, biroa i dr.) – budite posebno oprezni.

ISKAZIVANJU POSLOVNOG REZULTATA TREBA POSVETITI ODGOVARAJUĆU PAŽNJUTačno je da se rezultat koji je stvaran jedanaest meseci ne može radikalno menjati u poslednjih me-sec dana, ali mogu se preduzeti značajni koraci.

2� PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Zaključivanje fiskalnih kasa 31. decembra, sa jedne, i pre-daja PDV obračuna najkas-nije do 10. januara, sa druge strane, čine da je vaš mane-varski prostor oko korigovan-ja poslovnog rezultata posle tih datuma simboličan.

ZA POČETNIKE

25PreduzetnikOnline - Decembar 2009

ZA POČETNIKE

Narednih mesec dana moguće je iskoristiti tako da se napravi 3% troškova reprezentacije. Razni troškovi održavanja za koje vi određujete vreme kada će se obaviti, mogu se ura-diti upravo sada, pred kraj godine i tako uticati na povećanje rashoda, odnosno smanjenje dobiti. Nabavkom i plaćanjem osnovnih sred-stava, čak i davanjem avansa u ovoj godini, stiče se pravo na poreski kredit, što u pores-kom bilansu može umanjiti obavezu plaćanja poreza na dobit i do 70%, što svakako nije sitnica. Svu imovinu koju koristite u poslovne svrhe možete i treba da iskažete u poslovnim knjigama i da po tom osnovu obračunate amortizaciju, koja, takođe, utiče na smanjenje dobiti. Za sve zaposlene koji su bili na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu treba proveriti da li su podneli obračune dnevnica i drugih troškova takvih putovanja. Ako vam neko od dobavljača nije dostavio fakturu za isporučenu robu ili izvršene usluge treba istu zatražiti kako bi se iskazala u troškovima poslovanja.

Takođe, ukoliko probni obračun pokaže da ćete ostvariti manji gubitak, a to ne želite, u poslednjem mesecu još uvek možete izvršiti neki posao, prodati robu ili gotove proizvode, pružiti uslugu i slično i iskazati pozitivan rezultat.

NEDOZVOLJENO UMANJIVANJE PORESKIH OBAVEZA ZAKONOM JE OŠTRO SANKCIONISANONije na odmet istaći da su gore spo-minjani postupci u skladu sa propi-sima i da se ovde sve vreme govori samo o takvim postupcima. Uman-

jivanje dobiti, a time i poreza na dobit na nedozvoljen, nezakonit način, zakonski je sankcionisano ka-znama koje se mere stotinama hil-jada dinara, a u nekim slučajevima to je i krivično delo. Dobro poznavan-

je propisa vama i vašem računovođi omogućava da na zakonit način is-koriste sve predviđene olakšice i pogodnosti. To ne sme biti, kako se kaže, „traženje rupe u zakonu“, niti pribavljanje „fiktivne“ doku-mentacije, već planski, analitički, sistematski pristup podešavanju poslovnih aktivnosti sa ciljem is-kazivanja, za vaše preduzeće ili preduzetničku radnju, povoljnog poslovnog rezultata.

Nepoznavanjem propisa i prepuštanjem da poslovni rezultat

„izbaci kompjuter“ može dovesti do neprimereno ve-likih poreskih opterećenja. To su ujedno i situacije kada se u praksi najčešće i poseže za nedozvoljenim načinima umanjivanja poreskih obave-za, što je veoma često hod po vrlo tankom ledu.

SKRŠTENIH RUKU ČEKATI KRAJ DECEMBRA NIJE DOBAR IZBORZaključivanje fiskalnih kasa 31. decembra, sa jedne, i predaja PDV obračuna najkasnije do 10. januara, sa druge strane, praktično vas onemogućavaju da pre-duzmete bilo kakve naknadne aktivnosti kojima biste mogli korigovati poslovni rezultat. Posle tih datuma vaš mane-varski prostor je simboličan.

Treba imati na umu da se, što zbog božićnih, što

zbog novogodišnjih praznika, oko Nove godine u administraciji rela-tivno malo radi. Zaključno sa 31. decembrom PDV obračune predaju i mesečni i tromesečni obveznici, što

kod administracije stvara posebnu zauzetost. U istom periodu se obavl-jaju uobičajeni godišnji popisi (inventari) što remeti uobičajeni ritam rada, kako kod vaših za-poslenih radnika, tako i

kod vaših poslovnih partnera.Zbog svega navedenog jasno

je da su druga polovina novembra i prva polovina decembra optimalno vreme za preduzimanje aktivnosti oko sagledavanja godišnjeg po-slovnog rezultata, a ne kraj decem-bra ili početak januara. Da i ne spo-minjem ostavljanje tog tako važnog posla za kraj februara i početak marta, kada nastupa zakonski rok za predaju izveštaja državnim insti-tucijama.

Porez na dobit preduzeća (privrednih društava) = 10% + 19% poreza na prihode od kapitala kada se dobit podižePorez na dohodak građana (radnje, preduzetnici) = 10% + 36% socijalnih doprinosa + do 15% godišnjeg poreza

Zakonski rok za predaju fi-nansijskih izveštaja (završnog računa) je 28. februar, a poreskih prijava 10. mart, za preduzeća, odnosno 15. mart za preduzetnike. To su zakon-ski rokovi – najisplativije je da ih probno sačinite početkom decembra, da biste u preo-stalom vremenu u decem-bru učinili potrebne korake u pravcu korigovanja poslovnog rezultata u željenom smeru.

NAJČEŠĆI STRAHOVI NOVIH I BUDUĆIH PREDUZETNIKA

Suočite se sa strahovimaStrahovi koji se javljaju kod novih i budućih preduzetnika su razumljivi i opravdani. Doklegod strahovi pomažu osobi da nađe nova rešenja i da se izbori sa situacijom, mogu se smatrati korisnima.Onog trenutka kada prestanu da motivišu i počnu da otežavaju preduzetniku, važno je nešto preduzeti.

Autor: Sanja Perković-GogaKontakt: perkovic_goga@yahoo.com

Mnogo je razloga zbog kojih neki ljudi odluče da ne post-anu preduzetnici. Mnogo je

preduzetnika koji se bore sa svojim sumnjama vezanim za poslovanje. Određeni strahovi su ono što je zajedničko za one koji su započeli svoj posao i za one koji nisu. Isti strahovi i iste sumnje muče i one koji su se odlučili za sopstveni bi-znis i one koji o takvoj odluci tek razmišljaju.

Najvažnije i ujedno najteže pitanje koje muči preduzetnike početnike je: „Da li će moj biz-nis uspeti?“, odnosno: „Šta će biti ako moj biznis pro-padne?“ Mnogi privredni sub-jekti se gase i nijedan pre-duzetnik nema garanciju da njegovo preduzeće ili radnja neće biti jedno od tih. Međutim, iako ne možemo pouzdano znati šta će se dogoditi u budućnosti, postoje neki predznaci koji mogu sa većom ili manjom pouzdanošću da pro-cene budući uspeh na tržištu. Za ublažavanje ovog straha neophodne su konsultacije sa stručnjacima i izrada biznis plana. Što više infor-macija imamo o tržištu i o planira-nim strategijama, to nam je lakše

da se nosimo sa realnošću koja post-aje sve manje neizvesna.

KOJI SU NAJČEŠĆI PREDUZETNIČKI STRAHOVI?Kod preduzetnika kojima su bila potrebna značajna finansijska sred-stva za pokretanje sopstvenog posla postoji strah da se uložena sredstva neće vratiti. Ovu situaciju značajno pogoršava slučaj kada je novac po-zajmljen. Osim sa mogućnošću gu-bitka sredstava, osoba treba da se suoči i sa vraćanjem duga. Pažljivo finansijsko planiranje i strategija

može značajno da umanji ovaj strah. Takođe, prethodno istraživanje tržišta i izrada biznis plana će značajno doprineti osećanju sig-urnosti i poverenja prilikom investi-ranja.

Pitanje koje često muči one koji razmišljaju o sopstvenom po-slu jeste da li će biti dovoljno kom-petentni (kada je reč o uslugama) i konkurentni. Uobičajeno ja da

se procenjuje konkurencija, da se osoba poredi sa njom i, u skladu sa tim, da procenjuje svoje spo-sobnosti na tržištu. Da bi se osoba upustila u preduzetništvo, važno je da pronađe i izdvoji ključne pred-nosti koje ima nad konkurencijom, odnosno nešto po čemu će se isticati i biti prepoznatljiva. Svest o svojoj kompetenciji osoba može da razvije tako što će pohađati različite vrste edukacije, kurseve i treninge koji su vezani za delatnost koju obavlja i za lično usavršavanje.

Pored samostalne inicijative, privatni posao često podra-zumeva i saradnju sa dru-gim ljudima, zapošljavanje novih ljudi i formiranje po-slovnog kolektiva. Mnogi preduzetnici nisu sigurni u

sebe kada su u pitanju odnosi među ljudima. Često se pitaju da li će odnosi funkcionisati kako treba, na koje načine da motivišu svoje za-poslene, da li da se postave auto-ritativno ili fleksibilno, itd. Česte su i dileme oko toga da li zaposliti iskusne radnike ili početnike, da li izabrati ljude koji su poznati pre-duzetniku ili one koji se jave preko oglasa i slično. Rešenje za ovaj

ZA POČETNIKE

Svaki preduzetnik ima svoje brige i strahove.

26 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

27PreduzetnikOnline - Decembar 2009

ZA POČETNIKE

problem leži u razvijanju liderskih i komunikativnih veština samog pre-duzetnika, te će on moći da proceni kada je neophodno biti fleksibilan, a kada je neophodno biti dosledan. Takođe, moći će da prepozna koji tip ljudi njemu ili njoj najviše odgo-vara za poslovnu saradnju.

Pored univerzalnih sumnji i strahova vezanih za pokretanje sop-stvenog posla koji su zajednički za sve koji otvaraju sopstvene radnje i preduzeća, postoje i određeni stra-hovi koji su specifični samo za žene ili za muškarce. Tako se žene pre-duzetnice u većoj meri plaše kako će se posao odraziti na sadašnju ili buduću porodicu, da li će uspeti da usklade karijeru sa privatnim željama, šta će se dogoditi sa nji-hovim poslom tokom trudnoće i po-rodiljskog odsustva. Nasuprot tome,

muškarce češće zabrinjava da li će posao doneti dovoljno prihoda za porodicu, šta će se dogoditi ukoliko se preduzeće ili radnja ugasi, kako da osiguraju dovoljan promet i kako da svedu rizike na što manju meru.

NE DOZVOLITE STRAHU DA VAS BLOKIRAKao što je poznato, pokretanje sop-stvenog posla jeste rizično i mogući su razni ishodi. Samim tim, strahovi koji se javljaju kod novih i budućih preduzetnika su razumljivi i oprav-dani. Doklegod strahovi pomažu osobi da nađe nova rešenja i da se izbori sa situacijom, mogu se sma-trati korisnima. Onog trenutka kada prestanu da motivišu i počnu da otežavaju preduzetniku, važno je nešto preduzeti. Ukoliko nas npr. strah od naše nekompetentnosti na

tržištu navodi da se usavršavamo, da se menjamo, da istražujemo tržište i naše sposobnosti, onda to naše osećanje ispunjava svoju funkciju da nas zaštiti od potencijalnih opas-nosti. Međutim, ukoliko je osećanje straha toliko intenzivno da nas blokira i da uporno procenjujemo druge kao više, a nas kao manje kompetentne, onda to osećanje ne ispunjava svoju funkciju i možemo doći u stanje pasivnosti i postepeno odustajati od uspeha.

Svaki preduzetnik ima svoje brige i strahove. Važno je da pre-poznate svoje, da zauzmete stav prema svojim brigama i, svakako, ako prepoznate da vam neki od vaših strahova otežava poslovanje, posa-vetujte se sa nekim ko će znati kako da vam pomogne u prevazilaženju blokirajućeg straha.

28 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

ZA POČETNIKE

„BUDI SVOJ ČOVEK“ PUT DO POSLOVNIH IDEJA

Zdrava poslovna logikaTočak, topla voda, sijalica, Google... – već su izmišljeni. Da li je danas moguće pronaći nešto dovoljno novo i dovoljno okrepljujuće, a da se time promeni civilizacija i pri tom dobro zaradi?

Autor: Radmila Zlatanović

Najveći problem za one koji razmišljaju o sopstvenom bi-znisu jeste ideja. Kako da

dođem do originalne ideje? Ili – Da li je moja ideja dovoljno originalna? Nikada se ranije nije više insisti-ralo na originalnosti nego danas, u vreme hiperkonkurencije, zbog čega je opravdano postaviti pitanje – Da li je originalna ideja uslov za uspešan biznis?

Nedavno sam pročitala članak u kojem je pisalo da u svetu postoji 1.200 vrsta bodljikave žice. Možda ih ovoga trenutka ima i više. Fas-cinantno! Da li vam se, kada neko kaže bodljikava žica, stvara slika jedne vrste ili hiljadu različitih vrsta bodljikavih žica? Da, najčešće ima-mo sliku samo jedne vrste. Sada za-mislite situaciju, kada je postojalo i 1.199 vrsta, neko se setio šta je još moguće unaprediti i izmislio 1.200-tu vrstu.

Bitno je imati u vidu da origi-nalnost ne znači po svaku cenu nešto epohalno novo. Upravo je tu razlika između inovativnosti i inventivnosti. Preduzetnici su inventivni i najveći broj preduzetničkih ideja tiče se poboljšanja ili unapređenja načina rešavanja nekog problema. Da, neka vas ovo ne zbuni. Vaši proiz-vodi/usluge rešavaju neki problem i upravo je to razlog zašto će ih neko kupiti.

Bez velike debate o tome da li je za uspeh u biznisu odlučujuća

samo originalna ideja ili samo dobra tržišna strategija u realizaciji ideje, možemo da zaključimo da ćete biti vrlo blizu rezultatima koje je imao izum točka ako u isto vreme i na ispravan način primenite oba ova elementa. Uvek se setite rečenice koja kaže: „Dobra ideja, a loš pre-duzetnik je ništa, a loša ideja i do-bar preduzetnik je nešto.“ Zato, s vremena na vreme pročitajte pono-vo tekst o motivatorima iz prošlog broja i ne zaboravite razlog zašto pokrećete sopstveni biznis.

FRUSTRACIJA KAO POKRETAČ!„Zdrav razum pomaže tamo gde nedostaje znanje da bu-dete tehnološki genije i stvorite nešto epohalno novo“ – poruka je preduzeća za razvoj poslovnih pro-jekata Komon Sens d.o.o. Zdra-vorazumski put do inovacije u ovom preduzeću bio je baziran na ukla-panju modernog poslovnog kon-cepta i međunarodnog iskustva, sa odličnim poznavanjem lokalnog tržišta i načina poslovanja. Pored poslovnog savetovanja, Komon Sensovci potvrđuju svoj poslovni model i tržišni princip poslovanja uspešnim postavljanjem i razvojem tri preduzeća.

Prva uspešno realizovana poslovna ideja, danas preduzeće Hauzmajstor d.o.o., postala je brend za samo godinu dana po-

slovanja. Ovo preduzeće, nastalo na misiji „male kućne popravke“, u samom osnivanju postavljeno je kao prva privatna komunalna služba u Srbiji. Već nam je u samom startu jasno da su usluge kućnih popravki postojale i pre osnivanja preduzeća Hauzmajstor. U čemu je bila inven-tivnost ove ideje? Nakon još jedne frustracije sa majstorom tokom popravke bojlera, današnji vlasnik preduzeća Hauzmajstor odlučio je da osnuje preduzeće koja će se or-ganizovano baviti popravkama. Ma-jstor dolazi na poziv, cena je una-pred poznata, račun je garancija za kvalitetno izvršen posao, majstor ne uzima bakšiš i majstor ne ostav-lja haos za sobom. Budući poslovni model postavljen je na pet ključnih principa i u njima se ogleda inven-tivnost ove ideje.

Nakon godinu dana poslovan-ja, zdravom poslovnom logikom i na njoj koncipiranom modelu orga-nizacije, izbora kadrova i praćenja potreba tržišta, preduzeće Hauzma-jstor izgradilo je tržišno pre-poznatljiv brend koji je privukao stranog investitora Rustler Group i kojem je prodat većinski paket ak-cija.

Hauzmajstor, danas član Rustler Group, značajno proširuje delokrug poslovanja. Novom orga-nizacijom, posle samo pet godina poslovanja, preduzeće Hauzma-jstor svojim klijentima nudi: call

ZA POČETNIKE

centar podršku, facility manage-ment (tehničko održavanje), prop-erty management (kompletna briga

o objektu od plaćanja računa do tehničkog investicionog održavanja), inženjering, usluge čišćenja, kao i zanatske usluge.

Osnivanjem preduzeća Hauzmajstor konsultanti iz preduzeća Komon Sens prošli su kroz novu seriju frustracija. Kako osnova-ti preduzeće u Srbiji? Kako biti sigu-ran da vas nakon višesatnog čekanja u redu, šalterski radnik neće odbiti uz obrazloženje da vam nedostaje jedan papir? Ko je taj ko vam može dati sve informacije – sistem PDV-a ili ne, ugovori, biznis plan, itd.?

Kao osnivač preduzeća Hauzmajstor, Komon Sens je od po-slovnog uspeha svoje prve poslovne

ideje imao dvostuku korist: uspešno preduzeće i iskustvo na tržištu. Ovo iskustvo formiralo je jednu dobru bazu znanja i prakse koja je uobličena u novu poslovnu ideju – preduzeće Budi Svoj Čovek d.o.o. Navedena poslovna ideja predstavl-ja prvu privatnu inicijativu na našem tržištu koja se bavi pružanjem pot-pune podrške razvoju preduzetništva u Srbiji, sa savremenim pristupom započinjanju poslovanja. Misija ovog preduzeća je „siguran i jed-nostavan put u preduzetnišvo“. Za sve one koji žele da krenu u biznis,

a ne znaju kako ili se plaše da nisu predodređeni za biznismene, razvili smo set komplementarnih usluga i

proizvoda, koji korisnika vodi kroz sve faze u razvoju i vođenju po-slovanja.

NOVINSKI ČLANAK PRESUDIO!Kao dokaz da nismo konsultanti koje pokreću frustracije iz kojih nastaju uspešni biznisi, može da posluži treće preduzeće Asistel d.o.o., koje je nastalo nakon što smo pročitali jedan interesantan članak u kome je pisalo da je Srbija među 10 najstari-jih zemalja u svetu. Nametnulo se pitanje ko brine o svim tim ljudima

29PreduzetnikOnline - Decembar 2009

30 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

ZA POČETNIKE

danas kada svaka radno sposobna osoba koja bi trebalo da se brine o svom starijem roditelju ili rođaku, najveći deo dana provodi na poslu? Odgovor smo našli u primeru španske kompanije SABIA, koja je vodeći ev-ropski proizvođač opreme za uslugu dvadesetčetvoročasovnog monitoringa osoba koje žive same.

Asistel je posvećen unapređenju fizičkog, emo-cionalnog i duhovnog do-brostanja starijih osoba koje najveći deo svog vre-mena provode same. Misi-ja preduzeća je pomoć sugrađanima da stare samo-stalno i sa dostojanstvom uz Asistel teleasistenciju koja im je potrebna da bi živeli upravo tamo gde im je najprijatnije, u svojim domovima.

Sistem za teleasistenciju koji može da se nosi oko vrata ili oko ruke, na kaišu ili u džepu omogućava stari-jim osobama da žive u svom domu bezbrižno sa svešću da je pomoć na dohvat ruke 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Dobrobit i nezavis-

nost ovih ljudi od vitalnog je značaja i podjednako je važna kao i mir koji donosi onima koji o njima brinu.

I, da se vratimo na početak

ove priče, uprkos prezasićenosti tržišta i raznovrsnim proizvodima i uslugama, dovoljno je i da se nešto što postoji samo dodatno unapredi i mudrije plasira na tržište. To je, zapravo, zdrav razum, umeće da se u aktuelnim tržišnim prilikama

prepoznaju velike šanse za prave biznis inovacije.

Gde onda tražiti ide-je? Vi ste inspiracija! Neki od izvora novih ideja mogu biti: svaki razgovor sa pri-jateljima, porodicom, kole-gama; čitanje publikacija; priče uspešnih biznismena u inostranstvu... Da biste došli do ideje, prvo morate da

počnete da tragate za njom. I kao što postoji ona čuvena poruka koja kaže: „On je lepak za sreću“, post-anite i vi „lepak“ za ideje.

„Zdrav razum pomaže tamo gde nedostaje znanje da bu-dete tehnološki genije i stvor-

ite nešto epohalno novo“

PROIZVODNJA SAPUNA U NARODNOJ RADINOSTI

Kreativan biznisProizvodnja sapuna može biti interesantna ideja za

započinjanje biznisa, pa čak i kao hobi, koji kasnije može da preraste u pravi biznis. Osim dostupnosti sirovina

neophodnih za proizvodnju čvrstih sapuna, tehnologija je relativno jednostavna, a ulaganja nisu velika.

>>>>

Autor: Goran SečujskiKontakt: kontakt@preduzetnik.com

32 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNE IDEJE

Kada su mi pre dva meseca na jednoj pijačnoj tezgi na Ri-bljoj pijaci u Novom Sadu

pažnju privukli ručno izrađeni sa-puni u atraktivnoj ambalaži, nisam ni pomišljao da se zainteresujem za tehnologiju njihove proizvodnje u narodnoj radinosti. Ali kada sam za prošli broj onlajn časopisa Pre-duzetnikOnline napisao tekst pod nazivom Znakovi pored puta i kada sam video koliko se godišnje u Srbiji troši na uvoz različitih sa-puna, odlučio sam da sprovedem jedno malo istraživanje. Cilj istraživanja bio je da ispitam kako je proizveden sapun koji sam te subote, pre dva meseca, kupio na Ribljoj pijaci i da li proizvodnja sapuna stvarno može da bude dobra ideja za započinjanje privatnog biznisa.

JEDNOSTAVNA TEHNOLOGIJA, DOSTUPNE SIROVINEPored uvoznih sapuna, na koje je Srbija u 2008. godini, za toaletne i ostale potrebe, potrošila ukupno 16 miliona EUR (ukupna količina uvoza svih vrsta sapuna u 2008. go-dini iznosila je 9,5 hiljada tona), na tržištu Srbije postoje industrijski sa-puni domaćih proizvođača i sapuni ručne izrade. Za proizvodnju ovih poslednjih, njihovi proizvođači, težeći da se razlikuju i posebno istaknu, koriste različite sirovine dostupne u manjoj ili većoj meri u svom okruženju.

Vlastimir Topličević, iz poljo-privrednog gazdinstva Sanje Kun iz Novog Sada, a koje se već dve go-dine bavi proizvodnjom čvrstih sapu-na (i drugih proizvoda) pod nazivom Chisto, za časopis PreduzetnikOn-line kaže da su se u proizvodnji sa-puna rukovodili motivom da proiz-vedu jednostavan sapun sačinjen od prirodnih sastojaka, tj. od biljaka koje se u Vojvodini i Srbiji koriste u ishrani ili u proizvodnji čajeva. „Naš

početak, pre dve godine, bio je veo-ma skroman u svakom smislu,“ priča Topličević. „Koristili smo kuhinjske posude, običan šipkasti mikser za majonez, ulja smo kupovali u mega-marketima, a masnu sodu (natrijum hidroksid, prim. autora) u farbara-ma.“ Pošto recepturu na srpskom jeziku za proizvodnju čvrstih sapuna nisu pronašli, pomoć su potražili na Internetu, koji se i u ovom slučaju

pokazao kao odličan izvor podataka i informacija. „Sapundžije širom sveta pokazali su veliku spremnost da pomognu svakome ko želi da se oproba u proizvodnji sapuna, tako što su svoje recepte objavili na In-ternetu. Vrlo brzo smo savladali osnovnu tehnologiju proizvodnje čvrstih sapuna, a za neke sastojke i kombinacije ulja i biljaka savet smo potražili od tehnologa i travara. Pored recepata, na internetu smo pronašli i kalkulatore pomoću kojih izračunavamo koliko kojeg sastojka da stavimo u smesu za sapun. Dakle, sve nam je bilo relativno dostupno, a novčana ulaganja su bila tolika da ih svako može podneti“, kaže Topličević.

„Zbog jednostavnosti odlučili smo se za hladni proces proizvod-nje sapuna. Rezultat ovog procesa je kvalitetan, kremast sapun bogat glicerinom. Nakon što smo u velikoj meri eksperimentisali, odlučili smo se za četiri ulja koja su u osnovi svih naših sapuna: palmino, maslinovo, suncokretovo i ricinusovo ulje. Svako od ovih ulja ima određenih prednosti koje želimo maksimalno da iskoristimo i prenesemo ih na krajnji proizvod. To nam omogućava hladni postupak saponifikacije“, objašnjava Topličević.

Inače, u proizvodnji čvrstih sapuna razlikuju se dva osnovna

procesa – hladni i topli proces, iz kojih su nastale njihove brojne vari-jacije.

Hladni proces proizvodnje sa-puna (osnovna tehnologija) podra-zumeva kombinaciju prirodnih ulja (kokosovog, palminog, maslinovog, suncokretovog i/ili drugih ulja), natrijum hidroksida (kaustične sode) i vode. Rastvor natrijum hidroksida i vode dodaje se prirodnim uljima,

nakon čega se smesa meša sve dok se ne postigne konzistent-nost poput smese za palačinke ili za pud-ing. Dobijena smesa (sapun) izliva se u

kalupe iz kojih se vadi tek pošto je u potpunosti očvrsnula. Ukoliko su pre proizvodnje pripremljeni svi neo-phodni sastojci, proces proizvodnje sapuna traje od jedan do dva sata, ali zato proces saponifikacije, nakon što se očvrsnuli sapun izvadi iz ka-lupa, traje 2–4 nedelje.

Topli proces proizvodnje sa-puna identičan je hladnom sve do postupka mešanja kada smesa post-aje konzistentna. Tada se smesa kuva nekoliko sati, nakon čega se sipa u kalupe. Pošto se smesa ohladi i očvrsne, sapun je spreman za upotrebu.

Sapuni za čiju se proizvodnju koriste prirodni sastojci i koji ne sadrže nikakve hemijske dodatke pogodni su za ljudsku kožu, ali i za prirodnu sredinu. Ovi sapuni su 100% biorazgradljivi, za razliku od mnogih industrijskih sapuna, deterdženata, gelova i slično, koji sadrže sastojke čija biorazgradljivost traje i više od 200 godina. Takođe, ovi sapuni ne sadrže sastojke životinjskog porekla. Kako kaže moj sagovornik Vlastimir Topličević: „Ručno izrađeni sapuni, sa kraćom listom sastojaka, odlični su za osetljivu kožu, naročito ako je koža sklona alergijama, ekcemima ili psorijazi. Da bi se postiglo bogat-stvo mirisa i boja u sapune dodajemo različita etarska ulja, začine, med i druge sastojke.“

Količinski posmatrano, izvoz sapuna u 2008. godini bio je skoro 15 puta manji od uvoza i iznosio je 641t, a vrednost izvoza iznosi-la je 1,5 miliona EUR, što je 10,5 puta manje od vrednosti uvoza svih vrsta sapuna.

33PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNE IDEJE

Da se za proizvodnju čvrstih sapuna u narodnoj radinosti mogu koristiti stvarno različite sirovine koje su nam pri ruci, govori i priča Željka Zeljkovića iz Kikinde, koji se bavi proizvodnjom sapuna od svežeg, nekuvanog kozjeg mleka. Da bi se rešio alergija i kožnih oboljen-ja, ali i da bi otklonio problem plasmana kozjeg mleka, Zeljković je došao na ideju da se oproba u pravljenju sapuna od sirovine kojom raspolaže. „Sapune sam u kućnoj režiji najpre pravio za sebe i davao ih prijateljima. Uvidevši da na tržištu nema ovakvih sapuna, rešio sam da otvorim sapundžijsku rad-nju“, rekao je Zeljković za dnevne novine Glas javnosti. Pored kozjeg mleka i natrijum hidroksida kao glavnih sirovina, Zeljković koristi mešavinu jestivih ulja – maslinovog, palminog, kukuruznog, bademovog,

sojinog ili suncokretovog. Da bi se sačuvali kvalitetni sastojci kozjeg mleka, hranljive materije i vitamini, Zeljković primenjuje hladni proces proizvodnje čvrstih sapuna.

KREATIVNOŠĆU DO BIZNISAJedna uspešna priča o biznisu sa sapunima iz narodne radinosti dol-azi nam iz Loznice, odakle potiče bračni par Andrić, Mirjana i Aleksan-dar, koji su sa probnom proizvodn-jom sapuna krenuli 2007. godine. Zahvaljujući preporukama prijatel-ja, Turistička organizacija Loznice pozvala je Andriće da sa svojim prirodnim biljnim sapunima Dodir prirode učestvuju u manifestaciji Zlatne ruke u Vrnjačkoj banji, a potom ih je ista organizacija kan-didovala za Turistički cvet, nagra-du Turističke organizacije Srbije u kategoriji suvenira male vrednosti,

koju su i osvojili 2008. godine. Da bi njihovi sapuni bili prepoznatljivi na tržištu i nosili pečat oblasti iz koje potiču, bračni par Andrić je u sarad-nji sa etnologom osmislio originalnu ambalažu za svoje sapune, pakujući ih u ručno tkanu travu – tkanicu, koja je nalik pojasu iz narodnih nošnji i u lanene vrećice sa vezom. Svako pakovanje ima i knjižicu sa opisom delovanja sastojaka sapuna, narod-nih običaja i verovanja za biljku od koje je sapun napravljen. Sve ovo prevedeno je na tri svetska jezika – engleski, francuski i nemački, a pro-daja sapuna u luksuznom pakovanju obavlja se, između ostalog, i preko Interneta.

O tome kako su se ljudi iz pol-joprivrednog gazdinstva Sanje Kun „snašli“ u plasmanu sapuna Chisto Vlastimir Topličević priča za Pre-duzetnikOnline sledeće: „Pre nego

3� PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNE IDEJE

što smo započeli proiz-vodnju sapuna, bavili smo se pijačnom trgov-inom. Ovom delatnošću smo se i dalje bavili paralelno sa proiz-vodnjom sapuna, ali onog trenutka kada je tražnja za našim sa-punima počela da raste i kada je bilo potrebno uložiti više sredstava i vremena u njihovu proizvodnju, odlučili smo da se prestanemo baviti trgovinom. Odlučili smo, zapra-vo, da se u potpunosti posvetimo proizvodnji sapuna, jer smo želeli da u skladu sa našim mogućnostima sve bude urađeno maksi-malno profesionalno.“ Iako se proiz-vodnja sapuna Chisto i dalje odvija u domaćinskim, kućnim uslovima, promene su vidljive u količinama sirovina koje se nabavljaju, etik-etama i ambalaži, promotivnim ak-tivnostima i nastupu na Internetu, što navodi na zaključak da je sa-pun Chisto pronašao svoje tržište. „U početku smo sami izrađivali i štampali etikete i postere, a sada smo za to angažovali štampariju. In-ternet sajt smo takođe uradili u sop-stvenoj režiji, a izradu novog sajta, koja je trenutno u toku, poverili smo preduzeću koje se ovim poslom profe-sionalno bavi. Danas naše sapune i ostale proizvode možete pronaći u pojedinim prodavnicama u No-vom Sadu, Sremskim Karlovcima, Kikindi, Inđiji, Šapcu, Žagubici, Čačku i Beogradu,“ kaže Topličević. „Rado sarađujemo sa kolegama sapundžijama, sa kojima delimo informacije i iskustva, ob-jedinjujemo nabavke sirovina, radi povoljnijih cena i rado podržavamo

svakog kome su potrebne informaci-je o ovoj proizvodnji. Konkurencije se ne plašimo, svako može pronaći svoje mesto u ovom biznisu.“

OD HOBIJA DO BIZNISANajveći broj ljudi sa kojima sam imao priliku da razgovaram u poslednjih nekoliko godina, a koji su razmišljali o sopstvenom biznisu, poželeli su najviše da se bave proizvodnom delatnošću. Pitanje koje bi potom sebi postavili bilo je: „Šta proizvodi-ti, a da to ne zahteva velika ulagan-

ja u objekte, proizvodnu i pomoćnu opremu i ostalo što može zahtevati jedan proces proizvodnje?“ Najčešći argument za zagovornike bavljenja proizvodnom delatnošću je činjenica da je, za razliku od pružanja usluga, rezultat proizvodnje fizički proizvod

koji možemo opaziti gotovo svim čulima i koji je jednostavno vidljiv i konkretan re-zultat našeg rada.

P r o i z v o d n j a sapuna može biti in-teresantna ideja za započinjanje biznisa, pa čak i kao hobi, koji kasnije može da pre-raste u pravi biznis. Osim dostupnosti sirovi-na neophodnih za proiz-vodnju čvrstih sapuna, relativno jednostavne tehnologije i malih ulaganja, kreativnost u osmišljavanju kombi-nacije sirovina, mirisa i boja, oblika i izgleda sapuna igra veoma važnu ulogu u ovoj

proizvodnji. Međutim, za uspeh ove poslovne ideje, pored inovativnosti i kreativnosti u samom postupku proizvodnje, neophodno je biti inovativan i kreativan i u osvaja-nju tržišta, jer potrošači predstav-ljaju „glavni žiri“ u izboru između različitih ponuda.

Preduzetništvo, zapravo, i ne možemo posmatrati odvojeno od kreativnosti. Anita Rodik (Anita Roddick), osnivač The Body Shop, jednog od najpoznatijih imena u svetskoj kozmetičkoj industriji, na-

pisala je jednom na svom ličnom sajtu: „O preduzetništvu niko ne govori kao o borbi za opstanak, što preduzetništvo zapravo jeste i ono neguje kreativno razmišljanje. Uprav-ljanje mojom prvom

prodavnicom naučilo me je da biznis nije nauka o finansijama, već nau-ka o trgovini: kupovina i prodaja. Suština je u stvaranju proizvoda ili usluga toliko dobrih da će ljudi da ih kupe.“

Primamljiv izgled, a naročito sastav čvrstih sapuna iz narodne radinosti, mogli bi naše čulo ukusa dovesti u iskušenje, jer po izgledu često podsećaju na pojedine slatkiše (naročito na velike žele ili gumene bombone), a gotovo sve sastojke ovih sapuna ko-ristimo u pripremi različitih jela. Ako ih već niste probali, kao što sam ja to svojevremeno učinio, nemojte ni pokušavati, jer vam se ukus sigurno neće dopasti.

35PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNE IDEJE

Recept za 5-6 komada sapuna (hladni postupak)

Ovaj recept preuzet je sa Interneta i treba ga koristiti u orijentacione svrhe. Ukoliko se ne bavite proizvodnjom sapuna, potražite savet stručnjaka ili se konsultujte sa stručnom literaturom.

Napomena: Smesu natrijum hidroksida i vode uvek dodajete uljima, nikako obrnuto.Za ovaj recept potrebno je da nabavite sledeće sastojke:

150 ml kokosovog ulja – cena oko 1.600,00 din/l;150 ml ulje konoplje (kudelje) – cena od 600,00–1.000,00 din/l;180 ml maslinovog ulja – 250,00–350,00 din/l (preporučuje se ulje od komina);70 ml natrijum hidroksida (masna soda ili kaustična soda) – 150,00 din/kg;180 ml vode (destilovana ili slabomineralna za piće) – 30,00 din/l;210 ml arome/etarskog ulja – 200,00 din/10ml.

Takođe, neophodna vam je i sledeća oprema:jedan par gumenih rukavica (do lakata),zaštitne naočare,plastična posuda zapremine 9l,2 dugačke plastične kašike,termometar,vaga,plastična folija,veliki lonac od nerđajućeg čelika iplastična kutija (koja će poslužiti kao kalup).

Prvo, plastičnu kutiju s unutrašnje strane obložite plastičnom folijom. Na ovaj način ste dobili kalup za sapun, koji ćete kasnije seći u željene oblike gotovog sapuna. Stavite zaštitne naočare, zavrnite rukave i navucite rukavice. Dodajte polako natrijum hidroksid u vodu. Temperatura ove smese će da raste, zato morate biti veoma pažljivi. Mešajte pažljivo i vodite računa da ne udišete isparenja. Smesu ostavite da se ohladi do temperature od 450 C. Ukoliko se nalazite u prostoriji koja se ne može lako provetravati, premestite smesu u jednu takvu pros-toriju.

Ulja sipajte u lonac i uključite šporet na slabiju vatru. Termometrom proveravajte temperaturu ulja, kako ne bi prešla 500 C. Zagrevajte ulja dok ne postanu tečnija, sklonite sve sa šporeta i ostavite posudu dok se sadržaj ne ohladi do temperature od 450 C. Ova temperatura je veoma važna.

Sada polako sipajte otopinu natrijum hidroksida i vode u ulje i jako mešajte sve dok smesa ne postane kre-masta poput pudinga, odnosno dok se na površini smese ne počnu stvarati tragovi (pokušajte da napišete svoje ime na površini smese). Da biste ubrzali mešanje i smesa postala odgovarajuća, možete da koristite ručni blender npr. za majonez. Ukoliko ručno mešate, biće vam potrebno oko sat vremena dok smesa ne postane kao puding (ili kao smesa za palačinke).

Upravo sada u smesu možete dodavati različite arome, nastavite sa mešanjem sve dok ne stavite sve arome ili etarska ulja koja ste planirali da stavite. Do sada bi sapun već trebao da bude gušći. Sipajte ga u pripremljen ka-lup, pomerajući posudu napred-nazad kako bi se sapun ravnomerno rasporedio po kalupu. Ukoliko je površina sa-puna u kalupu neravnomerna, popravite je sa plastičnom varjačom. Podignite kalup i nežno ga protresite udarajući ga o sto (ili neku drugu radnu površinu) da bi iz sapuna izašao vazduh u obliku balončića. Ostavite sapun u toploj prostoriji kako bi se proces saponifikacije nastavio.

Nakon 24 sata sapun bi trebalo da očvrsne i da se ohladi do stanja da možete da ga izvadite iz kalupa i da ga sečete. Secite ga u veličinama i oblicima koji vam se najviše dopadaju.

Da biste mogli da koristite sapun, tehnički je najsigurnije da ga ostavite otprilike 4 nedelje, kako bi se pro-ces saponifikacije u potpunosti završio.

Upravo ste proizveli vaš prvi sapun.

Izvor: www.organicsoap.net

••••••

•••••••••

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA DOBA MARIBOR

Pretvorite izazove u mogućnostiOnlajn studiranje na Visokoj poslovnoj školi Doba Maribor predstavlja alternativu pre svega za ambiciozne i uspešne, koji bi želeli međunarodno priznatu diplomu (EU diplomu). Oni koji su se odlučili za ovu školu stiču obrazovanje, a da pri tome ne zanemaruju svoju porodicu, prijatelje, karijeru i hobije.

Razgovor vodio: Goran SečujskiKontakt: kontakt@preduzetnik.com

Ako ste zapostavili svoje znanje i odustali od želje da nastavite školovanje, pravdajući se argumentom da ste vlasnik biznisa ili ste kao zaposleni previše opterećeni poslom i da zbog toga nemate vre-

mena da se posvetite nečemu drugom osim biznisu i, eventualno, porodici, došlo je vreme da svoj stav preispitate iz temelja. U vremenu sadašnjem (u kojem se sve menja, samo su promene konstantne), a pogotovo u vremenu budućem, znanje postaje najvažniji preduzetnički resurs sa neograničenim potencijalom rasta, odnosno resurs „koji uvek i neizostavno donosi promenu i remeti svako posmatrano ’stanje stvari’“. Znanje tako postaje najdrago-cenija imovina preduzetnika, i, kako je to rekao japanski teoretičar Ikujiro Nonaka, predstavlja jedini pravi izvor trajne konkurentske prednosti.

Da li i dalje želite da pronalazite izgovore da ne obnovite i usavršite svoje znanje? A da li želite da budete uspešni i među najboljima u vašoj delatnosti?

Biti uspešan i među najboljima u određenoj delatnosti zahteva per¬manentno usavršavanje znanja, a jedan od najboljih načina za to je nastavak školovanja upisom poslovne škole ili fakulteta koji vama ili vašim zaposlenima može najviše pomoći u ostvarenju ličnih i poslovih ciljeva.

>>>>37PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

38 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

ZNANJA UPOTREBLJIVA U PRAKSIAko imate želju i volju za nas-tavak školovanja, ali ste zbog sop-stvenog ili iskustva vaših prijatelja sa državnim poslovnim školama i/ili fakultetima u Srbiji, zbog nji-hove rigidnosti i neprilagođenosti savremenim zahtevima života i po-slovanja, obeshrabreni, a u domaće privatne škole i fakultete još uvek nemate poverenja (iz vama poznatih razloga), ne gubite nadu. U Srbiji je 2008. godine sa radom počela Viso-ka poslovna škola Doba iz Maribora (VPŠ Doba), koja je za sada jedina škola u Srbiji (i Sloveniji) koja omogućava stu-diranje putem Interneta, bez ikakvih vremen-skih i prostornih o g r a n i č e n j a , čiji su programi i predmeti prilagođeni lju-dima sa rad-nim iskustvom, a nudi vam se mogućnost da stečena znanja odmah upotrebite u praksi na vašem radnom mestu.

„Programi VPŠ Doba su slovenački programi koji su prilagođeni potrebama tržišta. Studije se obavljaju kao redovne i vanredne studije ili onlajn studije, a trenutno se u Srbiji izvodi samo jedan studijski program – Poslovanje (Bachelor) i to kao onlajn studije. Studije se u celini izvode na srp-skom jeziku“, objašnjava za Pre-duzetnikOnline Polona Baloh, di-rektor DE Beograd, predstavništva Visoke poslovne škola Doba Maribor u Srbiji.

U školskoj 2009/2010. go-dini na program Poslovanje u Srbiji se upisalo skoro 50% više stude-nata nego prošle godine. „Druga generacija studenata VPŠ Doba u Srbiji broji 120 studenata“, kaže

gospođica Baloh i dodaje: „Studenti u Srbiji prepoznali su glavne pred-nosti školovanja u našoj školi, a to su evropska diploma, srpski jezik kao jezik studiranja, praktična i upotre-bljiva znanja i savremeni pristupi sa odličnim profesorima, stručnjacima iz prakse.“

Moja sagovornica je istakla da su predavači na VPŠ Doba priznati stručnjaci u svojoj oblasti sa boga-tim referencama iz prakse. Studijski proces dodatno je obogaćen pre-davanjima gostujućih stručnjaka, domaćih i stranih, a mogućnosti za razmenu praktičnih iskustava su

uvek otvorene. Mnogima je u slučaju onlajn

studiranja nepoznat način polagan-ja ispita, o čemu Polona Baloh kaže: „Nekoliko ispita moguće je polagati onlajn, ali se uglavnom svi ispiti polažu klasično. Ispiti su praktično usmereni i zahtevaju znanja iz same prakse, a ne teoretska znanja. Po-laganje ispita organizujemo u studi-jskim centrima škole u Beogradu i Novom Sadu. Studiranje i ispite smo prilagodili zaposlenim studentima.“

Sastavni deo ispita, zapra-vo uslov za pristup ispitu su razne praktične aktivnosti poput projekt-nih radova, grupnih diskusija, indi-vidualnih radova i slično, koje stu-denti u okviru savladavanja jednog predmeta moraju da obave. „U sav-ladavanju praktičnih aktivnosti koje su uslov za pristupanje ispitu, stu-

dentima pomažu naši mentori koji su stručnjaci u određenim oblastima i imaju iskustva iz prakse. Njihovi za-daci su pružanje saveta i podrške kod onlajn studiranja, dnevno praćenje rada studenata, podsticanje stude-nata i održavanje motivacije tokom studiranja, organizovanje njihovog rada i davanje povratne informacije o napredovanju studenata. Mentor je dostupan studentima sedam dana u nedelji posredstvom virtuelnog amfiteatra. Na sva pitanja stude-nata odgovor stiže u roku od 24h, a komunikaciju olakšavaju forumi, pričaonice i elektronska pošta,

koji su sastavni deo nastavnog okruženja“, kaže gospođica Baloh ističući pri tome značaj izgrad-nje partnerskih odnosa sa stu-dentima i kroz vanstudijske ak-tivnosti, nefor-malne susrete, virtuelnu mobil-nost i učešće u letnjoj školi u Sloveniji.

„Na za sada jedini studijski program u Srbiji, Poslovanje, upi-sano je 46% muškaraca i 54% žena. Studenti su uglavnom zaposleni u srednjem menadžmentu privatnih ili državnih preduzeća, ali je među studentima VPŠ Doba koji studiraju u predstavništvu škole u Srbiji mno-go takvih koji imaju sopstveni biz-nis“, istakla je moja sagovornica, naglašavajući da je ovoj poslovnoj školi veoma važno da poznaje ciljeve svojih studenata u vezi sa studiran-jem. O tome kaže: „Na početku studija studente pitamo sa kakvim ciljevima su se uključili u program Poslovanje. Na prvom mestu je još uvek, kao i u Sloveniji, sticanje vi-sokog obrazovanja, zatim sticanje znanja i tek na trećem mestu je na-predovanje na radnom mestu.“

Na pitanje koja znanja jedan

Zašto studirati onlajn?Glavna prednost koju navodi čak 42% studenata VPŠ Doba je studiranje bilo kada i bilo gde. Pored toga, onlajn studiranje ima i niz drugih pred-nosti, kao što su:

vrhunski predavači,studiranje kod kuće ili na poslu, trenutni prenos stečenog znanja u praksu, besplatno nastavno gradivo na srpskom jeziku, savremene tehologije, mentor dostupan 7 dana u nedelji,saradnja sa studentima iz različitih zemalja, letnja škola u Sloveniji, virtuelna mobilnost.

•••••••••

Polona Baloh

39PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

�0 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

vlasnik privatnog biznisa u Srbiji može da očekuje od VPŠ Doba, gospođica Baloh je odgovorila: „Pored teori-jskog znanja, kao osnove za r a z u m e v a n j a predmeta, stu-denti tokom trajanja pred-meta rešavaju praktične za-datke kao npr. izrada marketing plana na predmetu Marketing. Svi zadaci bazirani su na praktičnom iskustvu i odmah su primenjivi na samom radnom mestu. Jedan pred-met traje 4–5 nedelja. Predmeti se ne izvode uporedo, nego jedan za

drugim – tek kada se završi jedan, sledi ispit i počinje drugi predmet.“

ORGANIZACIJA VREMENA JE NAJBITNIJAO tome da li se studenti vlasnici privatnog biznisa žale da nemaju

dovoljno vremena za studiranje i da li postoje oni koji su odustali, Polona Baloh kaže: „U prvoj nedelji studija, a pre početka izvođenja prvog pred-meta, studenti dobijaju fiktivan predmet, tokom kojeg se mogu up-oznati sa načinom odvijanja onlajn

studija. Tokom prve nedelje moguće je ispisati se iz škole, pri čemu VPŠ Doba vraća uplaćenu školarinu. U ovoj školskoj godini od 120 upisanih studenata samo se jedan ispisao, zbog poslovnih obaveza.“ Kao pred-nost onlajn studiranja, gospođica

Baloh ponovila je da su ove studije prilagođene za-poslenima, tako da studenti mogu da studiraju bilo kada i bilo gde, dodajući: „Naši studenti najviše studiraju tokom vikenda i uveče. Na taj način, pored poslovnih i porodičnih obaveza, veoma

je važno da mogu sami da biraju vreme za studije. U proseku, stu-denti su posvećeni učenju 10–15 sati nedeljno. Rokovi kod svakog za-datka su obavezni i uslov su za po-laganje ispita, ali vreme rada nije ograničeno – za studije je potreban

samo Internet, koji je dostupan već gotovo na svakom koraku.“

Celokupno visokoškolsko on-lajn studiranje traje tri i po godine. Za studente koji su direktno upisani na treću godinu, studiranje traje godinu dana. „Diploma VPŠ Doba je

Organizovanost i izvođenje onlajn studijaOnlajn studije organizovane su na osnovu modela koji se zasniva na savre-menim pedagoškim pristupima, kao što su npr. konstruktivizam, inter-aktivno učenje, problemsko učenje i učenje na osnovu mrežnih izvora. Studije su u celini mrežno podržane i obavljaju se u virtuelnom nas-tavnom okruženju Blackboard. Za rad u okruženju studentu je potreban računar, pristup Internetu i mrežni pretraživač. Jedna od osnovnih pred-nosti okruženja je ta što su u njega integrisane komunikacijske, studi-jske i evaluacijske alatke, koje studentu omogućavaju efikasne studije i pomažu mu kod racionalizacije rada i vremena. Onlajn su izvedbeno formirane kao model podržanog onlajn učenja (eng.: supported online learning), što znači da je studentima sve vreme studija dostupna podrška mentora.

�1PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

slovenačka di-ploma, koja važi i u zemaljama Evropske uni-je. Za potrebe zapoš l javanja obezbedili smo i nostrifikaciju diplome u Srbiji. Našim studen-tima pružamo dve mogućnosti završetka studi-ja. Jedna od mogućnosti je izrada diplomskog rada, koja ide po uobičajenom postupku – biranje mentora, potvrda dispozicije od strane mentora, iz-rada rada i prezentacija diplomskog rada. Druga mogućnost je polaganje dva izborna predmeta koji su u pro-gramu Poslovanje i koje student nije odabrao tokom studija”, naglasila je gospođica Baloh.

Kao što je navedeno, ciljevi studiranja koje navode studenti u Sloveniji ne razlikuju se od ciljeva

studenata u Srbiji, a ista su iskustva u radu sa njima. „Svi su zaposleni, sa ograničenim vremenom za studi-je i imaju mnogo dodatnih obaveza pored samog studiranja. Svi su veo-ma ambiciozni, pripremljeni za rad i svi žele da dostignu nešto više u životu,“ rekla je moja sagovornica i dodala: „Uglavnom svi mi koji rad-imo u privatnom biznisu znamo da je organizacija vremena najbitnija, jer ga nemamo mnogo. Za onlajn studije u svetu kažu da su to studije

budućnosti up-ravo zbog vre-mena, koje nam uvek nedostaje. A učenje je neophodno za uspeh u biznisu zbog konkuren-cije, jer će tako preživeti samo najbolji“.

„ B u d i t e što više usmere-ni na ciljeve koje

želite da ostvarite, ali prvo morate da znate šta su vam ciljevi. Sa pu-nom merom optimizma, kreativnos-ti, ambicioznosti i osećaja za ljude i njihove potrebe svako će uspeti. Prve godine u kojima počinjemo vlastiti biznis nisu lake ni za nas ni za sve oko nas, a posle toga zado-voljstvo nas vodi napred i naviše“, poruka je Polone Baloh čitaocima časopisa PreduzetnikOnline na kraju našeg razgovora.

Uslov za upis na VPŠ Doba Maribor je završena četvorogodišnja srednja škola za upis u prvu godinu, a za upis u treću godinu završena viša – dvogodišnja škola.

Visokoškolski programiProgram Poslovanje (Bachelor) usklađen je sa Bolonjskom deklaracijom. Diplomci stiču stručni naziv diplomi-rani ekonomista (VS) i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima II stepena (stručna magistratura). Studije se obavljaju kao redovne i vanredne studije ili onlajn studije. Redovne i vanredne studije traju tri godine, a online studije traju tri i po godine. Onlajn studije se izvode u Sloveniji i Srbiji.

Program Marketing (Bachelor), I stepen Bolonjske deklaracije. Diplomci stiču stručni naziv diplomirani marketing menadžer (VS) i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima II stepena (stručna magistratura). Studije se obavljaju kao redovne i vanredne studije ili onlajn studije. Redovne i vanredne studije traju tri godine, a onlajn studije traju tri i po godine. Studije se izvode samo u Sloveniji.

Program Poslovna administracija (Bachelor), I stepen Bolonjske deklaracije. Diplomci stiču stručni naziv diplomirani poslovni asistent (VS) i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima II ste-pena (stručna magistratura). Studije se obavljaju kao redovne i vanredne studije ili onlajn studije. Redovne i vanredne studije traju tri godine, a online studije traju tri i po godine. Studije se izvode samo u Sloveniji.

Master programiProgram Međunarodno poslovanje (Master), II stepen Bolonjske deklaracije. Diplomci stiču stručni naziv magistar poslovnih nauka i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima III stepena (doktorske studije). Studije se obavljaju kao onlajn studije i traju dve godine. Studije se izvode u Sloveniji. Sa izvođenjem programa Međunarodno poslovanje u Srbiji VPŠ Doba Maribor započinje u školskoj 2010/2011. godini. Studije će se izvoditi onlajn za sve studente koji su završili trogodišnje ili četvorogodišnje dodiplomske studije.

Više informacija o samim uslovima upisa i programima kandidati mogu da dobiju na veb stranici www.doba.rs.

Kako se odvija onlajn studiranje?Studije putem Interneta odvijaju se u virtuelnom amfiteatru u kombi-naciji sa studijskim susretima u studijskim centrima. Nastavnom gradivu, uputstvima za rad i opštim informacijama pristupate u virtuelnom amfite-atru – putem Interneta.

Ovaj vid studiranja je namenjen onima koji bi želeli da spoje svoj profesionalni rad, porodicu, sfere interesovanja i studije. Studirate kod kuće, sami, sami određujete vreme i ritam učenja. Kod studiranja na daljinu usmerava vas mentor. Ispite obavljate u studijskim centrima, na klasičan način.

Studentima je u periodu studija obezbeđena odgovarajuća pedagoška, tehnička i administrativna podrška.

�2 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Spojili su kvalitet, veštinu i umetnost: Đura Baran i Petar Jovanović iz preduzeća Eugen Chocolate d.o.o.

INTERVJU

BIZNIS KAO SPOJ VEŠTINE, KVALITETA I UMETNOSTI

Male tajne majstora čokoladeDanonoćnim radom i eksperimentisanjem sastojcima došli su do idealne recepture. Stvorena je ekskluzivna čokolada koja ljudima pruža uživanje u malim stvarima. To je Eugen čokolada.

Razgovor vodila: Emina KomazecKontakt: eminakomazec@gmail.com

Da je u Srbiji sve više mladih koji radom i rezultatima svo-ga rada doprinose stvaranju

njenog pozitivnog imidža, govori nam i priča iz Gložana kod Novog Sada o Eugen čokoladi. „Srbiju vi-dim kao zemlju u koju turisti ne dolaze samo zbog ćevapa, jeftinog pića i narodne muzike“, odgovor je našeg sagovornika Petra Jovanovića, jednog od dvojice osnivača prve fab-rike ekskluzivnih čokolada u Srbiji, Eugen Chocolate d.o.o., na pitanje kako vidi Srbiju za deset godina. Pot-vrda da Vojvodina i Srbija mogu da po-nude mnogo više od rakije, šunke, salaša ili štrudle predstavlja i nedavno priznanje vrhunskom kvalite-tu Eugen čokolade, kada je u rezidenciji austrijskog ambasa-dora u Beogradu na mesto tradicionalnog slatkiša iz Austrije, Mozart kugle, kojim su posluživani gosti, došla Eugen čokolada.

Petar Jovanović i njegov drug iz gimnazijskih dana, Đura Baran,

prvi – magistar tehnoloških nauka, a drugi – inženjer elektrotehnike, pre nešto manje od dve godine započeli su proizvodnju ekskluzivne čokolade pod nazivom Eugen Chocolate. Uz podršku roditelja, eksperata u ovoj delatnosti, Jovanović i Baran započinju čaroliju. „Danonoćno smo radili, dok nismo došli do idealne recepture. Koristili smo čokoladnu masu iz Belgije, različite začine koji se tradicionalno koriste, a mogu se naći na policama svake kuhinje,

kao i sastojke koji se ranije nisu pojavljivali u čokoladnim kombi-nacijama. Eksperimentisanjem smo uspešno došli do čokoladnih kom-

binacija koje, svojom gramažom i ukusima, ljudima treba da pruže uživanje u malim stvarima“, priseća se Jovanović prvih kockica čokolade proizvedenih u njihovoj fabrici.

PROIZVODI SA NOVOM PRIČOMSvakom tehnologu, svesno ili pods-vesno, želja je da započne sopst-venu proizvodnju, smatra Jovanović i dodaje: „Nakon godina sticanja iskustva u različitim oblastima preh-

rambene tehnologi-je, od rada u samoj proizvodnji, iskustva sa uvođenjem stan-darda, laboratori-jskog i naučnog rada, smatrao sam da sam stekao dovoljno znanja i veština da pokrenem sopstvenu proizvodnju.“

Jovanoviću je proizvodnja hladno ceđenih ulja bila davna želja, ali i tema na kojoj je

magistrirao. Međutim, naš sagov-ornik kaže: „Kada sam uvideo da je tržište prezasićeno ovakvim proiz-vodima, shvatio sam istovremeno da

�3PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Vizija preduzeća Eugen Chocolate da se kreira i na tržište plasira ekskluzivan proizvod čija je osnovna vrednost kvalitet, potvrđena je nedavno osvojenim nagradama. Na 76. međunarodnom poljo-privrednom sajmu u Novom Sadu 2009. godine Eugen Chocolate osvojio je Veliku zlatnu medalju za kvalitet i titulu šampiona grupe proizvoda čokolada, kao i Veliku zlatnu medalju za kvalitet u kategoriji ambalaže za Eugen Chocolate Exclusive Collection.

Na prvom Salonu slatkiša – Slatke priče, koji je održan od 27-29. novembra u Beogradu, preduzeće Eugen Chocolate osvojilo je prvo mesto za ambalažu i dizajn proizvoda u kategoriji hand-made proizvodnje, za Eugen Exclusive Collection iz Absolute edicije.

�� PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

postoje i drugi proizvodi čije stvaranje pruža mogućnosti za veću kreativnost i umetničko izražavanje. Jedan takav proizvod svakako je čokolada i to ne bilo kakva čokolada, već ekskluzivna, u čiju proizvodnju smo odlučili da uložimo znanje i kreativnost. Iskustvo moje majke koja se celog života bavila čokoladom, kao profesor na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, snažno je uticalo na odluku da svoje ideje o započinjanju pro-zvodnje usmerim ka proizvodnji čokolade.“

Lešnik i spekulas, đumbir i limun, mak i med, te biber i pomorandža, samo su neke od kombinacija čokoladnih ukusa koji se proizvode u preduzeću Eugen Chocolate. „Proizvod u sebi mora da nosi neku novu priču. Za mene je to suština kreativnosti“, ističe Jovanović. Kutija od lipovog drveta, u koje se pakuje pažljivo odabrani miks bele, mlečne i crne čokolade u 12 različitih ukusa, a koje čine tri kolekcije: Neoclassic, Rus-tic i Absolute, svakako je još jedan primer kreativnog pristupa, odnosno filozofije ovog preduzeća.

Priča o kolekcijama Eugen čokolade ne završava se navedenim edicijama. Do-punu kolekcije čini tamna čokolada sa 70% kakaoa, koja se proizvodi u tri ukusa: crna ribizla i karanfilić, eukaliptus i listići mente i čili i tekila, ali i niskokalorična čokolada s crnom ribizlom i oznakom 0% šećera.

Na pitanje ko je najviše zaslužan za bogatstvo različitih ukusa, Jovanović odgov-ara: „Naša vizija je da kreiramo i na tržište plasiramo ekskluzivan proizvod čija je os-novna vrednost kvalitet. A kada je u pitanju kvalitet čokolade, granicu dobrog kvaliteta pomerila je sve veća edukovanost potrošača u Srbiji, što je i dovelo do porasta tražnje za visokokvalitetnim čokoladama. Mi smo uspeli u ostvarenju naše želje da kreiramo proizvod koji će po svim karakteristikama, tu mislim na kvalitet čokolade i ambalaže, biti jedinst-ven i ekskluzivan, kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. Upravo činjenica da naš proizvod odgovara zahtevima potrošača i da konstatno ulažemo u poboljšanje kvalite-ta ubacujući nove ukuse, čini nas značajno konkurentnim.“

MNOGO PRIČE, NOVE IDEJEKreativni razgovori u okviru „Eugen tima“ predstavljaju najzanimljiviji deo dana za našeg sagovornika, koji nastavlja: „Razgovor

�5PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

je sastavni deo našeg radnog dana, mnogo razgovora. Đura Baran, moja sestra Ivana Jovanović, koja je naš PR menadžer, i ja činimo okosnicu kreativnog tima, koji voli-mo da zovemo imenom ’Eugen tim’. Kako se posao razvija i kako upoznajemo nove ljude, naš tim je bogatiji, a razgovori u okviru nje-ga raznovrsniji i produktivniji.“

Pored mnogo razgovora koji se sva-kodnevno vode u okviru tima i iz kojih se rađaju nove ideje, Jovanovićev radni dan je u potpunosti ispunjen, te u vezi sa tim kaže: „Nekada mi se čini da je najveći problem sa kojim se suočavam u poslu kratak radni dan. Kako bih ga opisao? Praćenje proizvodnog procesa, bavljenje novim dizajnom, plani-ranje promotivnih aktivnosti, istraživanje tržišta, prodaja. I, naravno, mnogo razgovo-ra. I mnogo novih ideja.“

Za Jovanovića su rad i upornost najvažniji u vođenju privatnog biznisa. „Da nismo danonoćno radili i bili uporni u real-izaciji naše zamisli, nikada ne bismo došli do željene recepture za naše čokolade. Na mo-mente je sve izgledalo nemoguće“, dodaje Jovanović i zaključuje porukom: „Verujte u ono što ste započeli, ma koliko vam na mo-mente to izgledalo nemoguće.“

Eugen Savojski (1663–1736), po kome je Eugen čokolada dobila ime, rođeni je Parižanin, Francuz, koga u svojim redovi-ma nije želela francuska vojska. Uvređen i ponižen napušta Francusku i preporučuje se austrijskom caru Lepoldu, nakon čega njegova vojna karijera munjevito napre-duje. U bitkama kod Sente i Petrovara-dina pobeđuje otomansku vojsku čime je zauvek postavio temelje evropskom kul-turnom nasleđu.

Prvi pisani trag o čokoladi u Vojvodini ve-zuje se upravo za ime Eugena Savojskog i njegovu posetu ovom kraju, gde je na čelu habzburške vojske doplivao Dunavom i na svoje veliko iznenađenje bio dočekan čokoladom od strane šajkaških graničara.

Umro je u 73. godini života, u Beču, gde je i sahranjen, u ličnoj grobnici, u kat-edrali Svetog Stefana.

�6 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT

MOBING – PROBLEM ZAPOSLENIH ILI ORGANIZACIJE

Koja je cena mobinga?Da li se psihičko i fizičko zdravlje zaposlenih može iskazati dinarskim iznosima definisanim u kaznenim odredbama zakonskih akata kojima se kažnjavaju moberi?

Autor: Jelena ŠljivarKontakt: sljivar.jelena@gmail.com

Čini se da je tema pre-vashodno

interesantna za-poslenima.

U Nemačkoj jedan radnik izložen mobingu košta p r e d u z e ć e između 25.000 i 75.000 evra godišnje, zbog gubitaka uzro-kovanih odsust-vovanjem s posla (zbog bolovanja, smanjenja radnog učinka i zbog grešaka u radu). Nemački psiholog Hajnc Lejman (Heinz Leymann), koji je istraživao povezanost troškova preduzeća sa posledicama mobinga, utvrdio je da preduzeća u Švedskoj godišnje gube od 30.000 do 100.000 dolara po radniku koji bi bili izloženi mobingu. Koliko u Srbiji iznose ove cifre, niko do sada nije istražio, ali se sigurno radi o srazmerno visokoj brojci.

Sada bi tema trebalo da zain-teresuje i poslodavce, jer je mobing postao problem profita.

U našim udžbenicima se o mobingu ne govori, niti postoji defin-icija za njega. Tužno i zastrašujuće istovremeno, kada se uzme u obzir da su prva dokumentovana naučna istraživanja o ovom problemu izvršena dalekih osamdesetih godi-

na prošlog veka, ali je sistematsko izučavanje pojave počelo tek u de-vedestim. Ipak, u Srbiji deluje da to nije važno pitanje. Ili kod nas mob-ing ne postoji?

ŠTA JE MOBING?Mobing obuhvata niz različitih nega-tivnih ponašanja preduzeća ili za-poslenog pojedinca, najčešće na rukovodećoj poziciji, ali i grupe zaposlenih prema jednom ili više članova kolektiva (fizičko i psihičko zlostavljanje). Prema Lejmanu, koji je na temu mobinga radio pionirska istraživanja tokom 80-tih godina XX veka, „mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na ne-prijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više po-jedinaca, uglavnom prema jed-nom pojedincu, koji je zbog mob-

inga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani i držan u je njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. One se odvijaju s viso-kom učestalošću, najmanje jed-nom nedeljno, i u dužem razdo-blju, najmanje

6 meseci. Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihoso-matske i socijalne patnje“.

Prof. dr Nataša Jokić-Begić, sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, smatra da se zlostavljanje vrši kroz napade na mogućnost adekvatnog komuniciranja (žrtva se prekida u razgovoru, odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom), napade na mogućnost održavanja socijalnih odnosa (žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva se premešta u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke ili neformalna druženja kolega i slično), napade na ličnu reputaciju (izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogov-aranje, ismejavanje, itd.), napade

Mobing jeste... Mobing nije...

omalovažavanje zaposlenogvikanje na zaposleneoduzimanje sredstava za radzabrana komunikacije sa ostalim

zaposlenimanedopuštanje odlaska na

godišnji odmordavanje zadataka koji

nadmašuju ili podcenjuju obra-zovanje i iskustvo zaposlenog

potpisivanje blanko otkaza

••••

•

•

•

podizanje glasa nadređenog na sastanku u cilju nadjačavanja žamora

davanje radnih zadataka van opisa posla, ukoliko su adekvatni obrazovanju zaposlenog

premeštaj u drugu radnu je-dinicu

•

•

•

http://www.preduzetnik.com

�8 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT

na kvalitet pro-fesionalne situ-acije (stalne kri-tike i prigovori, vređanja, preter-ana kontrola, k a ž n j a v a n j a i niska ocena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad), napade na zdravlje (žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slo-bodni dani, žrtva se seksualno zlo-stavlja).

Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost izdao je elektronski

priručnik o mobingu, u kome se, između ostalog, nalaze informacije o tome šta doprinosi mobingu, koje se aktivnosti javljaju, potom poje-dine faze mobinga, reakcije žrtve na mobing, kao i način da se spreči mobing ili na njega reaguje. Prema priručniku, nastanku mobinga dopri-nosi nedovoljno t r a n s p a r e n t -na atmosfera, nedostaci u in-ternom informis-anju, neadekvat-no ponašanje r u k o v o d e ć e s t r u k t u r e , nedostaci u u p r a v l j a n j u

personalom i loši međuljudski odnosi, nedovoljno razgraničene nadležnosti i podela zadataka, po-tiskivanje svađa i konflikata. Žrtva reaguje kroz nekoliko faza, počevši od neverice da se tako nešto uopšte događa, zatim se preispituje i traži krivicu u sebi, doživljava sebe kao nesposobnu, samoizoluje se zbog

osećanja stida, jer misli da se samo njoj to događa, postaje anksiozna, depresivna i javljaju se drugi oblici promene ponašanja.

ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA?EU i SAD. U veb magazinu Elef navode se rezultati istraživanja

sprovedenih u SAD-u, EU i UK, prema kojima je u SAD-u svaki četvrti radnik izložen mobingu, u Velikoj Britani-ji svaki osmi, a u zemljama EU se procenat zapo-

slenih izloženih mobingu kreće oko 15%. Gledajući po delatnostima, izloženost mobingu najveća je u državnoj upravi i odbrambenim de-latnostima (14%), školstvu i zdravst-vu (12%), a slede hotelijerstvo i restorani (12%), itd.

Prema istraživanju Sibil Op-debik (Sybille Opdebeeck) iz neprof-

itne organizacije Idewe iz januara 2006. godine, u Belgiji dve trećine žalbi na mobing dolazile su od strane žena, a oko 60% od nave-denih prekršaja bilo je upućeno na adrese muškaraca kao zlostavljača. Interesantno je i da su prijave žena-mobera češće dolazile od strane

žrtava žena, nego žrtava muškaraca.

Z e m -lje Balkana. Hrvatski časopis 24 Metro obja-vio je podatke o istraživanju mobinga u zdravstvu: medi-

Uticaj kulturnih razlika na mobingUticaj na mobing svakako imaju i kulturne razlike u toleranciji na psihološka maltretiranja, ali verovatno i informisanost radnika. U Švedskoj je svakodnevno ponašanje pretpostavljenog koji zadaje zadatak radniku povišenim tonom i na autoritativan način ocenjeno kao neprihvatljivo i često je klasifikovano kao mobing. Drugačija je situacija u mediteranskim zemljama gde po istorijsko-kulturnoj tradiciji u radnim odnosima opisano ponašanje ostaje neprimećeno, odnosno biva tolerisano.

Prve presude za mobing u Srbiji – oktobar i decembar 2008. godineNačelnica Južnobačkog okruga Darija Šajin osuđena je na 14 meseci za-tvora, četiri godine uslovno, zbog zlostavljanja radnika u vreme kada je bila načelnik Opštinske uprave u Baču. Urednik nedeljnika Novi put Zoran Milovanović osuđen je na četiri meseca zatvora, uslovno na dve godine, zbog zlostavljanja zaposlene. On je zaposlenu vređao, udaljavao sa posla bez povoda i primenjivao druge vrste psihičke agresije.

Posao uz blanko otkaz„Za šest meseci koliko u Čačku postoji Udruženje građana No mobing regis-trovano je oko 150 kolektivnih ili individualnih slučajeva psihičkog zlostav-ljanja radnika“, kaže Milan Jovanović, koordinator čačanskog Udruženja No mobing. On navodi da se, osim neisplaćivanja zarada, prekovremenih sati, nemogućnosti korišćenja godišnjeg odmora, nezakonitih otkaza, sve više pojavljuju novi vidovi pritiska poslodavca, pod okriljem svetske eko-nomske krize. „Radniku se na potpis dostavlja blanko papir. Zaposleni se izjašnjava da je spreman na otkaz, da poslodavac nema obavezu da ga proglasi tehnološkim viškom i isplati zakonom garantovani iznos i da nema nadoknade preko Zavoda za zapošljavanje“, kaže Jovanović.

Izvor: www.novosti.rs

�9PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT

cinske sestre i tehničari žalili su se na potcenjivanje u 39,4%, vikanje 37,9%, vređanje 31%, ignorisanje 28% slučajeva. Istraživanje koje je tokom de-cembra prošle godine sprovede-no na sajtu za zapošljavanje Po-slovi.Infostud.com za područje regiona, pokazuje da je 12% od 2.810 ispitanika bilo žrtva mob-inga. U istom istraživanju, oko 60% posetilaca navedenog sajta smatra da je mobing veoma prisutan.

Srbija. Psiholog Ljiljana Aranđelović iz paraćinskog udruženja Mobing sprovela je pilot istraživanje o mobingu na ispitanicima sa područja Paraćina, Ćuprije, Kragujevca i Leskovca. Istraživanje je obuh-vatilo 15 mobiranih osoba od kojih su 13 osoba žene, a 2 osobe muškarci, starosti od 30–50 godina. Svi ispi-tanici su intelektualci, 13 osoba su iz vaspitno-obrazovnih ustanova, a po jedna osoba iz privrede, odnos-no državne uprave. Ispitanici su u svojim organizacijama bili izloženi vertikalnom mobingu, a posledice su bile sledeće: hipertenzija, hiper-glikemija, psorijaza, napad bubre-ga, anksioznost, depresija, osećaj depersonalizacije, konzumiranje cigareta i sedativa. U skoro svim slučajevima moberi su bile žene rukovodioci, kod kojih je bio prisu-tan „fenomen fo-telje“, primenjen autokratski način r u k o v o đ e n j a , k o n k u r e n c i j u nisu podnosile, bile su rigidne i nisu imale osećaj empatije za svoje radnike. Ovo je plastičan primer d o m i n a n t n i h struktura ličnosti koji je, u stvari, odbrambeni me-hanizam za lične

tj. personalne propuste.Autorka knjige Mobing – ko-

munikacija na četiri noge Vesna Baltazarević obavila je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u mono-grafiji Hoću da znam šta je mob-ing. Ovim istraživanjem bilo je obuhvaćeno 250 osoba zaposlenih u državnim i 150 u privatnim orga-nizacijama, s tim što je među nji-ma bilo 70% žena i 30% muškaraca. Istraživanje je pokazalo da je kod nas veoma prisutno obezvređivanje rezultata rada, što je potvrdilo čak 46% anektiranih, dok je 68%

bilo pogođeno aktivnostima koje su imale za cilj širenje neproverenih glasina, kle-veta, prepričavanje seksual-nih intriga radi degradacije ličnosti. Više od 30% se žali na omalovažavanje zbog pola, nacionalnosti, socijalnog porekla, privatnog života. Baltazarevićeva je u navedenoj monografiji istakla da su po-sledice toga kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja.

MOGU LI SE POSLEDICE MOBINGA KVANTIFIKOVATI?Na početku ovog teksta bilo je reči o tome koliko mobing košta organizaciju, ali šta je sa posle-dicama po pojedinca? Predlog

Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa kazne za nepri-jateljsko i neetičko ponašanje prema zaposlenima. Prema ovom predlogu, zaposleni će moći da podnesu tužbu i zatraže sudsku zaštitu u parničnom potupku koji bi se vodio po ubrza-noj proceduri. Novčane kazne za poslodavce sklone mobingu kretale bi se od 200.000,00 do 800.000,00 dinara, odnosno od 100.000,00 do 400.000,00 za preduzetničke rad-nje, dok su predviđene kazne za odgovorna lica u organizacijama od 5.000,00 do 40.000,00 dinara.

Da li psihičko i fizičko zdravlje za-poslenog vredi u rasponu od 5.000,00 do 800.000,00 dina-ra, u zavisnosti od poslodavca? Posledice mobin-ga po pojedinca se, ipak, ne mogu iskazati bro-jkama, jer tim novcem zdravlje se, najčešće, ne može povratiti.

Organizacije koje se bave problemom mobingaInteresantno je da u Belgiji ima više od 11 organizacija koje se bave ovim problemom, dok se u Srbiji može naći tek nekolicina njih. Medium Galup je u jednom svom istraživanju objavio podatak da se 60% zaposlenih u Srbiji plaši da će biti mobirano. Postavlja se pitanje da li su radnici u to-likom strahu da prijave poslodavca ili nadređenog, ili kod nas ne postoji problem mobinga, a samim tim ni potreba za „preuveličavanjem“ ovog problema. Ovo pitanje se nameće i kada se iznese podatak da u Belgiji postoji zakonska odredba koja predviđa obavezno postojanje čak 3 in-stance kojima se radnik može prijaviti: savetnik za prevenciju u okviru organizacije (prevention adviser), javni savetnik za prevenciju (advisor from external service for prevention) i poverenik zaposlenih (confidential agent). Za sada, u Srbiji možete pokucati na vrata Udruženja Stop mob-bing ili neke slične lokalne organizacije o kojoj podatke možete pronaći na Internetu.

50 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT MENADŽMENT

UPRAVLJANJE VREMENOM IZ DRUGOG UGLA

Od znanja svesnog ka znanju nesvesnomSetite se vremena kada ste prvi put seli u automobil, pa vremena kada ste morali da gledate u menjač da biste promenili brzinu, pa vremena kada je sve postajalo jednostavnije i lakše, ali ste ipak morali da razmišljate o tome šta ćete uraditi. I pomislite kako sada vozite taj isti automobil razmišljajući o svemu ostalom osim o tome kako ga vozite.

Autor: Dušan KerečkiKontakt: dule@nlpcentar.com

Pitanje upravljanja vremenom je pitanje koje nas većinu za-okuplja već dugo, dugo vre-

mena. Kako se najefikasnije orga-nizovati, kako odvojiti hitno i bitno od manje hitnog i nebitnog, kako odrediti prioritete, organizovati beleške, rokovnike i planere i kako, uopšteno rečeno, efikasno i efektiv-no upravljati sopstvenim vremenom i samim sobom? Svima nam je poznato da je vreme ne-nadoknadiv resurs, o čemu govori i sledeća priča.

Zamislite da svakog jutra ustajete i da na računu imate 86.400€. Možete da ih trošite na šta god želite i da radite sa njima šta god hoćete. Možete čak i da ih poklonite, ali ne možete da ih uštedite, ne možete da ih sačuvate za sutra. Kada se probudite narednog jutra na vašem računu se ponovo nalazi ista suma novca i tako iznova, iz dana u dan.

Broj 86.400 iz prethodne priče predstavlja broj sekundi koje imate na raspolaganju svakog dana i samo od vas zavisi kako ćete ih potrošiti i

šta ćete sa njima uraditi. Jedino što ne možete jeste da ih uštedite!

Verujem da ste se i do sada posvećivali problemu kako da se organizujete u vremenu. Ono što možda do sada niste znali ili čega niste bili svesni jesu naši unutrašnji programi po kojima funkcionišemo – metaprogrami i navike ili strategije po kojima svako od nas funkcioniše

na sebi svojstven način. Šta je to što nas definiše onakvim kakvi jesmo, kako zapravo učimo i usvajamo nove stvari i kako možemo da promenimo stare navike i da umesto njih usvo-jimo nove i korisnije? Odgovore na ova pitanja pronaći ćete u nastavku

ovog teksta.

METAPROGRAMI I NAVIKESvet percipiramo putem naših pet čula. Kada neka informacija dođe do nas možemo da vidimo nešto u vezi sa njom, da čujemo i da osetimo (dodir, miris, ukus) kako ona utiče na nas. Dakle, informacijom naziva-mo sve što dolazi do nas. Sve što do

nas dođe prvo propuštamo kroz naše svesne filtere, a to su naši stavovi, naša uverenja, odluke koje smo doneli i iza kojih stojimo, itd. Zatim informacija dolazi do naših podsvesnih filtera – metaprograma, koji definišu naše navike i koje primen-jujemo na sve što vidimo, čujemo, dodirnemo, okusi-mo ili pomirišemo. Često se naša čula dodira, mirisa i

ukusa, zajedno sa našim osećanjima nazivaju jednim imenom, kineste-tika. Ovi programi definišu šta ćemo opaziti, pre nego što ta in-formacija stigne do naše podsvesti. Metaprogrami su pravila po kojima zapažamo i skladištimo informacije

51PreduzetnikOnline - Decembar 2009

„Čoveka jednostavno ne možete ničemu naučiti. Možete samo da mu pomog-nete da otkrije ono što već

ima u sebi.“ (Galilej)

MENADŽMENT

u dugoročnu memoriju. Naša pažnja se slobodno

rasprostire oko nas, ali zbog mnogih informacija iz okruženja, naši lični metaprogrami vrše njihov izbor, sortiranje i pripremu, pre nego što ih postanemo svesni. Možemo da kažemo da 99% onoga što opazimo u bilo kojem trenutku nismo svesni, a da 1% onoga čega smo svesni definišu naši metaprogrami. Naša svest je uska i ograničena na 7+/-2 informacije u jednom tre-nutku vremena (prema neki-ma taj broj iznosi 4+/-1). Mi ne možemo znati koje su in-formacije naši metaprogrami filtrirali, jer jednostavno nemamo mogućnost da našu pažnju usmerimo ka njima. Metaprogrami funkcionišu autonomno i određuju aspe-kte svega što privlači našu pažnju.

Napravite sada jedan mali eksperiment. Zamolite jednu osobu da vas na nekoliko sekundi dobro pogleda, nakon čega je zamolite da zatvori oči i da vam kaže šta je sve opazila na vama.

Većina ljudi će nabrojati najviše 9 (7+/-2) različitih stvari. Npr. ruke ti stoje skršteno, imaš sako, lice ti je nasmejano, glas ti je miran, imaš naočare, izledaš odmorno, imaš lep parfem i tako najviše 9. Dok osoba navodi šta je opazila u vezi sa vama, brojte u sebi, podižući prst na ruci za svaku različitu informaciju koju navede. Sve što je osoba navela definisali su njeni metaprogrami.

Sa vremenom naši metapro-grami su postali naša unutrašnja (podsvesna) uverenja, naše pret-postavke o prirodi događaja i situ-acija sa kojima se susrećemo u životu. Metaprogrami su naše opre-deljenje koje primenjujemo na iskustva – formirana pre nego što su se iskustva uopšte desila.

Metaprogrami su prosto navike, a navike se mogu menjati!

Ekran naše pažnje (on što nam se u datom trenutku nalazi u mislima) je prilično kratkog veka. U svakom slučaju, s obzirom na to da su filteri

obične navike, ukoliko ih prepoz-namo i obratimo pažnju na njihove obrasce, možemo ih prepoznati i promeniti!

Većini ljudi je za razvoj nove navike (zamena stare navike novom) potrebno oko 21 dan, pri čemu se prolazi kroz nekoliko faza. Faza nesvesnog neznanja je faza u kojoj nismo uopšte svesni da nešto ne zna-mo, odnosno da nešto postoji. Sledi faza svesnog neznanja u kojoj smo svesni da nešto postoji, do nas dol-aze određene informacije u vezi sa tim, ali mi nemamo predstavu šta sa njima da radimo. Međutim, ukoliko nam je to važno, polako počinjemo da učimo. Faza svesnog znanja nas-taje kada smo nakon nekog vreme-na učenja i vežbanja usvojili nešto novo i to novo možemo da primenju-jemo na svesnom nivou (moramo da razmišljamo o tome dok ga primen-jujemo). Na kraju, u fazi nesves-nog znanja, u mogućnosti smo da nešto primenjujemo, a da o tome i ne razmišljamo. To je faza u kojoj ono što smo učili i vežbali postaje korisna navika.

„Tajna sreće ne sastoji se u

tome da radite ono što vam se do-pada, već da vam se dopada ono što morate da radite“, reči su jed-nog nepoznatog mislioca. Vežba je

najbolji način da znanje sa nivoa svesnog pređe na nivo nesvesnog. Setite se vre-mena kada ste prvi put seli u automobil, pa vremena kada ste morali da gledate u menjač da biste promenili brzinu, pa vremena kada je sve postajalo jednostavnije i lakše, ali ste ipak morali da razmišljate šta ćete uraditi. I pomislite kako sada vozite taj isti automobil razmišljajući o svemu ostalom osim o tome kako ga vozite.

Postoji preko 50 poznatih metaprograma. Ni-jedan se ne može smatrati ni dobrim ni lošim, već su samo više ili manje korisni u

određenoj situaciji. Navešću samo neke od njih:

Procedure / MogućnostiDa li radite ono što mora

biti urađeno ili ono što želite da ura-dite?

Proaktivan / ReflektivanDa li vi postavljate vre-

menske okvire ili to neko drugi radi za vas?

Ka / OdOvo je ono što želim ili

siguran sam da ovo ne želim.Sličnost / RazlikePrimećujete li prvo

sličnosti ili razlike?Unutrašnja / Spoljašnja

referancaJa znam ili drugi možda

znaju bolje.Globalno / SpecifičnoVidite li širu sliku ili su vam

bitniji detalji?U vremenu / Kroz vremeDa li ste tu i sad ili vreme

vidite kao nešto što prolazi pored vas?

Vreme je neobnovljiv resurs, iskoristite ga da uradite nešto važno za sebe.

••

••

••

••

•

•

••

••

51PreduzetnikOnline - Decembar 2009

„Većina ljudi traga za srećom. I neumorni su u svojoj potra-zi. Pokušavaju da je pronađu u nekom ili nečemu izvan njih samih. To je suštinska greška. Sreća je nešto što vi jeste, i izvire iz načina na koji razmišljate.“ Vejn Dajer

(Wayne W. Dayer)

52 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT

KAKO DA EFIKASNO I EFEKTIVNO UPRAVLJATE VREMENOM

Isplanirajte dan za 18 minutaSvaki dan započinjemo svesni da nećemo uspeti sve poslove da pozavršavamo. Zato je pitanje kako trošimo svoje vreme ključno strategijsko pitanje, zbog čega je pametno napraviti listu poslova koje treba da uradimo i listu poslova koje treba da ignorišemo.

Autor: Peter BregmanPreveo: Goran Sečujski

Dan sam započeo s najboljim namerama. Ujutru sam ušao u svoju kancelariju, ali sa

osećajem neodređenosti šta tre-ba da uradim toga dana. Seo sam, uključio svoj računar i proverio pris-tigle imejlove. Dva sata kasnije, na-kon što sam ugasio nekoliko požara, rešavajući probleme drugih ljudi i baveći se svačim što je do mene stiglo posredstvom interneta i tele-fonskim putem, jedva da sam se mogao setiti šta sam želeo da urad-im pre nego što sam seo za računar. Našao sam se u klopci. Ali umem ja i bolje.

Uvek kada držim predavanja o upravljanju vremenom, svoju priču započinjem istim pitanjem: „Koliko vas ima previše vremena, a nedovoljno poslova kojima biste po-punili to vreme?” Za deset godina, niko se nije javio da odgovori na ovo pitanje.

To znači da svaki dan započinjemo svesni da nećemo us-peti sve poslove da pozavršavamo. Zato je pitanje kako trošimo svoje vreme, ključno strategijsko pitanje, zbog čega je pametno napraviti listu poslova koje treba da uradimo i listu

poslova koje treba da ignorišemo. Najteže je zadržati pažnju na nama samima.

Međutim, i pored postojanja ovih listi, izazov je uvek izvršenje tih poslova. Kako se pridržavati planiranog kada postoji toliko stvari koje vas mogu izbaciti iz koloseka? Kako da se fokusirate na nekoliko važnih stvari kada toliko drugih privlači vašu pažnju?

Potreban nam je trik.Džek LaLejn (Jack LaLanne),

guru zdravog života, zna ove trik-ove; on je poznat po tome što ve-zuje svoje ruke i potom pliva milju ili više vukući pri tome čamac pun ljudi. Ali on je više od čoveka koji pravi šou. On je izmislio nekoliko različitih oprema za vežbanje koje se mogu pronaći širom sveta. Njegov šou The Jack LaLanne Show, bio je najduži program posvećen zdravom životu koji se emitovao na televizijs-kim stanicama pune 34 godine.

Ali, mene ništa od toga ne im-presionira. Džek je imao jedan trik za koji verujem da predstavlja tajni izvor njegove energije.

Običaj.Sa svoje 94 godine, Džek i

dalje provodi prva dva sata u toku dana vežbajući. Devedest minuta podiže teret, a 30 minuta pliva ili šeta. Svako jutro. Njemu je ovo potrebno da bi ostvario svoj cilj: za svoj 95. rođendan on planira da prepliva od obale Kalifornije do os-trva Santa Katalina, razdaljinu od 20 milja. Takođe, on je privržen izreci: „Ne mogu sebi priuštiti da umrem. To može da uništi moj imidž.“

I tako Džek uporno i obazrivo radi u pravcu ostvarenja svojih cilje-va. On ponavlja iste poslove iz dana u dan. Vodi računa o svom zdravlju i to je ugradio u svoj dnevni plan.

Upravljanje sopstvenim vre-menom treba da postane ritual. Ono ne treba jednostavno da bude samo lista prioriteta ili nejasan osećaj o prioritetima, jer je takav odnos pre-ma sopstvenom vremenu nekonzis-tentan, odnosno nepromišljen. Up-ravljanje vremenom treba da bude proces koji se obnavlja i koji sledi-mo bez obzira na sve kako bismo se fokusirali na prioritete tokom celog dana.

Sopstvenim vremenom možete upravljati u tri koraka koji će vam od osmočasovnog radnog vremena

MENADŽMENT

oduzeti manje od 18 minuta.Korak 1 (5 minuta) Definišite

dnevni plan. Pre nego što uključite vaš računar, sedite, uzmite prazan list papira i odlučite šta će vaš dan učiniti uspešnim. Šta je realno što možete postići, a da to doprinese ostvarenju vaših ciljeva i što će uti-cati da s posla odete s osećanjem da ste bili produktivni i uspešni? Zapišite to.

Sada, najvažnije, uzmite svoj kalendar i rasporedite ono što ste zapisali po terminima, postavljajući najteže i najvažnije zadatke na početku dana. A pod početkom dana smatram, ako je to moguće, vreme pre pregledanja imejlova. Ukoliko se vaša lista ne uklapa u vaš kalen-dar, drugačije definišite prioritete sa vaše liste. Ogromna je moć kada odlučujete kada i gde ćete nešto uraditi.

U knjizi The Power of Full En-gagement Džim Loer (Jim Loehr) i Toni Švarc (Tony Schwartz) opisuju jednu studiju u kojoj je grupa žena pristala da u periodu od 30 dana sa-mostalno ispituju svoje grudi. Sve žene koje su rekle gde će i kada to uraditi, u potpunosti su uradile sva ispitivanja. Od ostalih, njih 53% je uradilo sva ispitivanja.

U drugoj studiji, grupa ljudi koja se lečila od bolesti zavisnosti od droge (možete li zamisliti popu-laciju sa manje pritiska?) pristala je

da određenog dana napiše esej pre 17h. Od onih koji su unapred rekli kada bi i gde napisali esej, njih 80% je to stvarno i uradilo. Od ostalih niko nije napisao esej.

Ukoliko želite da uradite nešto, odlučite kada i gde ćete to i uraditi. U suprotnom, skinite taj zadatak sa liste.

Korak 2 (po 1 minut na sva-kih sat vremena) Refokusirajte se. Namestite časovnik, telefon ili računar da vam zazvoni na svakih sat vremena. Kada zazvoni, udahnite duboko, pogledajte listu i zapitajte se da li ste proteklih sat vremena bili produktivni. Zatim, pogledajte u svoj kalendar i promišljeno se pre-ispitajte šta ćete raditi narednog sata. Upravl-jajte svojim vre-menom sat po sat. Ne dozvolite da sati upravl-jaju vama.

Korak 3 (5 minuta) Kritički se ocenite. Isključite računar i kritički se osvr-nite na protekli radni dan. Šta je urađeno? Na šta ste se foku-sirali? Šta vam je odvuklo pažnju? Šta ste naučili

što će vam pomoći da narednog dana budete produktivniji?

Moć običaja je u njiho-voj predvidivosti. Iste zadatke izvršavate na isti način i tako izno-va, svaki put. Zbog toga je i rezultat običaja takođe predvidiv. Ostaćete fokusirani ukoliko promišljeno i mu-dro izaberete vaš fokus i dosledno se podsećate na njega. To je tako jednostavno.

Možda vam ovaj poseban ritual neće pomoći da preplivate Lamanš vezanih ruku vukući čamac, ali vam može pomoći da kancelariju napustite s osećanjem da ste bili produktivni i uspešni.

I na kraju dana, nije li to od najvećeg prioriteta?

53PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Originalan tekst pod nazivom An 18-Minute Plan for Managing Your Day objavljen je na www.HarvardBusi-ness.org.

Peter Bregman (na slici) za HarvardBusi-ness piše nedeljnu kolumnu pod nazivom How We Work i redovni je saradnik na CNN-u. Odgovore na pitanja kako voditi i kako živeti Bregman daje kao predavač, autor tekstova i konsultant. Izvršni je di-rektor Bregman Partners, Inc., globalne kompanije za menadžment konsalting.

Ukoliko želite da budete obaveštavani o nje-govim novim tekstovima, možete se prijaviti na www.BregmanPartners.com.

Bregman je autor knjige Point B: A Short Guide To Leading a Big Change o kojoj možete više saznati na sajtu www.PeterBregman.com.

http://www.primepr.rs/

MARKETING

SAVETNIK ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU – ULOGE I ZADACI

Intelektualac prijatne spoljašnostiPosao PR menadžera jeste dinamičan, iziskuje mnogo znanja, neprestano učenje i komunikaciju sa ljudima najrazličitijih profila, pa ipak on je neko s kim biste rado popili kafu, neko s kim je prijatno razgovarati, neko ko će saslušati, opustiti i zabaviti sagovornika.

Autor: Marija Blaževski

Kao što smo u prethodnom bro-ju časopisa PreduzetnikOnline govorili, osim o odnosima s

javnošću kao oblasti sve prisutnijoj u skoro svim sferama života, velike zablude postoje i o samoj ulozi i za-dacima PR menadžera, odnosno sa-vetnika za odnose s javnošću. Ko je on, koja je njegova funkcija, na koji način može pomoći razvoju preduzeća, koja su njegova ovlašćenja, samo su neka od pitanja koje postavljaju pre-duzetnici kada razmišljaju o angažovanju PR agencije ili pojedinca koji će biti zadužen za njihovo pred-stavljanje u javnosti.

Menadžeri za odnose sa javnošću najčešće se poistovećuju sa portparolima ili glasnogovornicima koji medijima pružaju važne i afir-mativne informacije o određenom preduzeću. Ipak, oni su zaista mnogo više od elokventnog glasnogovornika prijatne spoljašnosti.

KREATOR IMIDŽA PREDUZEĆABiti PR menadžer danas u Srbiji pred-stavlja pravo pomodarstvo. Skoro da je opšteprihvaćeno mišljenje

da takvo radno mesto pruža brojne mogućnosti, poput obilaženja grad-skih manifestacija, kretanje među pripadnicima džet seta, nastupanje u medijima, itd.

Istina je da odnosi s javnošću zahtevaju individualnost i dobre komunikološke i psihološke predis-pozicije, međutim, zvanje savetnika

ili menadžera za odnose s javnošću, podrazumeva i poznavanje uloge, strukture i funkcionisanja medija u društvu, ustrojstvo organizacije (preduzeća, ustanove) za koju se radi, kao i dešavanja na tržištu. Kada kao bazu imate obrazovanje, komu-nikativnost i druželjubivost, pozi-tivan životni stav i optimističnost, smisao za humor, sposobnost uvera-vanja, smisao za pridobijanje pover-enja, energičnost, objektivnost, vešto baratanje informacijama,

smisao za pisanje i retoriku, pa čak i uglađenost i prijatna spoljašnjost predstavljaju poželjne osobine onih koji žele da se bave odnosima s javnošću.

Ovde funkcija PR menadžera tek počinje. Da bi se stvorio i održao pozitivan imidž i reputacija jednog preduzeća i održali dobri odnosi sa

ciljnim grupama javnosti, rade se različite analize medijskih sadržaja i press klipinga, savetuje se ruko-vodstvo, komunicira se sa svim ciljnim grupama putem najadekvatnijih medijskih kanala. A sve to obavlja se na osnovu prethodno pri-premljene komunikacijske

strategije, pripremom i primenom alata komunikacije.

Upravo zbog ovakvih zahteva, funkcije PR menadžera često, a ponekad i najbolje, obavljaju oni koji imaju prethodno medijsko iskustvo, iskustvo novinara ili ured-nika. Ovakva iskustva pružaju znanje funkcionisanja i organizacije medi-ja, a u malim sredinama kao što je naša i pretpostavku da PR menadžer lično poznaje veliki broj novinara i urednika, kao i uređivačku politiku

55PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Menadžeri za odnose s javnošću su mnogo više od elokventnog glasnogovornika

prijatne spoljašnosti.

56 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MARKETING

i nepisana pravila poslovanja medi-jskih kuća. Iako odnosi s javnošću nisu samo odnosi sa medijima, pozn-avanje ovog segmenta društva nemi-novno će olakšati realizaciju komu-nikacijskih aktivnosti. Iako nameće zahtev da se balan-sira između preduzeća i nje-govih ciljeva s jedne strane, i medija i javnosti s druge strane, održavanje korekt-nih odnosa sa novinarima, izlaženje u susret njihovim zahtevima, davanje odgovo-ra čak i na neprijatna pitan-ja, sitni pokloni i pažnja, kao znak zahvalnosti, a ne kao vid podmićivanja, mogu biti samo od koristi. Ovakav odnos sa novinarima doprineće da se oni uvek, kada za to ima povoda, odazovu na press kon-ferencije i događaje u organizaciji

preduzeća koje savetnik za odnose s javnošću zastupa. A s obzirom na činjenicu da ne predstavlja plaćeni oglas, tekst napisan i potpisan od strane novinara, koji je za određenu

oblast prihvaćen kao autoritet, doprineće da se o preduzeću stvori pozitivan imidž u javnosti i kreira njegov identitet. Jedino tako će ja-vnost imati onakvu sliku kakvu će se

preduzeće uz pomoć PR menadžera potrudi da joj pruži.

Dakle, savetnik ili menadžer za odnose sa javnošću je obrazo-van, ali i kreativan. On osmišljava

aktivnosti, ali i sprovodi tehničke zadatke, odgov-orno komunicira, prepoznaje medijski upotrebljive priče, predlažući novinarima način na koji ih je najbolje pla-sirati. Njegov posao je dinamičan, iziskuje mnogo znanja, neprestano učenje i komunikaciju sa ljudima najrazličitijih profila, pa ipak PR menadžer je neko s

kim biste rado popili kafu, neko s kim je prijatno razgovarati, neko ko će saslušati, opustiti i zabaviti sa-govornika.

Funkcije PR mendažera često, a ponekad i najbolje, obavl-jaju oni koji imaju prethodno medijsko iskustvo, iskustvo

novinara ili urednika.

MARKETING

KAKO ZADRŽATI POTROŠAČE?

Biznis čine potrošačiUspeh se ne meri brojem osvojenih potrošača, već brojem zadržanih potrošača. Percepcija svakog pojedinačnog potrošača o vašem preduzeću odrediće koliko ste uspešni u tome.

Autor: Liz TahirPreveo: Goran Sečujski

Suštinu svakog biznisa predstavl-ja ljudski aspekt. Pravilo broj 1: Tretirajte potrošače kao indivi-

due. Kada počnemo da razmišljamo na ovaj način, shvatićemo da naš biznis čine naši potrošači, a ne naši proizvodi ili usluge. Fokusirajući se na robu u našoj prodavnici ili na usluge koje pružamo, mi, za-pravo, zanemarujemo najvažniju komponentu našeg biznisa – svakog pojedinačnog potrošača.

Imajući u vidu svakog individ-ualnog potrošača, slede jednostav-ni i postupni koraci koje treba da upamtite ukoliko želite da stvorite lojalne potrošače.

1. Kvalitet usluge ne može da prevaziđe kvalitet osobe koja je pruža. Smatrate li da ćete više dobiti ako isplaćujete minimalne zarade, da-jete najmanje pogodnosti, obezbeđujete minimum obuke zaposlenima? Vreme će pokazati da li ste bili u pravu. Preduzeća ne pomažu potrošačima, već ljudi u nji-ma.

2. Vaši zaposle-ni odnosiće se prema potrošačima onako kako se vi odn-osite prema njima. Zaposleni se ponašaju kao i njihov menadžment. Pozdravljate li vaše zaposlene s en-tuzijazmom svakog dana, jeste li

ljubazni prema njima, želite li da udovoljite njihovim zahtevima, da li ih slušate kada vam nešto govore? Stalna nepristojna usluga je više odraz menadžmenta, nego zapo-slenih.

3. Poznajete li vaše potrošače? Da li ćete prepoznati potrošača koji redovno dolazi u pro-storije vašeg preduzeća? Možete li ga nazvati po imenu? Svi želimo da budemo uvaženi. Nazivajući nekoga po imenu je jednostavan način da nekoga učinimo uvaženim i da sh-vati da ga cenimo. Nedavno sam se učlanila u novi fitnes klub. Prethod-nih deset godina bila sam član nekog drugog kluba u kojem sam članstvo obnavljala na svakih šest meseci

po prijemu pismenog obaveštenja. Razmišljala sam o promeni kluba, da se učlanim u nešto bliži mom stanu i sa mnogo bogatijom opre-mom. Međutim, kada mi je stiglo

obaveštenje da obnovim članstvo, ja to nisam učinila. To je bilo pre osam meseci. Mislite da me je neko iz tog kluba kontaktirao da me pita zašto nisam obnovila članstvo? Da li me je neko pozvao telefonom da proveri zašto dugogodišnji član tog kluba više nije član ili da mi kažu kako im nedostajem? Ne i ne. Moje mišljenje je da u tom klubu i ne znaju da su ostali bez dugogodišnjeg člana i verovatno ih i nije mnogo briga.

4. Da li vaši potrošači znaju ko ste vi? Ako vas sretnu, hoće li vas prepoznati? Hoće li vas znati nazvati po imenu? Biti primećen je pred-nost. U lancu kafeterija Piccadilly Cafeteria slike menadžera i njihovih pomoćnika postavljene su na zidove

duž linije za izbor hrane. Pravilo ove kafeterije je da je kancelarija menadžera locirana nekoliko koraka od blagajnika, na kraju linije za izbor hrane. Vrata ove kancelarije su stalno otvore-na, tako da potrošači mogu da vide šta se dešava u njoj, što znači da je menadžer lako dostupan i nema sum-nje ko je šef. Potrebno je

samo da mahnete rukom i menadžer će doći do vašeg stola da popriča sa vama.

5. Pružite uvek više. U pošiljici za vašeg potrošača stavite

57PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Fokusirajući se na robu ili usluge, mi, zapravo zanema-rujemo najvažniju kompo-nentu našeg biznisa - svakog

pojedinačnog potrošača.

MARKETING

poruku zahvalnosti, pošaljite rođendansku čestitku, članak iz novina u kojem se spominje nje-govo ime ili u kojem je objavljena njegova slika, pošaljite čestitku u slučaju njegovog unapređenja. Post-oje mnogi načini kako da ostanete u kontaktu sa svojim potrošačima i učinite odnose bliskijim.

6. Pozdravljate li vaše potrošače kada uđu u vaš objekat ili to činite makar u roku od 30-40 sekundi od ulaska? Da li postoji mogućnost da potrošač uđe u vaš objekat, razgleda unaokolo i izađe, a da ga niko nije primetio? Ironično je da to koliko je važno pozdravljan-je potrošača na ulazu u prodavnicu uči maloprodavce jedan trgovac poznat po niskim cenama, a kome osnovna delatnost nije usluga. Da li

je to zbog toga što je Sem Volton (Sam Walton, osnivač Wal-Marta, prim. prev.), znao za taj jednosta-van, ali važan gest poštovanja, iska-zan rečenicom „mi cenimo što ste došli kod nas“, a koji nema nikakve veze sa cenom robe?

7. Stavite potrošaču do znan-ja da o njemu mislite najbolje. Dokazivanje da ste vi u pravu, a ne potrošač, nije vredno ako ćete ga zbog toga izgubiti. Debatu sa potrošačem nikada nećete dobiti i ne treba ga nikada staviti u takvu poziciju.

8. Ako potrošač traži nešto posebno, učinite sve kako biste rek-li Da. Činjenica je da ćete najbolje udovoljiti zahtevima potrošača ako ga odnegujete tako da sme slobod-no da postavlja zahteve. Nekada

zahtevi mogu biti suprotni p o s t o j e ć i m pravilima, ali ako to nije pro-tivno zakonima, pokušajte da ih ispunite. Upam-tite da vi činite jedan izuzetak za jednog potrošača; vi ne stvarate nova pravila. Maršal Fild (Marshall Field, osnivač Marshall Field and Company, poznate kom-panije iz Čikaga koja se bavi trgovinom, a

koju je 2005. godine preuzela kom-panija Macy’s Inc., prim. prev.) bio je u pravu kada je izgovorio svoju čuvenu rečenicu: „Dajte dami šta želi.“

9. Da li su vaši saradni-ci obučeni da na odgovarajući način reaguju na žalbe ili svojim ponašanjem iritiraju ljude? Dajte im smernice šta da kažu i kako da se ponašaju u svim mogućim situacijama. Ljudi koji su u di-rektnom kontaktu sa potrošačima igraju najkritičniju ulogu u iskust-vu potrošača. Potrudite se da vaši saradnici znaju šta da urade i šta da kažu kako bi iskustvo potrošača bilo pozitivno i prijatno.

10. Želite li da znate šta vaši potrošači misle o vašem preduzeću? Pitajte ih! Sastavite jedan kratak upitnik o tome da li ste uspešni u zadovoljenju njihovih potreba i stavite ga na izlaz iz vašeg objekta ili pored kase. Neka upitnik bude kratak i jednostavan. Pitanja mogu biti npr. šta im se najviše dopada u vezi s vašim preduzećem, odnosno šta im se ne dopada, šta bi prome-nili, u čemu biste mogli biti bolji, kakva su njihova najnovija iskustva, itd. Da biste povećali verovatnoću da će upitnik biti vraćen, priložite uz njega i povratnu kovertu. Ako je potrošač ostavio svoje lične podatke i adresu, obavestite ga da ste primili upitnik.

Upamtite da se uspeh ne meri brojem osvojenih potrošača, već brojem zadržanih potrošača. Percep-cija svakog pojedinačnog potrošača o vašem preduzeću odrediće koliko ste uspešni u tome.

Originalan tekst pod nazivom Growing Your Business One Customer at a Time objavljen je na www.LizTa-hir.com.

Liz Tahir (na slici) je marketing konsultant, gov-ornik i vođa seminara sa međunarodnim iskustvom, čija je misija da pomogne kompanijama da postanu efektivnije i profitabilnije. Živi u Nju Orleansu u SAD-u, a možete je kontaktirati putem imejla na adresu liz@liztahir.com ili posredstvom Internet sajta www.LizTahir.com.

58 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

http://www.preduzetnik.com

SLOBODNA TEMA

SUDBINA MALIH PREDUZEĆA U SRBIJI

Velika riba jede

malu ribu

SLOBODNA TEMA

61PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Nije nužno da na ovom mestu dajemo sugestije koje vrste promena treba izvršiti, već da steknemo uvid u dosadašnje i trenutno stanje. Veliki koriste svoj položaj na tržištu i nameću uslove koji njima odgovaraju, a mali moraju da se povinuju ovim uslovima.

Autor: Miodrag Popović

Naslovio sam ovaj tekst u želji da jednom rečenicom prikažem stanje u privredi Srbije,

u kojoj se velikim preduzećima omogućava privilegovan položaj na štetu malih preduzeća. Do ovog saznanja došao sam na osnovu iskustva moga prijatelja, koji je inače preduzetnik. Priča izgleda ovako.

POSLOVANJE NA POČEKPrijatelj, kojeg sam malopre spo-menuo, kupio je zapušten ribnjak na izvoru reke Timok sa namerom da se bavi uzgojem ribe. Da bi ga osposobio za proizvodnju, raskrčio je plac, očistio ribnjake i obavio sve potrebne pripremne radnje. Pri tome je imao velika novčana ulag-anja za jedno malo preduzeće.

U toku pripreme došao je do izvesnih informacija koje su nega-tivno uticale na njegov početnički optimizam. Sve države u okruženju daju premije za proizvodnju ribe, a hrana za ribe se oporezuje po posebnoj poreskoj stopi, koja je niža nego u Srbiji. Posmatrajući us-love u celom regionu, proizvodnja u domaćim uslovima činila se u datom trenutku nekonkurentnom.

Kako je vreme odmicalo, moj prijatelj je počeo razmišljati i o plasmanu proizvoda na tržište, što je još više zakomplikovalo situ-aciju u kojoj se našao. Naime, ve-liki trgovinski lanci koji distibuiraju proizvode te vrste, a ima ih više, zahtevaju šest meseci odloženog plaćanja za robu koju uzimaju za distribuciju. Možda je malo preter-ano, ali to je činjenično stanje koje vlada na našem tržištu. Sada se moj prijatelj upitao – Kako da rešim ovaj problem? Da li treba da uzmem kredit da bih završio ciklus proizvodnje, a potom da naplatitim uloženi rad i novac?

Apsurdno je da mali biznis kreditira veliki. Reklo bi se da „ve-like ribe“, u ovom slučaju trgovin-ski lanci, jedu „male ribe“, u ovom slučaju proizvođače. To nije samo slučaj sa proizvođačima ribe, već

i sa velikim brojem, ako ne i svim proizvođačima koji svoje proizvode plasiraju posredstvom velikih trgov-inskih lanaca. Ti proizvođači su ma-hom mala i srednja preduzeća. Ovo ističem iz sledećeg razloga: država sprovodi kampanju za osnivanje ma-lih i srednjih preduzeća, nazivajući ih pokretačkom snagom privrede, a velika preduzeća ih guše. Tako se dolazi do paradoksalne situaci-je – priča se jedno, a u stvarnosti postoji drugo. Veliki trgovinski lanci koriste svoj položaj i diktiraju us-love prodaje u svojim objektima, mali trgovci su na margini po kapa-citetima i mogućnostima, te tako proizvođačima ostaje da se obrate prvima za plasman svojih proizvo-da.

KOME DRŽAVA POMAŽE?U jeku svetske ekonomske krize proizvođači su se suočili sa prob-lemom obrtnog kapitala i nagomi-lanim potraživanjima od trgovaca. Država je priskočila u pomoć trgov-cima kako bi oni isplatili svoje du-gove dajući im povoljne kredite. Šta je sa proizvođačima? Da li se i njima odobravaju povoljni krediti za otpočinjanje ciklusa proizvod-nje? Kao reakcija na navedeno, počelo je povlačenje proizvoda od strane proizvođača iz prodavnica velikih trgovinskih lanaca, tako da se njihovi proizvodi nisu mogli naći u prodaji.

Da nešto treba menjati, svi-ma je jasno, ali kao i uvek, čeka se potez države. Nije nužno da na ovom mestu dajemo sugestije koje vrste promena treba izvršiti, već da steknemo uvid u dosadašnje i trenutno stanje. Veliki koriste svoj položaj na tržištu i nameću uslove koji njima odgovaraju, a mali mora-ju da se povinuju ovim uslovima. Tako i naziv ovog članka ukazuje na ovu pojavu. Velika riba jede malu ribu. Kao zaključak, možemo reći da se mnogi „mali“ ne odlučuju da osnuju preduzeće iz bojazni da ih ne pojedu „veliki“. Oni ne vide sebe u takvom okruženju.

SLOBODNA TEMA

EKONOMSKA KRIZA I PREDUZETNIŠTVO

Inicijalna kapisla ekonomskog rastaInovacije obično potiču iz preduzetnički orijentisanog preduzeća i ono što je primetno u današnjoj ekonomiji je da ovakva preduzeća rastu neverovatnom brzinom i brzo ulaze u redove najvećih svetskih korporacija.

Autor: Đurđica VukajlovićKontakt: djurdjicaz@suonline.net

Nikada ranije nije postojala veća potreba za inovacija-ma i veća tražnja za svežim

preduzetničkim idejama, kao što je to slučaj sa trenut-nom ekonomskom krizom. Države širom planete bore se da stanje svojih privre-da održe na nivou dugoročne potražnje pronalaženjem novih izvora rasta. S tim u vezi stoji i sledeća činjenica – privred-na iskustva mnogih država potvrđuju da se ostvaruju visoke stope ekonomskog rasta zahvaljujući tesnoj povezanosti preduzetništva i inovacija. Razvojem i komercijal-izacijom novih proizvoda i usluga, remontom organizacionih procesa

ili usvajanjem novih pristupa u part-nerstvima, preduzeća mogu trans-formisati svoje poslovanje.

Vreme krize je prilika da se

kreatori privredne politke i poslov-ni lideri ujedine u identifikovanju, pružanju podrške i inspirisanju pre-duzetnika i inovatora, koji će sig-

urno imati pokretaču ulogu u opor-avku kako lokalnih, tako i svetske ekonomije. Fokus treba da bude na stvaranju okruženja u kojem će

svaki građanin imati šansu da postane pre-duzetnik u dobrim ili lošim vremenima i da se obezbede bolji ekonomski uslovi za to.

Vladina poli-tika koja podstiče preduzetništvo treba da rezultira u pod-streku inovativnosti. Pojedinačne poli-tike vlade prema preduzetništvu i ino-vacijama variraju,

međutim bez povoljnog regulator-nog okruženja, inovacija u uslovima krize ne može podstaći privredni rast. Evo nekoliko načina kako vlada

Ewing Marion Kauffman Fondation (www.kauffman.org) anal-izirala je podatke na teritoriji SAD-a, na osnovu bogatstva 500 najvećih kompanija. Studija objavljena u junu 2009. godine predstavila je tri osnovna rezultata istraživanja:

Za vreme recesije, tražnja na tržištu često dovodi do kratkoročnog opadanja u poslovanju poslovnih jedinica, ali to ne mora da ima negativan uticaj na formiranje i opstanak novih kompanija.

Više od polovine kompanija na listi 500 prvih po bogat-stvu, osnovane su za vreme recesije ili pada tržišta.

Start-up zapošljavanje je manje nestabilno i osetljivo u odnosu na otvaranje novih radnih mesta, bez obzira na stepen ekonomskog razvoja.

•

•

•

1.Povezivanje. Sposobnost povezivanja

naizgled nepovezanih pitanja, problema ili ideja iz različitih oblasti.

2.Postavljanje pitanja. Inovatori kon-

stantno postavljaju pitanja koja predstav-ljaju izazov običnom razumu. Oni pitaju:

Zašto? Zašto da ne? Šta ako?

3.Posmatranje. Rukovodioci skloni istraživanju proučavaju opšte po-

jave, posebno ponašanje potencijalnih potrošača.

4.Eksperimentisanje. Inovativni pre-

duzetnici aktivno isprobavaju nove ideje stvaranjem prototipova i lansiranem pilot

projekata.

5.Umrežavanje. Inovatori se povezuju sa

ljudima različitih ideja i pogleda.

Pet veština inovativnih ljudi (Prema istraživanju profesora sa Harvard Business School u koje je bilo uključeno više od 3.000 rukovodilaca i preko 500 inovativnih preduzetnika. Izvor: Harvard Business Review, decembar 2009.)

SLOBODNA TEMA

može da pomogne:Jačanje sistema obra-

zovanja i ulaganje u njega. Ino-vacija zahteva dobro obrazovano i konkurentno tržište rada, mnogo veština i ideja.

Ohrabriti preduzeća na povezivanje sa globalnim, prekograničnim tržištima. Suština je u pokretanju start-up aranžmana ili proširenju postojećeg poslovanja preduzeća, tako da mogu dostići najveća moguća tržišta za nji-hove usluge ili robe.

Nego -vanje poverenja u tržište kapi-tala. Vlade su odgovorne za stvaranje uslova kako bi se priv-ukle strane in-vesticije.

Pojed-nostaviti proce-dure i zahteve. Dugoročni i kom-plikovani proce-si mogu kreirati prepreke kojima se povećavaju troškovi po-slovanja. Nijed-na vlada u us-lovima krize ne bi trebalo da priušti sebi ovaj „luksuz“.

Dozvoliti neuspeh. Ako pokušaj inovacije ne uspe, nema poraza, potrebno je ohrabriti inova-tore i posle neuspeha.

Podstaći javno i privatno partnerstvo.

Omogućiti da poreski ok-

•

•

•

•

•

•

•

vir pogoduje inovacijama. Različite zemlje će razvijati različite pris-tupe koji mogu da uključuju poreske olakšice za nove radnike i nove ide-je.

Preduzetničke ideje i tržišne mogućnosti moraju se odmah is-koristiti. Vremena nema, a ako je inovativnost inicijalna kapisla ekonomskog rasta, onda su pre-duzetnici sinonimi za inova-tivnost. Velikim preduzećima će

preduzetničko razmišljanje biti od velikog značaja, jer preduzetnici razmišljaju dugoročno, fokusirajući se na izgradnju poslovnih platformi koje će im poslužiti kada se tržišni uslovi poboljšaju.

Tržišni lideri današnjice, nisu nužno tržišni lideri sutrašnjice. Ino-vacije izazivaju široke ekonomske i

socijalne promene, te se na njih gle-da kao na veliku, gotovo autonomnu snagu koja oblikuje svet. Inovacije obično potiču iz preduzetnički ori-jentisanog preduzeća i ono što je primetno u današnjoj ekonomiji je da ovakva preduzeća rastu nevero-vatnom brzinom i brzo ulaze u re-dove najvećih svetskih korporacija.

U uslovima krize svakako će mnogi preduzetnici biti prinuđeni da promene svoj sistem poslovan-

ja, da naprave određene or-g a n i z a c i o n e promene i da pronađu svoje mesto u turbu-lentnoj tržišnoj utakmici. Mnogi su izvukli ko-rist iz krize, bili dovoljno hrabri, imali ideju i postali uspešni preduzetnici. Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da kriza pogađa sve – i velike, i male. Pitanje koje se postav-lja je da li sle-gati ramenima, bežati od prob-lema i kriti se

iza nemogućnosti napretka i opstan-ka zbog teških vremena, ili podići glavu i pronaći način prevazilaženja krize. Ukoliko ideja postoji, ne tre-ba bežati, treba ići dalje i tražiti put do uspeha, jer preduzetnik nije pre-duzetnik ako ne rizikuje i iz krizne situacije izvuče korist.

1.Povezivanje. Sposobnost povezivanja

naizgled nepovezanih pitanja, problema ili ideja iz različitih oblasti.

2.Postavljanje pitanja. Inovatori kon-

stantno postavljaju pitanja koja predstav-ljaju izazov običnom razumu. Oni pitaju:

Zašto? Zašto da ne? Šta ako?

3.Posmatranje. Rukovodioci skloni istraživanju proučavaju opšte po-

jave, posebno ponašanje potencijalnih potrošača.

4.Eksperimentisanje. Inovativni pre-

duzetnici aktivno isprobavaju nove ideje stvaranjem prototipova i lansiranem pilot

projekata.

5.Umrežavanje. Inovatori se povezuju sa

ljudima različitih ideja i pogleda.

Pet veština inovativnih ljudi (Prema istraživanju profesora sa Harvard Business School u koje je bilo uključeno više od 3.000 rukovodilaca i preko 500 inovativnih preduzetnika. Izvor: Harvard Business Review, decembar 2009.)

6� PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNA ETIKA

MORALNI STANDARDI KORPORATIVNOG POSLOVANJA

Osnovni elementi moralaNajčešća dilema u vezi s etičkim ponašanjem je da li se ono može predvideti i koji su to univerzalni moralni standardi ponašanja koji čine temelj moralno odgovornog poslovanja.

Autor: Radenko MarićKontakt: radenko.maric@yahoo.com

Da bi uspešno realizovale svo-je poslovne ciljeve moderne kompanije treba da poseduju

najvažnije standarde korporativnog poslovanja, kao što su: savremeni tehnološki procesi proizvodnje, moderni informacioni sistemi, raz-vijena distributivna i pro-dajna mreža, uvažavanje novih tehnološko-informa-cionih promena, uspešan menadžment i zadovoljni zaposleni. Sa druge strane, kao glavni nosioci datih performansi figuriraju stan-dardi u okviru moralnih vrednosti, koji čine temelj i početak svake poslovne aktivnosti. Da bi se razu-mela priroda korporativnog poslovanja i odnos kom-panija prema potrošačima i široj javnosti neophodno je analizirati srž poslovanja iz ugla kompanije, proniknuti u prirodu sprovođenja po-slovnih aktivnosti, u obaveze i odgovornosti koje iz toga proizilaze, a temelje se na poštovanju osnovnih moralnih stan-darda u odnosima kompanija prema zaposlenima, potrošačima, javnosti, društvu i državi.

Kada je reč o moralnim stan-dardima bilo u vidu principa ili

pravila, moglo bi se reći da oni, u najširem smislu, predstavljaju os-novne elemente morala koji su neophodni za određivanje sadržaja moralnih stavova. To su, zapravo, zahtevi, adekvatne ljudske sklonosti i stanovišta koja utiču i motivišu

ljude da se ponašaju u skladu sa tim „dobrim“ standardima. Način na koji se moralni standardi određuju, analiziraju, prihvataju i zadržavaju ili napuštaju, pred-stavlja osnovu moralnog razvoja

pojedinca i društva, odnosno, pred-stavlja osnovu za verovanje u dija-log i kompromis prilikom rešavanja društvenih i poslovnih konflikata; za privrženost slobodi, miru, nenasil-nom ponašanju i promenama; za značaj poboljšanja kvaliteta životne

sredine i podržavanja nacio-nalne i etničke raznolikosti.

UTICAJ NA MORALNE POSLOVNE STANDARDEInterese kompanije za davan-jem podrške moralnim po-slovnim standardima pokreće mnoštvo faktora. Neki od tih faktora potiču iz poslovnog okruženja, dok drugi potiču iz širih društvenih okvira (za-koni, politika, itd.). Da bi se saznalo više o tim pokretačkim silama i osnovnim elemen-tima korporativnih moralnih standarda, zaposlenima koji su učestvovali u Istraživanju poslovne etike iz 2005. go-dine koje su organizovale institucije AMA i HRI (Ameri-can Management Association

i Human Resource Institute, SAD), postavljeno je više pitanja o tome šta danas pokreće poslovnu etiku i moralne standarde u kompanijama, kao i šta očekuju da će da ih pokreće za narednih 10 godina. Upitani o ra-

Pošto se etičke krize razvijaju postepeno, ubrzavaju se i, ponekad, izmiču kontroli, od velike je važnosti imati sistem posmatranja koji omogućuje rano signaliziranje i preduzi-manje mera korekcije, te up-oznatost svih zaposlenih sa ključnim moralnim standard-

ima.

POSLOVNA ETIKA

65PreduzetnikOnline - Decembar 2009

zlozima zbog kojih kompanije svoje poslovanje vrše na društveno odgov-oran način, najčešći odgovor ispi-tanika bio je „zaštita brenda i dobre reputacije”. U svetlosti skan-dala koji su se poslednjih godina desili i katastrofa koje su oni proizveli u kompani-jama i u odno-su na njihov menadžment, ovo predstavlja očekivan i razu-man odgovor. Na to se redom dalje nadovezuju odgovori na trećem, četvrtom i petom mestu, koji se odnose na poverenje potrošača, poverenje investitora i odobravanje javnosti (Tabela br. 1).

Ipak, mnogo interesant-niji, i možda još više iznenađujući bio je drugi po rangiranju razlog za društveno odgovorno i etičko vođenje poslovanja koji govori da je to „ispravna stvar”. Ovo ukazuje na to da mnogi zaposleni etiku ne pos-matraju sa pragmatične, poslovne tačke gledišta, već iz perspektive na koju utiču pojmovi poput morala i vrednosti. Još jedno interesantno otkriće predstavlja to da su zaposle-ni, upitani šta će biti za deset go-dina, došli do istovetnog osnovnog redosleda ra-zloga, što uka-zuje na to da će njihovo etičko ponašanje to-kom vremena biti stabilno.

Kad je zapo s l en ima rečeno da navedu faktore koji pokreću poslovni ambi-jent u smislu njegovog uticaja na etiku, odnosno, koji su to najvažniji poslovni faktori koji utiču na moralne standarde i oblikuju dil-

emu zaposlenih: „Da li kompanija posluje etički?“, „Da li zaposleni treba da se smatra odgovornim zbog sprovođenja neetičke poslovne

prakse?“, odgovori su bili nešto dinamičniji (Tabela br. 2). Na vrhu tabele mogu da se vide isti osnov-ni prioriteti, zajedno sa pretnjom izbijanja skandala i ulogom inves-titora i potrošača. Međutim, ovog puta se važnim činiocem smatra i tržište, kako u pogledu konkuren-cije, tako i u pogledu globalizacije. Sasvim je verovatno da su te dve pokretačke snage u svesti zaposlen-ih i menadžmenta povezane.

U prethodnoj tabeli priložena je i rangiranost poslovnih faktora kakvu zaposleni očekuju za narednih 10 godina. Pet najvažnijih pokretača korporativnog ponašanja ostaju isti, samo se njihova pozicija menja, u zavisnosti kako zaposleni gledaju na budućnost. Prisutno je verovanje

da će za deset godina globalizacija postati najvažniji poslovni pokretač etike, dok se za skandale očekuje da će izgubiti na važnosti.

Zaposleni su takođe upitani o tome koji bi faktori iz spoljnog okruženja mogli da utiču na moralne standarde. Smatrali su da danas za-

koni i regula-tiva predstavl-jaju najvažniji moralni stan-dard korpo-rativnog po-slovanja, a tako će ostati i u budućnosti. Međutim, kad su upitani o iz-gledima za na-rednih 10 godi-

na, interesantno je spomenuti da su se „problemi životne sredine”, kao danas još uvek zanemaren moralni standard, sa devetog mesta pomerili na drugo. Istovremeno, korporativna društvena odgovornost (Corporative Social Responsibility – CSR) napravila je pomak sa osmog na treće mesto (Tabela br. 3, na sledećoj stranici). Čini se da mnogi poslovni stručnjaci očekuju da pitanja životne sredine postanu mnogo važnija, a taj trend vezuje se za pokret korporativne društvene odgovornosti.

KLJUČNI MORALNI STANDARDI

Najčešća dilema u vezi s etičkim ponašanjem je da li se ono može predvideti i koji su to univer-

zalni moral-ni standardi ponašanja koji čine temelj moralno od-govornog po-slovanja. Ko-r p o r a t i v n a etika pred-stavlja složenu tematiku, sa mnogim di-menzijama i

dalekosežnim posledicama. Pošto se etičke krize razvijaju postepeno, ubrzavaju se i, ponekad, izmiču kontroli, od velike je važnosti imati

Tabela 1: Pet osnovnih faktora koji utiču na etičko vođenje korporativnog poslovanja

R.br. Faktor Rang važnosti

1. Zaštita brenda i dobre reputacije 4,26

2. Ispravna stvar 4,17

3. Poverenje i lojalnost potrošača 4,08

4. Poverenje investitora 4,01

5. Odobravanje javnosti 3,98

Tabela 2: Pet osnovnih poslovnih faktora koji utiču na korporativno sprovođenje poslovnih aktivnosti

Poslovni faktori Današnjarangiranost

Rangiranost za 10 godina

Skandali u korporaciji 1 4

Konkurencija na tržištu 2 2

Zahtevi investitora 3 5

Pritisak potrošača 4 3

Globalizacija 5 1

66 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNA ETIKA

sistem posmatranja koji omogućuje rano signaliziranje i preduzimanje mera korekcije, te upoznatost svih zaposlenih (kako pojedinaca na nižoj hijerarhijskoj lestvici, tako i top menadžmenta kompanije) sa ključnim moralnim standardima, koji se fokusiraju na:

1. Vrednosti kompanijeVrednosti: suštinske vred-

nosti su jasne, odgovarajuće i kom-panija ih se pridržava.

Otvorenost: ljudi govore bez straha, osporavajući tradiciju.

Poštenje: kompanija de-luje pošteno i prema unutrašnjem i prema spoljašnjem okruženju.

•

•

•

2. Unutrašnju politikuKomunikacija: informaci-

je o kompaniji (npr., njene vizije, ciljevi, budućnost) su javne, tačne i pravovremene.

Sprovođenje: postoje pro-cedure prijavljivanja neetičkog ponašanja i reagovanja na njega.

Odnosi između zaposlen-ih: učinak se pošteno procenjuje i različitost se poštuje.

3. Spoljne odnoseJavnost: kompanija deluje

odgovorno prema životnoj sredini i zajednici.

Odnosi prema tržištu/potrošačima: proizvodi su bezbedni;

•

•

•

•

•

postupci nadmetanja su pošteni.Odnosi prema investitori-

ma: informacije koje se pružaju in-vestitorima su tačne, pravovremene i potpune.

Kompanija koja je dobra, u svakoj od ovih oblasti deluje etički, uz poštovanje i pošteno u svim svojim poslovima i sa svim zainteresovanim stranama – kako unutrašnjim, tako i spoljašnjim. Ako su zaposleni up-oznati sa ovim stavkama, dobijamo odgovore na pitanja:

Da li moralni problem postoji?

Koliko je ozbiljan i štetan po kompaniju i javnost?

Gde je lociran unutar kom-panije?

Na koji način pristupiti njegovom rešavanju?

Kompanije koje su sposobne da odgovore na ova pitanja i da po potrebi preduzmu odgovarajuće mere, mogu da spreče pojavu etičke krize i nemoralnog korporativnog ponašanja i predstavljaju temelj moralno i društveno odgovornog sprovođenja poslovnih aktivnosti prema potencijalnim potrošačima, javnosti, zaposlenima, društvu i državi. Odnosno, kao takve, one mogu da štite i promovišu najvažniji moralni standard – „dobro“ lokalne zajednice i šire duštvene zajednice u kojoj posluju.

•

•

•

•

•

Tabela 3: Prikaz osnovnih faktora iz okruženja koji oblikuju korporativne moralne standarde

Poslovni faktori Današnja rangi-ranost

Rangvažnosti

Rangiranost za 10 godina Rang važnosti

Pravo: zakoni, regulativa 1 3,88 1 4,32

Ekonomsko okruženje 2 3,64 4 4,01

Politički ambijent 3 3,52 9 3,79

Društvene vrednosti 4 3,45 6 3,93

Privatnost 5 3,43 8 3,84

Nivo globalne bezbednosti 6 3,43 5 4,00

Tehnologija 7 3,38 7 3,93

Pokret društvene odgovornosti 8 3,33 3 4,04

Pitanja zaštite životne sredine 9 3,32 2 4,07

Društveni pritisci 10 3,27 10 3,19

http://www.preduzetnik.com

68 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

STATISTIKA

Nezaposlenost i zapošljavanje*

1.827.958Broj zaposlenih lica u Srbiji u septembru.

8,28%Procenat smanjenja broja zaposlenih

u septembru u odnosu na isti period prošle godine.

26,34%Stopa zvanično registrovane nezaposlenosti

u septembru.

33.813Broj novoprijavljenih na evidenciju NSZ

u oktobru.

12,75%Učešće nezaposlenih lica od 25 do 29 godina u

ukupno registrovanoj nezaposlenosti(najveće učešće).

*Mesečni statistički bilten Nacionalne službe za zapošljavanje - oktobar 2009.

68 PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Preduzetnikonline

Onlajn časopis za preduzetnike.

Prilike su svuda oko nas, ne smemo ih propustiti.

www.preduzetnik.com

Izdavač: Business Media doo Novi Sad

http://www.businessmedia.rs