predavanja 2 sp.pdf

ISTORIJSKA POZADINA MENADŽMENTA

ISTORIJSKA

POZADINA

RANI PRIMJERI

MENADŽMENTA

ADAM SMITH

INDUSTRIJSKA

REVOLUCIJA

TEORIJE

MENADŽMENTA

EVOLUCIJA MENADŽMENTA

Za razvoj menadžmenta karakteristična su

dva perioda:

rani menadžment - u kome se menadžment

razvijao prevashodno kao praksa upravljanja

ljudima, odnosno organizacijama i

moderni menadžment - u kome se

menadžment razvija i kao praksa i kao nauka.

1. RANI MENADŽMENT

Menadžment kao praksa je vrlo star, dok je proučavanje

menadžmenta kao naučne discipline relativno mlado. Kako

navodi P. Drucker menadžment kao disciplina pojavio se tek

posle II Svetskog rata.

P. DRUCKER: “ČESTO ME PITAJU KOGA SMATRAM

NAJBOLJIM MEĐU NAJVEĆIM DIREKTORIMA. MOJ

ODGOVOR GLASI: TO JE ONAJ ČOVEK KOJI JE SMISLIO,

PROJEKTOVAO i SAGRADIO PRVE EGIPATSKE

PIRAMIDE PRE VIŠE OD 4000 GODINA – I TA

GRAĐEVINA JOŠ STOJI”

KEOPSOVA PIRAMIDA:

VISOKA 146,5m, STRANA KVADRATNE OSNOVE 230m. SASTOJI SE OD 2.300.000 KAMENIH BLOKOVA PROSEČNE TEŽINE cca 6t.

KINESKI ZID:

DUZINA 2.450km, VISOK 16m, ŠIROK 5-8m

(III VEK PRE NOVE ERE)

KATEDRALE – CRKVE, itd.

PRE INDUSTRIJALIZACIJE ORGANIZACIJE SU POSTOJALE KAO: DOMAĆINSTVO. CRKVA, VOJSKA, DRŽAVA.

EGIPĆANI:

• PODELA RADA

• RASPON – OBIM MENADŽMENTA (Q10)

• ODEĆA NADZORNIKA i RADA

1. RANI MENADŽMENT

1. RANI MENADŽMENT

HUMURABIJE – vavilonski kralj (2123-2081 p.n.e) kodeks od 282 zakona

(poslovne norme, ponašanje pojedinca, odnosi među ljudima, zaštita potrošaća)

KONFUČIJE - (551-479 p.n.e) etičko učenje i sistem vrednosti. Provera ljudi za

poslove u državnoj upravi.

MOJSIJE - jevrejski vođa i zakonodavac (13 vek p.n.e) odredio je “Princip

izuzetka” (“Management by exception”)

SOKRAT i ARISTOTEL – Grčka (privatna V.S., javni poslovi)

RIM i KATOLIČKA CRKVA, itd.

1. RANI MENADŽMENT

MENADŽMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)

Približno

godine

Individualne ili

etničke grupe

Glavni doprinosu u menadžmentu

5000 P.N.E. SUMERI Korišten rukopis za vođenje zabilješki

4000 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznate su potrebe za planiranjem, organizovanjem i

kontrolisanjem

2700 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznate su potrebe za poštenim ili fer plaćanjem u

menadžmentu; Korištena terapija intervjua “Izjadati se, tj. skinuti

teret sa prsa”

2600 P.N.E. EGIPĆANI Korištena je decentralizacija u organizaciji

2000 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznali su potrebe za zahtevima u pisanoj formi; Koristili su

savete zaposlene

1800 P.N.E. HAMURABI Korišteni su svedoci i pisani oblici za kontrolu; Utvrđivane su

minimalne nadnice; Priznanje da odgovornost ne može biti

preneta

1600 P.N.E. EGIPĆANI Korištena je centralizacija u organizaciji

1491 P.N.E. Hebreji (Jevreji) Koristili su koncepte organizacije; Skalarni princip (obim

menadžmenta); Princip izuzetka

1100 P.N.E. Kinezi Prepoznali su potrebe za organizacijom, planiranjem,

usmeravanjem i kontrolom

600 P.N.E. Nebuchadnezzar Koristio proizvodnu kontrolu i podsticajni sistem nadnica

1. RANI MENADŽMENT

500 P.N.E. Mencius Prepoznao potrebe sa sistemima i standardima

Kinezi Prepoznali su principe specijalizacije

Sun Tzu Prepoznao potrebe za planiranjem, usmeravanjem i

organizacijom

400 P.N.E. Sokrat Proglasio je univerzalnost menadžmenta

Xenophon

(Ksenofon)

Prepoznao je menadžment kao posebnu veštinu

Cyrus (Sajrus) Prepoznao je potrebu za ljudskim odnosima;

Koristio

studije pokreta; Plan i manipulisanje materijalom

350 P.N.E. Grci Primenjivali su naučne metode; Koristili su metode

rada i brzine

Platon Proglasio je princip specijalizacije

325 P.N.E. Aleksandar Veliki Koristio je kadrove

321 P.N.E. Kautilija – INDIJA Prepoznao nauku i veštine u državnoj upravi

175 P.N.E. Cato Upotrebljavao je opis poslova

50 P.N.E. Varro Upotrebljavao je specijalizaciju posla

1. RANI MENADŽMENT

MENADŽMENT INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE

Osamnaesti vek je karakterističan po tome da je ljudskoj civilizaciji

podario brojne inovacije koje su unapredile industrijsku proizvodnju u

takvoj meri da je ovaj period nazvan industrijska revolucija. Industrijska

revolucija, kojoj je glavni zamah dala masovna primena parnih mašina u

industrijskoj proizvodnji, dovela je do brojnih promena u organizaciji i

funkcionisanju proizvodnih firmi.

Među njima su najznačajnije:

• mehanizacija radnih procesa,

• povećavanje proizvodnih kapaciteta,

• povećavanje (omasovljavanje) proizvodnje i povećavanje stepena

podele rada i

• specijalizacije radnika.

Drugi važan događaj koji je prethodio razvoju menadžmenta je podela

rada – Adam Smit “Bogatstvo naroda” 1776.g.

ISTORIJSKA POZADINA MENADŽMENTA

TEORIJE MENADŽMENTA

NAUČNI

MENADŽMENT

OPŠTE-

ADMINISTRATIVNI

TEORETIČARI

KVANTITATIVNI

PRISTUP

SISTEMSKI

PRISTUP

KONTIGENTNI

PRISTUP

ORGANIZACIONI

BIHEVIORIZAM

Promoteri

Ranijeg

perioda

Hawthornove

studije

2. ŠKOLE MENADŽMENTA

2.1.1. Naučni menadžment

Korišćenje naučnih metoda kako bi se odredio najbolji način da posao bude urađen.

Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor; 1856 - 1915) Taylor veći deo radnog veka proveo u kompaniji Midvale Bethleher Steel

Companies u Pensilvaniji. Kao inženjer mehanike, deklarisani kveker i puritanac, neprekidno se borio protiv nenefikasnosti radnika.

Tvorac 4 principa menadžmenta

1. Razvijajte strategiju za svaki element rada pojedinca koja će da zameni staro pravilo metode korišćenja palca.

2. Izaberite , a potom vežbajte, učite i razvijajte radnika

3. Svesrdno sarađujte s radnicima da bi ste osigurali obavljanje u saglasnosti s već razvijenim naučnim principima.

4. Podelite ravnomerno posao i odgovornosti između menadžmenta i radnika, Menadžment preuzima na sebe sva poslove za koje radnici nisu kvalifikovani


FRENK (1868 – 1924) I LILLIAN (1878 – 1972) GILBRETH

• Studija vremena i pokreta – analizirao pokrete radnika što

je omogućavalo zaposlenima da na najbolji način obavljaju

radne operacije

• Gilbretovi su sastavili listu od 17 osnovnih pokreta koji im je

pomogao da anliziraju radne zadatke u mnoštvu

porganizacija, a koriste se i danas

• Gilbretovi su razvili tzv. “tropozicioni plan unapređenja” koji

se koristi kao razvojni program zaposlenih i kao moralni

podsticaj


HENRY GANTT (1861-1919):

POMOĆNIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA –

KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POČETKA DO KRAJA.

TZV. GANTT-ov DIJAGRAM.


Administrativni menadžment

HENRY FAYOL (1841-1925)

OD RUDARSKOG INŽINJERA DO GENERALNOG DIREKTORA

POZNATA KNJIGA: “GENERAL AND INDUSTRIAL MANAGEMENT”

1916.GOD.

Fajol je definisao 14 principa

menadžmenta:

1. Podela rada, 2. Autoritet i

odgovornost, 3. Disciplina, 4. Jedinstvo

komandovanja, 5. Jedinstvo vođenja,

6. Podređenost individualnih interesa

opštem interesu, 7. Novčana

nadoknada za rad, 8. Centralizacija, 9.

Hijerarhijski lanac, 10. Red, 11.

Pravičnost, 12. Stabilnost zaposlenja,

13. Inicijativa, 14. Duh zajedništva.

Fajol je zaključio da svi rukovodioci

(obavljajući administrativnu, odnosno

menadžersku funkciju), vrše sledeće

aktivnosti:

1. predviđanje i planiranje

2. organizovanje

3. komandovanje

4. koordinisanje

5. kontrolisanje


Birokratski menadžment

BIROKRATIJA KAO IDEALAN ORGANIZACIONI MODEL:

1. ZAPOŠLJAVANJE ZASNOVANO NA KVALIFIKACIJAMA

2. UNAPREĐENJE ZASNOVANO NA DOKAZANIM SPOSOBNOSTIMA

3. KOMANDNI LANAC

4. PODELA RADA

5. NEPRISTRASNA PRIMENA PRAVILA I PROCEDURA

6. PISMENA EVIDENCIJA

7. MENADŽERI ODVOJENI OD VLASNIKA

MAX WEBER (1864-1920)

Max Weber je razlikovao tri tipa autoriteta:

1. racionalno-pravni autoritet: autoritet koji je zasnovan na položaju

koji je određen odgovarajućim pravnim aktom,

2. tradicionalan autoritet: autoritet koji proizlazi iz tradicije

konkretnog društva i

3. harizmatski autoritet: autoritet koji je zasnovan na verovanja

sledbenika u harizmatsku moć vođe.


BIHEJVIORISTIČKA ŠKOLA MENADŽMENTA

Bihejvioristička škola menadžmenta je škola koja promoviše tezu da su ljudi

najznačajnija komponenta svake organizacije.

PREDISTORIJA BIHEJVIORISTIČKE ŠKOLE MENADŽMENTA

2. ŠKOLE MENADŽMENTA HOTORN EKSPERIMENTI

ELTON MAYO (1880-1949)

eksperimenti u Hawthorne pogonu Western Electric. 2 grupe

radnica koje su radile na sklapanju telefonskih releja.

Različite prostorije. Varira osvetljenje. Istraživanja 1924-1927.

E. Mayo: 1927. god. ZAKLJUČCI:

Porasti produktivnosti i morala je posledica poboljšanja

društvenih uslova i odnosa među ljudima, a ne nekog fizičkog

faktora (jačina osvetljenja, vlažnost i sl.) Bitni su odnosi u

grupi i usklađenosti interesa i menadžmenta.


POKRET LJUDSKIH ODNOSA

DAUGLAS McGREGOR: TEORIJA X TEORIJA Y

TEORIJA X: ljudi su po svojoj prirodi indolentni, lenji, bez ambicija i

odgovornosti zato je tejlorizam nužnost.

TEORIJA Y: ljudi su motivisani, odgovorni i sposoni za razvoj. Zadatak

menadžmenta je da razvije taj potencijal.

ABRAHAM MASLOV I HIJERARHIJA POTREBA

• Ljudska motivacija je hijerarhija pet potreba u rasponu od najosnovnijih, fizioloških, do onih najviših, kao što je potreba za samopotvrđivanjem.

• Jednom kada zadovolje svoje osnovne potrebe, ljudi tragaju za novim, komplikovanijim potrebama i teže ka njihovom zadovoljenju

• Hijerarhija potreba obuhvata: – fiziološke potrebe

– potrebe za sigurnošću

– socijalne potrebe

– potrebe za priznanjem (poštovanjem)

– potrebe za samoaktualizacijom


KVANTITATIVNA ŠKOLA MENADŽMENTA

Kvantitativna škola menadžmenta uključuje tri oblasti:

1. menadžment nauku (Management Science),

2. operativni menadžment (Operations Management) i

3. menadžment informacioni sistem (Management Information

Systems).

Doprinos kvantitativne škole

• Oslanja se na čvrste i racionalne činjenice i formule, te je

zbog toga pogodan menadžerima za planiranje, sistem za

podršku u odlučivanju i kontrolu

• Matematički modeli , tehnike i računari su sve više prisutni u

finansijskim analizama, istraživanjima tržišta idr.


SISTEMSKA ŠKOLA MENADŽMENTA

• Organizacije je moguće posmatrati kao otvoreni sistem koji je

u interakciji sa okruženjem u okviru kontinuiranog procesa

transformacije resursnih inputa u autpute. Eksterno okruženje

je kritičan element pri sagledavanju organizacije kao

otvorenog sistema.

• Interno, organizacija predstavlja skup međupovezanih delova

ili podsistema koji moraju funkcionisati usklađeno kako bi se

ostvario opšti cilj.

Sistem

Povratna

informacija

ISTORIJSKA POZADINA MENADŽMENTA - TEORIJE

Okruženje

SISTEMSKI

PRISTUP

INPUTI

• sirovine

• ljudski resursi

• kapital

• tehnologija

• informacija

PROCES

TRANSFORMACIJE

• aktivnosti zaposlenih

• aktivnosti menadžmenta

• tehnologija i

operacioni metodi

AUTPUTI

• proizvodi i usluge

• finansijski rezultat

• informacije

• rezultati kadrova


SITUACIONA ŠKOLA MENADŽMENTA

Autori situacione škole menadžmenta u centar pažnje

uzimaju:

1. istraživanje situacije u kojoj funkcionišu organizacije,

odnosno situacije u kojoj menadžeri obavljaju svoje

funkcije i

2. definisanje upravljačkih akcija koje menadžeri treba da

preduzmu respektujući performanse situacije.

Suština situacionog pristupa je da delovanje menadžera

“zavisi” od situacije, što znači da se na različite situacije

mora reagovati na različite načine. U tom smislu osnovu

odlučivanja čini stav “sve zavisi” (it all depends), a treba ga

shvatiti šire i kompleksnije.

2. ŠKOLE MENADŽMENTA TEORIJA Z

KARAKTERISTIKE Teorija A(merička) Teorija J(apanska) Teorija Z – američki

ideal

Trajanje zaposlenosti Kratko uglavnom ali

različito

Životno vreme za

muškarca

Dugo

Odlučivanje Individualno od strane

menadžera

Konsenzus između

mnogo

Konsenzus između više

mogućnosti

Odgovornost Individualna Kolektivna Individualna

Ocena i promocija Brza i osnova uspeha Spora i u osnovi

lojalnost je glavna

Spora i u osnovi

lojalnost je glavna

Kontrolni sistem Formalno formulisan i

napisan

Neformalan i ne

Eksplicitno

Neformalan, ali sa

eksplicitnim

standardima

Karijera Unutar specijalizovanih

područja specijalizovana

Kretanje kroz mnogo

područja

(nespecijalizovana)

Manje specijalizovana

nego u teoriji A

Širina nadzorne brige Segmentiranja i

fokusirana samo na

uspeh

Za sve zaspolene i sve

aspekte života

Za sve zaposlene i sve

aspekte života

(uključujući i njihove

porodice)


"EXCELLENCE" U MENADŽMENTU

1) Sklonost ka akciji

2) Prisnost sa potrošačima

3) Autonomija i preduzetništvo

4) Produktivnost kroz ljude

5) Vrednosna energija

6) Bavite se onim što najbolje znate

7) Jednostavna forma

8) Istovremeno "lagano-zategnute osobine

Jednostavna šema izvrsnosti

LIDERSTVO

(MBWA)

LJUDI


DINAMIČKO ANGAŽOVANE: NOVE TEORIJE

MENADŽMENTA

- Potreba za dinamičkim angažovanjem i odgovorima na

nove menadžment izazove, kao i iniciranju kontinuieranih

promena u sve globalnijoj poslovnoj sredini

- Stoner, Frimman i Gilbreht – 6 tema u teoriji

menadžmenta: nova organizaciona sredina, nova

društvena odgovornost i etika, globalizacija i menadžment,

stvaranje i ponovno stvaranje organizacije, kultura i

polokulturalizam i kvalitet

- Nove teorijske paradigme, novi koncepti i pristupi u

menadžmentu: “organizacija koja uči”, “jezgro

kompetentnosti”, menadžment znanja, “menadžment

odnosa sa kupcima”, “downsizing”, “outsourcing” idr.


PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE

1. Kada se javlja menadžment kao praksa, a kada kao nauka?

2. Koji principi Tejlorovog naučnog menadžmenta se i danas

primenjivi?

3. Da li su principi Fajola danas primenjivi i koji?

4. Objasnite suštinu svih škola menadžmenta i prodiskutujte sličnosti

i razlike.

5. Sistemske škole: aktuelnost i perspektive?

6. Koje su karakteristike japanskog, a koje američkog menadžmenta i

šta je teorija Z?

7. Era dinamičkog angažovanja: nove menadžment paradigme. O

čemu je reč?

Diskutujte!

predavanja 2 sp.pdf

Documents