predavanje kamenov

1

SpecifiSpecifiččnosti komunikacije sa decomnosti komunikacije sa decom::

PreverbalnaPreverbalna komunikacijakomunikacijaroditeljroditelj--detedete

OsnovOsnovii klinikliniččke prakse ke prakse Prof. dr Borislav Kamenov Prof. dr Borislav Kamenov dr Dragana Djordjevidr Dragana Djordjevićć

WHO definicija zdravljaWHO definicija zdravlja

ZdravljeZdravlje jeje nene samosamo odsustvoodsustvo bolestibolesti, , vevećć stanje potpunog stanje potpunog fizifiziččkog, kog, psihipsihiččkog i kog i socijalnog blagostanjasocijalnog blagostanja

CiljCilj -- nana nivounivou individueindividue, , populacijepopulacije, , planeteplanete

Pregled deteta Pregled deteta

Pedijatriski somatski pregled, Pedijatriski somatski pregled, neuroloneurološški pregled, ki pregled, procena ponaprocena ponaššanja i anja i psiholopsihološška razvojna dijagnostika ka razvojna dijagnostika

RAZVOJ RAZVOJ –– pedijatrijska specifipedijatrijska specifiččnost!nost!

Pregled detetaPregled deteta

Tako koncipiran dijagnostiTako koncipiran dijagnostiččki postupak ki postupak vodi do uspostavljanja vodi do uspostavljanja ((interdisciplinarnoginterdisciplinarnog) ) plana leplana leččenja, enja, ““po meri skrojenpo meri skrojen”” plan leplan leččenja enja koji je koji je podepodeššen individualnim en individualnim potrebama deteta i njegove porodice potrebama deteta i njegove porodice

LeLeččenje deteta enje deteta

MinimiMinimizzaacijacija intenintenzizivvnih nih medicinmedicinskih skih procedurproceduraa na apsolutnona apsolutno neneophodneophodne & & mamaksiksimimizacijazacija nege deteta i brige za nege deteta i brige za njegovu porodicunjegovu porodicu

DeteDete i i njegovanjegova porodicaporodica

Individualni pristup Individualni pristup Pristup detetu preko posrednika Pristup detetu preko posrednika -- roditelja roditelja PorodiPorodiččni / Sistemski pristup ni / Sistemski pristup

POVERENJE! POVERENJE! VEZA! VEZA!

2

SpecifiSpecifiččnosti komunikacije nosti komunikacije sa decom: sa decom: PreverbalnaPreverbalna komunikacijakomunikacijaroditeljroditelj--detedete

Komunikacija (roditelja) sa detetom Komunikacija (roditelja) sa detetom popoččinje mnogo pre nego dete poinje mnogo pre nego dete poččne ne da govori da govori Intenzivna komunikacija roditeljIntenzivna komunikacija roditelj--dete dete momožže se videti i prenatalnoe se videti i prenatalno


Ljudsko novorodjenLjudsko novorodjenčče je spremno na e je spremno na interakciju (Brazelton, 1975) interakciju (Brazelton, 1975) Set interaktivnih ponaSet interaktivnih ponaššanja: Svi delovi tela anja: Svi delovi tela krekrećću se u glatkim cirkularnim mustrama u se u glatkim cirkularnim mustrama kako novorodjenkako novorodjenčče pokue pokuššava da pridje ava da pridje majci, njegova licemmajci, njegova licem--uu--lice lice papažžnjanja prema prema majci je majci je ritmiritmiččnana sa ciklisa cikliččnim pokretima nim pokretima ekstremitetaekstremiteta u vidu prilau vidu prilažženja i povlaenja i povlaččenja. enja.


Ova faza paOva faza pažžnje pranje praććena je fazom okretanja ena je fazom okretanja od majke i oporavka, od majke i oporavka, Faze paFaze pažžnjanja--bez pabez pažžnje smenjuju se u ritmunje smenjuju se u ritmukriva homeostaze pakriva homeostaze pažžnje nje -- ciklicikliččna, nekoliko na, nekoliko ciklusa u minuticiklusa u minuti


Kada majka naruKada majka narušši oi oččekivanja ekivanja novorodjennovorodjenččeta za ritmieta za ritmiččkom interakcijom kom interakcijom prezentujuprezentujućći i mirno lice bez odgovoramirno lice bez odgovora (still(still--face paradigma), dete postaje vidljivo face paradigma), dete postaje vidljivo uzbudjeno, njegovi pokreti postaju brzi i uzbudjeno, njegovi pokreti postaju brzi i iznenadni, odvraiznenadni, odvraćća lice, da bi a lice, da bi potom opet potom opet pokupokuššalo da majku pridobije za interakciju alo da majku pridobije za interakciju


Kada ponovljeni pokuKada ponovljeni pokuššaji ne uspeju, dete se aji ne uspeju, dete se konakonaččno no povlapovlaččii u stav bespomou stav bespomoććnosti, nosti, odvraodvraććenog lica, slupenog lica, slupččanog tela i bez anog tela i bez pokretapokretaUkoliko se majka vrati uobiUkoliko se majka vrati uobiččajenom ajenom interaktivnom odgovoru, dete interaktivnom odgovoru, dete oožživljava ivljava nakon inicijalnog perioda nakon inicijalnog perioda ččudjenjaudjenja, i vra, i vraćća a se svom ciklise svom cikliččnom ponanom ponaššanjuanju


Roditelj je drugi interaktant u interakciji Roditelj je drugi interaktant u interakciji roditeljroditelj--dete dete Roditelj takodje pokazuje specifiRoditelj takodje pokazuje specifiččne ne kompetencije za ophodjenje prema kompetencije za ophodjenje prema novorodjennovorodjenččetu etu Roditeljske kompetencije (PapouRoditeljske kompetencije (Papouššek & ek & PapouPapouššek, 1975) ek, 1975)

3


Pojavljuju se obiPojavljuju se običčno nakon perioda od 200 no nakon perioda od 200 do 600 milisekundi tj. Latencija roditeljskih do 600 milisekundi tj. Latencija roditeljskih kompetencija je iznad latencije urodjenih kompetencija je iznad latencije urodjenih jednostavnih refleksa i ispod one za svesne, jednostavnih refleksa i ispod one za svesne, racionalne odluke i intencionalne radnje racionalne odluke i intencionalne radnje Intuitivne roditeljske kompetencije Intuitivne roditeljske kompetencije (Papou(Papouššek & Papouek & Papouššek, 1979) ek, 1979) ŠŠirok spektar / Repertoar irok spektar / Repertoar

Roditeljske kompetencijeRoditeljske kompetencije

Roditeljski Roditeljski ““babytalkbabytalk””: : Govor je usporen, jasno artikulisan, Govor je usporen, jasno artikulisan, jednostavno segmentiran, u vijednostavno segmentiran, u viššim im frekvencijama i sa impresivnom govornom frekvencijama i sa impresivnom govornom melodijom u poredjenju sa govorom kojim melodijom u poredjenju sa govorom kojim se obrase obraćća odrasloj osobi a odrasloj osobi


Kontakt oKontakt oččimaima: : Signalizira majci stepen paSignalizira majci stepen pažžnje njenog nje njenog deteta deteta Da bi kontakt oDa bi kontakt oččima uima uččinima lakinima lakššim, majka im, majka spontano prezentuje svoje lice na distanci spontano prezentuje svoje lice na distanci od oko 20od oko 20--25cm25cm


ČČim majka uhvati pogled deteta, ona im majka uhvati pogled deteta, ona odgovara skoro automatski jednim odgovara skoro automatski jednim ““pozdravnim odgovorompozdravnim odgovorom””TipiTipiččni ni ““pozdravni odgovorpozdravni odgovor”” : : Laka retrofleksija glave, podignute obrve, Laka retrofleksija glave, podignute obrve, šširoko otvorenih oiroko otvorenih oččiju, obiiju, običčno proprano propraććeno eno verbalnim pozdravom i/ili osmehomverbalnim pozdravom i/ili osmehom


Imitativno ponaImitativno ponaššanjeanje::Tendencija (vrlo jaka, jedva da se moTendencija (vrlo jaka, jedva da se možže e suprimirati) da imitira novorodjensuprimirati) da imitira novorodjenčče e Detetu nudi Detetu nudi ““biolobiološško ogledaloko ogledalo”” ili ili ““biolobiološški ehoki eho”” –– neneššto to ššto novorodjento novorodjenčče e momožže simultano da kontrolie simultano da kontrolišše i kroz svoje e i kroz svoje ponaponaššanje njime ponavljano manipulianje njime ponavljano manipulišše e VaVažžan korak u razvoju govora i procesu an korak u razvoju govora i procesu socijalizacije! socijalizacije!


4

Roditeljske kompetencije Roditeljske kompetencije

Intuitivna ponaIntuitivna ponaššanja su detektovana u anja su detektovana u roditeljskim interakcijama sa roditeljskim interakcijama sa novorodjennovorodjenččadi i odojadi i odojččadi ne samo kod adi ne samo kod majki, vemajki, većć i kod oi kod oččeva, drugih eva, drugih staratelja, i staratelja, i ččak dece ak dece -- univerzalno univerzalno spram starosti, pola i kulture (Fernald spram starosti, pola i kulture (Fernald et al., 1989)et al., 1989)

ZnaZnaččaj interakcije aj interakcije roditeljroditelj--dete dete

KljuKljuččna za normalan fizina za normalan fiziččki, psihiki, psihiččki i ki i socijalni razvoj detetasocijalni razvoj deteta: : KoKo--regulativne funkcije u sklopu regulativne funkcije u sklopu razvojnih zadataka odojarazvojnih zadataka odojaččke dobike dobi --regulacija hranjenja, ciklusa budnosti i regulacija hranjenja, ciklusa budnosti i spavanja, afektivna regulacija ponaspavanja, afektivna regulacija ponaššanja, anja, regulacija paregulacija pažžnje i integracije iskustava, nje i integracije iskustava, regulacija sigurnosti vezivanja i eksploracije, regulacija sigurnosti vezivanja i eksploracije, regulacija nezavisnosti i autonomijeregulacija nezavisnosti i autonomije

ZnaZnaččaj interakcije aj interakcije roditeljroditelj--dete dete

KljuKljuččna za normalan fizina za normalan fiziččki, psihiki, psihiččki i ki i socijalni razvoj detetasocijalni razvoj deteta::KljuKljuččna na didaktididaktiččka podrka podršškaka –– roditelj je roditelj je savrsavrššeni didaktieni didaktiččki uki uččitelj (itelj (““counterpartcounterpart””) ) Kognitivni razvojKognitivni razvoj odojodojččeta i eta i razvoj misli i razvoj misli i govoragovoraMentalni razvojMentalni razvoj odojodojččetaetaSocioSocio--emocionalniemocionalni razvoj razvoj Razvoj vezivanjaRazvoj vezivanja i i procesa socijalizacijeprocesa socijalizacije

Interakcija sa roditeljem je i potreba i uslov za Interakcija sa roditeljem je i potreba i uslov za normalan i optimalni razvoj detetanormalan i optimalni razvoj detetaLjubav, paLjubav, pažžnja i afektivnost roditeljanja i afektivnost roditelja, , i iznad i iznad svega svega stimulastimulacijacija, , impulsimpuls i ohrabrenje od strane i ohrabrenje od strane roditelja esencijalni su za dalji razvoj roditelja esencijalni su za dalji razvoj Nedostatak roditelja / staratelja i/ili neadekvatno Nedostatak roditelja / staratelja i/ili neadekvatno roditeljstvo kompromituje normalan razvoj roditeljstvo kompromituje normalan razvoj deteta dovodedeteta dovodećći do sindroma socijalne i do sindroma socijalne deprivacije (Spitz, 1967; Spitz, 1976; deprivacije (Spitz, 1967; Spitz, 1976; HellbrHellbrüügge, 1966; gge, 1966; HellbrHellbrüügge, 1973gge, 1973))

Poznavanje intuitivnih Poznavanje intuitivnih roditeljskih kompetencija i roditeljskih kompetencija i dijagnostika interakcije dijagnostika interakcije roditeljroditelj--dete dete –– znaznaččaj za praksuaj za praksu

VaVažžno za dijagnostiku optimalne interakcije no za dijagnostiku optimalne interakcije roditeljroditelj--dete / iskljudete / isključčivanje razliivanje različčitih oblika itih oblika socijalne deprivacijesocijalne deprivacije (zanemarivanje deteta, (zanemarivanje deteta, zapostavljanje deteta, zlostavljanje deteta) zapostavljanje deteta, zlostavljanje deteta) Finu dijagnostiku poremeFinu dijagnostiku poremeććaja komunikacije, aja komunikacije, poremeporemeććaja interakcije, aja interakcije, poremećaja regulacije i vezivanja u ranom detinjstvu koji daju psihosomatske tegobe (“začarani krug”u komunikaciji roditelja i deteta, Papoušek)

Film Film ““MoniqueMonique”” od J. Aubry (24 min) od J. Aubry (24 min) Ilustruje vaIlustruje važžnost komunikacije roditeljnost komunikacije roditelj--dete kao epigenetskog faktora dete kao epigenetskog faktora optimalnog razvoja deteta optimalnog razvoja deteta

predavanje kamenov

Documents