PRAVNI OKVIR ZA POČETAK BIZNISA

Donošenje Ustava SR Jugoslavije iz 1992. godine i uspostavljanjem tržišnog privrećivanja uslovilo je usklađivanje važećih zakona sa Ustavom, što se odnosilo i na Zakon o preduzećima iz 1988 god. Zbog toga jula meseca 1996 godine je donet zakom o preduzećima koji kao subjekte privrednog prava predviđa:

Preduzetnika ( fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti)

Preduzeće ( pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ono je osnovna privredna ćelija, a osnovni oblici preduzeća su : privredno društvo, društveno preduzeće i javno preduzeće)

Na osnovu promena u državi nastalih od 2006 godine pa na dalje, javila se potreba za donošenje novih pravnih akata koji se odnose i nna privredne subjekte, što je rezultiralo donošenjem Zakona o privrednim društvima 2004. godine.

Zakon o privrednim društvima iz 2004. Godine takođe prdviđa dva olika ili forme privrednih subjekata i to :

Preduzetnika ( fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti)

Privredno društvo (( pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti)

Osim osnovnih oblika privrednih subjekata ( preduzetnika i privrednog društva ) kao privredni subjekti javljaju se i tkz. Ostali privredni subjekti kao što su: zadruge, banke, berze, osiguravajuće organizacije...

Zakon o privrednim društvima ( „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2011 i 99/2011.), primenjuje se od 1. februara 2012. Godine. (, osim odredaba člana 344. stav 9. odnosno, davanje punomoćja za glasanje elektronskim putem kod javnog akcionarskog društva i kaznenih odredbi u vezi sa tim iz člana 586. stav 1. tačka 8, koje će se primenjivati od 1. januara 2014. godine. )

Privredni subjekti su, dakle, fizička i pravna lica koja u privrednom prometu obavljaju određenu privrednu delatnost radi sticanja dobiti, a privredna delatnost se može sastojati u proizvodnji prometu i vršenju usluga.

PREDUZETNIK

Preduzetnik jeste fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci stare zanate i poslove doma

e radinosti. Preduzetnik, dakle, nije pravno lice, ve samo pojedinac (fiziko lice) koji ima dozvolu da obavlja određeni posao.

1

Preduzetnik za obavljanje svojih poslova odgovara celokupnom imovinom.Odredbe zakona o poslovnom imenu delatnosti, uslovima, zastupanju, likvidaciji shodno

seprimenjuju i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije drukcije uredeno.

PRIVREDNA DRUŠTVA

Privredna društva su pravni subjekti (pravna lica) registrovani za obavljanje delatnosti sa ciljem sticanja profita. Može ih osnovati jedna ili više osoba ili pravnih lica, što zna

i da i privredna društva mogu da osnivaju privredna društva. Osniva

i, shodno osniva

kim ulozima, imaju procentualne vlasni

ke udele u tom društvu i na osnovu njih dele dobit, a pod određenim uslovima mogu i prodati svoje vlasni

ke udele.Vlasnici mogu biti zaposleni u svom privrednom društvu (obi

no kao direktori) i primati platu.

PAVNE FORME PRIVREDNOG DRUŠTVA

• Orta• ko društvo,• Komanditno društvo,• Društvo sa ograni• enom odgovornošcu,• Akcionarsko društvo ( otvoreno i zatvoreno).

• Ortačko društvo (o.d. ili od )

Ortacko društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja odredenih delatnosti pod zajednickim poslovnimimenom,

Ortacko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, a ortaci poput preduzetnika, sami (neograni

eno) odgovaraju za obaveze društva sopstvenim sredstvima.

• Komanditno društvo ( k.d. ili kd )

Komanditno društvo jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizickih i/ili pravnihlica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja odredenih delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za obaveze društva (konplementar) celokupnom svojom imovinom, a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor); Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokuonom imovinom. Komplementari imaju status ortaka ortackog društva.

2

• Društvo sa ograničenom odgovornošću ( d.o.o. ii doo )

Društvo sa ogranienom odgovornošcu je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu lanova društva, radi obavljanja odredenih delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Za obaveze ovakvog privrednog društva odgovara ono samo,

dakle, ne i njegovi osnivai. Zato je i rizik u sluaju propasti firme najmanji: ako loše posluje, ona može da ode u steaj, a niko nee od vlasnika tražiti da izmiri nastale dugove. Međutim, ovo pravilo važi samo ako se

poštuje pravilo o odvojenosti imovine društva od imovine njegovih osnivaa. Ukoliko se koristi imovinu društva za line potrebe, ili se namerno oštete poverioci, vlasnik odgovara za dugove društva i svojom

linom imovinom. Društvo sa ogranicenom odgovornošcu može imati najviše 50 lanova.Ulog u društvo može biti novčani ili nenovčani, ali ne u radu ili u uslugama. Svojstvo

člana društva stiče se danom registracije vlasništva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji. Na isplatu dobiti članovima društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isplati dividende akcionarima.

Minimalni osnovni kapital iznosi 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predvidjen veći iznos za društva koja obavljaju odredjene delatnosti. Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva mora se uplatiti odnosno uneti u roku odredjenom u osnivačkom aktu, a taj rok ne može biti duži od pet godina.

Upravljanje društvom: jednodomno (skupština i jedan ili više direktora) ili dvodomno upravljanje (skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora). Osnivačkim aktom određuje se da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno, broj direktora, većina potrebna za donošenje odluka skupštine i drugo. U jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva.

• Akcionarsko društvo ( a.d. ili ad )

Akcionarsko društvo osniva jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica, akcionara, a osnovni kapital društva podeljen je na akcije. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.

Akcionarsko društvo može biti javno (ono koje je emitovalo hartije od vrednosti) i nejavno.

Akcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt i prvi statut društva. Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja. Statut i njegove izmene i dopune donosi skupština običnom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa, osim ako je veća većina predvidjena statutom.

Ulog u akcionarsko društvo može biti novčani i nenovčani (u stvarima i pravima, ne može biti u radu ili u uslugama) i izražava se u dinarima.

3

Minimalni osnovni kapital za osnivanje akcionarskog društva iznosi 3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom predvidjen veći iznos. Pre registracije društva akcionari su dužni da uplate odnosno unesu uloge koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, pri čemu uplaćeni iznos novčanog dela osnovnog kapitala ne može biti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala. Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja kapitala moraju se uplatiti odnosno uneti u roku odredjenom u osnivačkom aktu odnosno odluci o povećanju kapitala, a taj rok za javno akcionarsko društvo ne može biti duži od dve godine.

Nominalna vrednost jedne akcije ne može biti niža od 100 dinara.

Akcije mogu biti obične (daju akcionaru pravo na učešće i glasanje na skupštini, isplatu dividende, učešće u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase, preče sticanje običnih akcija i drugo u skladu sa zakonom i statutom) i preferencijalne (daju akcionaru jedno ili više povlašćenih prava utvrdjenih statutom i odlukom o izdavanju).

Upravljanje društvom: jednodomno (skupština i jedan ili više direktora) ili dvodomno (skupština, nadzorni odbor i izvršni odbor, koji čini jedan ili više izvršnih direktora). Statutom se odredjuje da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno. Skupštinu čine svi akcionari društva. Direktor može biti svako poslovno sposobno lice, uz ograničenje da lice ne može biti direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava i ograničenje vezano za krivična dela protiv privrede i mere bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti. Javno akcionarsko društvo ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri direktora; broj neizvršnih mora biti veći od broja izvršnih direktora; najmanje jedan neizvršni direktor istovremeno je i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Odbor direktora javnog akcionarskog društva obavezno obrazuje komisiju za reviziju, a može obrazovati i druge komisije u skladu sa potrebama društva, ako je to predvidjeno statutom.

OSNIVANJE PRIVREDNIH SUBJEKATA

Pravna regulativa

Relevantni propisi koji se primenjuju u postupku registracije privrenih subjekata su :

Zakon o privrednim društvima( Službeni glasnik RS br. 36/11, 99/11)

Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ( Službeni glasnik RS br. 99/11)

Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ( Službeni glasnik RS br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005, 123/2007)

Zakon o zadrugama ( Službeni list SRJ br 41/96, 12/98, Službeni glasnik RS br.

101/2005, 34/2006)

4

Pravilnik o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju (Službeni glasnik RS br. 6/12)

Odluka o visini naknade za poslove registracije i druge uslge koje pruža Agencija za privredne registre (Službeni glasnik RS br. 5/12)

Postupak osnivanja privrednih subjekata se sprovodi preko jednošalterskog sistema registracije koji omogućava da privredni subjekti koji se registruju u Agenciji za privredne registre sa registracijom osnivanja istovremeno dobiju o registarski/ matični broj, poreski identifikacioni broj PIB i broj osiguranika zdravsvenog osiguranja koji izdaje RZZO. To znači da koji god obik firme da je u pitanju otvaranje (registracija) obavlja se u nekoliko koraka: prvo je potrebno odneti odgovarajuću dokumentaciju u Agenciju za privredne registre (APR) ili u nadležnu službu opštine ukoliko je opština sklopila ugovor sa APR-om, a onda Agencija u roku od pet dana izdaje rešenje o registraciji.

Agencija će, uz to, prijaviti novoosnovanu firmu Poreskoj upravi, koja će dodeliti poreski identifikacioni broj (PIB), neophodan za sve poslovne transakcije. Agencija će podneti i prijavu o postojanju firme fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

OSNIVANJE PREDUZETNIKA

Potrebna dokumentacija za osnivanje preduzetnika:šalteru APR-a predaju se:

• jedinstvena registraciona prijava (obrazac možeš preuzeti sa sajta Agencije ili popuniti na licu mesta) (http://www.apr.gov.rs/Portals/ 0 /preduzetnici/JRPPS% 20 PR% 20 - % 20 Osnivanje% 201 .pdf ),

• fotokopija lične karte ili pasoša osnivača;• dokaz o uplati naknade za osnivanje (krajem 2011. godine iznosila je 4.500 dinara za

preduzeće, a 1.200 dinara za preduzetnika); Uplata naknade za usluge koje pruža Agencija u okviru registra privrednih subjekata-preduzetnici , vrše se na: 840-29771845-59 са позивом на број 04.

• ako se registruje za delatnost za koju se traži saglasnost nekog organa, potrebno je da se podnese i ta saglasnost (advokati , lekari)

Ukoliko se prilikom osnivanja registruje prokura potrebno jepriložiti i :• Uredno popunjenu stranu 7 prijave o osnivanju (podaci o prokuristi)• Pisano ovlašćenje kojim preduzetnik izdaje prokuru.• Potpis prokuriste overen od strane nadležnog organa overe(OPobrazac)Elektronska prijava osnivanja preduzetnika

5

Za korišćenje ove usluge neophodno je podneti elektronsku prijavu putemkorisničke aplikacije za prijem elektronske prijave kojom se obezbeđujeprijem elektronskih dokumenata i dokaz o uplati naknade za registraciju.Potpisivanje elektronske prijave i dokumenata, kao i overa elektronskihdokumenata, vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronskipotpis i elektronski dokument.Ukoliko je elektronska prijava uspešno izvršena, podnosilac prijave ćedobiti potvrdu o primljenoj elektronskoj prijavi na elektronsku adresu kojaje registrovana kao elektronska adresa za prijem pošte ili na elektronskuadresu navedenu u prijavi.

Za preduzetnike koji ispunjavaju uslove za registraciju APR dostavlja poreskoj upravi podatke za određivanje PIB a za upis u jedinstveni registar poreskih obveznika. Ukoliko su ispunjeni uslovi za dodelu PIB apreduzetnik će biti registrovan i obavešten da se za dodelu PIB a obrati poreskoj upravi. APR po službenoj dužnosti dostavlja nadležnom PIO Fondu prijavu na osiguranje za preduzetnika i vrši prijavu obveznika plaćanja doprinosa Repubičom zavodu za zdravstveno osiguranje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za registraciju obveznika plaćanja doprinosa u RZZO preduzetnik će biti registrovan u APR u i obavešten da se za prijavu obveznika plaćanja doprinosa obrati RZZORok za registraciju osnivanja preduzetnika je 5 dana.

_ REGISTRACIJA PRIVREDOG DRUŠTVA

Postupak registracije pokreće se podnošenjem registracione prijave Agenciji (neposredno u sedištu APR u Beogradu ili u nekoj od organizacionih jedinica ili poštom), a može biti pokenut i po službenoj dužnosti ako je takva registracija predviđena zakonom ili kada je to u javnom interesu.

Pri tome, registra Kada se prijava podnosi poštom, kao datum i vreme podnošenja prijave uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Agenciji.ciona prijava osnivanja je propisana, te se podnosi na propisanom obrascu (JRPPS) pri čemu je potrebno izabrati odgovarajući obrazac u zavisnosti od pravne forme subjekta koji se osniva. Dakle, prijava osnivanja podneta u formi podneska, umesto na propisanom obrascu, uvek će biti odbačena.

Uz svaki zahtev za registraciju osnivanja privrednog subjekta potrebno je priložiti propisanu dokumentaciju (u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji), dokaz o uplati naknade za osnivanje propisane Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS“ br. 5/12) Naknada za registraciju osnivanja privrednog subjekta, koji se u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre registruje u Registar privrednih subjekata, osim preduzetnika, iznosi 4.500,00 dinara.

Prilikom podnošenja registracione prijave za osnivanje privrednog društva (OD, KD. DOO i AD) uplaćuje se i naknada za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta u iznosu od 1.000,00 dinara.

6

kao i dokaz o uplati naknade za izdavanje jedinstvenog matičnog broja koji izdaje Republički zavod za statistiku. Iznos takse za dobijanje registarskog/matičnog broja kroz rešenje Agencije za privredne registre je 2.140,00 dinara. Broj računa je 840-742221843-57, Model je 97 a u nastavku se u polje poziv na broj upisuje šifra sa spiska opština. ( detaljnije na www.apr.gov.rs)

Overa dokumentacije i Apostille

Ukoliko je zakonom predviđeno da se uz registracionu prijavu dostavlja overena dokumentacija – to podrazumeva overu od strane organa nadležnog za overu potpisa, a to je sud ili opštinski organ uprave.

Dokumentacija, koja je overena od strane organa nadležnog za overu potpisa u inostranstvu, postaje strana javna isprava i mora sadržati Apostille - ukoliko je reč o zemlji koja je potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, osim ako između konkretne strane zemlje i Republike Srbije nije zaključen bilatelarni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije. U slučaju da konkretna strana zemlja nije potpisnica Haške konvencije i nema zaključen bilatelarni sporazum sa Republikom Srbijom o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije, potrebna je tzv. „puna“ legalizacija.

Uz dokumentaciju koja je sačinjena na stranom jeziku, obavezno se dostavlja prevod na srpski jezik overen od stalnog sudskog tumača.

Za osnivanje privrednih subjekata potrebno je priložiti odgovarajuću registracionu prijavu osnivanja u zavisnosti od pravne forme subjekta koji se osniva i prateću dokumentaciju, odnosno:

ORTAČKO DRUŠTVO

- jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u --jedinstveni registar poreskih obveznika – ortačko društvo,

- ugovor o osnivanju sa overenim potpisima članova društva, dokaz o identitetu člana društva (za domaće fizičko lice - fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre),

- odluka o imenovanju zastupnika, ako nije imenovan ugovorom o osnivanju, potpis zastupnika overen od strane nadležnog organa overe, potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja, odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja,

- dokaz o uplati naknade (4.500,00 dinara za registraciju osnivanja + 1.000,00 dinara za registraciju i objavu osnivačkog akta).

KOMANDITNO DRUŠTVO

- jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika – komanditno društvo,

7

- ugovor o osnivanju društva sa overenim potpisima članova društva, - dokaz o identitetu člana društva (za domaće fizičko lice - fotokopija lične karte, a za

stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre);,

- odluka o imenovanju zastupnika, ako nije imenovan ugovorom o osnivanju, - potpis zastupnika overen od strane nadležnog organa overe, - potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja,

odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja,

dokaz o uplati naknade (4.500,00 za registraciju osnivanja + 1.000,00 dinara za registraciju i objavu osnivačkog akta).

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

- jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika – društvo sa ograničenom odgovornošću,

- osnivački akt društva (odluka za jednočlano društvo ili ugovor za višečlano) sa overenim potpisima članova društva,

- dokaz o identitetu članova društva (za domaće fizičko lice - fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre),

- odluka o imenovanju zastupnika ako nije određen osnivačkim aktom, - potpis zastupnika overen od strane nadležnog organa overe, - potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja,

odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja,

- dokaz o uplati naknade (4.500,00 dinara za registraciju osnivanja + 1.000,00 dinara za registraciju i objavu osnivačkog akta).

AKCIONARSKO DRUŠTVO

- jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika – akcionarsko društvo,

- osnivački akt društva sa overenim potpisima članova društva, - statut društva potpisan od strane članova društva, - potvrda kreditne institucije o uplaćenim akcijama u novcu, odnosno procena

ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga ili potvrda nadležnog organa o proceni vrednosti nenovčanog uloga u skladu sa zakonom,

- odluka o imenovanju direktora odnosno članova odbora direktora i predsednika odbora direktora, ako nisu određeni statutom,

- odluka o imenovanju članova nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, ako nisu određeni statutom,

- odluka o imenovanju članova izvršnog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno,

- odluka o imenovanju zastupnika društva, ako nisu određeni statutom, - potpis zastupnika overen od strane nadležnog organa overe,

8

- dokaz o uplati naknade (4.500,00 dinara za registraciju osnivanja + 1.000,00 dinara za registraciju i objavu osnivačkog akta + 1.500,00 dinara za registraciju i objavu statuta).

Ekonomska aktivnost i zapošljavanje u opštini pirot

ŠTA OPŠTINA RADI?

Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da je jedna nadležnosti Opštine da donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se ounapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave; Shodno tome Opština Pirot je u proteklom periodu uložila velike napore da unapredi lokalni ekonomski razvoj i obezbedi pogodnu klimu za početak rada novih firmi i privlačenje investicija. Opština Pirot je donela strategiju Lokalnog ekonomskog razvoja, aktivno učestvuje u radu Slobodne zone pirot, nudeći olakšice firmama koje rade u Slobodnoj zoni, otvara inkubatore razvoja, sarađuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i organizacijama koje pomažu razvoj preduzetništva...

STRATEGIJA LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA

Strategija lokalnog ekonomskog razvoja Pirota je najvažniji dokument u oblasti ekonomskog razvoja opštine. Namenjena je ostvarenju održivog privrednog razvoja koji će obezbediti konkurentnost i bolje ekonomske rezultate privrede, privlačenje kapitala i direktnih

9

investicija, podizanje životnog standarda stanovništva, kao i stvaranje pogodne infrastrukture i drugih uslova koji podstiču privredni razvoj lokalne zajednice, ali i čitavog pirotskog okruga.

Strateška vizija lokalnog ekonomskog razvoja opštine Pirot je obezbeđenje uslova kojiomogucuju ostvarenje najpovoljnijeg ekonomskog ambijenta u cilju zadovoljavanja interesa stanovništva i investitora:

stvoriti najpovoljnije uslove za priliv direktnih stranih i domacih investicija krozkorišćenje razliitih instrumenata, a posebno kroz sinergiju pogodnosti za poslovanje industrijskog parka i slobodne zone

efikasno koristiti set pogodnosti za poslovanje, namenjenih prvenstvenoproizvodnim aktivnostima u cilju povecanja uposlenosti:

1. paket olakšica, subvencija i pogodnosti Vlade Srbije2. paket olakšica i poreskih oslobadanja grada Pirota3. pogodnosti za poslovanje koje omogucava Zakon o slobodnim zonama koristeci dobar geostrateški položaj unaprediti infrastrukturu u skladu sa

razvojem opštine i potrebama investitora stvaranje najpovoljnijih prostornih uslova:1. uslovi za gradnju2. infrastruktura i tehnicki uslovi3. održavanje i obezbeđenje prostora ustanoviti brzu i efikasnu opštinsku administraciju uspostavljanje dinamickog sistema koji ce svake godine povećavati atraktivnost opštine, ukupne performanse i reagovati efikasno na promene razvijati

jak partnerski odnos izmedu privatnog i javnog sektora uskladivati sistem obrazovanja s potrebama privrede podrška razvoju novih, profitabilnih proizvodnih programa, zasnovanih na

ekološkim principima u skladu sa zahtevima koje nalaže zaštita čovekove okoline i zdravlja koristiti prirodne resurse, jačati postojeće i razvijati nove turisti ke kapacitete podsticati i promovisati poljoprivrednu proizvodnju zasnovanu na visokim

ekološkim standardima.

Budući da opština danas praktično nema velikih mogućnosti za sopstvene razvojneintervencije investicionog karaktera, to se i razvojna uloga opštine Pirot treba usmeritiprvenstveno na obezbedivanje neophodnih zemljišnih, komunalno infrastrukturnih idrugih lokalnih uslova koji se ticu same lokacije zone i njenog uspešnog ukljucivanjau urbano tkivo grada Pirota, kao i na razvoj neophodnih servisnih i drugih pratecihsadržaja.

Iz svega gore pomenutog, u opštini Pirot će u narednom periodu raditi na stvaranjuprivrednog ambijenta potpuno spremnog da pruži najbolje i medunarodno konkurentne uslove za poslovanje maksimalno oslobađanje od poreza, taksi, carina, doprinosa za izgradnju i drugih nadoknada, aktiviranje tržišta jeftine i poslovno disciplinovane radne snage, kao i objedinjenje zakonske regulative na jednom mestu.

SLOBODNA ZONA PIROT

Slobodna zona je deo teritorije Srbije, posebno ograđen i označen, u kome se obavljaju delatnosti uz bitne olakšice i pogodnosti. Slobodna zona Pirot i Skupština opštine Pirot nude

10

specijalne pogodnosti za poslovanje u okviru razvoja novog koncepta industrijskog parka, logističkog centra i inkubatora razvoja u bescarinskom režimu u Slobodnoj Zoni Pirot.U želji da stvori najpovoljnije uslove za poslovanje i pospeši razvoj preduzetništva Skupština opštine Pirot i Preduzeće za upravljanje Slobodnom zonom Pirot nude u industrijskom parku program posebnih stimulativnih mera.

Pogodnosti za poslovanje u Slobodnoj zoni Pirot

Izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu slobodni i na njih se ne plaća carina i druge dažbine.

Na uvezenu opremu, mašine i građevinski materijal ne plaća se carina i druge dažbine. Porez na dodatu vrednost ne plaća se na unos dobara u slobodnu zonu. Porez na dodatu vrednost ne plaća se na pružanje prevoznih i drugih usluga

korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu.

Porez na dodatu vrednost ne plaća se na energente (električna energija, gas, mazut, ugalj).

Pravna lica, proizvodni korisnici slobodnih zona oslobođeni su poreza na dobit - 10% (član 46a).

Specijalne stimulativne mere lokalne samouprave grada Pirota:

A. Za izgradnju u granicama slobodne zone korisnici su oslobodeni odplacanja:

naknade za uredjenje gradskog gradjevinskog zemljšta naknade za takse i troškove opštinske uprave i izdavanje dokumentacije

(komunalne takse, urbanisticka dozvola, saglasnost, odobrenje za gradnju, itd.) naknade za izdavanje uslova za priključenje na infrastrukturne mreže naknada za izdavanje saglasnosti za priključenje na infrastrukturne mreže naknada za prikljucenje na infrastrukturne mreže.

B. Pri eksploataciji objekata u granicama slobodne zone korisnici suoslobodeni od placanja za period od 10 godina od perioda izdavanja upotrebnedozvole za izgrađeni objekat:

lokalnih komunalnih taksi naknade za korišcenje gradskog gradjevinskog zemljišta naknada za komunalne usluge (50 % od cena za industriju).

C. Opština Pirot je donela Odluku o posebnim pogodnostima za povecanjeuposlenosti u Slobodnoj zoni Pirot kroz odobravanje sredstava subvencije poosnovu broja novouposlenih kod korisnika Slobodne zone. 30% pripadajućeg dela poreza na zarade radnika proizvodnim firmama koje uposle 200 i više radnika dodatak novo umanjenje poreza na plate i imovinu

Za rad u slobodnoj zoni opština oslobađa korisnike plaćanja: 50% poreza na imovinu novih korisnika zone

Pogodnosti logističkog centra Slobodne zone Pirot

Prisustvo carine - carinskog referata u zoni. Brza i efikasna procedura uvoza/izvoza. Stručno osposobljeno osoblje sa odgovarajućim sertifikatima i licencama Terminal za carinske preglede i parking vozila sa službom obezbeđenja

11

Set logističkih usluga - organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske usluge, itd.

Projekat izgradnje intermodalnog logističkog terminala kao strateški projekat na koridoru 10 predviđa:

1. proširenje postojećeg carinskog terminala sa odgovarajućom opremom2. izgradnju modernog kontejnerskog terminala3. izgradnja Ro-La terminala4. drumske i železničke usluge pretovara

Uporedna analiza poslovanja u Zoni i van nje PRILOG 1

INDUSTRIJSKI PARK

Industrijski park Slobodne zone Pirot objedinjuje pogodnosti koje pruža Zakon o slobodnim zonama i specijalne povoljnosti za izgradnju i eksploataciju objekata date od strane grada Pirota.

Kao ilustraciju i lajtmotiv svog opredeljenja da razvija poslovanje korisnika u Industrijskom parku Slobodna zona Pirot Industrijski parko promoviše pod sloganom "SLOBODNO GRADITE I RADITE".

Vođena osnovnim imperativom - stvaranje povoljnijih uslova poslovanja za svoje korisnike i okruženje u kome se nalazi, Slobodna zona Pirot u svom Industrijskom parku nudi sledeće objedinjene pogodnosti za poslovanje:

a. Poslovanje u bezcarinskom režimu po Zakonu o Slobodnim zonama

b. Specijalne pogodnosti grada Pirota

- izgradnja objekata oslobođena svih dažbina lokalne samouprave - ekspoatacija objekata bez naknada gradu u periodu od 10 godina

Opština Pirot je donela Odluku o pogodnostima za potencijalne investitore uIndustrijskom parku

PRILOG 2

c. Specijalne stimulativne mere Slobodne zone Pirot

d. Posebne stimulativne mere u Industrijskom parku

ZIP CENTAR- BIZNIS INKUBATOR

Prve godine rada predstavljaju težak period za početak svakog preduzeća. Upravljanje rastom i razvojem novih veština u oblastima kao što su računovodstvo, zakoni, propisi i marketing predstavljaju znatan izazov s obzirom da mogu dovesti do propadanja novopokrenutih preduzeća u prvim godinama poslovanja. Najčešći razlog propadanja je taj što su preduzeća morala sama proći kroz sve to bez ičije podrške.

12

Pomoć malim i srednjim preduzećima, da u početnom periodu prebrode svoje probleme uz podršku biznis inkubatora predstavlja veliku šansu lokalnim agencijama i vlastima da pokažu da su voljni da podrže preduzetnike. Preduzeća koja opstanu u prvim godinama rada obezbeđuju većinu radnih mesta. Biznis inkubatori su kreirani da obezbede lakše osnivanje i podršku malih i srednjih preduzeća i oni obezbeđuju niže zakupnine, poslovne savete kao i savete u vezi sa računovodstvom, pravim pitanjima, marketing i druga pitalja vezana za poslovanje.

Biznis inkubator se sastoji od nekoliko poslovnih jedinica koje su locirane na jednom mestu, unutar jedne zgrade. Ove poslovne jedinice se nude po veoma povoljnim uslovima, uz niske cene i uz veoma povoljne sporazume o zakupu. Inubator obezbeđuje poslovne savete, obuke i konsalting usluge po povoljnim cenama ili besplatno, zajedničke prostorije kao što su sale za sastanke, zatim opremu i komunalne usluge ( telefon, voda, plin, kanalizacija).

Biznis inkubatori su bolji od start-up kredita.Kod start-up kredita preduzetnici dobiju kredit i dalje se snalaze sami, dok biznis inkubator pruža mnogo više. Inkubator pruža usluge koje su od velike pomoći za početnike u privatnim biznisu kao što su povoljna cena zakupa poslovnih prostorija koje su opremljene najsavremenijom IT opremom, bespaltan inetrnet, ekonomski i pravni konsalting, komunalne usluge.

Osnivanje poslovnog inkubatora jeste jedan od ciljnih projekata za privredni razvoj Opštine Pirot. Poslovni inkubatori u Srbiji jesu u razvitku i neki od njih su se pokazali kao uspešan način za pomoć novoosnovanim privrednim društvima i nezaposlenim građanima.Jedan od ciljeva je i povezati javni, privatni i civilni sektor u cilju ekonomskog razvoja ceokupnog regiona.

Prvi inkubator u Srbiji osnovan je u Knjaževcu 19.05.2005.godine. Dobar primer biznis inkubacije je poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakultet Beograd u okviru kojeg posluje 11 preduzeća koja se bave sofisticiranim biznisom u raznim oblastima inženjeringa. Inkubator u Vranju je jedan od najvećih u Srbiji sa 2.400 metara kvadratnih.

O projektu

Projekat ZIP centar mladih zapošljavanje i preduzetništvo u pirotskom okrugu ima za cilj ubrzani ekonomski rast, stvaranje uslova za lako osnivanje i rast preduzeća, otvaranje novih radnih mesta i uspešno poslovanje u tržišnim uslovima. ZIP centar mladih će obezbediti razvoj MSP širom pirotskog okruga, odgovoriti potrebama MSP preduzeća i obezbediti programe za obuku nezaposlenih.

Opšti cilj projekta ZIP centra za mlade jeste ubrzati privredni rast u Pirotskom okrugu podsticanjem otvaranja novih malih i srednjih preduzeća, otvaranjem novih radnih mesta i prilika za zapošljavanje za nezaposlene mlade ljude i poboljšavanje regionalnog okvira razvoja uspostavljanjem ZIP centra mladih i podržavanje umrežavanja lokalnih i regionalnih partnera u javom, privatnom, akademskom i sektoru civilnog društva.

Specifični ciljevi projekta ZIP centra za mlade jesu: Osnovati ZIP centar mladih kao ključni instrument opštinskog privrednog razvoja koji podržava zapošljavanje i preduzetništvo u Pirotskom okrugu i Srbiji. Drugi specifičan cilj jeste podsticati otvaranje

13

novih preduzeća i konkurentnosti, povećati zaposlenost u Pirotskom okrugu inicijativama za obuku koristeći iskustva i lekcije naučene kroz umrežavanje sa postojećim inkubatorima i centrima za pružanje podrške poslovanju u Srbiji i regionu.

Osnovne ciljne grupe su mala i srednja preduzeća, omladina, preduzetnici i potencijalni preduzetnici, nezaposleni-oni koji traže posao. Krajnji korisnici: novi star-up biznisi i postojeća preduzeća, nezaposleni, 250 učesnika obuke, uključujući zaposlene u malim preduzećima i one koji traže posao ZIP cenatar stanari.

Očekivani rezultati projekta su renovirani fizički objekat ZIP centra mladih koji je opremljen administrativnom opremom . ZIP centar će biti osnovan i funkcionisaće kao objekat za razvoj poslovanja kako bi rešavao poslovne potrebe malih i srednjih poreduzeća i onih koji traže posao u Pirotskom okrugu. Centar će nuditi praktične obuke i razvojne aktivosti kao biznis usluge usmerene na preduzetnike, vlasnike biznisa, menadžere i nezaposlene; takođe će podsticati nove mikro kompanije i pružati podršku postojećim biznisima, uključujući profesionalno savetovanje pojedinaca u Pirotskom okrugu.

Opština Pirot je izradila projektnu dokumentaciju i dobila potrebne građevinske dozvole. Odmah nakon dobijanja granta potrebno je raspisati javne nabavke (nabavku radova) za renoviranje objekta i nabavku (kupovinu) administrativne opreme. Objekat treba završiti devet meseci od dobijanja granta.Dalje aktivnosti na projektu jesu : razviti pravnu formu statusa ZIP centra kao i upravljačkih prava nad istim, tom prilikom porebno je uključiti što više činilaca iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Ovo će biti jedna od bitnijih aktivnosti na osnovu koje će se kasnije i oslanjati održivost ZIP centra

KANCELARIJA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

Opština Pirot sprovodi projekat "Osnivanje Zavoda za lokalni ekonomski razvoj Pirota" u partnerstvu sa opštinom Montana , Republike Bugarske. Opšti cilj projekta je da utiče na priliv investicija i porast životnog standarda indirektno od planiranih akcija stručnjaka iz projektnog tima u smislu servisiranja i kontakata sa potencijalnim investitorima, građanima i drugim zainteresovanim stranama. Projekat je finansiran od strane Evropske Agencije za rekonstrukciju (EAP).Stručna služba Odeljenja za privredu i finansije je u okviru delokruga svojih poslova u 2011. godini realizovala sledeće:

1. Rad na pripremi i realizaciji projekata lokalnog ekonomskog razvoja opštine Pirot,2. Organizovanje, sprovođenje i praćenje javnih radova na lokalnom nivou,3. Kontakt sa investitorima i promocija Industrijske zone4. Pomoć sektoru MSP-a pri apliciranju za kredite „Fonda za razvoj“ i kod ostalih konkursa koje raspisuju državne agencije i ministarstva,5. Pomoć početnicima u biznisu za dobijanje start-up kredita,6. Rad na izradi „Lokalnog akcionog plana zapošljavanja za 2012 godinu“,7. Ažurirane su baze za potrebe KLER-a (baza lokacija, baza preduzeća, profil zajednice...),8. Promotivne aktivnosti (prezentacije, izrada novog promo materijala, učešće na sajmovima...),

14

9. Učestvovanje na seminarima i radionicama,10. Praćenje rada javnih preduzeća, odnosno usvajanje i primena „Programa poslovanja“, isplata zarada, promena cena na koje saglasnost daje lokalna samouprava kao osnivač,11. Novi poziv za prikupljanje projekata u oviru IPA fondova

1. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj je radila na nekoliko projekata iz oblasti ekonomskog razvoja opštine Pirot. Realizovan je projekat „Sirevi klaster Jug„ sa ostalim opštinama i gradovima Niškog regiona, u cilju poboljšanja kvaliteta, prodaje i promocije sireva. Pored ovog projekta, počelo se sa realizacijom tri projekta u okviru IPA programa prekogranične saradnje Bugarska - Srbija i to: „Razvoj male sportske i rekreativne infrastrukture u prekograničnom regionu Montana - Pirot“ (izgradnja dečijih igrališta u naselju Tanasko Rajić) , „Promocija prekogranične saradnje kroz razvoj socijalno – sportske infrastrukture“ (rekonstrukcija Omladinskog stadiona), kao i „Budućnost je u našim rukama“ (jačanje kapaciteta lokalne samouprave). Takođe počelo se i sa realizacijom projekta „ZIP centar mladih“(osnivanje centra za zapošljavanje mladih) koji je finansiran od strane RSEDP-a. KLER je tokom godine učestvovala u pripremi projekata Evroregiona, kao i u projektu “Intermodalni transportno logistički centar“ koji će biti izgrađen u Slobodnoj zoni Pirot.

2. Kancelarija za LER je tokom 2011.godine raspisala dva konkursa za organizovanje javnih radova na lokalnom nivou. Na oba konkursa je odobreno ukupno 24 projekta u vrednosti od 5.000.000,00 dinara. Na njima je bilo upošljeno 59 lica sa evidencije NSZ-a. Kompletan nadzor i kontrola realizacije javnih radova vršena je od strane Kancelarije za LER i svi projekti su uspešno realizovani.

3. Tokom godine ostvareni su kontakti sa brojnim investitorima iz različitih oblasti: tekstilna industrija, reciklaža, neprehrambene delatnosti, a sprovedena je i anketa o socio-ekonomskom uticaju prolaska gasovoda kroz teritoriju naše opštine za potrebe firme Bugarska gas. Projekat će se realizovati od 2012-2015. godine. Brojne aktivnosti bile su usredsređene i na promociju Industrijske zone kroz kontakt sa investitorima putem pisma o namerama. Oktobra je objavljen javni poziv za prodaju zemljišta u zoni zainteresovanim investitorima koji je uspešno realizovan potpisivanjem ugovora početkom 2012 godine.

4.Tokom 2011.godine KLER je pružala stručnu pomoć svim postojećim malim i srednjim preduzećima, kako pri podnošenju zahteva za dobijanje kredita kod republičkih institucija, tako i za dobijanje pomoći i bespovratnih sredstava koje su iste nudile preko određenih konkursa. Najveće interesovanje firmi iz sektora MSP-a postojalo je za sledećim kreditnim linijama Fonda za razvoj: Krediti za preduzetnike, Kratkoročni krediti za privredna društva, Investicioni krediti za privredna društva i Krediti za trajna obrtna sredstva. Što se tiče bespovratnih sredstava, pomoć je pružana najviše po sledećim konkursima: Program podrške razvoju konkurentnosti MSP i Program podrške MSP za jačanje inovativnosti.

5. Svi početnici u biznisu su imali kompletnu podršku i pomoć KLER-a pri apliciranju za Kredite za početnike Fonda za razvoj (start-up kredite), što je podrazumevalo pomoć pri izradi biznis plana, popunjavanju konkursne dokumentacije, pribavljanju odgovarajućeg instrumenta obezbeđenja... Takođe, pružana im je i stručna pomoć po svim pitanjima od značaja za pokretanje sopstvenog biznisa kao što su: poreska politika, registracija firmi, postojanje određenih olakšica i oslobađanja...

15

6. Tokom 2011. godine Kancelarija je radila na izradi „Lokalnog akcionog plana zapošljavanja za 2012. godinu“ koji predstavlja vid saradnje lokalne samouprave i „Nacionalne službe za zapošljavanje“ a sve u cilju smanjenja nezaposlenosti u Pirotu.

7 Kancelarija za LER je tokom godine ažurirala nekoliko svojih baza podataka (baza preduzeća, baza lokacija).

8. Izrađen je i novi promotivni materijal opštine koji će imati veliki značaj u informisanju potencijalnih investitora o našoj opštini. Jedna od aktivnosti zaposlenih je i priprema informacija o aktivnostima Kancelarije za LER. One se nakon toga dostavljaju javnosti putem opštinskog sajta, sajta LER-a, elektronskih i štampanih medija. KLER pruža i logističku pomoć za učešće na sajmovima i izložbama, koja se sastoji u pružanju informacija o vremenu održavanja sajamskih manifestacija, pomoći i saveta oko pripreme promotivnog materijala i upoznavanja sa primerima dobre prakse. Tokom godine se kontinuirano radilo i na obradi podataka o opštini Pirot u raznim segmentima u cilju prezentacije opštine kao i konkurisanja za dostupna donatorska sredstva. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj je učestvovala na Sajmu lokalnih samouprava gde je zainteresovanim stranama prezentovala naše privredne i prirodne potencijale.

9. Treba pomenuti da je stručna služba za razvojne programe i projekte aktivno učestvovala na velikom broju seminara i radionica iz oblasti ekonomskog razvoja u organizaciji USAID-a, Stalne konferencije gradova i opština, Oblasne razvojne asocijacije Jug, Republičke agencije za regionalni razvoj, Grupe za razvojnu inicijativu-SECONS, renomiranih instituta, nevladinih organizacija a sve u cilju usavršavanja rada zaposlenih. Kancelarija za LER u kontinuitetu dostavlja podatke za koje je SIEPA zainteresovana, kao i podatke za koje sama opština ima interes da budu prezentovani svim potencijalnim investitorima. S druge strane, sve aktivnosti koje sprovodi SIEPA, a koje mogu biti od značaja za opštinu, pratiće se u kontinuitetu i o njima će se, po potrebi, obaveštavati potencijalni korisnici usluga na teritoriji naše opštine.

10. Prilikom donošenja „Programa poslovanja“ za 2012 godinu, javna preduzeća su bila u obavezi da se pridržavaju Instrukcije o izradi i praćenju realizacije godišnjih programa lokalnih javnih preduzeća Ministarstva finansija RS. Osnivač, odnosno stručna služba opštinske uprave Pirot je, pored davanja saglasnosti na isplate zarade, tokom godine imala i obavezu najpre dostavljanja usvojenih „Programa poslovanja javnih preduzeća“ a potom i mesečne dostave propisanih obrazaca nadležnim Ministarstvima

11. Krajem 2011. godine raspisan je novi poziv za prikupljanje predloga projekata u okviru IPA programa prekogranične saradnje Bugarska – Srbija tako da KLER trenutno radi na pripremi projekata kojima će opština aplicirati u ovom pozivu.

HELP

HELP je nemačka nevladina humanitarna organizacija registrovana u sudu u Bonu. danas je aktivan širom sveta, kako u projektima hitne pomoći u kriznim situacijama, tako i u projektima rehabilitacije i razvoja. Gde god je to moguće nastojimo da povežemo pomoć i samopomoć. Jedan od osnovnih ciljeva HELP-a je da podstiče zajednice pogođene katastrofama i siromaštvom u naporima da sopstvenim snagama poboljšaju uslove u kojima žive. Zbog toga se uvek ostvaruje bliska saradnja i pruža puna podrška lokalnim partnerima i

16

nevladinim organizacijama znajući da oni najbolje poznaju uslove života, kulturu i potrebe lokalnog stanovništva. HELP svojim projektima ne zadovoljava samo neposredne humanitarne potrebe već se i bori protiv uzroka koji su doveli do humanitarnih katastrofa, na taj način težeći trajnim rešenjima. Da bi pružena pomoć bila što efektnija, u realizaciji projekata uvek se čine maksimalni napori u ostvarivanju koordinacije i saradnje sa svim relevantnim domaćim i međunarodnim organizacijama i institucijama.HELP je prisutan u Srbiji od novembra 1999 obezbeđujući socijalno-ekonomsku pomoć za ugroženo stanovništvo-izbegla lica, interno raseljena lica i romsko stanovništvo.

Glavni projekti koje HELP sprovodi u Srbiji fokusiraju se na sledeće sektore:programi socio-ekonomske podrške i razvoj mikro-preduzeća putem podrške dohodovnim aktivnostima podrška zatvaranju kolektivnih centara putem obezbeđivanja alternativnog smeštajaobuke i podrška započinjanju samostalnog biznisaprojekti izgradnje i obnove projekti humanitarne pomoći: distribucija hrane, higijenskih artikala i ogrevnog drveta

Svojim aktivnostima HELP podržava sprovođenje nekoliko nacionalnih strategija: Strategiju smanjenja siromaštva, Nacionalnu strategiju za rešavanje problema izbeglih i interno raseljenih lica, Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji od 2003. do 2008. Štaviše, aktivnosti HELP-a u Srbiji doprinose ostvarenjima milenijumskih razvojnih ciljeva.

HELP nastavlja da podržava razvojne projekte i time smanji siromaštvo i stabilizuje socijalno-ekonomsku situaciju u zemlji.

Help i Opština Pirot nastavljaju saradnju kroz podršku malim biznisima. U novom ciklusu podršku će dobiti 40 malih biznisa i jedna kooperativa, a prvi informativni sastanak održan je u Skupštini opštine Pirot.( april 2012). Vrednost dela projekta za opštinu Pirot je blizu 150.000 evra, od čega sama opština obezbeđuje 48.000 evra.

NACIONANA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE

Moderan javni servis koji pruža usluge nezaposlenim licima i poslodavcima u SrbijiPočetkom delovanja javne službe zapošljavanja u Srbiji smatra se 14. decembar 1921. godine, kada je objavljen jedan od prvih propisa kojima se reguliše oblast zapošljavanja - "Zakon o zaštiti radenika". Nacionalnu službu za zapošljavanje čine Direkcija, dve Pokrajinske službe, 34 filijale, 21 služba i više od 120 ispostava u svim okruzima u Republici Srbiji. Adresa filijale u pirotu je Kneza Miloša 59 Telefon: 010/305-000

Naconalna služba za zapošljavanje nudi pomoć nezaposlenima ako žele da pokrenu sopstveni posao. Ta pomoć se ogleda u :

1. obuci za započinjanje sopstvenog posla

U okviru edukativnih usluga, koje pružaju poslovni centri, postoji mogućnost pohađanja instruktivne trodnevne obuke «Put do uspešnog preduzetnika», koja obuhvata sledeće teme:

ekonomsku motivaciju za preduzetništvo, definisanje poslovne ideje,

17

prve korake u biznisu,pravne aspekte biznisa,i doprinose za preduzetnike,izradu Biznis plana - radioničarski deo.

Trodnevna obuka ima za cilj da polaznicima omogući da:provere opravdanost svoje poslovne ideje,sagledaju prednosti i rizike preduzetništva,spoznaju svoje preduzetničke sklonosti,informišu se o postupku registracije i aktuelnim zakonskim propisima,popune Zahtev sa biznis planom

Nezaposleni, koji nakon uspešno završene trodnevne obuke odluče da realizuju svoju poslovnu ideju, mogu da konkurišu za subvenciju za samozapošljavanje.

2. davanju subvencije za samozapošljavanje

Subvencija za samozapošljavanje odobrava se nezaposlenim licima u jednokratnom iznosu od 160.000 dinara za započinjanje sopstvenog posla, na osnovu Javnog poziva.

Uslovi za podnošenje zahteva Prijavljeni ste na evdenciji Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje mesec dana pre podnošenja zahteva; Završili ste instuktivnu obuku za samozapošljavanje u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije. Dokumentacija za podnošenje zahtevaZahtev sa biznis planom; Dokaz o završenoj instuktivnoj obuci;Pisana izjava o svim drugim de minimis državnim pomoćima koje ste dobili u prethodnom trogodišnjem fiskalnom periodu i državnim pomoćima za iste opravdane troškove ili izjava da niste koristili državnu pomoć Drugi dokazi relevantni za odlučivanje.

Dokumentacija za zaključenje ugovora

Ukoliko se odobri subvencija za samozapošljavanje pristupa se zaključenju ugovora uz koji se prilaže sledeća dokumentacija: fotokopija rešenja nadležnog organa o upisu u registar ukoliko nije registrovan u APR -u; fotokopija rešenja o PIB-u; fotokopija prijave na obavezno socijalno osiguranje; sredstvo obezbeđenja ugovornih obaveza; fotokopija ugovora o otvaranju računa ili kartice tekućeg računa; fotokopija kartona deponovanih potpisa; fotokopija lične karte korisnika sredstava; fotokopija lične karte žiranta i drugi dokazi u zavisnosti od statusa žirantapisani pristanak podnosioca zahteva i žiranta za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti. Obaveze nakon potpisivanja ugovora

18

Nakon potpisivanja ugovora u obavezi ste da: delatnost obavljate najmanje 1 godinu; ispunjavate sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, u skladu sa zakonom.

Pošto ste ostvarili ste pravo na subvenciju za samozapošljavanje i postali preduzetnik, možete da koristite i usluge mentoringa i specijalističkih obuka u prvim godinama poslovanja.

3. isplati novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje

Nezaposlenim licima koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe kao korisnici novčane naknade može se isplatiti novčana naknada, bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u jednokratnom iznosu za započinjanje sopstvenog posla.

Uslovi za podnošenje zahteva Korisnik ste novčane naknade; Dobili ste Rešenje o ostvarivanju prava na novčanu naknadu.

Dokumentacija za podnošenje zahtevaZahtev za isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje, Pravosnažno Rešenje o priznavanju prava na novčanu naknadu.

Dokumentacija za zaključenje ugovoraRešenje nadležnog organa o upisu u registar;Fotopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje za fizičko lice, odnosno za osnivača/člana privrednog društva;Fotokopiju Rešenja o PIB-u;Fotokopija kartona deponovanih potpisaFotokopija kartice tekućeg računaFotokopija lične karte korisnika sredstavaSredstvo obezbeđenja ugovornih obaveza idruga dokumenta za žirante, zavisno od njihovog statusa: fotokopiju Uverenja Poreske uprave o izmirenim obavezama po osnovu poreza za prethodna 3 meseca (ukoliko je žirant preduzetnik), fotokopiju poslednjeg čeka od penzije (ukoliko je žirant korisnik penzije).

Obaveze nakon potpisivanja ugovora

Nakon potpisivanja ugovora u obavezi ste da registrovanu delatnost obavljate najmanje onoliko vremena za koje bi vam bila isplaćena novčana naknada, počev od dana otpočinjanja obavljanja delatnosti.

19

STA OPŠTINA MOŽE DA URADI?

Opština je strategijom za lokalni ekonomski razvoj jasno definisala ciljeve i ciljne projekte za privredni razvoj. Ostvarivanjem tih ciljeva opština aktivno utiče na stvaranje napovoljnjeg ambijenta za započinjanje biznisa.

Neki od ciljeva definisani strategijom za lokalni ekonomski razvoj su

Kreiranje poslovnog ambijenta

Otvaranje Kancelarije za Lokalni Ekonomski Razvoj (KLER) Formiranje Saveta za lokalni ekonomski razvoj Osnivanje inkubatora poslovnih aktivnosti Osnivanje inkubatora proizvodnih aktivnosti

20

Formiranje Projektnog centra – za izradu dokumentacije za ucešce nakonkursima

Definisanje jasnih procedura za obavljanje posla – adekvatna organizacijskastruktura lokalne uprave

Podrška MSP za investiranje u okviru industrijskih i radnih zona kao islobodnu zonu

INDUSTRIJSKI PARK PIROT (prerastanje industrijske zone u Inustrijskipark) - proširenje za 28 ha

Izgradnja proizvodnog prostora za biznis inkubaciju i infrastrukture u radnim iindustrijski zonama kao i u Slobodnoj zoni Pirot

Razvoj malih i srednjih preduzeca i preduzetništva

Aktiviranje postojećih proizvodnih kapaciteta ( brownfield investicije) – kapitalpreduzeca u procesu privatizacije, preduzeca u stečaju i privatni kapital

Razvoj malih i srednjih preduzeća ( podsticaj razvoju proizvodnih, usluznih ipreradjivackih delatnosti)

Edukacija o uvodenju sistema standarda ( u skladu sa poslovnomorjentacijom preduyezeca)

Edukacija o znacaju povezivanja preduzeća i preduzetnika u klastere Podrška uspostavljanju klastera u granskim delatnostima Kancelarija za razvoj MSP-a i razvoj preduzetništva Projekat - Jednake mogucnosti za sve

Razvoj poljoprivrede, revitalizacija sela i proizvodnja eko-hrane

Korišcenje vode izvora Dag-banjica u komercijalne svrhe Revitalizacija vocarstva Izrada kapaciteta za skladištenje i preradu voca, šumskih plodova i bilja Razvoj ratarstva i povrtarstva (u otvorenom i zatvorenom prostoru) Proizvodnja semene robe i uzgoj novih sorti Izgradnja kapaciteta za preradu ratarskih i povrtarskih proizvoda Podrška u projektu za doinvestiranje i stavljanje u pogon postojece mlekare

u Pirotu Program za izgradnju specijalizovanih hladnjaca za voce Program za izgradnju kapaciteta za sušenje šljive i drugih vrsta voca Program za izgradnju zanatskih radionica za preradu mleka, voca, povrca i

drugih poljoprivrednih proizvoda Projekat podrške za izgradnju savremene klanice u Pirotu (proizvodni pogon

preduzeca„Vinovoće“) Unapredenje rasnog sastava u stočarskoj proizvodnji

Pored jasno definisanih ciljeva iz strategije za LER Opština ima mogućnost da unapredi poslovno okruženje analizirajući informacije koji početnici u biznisu prepoznaju kao prepreke pri osnivanju firmi. Na osnovu intervjua sa početnicima iz opštine Pirot možemo izvući kao najčešće prepreke sledeće:

Početni kapital Česta promena zakona i Nedostupnost informacija

21

Na osnovu toga može se zaključiti da bi pojačana aktivnost opštine u smislu privlačenja i obezbeđenja početnog kapitala imala uticaj da se daleko veći broj ljudi odluči da osnuje firme. To se odnosi kako na davanja opštine u novcu za početak biznisa tako i na saradnju opštine sa fondovima koji finansiraju pčetnike u biznisu.Ukidanjem ili smanjivanjem firmarine, bar u prvim godinama rada firme, bi se smanjilo i finansijsko opterećenje početnika.

Što se tiče čete promene procedura i zakona Opština bi izdavanjem brošura na tu temu mogla da prati najbitnije promene koje se tiču osnivanja firmi, propisa i uslova za obavljanje određenih delatnosti. Samim tim bi omogućila da imformacije budu dostupnije potencijalnim korisnicima. Takođe bi postojanje Savetnika za početak biznisa, koji bi bio na raspolaganju početnicima oko svih pitanja, pravnih i ekonomskih, prilikom osnivanja firme, umnogome olakšalo početak biznisa. Takođe bi na taj način sve relevantne informacije bile dostupnije gražđanima.

Opšte pogodnosti koje Vlada Srbije nudi stranim investitorima:

Lokacija na koridoru 10, koji spaja Evropu sa Bliskim i Srednjim Istokom "Duty free" pristup Zoni slobodne trgovine u Jugoistocnoj Evropi sa tržištem od 60

milona stanovnika9

Jedina zemlja u Evropi koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (1%stopa carina)

Srbija još uvek nije clanica EU, što omogucava vecu fleksibilnost u poslovanju iprednosti za investiranje

Neuposlena, obrazovana i jeftina radna snaga (prosecna plata 400 evra) Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranim ulaganjima Skracena procedura za osnivanje preduzeca - 15 dana.

22

Poreska politika

Niske poreske stope: PDV 18% (u slobodnim zonama 0%), Porez na imovinu0,4%, Porez na kapitalne dobitke 20%

Najniža stopa poreza na dobit preduzeca u Evropi - 10% Najmanja stopa poreza na zarade i niski porezi za penzijsko, socijalno i invalidsko

osiguranje u odnosu na okruženje (14% porez na zarade, 11% za penzioni fond,15% za zdravstveno osiguranje i 0.75% za nezaposlene).

Specijalne poreske olakšice

Za investicije preko 7,5 miliona USD i 100 dodatno zaposlenih radnika ne placase porez na dobit u periodu od 10 godina

Razni poreski krediti na investiranje, maksimum na 10 godina i uz 20% poreskihumanjenja

Poreske pogodnosti za novozaposlene radnike Poreski kredit od 40% od investicione vrednosti za investicije u osnovna sredstva Oslobadanje od poreza na dobit u periodu od 5 godina za prihode od koncesija Od poreza na dobit oslobadaju se oni investitori, koji ulažu u profesionalno

osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida Poreski krediti na dve godine za nerazvijena podrucja Nepovratna sredstva iz fondova za razvoj poljoprivrede, ekologije, zaštite životne

sredine, za naucna istraživanja itd.

Finansijski podsticaji

Srbija je sada u mogucnosti da ponudi i finansijsku pomoc potencijalniminvestitorima. Na osnovu Uredbe Vlade Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 56/2006),donete krajem juna 2006. godine, na predlog Ministarstva finansija, investicioniprojekti u svim delatnostima, osim trgovine, turizma, ugostiteljstva i poljoprivrede,moci ce da konkurišu za dodelu bespovratnih sredstava iz državnog budžeta.Sredstva su namenjena za finansiranje investicionih projekata u oblastima10proizvodnje i usluga koje mogu biti predmet medunarodne trgovine i istraživanja irazvoja.Za investicije u proizvodnom sektoru:

ukupna sredstva: od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu minimalna vrednost ulaganja: izmedu 1 milion i 5 miliona evra, u zavisnosti od

visine stope nezaposlenosti u opštini gde se vrši ulaganje minimalan broj novih radnih mesta: 50.

Za investicije u sektoru usluga: ukupna sredstva: od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu minimalna vrednost ulaganja: 1 million evra minimalan broj novih radnih mesta: 10.

Za investicije u sektoru istraživanja i razvoja: ukupna sredstva: od 5.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu minimalna vrednost ulaganja: 1 million evra minimalan broj novih radnih mesta: 10.

23

Uredbom je definisano da ce se bespovratna sredstva dodeljivati u periodu od trigodine počevši od novembra 2006. godine.

Ko ce pomoći pri osnivanju firme?

Privredne komore Ministarstvo za privredu Agencija za registraciju privrednih subjekata Agencija za razvoj razvoj malih i srednjih preduzeca Agencija za strana ulaganja Strukovna i granska udruženja Fond za razvoj Banke Organi lokalne samouprave Nacionalna služba za zapošljavanje Inspekcijske službe

24