pravna_etika

PROJEKAT “VLADAVINA PRAVA U SRBIJI“1

MATERIJALI ZA IZBORNI PREDMET

PRAVNA ETIKA ZA PRAVNE FAKULTETE U SRBIJI :

SRPSKI STANDARDI UZ KOMPARATIVNI PREGLED

Priredio Džejms E. Moliterno,

1 Ovaj projekat je sproveden pod pokroviteljstvom Nacionalnog Centra za Državne Sudove u skladu sa donacijom USAID-a.

Pravna etika

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

2

Pravna etika

Pravna etika/ Srpski standardi uz komparativni pregled Profesor Džejms Moliterno

Na ovom kursu studentima će biti ponuđeni materijali iz Srbije, Evropske unije, nekih evropskih zemalja, Sjedinjenih Američkih Država i Japana, vezani za profesionalnu odgovornost advokata, sudija i tužilaca. U svakom poglavlju će biti predstavljeni nakon uvodnog dela prvo srpski propisi. Zatim će, biti prikazani standardi usvojeni u zemljama Evropske unije kao i lokalni zakoni pojedinih evropskih država. Propisi Sjedinjenih Američkih Država i Japana takođe su priloženi radi komparativne analize pružajući često interesantan kontrast srpskim i evropskim zakonima. Pisani materijal se sastoji iz objavljenih i originalnih materijala uključujući, gde je prikladno, tekst zakona, statuta, kodeksa i drugih propisa, kao i upućivanje na sudske odluke. Pisani materijal će takođe sadržati hipotetičke probleme za raspravu na predavanjima. Za svaku nedelju, pisani materijal će biti organizovan kao celina koja se sastoji od uvodnog teksta, citata propisa relevantnih za pravnu etiku, kao i problema za raspravu. Studenti će u toku semestra između ostalog dobijati zadatke da napišu pisane radove na zadatu temu. Nastava će predstavljati kombinaciju predavanja i diskusije o problemima iznetim u materijalu. NCSC želi da izrazi zahvalnost prof. James Moliterno. Na priručniku su takođe radili i zaposleni na projektu Vladavina prava u Srbiji: prevodioci Dijana Jelovac i Jelena Popović, pravnici Ljiljana Urzikić Stanković i Vesna Ćorić, saradnik na programu Milena Piosijan, konsultant za pravno obrazovanje prof. Spidi Rajs i direktor projekta Dejvid Sabin Anderson. U Beogradu, 16. februara 2006. godine


3

Pravna etika

SADRŽAJ:

NEDELJA

1. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI; IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE .........7

2. ULOGA SUDIJA I SUDSKIH SLUŽBENIKA; SUDIJSKE DUŽNOSTI.............19

3. NEZAVISNOST I NEPRISTRASNOST SUDIJA I SUKOB INTERESA ....41

4. KORUPCIJA U PRAVOSUĐU ......................................................................57 U

5. POSEBNA PITANJA PRAVNE ETIKE ZA TUŽIOCE ................................63

6. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA; HONORARI I OBAVEZE

PUNOMOĆNIKA; ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA I OBAVLJANJE

ADVOKATSKE DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE

JURISDIKCIJE; NEZAVISNOST ......................................................................75

7. STRUČNOST, SAVESNOST I BRIŽLJIVOST U OBAVLJANJU ADVOKATSKE

PROFESIJE; DONOŠENJE ODLUKA U ODNOSU ADVOKAT-KLIJENT;

DUŽNOST ČUVANJA ADVOKATSKE TAJNE.............................................123

8. LOJALNOST KLIJENTA; NESPOJIVI POSLOVI ADVOKATA .....................147

9. OBAVEZE PREMA TREĆIM LICIMA; REKLAMIRANJE I NAČINI

PRIVLAČENJA KLIJENATA .........................................................................171

10. DUŽNOST ČUVANJA UGLEDA ADVOKATURE ........................................197

PRILOZI

1. KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE UNIJE...................................207

2. KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA U SRBIJI ........................223

3. STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE.................................................249

4. ZAKON O ADVOKATURI.............................................................................289

5. PREDLOG ZAKONA O ADVOKATURI ........................................................307

6. TARIFA O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ...........................333


4

Pravna etika

7. ETIČKI KODEKS JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA

SRBIJE............................................................................................................337

8. KODEKS SUDIJSKE ETIKE .......................................................................343

9. ZAKON O SUDIJAMA ................................................................................347

10. ZAKON O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA........................................373

11. NACIONALNA STRATEGIJA REFORME PRAVOSUĐA.......................381


5

Pravna etika


6

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1

Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike


7


1. UVOD

U svakoj raspravi o etici advokata, sudija i tužilaca, otvaraju se tri moguće

teme: pravo koje uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost, uloga advokata, sudija i

tužioca u društvu i koncept postupanja na moralno ispravan način. Najplodonosnije

rasprave o pravnoj etici su one u kojoj su zastupljene sve tri navedene teme.

1. Pravo koje uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost: Postoji pozitivno pravo

koje reguliše ponašanje advokata i pravosudnih organa. Neki ovu pravnu oblast

nazivaju pravom pravničke etike dok je drugi nazivaju pravom koje uređuje

advokaturu i delatnost pravosudnih organa. Pravo koje reguliše advokaturu i

pravosudnu delatnost obuhvata obavezujuće propise advokatske i pravosudne etike,

čije kršenje može imati posledica za advokate, sudije i tužioce. Tako, dozvola za rad

advokatu može biti ukinuta ili privremeno oduzeta, a takođe može biti i javno ukoren

od strane advokatske komore ili suda. Pravo koje uređuje advokaturu obuhvata

zakone i druge propise čije kršenje proizvodi posledice za samog advokata više nego

za njegovog klijenta. Sudija može biti razrešen sudijske dužnosti. Konačno, u

zemljama anglosaksonskog pravnog sistema, pravo koje uređuje advokaturu obuhvata

ustanove kao što su odgovornost za zloupotrebu dužnosti i zlonamerno krivično

gonjenje.

2. Uloga advokata i pravosudnih organa: Pravo koje uređuje advokaturu i

pravosudnu delatnost predstavlja osnov za ulogu advokata, tužilaca i sudija u društvu.

Ukoliko je to pravo dobro koncipirano omogućiće valjano ostvarenje njihovih uloga.

Naime, u svakom društvu advokati imaju značajnu ulogu. Oni primenjuju materijalno


8


pravo radi rešavanja problema svojih klijenata; oni učestvuju u procesu menjanja

zakona u cilju njegovog poboljšanja; oni pomažu poslovne planove i na taj način

potpomažu privredu; oni pokreću sistem pravosuđa i predstavljaju zaštitnike ljudskih

prava. Pravo koje reguliše advokaturu treba uvek da bude koncipirano i tumačeno na

načine koji će biti prilagođeni valjanoj ulozi advokata u društvu. U nekim slučajevima

advokati, po samoj prirodi svoje profesije, čine stvari koje bi za druge bile moralno

neprihvatljive. Zaštita klijentovih poverljivih informacija čak i kada to može dovesti u

pitanje pravedno rešavanje predmeta je nešto što se od advokata očekuje prema pravu

koje uređuje advokaturu i u skladu je sa ulogom advokata u sistemu ostvarenja

pravde. S obzirom da je uloga advokata neophodna u ovom sistemu, čin advokata koji

je inače nemoralan u ovom slučaju neće se posmatrati kao takav. Ovaj pojam se zove

specifična moralnost. Pored opšte uloge u društvu, advokati imaju i specifičnije uloge

koje određuju način na koji bi trebalo sagledavati propise koji se odnose na pravnu

etiku advokata. Uloga sudija i tužilaca, je različita od uloge advokata zaposlenih u

advokatskoj kancelariji. Sudijina prvobitna obaveza je da bude nepristrasni donosilac

odluka u sporovima, koji nije privržen nijednom klijentu kao takvom. Tužilac radi

unutar pravnog sistema slično kao advokat, ali zastupa državu i ima posebnu obavezu

prema javnosti koja dolazi uz takav status.

3. Postupanje na moralno ispravan način: Sudije, tužioci i advokati bi trebalo

uvek da postupaju u skladu sa moralom, ukoliko pravni sistem ne nalaže odstupanje

od izvesnih moralnih principa u ime ostvarenja nekih drugih pravnih principa. Izuzev

situacija kada koncept specifične moralnosti dopušta ili čak izričito zahteva od

advokata da uradi nešto što bi za druge bilo moralno neprihvatljivo, postoje situacije

koje pravo koje uređuje advokaturu ne reguliše. Postoje slučajevi čije bi pravno


9


regulisanje proizvelo u toj meri katastrofalne posledice da većina advokata ne bi htela,

iz razumljivih razloga, da se pridržava zakona. Pravo koje uređuje advokaturu i

delatnost pravosudnih organa ne nalaže uvek učtivo ponašanje prema sudskom ili

kancelarijskom osoblju kao ni prema svim učesnicima u postupku. I pored toga takvo

se ponašanje smatra krajnje ispravnim u širem moralnom smislu. Sudije, tužioci i

advokati ne bi trebalo da postupaju valjano u odnosu prema drugima iz straha od

pravnih posledica ukoliko to ne čine; već bi oni trebalo da postupaju sa ljudima na

valjan način, isključivo zbog toga što svi ljudi zaslužuju takvo ophođenje. Ponekad

strogo pridržavanje prava koje uređuje advokaturu proizvodi rezultat koji bi

uznemirio savest svakog pojedinca. Obaveza čuvanja advokatske tajne, na primer,

može nalagati da advokat prećuti izvršenje užasnog zločina počinjenog od strane svog

klijenta, ne mešajući se dok se smrtna kazna izvršava nad nekom nevinom osobom

osuđenom za taj zločin. S druge strane, sudije i tužioci su vođeni i moralnom i

pravnom dužnošću da razotkriju takvu vrstu informacije. Do 2002. godine, Kodeks o

advokatskoj etici SAD-a, je propisivao da obaveza čuvanja advokatske tajne ima

aposolutan karakter. Uprava advokatske komore je 2002. godine izmenila pravila o

obavezi čuvanja advokatske tajne u cilju omogućavanja razotkrivanja advokatske

tajne u izuzetnom, gore navedenom slučaju. Mnogi advokati suočavajući se sa

dilemom da li da prećute ili progovore i na taj način prekrše pravilo advokatske etike

su, pre usvajanja izmena iz 2002. godine, optirali za kršenje pravila. Takvo kršenje

zakona iz moralnih obzira, međutim, mora biti strogo ograničeno i usko primenjivo.

Verovatno se do izmene propisa došlo kroz dugotrajni proces pregovaranja i uopšteno

gledano, njegovu primenu treba poštovati, čak i kada joj se pojedini advokati protive.

Kod sudija i tužioca se takođe može javiti unutrašnji sukob između neobavezujućih

moralnih i obavezujućih pravnih pravila. Sudija može doći u iskušenje da vođen


10


moralnim pobudama presudi na način koji predstavlja povredu pozitivnog prava.

Tužilac takođe može formulisati optužnicu koja prevashodno sadrži moralne umesto

pravnih navoda. Masovno kršenje prava iz moralnih pobuda bi podrilo celokupni

sistem prava koji uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost i narušilo koncept

valjane uloge advokata i pravosudnih organa u društvu. Naime, pravni sistem bi se

pretvorio u neuređeni skup u kojem bi svaki sudija, tužilac ili advokat uvek slobodno

odlučivao o svim pitanjima vršenja svoje dužnosti po sopstvenom nahođenju. Ipak, u

retkim slučajevima, nepridržavanje propisa iz moralnih pobuda može biti način na

koji sudije, tužioci ili advokati pokušavaju da premoste procep između morala i

zakona.


11


2. IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE

A. Propisi u Srbiji

Pravila advokatske etike u Srbiji potiču iz dva osnovna izvora: Statuta

advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata. Takođe je

značajan Zakon o advokaturi čiji je nacrt još u pripremi. Određena ponašanja su

inkriminisana Krivičnim zakonikom a procesni zakoni sadrže, između ostalog,

relevantne odredbe o slučajevima obavezne službene odbrane i kažnjavanju advokata

zbog nepoštovanja procesne discipline.

Kodeks je usvojen na osnivačkoj skupštini Advokatske komore Jugoslavije,

održanoj 16. januara 1999. Advokatska komora Jugoslavije bila je ovlašćena da usvoji

ovaj Kodeks na osnovu Zakonu o advokaturi koji joj je dodelio tu nadležnost. Zakon o

advokaturi je usvojen kao savezni zakon 1998., ali nakon usvajanja Ustavne povelje

državne zajednice Srbija i Crne Gora 4. februara 2003. godine, Zakon o advokaturi je

promenio svoj pravni karakter i postao republički zakon. Zato, danas postoje Zakon o

advokaturi Srbije i Zakon o advokaturi Crne Gore, koji su pretrpeli neke manje

izmene, ali je većina odredbi ostala ista. U Srbiji bi trebalo da se usvoji nacrt novog

republičkog Zakona o advokaturi. Na isti način je nekadašnji savezni Kodeks

profesionalne etike advokata preimenovan u Kodeks profesionalne etike advokata u

Srbiji i Kodeks profesionalne etike advokata u Crnoj Gori. Kodeks koji je usvojen

1999. sadrži detaljan skup pravila u skladu sa kojima advokati u Srbiji treba da vrše

svoju dužnost. Pomenuti pravni akti koji su na snazi u Srbiji odnose se na Advokatsku

komoru Srbije i svih osam advokatskih komora u njenom sastavu: Advokatsku

komoru Beograda, Advokatsku komoru Vojvodine, Advokatsku komoru Zaječara,

Advokatsku komoru Kragujevca, Advokatsku komoru Niša, Advokatsku komoru


12


Čačka, Advokatsku komoru Požarevca i Advokatsku komoru Šapca. Svaka od

komora ima svojstvo pravnog lica sa potpunom prvostepenom nadležnošću.

Advokatska komora Kosova i Metohije, iako nominalno obuhvaćena Statutom

Advokatske komore Srbije, realno ima poseban status koji proizilazi iz statusa

Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija, regulisanog rezolucijom Saveta bezbednosti

UN br. 1244.

Pored pravila kojih se pridržavaju advokati u privatnoj praksi, postoje i etički

kodeksi za javne tužioce i sudije.

Osim etičkih standarda za tužioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi

bili zaduženi za njihovo sprovođenje, postoje odgovarajuće odredbe Krivičnog

zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Na primer, član

360. propisuje kaznu za kršenje odredbi zakona od strane sudije, javnog tužioca ili

njegovog zamenika. Član 367. propisuje krivično delo prihvatanja mita.

Profesionalna odgovornost i etičko ponašanje sudija su pretežno regulisani

osnovnim odredbama Zakona o sudijama, procesnim zakonima koji propisuju osnove

za izuzeće sudija, Krivičnim zakonikom kao i neobavezujućim etičkim kodeksom

koje je Društvo sudija Srbije usvojilo 30. juna 2003. godine. Značajni su takođe

standardi za ocenjivanje načina obavljanja posla i profesionalnosti sudija koje je

propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma uspešnosti u vršenju sudijske

funkcije.

B. Propisi u Evropi i Evropskoj uniji

Propisi o advokatskoj etici pojedinačnih evropskih država se zasnivaju na

kombinaciji parlamentarnih propisa i ovlašćenja datih pravničkim udruženjima ili

advokatskim komorama raznih država. Savet Advokatskih komora i pravničkih

udruženja Evropske unije (CCBE) usvojio je okvirnu grupu etičkih pravila za


13


advokate koji posluju u više država unutar Evropske unije. Taj Kodeks profesionalne

etike advokata u Evropskoj uniji je prvi put usvojen 1988, a izmenjen je 1998. i 2002.

U nekim slučajevima ta ista pravila se sada primenjuju na domaće advokatske prakse

unutar država članica Evropske unije.

Postoji dosta zajedničkih etičkih standarda među evropskim zemljama kada je

u pitanju rad tužilaca. Iako ne postoje značajna unifikovana pravila Evropske unije u

pogledu pravne etike tužilaca, značajni su sledeći dokumenti doneti na

međunarodnom odnosno evropskom nivou:

• Ujedinjene Nacije su na svom Osmom kongresu o prevenciji zločina i

tretmanu prestupnika 1990. godine u Havani, na Kubi, usvojile

Smerinice o ulozi tužilaca;

• Savet Evrope je u svojoj Preporuci (2000.) 19 o ulozi javnog

tužilaštva u krivično-pravnom sistemu preporučuje da se tužioci,

vršeći svoje dužnosti, pridržavaju Kodeksa ponašanja;

• Međunarodno udruženje je u svojim Standardima profesionalne

odgovornosti i dekleraciji osnovnih dužnosti i prava tužilaca sačinilo

dokument koji služi kao međunarodni temelj za ponašanje tužilaca.

Standardi sudijske etike evropskih država međusobno se razlikuju. Evropska

unija nije donela za sada ni jedan unificiran etički kodeks sudijskog ponašanja.

C. Propisi u SAD i Japanu

Propisi o advokatskoj etici SAD-a uglavnom potiču iz ovlašćenja pojedinačnih

država da advokatima dodeljuju dozvole za rad. Posedovanje takve dozvole je

neophodno da bi se izbegla odgovornost za kršenje propisa o neovlašćenoj

advokatskoj praksi (nadripisarstvo). Pošto države dodeljuju dozvole one stoga imaju

pravo da disciplinski kažnjavaju advokate. Države su usvojile sopstvene kodekse


14


profesionalne etike advokata, ali skoro svi ti kodeksi su bazirani na Modelima pravila

za profesionalno obavljanje dužnosti Američke advokatske komore (ABA) (Modeli

pravila ili MP). Većina upućivanja na američke kodekse profesionalne etike advokata

u ovom materijalu odnosiće se na Modele pravila. Prvi model etičkog kodeksa ABA

je usvojen 1908, drugi 1969. a važeći model datira iz 1983. Znatne izmene su izvršene

u toku 2002. Pored kodeksa profesionalne etike advokata postoje i drugi izvori prava

koji regulišu rad advokata u SAD. Na primer, advokati mogu biti građanski odgovorni

prema svojim klijentima zbog nesavesnog vršenja dužnosti (neizvršenje usluga na

valjan način). Takođe, postoje sudski propisi (Savezni propis 11. parničnog postupka,

na primer) i zakoni koji izričito formulišu odgovornosti i kazne za advokate (novčane

sankcije u Propisu 11, na primer) vezane za kršenje ovih odgovornosti.

Propisi koji uređuju etiku javnih tužilaca sadrže određene specifičnosti iz

razloga što tužioci služe javnom interesu i usled toga se kaže da bi oni trebalo da

tragaju za pravdom a ne samo da pobeđuju na sudu.

Dužnosti američkog sudije su brojne i dobro definisane. Postoje Kodeksi

sudijske etike koje su doneti na nivou država članica i koji regulišu ponašanje sudija

date države članice. S druge strane, postoji Kodeks sudijske etike koji je donet na

saveznom nivou i koji uređuje ponašanje sudija saveznih sudova. Takođe su značajni

krivični i procesni propisi kao i propisi koji regulišu uređenje sudova.

Postoje četiri glavna dokumenta koja, u različitim stepenima, postavljaju

japanskim advokatima etičke obaveze kojih treba da se pridržavaju u međusobnom

odnosu, u odnosu prema klijentima i pravosudnom sistemu u Japanu. To su: a)

Kodeks profesionalne etike advokata praktičara; b) Pravila u vezi sa advokatskim

honorarima; c) Zakon o advokatima praktičarima i d) Statut Advokatskih komora

Japana.


15


3. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI

Uloga advokata se, naravno, razlikuje od jednog pravnog sistema do drugog.

Ali se i pored toga mogu izvesti neka opšta pravila. Advokati približavaju zakon

osobama koje nisu pravno obrazovane putem davanja saveta klijentima i

sastavljanjem ugovora i drugih pravnih akata koji omogućavaju transakcije klijenata i

time služe ostvarenju njihovih interesa u zakonom dopuštenim granicama. Advokati

omogućavaju funkcionisanje pravosudnog sistema. Njihova uloga je, svakako,

aktivnija u sporovima koji se vode u državama anglosaksonskog pravnog sistema, ali i

u kontinentalnom kao i u anglosaksonskom sistemu advokat ima odlučujuću ulogu u

pravosudnom sistemu. Advokati imaju takođe važnu ulogu pri izradi zakona. Mnogi

advokati sarađuju sa zakonodavnim telima odnosno parlamentima u cilju

pojašnjavanja odredbi novih zakona.

Moguće je imati različite poglede na to šta advokat radi. Neki mogu reći da je

advokat poslovni čovek/žena, ništa drugačiji(a) od berberina, lekara ili vlasnika

radnje, koji(a) pruža usluge mušterijama koje za to plaćaju. Drugi će smatrati da

advokat ima ulogu koja je više javna, pružajući usluge mušterijama koje za to plaćaju

ali takođe vodeći računa o javnom interesu, pravdi i čestitosti društva. Ova različita

stanovišta u vezi uloge advokata dovode do različitih stavova u pogledu delovanja

advokata u moralno teškim situacijama.

U demokratskim društvima advokati imaju važnu ulogu koju nema nijedan

drugi stručnjak: advokat je zaštitnik vladavine prava, ideala da su svi ljudi jednaki

pred licem pravde i niti očekuju niti dobijaju poseban tretman. U mladim

demokratskim društvima ova uloga je veoma važna za advokate, koji imaju

mogućnost da postanu važan uravnotežavajući faktor između različitih ekonomskih


16


slojeva društva. Doduše, tržište za advokatske usluge, čak i u najafirmisanijim

demokratskim društvima, jasno je usmereno na korporacijski svet i one sa novčanim

sredstvima. Ali garancije prava na zastupnika u krivičnim postupcima, pravne pomoći

za siromašne koju finansira država (bez obzira na ograničenja) i pro bono aktivnosti

advokata, sve zajedno čine neku vrstu nade da će rešavanje najvažnijih pitanja koja se

tiču siromašnih i nemoćnih biti takođe obuhvaćeno advokatskom profesijom.

Preambula CCBE-a pristupa ulozi advokata na prilično uopšten način,

navodeći sledeće:

„Advokat mora služiti interesima pravde kao i onima čije slobode mu je

povereno da dokazuje i brani, a njegova obaveza je ne samo da zastupa predmet

njegovog klijenta već i da bude njegov savetnik. Funkcija advokata ga stoga izlaže

raznim moralnim i pravnim obavezama prema klijentu, sudovima i drugim

organima.”


17


Problemi za diskusiju

1. Advokat zna da je njegov klijent, Sanja, počinila zločin za koji je optužena.

On joj izlaže sve mogućnosti koje joj stoje na raspolaganju, a pošto su dokazi protiv nje slabi on je savetuje da ne bi trebalo da prizna krivicu. Da li je advokat postupio nemoralno?

2. Klijent, dr. Nikolić, priznaje advokatu da je načinio grešku tokom hirurškog

zahvata na jednom od svojih pacijenata. Njegov pacijent nije svestan greške i još uvek nije osetio štetne posledice te greške. U stvari, verovatno je da iako pacijent bude imao bilo kakve probleme oni se neće moći povezati sa greškom dr.Nikolića. Dr. Nikolić traži savet od advokata o tome kako da postupi u ovakvoj situaciji. Ukoliko advokat uvažava pravila morala, kako bi savetovao klijenta u tom slučaju?

3. Pripremite nacrt “Preambule” etičkog kodeksa za advokate koji izražava Vašu

ideju o ulozi advokata i advokatskoj profesiji u društvu?

4. Advokat često posećuje kafić koji se nalazi u blizini zgrade lokalnog pravnog fakulteta. Tokom jedne njegove posete kafiću on čuje razgovor za susednim stolom između tri studenta prava. Jedan od studenata nudi ostalima spisak pitanja koje njihov profesor planira da postavi sledećeg dana na usmenom ispitu, kome će dva studenta za stolom prisustvovati. Isti student takođe kaže ostalima da može da im organizuje upisivanje prelaznih ocena iz još jednog predmeta. Da li je advokat dužan da prijavi studente?


18

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika; Sudijske dužnost

Nedelja 2

Uloga sudija i sudskih službenika; Sudijske dužnosti


19


1. SUDIJSKO PONAŠANJE

Uloga sudija i ostalog sudskog osoblja je po prirodi drugačija od uloge advokata

koji obavljaju privatnu praksu i zbog toga analiza njihovih etičkih obaveza polazi od

sasvim različite grupe pretpostavki. Sudije su nepristrasni donosioci odluka u

sporovima koje pokreću stranke pred pravosudnim sistemom. Sudije ne treba da budu

lojane klijentu, kao što to treba da budu advokati, već lojalne pravosudnom sistemu i

adekvatnoj primeni zakona u sporovima. U državama anglosaksonskog pravnog

sistema sudije su takođe i tvorci zakona, zbog toga što njihove odluke imaju

precedentni karakter i obavezujuće su i za treća lica a ne isključivo za stranke u datom

sporu.

Temelj sudijske funkcije leži u ideji o nepristrasnom donošenju odluka.

Sudijska nezavisnost je takođe suštinska sudijska karakteristika.

A. Standardi u Srbiji

(i) Standardi u bivšoj Jugoslaviji

Sve države u određenim trenucima svog razvoja prolaze kroz pravosudne

reforme. Tranzicija Srbije od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pod

Josipom Brozom-Titom preko bivše Savezne Republike Jugoslavije pod

Miloševićevom vladavinom do danas predstavlja složen i težak skup promena. Kratak

pregled ovih promena služi razumevanju trenutnog stanja ponašanja sudija i reforme u

pravosuđu.

Aprila 2005. Srbija i Crna Gora dobile su pozitvnu Studiju o izvodljivosti koja

im je dala zeleno svetlo za početak pregovora za pridruživanje EU. Iako je EU odala

priznanje da je već učinjen određen napredak u obasti reforme u pravosuđu, izložene su

i neke važne primedbe u Studiji o izvodljivosti: „U Srbiji, pravosuđe je u ozbiljnoj krizi


20


i suočava se sa političkim pritiscima. Policija i sudstvo nalaze se pod pritiskom, dok je

nezavisnost sudstva bila u nekoliko navrata ozbiljno ugrožena. Imenovanje i

smenjivanje tužilaca podležu političkim pritiscima“.

Teškoće u stvaranju nezavisnog pravosuđa u Srbiji predstavljaju ozbiljnu

prepreku na njenom putu ka Evropskoj uniji, za koju postojanje nezavisnog sudskog

sistema predstavlja ključni preduslov za započinjanje pregovora o pridruživanju.

Uprkos svojoj važnosti, ključne osobine sudstva kao što su nezavisnost i

nepristrasnost ugrožene su zbog nastavka duge tradicije sudijske potčinjenosti onima

koji su na vlasti. U vreme Tita, glavni zahtev za imenovanje sudija bilo je članstvo u

Komunističkoj partiji.

Nakon raspada bivše Jugoslavije i dolaska Miloševića na vlast, tradicija iz

Titovog vremena se nastavila. Na sudije su uticali predsednici sudova koji su politički

osetljive predmete dodeljivali samo poslušnim sudijama koje su imale koristi u vidu

unapređenja, besplatnih stanova, i jeftinih kredita koje im je davao režim. Takođe,

postojala je stroga kontrola izbora predsednika sudova.

Profesor Vesna Rakić-Vodinelić, direktor Instituta za uporedno pravo, rekla je

za Izveštaj o balkanskoj krizi: „Lažiranje izbora iz 1996. ne bi bilo moguće bez učešća

sudija“. Prvi Opštinski sud u Beogradu je tada poništio rezultate u 33 beogradske

opštine. Vrhovni sud je odbacio 45 žalbi koje je protiv odluka opštinskog suda podneo

opozicioni blok Zajedno.

Novi zakoni u oblasti pravosuđa usvojeni su 2001. godine, međutim, oni nisu

uspeli da eliminišu sukob između izvršne i sudske vlasti. Kako bi stavila pravosuđe pod

svoju kontrolu, skupština je usvojila kontroverzni Zakon o sudijama, koji je avgusta

2002. Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim. Zakon o sudijama predviđao je da u

slucaju da parlament ne prihvati kandidata koga je predložilo Visoko pravosudno veće


21


(nezavisno telo ovlašćeno da predlaže kandidate za sudije, predsednike sudova i

tužioce), novog kandidata imenuje parlamentarni komitet za pravosuđje. Zakon je

proglašen neustavnim zbog svoje namere da zaobiđe Visoko pravosudno veće u odabiru

sudija. Vrhovni sud Srbije je intervenisao po drugi put 2004. godine kada je izmenama

Zakona o sudijama ponovo pokušala da se naruši nezavisnost sudstva. Naime,

Ministarstvo pravde prenelo je ovlašćenje za predlaganje i odbijanje kandidata za

položaj predsednika suda na novoosnovano telo koje se nalazi pod kontrolom države –

Veće za pitanja sudske uprave (videti Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod

političkim pritiskom).

Kao što je navedeno i u Studiji o izvodljivosti, razvili su se i neki pozitivni

trendovi u oblasti pravosuđa nakon Miloševićeve vladavine. Osim Visokog

pravosudnog veća, koje je predlaže Skupštini kandidate za predsednike sudova, sudije,

javne tužioce i njihove zamenike, postoji još jedno nezavisno telo, Veliko personalno

veće, koje je ustanovljeno Zakonom o sudijama i zaduženo je za razrešenje sudija.

Osnivanje Društva sudija Srbije i Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje

sudija i tužilaca takođe doprinosi razvoju institucionalne nezavisnosti sudstva i

efikasnosti u podršci vladavini prava u Srbiji.

Visoki savet pravosuđa ustanovljen je kao nezavisno stručno telo paketom

zakona o pravosuđu iz novembera 2001. godine, radi promovisanja pravosudnih

reformi. Visoki savet pravosuđa se sastoji od pet stalnih članova: Ministra pravde,

predsednika Vrhovnog suda Srbije, Repubičkog javnog tužioca, jednog člana

imenovanog od strane Advokatske komore Srbije i jednog člana imenovanog od strane

Narodne skupštine. Osim njih postoje i dve grupe pozivnih članova, 6 sudija

imenovanih od strane Vrhovnog suda Srbije, jednog javnog tužioca koga biraju

zamenici Republičkog javnog tužioca i drugog koga biraju okružni javni tužioci na


22


zajedničkoj sednici. Mnogobrojna ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa su ograničena

2002. i 2003. godine, ili potpuno ukinuta, poput predlaganja kandidata za tužioce. Ovo

ovlašćenje, kao i ostala koja je Visoki savet pravosuđa imao prema prvoj verziji Zakona

o Visokom savetu pravosuđa iz 2001. godine, vraćena su amandmanima iz 2004.

godine. Nakon ovih izmena, Visoki savet pravosuđa je ponovo nadležan za predlaganje

broja sudija i tužilaca koji je neophodan za efikasno funkcionisanje pravosudnog

sistema, kao i za predlaganje kandidata Narodnoj skupštini radi izbora na sudijske i

tužilačke funkcije. (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Američkog

udruženja pravnika, Indeks reforme sudstva za Srbiju)

Veliko personalno veće je telo koje se sastoji od devet sudija Vrhovnog suda

Srbije. Ovo telo nadležno je za utvrđivanje razloga za razrešenje sudija sa funkcija zbog

nezakonitog, nestručnog ili neprofesionalnog ponašanja. Veliko personalno veće može

suspendovati sudije ili odrediti druge disciplinske mere zbog neprofesionalnog

postupanja. Poput Visokog saveta pravosuđa, članstvo i sastav Velikog personalnog

veća je pretrpeo promene naknadnim amandmanima paketa pravosudnih zakona iz

2001. godine. Rad Velikog personanog veća je bio suspendovan nakon odluke

Ustavnog suda Srbije iz februara 2003. godine, ali je ponovo uspostavljen usvajanjem

amandmana na Zakon o sudijama iz aprila 2004. godine. Takođe ovim amandmanima

formirano je novo telo, Nadzorni odbor, koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda

Srbije i koje ima nadležnost da po pritužbi ili samoinicijativno, vrši uvid u sudske

predmete i da ih kontroliše. Nakon preduzete kontrole, Nadzorni odbor može

preporučiti Velikom personalnom veću da pokrene postupak za razrešenje ili predložiti

izricanje disciplinske mere sudiji.

Drugu pozitivnu tendenciju predstavlja formiranje novih posebnih odeljenja u

okviru Okružnog suda u Beogradu, koja su nadležna za ratne zločine i organizovani


23


kriminal. Ova odeljenja bi mogla da postanu model za stvaranje nezavisnog sudstva u

demokratskom društvu u tranziciji. Plata za sudije i tužioce je viša, kako zbog

povećanog rizika koji tereti zaposlene tako i zbog složenosti same prirode predmeta.

Vodilo se računa i o odabiru sudija koje ne pripadaju ni jednoj političkoj stranci i za

sudsko osoblje su organizovani posebni programi obuke.

U nameri da koordinira reformu pravosuđa nakon 2000. godine, Vlada Srbije

ustanovila je više ekspertskih grupa. 2002. godine, na primer, bio je osnovan Savet za

reformu pravosuđa, koji je usvojio strategiju reforme pravosuđa. Ova inicijative nije

proizvela konkretne rezultate i ovo telo je bivalo sputavano tokom većeg dela svog

postojanja. Komisija za reformu pravosuđa je osnovana od strane Vlade Srbije u aprilu

2004. godine sa ciljem da organizuje programe edukacije sudija, da doprinese reformi

zakonodavstva i da ostvari saradnju sa međunarodnim naporima usmerenim na jačanje

nezavisnosti sudstva u Srbiji, poštujući pritom evropske pravne standarde. Komisija

ima sedam članova među kojima su Ministar pravde koji predsedava Komisijom,

zamenik ministra pravde, predsednik Vrhovnog suda, dva člana iz Vrhovnog suda

Srbije, jedan predstavnik Advokatske komore Srbije, jedan predstavnik Advokatske

komore SCG, kao i sekretar. U septembru 2004. godine Komisija je usvojila Polazne

osnove strategije reforme pravosuđa, sa naglaskom na poboljšanju efikasnosti sudova,

omogućavanju uspostavljanja nove mreže sudova, poboljšanju osnovne i kontinuirane

edukacije nosilaca pravosudnih funkcija, kao i povećanju dostupnosti i korišćenja

informacionih tehnologija. Ovaj dokument poslužio je kao polazna osnova za izradu

nacrta Nacionalne strategije reforme pravosuđa koja je predstavljena javnosti u julu

2005. godine. Izmene nacrta, koje su priložene ovom materijalu na kraju, su objavljene

24. decembra 2005. godine. Nacionalna strategija ustanovljava okvir za reformu

pravosuđa koji stavlja naglasak na jačanje nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti i


24


efikasnosti pravosuđa preko više kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih reformskih

ciljeva koji zahvataju period od 2006. do 2013. godine (Pravna inicijativa za srednju

Evropu i Evroaziju Američkog udruženja pravnika, Indeks reforme sudstva za Srbiju).

Neki autori (videti, Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod političkim

pritiskom) zauzeli su stav da je neprimenjivanje Zakona o lustraciji jedan od glavnih

razloga koji podriva reformu sudstva u Srbiji. Parlament je usvojio Zakon o lustraciji u

junu 2003. ali on nikada nije sproveden zbog nedostatka političkog konsenzusa među

najvećim političkim strankama u Srbiji. Cilj Zakona o lustraciji je udaljavanje iz javnog

života svih koji su sarađivali sa bivšim režimom i koji su kršili ljudska prava. Taj zakon

bi činio osnovu za imenovanje svih funkcionera i kandidata za visoke položaje u

sudstvu. Lustracija se pokazala uspešnom u reformi nekih problematičnih sudskih

sistema, uključujući bivšu Istočnu Nemačku. U toj nekadašnjoj komunističkoj državi,

sudije koje su bile suviše bliske vladajućoj partiji ili su sarađivale sa službom državne

bezbednosti nisu imale pravo da obavljaju iste funkcije u sudstvu ujedinjene Nemačke.

Oko dve trećine javnih tužilaca je takođe smenjeno. Od oko 3000 sudija koji su izrazili

želju da ostanu na položaju, 1750 sudija, ili 67 procenata je dobilo dozvolu da to i učini.

Ova forma tranzicije ka pravdenom i transparentnom pravosudnom sistemu se pokazala

veoma uspešnom (videti, Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod političkim pritiskom).

Ostale potrebne reforme, posebno istaknute u nacrtu Nacionalne strategije za

reformu pravosuđa iz decembra 2005. ukazuju na hitnu potrebu stvaranja zasebnog

pravosudnog budžeta koji bi bio nezavisan od državnog budžeta. Prema istraživanju

objavljenom u Balkan Crisis Reportu u 2004. godini, oko 2,4 procenta nacionalnog

budžeta, ili drugim rečima približno 150 miliona evra godišnje je namenjeno

pravosudnom sistemu, koji zapošljava oko 14.000 ljudi.


25


Uprkos ustavnim smernicama koje su uspostavile slične platne razrede za

ekvivalentne pozicije u sve tri grane vlasti, u 2004. godini vlada je usvajanjem

Zaključka od 23. decembra podigla osnovicu za zakonodavnu i izvršnu vlast a ostavila

sudstvo na istom nivou. Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije su 2005.

pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom za ocenu zakonitosti ove odluke. U junu

2005. godine, Ustavni sud Srbije je doneo odluku da je Zaključak Vlade Srbije u

pogledu plate sudija i tužilaca, prekršio odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom

tužilaštvu. Nakon toga u julu 2005. godine, Narodna skupština je usvojila izmene

Zakona o sudijama u pogledu sudijskih plata odn. brisane su odredbe koje

ustanovljavaju paritet između plata sudija i plata funkcionera izvršne vlasti. Ovim

izmenama je takođe ovlašćen Visok savet pravosuđa, da uz saglasnost Ministarstva

pravde, poveća plate predsednika sudova i sudija za 20% u zavisnosti od efikasnosti

njihovog rada. Sudijama koji su raspoređeni u posebna odeljenja za organizovani

kriminal i ratne zločine, plata može biti povećana do 100%. Relativno niska primanja u

pravosuđu i spora dinamika njihovog porasta su kritične tačke uspostavljanja

nezavisnog i nepristrasnog pravosudnog sistema koji će biti u stanju da privuče i zadrži

kvalifikovane sudije.

Društvo sudija Srbije je takođe istaklo važnost adekvatnog obrazovanja osoba

zaposlenih u srpskom pravosuđu. Predstavnici Ministarstva pravde su zauzeli stav da

sadašnji Centar za obuku sudija, koji je nadležan za profesionalno usavršavanje sudija,

može predstavljati polaznu osnovu za novu Sudsku akademiju po ugledu na slične

ustanove u Nemačkoj i Francuskoj. Ove države mogu služiti kao dobar primer država

koje pružaju dobru sudsku obuku. Na primer, da biste postali sudija u Francuskoj

morate proći kroz obuku u nacionalnoj školi za sudije, koja traje 31 mesec. Nakon toga


26


postoji još jedan nivo usavršavanja pre proglašenja za sudiju (Balkan Crisis Report,

Srpske sudije pod političkim pritiskom).

Slični predlozi reforme su izloženi u Studiji o izvodljivosti EU, koja

preporučuje da se posebna pažnja usmeri na način imenovanja, unapređenja ili

razrešenja sudija i tužilaca, način organizovanja suda, nivo kvalifikacija sudija i

tužilaca, njihove radne uslove i nivo njihovih novčanih nadoknada.

Odsustvo precizne regulative disciplinskog postupka, koje bi podržale naš

Kodeks sudijske etike i učinile ga obavezujućim, dodatno doprinosi stanju

neefikasnosti, korupcije i drugim kršenjima sudskih etičkih principa.

(ii) Važeća pravila koja se odnose na sudijsko ponašanje

Profesionalna odgovornost i etičko ponašanje sudija trenutno su pretežno

regulisani neobavezujućim etičkim kodeksom koji je Društvo sudija Srbije usvojilo,

kao i kombinacijom osnovnih odredbi Zakona o sudijama.

Značajne su takođe i odredbe građanskih i krivičnih procesnih zakona koje

propisuju osnove za izuzeće sudija. Na primer, sudijama nije dozvoljeno da vrše

sudijske dužnosti u određenom predmetu ako su u rodbinskim vezama sa nekom od

stranaka u sporu, a tu je i širok spektar drugih osnova koje mogu da utiču na

nepristrasnost sudija, a samim tim i na pravičnost suđenja (videti član 66. Zakona o

parničnom postupku i član 40. Zakona o krivičnom postupku).

Takođe, Krivični zakonik Srbije sadrži relevantne odredbe koje se tiču

ponašanja u pravosuđu (posebno ponašanja sudija i javnih tužilaca). Na primer, član

360. propisuje kaznu u trajanju od 6 meseci do 5 godina za kršenje zakona od strane

sudije, javnog tužioca ili njegovog zamenika, ukoliko je delo izvršeno da bi se nekome

nanela šteta ili u korist drugoga kome se na taj način obezbeđuje neki interes. Član 367.

propisuje kaznu u trajanju od 2 do 12 godina za primanje mita.


27


Društvo sudija Srbije usvojilo je Standarde sudijske etike dana 30. juna 2003.

godine, u čijoj osnovi su sadržani kanoni Kodeksa sudijske etike Društva sudija Srbije,

od 9. maja 1998. godine, koji predstavljaju merila vrednosti bez ograničene vremenske

ili prostorne važnosti. Standardi su usklađeni sa međunarodnim etičkim standardima

izraženim u Nacrtu Bangalorskog kodeksa sudijskog ponašanja, koji je usvojen od

strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jačanje integriteta pravosuđa, novembra

2002. godine (Vasić Predrag, Etičnost sudija kao garant vršenja pravde, Simpozijum

organizovan od strane Advokatska komora Beograda, 15.10.2005.). Kodeks sudijske

etike sadrži deset glavnih kanona kojima svaki sudija u Srbiji treba da teži. To su: 1)

nezavisnost; 2) pravednost; 3) profesionalnost; 4) integritet; 5) posvećenost i 6) odanost

kodeksu; 7) apolitičnost; 8) nepodmitljivost 9) doličnost 10) hrabrost. Svaka od ovih

kanona obuhvata nekoliko pratećih principa.

Primena etičkih standarda nastavlja da bude glavni izazov i kamen spoticanja.

Sud časti, koji je Statutom Društva predviđen kao telo odgovorno za primenu

standarda, nikada u potpunosti nije formiran i iz tog razloga nikada nije

profunkcionisao. Nasuprot, u skladu sa amandmanima na Statut Društva, usvojenim u

novembru 2004. godine, Sud časti zamenjen je telom od sedam članova, pod nazivom

Komisija za etička pitanja. Za razliku od Suda časti koji je mogao da isključi članove iz

Društva, Komisija može samo da usvaja mišljenja i izdaje preporuke u vezi sa kršenjem

Standarda sudijske etike. Zbog neobavezujućeg karaktera svojih odluka Komisija za

sada služi pre svega kao izvor informacija o etičkim pitanjima za sudije i na taj način

podiže nivo javne svesti.

Po amandmanima iz aprila 2004. godine na Zakon o sudijama, ustanovljeno je

novo telo Nadzorni odbor koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koji je

nadležan da po pritužbi ili samoinicijativno, kontroliše sudske predmete i načini uvid u


28


njih. Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim

većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja

dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji (videti član 40(b) Zakona o

sudijama). Navedene mere se posmatraju takođe kao mere usmerene ka skraćivanju

dužine postupka i kao određena prevencija nagomilavanju predmeta. Značajno je

takođe ovlašćenje Velikog personalnog veća da ukori ili suspenduje sudiju u trajanju do

jedne godine, ali to može da uradi samo u postupku utvrđivanja razloga za razrešenje.

No i pored uvođenja ovih mera Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz

decembra 2005. godine podvlači važnost stvaranja preciznih disciplinskih standarda

kao sredstva za postizanje većeg poverenja javnosti u sudstvo. Takođe je Nacrtom

predviđeno da bi Visoki savet pravosuđa trebalo da razvije precizne kriterijume za

disciplinski postupak i unapređenja i time onemogući bilo koji oblik manipulacije ili

arbitrernosti pri donošenju odluka.

Značajni su u ovom kontekstu, standardi za ocenjivanje načina obavljanja posla

i profesionalsnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma

uspešnosti u vršenju sudijske funkcije. Naime, kao relevantni kriterijumi se navode:

broj predmeta koji čekaju rešavanje; vrsta i kompleksnost predmeta; broj predmeta koji

bi sudija trebalo da završi tokom jednog meseca; broj poništenih, potvrđenih i

promenjenih odluka; vremenski period potreban za sastavljanje odluka; efikasno

vođenje slučajeva kao i ponašanje, uključujući i učesnike, tokom rasprave.

a. Nezavisnost

Sudije bi trebalo pre svega da budu nezavisni. Nezavisnost se podrazumeva na

ličnom tako i na profesionalnom nivou. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene

procene činjenica koje se pred njim nalaze, tako da ne podleže spoljnim pritiscima

uključujući i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je


29


prethodio tom predmetu. Nezavisnosti takođe nalaže sudiji da brani sudstvo ukoliko se

ono nađe na meti napada i pod uticajem spoljnih političkih pritisaka.

b. Pravednost

Blisko povezana sa principom nezavisnosti je princip pravednosti. Pored toga

što ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi, polu, njenom

nacionalnom poreklu ili sličnom, sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku

suđenja koji bi mogli uticati na njegov ishod. Politička aktivnost sudija se osuđuje jer

nanosi štetu sudijskoj nepristrasnosti, isto kao i članstvo u izvesnim religioznim,

građanskim i humanitarnim organizacijama, iako je takvo članstvo u načelu dozvoljeno

sve dok ne odaje utisak nanošenja štete sudijskoj pravednosti. Iako manje određeno u

odnosu na američke propise, propisi o pravednosti u Srbiji takođe zabranjuju

jednostranu komunikaciju sa advokatom uključenim u predmet koji se trenutno vodi

pred sudijom. U cilju očuvanja sudijske pravednosti jasno je istaknuto i to da odnosi sa

medijima treba da budu svedeni na najmanju moguću meru.

c. Profesionalnost

Zahtev za profesionalnošću u Srbiji sadrži američki koncept merodavnosti i

marljivosti. U pogledu merodavnosti, od sudije se očekuje da “stalno unapređuje” svoje

znanje kroz dalje stručno usavršavanje. Uz edukaciju, sudija u Srbiji mora preduzeti

“razumne korake” u cilju očuvanja svoje profesionalnosti.

U vezi sa ostvarenjem američkog ideala marljivosti relevantno je sledeće

pravilo: “Sudija treba da vrši svoju dužnost efikasno, objektivno i bez nepotrebnih

odlaganja.”

Od sudije se takođe očekuje da preduzme odgovarajuće korake radi očuvanja

profesionalnosti i dostojanstva svih učesnika u sudskom postupku, kao i osoblja suda


30


kojim on rukovodi. Profesionalna etika takođe iziskuje od sudije da poverljive

informacije koje primi sačuva za sebe.

d. Integritet

Prva tri principa u okviru ovog kanona na uopšten način podsećaju sudije u

Srbiji da su pod budnim okom javnosti i da treba da vode računa o tome bez obzira da li

obavljaju dužnost ili ne. S obzirom na izloženost sudija stalnom sudu javnosti, sudija

mora da prihvati slobodno i svojevoljno lična ograničenja koja prosečni građani mogu

da smatraju otežavajućim. Ovaj kanon takođe nalaže sudijama da ne smeju koristiti ili

ustupati prestiž sudijske funkcije radi zadovoljenja sopstvenih ili tuđih interesa.

Takođe, ne sme se dozvoliti drugima da ostave utisak da se bilo ko nalazi u takvom

posebnom položaju da bi mogao uticati na sudiju prilikom vršenja sudijske dužnosti.

Sudija i članovi njegove porodice ne smeju tražiti niti primati poklone od onih koji bi u

budućnosti mogli da se pojave na sudu.

e. Posvećenost

Da bi neko lice postalo sudija u Srbiji, mora biti voljno da se u potpunosti

posveti pravosudnom sistemu. Sudija će posvetiti svoju aktivnost sudijskim dužnostima

koje uključuju ne samo obavljanje sudijskih funkcija i dužnosti u sudu i donošenje

odluka, već i druge zadatke bitne za sudijsku funkciju ili rad suda.

Uzimajući u obzir prvenstvo sudijske dužnosti, etička pravila jasno dopuštaju

sudijama da učestvuju u nekim aktivnostima koje se tiču prava, pravnog sisitema i

srodnih stvari kao što su, na primer, pisanje, predavanje i slično. Dozvoljeno im je da se

pojavljuju na javnim diskusijama, rade u upravnim i savetodavnim komitetima i

učestvuju u “naučnom, književnom i umetiničkom radu i drugim aktivnostima” sve dok

dodatni rad ne oduzima vreme potrebno za uspešno vršenje sudijske funkcije ili ne

narušava dostojanstvo ili političku neutralnost sudije.


31


Sudijama je dozvoljeno da budu plaćeni za vansudijsko angažovanje sve dok te

dodatne aktivnosti nisu u suprotnosti sa obavezama sudije, nadoknada ne izgleda

neprimerena niti ostavlja utisak vršenja uticaja na sudiju u obavljanju sudijske funkcije.

Takođe iznos koji je primljen na ime naknade ili kompenzacije ne sme preći iznos koji

bi lice koje nije sudija primilo za slične aktivnosti.

U ovom kontekstu je relevantan član 27. Zakona o sudijama, koji je stupio na

snagu 6.11.2001.godine:

„Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti član političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.

Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije.“

U slučaju utvrđivanja nespojivosti, Veliko personalno veće može sudiji izreći

meru upozorenja koja se upisuje u njegov lični list. Sudija ima pravo prigovora

Visokom savetu pravosuđa povodom odluke u roku od osam dana. Sudiju tereti

inicijalna dužnost pismenog obaveštavanja predsednika suda o svakoj službi ili poslu za

koji postoji mogućnost da su nespojivi sa dužnošću sudije. Predsednik suda o takvoj

svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno višeg suda, a predsednik

Vrhovnog suda Srbije obaveštava Veliko personalno veće. Čim sazna da sudija vrši

službu odn. posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa

njegovom dužnošću, predsednik suda je dužan da pred Velikim personalnim većem

pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti.

f. Odanost standardima sudijske etike (kodeksu)

Poslednji u Kodeksu sudijske etike naveden kanon kojeg sudije u Srbiji moraju

da se pridržavaju odnosi se na odanost Standardima sudijske etike, tj. Kodeksu, te da

prethodno navedeni etički standardi treba da postanu „filozofija i način života“ sudija u

Srbiji. U pitanju je standard u skladu sa kojim sudije u Srbiji treba da žive. Tako, oni


32


treba da se u svakoj prilici ponašaju na način koji deluje besprekorno u očima

prosečnog posmatrača. Odluke sudija ne samo da bi trebalo da teže ostvarenju pravde,

već takva težnja treba da bude očigledna. Takođe, sudije treba da podstiču ostale kolege

sudije da postupaju u skladu sa etičkim standardima.

B. Evropski standardi

Standardi sudijske etike evropskih država međusobno se razlikuju. Mnoge

države su propisale etičke kodekse da bi zadovoljile zahteve za nezavisnost sudstva kao

uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Neke evropske države, kao što su Austrija,

Danska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Portugalija i Švajcarska, uključuju svoje

propise o sudijskom ponašanju u zakon, nemaju odvojeni kodeks sudijske etike. Druge

države, uključujući Poljsku i Hrvatsku, imaju propise koji se odnose na sudijsko

ponašanje u vidu zasebnog dokumenta, izdvojenog od ostalih zakona. Nekoliko država

ima propise o ponašanju sudija koji su jasno navedeni u zakonu a takođe i izvan zakona

u zasebnom kodeksu sudijske etike. Države koje pripadaju ovoj kategoriji su Republika

Češka, Estonia, Italija, Holandija, Slovenija, Španija, Švedska i Ukrajina. Irska nije

uopšte kodifikovala propise o ponašanju sudija mada planira da uvede takav etički

kodeks.

Evropska unija nema ni jedan unificiran etički kodeks sudijskog ponašanja.

Sudstvo u svakoj državi ponaosob snosi primarnu odgovornost za unapređenje i

održavanje visokih standarda sudijskog ponašanja. Mnogi evropski etički kodeksi,

međutim, objedinjuju većinu, ako ne i sve, principe iz Bangalorskog kodeksa sudijskog

ponašanja, usvojenog od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jačanje

integriteta pravosuđa u Hagu, novembra 2002. Ovi principi promovišu i objašnjavaju

šest glavnih aspekata etičkog sudijskog ponašanja.


33


(i) Nezavisnost

Priznajući da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna

garancija pravednog suđenja, sudije ne smeju dopustiti da ništa, javno ili privatno,

ometa njihovu pravičnu procenu činjenica u svakom predmetu. Mnoge države ovaj

princip proširuju u tolikoj meri da čak zabranjuju bilo kakvo angažovanje sudija u

političkim strankama ili izražavanje podrške nekom političkom kandidatu.

(ii) Pravednost

Sudija će obavljati svoje sudijske dužnosti bez uslužnosti, pristrasnosti ili

predrasuda. Bangalorski principi zahtevaju od sudije da sam sebe isključi iz svih

postupaka u kojima bi se razumnom posmatraču moglo učiniti da sudija nije u stanju da

nepristrasno donese odluku.

(iii) Integritet

Bangalorski princip integriteta zahteva da sudijsko ponašanje bude iznad

zamerki koje bi mogle biti iznesene od strane razboritog posmatrača da bi se na taj

način poverenje ljudi u integritet sudstva ponovo uspostavilo. Poljski kodeks sudijskog

ponašanja je tipičan primer za one države koje su usvojile ovaj princip. On glasi:

“sudija mora da ispunjava najviše moralne standarde kako u sudijskom vladanju tako i

u vansudskom ponašanju.”

(iv) Uljudnost

Princip uljudnosti je blisko povezan sa principom integriteta. I u ovom principu

se od sudija zahteva da se ponašaju u skladu sa dostojanstvom sudijskog položaja. Ovaj

princip priznaje da su sudije izložene stalnom kritičkom ispitivanju od strane javnosti i

da stoga moraju da se klone neuljudnog postupanja u svim svojim aktivnostima,

uključujući i njhove privatne živote. Kao što je objašnjeno u bangalorskim principima,

ovo je princip koji sprečava sudije da prime mito ili poklone, da zloupotrebe prestiž


34


rada u sudstvu i da imaju advokatsku praksu dok rade kao sudije. Uljudnost nije

obuhvaćena kodeksima sudijskog ponašanja u mnogim državama, ali tipovi ponašanja

poput ovih navedenih su izričito zabranjeni.

(v) Jednakost

Princip jednakosti je obuhvaćen skoro svim evropskim kodeksima ponašanja.

On izričito zabranjuje sudijama da iskazuju prema nekoj osobi pristrasnost “bez

osnova”, uključujući, ali se ne ograničavajući na, rasu, boju kože, pol, religiju,

nacionalno poreklo, društvenu ili ekonomsku klasu, invaliditet, starost, bračni status ili

seksualno opredeljenje. Sudija je takođe dužan da spreči advokate ili sudsko osoblje da

na isti način iskazuju pristrasnost bez osnova prema osobama koje se pojavljaju pred

sudom.

(vi) Sposobnost i marljivost

Principi sposobnosti i marljivosti, usvojeni od strane mnogih država, zahtevaju

od sudije da ograniči svoje profesionalne dužnosti na sudijske obaveze ili aktivnosti

koje se relevantne za sudijski položaj i nalažu da sudije moraju preduzeti razumne mere

u cilju održanja i razvoja svog stručnog obrazovanja. Austrijski kodeks navodi da

“sudija mora da završi svoje predmete u što kraćem vremenskom roku”. Ovi principi

takođe zahtevaju da sudije obavljaju svoje dužnosti efikasno, pravedno i brzo.

(vii) Disciplina

Disciplinski postupak ili druge sankcije za kršenje sudijskog etičkog kodeksa se

ne razmatraju u bangalorskim principima mada skoro svaka država ima disciplinske

postupke predviđene ukoliko sudija prekrši obaveze nabrojane u etičkom zakonu ili

kodeksu. Dva istaknuta izuzetka su Poljska i Ukrajina koje trenutno nemaju sankcije za

sudije koji prekrše svoje obaveze. Poljski kodeks predviđa da u je slučaju prekršaja,

sudija koji ga je počinio odgovoran za preduzimanje svih neophodnih mera za


35


uklanjanje posledica svog lošeg ponašanja. Većina drugih evropskih država imaju

sankcije koje se kreću od javnog ukora do smenjivanja sa položaja sudije.

C. Američki standardi

Dužnosti američkog sudije su brojne i dobro definisane. One obuhvataju

sledeće:

(i) Pravednost

Možda je najosnovnija karakteristika uloge sudije u američkom pravosudnom

sistemu upravo pravednost. Sva ostala pravila i pretpostavke izviru iz ovog centralnog

pojma.

(ii) Marljivost

Od američkih sudija se zahteva marljivost pri izvršenju njihovih dužnosti.

Prema tome sudije moraju da obrade i reše predmete i predloge zavedene u njihovom

sudu bez suvišnog odlaganja.

(iii) Sposobnost

Sudije u Americi takođe moraju da budu upoznati sa propisima i sposobni za

donošenje odluka. Nekada se ovaj zahtev tumači na način koji uključuje trajno

pohađanje programa sudijskog obrazovanja od strane sudija.

(iv) Uspostavljanje pristojnosti u sudnici

Sudije u Americi su ovlašćene i obavezne da uspostavljaju red u sudnici. To

znači da sudije imaju ovlašćenje (pravo da nekoga kazne zbog nepoštovanja suda) da

disciplinski kazne osobe u svojim sudnicama zbog rušilačkog ponašanja. Na primer,

advokati mogu biti udaljeni zbog toga što se nisu povinovali sudijinoj odluci. Ipak, to

ovlašćenje se ne sme zloupotrebljavati. Sudije ne mogu, na primer, udaljiti advokate iz

sudnice samo zato što je sudija nezadovoljan argumentima advokata.


36


(v) Strpljenje

Čak i za vreme uspostavljanja pristojnog ponašanja i marljivog obavljanja

sudskih poslova, sudija u Sjedinjenim Američkim Državama mora ispoljavati strpljenje.

(vi) Izbegavanje pristrasnosti i predrasuda

Da bi bio pravedan, sudija u Americi mora izbegavati pristrasnost i predrasude.

Pored pristrasnosti po osnovu rase, pola ili etničke pripadnosti, sudije moraju izbegavati

pristrasnost u prilog prijatelja i saradnika a protiv određenih dela ili grupa advokata.

Zbog uspostavljanja pristojnosti u sudnici od sudija se zahteva da obuzdaju pristrasnost

advokata, mada ne u meri u kojoj bi sprečili iznošenje zakonitih dokaza.

(vii) Izbegavanje komunikacije sa samo jednom stranom u sporu

Osim u ograničenim okolnostima, sudije ne smeju da se upuštaju u

komunikaciju sa samo jednom stranom u sporu. Američki pravosudni sistem

funkcioniše na osnovu pretpostavke da sve strane u sporu imaju priliku da budu

saslušane o svim pitanjima relevantnim za predmet. Komunikacija sa samo jednom

stranom u sporu narušava tu pretpostavku pružajući jednoj strani u sporu priliku da

utiče na donošenje odluke od strane sudije u odsustvu drugih strana u sporu. Čak i kada

se sudija upusti u komunikaciju sa samo jednom stranom iz po njemu opravdanih

razloga, koji kao takvi nisu predviđeni zakonom, taj sudija podleže disciplinskim

merama. U odsustvu dokaza koji bi naveli na drugačiji zaključak, privatna

komunikacija između sudije i advokata na čijem predmetu taj sudija trenutno radi

smatraće se da je imala za temu tekući predmet.

Za predmet se smatra da je u radu sve do nastupanja pravnosnažnosti. Kao

takav, čak i nakon presuđenja, tom sudiji nije dozvoljena komunikacija sa pravnim

savetnikom samo jedne strane u predmetu sve dok se očekuje odluka po žalbama.

Komunikacija koja se tiče zakazivanja ročišta ili administrativnih pitanja ne krši


37


propise o komunikaciji sa samo jednom stranom u sporu pod uslovom da sudija koji

„razumno veruje da nijedna strana neće steći prednost na osnovu obavljene

komunikacije, bez odlaganja obavesti sve strane u sporu i pruži im mogućnost

odgovora.”

(viii) Izbegavanje javnih komentara

Sudijama je zabranjeno da javno ili privatno komentarišu predmete u radu što bi

dovelo u opasnost pravedan ishod spora.

(ix) Izbegavanje kritika upućenih porotnicima

Osim izražavanja zahvalnosti porotnicima zbog njihovih usluga, sudije ne smeju

da upućuju komplimente niti kritike povodom odluka porotnika.

(x) Prijavljivanje povrede dužnosti

Sudije su dužni da prijave povredu dužnosti drugih sudija i advokata pod

određenim okolnostima. Izveštaj sudije o povredi dužnosti je potpuno zaštićen od

građanskih tužbi za naknadu štete.

(xi) Izuzeće i odustajanje

U velikoj meri zbog motivacije stranaka u sporu, izuzeće je među najvažnijim i

najspornijim oblastima sudijskog ponašanja. Za sudiju koji se dobrovoljno udalji sa

ročišta kaže se da je samog sebe izuzeo. Osnovni standard za izuzeće sudije je ovaj

objektivni standard - “Sudija će sebe izuzeti kada njegova nepristrasnost bude mogla

biti dovedena u pitanje…” Sudija takođe mora lično biti bez predubeđenja.

Povremeno se javi problem koji bi mogao izuzeti svakog sudiju u sudu koji je

nadležan da reši to pitanje. Kada se pojavi taj fenomen, “pravilo neminovnosti” kaže da

sudije nisu izuzete. Osim opšteg standarda, mnoštvo posebnih kategorija razloga može

podstaći dovođenje u sumnju sudijske nepristrasnosti od strane razborite osobe.

Prirodno, predubeđenje sudije može biti razlog za ispitivanje njegove nepristrasnosti.


38


Predubeđenje, međutim, može biti osnov za izuzeće samo kada je predubeđenje

usmereno ka stranci u suprotnosti sa zakonskim propisima koji se primenjuju u

predmetu i kada predubeđenje prema stranci proističe iz izvora van trenutnog spora.

Sudijino predubeđenje u pogledu zakonskih propisa koji se primenjuju nije

dovoljan osnov za opravdanje izuzeća. Samo predubeđenje u korist ili protiv jedne

strane u sporu može biti razlog za izuzeće. Kada sudija stekne predubeđenja u toku

sudskog postupka na osnovu samog toka sudskog postupka, to predubeđenje nije

diskvalifikujuće. Isključivo predubeđenje koje ima svoj izvor izvan tekućeg sudskog

postupka može biti razlog za izuzeće.


39



1. Sudija je optužen za pokušaj davanja mita osobi u vezi aktivnosti koja nema nikakve veze sa vršenjem njegove sudijske funkcije. Optužba obiluje dokazima. Međutim, protiv sudije još uvek nije podignuta optužnica za krivično delo davanja mita. Da li je sudija u pravu kada smatra da neće izgubiti svoju poziciju sudije zbog toga što nije podignuta optužnica za krivično delo?

2. Marinin komšija Bojan je sudija. Jedne večeri, neko je provalio u Marininu

kuću. Bojan se seća da je malo pre toga video neku sumnjivu osobu na ulici. Bojan dobrovoljno pristaje da svedoči o približnom vremenu kada je video sumnjivu osobu kao i o njenom fizičkom izgledu. Da li Bojanovo ponašanje predstavlja povredu Kodeksa sudijske etike?

3. Advokat Dragan radi na predmetu u kome sudi sudija Kičić. Dragan i sudija

Kičić slučajno su se sreli u restoranu jedne večeri kada su obojica večerali sami. Dragan se nije pridružio sudiji za stolom, ali je ostao sa njim u razgovoru nekih 20 minuta. Suprotna stranka u predmetu je takođe prisutna u restoranu i vidi taj susret između njih dvojice. Ukoliko ni Dragan ni sudija Kičić nisu spremni da svdeoče da nisu diskutovali u vezi sa predmetom, da li će se smatrati da je sudija povredio propise o ponašanju?

4. Sudija sudi u složenoj parnici, koja traje nekoliko meseci. Pitanja su veoma

komplikovana, i iako njegovi pripravnici rade prekovremeno da bi on bio u toku i upućen, on se muči sa ovom nepoznatom oblašću prava. Na kraju, sudija primeni pogrešan zakonski standard, što dovodi do toga da B odnosi prevagu nad A. Postupajući po žalbi, drugostepeni sud je poništio presudu sudije, ukazavši na sudijinu grešku. Kakav postupak može A da pokrene protiv sudije da bi mu se naknadili troškovi podnošenja žalbe?

5. Sudija, koja radi u krivičnom odeljenju suda, želi da bude staratelj svog oca koji

je proglašen nesposobnim. Prihvatanje te uloge neće uticati na obavljanje njenih dužnosti sudije. Međutim, iako po svoj prilici ta uloga neće podrazumevati zastupanje štićenika u parničnom postupku bilo bi neophodno da se sudija pripremi i potpiše brojne molbe, podneske i ostala dokumenta i da se pojavi na sudu u ime svog oca. Da li bi bilo „dolično“ da se sudija prihvati ovog starateljstva?


40

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa

Nedelja 3

Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa


41


1. NEPRISTRASNOST I NEZAVISNOST - POJAM I RAZGRANIČENJE

Nepristrasnost je osnova donošenja sudskih odluka. Sam čin suđenja se vezuje

za neutralnog donosioca odluka, nepodložnog spoljnim uticajima odn. uticajima

koji se ne tiču samog merituma spora. Naravno, ni jedan sudija nije savršen, i sve

sudije prenose svoje lične karakteristike i stavove na proces odlučivanja. Od

nepristrasnosti treba zato zahtevati eliminaciju barem onih uticaja koji prevazilaze

neizbežne osobine ličnosti sudije i njegove nesvesne navike.

Sudije su nepristrasni donosioci odluka u predmetima. Sudija je „državni

službenik imenovan ili izabran da presuđuje povodom pravnih pitanja u sudu“

(Blekov pravni rečnik 857, 8. izdanje, 2004.). Model kodeksa ponašanja sudija

Američke advokatske komore ne sadrži definiciju „sudije“ u poglavlju koji definiše

osnovne pojmove; međutim, kodeks navodi da je „sudija presuditelj u vezi sa

činjenicama i zakonom u cilju razrešenja sporova, i veoma vidljivi simbol vlasti

podvrgnute vladavini prava“. Obezbeđenje nepristrasnosti pri donošenju odluka je od

krucijalnog značaja za valjano funkcionisanje pravosudnog sistema.

Nepristrasnost bi trebalo da bude zajedničko obeležje svih sudija. Čak i u

pravnim sistemima koji su usvojili drugačije modele suđenja, sudije se smatraju

nepristrasnim presuditeljima sporova. Jedna od specifičnosti kontinentalnog pravnog

sistema je, na primer, odgovronost koja je na sudijama u razrešenju sporova. Zemlje

sa kontinentalnim pravnim sistemom obično ne koriste porotu verujući da je pravo

suviše tehnička i prefinjena stvar da bi je pravilno razumeli laici. Zato su sudije

isključivo odgovorne za proces utvrđivanja činjenica i njihovo podvođenje pod

odgovarajuću pravnu normu.

U istražnom sistemu sudija ima aktivnu ulogu kako u prikupljanju činjenica

tako i u procesu utvrđivanja činjenica. Za razliku od sudija anglosaksonskog pravnog


42


sistema, sudije u kontinetalnom pravnom sistemu uglavnom nisu vezane svojim

presedanima. Kako doktrina stare decisis podržava uniformnost, tačnost, i stabilnost

zakona, ona takođe doprinosi nepristrasnom presuđivanju od strane sudija tako što ih

sprečava da sude po svom nahođenju. Umesto toga, sudije u anglosaksonom pravnom

sistemu moraju da se pridržavaju presedana. Sudije u kontinentalnom pravnom

sistemu su na taj način vezane samo sadržinom zakona i drugih opštih pravnih akata.

Kao i većina pažljivo definisanih pojmova, nezavisnost sudija podleže

stepenovanju. U užem smislu reči, nezavisnost podrazumeva zabranu mešanja

izbornih tela i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti u donošenje sudijskih

odluka. Gledano na ovaj način, neke sudije su nezavisnije od drugih. Nepristrasnost,

kao jedna od osobina sudije, često se meša sa nezavisnošću. Kod nepristrasnosti, radi

se o pravednosti i neutralnom donošenju odluka. Nezavisnost je pre svega stvorena

strukturom procesa razrešenja spora. Sve sudije pripadaju sistemu koji nalaže

nepristrasnost; neke sudije pripadaju sistemima koji nalažu nezavisnost.

Glavna karakteristika koja podržava nepristrasnost je zabrana ex parte

komunikacije. Ex parte komunikacija je svaka komunikacija u vezi predmeta sa bilo

kojom stranom u sporu bez prisustva one druge strane. Osnovni koncept pravednog

suđenja zasniva se na mogućnosti da stranka istovremeno odgovori na argumente

suprotne stranke. Ex parte komunikacija podriva taj koncept dozvoljavajući jednoj

strani pristup donosiocu odluke bez prisustva druge strane. Sudija koji se tako izloži

neproverenim argumentima jedne strane narušava svoju nepristrasnost ali ne i

nezavisnost.

Zabrana ex parte komunikacije je samo jedan od mehanizama koji pomaže

ostvarivanje nepristrasnosti. Eliminisanje ličnih interesa sudije je takođe jedan od

mehanizama presuđivanja koji doprinosi dostizanju nepristrasnosti. Na primer, ako bi


43


sudija dobijao procenat od svih novčanih kazni koje dosudi na ime svoje nadoknade,

to bi podrilo nepristrasnost. Ako bi sudija dobio beneficije od vlade koje je moguće

ukinuti, kao što je privremeni smeštaj, to bi podrilo nepristrasnost.

Nasuprot nužnoj osobini svakog sudije da bude nepristrasan, nezavisnost kao

suštinska sudijska karakteristika je podložna stepenovanju. Sama činjenica da su neke

sudije u većoj meri nezavisne u poređenju sa drugim sudijama, još uvek ne znači da

manje nezavisne sudije ne zaslužuju epitet sudije.

Problem je u tome što formalni pokazatelji sudske nezavisnosti poput

zagarantovanosti radnih mesta i plate, načina udaljavanja sa radnih mesta i sl. često

nisu u saglasnosti sa realnošću. Čak i najnezavisnije sudije u Americi nisu bukvalno

nezavisne, ali se ipak često i opravdano koriste kao model nezavisnosti. Zatim, iako je

argentinskim sudijama radno mesto formalno zagarantovano, u Vrhovnom sudu je

izvršeno bar pet progona od 1940. godine (Pravna inicijativa za srednju i istočnu

Evropu, Indeks reforme sudstva za Srbiju, septembar 2005.).

„Nezavisnost bukvalno znači odsustvo zavisnosti, što bi značilo potpunu

autonomiju i nepodložnost spoljašnjim uticajima i kontroli. Ukoliko o nezavisnosti

sudija razmišljamo u tom bukvalnom smislu, savezne sudije u američkom pravnom

siistemu nisu nezavisne, bar ne u smislu u kome to definišu rečnici. One nisu

autonomne, jer Kongres zadražava pravo krajnje kontrole nad njihovim budžetom,

jurisdikcijom, strukturom, administracijom i donošenjem pravilnika. Osim toga, te

sudije su podložne spoljnim uticajima. Ako se sudije upuste u ponašanje, bilo dok su

na poziciji sudije ili ne, koje političke vlasti karakterišu kao krivično delo, oni se

mogu krivično goniti i može im se odrediti zatvorska kazna. Ukoliko donesu politički

neprihvatljive odluke, Predsednik i Senat mogu da odbiju da ih unaprede na više

pozicije. Zatim, ukoliko počine teška krivična dela i prestupe, može se pokrenuti


44


postupak za njihov opoziv i mogu izgubiti posao. Ako donesu odluku sa kojom se viši

sud ne slaže, njihova odluka može biti poništena. Ako se ponašaju na način koji

sudijsko veće smatra neprikladnim, protiv njih se može pokrenuti disciplinski

postupak“ (Čarls Gei „Nezavisnost sudija, odgovornost sudija i uloga ustavnih normi

u u kontrolisanju suda od strane Kongresa“ 153, 159, 2003.).

Ova kontrola sudijskog ponašanja od strane Kongresa se skoro nikad ne

koristi, iako stoji tehnički Kongresu na raspolaganju. Međutim, Kongres ne želi da se

meša u nezavisnost sudstva. Usled toga postoji evidentna napetost između

odgovornosti i nezavisnosti. Kako se može rešiti ova napetost, odn. kako se može

postići da sudije budu odgovorne drugim organima koji ne motre na njih?

Šta se dešava sa konceptom odgovornosti sudija ukoliko je Kongres postepeno

odustao od ustavno dopuštenih metoda kontrole sudova? Proces imenovanja je jedino

ustavom predviđeno ograničenje sudstva koje je Kongres spreman da koristi; sve

druge metode (prilagođavanje veličine suda, smanjenje budžeta sudova, opoziv

neodgovarajućih odluka) postepeno su napuštane i nastala je „uobičajena“ nezavisnost

propisana članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. Tako da proces

imenovanja ostaje jedina provera sudske nezavisnosti i integriteta sudstva kao treće

grane vlasti kako bi mogla da kontroliše ostale dve.

Američki savezni sudovi su autonomni u ograničenom smislu tako što im je

dat monopol nad saveznom sudskom vlašću, i zaštita od pretnji njihovom mandatu i

plati; to je ono što sudije koje su zaštićene trećim članom Ustava Sjedinjenih

Američkih Država čini nezavisnima. Nezavisnost sudija nije sama sebi cilj; to je samo

sredstvo ka određenom cilju, i treba ga ograničiti kada prestane da vodi tom cilju.

Kakva je onda svrha nezavisnosti sudija? Iako delom nezavisnost povećava

nepristrasnost, to povećanje se ne može smatrati primarnom svrhom nezavisnosti. Pre


45


svega, nezavisnost čuva integritet sudstva kao nezavisne grane vlasti. Cilj koji bi se

trebalo dostići su sudije koje će suditi isključivo na osnovu činjenica i zakona, kao i

sudstvo koje funkcioniše kao treća grana vlasti koja kontroliše rad druge dve, ali ne i

razulareno sudstvo koje radi šta hoće. Tako američki savezni sistem garantuje mandat

i platu, ali ne garantuje da će celokupno sudstvo biti lišeno bilo kakve kontrole od

strane druge dve grane vlasti. Tako u formulaciji američkog saveznog sudstva vidimo

elemente i nezavisnosti i odgovornosti. Međutim, kako bi sudska kontrola druge dve

grane vlasti imala smisla, ravnoteža je pomerena sa odgovornosti na nezavisnost.

Sudije čija se pozicija jemči trećim članom Ustava Sjednjenih Američkih

Država kao članova sudova sastavljenih od više sudija (Vrhovni sud, Apelacioni sud,

veća okružnih sudova) sami predstavljaju rezultat kombinacije izbora izvršne i

zakonodavne vlasti. Proces selekcije i imenovanja predstavlja realno ali umereno

narušenje sudijske nezavisnosti. Iako sve sudije koje su pod trećim članom Ustava

Sjedinjenih Američkih Država su zaštićene od zakonodavne i izvršne kontrole nakon

što su imenovane (ostaje samo opasnost od zahteva za smenom), one nisu u

potpunosti nezavisne. Naime, sudije ostaju članovi suda na čiji će sastav uticati

imenovanja u budućnosti. U svakom slučaju, sudije zaštićene trećim članom Ustava

Sjedinjenih Američkih Država imaju najveći stepen nezavisnost u poređenju sa bilo

kojim drugim sudijama u Americi.

Mnoge sudije u okviru sudova država članica u Americi imaju visok stepen

nezavisnosti od zakonodavne i izvršene vlasti, no ipak manji u poređenju sa sudijama

čija je pozicija obezbeđena članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. Na

nivou država članica, sudijama nedostaje stalno zvanje i zaštita od smanjenja

nadoknada. Ali odabir i imenovanje sudija kao i proces reimenovanja su bazirani na


46


mehanizmima koji su daleko manje naklonjeni nezavisnosti nego što je to slučaj sa

sudijama zaštićenim trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država.

Izabrane državne sudije imaju značajan stepen nezavisnosti od zakonodavne i

izvršne vlasti, ali moraju da odgovaraju onima koji su ih izabrali i kao rezultat toga

imaju manji stepen nezavisnosti prema ljudima. Međutim, u mnogim državama,

mandat je dugačak i proces reizbora favorizuje onog ko je već na funkciji tako da je

ovo ograničenje neznatno, ali ipak postojeće u izvesnoj meri na svim instancama.

Kako postoji nova mogućnost organizovanja kampanja za izbor sudija, nezavisnost od

izbornog tela će se verovatno i dalje smanjivati za izabrane sudije. Imenovane sudije

na početku imaju isti stepen nezavisnosti u odnosu na druge dve vlasti kao sudije čiji

je status propisan članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država, ali njihov proces

reizbora značajno smanjuje jednom utvrđenu nezavisnost. Ove sudije moraju

povremeno da budu kandidovane za ponovno imenovanje bilo od strane zakonodavne

bilo od strane izvršne vlasti i rizikuju okončanje mandata ukoliko rade na način koji

ne odgovara onoj grani vlasti koja razmatra njihovo ponovno imenovanje. Imenovane

sudije imaju manje odgovornosti prema biračima od izabranih sudija, mada ona vlast

koja imenuje sudije je i sama podložna talasima izbornih promena.

Dok mnoge državne sudije u Americi mogu da rade sa visokim stepenom

nezavisnosti, u većini država u Americi ne postoje strukture za podršku visokog

stepena nezavisnosti. Može se samo zaključiti da osnivači vlada država članica nisu

na isti način posmatrali nezavisnost sudija kao osnivači savezne vlade. Nezavisnost,

barem strukturna nezavisnost od mešanja druge dve grane vlasti, je od izuzetnog i

presudnog značaja za sudstvo kada se od njega očekuje da funkcioniše na način koji

ne uživa podršku većine.


47


Može se reći da sudije iz kontinetalnih pravnih sistema ne uživaju nezavisnost

od zakonodavne vlasti jer moraju da se pridržavaju zakona, ili da ne uživaju

nezavisnost od izvršne vlasti jer moraju da se pridržavaju podzakonskih propisa, ali se

ta tvrdnja ne razlikuje od stava da zakonski propisi ili čak podzakonski akti koji su

doneti u skladu sa zakonom predstavljaju izvore prava. Sudijama iz kontinentalnih

pravnih sistema nekada je ograničena mogućnost sudijskog tumačenja, mogućnost

koju imaju sudije anglosaksonskog pravnog sistema da tumače ustavne odredbe ili da

proglase da je zakonodovna ili izvršna vlast prekoračila svoja ovlašćenja donošenjem

određenog akta.

Osim sudijskog tumačenja odluke suda, može se reći da su odluke uvek

podložne tumačenju i pregledu od strane zakonodavne vlasti: zakoni za koje smatraju

da su ih sudije pogrešno primenile mogu biti izmenjeni; može se upotrebiti novi,

ustavom dopušten zakon za obaranje sudijskih odluka. Da bi kontrolisala rad suda,

zakonodavna vlast mora prvo da objavi pogrešnu odluku. Mora da prevaziđe inerciju

zbog svojih brojnih poslova i da deluje po datom pitanju. Mora da ima dovoljno

vremena tokom zasedanja da bi delovala. Mora da obezbedi većinu glasova. A u

odsustvu apsolutne većine mora da ima podršku izvršne vlasti. Čak i tada mora da

deluje u ustavnim okvirima ili će u suprotnom sudovi imati mogućnost za naknadnu

kontrolu zakonodavne vlasti. Sudovi se smatraju nezavisnim u odnosu na druge dve

grane vlasti čak i pored postojanja ovog oblika kontrole zakonodavne vlasti.

Postoje dve grupe garancija koje podržavaju nezavisnost.

Jedna grupa je strukturne prirode: savezne sudije Sjedinjenih Američkih

Država biraju se kroz proces koji obuhvata obe grane vlasti; one imaju doživotni

mandat; njihova plata ne može biti smanjena. Sudije država članica rade u sistemu

koje je manje prijateljski nastrojeno prema nezavisnosti. Mnoge sudije se biraju, neke


48


bira zakonodavna vlast; većina je bliska političkim procesima iz raznih razloga;

budžeti njihovih sudova podležu lokalnim političkim nadmetanjima. Kada su ove

strukturne garancije prisutne, kao što je to slučaj u saveznom pravosuđu, one štite

nezavisnost od mešanja drugih grana vlasti.

Druga grupa karakteristika više je relativne nego strukturne prirode. Sudije su

izolovane od ex parte komunikacije; ne smeju da prihvataju ekstravagantne poklone;

moraju da motre na svoje spoljašnje interese. Ova pravila više imaju za cilj da štite

nezavisnost sudija od neadekvatnog uticaja stranaka u postupku ili ostalih

zainteresovanih za ishod postupka. Za ovu grupu garancija može se reći da

istovremeno štite i nezavisnost i nerpistrasnost sudija.

Donekle je nezavisnost i lična karakteristika. Struktura je može ili ne mora

štititi. Međutim, u određenom smislu, sudije su zavisne ili nezavisne zbog svojih

ličnih osobina. Neke sudije mogu da se ponašaju nezavisno od političkog uticaja

drugih grana vlasti ili birača, čak iako strukturne garancije za takvo ponašanje ne

postoje u konkretnom slučaju. Na taj način sudije rizikuju da budu razrešene i ukoliko

se to i desi strukturni element je prevagnuo i odneo pobedu u datom slučaju. U

svakom slučaju, čak i sudije koje su po prirodi i ponašanju nezavisne nisu nezavisne u

sudijskom smislu jer njihove odluke podležu direktnoj, stalnoj, naknadnoj kontroli

vlade.


Kodeks sudijske etike reguliše, između ostalog, kanon nezavisnosti i kanon

nepristrasnosti sudija.

(i) Nezavisnost

Nezavisnost sudstva i samih sudija u donošenju odluka je zagarantovana

nizom ustavnih i zakonskih odredbi. Nezavisnost sudija je garantovana Ustavom koji


49


eksplicitno propisuje u članu 96. da su sudovi „autonomni i nezavisni u svom radu”.

Osim toga, Zakon o uređenju sudova razlikuje sudsku vlast kao nezavisnu u odnosu

na zakonodavnu i izvršnu vlast (članovi 1. i 3.). Upotreba javnog položaja, sredstva

javnog obaveštavanja, kao i „bilo kakav drugi uticaj na sudove” su zabranjeni članom

6. Zakona o uređenju sudova. Štaviše, same sudije se smatraju nezavisnim u vođenju

sudskih postupaka i donošenju presuda na osnovu svog razumevanja činjenica i

zakona (članovi 1. i 19. Zakona o sudijama).

Neki od formalnih pokazatelja sudske nezavisnosti jeste način izbora i

razrešenja sudija i stalnost sudskog mandata. Narodna skupština Republike Srbije na

osnovu člana 73. tačka 10, pored ostalog „bira i razrešava predsednike i sudije

Vrhovnog suda i drugih sudova ”. Sudijsku funkciju, ustavotvorac je opredelio kao

stalnu funkciju koja traje neprekidno od izbora do navršenja radnog veka sudije, tj. do

ispunjenja uslova za starosnu penziju utvrđenu zakonom.

Međutim sudijska funkcija može prestati na osnovu ličnog zahteva samog

sudije ali i mimo njegove volje, razrešenjem iz Ustavom predviđenih razloga (član

101. Ustava). Sudija se razrešava kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu

kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim

sudijske dužnosti, kada nesavesno ili nestručno obavlja dužnost ili kada trajno izgubi

radnu sposobnost za sudijsku dužnost.

Ti razlozi su u Zakonu o sudijama preuzeti in texto, s tim što je zakonodavac

bliže odredio sadržinu ustavnih pojmova „nestručno i nesavesno vršenje sudijske

dužnosti”. Naime, saglasno članu 55. Zakona sudija nesavesno vrši dužnost ako

„odugovlači rešavanje predmeta, zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili

izradi odluka, ili pak na drugi način postupa protivno normama koje odredi Vrhovni

sud Srbije”. Nesavesnim vršenjem dužnosti smatra se i „ako sudija nastavi službu,


50


poslove i postupke iste ili slične za koje je utvrđeno da su nespojivi sa njegovom

dužnošću«. Nestručnim se smatra „nedovoljno uspešno vršenje sudijske dužnosti

shodno merilima koje propiše Vrhovni sud Srbije.”

Član 56. Zakona o sudijama propisuje da postupak pred Velikim personalnim

većem vezan za ponašanje sudija može da pokrene predsednik suda, predsednik višeg

suda i Predsednik Vrhovnog suda. U julu 2002. amandmani na Zakon o sudijama su

usvojeni kako bi i Ministar pravde mogao da pokrene postupak razrešenja, ali je

Ustavni sud odlučio u februaru 2003. da po Ustavu, samo Vrhovni sud može da

ustanovi da li postoji osnov za razrešenje sudije ili ne. Na osnovu amandmana iz aprla

2004. godine na Zakon o sudijama, Nadzorni odbor Vrhovnog suda može takođe pred

Velikim personalnim većem da pokrene postupak za razrešenje sudija zbog

nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti.

Ako po utvrđivanju činjenica Veliko personalno veće odluči da postoje razlozi

za razrešenje sudije, ono mora da obavesti Predsednika Vrhovnog suda, koji

obaveštava Narodnu skupštinu. O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna

skupština po postupku utvrđenom Poslovnikom Narodne skupštine.

Prema izveštaju Vrhovnog suda Srbije za 2004. godinu i podacima iznetim od

strane Velikog personalnog veća na savetovanju u Vrnjačkoj Banji 2005. godine,

Veliko personalno veće je tokom 2004. i 2005. godine primilo u rad 112 predmeta,

uključujući 78 predmeta primljenih tokom 2004. godine i 34 predmeta u periodu od

januara do septembra 2005. godine. Razmatrano je postojanje razloga za razrešenje 25

sudija. Tim povodom donete su odluke kojima je utvrđeno da postoje razlozi za

razrešenje pet sudija i o tome je obaveštena Narodna skupština. Narodna skupština je

razrešila jednog sudiju, dok je u odnosu na četvoro sudija i dva predsednika suda

izrečena mera upozorenja. Postupci protiv jednog predsednika suda i 4 sudije su u


51


toku od septembra 2005. godine (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju,

Indeks reforme sudstva za Srbiju).

Stepen uticaja sudova na proces izrade budžeta je takođe jedan od relevantnih

formalnih pokazatelja stvarne nezavisnosti sudstva. Zbog toga Nacrt Nacionalne

strategije reforme sudstva kao jedan od ciljeva predviđa i ustanovljavanje nezavisnog

budžetskog organa. Trend u regionu pokazuje da sve više tranzicionih zemalja

prenose budžetska ovlašćenja na same sudove.

Nezavisnost je propisana kao prvi kanon u Kodeksu sudijske etike.

Nezavisnost im je dužnost kako na ličnom tako i na profesionalnom nivou. Sudija

treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica koje se pred njim nalaze, tako da

ne podleže spoljnim pritiscima uključujući i one koji dolaze od ljudi sa kojima je

mogao biti u vezi u periodu koji je prethodio tom predmetu. Dužnost nezavisnosti

takođe nalaže sudiji da brani sudstvo ukoliko se ono nađe na meti napada i pod

uticajem spoljnih političkih pritisaka.

(ii) Nepristrasnost

Blisko povezana sa obavezom nezavisnosti je dužnost pravednosti koja je kao

kanon propisana Kodeksom sudijske etike. Pored toga što ne sme da zasniva odluku

na pripadnosti osobe nekoj rasi, polu, njenom nacionalnom poreklu ili sličnom, sudija

ne sme da daje bilo kakve komentare u toku suđenja a koji bi mogli dovesti do

različitog ishoda. Politička aktivnost sudija se osuđuje jer nanosi štetu sudijskoj

nepristrasnosti, isto kao i članstvo u izvesnim religioznim, građanskim i humanitarnim

organizacijama, iako je takvo članstvo dozvoljeno sve dok ne odaje utisak nanošenja

štete sudijskoj pravednosti.

U ovom kontekstu je značajan član 27. Zakona o sudijama koji propisuje:


52


„Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju

propise, biti član političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili drugim

plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.

Izuzetno, sudija može uz naknadu obavljati naučnu i stručnu delatnost.

Sa njegovom dužnošću nespojive i druge službe, poslovi i postupci koji su

oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.

Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled

suda propisuje Vrhovni sud Srbije”.

Iako manje određeno u odnosu na američke propise, propisi o pravednosti u

Srbiji takođe zabranjuju jednostranu komunikaciju (ex parte komunikaciju) sa

advokatom uključenim u predmet koji se trenutno vodi pred sudijom. Propisi takođe

jasno ističu da odnosi sa medijima treba da budu koliko je god moguće ograničeni

zbog zaštite pravednosti sudije.


(i) Nezavisnost

Priznajući da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna

garancija pravednog suđenja, sudije ne smeju dopustiti da ništa, javno ili privatno,

ometa njihovu pravičnu procenu činjenica u svakom predmetu. Mnoge države ovaj

princip proširuju u tolikoj meri da čak zabranjuju bilo kakvo angažovanje sudija u

političkim strankama ili izražavanje podrške nekom političkom kandidatu.

C. Američki standardi:

Sudije u SAD, posebno sudije saveznih sudova, smatraju se strukturno

najnezavisnijima na svetu. Oni imaju doživotni mandat za dobro ponašanje a retko

koji sudija je opozvan zbog lošeg ponašanja. Oni su još zaštićeni od zakonodavne

vlasti jer im se ne mogu smanjiti nadoknade dok su na položaju sudije. Kada ih


53


imenuje Predsednik, i potvrdi Senat, savezne sudije su skoro sasvim izolovane od

političkih uticaja.


54



1. Dok se njegova kancelarija kreči, sudija je primoran da koristi javni toalet u hodniku. Jednog dana, on slučajno čuje sastanak između advokata i

okrivljenog u čijem predmetu je on sudija. Sudija čuje advokata kako govori o svom učešću zajedno sa klijentom u pokušaju davanju mita i/ili vršenja pritiska nad sudijama porotnicima u predmetu njegovog klijenta. Šta sudija mora da prijavi?

2. Sudija ima starog prijatelja iz detinjstva koji je optužen za krivično delo u

predmetu koji se vodi u sudu u kome sudija radi. Sudija i njegov prijatelj se često viđaju, stalno su u kontaktu i smatraju jedan drugog bliskim prijateljima. Međutim, sudija duboko veruje da može da ostane neutralan, uprkos njihovom prijateljstvu. On shvata da je njegova primarna dužnost da štiti zakon. Da li sudija opravdano veruje da ne mora da traži svoje izuzeće?

3. Sudija je jedan od troje poverilaca fonda namenjenog za obrazovanje njenih

unuka. Fond ima 5.000 akcija u velikoj naftnoj kompaniji. U prošloj godini, akcije su se prodavale za 10 evra po akciji. Naftna kompanija tuži rafineriju za povredu ugovora o preradi nafte, i predmet je dodeljen sudiji. Sudija veruje da može da bude pravedna i nepristrasna. Da li bi sudija trebalo da traži svoje izuzeće?


55

Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu


56


Nedelja 4

Korupcija u pravosuđu


57


1. KORUPCIJA U PRAVOSUĐU

Kada ljudi veruju u neki pravosudni sistem oni od njega očekuju zadovoljenje

osnovne pravednosti. Niko ne treba da očekuje savršenost od pravosudnog sistema, ali

osnovna pravednost obezbeđuje poverenje javnosti. Uz poverenje javnosti sistem

može opstati i pored povremenih grešaka pojedinaca unutar sistema; bez poverenja

javnosti pravosudni sistem nije uspešan u svojoj biti. On ne uspeva da obezbedi

javnost koja je voljna da se pridržava obavezujućih propisa.

Ništa više od korupcije ne podriva pravosudni sistem i ljude koji mu podležu.

Korupcija pokazuje ljudima da se sistemu ne može verovati i da je podložan

manipulaciji kao uobičajenoj pojavi. To pokazuje da je korupcija pravilo samo po

sebi, pravilo koje ljude odvraća od pridržavanja zakona i očekivanja da će i drugi to

isto raditi, pravilo koje stavlja svako lice u drugu poziciju u odnosu na zakon, zavisno

od uticaja i prijatelja koje ta osoba ima kao i njene volje da iskoristi novac i druge

stimulanse u cilju kupovine usluga od onih koji donose odluke.

Osobe koje donose odluke na svim nivoima unutar pravosudnog sistema su

izložene korumpirajućim uticajima. U očima potencijalnog potkupljivača značaj ima

kako najviši sudija tako i službenik na najnižem nivou. Korupcionaš traži nepoštene

usluge. Sudija može pružiti uslugu u vidu donošenja odluke; službenikove usluge

mogu da omoguće kako ubrzan tok postupka tako i pristup tajnim dokumentima. Obe

vrste usluga mogu biti poželjne za korupcionaša i pretpostavlja se da će neki pokušati

da ih obezbede nepodesnim sredstvima.

Na neki način korupcija je ništa više do poseban slučaj odsustva

nepristrasnosti. Od sudija se očekuje da budu nepristrasni (videti nedelju III). Mnogi

faktori mogu naneti štetu nepristrasnosti sudija, kao na primer, lično predubeđenje


58


sudije koje se tiče principa koji utiču na prosuđivanje o položaju stranke u sporu.

Korupcija je u znatnoj meri oblik pristrasnosti podstaknut otvorenim činom

korupcionaša i nije isključivo rezultat sklonosti sudije.

Korupcija može biti prefinjena ili može biti prilično očigledna i otvorena.

Direktna ponuda i prihvatanje novca u zamenu za povlašćeno ophođenje, mito, je

možda najočigledniji primer korupcije. Ali korupcija postoji u mnogo širem obliku.

Manje očigledni oblici korupcije mogu obuhvatiti i ugrožavanje nezavisnost sudstva.

Na primer, ukoliko izvršni organ vlade obezbedi adekvatan stambeni smeštaj za sve

sudije, to može jednostavno biti oblik kompenzacije, ne mnogo drugačiji od davanja

plata sudijama. Ali ukoliko vlada ima pravo da oduzme taj obezbeđeni smeštaj (ili da

smanji platu) to takođe može biti korumpirajuće, pružajući vladi mogućnost izvesnog

uticaja na sudije. Sudijini prijatelji ili porodica mogu takođe pokušati da utiču na

odluke sudije, uz odsustvo samog čina plaćanja, koristeći svoju bliskost sa sudijom.

Na izvesnom nivou, čak i jednostavna ljubaznost prema sudskom osoblju

može pobuditi dobrodušno i blagonaklono ophođenje. Kako treba posmatrati takav

fenomen? Da li treba smatrati korupcijom jednostavnu ljubaznu reč upućenu sudskom

službeniku koja je neformalno uzvraćena prijateljskom spremnošću da se dozvoli

zavođenje pet minuta kasnije nego što je predviđeno? Skroman poklon za praznik? A

šta je sa ekstravagantnim poklonom? Da li stanje svesti potencijalnog potkupljivača

određuje status samog čina? Da li bi trebalo da težimo definiciji korupcije koja će

ustanoviti i zabraniti poklone i ljubaznost koji podrivaju pravednost pravosudnog

sistema ali u isto vreme dozvoliti ljudima da iskažu i osete istinsku ljubaznost i

dobronamernost?

Čak i uz najbolju strukturnu zaštitu, i dalje će se javljati pokušaji vršenja

uticaja na sudije. Na kraju, samo sudije sa dobrim karakterom i istinsko društveno


59


očekivanje sudijske nepristrasnosti i pravednosti zadržaće slučajeve korupcije na

dovoljno niskom nivou da bi se pravosudni sistem i dalje smatrao pravednim.


Srbija i Crna Gora su ratifikovale Krivičnopravnu konvenciju o korupciju

donošenjem Zakona o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji na sednici

Veća građana Savezne skupštine od 26. februara 2002. Neprestano se održavaju

savetovanja o planiranju strategija u pogledu korupcije zbog znatnog porasta

korupcije na svim nivoima.

U ovom kontekstu posredno je značaj član 360. Krivičnog zakonika koji

propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za sudiju, sudiju portnika,

javnog tužioca ili njegovog zamenika kada u sudskom postupku u nameri da drugom

pribave kakvu korist ili da mu nanesu kakvu štetu donesu nezakonit akt ili na drugi

način prekrše zakon.

Takođe je relevantan član 367. stav 3. Krivičnog zakonika koji propisuje

kaznu zatvora od tri do 15 godina za službeno lice koje primi mito u vezi sa

otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem

ili izvršenjem krivične sankcije.

Prema navodima Ministarstva pravde u toku je preko 30 postupaka za

korupciju u pravosuđu (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju, Indeks

reforme sudstva za Srbiju).

Samo dobar karakter i strukturna zaštita mogu sprečiti korupciju. Da bi se

korupcija svela na nivo koji neće uništiti sistem, pravosudni sistemi treba da obezbede

strukturnu zaštitu za sudije i sudske službenike. Strukturna zaštita obuhvata, na

primer, sledeće:


60


• adekvatne plate za sudije i osoblje;

• ozbiljno sprovedene propise koji zabranjuju ex parte komunikaciju između

učesnika u sporu ili njihovih predstavnika i sudija;

• propise protiv smanjenja kompenzacije za sudije;

• garanciju odgovarajuće bezbednosti položaja sudije;

• sisteme za vanlokalno ispitivanje optužbi za korupciju;

• potrebe javnog uvida u poklone i vanredne prihode sudija;

• striktno sprovođenje odredbi krivičnih zakona o davanju i primanju mita.


61



1. Advokat zastupa tužioca u predmetu koji se odnosi na nanošenje telesne povrede u saobraćajnom udesu. Prijatelj tužioca je jedan od svedoka udesa, koji je slučajno išao ulicom kada je došlo do sudara. Postoje i drugi svedoci koji bi mogli da kažu šta su videli. Prijatelj tužioca je veoma stidljiv i više bi voleo da ne mora da svedoči. Ako bi svedočio, to bi bilo na štetu njegovog prijatelja, tužioca. Ta nelagodnost što bi svedočio protiv prijatelja uvećava njegovu dilemu u vezi sa svedočenjem. Iz razloga što njegovo svedočenje nije jedini dokaz o onome što se desilo, advokat tužioca kaže prijatelju da ne mora da svedoči i da bi možda bilo dobro „da se izgubi” negde tokom sledećih nekoliko nedelja pred suđenje. Da li advokat podleže disciplinskim merama?

2. Advokat ima hitan slučaj. Iskrsao je porodični problem i on mora brzo da ode

iz grada. Međutim, za dva dana ima zakazanu raspravu o predlogu, a nije pripremio ni polovinu potrebnog materijala. Bez razmišljanja advokat zgrabi telefon i pozove sudiju na kućni broj. Objasni situaciju i kaže sudiji da je ovaj predlog veoma važan za predmet. Sudija se saglasi da odloži datum ročišta za nedelju dana. Da li advokat podleže disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije?

3. Sudiji je potrebna pozajmica za koju će kao sredstvo obezbeđenje pružiti već

ustanovljenu hipoteku na svojoj kući. Banka mu je ponudila pozajmicu po vrlo povoljnoj kamati. Potpredsednik banke je rekao sudiji: „Iskreno govoreći, mi obično ne dajemo tako velike pozajmice kada je sredstvo obezbeđenja druga hipoteka, a vaša kamatna stopa će biti 2% manja od one koju zaračunavamo drugim klijentima. Ali mi smo svesni da je vaša plata neprikladna tako da vam dajemo posebne uslove.” Da li je „dolično” za sudiju da prihvati ovaj zajam?


62

Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce

Nedelja 5

Posebna pitanja pravne etike za tužioce


63


1. ETIKA TUŽILACA U kontinentalnim pravnim sistemima, tužioci se smatraju delom pravosudnog

sistema. U zemljama sa anglosaksonskim pravnim sistemom, tužilac je takođe u

bliskoj vezi sa sudstvom, ali se više smatra nekom posebnom vrstom advokata, čiji je

klijent sama država, i koji vrši istragu u krivičnim predmetima i goni počinitelje

krivičnih dela. Uzrok ove razlike uglavnom potiče od razlike u istražnoj ulozi

pravosuđa. Sudija u kontinentalnom pravnom sistemu na mnogo načina je glavni

istražitelj i sakupljač podataka u vezi sa predmetom. U anglosaksonskom pravnom

sistemu, sudija ostaje po strani istražnih aspekata predmeta. Informacije i podatke

iznose stranke i njihovi advokati koji velikim delom odlučuju šta će predstaviti na

sudu i u okviru utvrđenih sudskih propisa i procedura, kako će to predstaviti.


Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz decembra 2005. godine

predviđa da bi Republika Srbija trebalo postepeno da uvede izvesne elemente

akuzatornog modela da bi se omogućilo efikasnije procesuiranje krivičnih slučajeva.

U nekoliko susednih zemalja su istražni sistemi već zamenjeni efikasnijim i manje

zahtevnim akuzatornim modelima. Na taj način se obezbeđuju uslovi za ostvarenje

pravne zaštite u razumnom roku kako propisuje član 6. Evropske konvencije o

ljudskim pravima. Usled toga što su istražne sudije angažovane sa policijom na

sprovođenju krivičnih istraga i prikupljanju dokaza i usled toga što nije dozvoljena

nagodba, procesuiranje krivičnih slučajeva kasni i predmeti se nagomilavaju.

Srbija ima kontinentalni pravni sistem i time i istražni sistem koji ograničava

ulogu tužilaca i sudija koji upravljaju postupkom. Međutim, posebna odeljenja za

suzbijanje organizovanog kriminala i postupanje protiv učinilaca ratnih zločina pri


64


Okružnom sudu u Beogradu usvajaju druga pravila. U radu Specijalnog tužilaštva i

Tužilaštva za ratne zločine koriste se razna sredstva kao što su „svedoci saradnici“ ili

svedoci koji sarađuju i koji imaju puni imunitet. Zaposleni u ovim tužilaštvima takođe

imaju šira ovlašćenja u početnom istraživanju.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je nastalo 2002.

godine. Radna grupa Udruženja javnih tužilaca je završila krajnji nacrt Etičkog

kodeksa Udruženja. Poslednjim sastancima radnoj grupi u definisanju konačnog

teksta pomogao je Generalni Sekretar Međunarodnog Udruženja tužilaca.

Osim etičkih standarda za tužioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi

bili zaduženi za njihovo sprovođenje, postoje odgovarajuće odredbe Krivičnog

zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Na primer, član

360. propisuje kaznu za kršenje odredbi zakona od strane sudije, javnog tužioca ili

njegovog zamenika. Član 367. propisuje krivično delo prihvatanja mita.

Dužnosti tužilaca u Srbiji mogu se podeliti u pet glavnih kategorija: 1) njihovo

profesionalno ponašanje, 2) ponašanje u međusobnim odnosima, 3) njihova uloga u

krivičnim postupcima, 4) njihov odnos prema radnoj okolini i 5) njihovo ponašanje u

svakodnevnom životu.

(i) Profesionalno ponašanje

Etički standardi počinju od opšteg, sveobuhvatnog nivoa. Na početku se

propisuje profesionalnost koja predstavlja obavezu tužilaca u Srbiji u svakom

trenutku. S tim u vezi se naglašava da bi trebalo neprestano da se trude da uvećavaju

svoje profesionalno znanje i sposobnosti. U okviru ovog principa, tužioci su dužni da

budu časni, dostojanstveni i pošteni. Trebalo bi da se čuvaju bilo kog vida pritiska

koji mogao da utiče na njihovo profesionalno rasuđivanje. Dužni su da budu


65


nepristrasni, nepotkupljivi i nezavisni i da postupaju u skladu sa zakonom. Ova

obaveza je jasnije objašnjena u nekim drugim etičkim pravilima.

(ii) Ponašanje u međusobnim odnosima

Odeljak koji se odnosi na odnose tužilaca prema drugim licima podeljen je na

dve potkategorije: odnosi tužioca sa kolegama i odnos tužioca sa sebi podređenima.

Kada rade zajedno, tužioci treba da pokazuju poštovanje jedni prema drugima, da

otvoreno komuniciraju i da imaju obzira prema dužnostima drugih. U odnosu sa

podređenima, tužioci u Srbiji su dužni da se ponašaju pravedno i uzorno, da ohrabruju

svoje podređene da usavršavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti, i da ih

pravovremeno informišu o stvarima koje su neophodne za njihovo uspešno obavljanje

dužnosti. Podređeni bi trebalo da im se obraća sa dužnim poštovanjem.

(iii) Uloga u krivičnom postupku i drugim sličnim postupcima

Očigledno, tužioci treba da obavljaju svoje dužnosti tako da promovišu

ažurnost i pravdu. Ovde je to eksplicitno navedeno. Ostatak ovog dela Kodeksa

nabraja uloge tužilaca u odnosu na policiju i sud.

Što se tiče odnosa prema policiji, u određenim situacijama tužioci preuzimaju

istražnu ulogu. Međutim, Kodeks nameće obavezu tužiocima da tokom tog perioda

svoj posao obavljaju profesionalno i objektivno. Prilikom nadzora istrage krivičnog

dela, tužioci su dužni da iskoriste taj položaj nadzornika nad radom policije u cilju

obezbeđenja poštovanja „zakona i osnovnih ljudskih prava”. Takođe, imaju obavezu

da podnose kompletne, istinite i tačne izveštaje kada se istraga završi.

Kada je u pitanju odnos prema sudovima, tužioci su dužni da ostanu nezavisni

kao i da poštuju prava svih učesnika u sudskom postupku. Oni su dužni da pokreću

gonjenje samo ukoliko postoje osnovani i nepobitni dokazi, kao i da odustanu od

gonjenja u odsustvu takvih dokaza. Postupak predstavlja traganje za istinom, i Kodeks


66


nameće dužnost tužiocima da pomažu sudu da dođe do istine. U skladu sa tim, tužioci

su dužni i da obezbede da se odgovarajuće lice goni za odgovarajuće krivično delo,

kao i da čuvaju profesionalnu tajnu.

Takođe, kada je u pitanju odnos tužilaca prema sudovima, postoje i obaveze

prema svim učesnicima u postupku. Tužioci moraju uzimati u obzir interese žrtava i

drugih svedoka, moraju da ih podsete koja su njihova prava i da im pomognu u zaštiti

istih. Iako treba da uvek tragaju za istinom i pomažu sudu da dođe do istine, tužioce

istovremno tereti obaveza čuvanja profesionalne tajne. Kada se za dokaz „opravdano

veruje” da je stečen na protivzakonit način i „predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih

prava osumnjičenog”, takav dokaz se neće koristiti, i tužilac treba da preduzme mere

protiv onih koji se takvim metodama služe, „u najkraćem mogućem roku”.

(iv) Odnos prema okruženju

Ovaj deo Kodeksa bavi se odnosom tužioca sa četiri različita entiteta.

Kada je u pitanju nepravosudna, izvršna vlast, tužilac je dužan da poštuje

njihove nadležnosti i da se uzdrži od mešanja u njihove dužnosti. Tužioci imaju

obavezu da sarađuju sa ovim telima, kao i da im pomažu zadržavajujući svoju

„nezavisnost i samostalnost”.

Takođe, tužioci su dužni da medijima pruže „što je moguće više objektivnih

informacija”, pod uslovom da time ne krše obavezu čuvanja profesionalne tajne.

Što se tiče odnosa prema društvu, tužioci treba da se „ponašaju korektno” sa

pažnjom, strpljenjem i dužnim poštovanjem prema svakome sa kim dođu u kontakt.

U postupanju po zahtevima drugih država ili međunarodnih tela za

međusobnom pravnom pomoći, tužioci treba da zahtevanu pomoć pruže, uz istu

pažnju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima.


67


(v) Ponašanje u svakodnevnom životu

Tužioci u Srbiji su dužni, bez obzira da li su u tom trenutku na dužnosti ili ne,

da se ponašaju u skladu sa javnim karakterom tužilačke funkcije koja uključuje

primenu određenih standarda, što može da rezultira time da izvesna dela ili previdi

tužioca mogu postati predmet javne debate, ugrožavajući time ugled tužilaštva. Dalje,

tužioci moraju da budu osobe od integriteta, to jest da ne vrše nikakve radnje, nalaze

druga zaposlenja, niti da se bave aktivnostima koje mogu da utiču na njihov

profesionalni slobodouman stav, ili koje mogu da ostave takav utisak. Tužiocima je

dozvoljeno da osnivaju i da se učlanjuju u profesionalne i druge organizacije radi

zastupanja svojih interesa, promovisanja svoje profesije, obuke ili zaštite svog

položaja.

Kodeks zatim govori o politici. Za sada, tužiocima nije dozvoljeno da budu

članovi političkih partija ili da javno iznose svoja politička ubeđenja. Međutim, ovaj

deo Kodeksa počinje rečima „uzimajući u obzir objektivna ograničenja države koja je

u tranziciji”, na taj način želeći da kaže da će tužioci možda moći da se učlanjuju u

političke partije kada se završi period političkih perviranja.


(i) Tužioci u Evropi

Uopšteno govoreći, uloga tužilaca u mnogim evropskim zemljama je

preuzimanje krivičnog gonjenja predvođenjem krivične istrage i zastupanjem države

tokom suđenja. Postoji mnogo zajedničkih etičkih standarda u evropskim zemljama u

pogledu rada tužilaca.


68


(ii) Odluka o gonjenju

Većina evropskih zemalja koje su ovde bile pomenute imaju interes da

izbegnu nepotrebno krivično gonjenje. Englezi na primer, dozvoljavaju gonjenje samo

u onim predmetima koji ispunjavaju dva uslova: ukoliko su zasnovani na jakim

dokazima i ukoliko postoji umešanost javnog interesa.

Iako sve gore navedene evropske zemlje posebno ne ističu postojanje javnog

interesa, većina njih insistira na tome da dokazi koji se koriste u krivičnim postupcima

budu jaki. U Engleskoj se zahteva da tužilac mora da ima dovoljno dokaza da bi

obezbedio „realne izglede za izricanje presude”. Tužioci u Engleskoj takođe moraju

da uzmu u obzir valjanost dokaza pre nego što donesu odluku da pokrenu gonjenje.

Osim toga, tužioci u Italiji, kao i tužioci u Sjedinjenim Američkim Državama, imaju

obavezu, propisanu njihovim kodeksima, da svaki dokaz koji nađu, a koji može biti

od koristi okrivljenom, predaju sudu. Uopšteno govoreći, tužioci u gore navedenim

evropskim zemljama moraju da ispune veoma visoke standarde u pogledu dokaza, pre

nego što donesu odluku o podizanju optužnice.

(iii) Nepristrasnost, nezavisnost, objektivnost

Etički kodeksi tužilaca svake od zemalja koje su ovde bile pomenute snažno

naglašavaju važnost njihove nepristrasnosti, nezavisnosti, objektivnosti i

nediskriminatornosti prilikom sprovođenja krivičnog gonjenja. Na primer, bosanski

kodeks ima deo posebno posvećen sukobu interesa koji navodi da tužioci treba da

izbegavaju ne samo konkretnu neprikladnost sukoba interesa već i mogućnost pojave

takve neprikladnosti. Bosanski kodeks takođe zahteva od svojih tužilaca da se pobrinu

da sve stranke u sporu budu obaveštene o vezama sa drugim strankama, kao i da

tužioci moraju da se povuku kada postoji pravi sukob interesa. Italijanski kodeks

zabranjuje svojim tužiocima učlanjivanje u bilo koje udruženje koje zahteva polaganje


69


zakletve vernosti. I bosanski i mađarski kodeksi posebno zabranjuju svojim tužiocima

učlanjivanje u bilo kakve diskriminatorne grupe, dok bosanski kodeks ide toliko

daleko da čak zabranjuje tužiocima da budu članovi političkih partija. Kodeks se

takođe bavi problemom mita. Kodeks tužilaca u Mađarskoj zabranjuje primanje

poklona od stranaka koje su u vezi sa predmetom koji je u radu. Uopšteno gledano,

ovo je važno pitanje u evropskim zemljama. Tužioci u svakom trenutku moraju da se

čuvaju nedopuštenih uticaja i ličnih naklonosti tokom obavljanja svoje dužnosti.

(iv) Profesionalni standardi

Svaki od kodeksa koji je ovde pomenut bavi se profesionalnim standardima za

tužioce. Uopšteno gledano, od tužilaca se očekuje da tragaju za istinom, poštuju

ljudska prava i svoje obaveze izvršavaju savesno i odgovorno. Evropski kodeksi

pokrivaju još nekoliko srodnih oblasti, kao što je ponašanje tužilaca prema policiji,

sudijama i drugim sudskim službenicima, trajno stručno usavršavanje i zaštita

informacija.

(v) Policija, sudije i ostali sudski službenici

Uopšteno gledano, od tužilaca u Evropi se očekuje da se ophode profesionalno

i sa poštovanjem prema svima sa kojima rade. Od njih se takođe očekuje da se

povinuju željama svojim pretpostavljenih. U mnogim slučajevima tužioci u Evropi

kontrolišu krivičnu istragu i imaju mogućnost da upravljaju radom policije. Tužioci su

takođe dužni da poštuju sudije. Kodeks tužilaca na Kosovu zahteva od tužilaca da

poštuju nepristrasnost sudija. Kodeks u Italiji zabranjuje tužiocima da daju bilo kakve

izjave u vezi sa radom sudija ili da od sudija traže posebne privilegije.

(vi) Trajno stručno usavršavanje

Nužna pretpostavka za uspešno sprovođenje zakona jeste dobro poznavanje

zakona od strane tužilaca. U većini zemalja, zakoni se stalno usvajaju, menjaju i


70


ukidaju. Mnoge evropske zemlje od svojih tužilaca zahtevaju da budu u toku sa

važećim zakonima. Italijanski kodeks navodi sledeće: „Tužioci moraju da čuvaju

baštinu svog profesionalizma tako što će pratiti sve promene u oblasti prava koje su

vezane za njihove aktivnosti”. Kodeksi u Bosni i Mađarskoj nameću slične zahteve.

(vii) Zaštita informacija

Neke evropske zemlje svojim kodeksima regulišu širenje informacija. Ovi

propisi generalno zabranjuju tužiocima da na protivzakonit način otkrivaju podatke

koji su u vezi sa predmetima u radu. Mađarski kodeks posebno navodi da tužioci ne

smeju „da komentarišu nezavršene predmete”. Italijanski kodeks ide toliko daleko da

zabranjuje tužiocima da „traže objavljivanje vesti koje se odnose na njihove sudske

aktivnosti” u svim predmetima koji nalažu čuvanje profesionalne tajne.


Kao i njihove kolege u kontinetalnim pravnim sistemima, tužioci u

Sjedinjenim Američkim Državama su po pravilima etike odvojeni od advokata. No u

Sjedninjenim Američkim Državama tužioci se ipak tretiraju kao posebna vrsta

advokata, koja ima posebnu dužnost prema javnosti.

Jedan od načina da se objasni ova razlika u dužnostima je da se jednostavno

razmotri „klijent” tužioca. Klijent tužioca je vlada koju tužilac predstavlja (vlada

države, lokalna vlada ili SAD), a u demokratskom sistemu to znači da tužilac zastupa

ljude koji su pod njegovom jurisdikcijom, tako da, na primer, stanovnike države

Njujork zastupa tužilac države Njujork, a stanovnike Sjedinjenih Američkih Država

državni tužilac Sjedinjenih Američkih Država. Takav vid zastupanja sam po sebi

pruža čvrste garancije da tužilac mora uzeti u obzir i javni interes tj. interes svog

klijenta, i da shodno tome deluje. Sobzirom da ni jedna druga osoba nije ovlašćena da


71


zastupa javni interes, tužioci imaju veliko diskreciono pravo da odrede šta se smatra

javnim interesom u određenom slučaju i kako bi trebalo postupiti u datoj situaciji.

Iz razloga što tužioci služe javnom interesu, isključivi interes tužilaca se ne

može svesti samo na puku pobedu na sudu već su oni obavezni da istovremeno tragaju

za pravdom. To znači da tužilac ne bi trebalo da podiže optužnicu za krivično delo

ukoliko nije uveren da poseduje dovoljno dokaza za potkrepljenje optužnice. Ako

tokom postupka tužilac shvati da optužba nije zasnovana na jakim dokazima, tužilac

bi trebalo dobrovoljno da je odbaci: donošenje presude u korist optužbe, u takvim

okolnostima, ne bi služilo javnom interesu sobzirom da bi nevino lice bilo nepravedno

osuđeno.

Osim toga, zakon nameće tužiocu obavezu da otkrije sve dokaze koji idu u

prilog okrivljenog. Takva dužnost doprinosi ostvarivanju javnog interesa na taj način

što se sudu stavljaju do znanja dokazi koji podrivaju teoriju o krivici okrivljenog. koju

zastupa tužilac.

Osim što zahteva iskrenost, zakon takođe nameće dužnost tužiocu da se uzdrži

od bombastičnih izjava za medije koji mogu unapred stvoriti negativno mišljenje o

okrivljenom kod potencijalnih porotnika. Svrha ove dužnosti je da se obezbedi

formiranje pravedne i nepristrasne porote koja će se ograničiti samo na razmatranje

onih dokaza koji su joj predstavljeni u sudu. Naravno, sistem obezbeđivanja ovakve

nepristrasnosti daleko je od savršenog jer sami mediji imaju slobodu da objave svaku

informaciju do koje dođu u vezi sa predmetom što, čak i bez uticaja tužioca, može

rezultirati pristrasnom porotom. Uspostavljanje ravnoteže između prava na slobodu

štampe i prava na pravedno suđenje je veoma delikatno i teško ostvarivo i predstavlja

široku temu koja bi se takođe mogla izučavati u okviru krivičnoprocesnih i

ustavnopravnih predmeta.


72


Pomenute dužnosti donekle ograničavaju advokatski aspekt delovanja tužioca,

ali ako se interes klijenta odnosno javnosti shvati na pravi način, tužilac može da radi

u okviru tih ograničenja, u svakom slučaju.

Čak i uz ograničenja, tužilac ima ogromnu moć. Odluka da podigne optužnicu

za krivično delo je diskreciono pravo tužioca. Sobzirom da sudije u Sjedinjenim

Američkim Državama ne učestvuju u istrazi krivičnog dela, to je u nadležnosti

tužioca. Obavljajući taj zadatak, tužioci imaju šira ovlašćenja i manja ograničenja od

advokata. Dok advokati ne smeju da dovode druge u zabludu tokom istražnog

postupka, tužilac je obavezan da to čini ukoliko se kriminalne grupe moraju otkriti i

osujetiti. Tužioci, u okviru svojih istražnih ovlašćenja, nadgledaju istragu policije koja

redovno dovodi druge u zabludu preduzimajući istražne radnje. Policajci na tajnom

zadatku, koji se ubacuju u kriminalne grupe koje se bave organizovanim kriminalom

ili preprodajom droge, ne objavljujući pri tom svoj identitet, čine to da bi sakupili

dokaze protiv lica koja su predmet istrage. Iako advokatima ovakva aktivnost nije

dopuštena, tužiocima jeste. Poput njihovih kolega advokata, ni tužioci ne smeju da

dovode u zabludu sudije ili da na drugi način iznose lažne i obmanjujuće informacije

u sudnici. No i pored toga, kada je u pitanju istražni postupak, tužioci postupajući u

toj specifičnoj sferi raspolažu sa širim obimom ovlašćenja.


73



1. Vi ste zamenik okružnog tužioca. Radite na predmetu koji je veoma zastupljen u javnosti, ubijena je devojka čuvenog glumca. Glumac često igra uloge sumnjivih tipova, i to može da bude objašnjenje za poviku u javnosti da glumac treba da bude uhapšen. Postoji i rasni element priče, jer je glumac belac a devojka mu je bila Romkinja. Ljudi insistiraju da se pravda zadovolji i da glumac bude uhapšen. Međutim, imate malo ili nikakvih dokaza koji bi ga doveli u vezu sa krivičnim delom, osim rezultata ankete u javnosti. U cilju sprečavanja lošeg publiciteta i potencijalnih nemira na rasnoj osnovi, možete li da podignete optužnicu a zatim da je povučete ukoliko istraga ne otkrije ništa značajno?

2. Tužilac Miloš ima veoma jake dokaze, kao i veoma pouzdanog svedoka,

protiv okrivljenog. Miloš je uveren da bi njegovi dokazi bili još više potkrepljeni („stavili tačku na I” prema Miloševim rečima) kad bi svedočio bivši advokat okrivljenog, u vezi sa stvarima koje nisu zaštićene privilegijom čuvanja advokatske tajne. Može li Miloš da pozove bivšeg advokata okrivljenog da svedoči?

3. Tužilac Bojan, dobio je krivični predmet protiv Dejana, optuženog za pljačku

samoposluge. Dejan je porekao da je umešan, braneći se da je dotične noći bio kući sa majkom. Na suđenju, Viktor, mušterija iz samoposluge, svedoči da je u policiji identifikovao Dejana i dao još neke izjave koje Dejana dovode u vezu sa krivičnim delom. Osim toga, kao dokaz, Bojan je priložio film lošeg kvaliteta koji je snimljen kamerom u samoposluzi. Porota je osudila Dejana. Dejanov advokat nije znao da je Viktor prvo u policiji identifikovao drugu osobu, pa je nakon podsticanja od strane detektiva identifikovao Dejana. Tužilac Bojan je bio svestan ovih činjenica, ali o tome nije obavestio Dejanovog advokata koji nije tražio dozvolu za istraživanje u vezi sa ovom informacijom pred suđenje. Da li tužilac Bojan podleže disciplinskim merama?

4. Zamenik okružnog javnog tužioca Ivan je sin čuvenog biznismena iz Crne

Gore koji je bio umešan u šverc cigareta. Tužilac je veoma dobro obavešten o kriminalcima u Srbiji povezanim sa onima u Crnoj Gori i ima jake dokaze protiv njih ali ne želi da podigne optužnicu. Zamenik okružnog javnog tužioca je svestan krivičnog dela kao i počinioca krivičnog dela, ali ne želi da podigne optužnicu, čekajući zastarelost krivičnog gonjenja. Da li zamenik okružnog javnog tužioca podleže disciplinskim merama usled ovakvog postupanja?

(Član 17. Zakonik o krivičnom postupku)

„Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke. Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist”.


74

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja; Honorari i obaveze punomoćnika; Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije; Nezavisnost

Nedelja 6

Prihvatanje i prestanak zastupanja; Honorari i obaveze punomoćnika; Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije; Nezavisnost


75


1. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA

Pitanja koja su u vezi sa prihvatanjem i prestankom zastupanja su od ključne

važnosti. U nekim slučajevima, primenjuje se ugovorno ili obligaciono pravo.

Međutim, advokat ima prema klijentu kako obaveze punomoćenika tako i druge

obaveze koje modifikuju klasičan ugovorni pristup prilikom analiziranja odnosa

između advokata i klijenta.


Statut Advokatske komore Srbije ne obraća posebnu pažnju na početak niti na

završetak odnosa između advokata i klijenta. Detalje u vezi sa ovom oblašću Statut

uglavnom prepušta Kodeksu profesionalne etike. U Statutu se mogu naći samo

nejasna upućivanja na ovu temu. Na primer, član 124. nabraja teške prekršaje dužnosti

advokata, i među njima se nalaze dva koja su primenljiva ovde:

• „Istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni” (stav 19.);

• „Neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći” (stav 24.).

Ovi slučajevi daju sliku koja je daleko od potpune pošto su propisi zapravo

veoma opširni i restriktivni. Oni se međutim, skoro u celosti nalaze u Kodeksu.

Propisi počinju tako što tretiraju ovu temu na veoma uopšten način: član 44.

zabranjuje advokatu da se bavi aktivnostima koje bi „ugrozile njegovu nezavisnost” ili

„naškodile značaju i ugledu advokatske profesije”. Sledeći član obavezuje advokate u

Srbiji da izbegavaju poslove koji bi njihovom radu dali „komercijalni karakter”.


76


(i) Prihvatanje zastupanja

U pogledu otpočinjanja odnosa između advokata i klijenta relevantna je član

65. Kodeksa prema kojoj advokat treba da nastoji da klijent lično, u njegovom

prisustvu, da izjavu kojom mu svoj slučaj poverava, iznoseći problem i potpisujući

punomoć. Nasuprot američkim standardima, srpski Kodeks profesionalne etike

advokata na osnovu člana 65. indirektno ustanovljava kao uslov postojanje formalnog

pisanog ovlašćenja za početak zastupanja. Međutim, sam član 65. sprskog Kodeksa da

„advokat treba da nastoji” nije dovoljno precizno formulisan.

Kodeks profesionalne etike advokata propisuje da se u opravdanim

slučajevima izjava i potpis mogu pribaviti posredstvom uobičajenih sredstava

komunikacije ili posredstvom lica u koje, uz razuman oprez, i klijent i advokat imaju

poverenje, pod uslovom da se verodostojnost izjave i potpisa provere čim okolnosti to

dozvole.

Formalna priroda pisanog ovlašćenja za početak zastupanja je posebno

naglašena u članu 67. Kodeksa profesionalne etike advokata koji utvrđuje sadržinu

punomoćja:

“Pre nego što je klijent potpiše, u punomoć treba da budu uneti podaci o advokatu, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja, obimu ovlašćenja i datumu potpisivanja“.

Od člana 54. Kodeks počinje da se detaljnije bavi time šte advokat može, šta

ne bi trebalo i šta ne sme da prihvati. Zastupanje može da počne samo onda kada se

od advokata traži da otpočne zastupanje, ili kada mu sud to naloži. U većini slučajeva

odluka o tome da li da prihvati zastupanje spada u diskreciono pravo advokata.

Očigledno, u slučajevima kada sud naloži zastupanje, to diskreciono pravo je daleko

više ograničeno. To je takođe slučaj i sa drugim oblastima kojima se Kodeks bavi, ali

u većini slučajeva advokat sam odlučuje.


77


Prvo ograničenje koje se nameće advokatima u Srbiji je zabrana da svoju

odluku zasnivaju na osobi koja im se obraća. To znači da advokat ne sme da donosi

odluku na osnovu „pola, rase, nacionalnosti, jezika, veroispovesti, političkih i drugih

uverenja, porekla, društvenog položaja, političke i ekonomske moći, bogatstva, ili

stranačke pripadnosti...”

Kodeks navodi brojne prihvatljive, ali ne i obavezujuće razloge zbog kojih

advokat može da odbije zastupanje. Oni obuhvataju nedostatak vremena advokata,

male šanse za uspeh, kao i brojne razloge koji navode na zaključak da advokat i

klijent neće imati dobar poslovni odnos: ako je klijent neučtiv, traži garanciju uspeha,

tvrdoglav je ili ima zahteve suprotne interesima advokata.

Pre nego što pređe na razloge zbog kojih advokat mora da odbije zastupanje,

Kodeks u članu 59. navodi razloge koji su neprihvatljivi za odbijanje krivičnog

zastupanja. Srpski Kodeks nameće dosta odgovornosti advokatima u Srbiji u odnosu

na optužene u krivičnim postupcima. Advokatu nije dozvoljeno da odbije optuženog u

krivičnom postupku zbog „odlika ličnosti okrivljenog, vrste krivičnog dela koje je

počinio i zaprećene kazne za to delo, načina na koji se okrivljeni brani, ozbiljnosti ili

nepobitnosti dokaza koji ga terete, osuda ili uznemirenosti koje je krivično delo

izazvalo u javnosti, ponašanja oštećenih strana ili malih izgleda na uspeh”.

Nakon gore izložene diskusije o tome kada advokat sme da odbije zastupanje i

o tome kada mu to nije dozvoljeno, Kodeks prelazi na situacije kada bi advokat

trebalo, mada nije obavezan da odbije zastupanje. Postoje četiri takve situacije:

• „ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik, ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim, ličnim ili poslovnim odnosima kakvi bi, po opštim merilima, mogli da nepovoljno da utiču na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu, izuzev ukoliko stranka, iako upoznata sa ovim pravilom, izričito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da navedene okolnosti neće na njega nepovoljno uticati;


78


• ako sa advokatom koji stranku već zastupa nije postigao dogovor o

organizaciji i pravnim osnovama zastupanja; • ako je kao sudija, tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti

postupao u predmetu u kome je rešavano o slučaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa;

• ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije

advokat, osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti stručnjak za takvu pravnu oblast” (član 60. Kodeksa profesionlane etike).

Kodeks se zatim bavi onim slučajevima kada advokatu nije dozvoljeno da

prihvati zastupanje. Nasuprot slučajevima kada može ili treba da odbije zastupanje,

ovo su slučajevi kada advokat mora da odbije zastupanje. Prvi od tih slučajeva,

nedovoljno poznavanje slučaja, potpada pod kategoriju koja bi se u drugim zemljama

nazivala zahtev za stručnošću. Takođe, advokat mora da odbije zastupanje u slučaju

da klijent traži protivzakonito zastupanje, ili ako „nema izgleda” na uspeh. Međutim,

ukoliko se ovaj član posmatra zajedno sa članom 59. ovo ne bi bio prihvatljiv razlog

za odbijanje zastupanja u krivičnom postupku.

Mnogi pomenuti slučajevi kada advokat ne sme da prihvati zastupanje tiču se

pitanja sukoba interesa. Ako advokat zastupa suprotnu stranku u drugom predmetu,

ako je savetovao suprotnu stranku u istoj pravnoj stvari, ako bi se suprostavljao

rezultatu sopstvenog rada, ako već zastupa saučesnika u sporu sa suprostavljenim

interesima, ako bi trebalo da radi protiv interesa svog bivšeg klijenta, itd. tada advokat

ne može da prihvati novo zastupanje. Osim toga, ako je zahtev ili interes stranke u

suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga

zastupa. Drugi razlozi koji obavezuju advokata da odbije zastupanje su da klijent već

ima zastupnika, ili zastupanje podrazumeva upotrebu nečasnih ili nedozvoljenih

sredstava.


79


U slučajevima kada je advokatu zastupanje dodeljeno po službenoj dužnosti

odlukom suda, advokatske komore ili drugog nadležnog organa, advokat može da

odbije zastupanje, u slučajevima:

• kada je dužan da odbije zastupanje na osnovu pravila 61. Kodeksa profesionalne etike advokata;

• ako postoji opravdan razlog za odbijanje zastupanja propisan pravilom 58.6

ovog Kodeksa (ako stranka već u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost).

Član 59. Kodeksa profesionalne etike restriktivno negativno definiše opravdani

razlog za odbijanje zastupanja u krivičnim predmetima.

„Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da, ukoliko to stranka od njega zahteva, preporuči drugog advokata u koga ima poverenja, osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate” (član 63. Kodeksa profesionalne etike advokata).

(ii) Prestanak zastupanja

Slično kao i prihvatanje zastupanja, pravila Kodeksa koja se odnose na

prestanak zastupanja počinju opštim principima. Član 78. Kodeksa profesionalne etike

advokata zabranjuje advokatu da otkaže zastupanje iz „neopravdanih razloga” pre

kraja postupka i pre nego što se „svi redovni i vanredni pravni lekovi iscrpe...”.

Sledeći član definiše „opravdane razloge” za otkaz zastupanja koji su isti kao i oni

zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje. Jedini izuzetak je ukoliko se kao

razlog navede opterećenost poslom, onda to nije opravdan razlog, jer je advokat to

sam sebi prouzrokovao prihvatanjem novih predmeta. U vezi sa ovim je relavantan

član 77. stav 1. Kodeksa profesionalne etike advokata koji navodi da je suprotno

pravilima Kodeksa kada advokat prihvata nove klijente ili predmete u meri koja

ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojećim klijentima ili predmetima

koji su u toku.


80


U slučajevima u kojima bi imao obavezu da odbije zastupanje, advokat ima

obavezu da zastupanje ne prihvati u trenutku kada sazna da su se stekli takvi uslovi

prema kojima je obavezno odbijanje zastupanja. Ako je znao ili je trebalo da zna da su

postojali uslovi zbog kojih je morao da otkaže zastupanje u trenutku kada ga je

prihvatio, on podleže odgovornosti za sve posledice koje je klijent pretrpeo.

„Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku, osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju” (član 81. Kodeksa profesionalne etike advokata).

Ako iz bilo kog navedenog razloga advokat želi ili mora da otkaže zastupanje,

on je u obavezi da zastupa klijenta do angažmana novog advokata ili najkasnije dok

ne istekne 30 dana od otkaza ukoliko u tom periodu novi advokat nije angažovan.

Poštovanje ovih rokova nije obavezno ukoliko ga sam klijent oslobodi obaveze

zastupanja.

U delu Kodeksa profesionalne etike advokata koji reguliše okončanje

zastupanja, još jednom je naglašen cilj garancije zastupanja optuženima u krivičnom

postupku. Advokatima koji zastupaju optužene u krivičnom postupku zabranjeno je da

okončaju zastupanje koje je u toku, čak i ako postoje opravdani razlozi, ako bi time

„pogoršali položaj klijenta”. To se svakako ne primenjuje u slučaju da klijent zahteva

prestanak zastupanja bez obzira da li to zahteva eksplicitno ili implicitno podrivanjem

zastupanja ili odbijanjem saradnje. Takođe, ovo pravilo se ne primenjuje ako klijent

angažuje novog advokata.

„I kada otkaže odbranu advokat treba da nastoji da to ne čini na način i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku” (član 84. Kodeksa).

Izuzev gore navedenih, advokat u Srbiji načelno ima malo obaveza po

prestanku zastupanja. Ukoliko prestanak zastupanja ne prejudicira slučaj klijenta i


81


ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi, obaveze advokata, barem što se tiče onih

eksplicitno navedenih u kodeksu, prestaju.


Evropski standardi koji se odnose na uspostavljanje odnosa između advokata i

klijenta, kao i druge oblasti pravne etike, raznoliki su u većoj meri u odnosu na

unitarne etičke standarde Srbije ili SAD-a. Kodeks CCBE ne propisuje posebno

specifičnosti uspostavljanja tog odnosa. On jednostavno zahteva da advokati poštuju

standarde suda pred kojim se pojavljuju. Pojedinačne zemlje, koje određuju pravila za

te sudove, imaju različite pristupe ovom problemu.

Postavljanje advokata od strane suda preovlađuju u dosta zemalja. U Italiji i

Republici Češkoj na primer, advokatima je zabranjeno da odbiju pružanje pomoći

kada im to naloži sud. U Litvaniji, postavljanjem advokata se ne bavi sud. Jedan

odsek advokatske komore bavi se ovim pitanjima, a advokatima je na sličan način

zabranjeno da odbiju takva postavljanja.

Uglavnom, na odnos advokata i klijenta se primenjuje obligaciono pravo koje

je na snazi u pojedinačnim državama, jer je većina tih odnosa ugovorne prirode.

Jedino mali broj zemalja tako eksplicitno navode uslove za prihvatanje ili odbijanje

zastupanja kao što je to slučaj sa Srbijom. Mnoge zemlje sa kontinentalnim pravnim

sistemom nameću i druge obaveze. Na primer, advokati u Francuskoj imaju

predugovornu obavezu da budu pošteni prema budućim klijentima.

Evropski standardi koji se bave okončanjem odnosa između klijenta i advokata

mnogo su eksplicitniji. CCBE smatra da samo po sebi povlačenje nije dozvoljeno.

Ukoliko je advokat u stanju da dokaže da klijent može da nađe alternativnog


82


zastupnika na vreme i da izbegne štetu, onda se, prema CCBE, može povući iz

slučaja.

Ostale države dozvoljavaju povlačenje u brojnim drugim okolnostima. U Italiji

na primer, postoji široko definisano pravo advokata na povlačenje. Toliko široko u

stvari, da ne postoje eksplicitna ograničenja u vezi sa njim. Dok god je klijent na

adekvatan način obavešten, u cilju izbegavanja nanošenja štete slučaju, advokat može

da se povuče. Advokate u Španiji tereti i dodatna obaveza. Naime, advokati u Španiji

mogu da se povuku iz slučaja jedino ukoliko se uvere da su klijenti obezbedili dalje

zastupanje. S druge strane, od advokata u Španiji se zahteva da se povuku iz slučaja

ukoliko on predstavlja pretnju njihovoj nezavisnosti.

Advokatima u Hrvatskoj dozvoljeno je da se povuku iz slučaja ukoliko

smatraju da ne mogu da ga dobiju ili ako on narušava njihovu profesionalnu etiku. U

Makedoniji, standard za povlačenje je opravdani razlog. Međutim, taj opravdani

razlog treba da bude otkriven tek nakon prihvatanja zastupanja da bi mogao biti

uvažen. Opravdanim razlogom smatraju se, na primer, male šanse za uspeh ili

insolventnost klijenta.

C. Standardi u SAD-u i drugim državama

U SAD, generalno gledano, advokati nisu dužni da preuzmu određeno

zastupanje. Advokat nije javno komunalno preduzeće koje mora da prihvati svakog

klijenta koji je spreman da plati potrebnu nadoknadu. U principu, advokat bira koje će

klijente zastupati. Za razliku od advokata pojedinca, advokati kao grupa imaju nešto

zajedničko sa javnim komunalnim preduzećem. Advokati imaju monopol na pružanje

pravnih usluga koji im garantuje država. U nekim državama, pre nego što počnu da se

bave praksom, advokati polažu zakletvu koja između ostalog propisuje da advokat


83


nikad neće iz ličnih razloga odbiti zastupanje ugroženih i zlostavljanih. Iz ove

zakletve i postojanja monopola na pružanje pravnih usluga može se zaključiti da

advokati imaju veoma ograničenu obavezu da prihvate zastupanje ugroženih i

zlostavljanih. Advokat ima veću obavezu da prihvati postavljanje od strane suda za

zastupanje klijenta, osim u slučaju postojanja opravdanog razloga za odbijanje.

Za razliku od opšteg pravila da advokat nije dužan da prihvati zastupanje

svakog klijenta, advokatima je zabranjeno da prihvate zastupanje u nekoliko različitih

situacija. Ako će prihvatanjem zastupanja prekršiti neko pravilo pravne etike, advokat

mora da odbije zastupanje.

Odnos između advokata i klijenta formalno počinje kada klijent opravdano

veruje da je advokat odlučio da mu pruži pravnu uslugu. Taj početak odnosa ne zavisi

od postojanja pisanog ugovora niti od plaćanja honorara.

Formalni odnos između advokata i klijenta prestaje kada se završi zastupanje.

Uprkos tome što je zastupanje okončano, advokat i dalje ima mnoge obaveze prema

klijentu, kao što je obaveza čuvanja advokatske tajne i obaveza izbegavanja konflikta.

Prekid zastupanja je veoma važno sredstvo za advokata koji je suočen sa mogućnošću

da dalje zastupanje klijenta može da rezultira kršenjem etičkog kodeksa ili drugog

propisa. Postoje slučajevi kada je povlačenje advokata obavezno, kao i slučajevi kada

je dopušteno, tj. kada advokat sam odlučuje o tome.

(i) Obavezno povlačenje advokata

U nekim okolnostima, od advokata se zahteva da se povuku iz slučaja, čime se

završava odnos između advokata i klijenta. Ukoliko se advokat u ovakvim

slučajevima ne povuče iz slučaja, podleže disciplinskim merama. Na primer, advokat

je dužan da se povuče u slučaju da zna da klijent koristi njegove usluge da bi počinio

zločin ili prevaru.


84


(ii) Dopušteno povlačenje advokata

U nekim slučajevima advokati mogu ali ne moraju da se povuku iz slučaja.

Praktični ishod ovog pravila je omogućavanje advokatima prekida zastupanja u

određenim situacijama bez kršenja dužnosti kontinuiranog zastupanja klijenta. Bez

obzira na uzrok povlačenja, advokat se može povući ako time neće prouzrokovati

materijalnu štetu klijentu.

Čak i ako se povlačenjem advokata nanosi šteta klijentu, advokat se može

povući u sledećim okolnostima. Kada ne postoji izvesnost da će usluge advokata

dovesti do izvršenja zločina ili prevare, ali advokat ipak opravdano veruje da je klijent

upleten u nešto što ima karakter zločina ili prevare, advokat se može povući iz slučaja.

Kada advokat sazna da je klijent njegove usluge u prošlosti iskoristio za izvršenje

zločina ili prevare, advokat se može povući iz slučaja iako se njegove trenutne usluge

ne koriste na isti način. Ovo pravilo omogućava advokatu da prekine zastupanje

klijenta i da se distancira od njegovih zločina ili prevara što je ranije moguće.

Advokat može da se povuče ako i nakon saveta advokata da to ne čini, klijent

nastavi sa ponašanjem za koje advokat smatra da je moralno odbojno i besramno, iako

je u skladu sa zakonom. Kada klijent ne ispuni svoje obaveze, najčešće ne isplati

advokatu honorar, advokat mora prvo da upozori klijenta da namerava da se povuče iz

slučaja ukoliko klijent ne ispuni svoje obaveze. Ako klijent nastavi da ne ispunjava

svoje obaveze i nakon upozorenja, advokat može da se povuče. Ako će zastupanje

rezultirati velikim finansijskim opterećenjem advokata, advokat može da se povuče.

Ovaj finansijski teret nije samo gubitak, već je istog ranga kao i finasijski teret koji bi

omogućio advokatu da odbije dodeljivanje zastupanja od strane suda. Ako je klijent

otežao zastupanje svom advokatu, advokat može da povuče. Ako postoji opravdan

razlog koji nije naveden u pravilu, advokat može da se povuče.


85


(iii) Obaveze nakon prestanka zastupanja

Čak i u slučaju da advokat ima opravdan razlog za povlačenje iz slučaja, sud

može da naloži advokatu da nastavi sa zastupanjem. Kada mu je naloženo da nastavi

sa zastupanjem, advokat je dužan da nastavi. Takav nalog od suda obično dolazi uoči

ili u toku samog suđenja i obično ga izdaje sudija koji pokušava da osujeti pokušaje

klijenta da odloži postupak menjanjem advokata u poslednji čas.

Iako klijent može da otpusti advokata bez razloga, klijent će nastaviti da plaća

honorar koji je advokat već zaradio. Kada je honorar fiksna suma za određene usluge

ili se zasniva na satima provedenim u radu, prilikom raskida odnosa honorar će se

zaračunati kao vrednost pruženih usluga. Takva teorija naplate naziva se quantum

meruit. Satnica se računa kao vrednost već pruženih usluga; usluge sa fiksnom cenom

zahtevaju da se odredi razumna vrednost pruženih usluga klijentu.

Sporazumi o nadoknadi koja je uslovljena ishodom zastupanja predstavljali su

izazov za sudove u nastojanju da odrede iznos nadoknade za otpuštene advokate. Neki

sudovi propisuju da advokati koji su imali takav sporazum uslovljen ishodom

zastupanja nemaju pravo ni na kakvu nadoknadu u slučaju da ih klijent otpusti, jer taj

advokat nije postigao ishod zastupanja koji bi mu doneo tu nadoknadu. Takođe, kao

argument navode da pravilo po kojem bi advokati imali pravo na naknadu bi suviše

obeshrabrilo one klijente koji žele da promene advokata. Drugi sudovi propisuju da

advokati koji imaju sporazum uslovljen ishodom zastupanja i koji su otpušteni bez

razloga imaju pravo na punu nadoknadu ukoliko zaista klijent na kraju dobije slučaj.

U tom slučaju, advokat je preuzeo slučaj uz neki rizik, a otpušten je bez razloga. To

znači da će klijent morati da plati duplu nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja, po

jednu za svakog advokata koji je radio na slučaju. Neki drugi sudovi opet imaju

pravilo da ovakvi advokati koji traže nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja, a


86


otpušteni su bez razloga imaju pravo na nadoknadu razumne vrednosti pruženih

usluga (quantum meruit teorija) koja je ograničena sumom koju bi advokat zaradio da

je došlo do završetka zastupanja i advokat naplatio dogovoreni procenat.


87



1. Helena radi za Mladena kao njegov advokat. Mladen dolazi kod Helene i traži da ga zastupa u sporu koji on želi da pokrene zbog nanete telesne povrede. Nakon istraživanja, Helena shvati da je potencijalna tužba beznačajna. Mladen zahteva da se tužba podnese. Da li Helena mora da zastupa Mladena zato što je potpisala ugovor prilikom angažovanja kojim je pristala da zastupa Mladena u svim njegovim pravnim poslovima u zamenu za platu?

2. Saši je odlukom suda dodeljeno zastupanje Jovana koji je optužen za

nanošenje telesnih povreda. Saša ne želi da preuzme slučaj jer bi suma koju bi dobio od suda bila znatno manja od one koju obično naplaćuje, a on pokušava da uštedi novac za odmor na kraju godine. Tokom njegovog prvog sastanka sa Jovanom, Saša shvata da je Jovan bivši muž žene koju je Saša zastupao u brakorazvodnoj parnici pre 10 godina. Jedna od tvrdnji tokom parnice bila je da je Jovan supruzi nanosio telesne povrede. Da li Saša može da odbije nalog suda za zastupanje?

3. Na zabavi, Milica, advokat, razgovara sa svojim poznanikom Zoranom, koji

joj kaže da namerava da konsultuje advokata u vezi sa problemima koje ima sa svojim stanodavcem. On ispriča Milici sve detalje problema i pita je da li ona misli da postoji osnov za podnošenje tužbe. Milica mu odgovara da situacija nameće zanimljivo pravno pitanje na koje mu ne može dati odgovor bez dodatnog istraživanja i konsultovanja prijatelja koji je advokat i koji se bavi stambenim odnosima. Da li je odnos između klijenta i advokata uspostavljen između Milice i Zorana?

4. Jelena zastupa Miloša i njegovu porodicu u svim njihovim pravnim poslovima

već nekoliko godina. Jelena je nedavno shvatila da Miloš koristi njene usluge da bi počinio prevaru. Ona želi da prestane da ga zastupa, ali je potpisala ugovor prilikom angažovanja kojim se saglasila da će ga zastupati u svim njegovim pravnim poslovima. Ugovor pokriva sledećih šest meseci. Jelena takođe zna da će njeno povlačenje nanenti materijalnu štetu Milošu i njegovoj porodici. Da li Jelena može da se povuče?

5. Tužilac Goran je napustio svoj prethodni posao zbog niske plate i pre par

meseci odlučio je da počne da radi kao advokat. Od bivšeg tužioca Gorana se traži da zastupa osiguravajuću kompaniju koja se tereti za neisplaćivanje naknade iz osiguranja klijentu Ivanu po nastupanju osiguranog slučaja. Goran je pre godinu dana postupao u svojstvu tužioca po predmetu izazivanja opšte opasnosti koji se može smatrati prethodnim pitanjem za ovaj predmet. Da li je Goran kao advokat primoran da odbije zastupanje ili ima diskreciono pravo da sam odluči šta treba da čini?

6. Advokat Bojan zastupa svog klijenta Milana u predmetu vezanom za

alimentaciju. Nakon godinu dana on otkriva da Milan nije u mogućnosti da plaća nagradu i naknadu troškova. Da bi opravdao neizvršenje svojih finansijskih obaveza Milan ističe da su se oni od samog početka dogovorili da plaćanje bude uslovljeno postignutim uspehom. U afektu advokat Bojan nakon


88


donošenja prvostepene odluke iznenada odbija dalje zastupanje. Odbijajući dalje zastupanje, advokat Bojan je propustio da blagovremeno pravni lek i usled toga je Milan izgubio parnicu. Nakon toga je jedan dnevni list objavio članak u kome navodi izjavu advokata Bojana da ga je klijent Milan angažovao da ga zastupa, prikrivajući svoju insolventnost. Da li je advokat Bojan prekršio Kodeks profesionalne etike propuštanjem da blagovremeno uloži pravni lek? Da li je Kodeks profesionalne etike advokata prekršen davanjem izjave za štampu?


89


2. PITANJA HONORARA

Advokati i klijenti imaju složen poslovni odnos koji je određen

obavezama advokata kao punomoćnika klijenta. Na početku odnosa između

advokata i klijenta, pojavljuju se pitanja honorara koje treba uspešno rešiti.

Advokati nisu potpuno slobodni da se dogovaraju sa klijentima prema svojoj želji.

Zakonski i etički propisi ograničavaju raspon honorara koji je na raspolaganju.

Standardi i ograničenja za honorare znatno se razlikuju, ali u suštini, ističe se

nekoliko pitanja u vezi sa honorarima:

Da li su honorari uglavnom zasnovani na satnici ili se plaćaju paušalno po

usluzi?

Da li je dozvoljeno ugovarati honorare koji su uslovljeni ishodom spora?

Da li advokati koji nisu iz iste advokatske kancelarije mogu da dele honorare ,

i ako mogu, pod kojim uslovima?

Kako se računaju honorari ako se odnos između klijenta i advokata okonča

neposredno pre kraja zastupanja?


U Srbiji, pitanja nagrade i naknade troškova advokata u Srbiji uređuje Statut

Advokatske komore Srbije. Član 23. tačka 3. dodeljuje Upravnom odboru dužnost da

određuje „cenovnik za nagrade i i nadoknade honorara advokata”. Na taj način

sporazumi o nagradi i naknadi troškova za rad advokata podležu Advokatskom

tarifnom sistemu (koji je poslednji put izmenjen 2002. godine), koji objavljuje

Upravni odbor. Kodeks profesionalne etike advokata takođe sadrži relevantne odredbe

u vezi sa nagradom i naknadom za rad advokata. Na primer, ovaj Kodeks zauzima isti


90


stav u pogledu neophodnosti postojanja pisanog ovlašćenja za otpočinjanje odnosa

između advokata i klijenta i postojanja pisanog sporazuma o ugovorenoj nagradi.

Naime, u skladu sa odredbom 112. Kodeksa profesionalne etike advokata ugovorena

nagrada mora biti primerena vrsti i obimu rada, a sporazum o njoj treba da bude u

sačinjen u pisanoj formi.

(i) Sistem fiksnih honorara

Prema ovom tarifnom sistemu, advokati u Srbiji pridružuju se manjini

advokata u Evropi, zajedno sa svojim kolegama u Italiji i Nemačkoj, koji koriste

sistem fiksnih honorara. Predviđena su međutim značajna odstupanja od sistema

fiksnih honorara:

- Honorari variraju u zavisnosti od vrednosti transakcije i pregovaranje je

dozvoljeno sve dok se konačni honorar kreće u rasponu od 50% do 300%

stope određene tarifnim sistemom.

- U slučaju stalne savetodavne pomoći, advokat može ugovoriti, u pisanoj

formi mesečnom paušalnu nagradu, u iznosu koji je primeren vrsti i obimu

njegovih obaveza (član 113. Kodeksa). Iznosi tih mesečnih nagrada mogu

biti podvrgnuti kontroli Disciplinske komisije Advokatske komore Srbije u

slučaju pojedinačnih tužbi. S obzirom na njihovu dosadašnju praksu,

Disciplinska komisija odlučuje o zakonitosti pojedinih paušalnih honorara

ignorišući kriterijum raspona od 50% do 300% već uzimajući u obzir neke

druge kriterijume relevantne za dati predmet, kao što je namera da se

počini prevara. Isti izuzetak je uređen i Tarifom o nagradama i nakandama

troškova za rad advokata koja u članu tri propisuje:

„Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći”.


91


- Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji, propisuje u retkim

slučajevima mogućnost ugovaranje nagrade uslovljene ishodom spora.

- Četvrti izuzetak u odnosu na sistem fiksnih honorara je obuhvaćen članom

110. tačka 2. Kodeksa koji navodi da se advokat može slobodno dogovoriti

sa klijentom u pogledu nagrade za rad ukoliko za zastupanje određene

vrste ili složenosti, Tarifa nije uopšte ili nije na jasan način propisala

nagradu.

(ii) Odnos između advokata i klijenta sa elementom inostranosti

Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata sadrži relevantne

odredbe za odnose kada između advokata i stranke postoji element inostranosti.

Kada advokat obavlja svoj rad u drugoj državi on može biti plaćen u skladu sa

advokatskom tarifom te države (član 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za

rad advokata).

Kada advokat pruža pravnu pomoć inostranim pravnim ili fizičkim licima on

može primeniti tarifni sistem Srbije ili tarifni sistem države iz koje je stranka (član 4.

Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata).

(iii) Mogućnost avansnog plaćanja

Član 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Srbije

propisuje da se nagrada naplaćuje nakon izvršenog rada, ali da advokat može da se

sporazume da mu se isplati unapred primereni iznos na ime nagrade. Tarifa dalje

propisuje da advokat ima pravo da od stranke traži da mu unapred isplati iznos

potreban za pokrivanje troškova. Kodeks profesionalne etike advokata takođe sadrži

relevantne odredbe o predujamu.

• „Advokat ima pravo da, izuzetno, umesto predujma u novcu ugovori, obezbeđenje druge vrste, pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i


92


da se njime ne ograničava poslovna delatnost klijenta” (odredba 115. Kodeksa).

• „Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad i

naknade i troškova za rad drugoga za koji lično jamči” (odredba 114. Kodeksa).

(iv) Naplata

Naplati nagrade i troškova advokat treba da pristupi na mestu i na način koji

neće narušiti ugled advokature i ugled samog advokata. Takođe, u cilju zaštite klijenta

Kodeks profesionalne etike advokata preporučuje advokatima da pismeno upozore

klijente i da im ostave primeren rok za ispunjenje obaveza pre pokretanja postupka

pred sudom u cilju naplate nagrade i troškova. Međutim, ova odredba nije

obavezujuća. Nenaplaćenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa, niti da

njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja.

(v) Podela honorara

Kodeks profesionalne etike advokata ne sadrži odredbe koje bi sprečile

advokate iz iste advokatske kancelarije da međusobno podele nagradu i naknadu

troškova. Podela honorara između advokata iz različitih advokatskih kancelarija, ili

takozvani „prosleđeni honorar” takođe nije zabranjen propisima u Srbiji ukoliko se

klijent saglasi sa takvim sporazumom o podeli honorara.

(vi) Nagrade uslovljene ishodom zastupanja

Pored činjenice da su honorari uslovljeni ishodom zastupanja strogo

zabranjeni članom 109. tačka 1. Kodeksa, član 110. tačka 3. istog Kodeksa propisuje

retke izuzetke. Taj član navodi da nagrada ne može zavisiti od uspešnog ishoda

zastupanja izuzev ukoliko to odgovara prirodi slučaja, ne ugrožava nezavisnost

advokata i nije suprotno zabrani iz pravila 109. tačka 1. Pravni akti u Srbiji su


93


propustili da jasno odrede u kojim okolnostima bi nagrada uslovljena ishodom

zastupanja bila prihvatljiva u odnosu na prirodu slučaja.

(vii) Dodatne nagrade

Advokatu je dozvoljeno da primi neugovorenu nagradu ukoliko je ona u

srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je

daje i ukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija. Uz to,

da bi bila dozvoljena ta nagrada mora da bude ponuđena od strane klijenta ili drugog

lica sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta

kada je postupak završen, ukoliko ih sam na to nije naveo i ukoliko drugo lice nije

suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku. (videti član 110. stav 5.

Kodeksa)

(viii) Nagrade u naturi

Član 110. stav 6. Kodeksa profesionalne etike advokata određuje da se umesto

nagrade i naknade troškova u novcu, u cilju namirenja potraživanja, može primiti

vrednost druge vrste pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav način razduženja,

da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadrži elemente

iskorišćavanja teškog položaja klijenta i ne narušava ugled advokature.

(ix) Uzimanje u obzir finansijske situacije klijenta i slučajevi obavezne

odbrane

Član 109. stav 2. Kodeksa zabranjuje besplatno zastupanje, nagradu i naknadu

troškova nižu od propisane Tarifom ili drugu vrstu popusta, koji se odobrava ili

ugovara unapred i nezavisono od poznavanja imovinskih prilika i platežnih

sposobnosti klijenta. Međutim, izvesna odstupanja su dozvoljena članom 110. stav 1.

koji navodi da advokat može prilagoditi naplatu nagrade klijentovim platežnim


94


sposobnostima, bilo prihvatanjem isplate u delimičnom iznosu ili po okončanju

postupka bilo odricanjem od nagrade ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštvu.

Član 109. stav 4. Kodeksa takođe štiti klijenta ne dopuštajući advokatu primanje

nagrade od klijenta za odbranu po službenoj dužnosti ili za zastupanje siromašnih po

odluci advokatske komore.

Član 71. Zakona o krivičnom postupku sadrži relevantne propise u pogledu obavezne

odbrane:

„Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja. Okrivljeni prema kome je određen pritvor mora da ima branioca dok je u pritvoru. Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (član 304.) mora da ima branioca čim sud donese odluku da mu se sudi u odsustvu. Ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude…”

Član 72. Zakonika o krivičnom postupku propisuje kada okrivljeni može tražiti od

suda da mu obezbedi pro bono branioca:

„72.(1). Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interesi pravičnosti okrivljenom će se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane.”

Član 71. stav 5. propisuje da će se u oba slučaja:

“za branioca postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora.”

Uprkos odredbama Krivičnog zakonika i člana šest Evropske konvencije o

ljudskim pravima („Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna

prava: … da se brani lično ili da izabere branioca, ili ukoliko ne može snositi

troškove odbrane da mu bude dodeljen branilac besplatno kada to interesi pravde


95


zahtevaju”) statističko istraživanje koje je sprovela organizacija PILI (Public Interest

Law Initiative) na teritoriji Srbije, 2005. godine pokazuje nedostupnost i nerazvijenost

sisitema sudske zaštite i besplatne pravne pomoći za ugrožena lica. Prema rezultatima

tog PILI-jevog istraživanja, 24% optuženih u krivičnom postupku nije imalo advokata

tokom trajanja postupka. Još je gora situacija sa brojem lica koja nisu imala advokata

u najvažnijim fazama postupka: 54% okrivljenih nije imalo branioca dok je davalo

izjavu pred istražnim sudijom, dok je 46% lica bilo bez advokata tokom istrage.

Procenat lica koja su primila pravnu pomoć po osnovu siromaškog prava je svega

11%. U slučajevima kada obezbeđena pravna pomoć nije besplatna, klijent bi trebalo

da plati 50% od minimalne tarife na osnovu pravila propisanih Tarifom o nagradi i

naknadi troškova za rad advokata. Donošenjem nove uredbe, kojom se delimično

odstupa u odnosu na važeću Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad

advokata, propisano je da u izvesnom broju slučajeva klijent može platiti samo 40%

minimalne propisane tarife. U slučaju kada se klijentu pruža besplatna pravnu pomoć

zbog siromaštva, advokat će biti isplaćen iz sudskog budžeta u iznosu koji predstavlja

40% minimalne tarife ili višem.

Gore navedeni statistički podaci i nepotpuna zakonska regulativa nesumnjivo

ukazuju da je obim pružene besplatne pravne pomoći veoma ograničen i da ne

odgovara stvarnim potrebama. U toku 2005. godini Ministarstvo pravde je oformilo

radnu grupu za pripremu Nacrta zakona o pravnoj pomoći.

Jedan od aktuelnih problema je činjenica da je samo Advokatska komora po

službenoj dužnosti odgovorna za vršenje kontrole kvaliteta rada advokata u pružanju

usluga pravne pomoći. Disciplinski postupak kao mehanizam za obezbeđenje takve

kontole se retko sprovodi.


96


Drugi nedostatak našeg sistema je činjenica da svaki sud ima sopstveni budžet

za pokrivanje troškova pravne pomoći i prema tome svaki predsednk ponaosob je

nadležan za sprovođenje politike pružanja pravne pomoći uključjući i određivanje

troškova za branioce po službenoj dužnosti. Sudeći prema svemu navedenom,

pravnom sistemu u Srbiji nedostaje sistematski pristup problemu pravne pomoći odn.

koherentno planiranje i rukovođenje tim sistemom (Atanas Pavlov, Reforma prava,

Danas Pravo plus, 24. jun 2004.godine).

Sudovi u Srbiji u praksi jako retko primenjuju mogućnost predviđenu

Zakonom o parničnom postupku prema kojoj su ovlašćni da parničnoj strani na njen

zahtev priznaju siromaško pravo ukoliko procene da ima interesa da joj se obezbedi

pravna pomoć i to tako što će joj angažovati advokata da je besplatno zastupa.

Trebalo bi imati u vidu praksu Suda za ljudska prava u Strazburu koja

naglašava da bi trebalo obezbediti finansije za besplatnu pravnu pomoć u građanskom

postupku u istoj meri u kojoj se obezbeđuju sredstva za besplatnu pravnu pomoć u

krivičnim postupcima. Naime, prema nekim odlukama Evropskog suda za ljudska

prava, država je obavezna da plati štetu zato što nije obezbedila adekvatnu besplatnu

pravnu pomoć stranci u građanskoj stvari koja je na tu pomoć imala pravo. Iz toga

proizilazi da sudije moraju u građanskim postupcima, da procenjuju interese stranaka,

odnosno da li stranke imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. U tom smislu posebnu

pažnju zaslužuju sporovi pojedinaca sa velikim multinacionalnim kompanijama ili

monopoloistima gde je naglašena bitna nesrazmera u ekonomskoj snazi (Atanas

Pavlov,Reforma prava, Danas Pravo plus, 24. jun 2004.godine).


97



Usled odsustva uniformnosti u pogledu pravila koja se tiču honorara u

evropskim zemljama, ne može se govoriti o standardima u pravom smislu te reči.

Evropske zemlje standarde zasnivaju na zakonskim odredbama, običajnom pravu i

tradiciji, a način na koji se honorari isplaćuju takođe značajno varira od zemlje do

zemlje. Osnovni, sveobuhvatni sistem honorara može se podeliti u dve glavne grupe:

honorari koji se naplaćuju po satu i oni koji se naplaćuju paušalno. Jedini izuzetak od

ove dve kategorije je pojam koji se nedavno pojavio (1995. godine) u Velikoj

Britaniji, koji se naziva „uslovni” honorar. On je naišao na opšte odbijanje u ostatku

Evrope, bar za sada. Ovakav honorar dosta podseća na honorare uslovljene ishodom

zastupanja u SAD.

Jedina druga razlika između evropskog i američkog sistema honorara je u

tome ko plaća nakon izricanja presude. Dok je američki sistem ostao privržen podeli

troškova na obe strane, evropske zemlje skoro uniformno (sa izuzetkom

Luksemburga) imaju sistem „gubitnik plaća”, koji obema stranama u sporu

omogućava da im honorari budu isplaćeni od strane onog koji izgubi spor.

(i) Satnice u Evropi

Jedna vrsta plaćanja honorara dominira evropskim pravnim sistemom, a to je

plaćanje na sat. Austrija, Danska, Finska, Irska, Španija, Portugalija, Norveška,

Holandija i Luksemburg sve koriste sistem plaćanja na sat. Plaćanje advokata, po

svojoj prirodi, vodi većoj fleksibilnosti svih strana i većem uticaju pregovora na

utvrđivanje koliko će advokatu biti plaćeno za njegove usluge.

Slično tom sistemu plaćanja po satu, postoji sistem u kome je advokat

slobodan da sam odredi svoju cenu (naravno po satu) a sud će, prilikom utvrđivanja

da li su cene „razumne”, konsultovati šifrovani spisak određujućih faktora. Sličan


98


sistem je na snazi u Danskoj, Švedskoj, Irskoj, Portugaliji, Škotskoj, Grčkoj i

Nemačkoj.

(ii) Paušalni honorari u Evropi

Takođe poznati pod nazivom honorarni razredi, paušalni honorari za određenu

vrstu posla dominiraju u brojnim evropskim zemljama. Kao što je napomenuto, oni

obavezuju advokate da naplate određenu cenu za svoje usluge u određenim oblastima,

što za posledicu ima odsustvo pregovaranja u vezi sa cenom usluga. Na primer, u

zavisnosti od vrste usluge koju klijent traži, advokati u Nemačkoj i Italiji imaju

minimalne honorarne razrede. U Nemačkoj, oni su regulisani zakonskim odredbama,

dok je italijanski sistem razvijen od strane Saveta advokatske komore.

Kada ih je odredila Advokatska komora, honorarni razredi su proglašeni

nezakonitim od strane Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. Osnova za

ovakvu presudu bilo je objašnjenje da honorarni razredi predstavljaju prekršaj

odredbe o zabrani finansijskog monopola. Međutim, u onim zemljama Evrope koje

koriste honorarne razrede smatra se da oni štite integritet pravnog sistema.

C. Standardi u SAD-u i ostalim zemljama

Iako je odredba koja reguliše honorar advokata blaga i retko se poštuje, ona

ipak postoji. Modeli pravila 1.5 propisuje da su „honorari su određeni prema svojoj

prirodi i iznosu”.

(i) Standard razumnosti

Honorar advokata mora biti razuman. MR 1.5. Standard razumnosti visine

honorara odnosi se na sve vrste honorara, uključujući i honorar uslovljen ishodom

zastupanja. Kao što se i pretpostavlja, honorari advokata predstavljaju predmet pažnje

u javnosti. Neke države su usvojile obaveznu arbitražu sporova u vezi sa honorarima,


99


i izveštaj komisije Američke advokatske komore takođe preporučuje da sve države

usvoje obaveznu arbitražu. Izveštaj takođe daje preporuku da, ako ne postoji pisani

ugovor o honoraru, „advokat će snositi teret dokazivanja svih činjenica” u takvom

arbitražnom postupku.

Modeli pravila zahtevaju od advokata koji ne zastupa redovno nekog klijenta

da ga pismenim putem obavesti o stopi za obračun honorara. Ukoliko se izuzmu

neprikladni motivi, teško je shvatiti zašto bi advokat propustio da svog klijenta

obavesti o iznosu honorara, osim ako ne smatra nedoličnim pominjanje nečeg tako

uobičajenog kao što je novac tokom „pravog” poslovnog razgovora. Očigledno, takvi

kulturološki problemi moraju biti prevaziđeni. U mnogim državama, zahteva se da svi

ugovori u vezi sa honorarima budu u pisanoj formi. Predlog da se takav zahtev doda

Modelima pravila bio je odbačen tokom procesa usvajanja reformi Etičke komisije

2000.

(ii) Honorari uslovljeni ishodom zastupanja

Uz nekoliko izuzetaka i ograničenja, advokatu je dozvoljeno da odredi honorar

koji zavisi od ishoda zastupanja. Na primer, advokat može da naplati honorar od 40%

od vrednosti novca isplaćenog klijentu nakon presude. Honorar zavisi od iznosa

isplate. Honorari koji zavise od ishoda zastupanja tradicionalno se smatraju načinom

na koji klijent koji pokreće opravdanu parnicu, ali ima malo novca da bi platio

advokata po satu može da angažuje advokata da ga zastupa.

Organizovana advokatska komora sa sumnjom i neodobravanjem posmatra

honorare koji su uslovljeni ishodom zastupanja. Za takve honorare se smatra da

pokreću sporove koji inače ne bi bili započeti. Naravno, ako je spor opravdan,

činjenica da je njegovo pokretanje omogućeno postojanjem honorara uslovljenih

ishodom zastupanja, mora se smatrati pre pozitivnim a ne negativnim efektom. Iako je


100


početkom 20. veka advokatska komora izrazila svoju krajnju rezervisanost prema

honorarima uslovljenim ishodom zastupanja, mora se imati na umu da je advokatska

komora osnovana skoro isključivo zahvaljujući korporativnim pravnim savetnicima,

čiji su klijenti bili okrivljeni u parnicama koje su pokretali povređeni podnosioci

tužbi. Povređeni podnosioci tužbi bili su zastupani na osnovu honorara uslovljenih

ishodom zastupanja od strane samostalnih advokata.

Uopšteno gledano, slučajevi koji se rezultiraju naknadom u novcu koju dobija

klijent i kojim se isplaćuje honorar uslovljen ishodom zastupanja, smatraju se

prikladnim za honorare uslovljene ishodom zastupanja. Postoje dva izuzetka.

• „Advokatu je zabranjeno da naplaćuje honorar uslovljen ishodom zastupanja u predmetu porodičnih odnosa, tj. kada honorar treba da zavisi od dobijanja razvoda ili dela imovine, prava na starateljstvo nad decom, ili alimentacije” (MP 1.5.(d)(1.)). Mešanje advokata čiji je honorar uslovljen u osetljive porodične odnose smatra se suviše rizičnim za osetljive i bitne odnose između bračnih drugova odn. roditelja i deteta.

• „Advokatu je zabranjeno da okrivljenom u krivičnom postupku naplati

honorar uslovljen ishodom, delimično zbog toga što se slučaj ne završava nikakvom sumom novca iz koje bi se isplatio honorar, a delimično i zbog posebnog javnog interesa koji se vezuje za krivične postupke” (MP 1.5.(d)(2)).

„Zbog povećane opasnosti od pogrešnog tumačenja od strane klijenta i od prevare koju bi mogao počiniti advokat, primenjuju se dodatna ograničenja za honorare uslovljene ishodom zastupanja” (MP 1.5.(c)).

Tako američko pravo propisuje da ugovor o honoraru koji je uslovljen

ishodom zastupanja mora biti u pisanoj formi, iako se pisana forma ne zahteva za

standardan ugovor o honoraru. Ugovor u pisanoj formi mora da sadrži objašnjenje

kako će se honorar obračunati, a posebno kako će se obračunavati odbici za troškove.

Model pravila 1.5.(c) takođe predviđa advokatovu obavezu da klijentu dostavi

konačnu izjavu u pisanoj formi koja sadrži objašnjenje ishoda slučaja kao i

kalkulaciju honorara i troškova.


101


(iii) Podela honorara

Uobičajeno je da advokati u istoj advokatskoj kancelariji međusobno dele

honorare. Taj proces predstavlja suštinu onoga što znači biti partner u firmi. Međutim,

kada advokati koji nisu iz iste kancelarije dele honorare, ili kada advokati žele da dele

honorar sa nekim ko nije advokat, nastaju specifični problemi.

Podela honorara među advokatima koji nisu iz iste kancelarije predstavlja

kontroverznu temu u zakonu o profesionalnoj odgovornosti. Posebno se „prosleđeni

honorar” smatra uvredljivim za advokatsku etiku. Prosleđeni honorar je onaj honorar

koji naplati advokat koji samo pošalje potencijalnog klijenta drugom advokatu koji

zaista pruži pravnu uslugu. Praksu prosleđivanja honorara koriste advokati koji se

oglašavaju u cilju privlačenja velikog broja klijenata kojima u stvari nemaju nameru

da pruže uslugu, već za koje deluju samo kao brokeri. Sa druge strane, advokat koji

vodi razgovor sa potencijalnim klijentom, shvata da mu nedostaje odgovarajuća

stručnost za problem klijenta i šalje ga kod advokata koji poseduje takvu stručnost,

čini i klijentu i profesiji uslugu koja ima neku posledicu.

Umesto potpune zabrane podele honorara među advokatima iz različitih

kancelarija, sastavljači Modela pravila odlučili su se da osmisle pravilo koje bi

regulisalo praksu. Podela honorara je dozvoljena ako se ispune sledeći uslovi

propisani odredbom 1.5(e) Modela pravila.

„Advokati koji dele honorar moraju da ga podele ili proporcionalno količini usluga koje je svaki advokat pružio, ili na neki drugi način ako se advokati u pismenoj formi dogovore sa klijentom da će deliti odgovornost za zastupanje” (MP 1.5(e)(1)). „Klijent mora da se saglasi da se honorar deli na sve advokate koji su uključen”. (MP 1.5(e)(2). „Ukupna suma honorara za sve advokate mora biti u skladu sa opštim standardom razumnosti za visinu honorara” (MP 1.5(e)(3)).


102


(iv) Alternativni načini određivanja honorara

Postoje novi načini (koji su u stvari stari načini sa drugačijim nazivom) da

advokati odrede honorare, i postoje načini da advokati prime nadoknadu a da to ne

uključuje klijente koji plaćaju honorare u uobičajenom smislu te reči.

Grupne pravne usluge i plaćanje advokatskih usluga od strane trećeg lica

postale su uobičajena pojava. Model kodeksa uređuje delovanje organizacije koje

preporučuju, obezbeđuju ili plaćaju pravne usluge svojim članovima ili korisnicima.

Međutim, Modeli pravila su eliminisali svu tu regulativu. Vrhovni sud je na kraju

poništio mnoge od ograničenja koja je Kodeks propisao čak i pre nego što su bila

javno objavljena.

Kao odgovor na sveprisutni osećaj da „naplativi sat” ima poguban efekat na

samostalne advokate, advokatske kancelarije, klijente i kvalitet usluga, pojavile su se

preporuke koje podstiču advokate da koriste „naplatu vrednosti” umesto striktne

kalkulacije honorara po satu. Očekuje se da će takav način obračunavanja honorara

rezultovati manjom neefikasnošću i stresom koji su nastajali iz načina razmišljanja

„pojedi ono što si ulovio”, koji je potenciran sistemom naplate honorara po satu.

Pomalo ironično, ove novine nisu mnogo različite od uobičajene prakse naplaćivanja

usluga advokata pre nego što je naplaćivanje po satu postala norma. Naplaćivanje po

satu se smatralo reformom koja favorizuje klijenta, koja je stvorena da bi advokati bili

odgovorniji i efikasniji.

Japanski zakon ostavlja dosta manevarskog prostora kada su u pitanju honorari

advokata. Sve dok je obračun honorara jasno predočen klijentu (član 36.), advokati

imaju dosta diskrecionog prava u određivanju svog honorara, ukoliko je on

„odgovarajući i razuman” (član 37.). Jedino upozorenje je da javni pravobranioci ne

mogu da naplaćuju honorar (član 38.).


103


Japan ima specifična pravila koja se odnose na honorar advokata, i mogu se

naći na sledećoj adresi: (http://www.nichibenren.or.jp/en/about/pdf/rcsaf_2004.pdf)

Pravila koja je objavila Advokatska komora Japana a koja se tiču pitanja

honorara nalaze se u ovom dokumentu kao prošireno objašnjenje većih dužnosti u

vezi sa honorarom, koje propisuje Kodeks. Ovaj dokument je relativno kratak,

primeren „nezavisnosti” koja je data advokatima u Japanu.

Honorari treba da budu „prikladni i primereni ekonomskoj dobiti, složenosti

slučaja, potrebnom vremenu i količini rada, itd.” Kriterijumi koji se koriste za

određivanje visine honorara treba da se čuvaju u kancelariji advokata. Oni treba da

sadrže datume, metode obračunavanja, i sve ostalo što je potrebno. Ako klijent to želi,

treba dati i procenu troškova za slučaj klijenta.

Kada preuzima zastupanje, advokat treba da objasni način obračuna honorara i

da obezbedi ugovor (koji nije neophodan za jednostavne slučajeve). Ugovor treba da

„odredi identitet i obim slučaja za koji se sačinjava ugovor, kategoriju, iznos, metod

obračunavanja i datum dospeća naplate honorara advokata, kao i način izmirivanja

dugova prema advokatu u slučaju da se ugovor raskine pre završetka zastupanja”. Sve

informacije koje se odnose na honorar advokata treba da budu obelodanjene.

Član 87. ide još dalje u razmatranju honorara. Posebno taj član dozvoljava

naplatu honorara pod izgledom angažmana, kao što su „honorar za uspeh”,

savetodavni honorar, honorar za mišljenje, dnevnice i troškovi.


104

http://www.nichibenren.or.jp/en/about/pdf/rcsaf_2004.pdf



1. Klijent dolazi kod advokata jer želi da ga advokat zastupa prilikom osnivanja korporacije koja bi se bavila kreativnim, novim poslom. Advokata zaintrigira ideja klijenta i predlaže mu da odradi posao za njega bez naplate uobičajenog honorara. Umesto toga, klijent će preneti 5% udela u novom poslu na advokata. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije, da li bi trebalo da bude?

2. Advokat i klijent zaključe ugovor o zastupanju. Klijent se saglasi da plati

200.000 dinara za zastupanje. Klijent uplati advokatu 20.000 dinara i saglasi se da ostatak plati u ratama u toku zastupanja. Nakon šest meseci rada na slučaju, klijent postaje nezadovoljan advokatom i otpušta ga. Do tada je klijent platio 60.000 dinara od ukupne sume honorara. Da li advokat ima pravo na više od te sume koja je do tada plaćena? Ako ima, kako treba odmeriti to pravo?

3. Klijent dolazi kod advokata da bi ga advokat zastupao u krivičnom postupku.

Advokat se saglasi da preuzme zastupanje za honorar predviđen zakonom. Kako se zastupanje odvija, ono postaje složenije nego što je advokat predvideo. Neki aspekti zahtevaju stručnost koju advokat ne poseduje. Advokat angažuje još jednog advokata da zastupa klijenta i deli honorar sa njim. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije, da li bi trebalo da bude?

4. Klijent dolazi kod advokata radi zastupanja. Advokat shvata da ne poseduje

neophodnu stručnost da zastupa klijenta. Advokat šalje klijenta kod drugog advokata. Kada drugi advokat preuzme zastupanje klijenta, on šalje prvom advokatu 5% honorara kao nadoknadu za prosleđivanje klijenta. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije, da li bi trebalo da bude?

5. Sastavite jednostavan ugovor o honoraru u kome iskazujete saglasnost o

preuzimanju zastupanja klijenta u odbrani za manji krivični prekršaj. 6. Markov klijent, Sonja, nema dovoljno novca da plati Marku da je zastupa u

njenoj brakorazvodnoj parnici. Sonja predlaže dogovor za honorar koji bi podrazumevao da ona plati Marku dogovoreni procenat bilo kog iznosa alimentacije koji ona dobije. Marko misli da je to pošten dogovor. Da li će protiv Marka biti pokrenut disciplinski postupak ako zaključi ovakav ugovor sa Sonjom?

7. Advokat zastupa dva klijent a u zaključivanju ugovora. Nakon zaključenja

ugovora, on prima honorar od oba klijenta. Da li je takav čin doličan?


105


3. OBAVEZE PUNOMOĆNIKA

Osim ugovornih i obligacionih obaveza, advokati prema svojim klijentima

imaju i obaveze punomoćnika. Punomoćnik je onaj kome je pruženo posebno

poverenje. Punomoćnik ima posebnu dužnost da se stara o interesima korisnika (što je

klijent u kontekstu odnosa klijent-advokat), čak i u slučaju da se ti interesi ne

poklapaju sa ličnim interesima punomoćnika. Na neki način, punomoćnik je sprečen

da potpuno iskoristi nešto što bi inače bio ugovor sklopljen sopstvenom voljom. Na

primer, advokat ne može da stavi na snagu ugovor za nerazuman honorar, čak iako je

klijent saglasan da plati taj honorar.


Upravni organi Advokatske komore Srbije tek treba da objave posebna pravila

koja se odnose na rukovanje novcem klijenta od strane advokata. Slično tome, ne

postoji zakonski utvrđena regulativiva. U Srbiji ne postoji ustaljena praksa među

advokatima da da novac klijenta drže na odvojenom računu. Jedini relevantni

dokument u Srbiji koji se bavi pitanjem odgovornosti advokata kao punomoćnika

klijenta je Statut Advokatske komore Srbije. On u članu 123. pravi razliku između

„težih” i „lakših” povreda dužnosti advokata. Među povredama koje su označene kao

„teže”, nekoliko njih se odnosi na dužnosti advokata kao punomoćnika.

Članovi 85. i 86. Kodeksa nalažu advokatu da čuva imovinu klijenta koju mu

je klijent poverio. To će se često dešavati kada treba klijentu isplatiti novac za

poravnanje koji se prvo šalje advokatu, ili kada advokat deluje kao posrednik za neko

plaćanje klijenta trećem licu.


106


Član 124. Statuta advokatske komore Srbije zatim navodi šta sve te teže

povrede dužnosti podrazumevaju. U stavu 11. ovog člana se navodi da je

„Zadržavanje novca uplaćenog klijentu” jedna od težih povreda. Stav 13. takođe

navodi da je teža povreda dužnosti “Kupovina predmeta na javnoj aukciji u lične

svrhe ili za neku treću osobu, na kojoj advokat zastupa klijenta”. Stav 27. zabranjuje

„precenjeni zahtev za zastupanje ili nadoknadu troškova suprotno odredbama

Tarifnog sistema za nagrade i nadoknade troškova advokatskih honorara ili zahtev za

nadoknadom klijentu koga advokat treba da zastupa besplatno” kao povredu istog

nivoa. Lakše povrede, navedene u članu 125. ne sadrže ništa od obaveza advokata kao

punomoćnika.

Kazna za težu povredu dužnosti, prema članu 126. može da podrazumeva

novčanu kaznu ili brisanje iz Registra advokata u praksi, tako da uprkos nedostatku

posebne zakonske regulative, advokati u Srbiji mogu da se nađu na udaru strogih

kazni za nesavesno upravljanje novcem klijenta ili da se zauzvrat odreknu svojih

dužnosti advokata punomoćnika.


U mnogim zemljama u Evropi, standardima koji se odnose na smisao dužnosti

advokata punomoćnika upravlja Savet Advokatskih komora i pravničkih udruženja

Evrope (CCBE). Kodeks CCBE je obavezujući za Belgiju, Nemačku, Luksemburg, i

Norvešku. Osim toga, Švedska i Finska nameću ograničenja CCBE kodeksa svojim

advokatima koji su uključeni u aktivnosti u susednim zemljama. U Velikoj Britaniji,

Kodeks CCBE je obavezujući za sve advokate u Engleskoj, Velsu, i Škotskoj, kao i za

pravne savetnike u Severnoj Irskoj (mada ne i za Advokatsku komoru).


107


Kao mnoge druge države u Evropi (pre svega Španija), Kodeks CCBE zahteva

od advokata da novac klijenta deponuje u banku (ili sličnu instituciju). Osim toga,

zahteva i da se vodi tačna evidencija o primljenom novcu. Vođenje striktne evidencije

je obaveza advokata u Slovačkoj. Ova evidencija, prema odredbama Kodeksa, mora

biti dostupna klijentima na njihov zahtev. Na kraju, Kodeks zahteva da sredstva

odmah budu isplaćena klijentu, ili pod nekim drugim uslovima koje odobri sam

klijent.

Pored većine pravnih sistema u Evropi koji nameću zahteve CCBE kodeksa

svojim advokatima (kao što su Velika Britanija, Nemačka, itd.) postoji malo drugih

primera regulisanja obaveza punomoćnika na kontinentu. Standardi koji se najviše

razlikuju mogu se naći u Italiji, a njih je odobrio njihov Kodeks Deontologico

Forense. Umesto obaveze da odmah isplate klijentu novac kao što nalaže CCBE,

advokati u Italiji jedino su obavezni da na vreme i revnosno predaju novac, i da vode

evidenciju o novcu bez odlaganja. Novac koji je uplaćen može da postane lični novac

advokata samo ukoliko je namenjen za njegove troškove (a klijent dobije obaveštenje

o transferu) ili njegov honorar (a klijent je saglasan ili tako naloži sud).

Iako nije posebno pomenuto u Kodeksu CCBE, mešanje sredstava je

zabranjeno zakonom u Španiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Albaniji. Španski zakon takođe

zabranjuje prebacivanje novca klijenta na lični račun advokata (bilo da su to troškovi,

honorar ili nešto drugo) osim ukoliko to ne odobri sam klijent.

Uprkos opštem prihvatanju CCBE u evropskom društvu, neispunjavanje

dužnosti punomoćnika ne kažnjava se tako često kao što je to slučaj u SAD. Osim u

Nemačkoj i Škotskoj, ne postoje zabeleženi slučajevi vođenja disciplinskih postupaka

protiv onih advokata koji su prekršili dužnosti punomoćnika. Čak i u ovim dvema

zemljama retka je pojava takvih slučajeva.


108


C. Standardi u SAD-u i u drugim zemljama

U Americi, punomoćnici su dužni da budu pošteni i iskreni prema korisniku,

kao i da pažljivo upravljaju njegovim interesima.

(i) Upravljanje novcem klijenta

Obaveze advokata kao punomoćnika, osim što podrazumevaju opštu brigu za

interes i poverljive stvari klijenta koje proizilaze iz njihovog odnosa, obično

podrazumevaju i upravljanje klijentovim novcem i imovinom. Kršenje obaveze

advokata da pažljivo upravlja imovinom klijenta najčešće je predstavljalo osnovu za

pokretanje disciplinskog postupka, iz sledećih razloga:

a. Lako dokazivanje:

Većinu prekršaja u vezi sa novčanim transakcijama lako je dokazati, za

razliku od nekih drugih koji obuhvataju nejasne činjenice. Informacije o

bankovnim računima često otkrivaju očigledne zloupotrebe. U mnogim

drugim pitanjima zbog kojih se pokreće disciplinski postupak protiv advokata

potrebno je uraditi evaluaciju pouzdanosti svedoka i odrediti subjektivnu

nameru.

b. Dobra prilika za trajnu zloupotrebu:

Advokati koji zloupotrebljavaju imovinu klijenta su u poziciji da nanesu

ozbiljnu štetu budućim klijentima. Kazna koja tradicionalno sleduje nakon

sprovođenja disciplinske mere za zloupotrebu upravljanja imovinom je

isključenje iz advokatske komore.

c. Per se pravila:

Pravila koja regulišu upravljanje imovinom su per se pravila koja ne

podrazumevaju namerno kršenje propisa od strane advokata. Na primer, ako


109


advokat samo pomeša svoj novac sa klijentovim, on odmah podleže

disciplinskim merama, bez obzira na to da li je klijentu time naneo štetu ili ne.

d. Izostanak ili malo interesa za postizanje ravnoteže:

Za razliku od drugih prekršaja koji se javljaju kada advokat naruši ravnotežu

između dve ili više suprostavljenih dužnosti, ima malo toga što se može

dovesti u ravnotežu kada su u pitanju prekršaji u vezi sa upravljanjem novcem

klijenta. Potpadanje pod disciplinske mere zbog kršenja obaveze čuvanja

advokatske tajne zbog velikog javnog interesa da se tajna otkrije, postojanje

neprihvatljivog konflikta zbog više klijenata uprkos saglasnosti klijenata, ili

korišćenje nedozvoljenih oblika reklamiranja zbog postojanja javnog interesa

da se više sazna o uslugama advokata, dovode do toga da je veoma teško

postići ravnotežu između suprostavljenih dužnosti i interesa. Zloupotreba

klijentove imovine koja je poverena advokatu ne podrazumeva toliko teško

postizanje ravnoteže.

(ii) Klijentovi poverljivi računi

„Advokati moraju da upravljaju klijentovim poverljivim računima i sefovima u cilju čuvanja klijentove imovine” (MP 1.15 (a)).

„Poverljivi račun treba voditi u državi u kojoj je advokat dobio dozvolu za rad ukoliko se klijent ne saglasi sa nekim drugim aranžmanom” (MP 1.15(a)).

„Dokaze o deponovanju i povlačenju sredstava sa klijentovih računa moraju se čuvati u toku perioda koji je određen zakonom države, obično na pet godina” (MP 1.15(a)). „Imovina klijenta mora se čuvati odvojeno od imovine advokata” (MP 1.15(a)).

Tradicionalno su poverljivi računi vođeni kao računi koji ne donose kamatu.

Advokatima nije dozvoljeno da potražuju kamatu od poverljivog računa (ona pripada

klijentu). Osim toga, računi koji donose kamatu veoma su nepraktični jer je računanje


110


kamate i vođenje evidencije veoma teško zbog čestih deponovanja i povlačenja često

veoma malih iznosa sa klijentovog računa. Deponovanje sredstava na račun koji ne

donosi kamatu nije služilo ni advokatima, ni klijentima, ni javnom interesu, već samo

interesima banaka kod kojih su klijenti imali račune. Međutim, tokom 70-ih i 80-ih

godina, advokatska komora počela je da uvodi IOLTA programe (Kamata na

poverljivim računima advokata), koji su služili za finansiranje pravne pomoći

siromašnima. Takvi programi su prikupljali kamatu sa računa klijenata, a država je

distribuirala sredstva u vidu nepovratnih sredstava službama javne pomoći. Takvi

programi su optuženi da uzimaju sredstva klijenata, ali su ipak bili podržani.

(iii) Mešanje sredstava

Advokat mora svoju imovinu držati odvojeno od klijentove imovine. U

kontekstu poverljivog računa, to znači da samo klijentov novac može biti na tom

računu. Advokat mora da poseduje poseban račun za svoju kancelariju.

„Kada advokat pomeša svoja sredstva sa sredstvima klijenta, on podleže disciplinskim merama” (MP 1.15(a)).

Slučajevi isključenja iz advokatske komore zbog kršenja ovog pravila su

brojni.

„Kada advokat i još neko najčešće sam klijent, polaže pravo na deo novca ili druge imovine, advokat mora tu imovinu da drži odvojenu od svoje dok se ne reši pitanje potraživanja” (MP 1.15(c)). „Kada advokat koristi klijentovu imovinu, bilo privremeno ili trajno, bez obzira na postojanje dobre namere da se novac vrati, i nezavisno od toga da li je klijentu prouzrokovana šteta ili ne, advokat podleže disciplinskim merama” (MP 1.15).


111



1. Klijent je deponovao 50.000 dinara kod advokata za honorar koji advokat još nije zaradio. Advokatu dospeva naplata zakupnine za kancelariju, a on nema dovoljno svojih sredstava da plati zakupninu. Advokat iskoristi 10.000 dinara od novca koji je klijent deponovao kod njega. Advokat se pobrine da vodi evidenciju o novcu koji je uzeo i namerava da ga u potpunosti vrati u roku od nekoliko nedelja. Da li je ovakvo ponašanje advokata dozvoljeno? Ako nije, da li bi trebalo da bude?

2. Advokat zastupa klijenta kao tužitelja u obligacionoj tužbi. Tuženi ponudi poravnanje i predlaže advokatu da se u ovu svrhu isporuči ček u kancelariju advokata u iznosu od 100.000 dinara. Kako advokat treba da uputi tuženog da popuni ček i kako advokat treba da upravlja tim novcem?


112


3. PRIJEM U ADVOKATSKU KOMORU / OBAVLJANJE ADVOKATSKE

DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE JURISDIKCIJE

U svakom razvijenom sudskom sistemu, postoji obaveza izdavanja dozvola za

rad advokata. Kroz takvu praksu se formulišu precizne kvalifikacije koje je potrebno

ispuniti da bi se stekao status advokata i istovremno kategorizuje nelegalnim

obavljanje „advokatskog posla“ od strane onih koji nisu dobili dozvolu za rad. Ono

što čini ekskluzivni delokrug advokata izuzev aktivnosti u sudnici i izrade sudskih

dokumenata, promenljivo je. U svakom slučaju, ipak je advokatska praksa od strane

neovlašćenih lica zabranjena svuda na neki način.

Iako je izdavanje dozvole u nadležnosti države, globalna priroda tržišta i

poslovanja kao i drugih interesa klijenata, nalaže obavljanje advokatske delatnosti

izvan granica države koja je izdala dozvolu tom advokatu. Takva praksa se naziva

multijurisdikcionalna advokatska delatnost (obavljanje advokatske delatnosti van

teritorije nacionalne jurisdikcije).

Kodeks predviđa da su advokati u Srbiji dužni da prilikom obavljanja

advokatske delatnosti izvan teritorije Srbije poštuju „međunarodna načela etike”, a

posebno da slede lokalni kodeks profesionalne etike advokata zemlje u kojoj deluju

(videti član 5. Kodeksa profesionalne etike advokata).


Uprkos činjenici da je u toku usaglašavanje zakona u Srbiji sa zakonima EU,

postoje neke retrogradne tenedencije u pravcu otežavanja delovanja stranih advokata

u Srbiji (Mileva Bogdanović, član Upravnog odbora AK Beograda, „ Rad advokata

stranih državljana u Srbiji“, Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike


113


advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“, održan 15.10.2005. u

Beogradu). Iako postojeći Zakon o advokaturi dozvoljava stranim državljanima da se

upišu pod određenim uslovima u Imenik advokata u Srbiji, u imenike advokatskih

komora u Srbiji do sada se nije upisao ni jedan strani državljanin. Naime, aktuelni

Zakon o advokaturi navodi:

„Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u Imenik advokata neke od advokatskih komora SCG uz postojanje uzajamnosti.“

Prema raspoloživim podacima, podnetim zahtevima nije bilo moguće

udovoljiti bilo zato što nije postojala uzajamnost kakva se zahteva Zakonom o

advokaturi bilo zato što saglasno zakonu advokat ne može imati više od jedne

advokatske kancelarije (Mileva Bogdanović, član Upravnog odbora AK Beograda, „

Rad advokata stranih državljana u Srbiji“, Simpozijum na temu „Kodeks

profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“,

održan 15.10.2005. u Beogradu).

Osim toga, novi trendovi su u još većoj meri obeshrabrujući. Prema nacrtu

Zakona o advokaturi, koji bi trebalo da bude usvojen, državljanjstvo Republike Srbije

je conditio sine qua non za upisivanje u Imenik advokata pri nekoj advokatskoj

komori.

Takođe, nacrt novog Zakona o advokaturi predviđa strožije zahteve za

obavljanje advokatske delatnosti od postojećeg zakona.

Prema aktuelnom zakonu, strani državljanin koji nije upisan ni u jedan imenik

advokata pri nekoj od advokatskih komora u SCG, može da obavlja poslove

advokature pod određenim okolnostima na celoj teritoriji zemlje, uz uslov

uzajamnosti.


114


Prema nacrtu novog Zakona o advokaturi Republike Srbije, advokati strani

državljani mogu da zastupaju strane državljane pred domaćim sudovima i državnim

organima uz uslov uzajamnosti, pri čemu potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje

Ministarstvo pravde, uz prethodno pribavljeno mišljenje Advokatske komore Srbije.

Ovo nove tendencije u domaćem pravu koje značajno podrivaju napore Srbije

na putu harmonizacije zakona sa zakonima EU, su najverovatnije posledica straha da

će inostrana konkurencija preuzeti poslove od domaćih advokata (Mileva

Bogdanović, član Upravnog odbora AK Beograda, „ Rad advokata stranih državljana

u Srbiji“, Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja

zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“, održan 15.10.2005. u Beogradu).

Krajem 2000. u Beogradu je osnovano i registrovano više privrednih društava

od strane advokata stranih državljana, u cilju pružanja konsultantskih i menadžerskih

usluga. Većina osnivača ovakvih privrednih društava dolaze iz EU. Osnivanjem

ovakvih formi privrednih društava, strani advokati su pokušali da zaobiđu restriktivan

režim koji propisuje srpsko pravo u pogledu slobodnog kretanja advokata (Mileva

Bogdanović, član Upravnog odbora AK Beograda, „ Rad advokata stranih državljana

u Srbiji“, Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja

zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“, održan 15.10.2005. u Beogradu).

B. Standardi u EU

Evropska unija je uglavnom rešila probleme multijurisdikcionalne advokatske

delatnosti u okviru Unije osnivanjem CCBE i usvajanjem okvirne grupe etičkih

zakona za advokate, koji obavezuju advokate kada pređu granice Evropske unije. Prvi

važan korak učinio je Savet EEZ (Evropske ekonomske zajednice) koji je 1977.

godine usvojio Smernicu za olakšanje stvarnog proteka advokatskih usluga. Prema


115


ovoj smernici, advokat iz jedne države članice EZ može da zastupa klijenta iz druge

države članice prema propisima i pod uslovima koji važe u drugoj državi, a bez

uslovljavanja potrebe prebivališta advokata ili pripadnosti staleškoj advokatskoj

organizaciji u toj zemlji.

Početkom 1998. Evropski parlament i Savet Evropske zajednice usvojili su

Smernicu za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama u kojima advokat

nije stekao svoju kvalifikaciju. Prema ovoj direktivi, u prve tri godine, advokatu je

dozvoljeno da pruži pravne savete po pravu države njegovog porekla, po pravu EU,

po međunarodnom pravu ali i po pravu zemlje prijema. Po isteku najmanje tri godine

rada u zemlji prijema, advokat ima pravo upisa u imenik advokata zemlje prijema i

stiče pravo da svoju delatnost obavlja pod nazivom zemlje prijema.

C. Standardi u SAD

Druge sudske vlasti, uključujući SAD, nisu otišle tako daleko u dopuštanju

slobodnog kretanja advokata. U Sjedinjenim Američkim Državama svaka država

pojedinačno izdaje advokatske dozvole i advokat ima samo ograničenu mogućnost

rada u drugim državama. U skorije vreme Američka advokatska komora (ABA) je

usvojila model pravila o multijurisdikcionalnoj advokatskoj delatnosti koje ne bi

isključilo državne dozvole ali bi dozvolilo donekle slobodnije kretanje advokata izvan

državnih granica u zastupanju svog klijenta.


116


4. NEZAVISNOST ADVOKATSKE PROFESIJE I MEHANIZMI KONTROLE

VRŠENJA ADVOKATSKE DELATNOSTI

Jedna od glavnih prednosti pripadanja nekoj profesiji je ideja nezavisnosti.

Ona se sastoji u tome da kao profesionalna grupa koja se razlikuje od ostalih profesija,

pripadnici profesije mogu da kontrolišu obavljanje delatnosti svojih članova

nezavisno od kontrole vlade. Ova osobina pravne profesije nalazi se u postojanju

advokatskih komora i pravničkih udruženja, u ovlašćenju tih udruženja da kazne svoje

članove zbog nesavesnog obavljanja delatnosti, kao i gde ona postoji, u obavezi

advokata da prijave teško kršenje pravila obavljanja delatnosti drugih advokata.

Nezavisnost obavljanja advokatske delatnosti je oblik profesionalne

nezavisnosti. To je pravo advokatske delatnosti da ostane van delokruga političkih

sektora vlade, ostavljajući na taj način ovlašćenje advokatima da se upravljaju prema

samoj profesiji, slično sudstvu, sa kojim je advokatska delatnost blisko povezana.

Naravno, u sistemima kontinentalnog prava ovo srodstvo između advokata i sudija je

nešto slabije nego u sistemima anglosaksnoskog prava. U anglosaksonskom pravnom

sistemu, praktično sve sudije su takođe i advokati i bavili su se advokaturom. U

sistemima kontinentalniog prava, uobičajen je pristup da se u određenom trenutku

odvoji obuka za advokate i sudije.

Osnovna crta nezavisnosti obavljanja advokatske profesije u SAD je pravilo

koje obavezuje advokate da prijave advokatskoj komori teško kršenje pravila

obavljanja advokatske delatnosti drugih advokata u cilju izricanja disciplinske mere.

Nažalost, ove obaveze vredne hvale advokati se retko pridržavaju.

Kažnjavanje advokata od strane advokatskih komora ili pravničkih udruženja

nije jedina kontrola obavljanja advokatske delatnosti. Odgovornost prema klijentu

zbog zloupotrebe profesije, koja proističe iz zakona o obligacijama, kao i neophodnost


117


pokrića osiguranja nastalog iz takve odgovornosti, može predstavljati efikasniju

kontrolu obavljanja advokatske profesije od kazni advokatske komore. I sud takođe

kontroliše advokate putem ovlašćenja da ih kazni zbog nepoštovanja suda i kroz razne

oblike sankcija tokom vođenja spora. Na primer, srpski Kodeks profesionalne etike

advokata u članu 11, ukazuje na odgovornost advokata za kvalitet saveta i usluga

pruženih klijentima. Kako će se ta odgovornost ostvariti kada advokat da loš savet ili

pruži lošu uslugu? Da li bi trebalo različite vrste neizvršavanja dužnosti tretirati u

okviru različitih izvršnih sistema?

Ako disciplinske mere nisu idealne, kako treba nametnuti stručnost? Izgleda

da odgovor treba tražiti u merama koje se preduzimaju za slučaj štete nastale

nesavesnim obavljanjem profesije. Ovo rešenje se pre svega primenjuje u SAD-u, ali

ima pristalice i u nekim evropskim pravnim sistemima. U zemljama u kojima su

usvojene, ove mere prepuštaju sprovođenje zakona onima koji imaju najviše motiva

da se žale a to su oštećeni klijenti kojima treba nadoknaditi značajne gubitke.


Disciplinski postupak je uređen Kodeksom profesionalne etike advokata i

Statutom Advokatske komore Srbije. Načelno govoreći, efikasnost disciplinskih mera

je diskutabilna zbog viskog stepena solidarnosti i povezanosti advokata.

„Svaki slučaj nadripisarstva, u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima, advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori” (član 26. Kodeksa profesionalne etike advokata).

Kada u toku trajanja disciplinskog postupka, dođe do pokretanja

krivičnopravnog postupka protiv istog advokata, disciplinski postupak se može

privremeno obustaviti zbog činjenice da su pravosudni organi u većoj meri ovlašćeni

na preduzimanje pravnih radnji u istoj prsvnoj stvari.


118


Krivični zakonik Srbije predstavlja drugi stub koji omogućava kontrolu

ponašanja advokata. On predviđa brojna krivična dela koja se mogu upotrebiti za

zaštitu klijenta od advokata (kao što je neovlašćeno otkrivanje tajne, član 141,

neovlašćeno snimanje i prisluškivanje, član 143, zloupotreba poverenja, član 216,

nadripisarstvo, član 342.). Krivični zakonik Srbije takođe propisuje pravne lekove koji

omogućavaju kontrolu rada sudija i tužilaca. Na primer, član 360. propisuje kaznu

ukoliko sudija, javni tužilac ili njegov zamenik prekrše zakon. Član 367. predviđa

kaznu za primanje mita. U vezi sa krivičnim postupkom, ključni problem za klijenta

predstavlja dug vremenski period potreban za donošenje konačne presude. Zakon o

obligacionim odnosima predviđa mogućnost potraživanja naplate štete nastale

nesavesnim obavljanjem dužnosti od strane advokata.

Četvrti stub zaštite klijenta bi trebalo da bude obezbeđen donošenjem novog

Zakona o advokaturi. Naime, novi predlog Zakona o advokaturi, koji bi trebalo da

bude usvojen predviđa obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. Prema

članu 6. predloga Zakona o advokaturi, svaki podnosilac zahteva za upis u imenik

advokata dužan je da, po donošenju rešenja o upisu, a pre polaganja advokatske

zakletve izvrši uplatu propisanih troškova upisa i zaključi ugovor o osiguranju od

profesionalne odgovornosti sa organizacijom registrovanom za ovu vrstu osiguranja.

Član 27. predloga Zakona o advokaturi propisuje da se ugovor o osiguranju zaključuje

na jednu godinu i da se zatim obnavlja svake godine, ukoliko propisima o osiguranju

nije drugačije određeno. Predlog novog Zakona o advokaturi predviđa da će odredbe u

vezi sa obaveznim osiguranjem stupiti na snagu po stupanju na snagu posebnog

zakona kojim se reguliše osiguranje od profesionalne odgovornosti advokata. Zakon o

osiguranju koji predviđa mogućnost osiguranja od profesionalne odgovornosti

advokata je stupio je na snagu 21. maja 2004. i. od tada je već više puta pretrpeo


119


izmene. Sličan model osiguranja od profesionalne odgovornosti već je usvojen u

Hrvatskoj i nekim drugim zemljama koje su u procesu usklađivanja svog

zakonodavstva sa zakonima EU. Standardi usvojeni u zakonodavstvima zemalja

članica EU su usmereni na obezbeđenje pokrivanje visokih iznosa šteta (na primer, u

Nemačkoj su to sve štete koje ne premašuju 400,000 evra). Da bi se pokrile tako

visoke sume osiguranja i iznosi premije osiguranja moraju biti značajni. Na osnovu

uporednih iskustava, na seminaru organizovanom u Beogradu od strane Društva za

podršku osiguranja je izneta slededeća preporuka: procenjuje se da bi svaki advokat u

Srbiji morao da plati oko 2,500 evra na ime premije osiguranja godišnje da bi se

pokrile prouzrokovane štete koje ne premašuju 100.000 evra.


120



1. Marija je angažovala advokata Bojana da podnese tužbu zbog nesavesnog

obavljanja profesije protiv njenog lekara i bolnice. Bojan ju je uveravao da je sve pod kontrolom, ali je zaboravio da blagovremeno podnese tu tužbu, što je imalo za posledicu da je Mariji zauvek bilo onemogućeno da podnese tužbu. Bojan je već bio kažnjavan od strane advokatske komore. Da li Marija ima neko drugo rešenje?

2. Sara angažuje advokata da je zastupa u slučaju odgovornosti proizvođača

prema kupcu. Sara daje svom advokatu blender koji se pokvario i povredio je. Advokat nosi blender kući i stavlja ga u garažu. Kasnije, advokat slučajno baci blender tokom priprema za prodaju u svom dvorištu. Kao rezultat gubitka ovog dokaza, Sara gubi svoj slučaj. Kakve su mere protiv advokata na raspolaganju i koji su mogući ishodi?

3. Jovan je jedan od najuspešnijih branilaca u krivičnim postupcima u zemlji, i

uvek se starao o tome da njegovi postupci kao advokata budu u skladu sa pravilima etike. Međutim, Jovan je dva puta tokom prošle godine bio hapšen zbog vožnje u pijanom stanju, kao i zbog zlostavljanja supruge. Da li advokatska komora može da pokrene disciplinski postupak protiv Jovana zbog ovih hapšenja?

4. U zamenu za manju cenu satnice advokata, Jelena je potpisala ugovor da neće

tužiti svog advokata za nesavesno obavljanje delatnosti do koga može doći tokom zastupanja. Da li advokat podleže disciplinskim merama?

5. Milan je pokrenuo postupak protiv svog advokata Igora zbog nesavesnog

obavljanja profesije na osnovu nanete štete. Milan je mogao da dokaže da bi dobio slučaj koji je Igor vodio za njega da nije bilo Igorovih postupaka. Međutim, dobio bi samo nominalnu naknadu štete. Koliku naknadu štete može Milan dobiti od Igora?

6. Dejan je advokat koji ima dozvolu za rad i deli kancelariju sa Andrejom. On je

svestan da postoji neslaganje u vezi sa nestalim dokumentom u jednom od Andreinih slučajeva. On je čuo razgovor u hodniku između Andreje i njenog klijenta Zorana, i bilo mu je jasno da Andreja ima dokument potreban za istražni postupak ali da tvrdi da se on ne može naći. Dejan je tokom godina postao blizak prijatelj sa Andrejom i ne želi da joj stvara nevolje. Da li Dejan mora da prijavi Andreju odgovarajućim profesionalnim organima?


121



122

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Nedelja 7

Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne


123


1. STRUČNOST I SAVESNOST

Advokati moraju da služe interesima klijenta uz bar minimum stručnosti i

savesnosti. U suprotnom, advokat podleže disciplinskim merama na osnovu interesa

kako javnosti tako i advokatske komore da se dozvoli rad samo onim advokatima koji

su voljni i sposobni za efikasan rad i odgovornost prema klijentima za nesavesno

obavljanje profesije.

Ako rezultati disciplinskih mera nisu idealni, kako treba nametnuti stručnost?

Izgleda da odgovor leži u sprovođenju mera zbog štete prouzrokovane nesavesnim

obavljanjem profesije. Ovo rešenje je najčešće u SAD-u, ali ima pristalica i u nekim

evropskim pravnim sistemima. Ovo rešenje, tamo gde postoji, sprovođenje zakona

stavlja u ruke onih koji su najviše motivisani za podnošenje tužbe: oštećenih klijenata

sa značajnim gubicima koje treba nadoknaditi.

Kada su obe vrste kontrole na raspolaganju, disciplinske mere advokatske

komore treba da budu rezervisane za najozbiljnije slučajeve kršenja pravila obavljanja

profesije ili za ponovljeno kršenje pravila koje nije toliko ozbiljno. U drugom slučaju

koji je naveden, advokat je očigledno sklon manjim prekršajima, pa je potrebno zaštiti

javnost.

Kada je takođe na raspolaganju kontrola nesavesnog obavljanja profesije, ona

služi da nadoknadi štetu klijentu koji je oštećen zbog nesposobnosti advokata da pruži

nivo usluga koji se očekuje od prosečnog advokata. Kada advokat tvrdi da poseduje

posebna znanja i veštine, klijent treba da ima pravo da se na tu informaciju osloni

kada bira advokata. U takvom slučaju, advokata treba smatrati sposobnim advokatom

sa dodatnim znanjem ili obukom.


124

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne Advokati uče, i treba da uče, tokom cele svoje karijere. Advokat koji je dobro

obučen i spreman da nauči nove stvari, nije pravno nesposoban da preuzme zastupanje

klijenta u predmetu sa kojim još nije upoznat. Ako taj advokat može da stekne

neophodno znanje uz marljiv rad i da dobro zastupa klijenta, on naravno može

preuzeti takvo zastupanje bez bojazni da nije u stanju da odmah radi na predmetu.

Pošto ni jedan advokat ne poznaje sve zakone, pod osnovnom stručnošću

advokata više se podrazumeva njegova pravnička sposobnost i veštine. Tako da, osim

što poseduje osnovno pravno znanje, sposoban advokat je onaj koji zna kako da

istražuje (da nađe odgovore na pravna pitanja), koji može da komunicira na nivou

potrebnom da obavi klijentov posao, i koji je savestan u toj meri da blagovremeno

završi klijentov posao.

Neke pritužbe na advokate odnose se na propuste u sposobnosti, ali se većina

njih odnose na propuste u brizi za klijenta. Advokat koji propusti da na vreme dostavi

dokumenta klijenta sudu ili nekoj instituciji verovatno je napravio povredu

nesavesnog obavljanja profesije u pravnim sistemima koji imaju ovu meru, a kad su

takvi propusti ozbiljni ili se ponavljaju, advokat je takođe pravno nesposoban u

etičkom smislu, i treba da podleže disciplinskim merama. Treba imati na umu da je

malo onih advokata koji nemaju znanja ili veštine da dostave dokumenta. Verovatnije

je da su takvi advokati nemarni ili loše organizovani.


U Srbiji, advokati se rukovode Statutom Advokatske komore Srbije i

Kodeksom profesionalne etike advokata u praksi. Kodeks eksplicitno pominje

„stručnost, i savesnost”. Oba propisa upućuju i nameću dužnosti koje veoma

podsećaju na dužnosti koje se odnose na stručnost i savesnost u Evropi i Americi.


125

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne Član 83. Statuta Advokatske komore Srbije navodi zakletvu koju advokatski

pripravnici polažu pre nego što počnu da rade. Ova zakletva predstavlja primer

suptilnih naznaka zahteva za stručnošću. Ona glasi: „Izjavljujem da ću dužnost

advokatskog pripravnika vršiti savesno i da ću se u svom radu pridržavati ustava,

zakona i drugih propisa, kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature”.

Kasnije se u Statutu navodi nekoliko povreda dužnosti koje advokati mogu da

počine i koji se karakterišu kao „teže povrede”. Opet se ne pominje izričito ni

nedostatak stručnosti niti savesnosti, ali se iz teksta vidi da se to imalo u vidu. Evo

nekih primera:

• „nesavesno i neblagovremeno zastupanje”;

• „zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu Advokatske komore i Kodeksu profesionalne etike advokata”;

• “nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke”;

• „nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije”;

Slično tome, Kodeks indirektno zahteva savesnost i stručnost advokata u Srbiji

u članovima 15.-17. Tako, član 15. navodi da je advokat dužan da u radu postupa

stručno, sa znanjem za koje je kvalifikovan. Prema članu 16. advokat stalno treba da

prati propise, pravnu praksu i stručnu literaturu, i da usavršava i proširuje svoje

pravno i opšte obrazovanje. Član 17. navodi da je „advokat dužan da svoju profesiju

obavlja savesno, brižljivo, odlučno, blagovremeno, sa iskrenošću prema klijentu, uz

punu posvećenost slučaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i

sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava”. Navedena odredba

zapravo predstavlja zahtev za stručnošću i savesnošću, ali ide i korak dalje zahtevajući

od advokata odlučnost i punu posvećenost, što su kvaliteti koji nisu neophodno deo

onoga što se naziva stručnost. U okviru odredbi o savesnosti, takođe se navodi da u


126

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politička, verska i

druga ubeđenja advokata, niti njegova stranačka pripadnost.

Dalje u Kodeksu postoji još jedno upućivanje na zahtev za stručnošću i

savesnošću. Ono se nalazi u članu 73. koji kaže da je advokat dužan da se prema svim

klijentima i predmetima odnosi savesno i stručno i da postupa u zastupanju bez

nepotrebnog odugovlačenja. Na ovaj način, na bar četiri mesta u dva najvažnija

dokumenta koja upućuju na pravnu etiku u Srbiji, advokat se podseća da postupati na

etički način podrazumeva kako stručnost tako i savesnost, iako se te reči ne koriste

uvek eksplicitno.


Advokati u Evropi, kao i njihove kolege u SAD i Srbiji, takođe imaju obavezu

da budu stručni u svom poslu i savesni radnici. Međutim, u Evropi postoji podela u

vezi sa tim da li su ti zahtevi eksplicitno deo etičkog okvira sa kojim se advokat

suočava ili ne. CCBE je tu potpuno eksplicitan, pa koristi reč stručan i zabranjuje

advokatima da preuzimaju predmete koje ne mogu brzo da rešavaju. U slučajevima

kada advokat zna da nije stručan, zabranjeno mu je da predmet preuzme ukoliko ne

sarađuje sa advokatom koji je stručan.

Nekoliko drugih država je isto tako eksplicitno u zahtevu za stručnošću i

savesnošću svojih advokata. Na primer, Italija i Španija eksplicitno koriste te reči, s

tim što Italija ide čak i dalje u tom zahtevu i od advokata traži da svoje klijente

obaveste o svemu što može da umanji njihovu stručnost. U Francuskoj se od advokata

ne traži samo stručnost i savesnost, već i posvećenost i briga.


127

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne Od advokata u Poljskoj se zahteva savesnost, iskrenost i znanje, od njihovih

kolega u Albaniji stručnost, sposobnost, odgovarajuće pravno znanje, a od onih u

Belgiji časnost, poštenje i obzirnost.

Konačno, postoji grupa država u Evropi koje izgleda da zahtevaju neke odlike

stručnosti i savesnosti, ali bez posebnog pominjanja tog pitanja u svojim pravilima

etike. U Jermeniji i Hrvatskoj na primer, jednostavno se zahteva „temeljitost”, dok se

u Hrvatskoj takođe zahteva blagovremenost. Bez obzira na način formulacije, postoji

širok spektar načina koji obezebeđuju da advokati u nekoj državi imaju predstavu o

osnovnim pravilima etike koja garantuju stručnu i savesnu advokatsku komoru.

C. SAD i druge države

Stručnost i savesnost su dva najosnovnija zahteva koje moraju da ispune

advokati u Americi. Prema američkim etičkim standardima, da bi klijenta mogao da

zastupa na etički način, advokat mora da bude stručan. Po svoj prilici, zahtevi koji su

ispunjeni prijemom na pravne fakultete, diploma pravnog fakulteta i pravosudni ispit

obezbeđuju početni, minimalni nivo stručnosti. Ali advokat ima obavezu da nastavi da

se usavršava tokom karijere. Advokati su dužni da tu stručnost savesno primenjuju.

Retko se dešava da advokati vode samo jedan predmet. Zato bi standard koji bi

zahtevao od advokata da vodi klijentov predmet brzinom većom od one koja se

podrazumeva pod savesnošću bio nepraktičan. Međutim, advokat mora da kontroliše

količinu posla tako da omogući da predmet klijenta bude vođen sa pažnjom i da se

klijent redovno informiše tokom tog procesa, što klijentu daje mogućnost da donosi

blagovremene odluke u vezi sa zastupanjem.

Stručnost advokata se meri ispitivanjem svih okolnosti koje utiču na

zastupanje, kao što su: iskustvo advokata, složenost predmeta, mogućnosti koje


128

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne predmet pruža za razmišljanje i planiranje. Niko nije savršen, pogotovo kad se

ocenjuje unazad, prema rezultatima rada. Dužnost advokata da bude stručan

podrazumeva da advokat poseduje osnovna znanja iz prava, sposobnost da uči pravo

kroz istraživanje, kao i osnovne advokatske veštine. I kada taktičke odluke donosi

advokat koji zna šta je potrebno pribaviti odgovarajućim pravnim i činjeničnim

istraživanjem i kada on pribavi odgovarajuću količinu informacija od klijenta i dalje

će biti u mogućnosti da donosi pogrešne odluke pravljenjem pogrešnih izbora. U

svakom slučaju takve odluke ne bi smele biti kritikovane zbog nestručnosti.

Oblast u kojoj se javljaju pitanja stručnosti je istraživanje slučaja. Obično će

greška u istraživanju, nemar i nesposobnost u pronalaženju važnog svedoka ili pravne

institucije koja bi pomogla, rezulturati odgovornošću za nesavesno obavljanje

profesije a ne disciplinskim merama za nestručnost. Povremeno, kada je greška

nečuvena, odgovornost može da dostigne čak i stupanj kršenja pravila etike. Na

primer, za advokata koji upravlja kupovinom firme za svog klijenta može se

ispostaviti da ne poseduje sposobnost istraživanja jer je propustio da ispita stanje

imovine i dugova te firme.

Slično tome je, ali više u oblasti pravnog nego činjeničnog istraživanja, kada

se za advokata koji je propustio da locira predmet u radu u Vrhovnom sudu koji

obuhvata isti problem kao i predmet njeogovog klijenta, ispostavi da ne poseduje

stručnost. Najčešći slučaj kršenja dužnosti savesnosti tiče se advokata koji počinje rad

na predmetu klijenta, možda čak i podnosi tužbu, a zatim radi vrlo malo ili ništa na

samom predmetu.

Od advokata se ne zahteva da zna sve o pravnom problemu klijenta pre nego

što preuzme zastupanje. Ne smatra se kršenjem dužnosti stručnosti advokata ako on


129

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne preuzme zastupanje a da ne poseduje potrebno znanje, ukoliko je on u stanju da stekne

to znanje uz razumnu savesnost.


130

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne Problemi za diskusiju

1. Jelena dolazi kod Marka, advokata, sa pravnim problemom u oblasti u kojoj on nikada nije radio. Problem nije složen, i Marko zna da postoji nekoliko izvora informacija koje su mu potrebne da bi zastupao Jelenu. Pod uslovom da Jeleni naplati razumnu cenu za vreme koje mu je potrebno da se upozna sa zakonom koji obrađuje Jelenin problem, da li će Marko podleći disciplinskim merama zbog prihvatanja ovog predmeta?

2. Advokat je sačinio testament svom klijentu. Prilikom pisanja zaveštanja, klijent je

dao uputstva advokatu da dokument napiše tako da pozamašna suma nakon klijentove smrti bude ostavljena Petru, klijentovom nećaku, koji se starao o klijentu u starosti i bolesti. Advokat je nemarno napisao zaveštanje u kome je naveo da novac ostaje Urošu, a ne Petru. Klijent je rekao Petru i pisao mu pisma u kojima je izrazio svoju nameru da Petru ostavi novac. Nakon smrti klijenta, novac dobija Uroš, a Petar ne dobija ništa. U državi koja priznaje odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, da li je advokat odgovoran Petru zbog njegovog gubitka?

3. Uradite nacrt zakonske odredbe koja bi utvrdila odgovornost za nesavesno

obavljanje profesije, vodeći računa da obezbedite potreban nivo zaštite za oštećene klijente i ostale, ne primoravajući time advokate da budu garanti savršenih rezultata.

4. Slično kao u prethodnom slučaju, napravite nacrt odredbe koji će biti priložen uz

pismo o angažovanju i koji obećava nivo brige za klijenta za koji smatrate da je odgovarajući za vas kao advokata.


131


2. DUŽNOST ČUVANJA ADVOKATSKE TAJNE

[Uvodni deo preuzet je iz knjige James Moliterna „Etika advokatskog rada”, drugo izdanje. (West Publishing 2003). Fusnote iz originala su izbrisane]

Često citirana strofa pesnika Karla Sandburga, koja je nesumnjivo imala svrhu

da omalovaži advokate, može da ima i drugačije tumačenje, bar za one čitaoce koji su

advokati. Strofa glasi:

Zašto ljudi uvek u potaji pevaju Kada neki advokat odapne? Zašto se cereka konj Koji ga na mrtvačkim kolima vuče? Možda se konj koji vuče mrtvačka kola ne cereka na advokata koga tegli, već

na “tajne” koje pevaju jer se sahranjuju zajedno sa advokatom. Sandburg je

nesumnjivo imao na umu da ljudi krišom pevaju i raduju se kada advokata nose na

mrtvačkim kolima. Izvinjavamo se gospodinu Sandburgu. Međutim, čak i iz njegove

perspektive, može biti da slavlje dolazi od saznanja da su njihove tajne, koje je

advokat verno čuvao, sada konačno i sigurno bezbedne.

Advokati su osobe kojima se ljudi poveravaju, kojima poveravaju svoje tajne.

Ova sposobnost čuvanja tajne je, ako ne srž advokatove lojalnosti prema klijentu,

onda njen najopipljiviji, najvidljiviji aspekt. Kao takva, obaveza čuvanja advokatske

tajne i njena ograničenja oduvek su bila u središtu advokatskih kontroverzi, ali i u

središtu uloge advokata.

Dužnost čuvanja advokatske tajne je glavna i za druge teme pravne etike:

pravilo sukoba interesa delom se zasniva na opasnosti od zloupotrebe poverljive

informacije; osnovna veza sa klijentom, započeta tokom razgovora, uslovljena je

advokatovom spremnošću da čuva tajnu.


132


Ograničenja čuvanja advokatske tajne suštinski utiču na odnos koji treba da se

uspostavi između advokata i klijenta: međutim, izgleda da ne postoji konsenzus u vezi

sa odgovarajućim karakterom tog odnosa. Razmislite o sledećem: Da li advokat treba

da kaže klijentu da je sve poverljivo, iako nije? Da li advokat treba budućem klijentu

da da spisak stvari koje će biti poverljive i spisak onih koje neće? Može li advokat da

ohrabruje klijenta da bude iskren a zatim da obelodani tako dobijene informacije zbog

primene izuzetka od dužnosti čuvanja advokatske tajne? Kako različiti odgovori na

ova pitanja utiču na vrstu odnosa koji će advokat imati sa klijentom? Kako utiču na

izvesnost da će klijent biti otvoren prema advokatu? Da li advokat može da ispuni

svoju ulogu savetnika u slučaju nedostatka te otvorenosti?

Čak i u odsustvu profesionalnog odnosa ili dužnosi punomoćnika, kao što je

onaj između klijenta i advokata, sam čin poveravanja ima svoju moralnu snagu. Kada

vam se neko poveri, verovatno osećate neku sputanost u vezi sa otkrivanjem tajne.

Veza između vas i onog ko vam se poverio, sama priroda poveravanja, kao i okolnosti

koje okružuju komunikaciju, utiču na stepen te sputanosti koju osećate u vezi sa

otkrivanjem tajne. Postoje granice ove opšte moralne snage: na primer, možda nećete

osećati nikakvo ograničenje da otkrijete tajnu, ako njeno otkrivanje može da spreči

ozbiljnu štetu.

Dužnost čuvanja advokatske tajne koju advokat duguje klijentu počinje od ove

nezavisne moralne sile i pojačava se posebnim mestom koje zauzimaju advokati u

pravnom sistemu kao i posebnim očekivanjima koje klijenti imaju kada se povere

advokatu. Privilegija odnosa između klijenta i advokata zasnovana na dokazima je u

tome što zakon priznaje postojanje tog posebnog odnosa kao i potrebe za poverljivom

komunikacijom među njima. Međutim, postoje granice dužnosti čuvanja advokatske


133

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne tajne. Zaista, granice dužnosti čuvanja advokatske tajne predstavljaju važan faktor u

oblikovanju odnosa između klijenta i advokata, čak i same uloge advokata. Po svoj

prilici, što je veći nivo poverljivosti, to će se klijent lakše odlučiti da se poveri. Što se

klijent lakše odluči da se poveri, advokat će lakše ispuniti svoju ulogu savetnika. Ako

klijenti ne kažu advokatima o čemu razmišljaju, advokati neće moći da im pomognu

kada je njihov cilj zakonit i etički, ili da ih odvrate od namere kada je njihov cilj

protivan zakonu ili etici.


Komunikacija između klijenta i advokata je poverljiva, i dužnost čuvanja

advokatske tajne se nastavlja i nakon prestanka zastupanja. Zakonske odredbe štite

komunikaciju između advokata i klijenta čak i tokom sudskog postupka (Videti

Srbija: Etika i praksa, str. 2). Kao što je to slučaj sa pravilima koja se odnose na

sukob interesa, glavna odredba se nalazi u Statutu Advokatske komore Srbije (deo

osmi, odeljak 10. Povreda dužnosti i ugleda advokata). Član 124. stav 20. navodi da

zloupotreba poverenja stranke koga advokat zastupa predstavlja težak disciplinski

prekršaj.

Krivični zakonik predviđa dva krivična dela u vezi sa čuvanjem advokatske

tajne.

Član 216. stav 3. Krivičnog zakonika navodi da advokat čini krivično delo

zloupotrebe poverenja ukoliko, zastupajući interese svog klijenta, zloupotrebi

poverena mu ovlašćenja i pribavi sebi imovinsku korist ili prouzorkuje štetu svom

klijentu. Advokat može biti kažnjen novčano ili zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5

godina za ovo krivično delo. Odredbe zakonika o zloupotrebi poverenja mogu se pod

određenim okolnostima primeniti i na kršenje obaveze čuvanja advokatske tajne.


134

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne Što se tiče obaveze čuvanja advokatske tajne, najrelevantniji je član 141.

Krivičnog zakonika, koji definiše neovlašćeno otkrivanje službene tajne. On navodi

da će se advokat koji neovlašćeno otkrije tajnu koju je saznao tokom vršenja svog

poziva kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Čuvanje klijentovih tajni je kritična tačka u odnosu advokata i klijenta i

predstavlja osnov za izgradnju njihovog međusobnog poverenja između advokata i

klijenta. Obim obaveze čuvanja advokatske tajne je širok, uključujući i „sve što mu je

klijent poverio ili je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi način saznao ili

pribavio” (Kodeks, član 88.). Advokat ima obavezu da klijentove poverljive sadržaje

čini nedostupnim i organima vlasti i trećim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u

odnosu na organe vlasti i treca lica, kojima su , u dogovoru sa klijentom, ovakvi

sadržaji namenjeni.(Kodeks, član 91.). Advokat je dužan da na obavezu čuvanja tajne

upozori i lično obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije (Kodeks, član 92.

tačka 1.).

Postoje izuzeci od dužnosti čuvanja advokatske tajne. Kako klijent poseduje

poverljive informacije, on može dati dozvolu da advokat otkrije te informacije. U

malom broju slučajeva, advokat može imati obavezu da otkrije poverljive informacije

uprkos klijentovoj želji da to ne uradi. Na primer, kada je otkrivanje poverljivih

informacija neophodno da bi se klijent sprečio da izvrši krivično delo sa znatnom

društvenom opasnošću, ili kada advokat mora da iskoristi poverljivu informaciju da bi

odbranio sebe ili svog saradnika (Kodeks, član 94.).

Član 95. propisuje da čak i kada je advokat ovlašćen da otkrije tajnu, on mora

da obavesti osobu na koju se tajna odnosi da ima nameru da je otkrije, i to uvek kada

priroda predmeta i konkretne okolnosti to dozvoljavaju a moralni obziri preporučuju.

Član 96. navodi da, prilikom odavanja tajne advokat treba, u najvećoj mogućoj meri,


135

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne da štiti ličnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veći

publicitet nego što je neophodno.

„Poverljive podatke, do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije, advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu, niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog člana, izuzev na štetu člana protiv koga je zastupanje usmereno” (Kodeks, član 98.).

B. Evropski standardi (i) Evropska unija

Savet Advokatske komore i pravničkih udruženja Evrope (CCBE) je

organizacija koja je zvanično priznata kao profesionalno udruženje pravnika u EU.

Dok Modeli pravila američke Advokatske komore predviđaju izuzetke od obaveze

čuvanja advokatske tajne, CCBE je tu isključiv.

Odgovarajuća pravila nalaze se u Kodeksu ponašanja advokata u EU. Pravilo

2.3.1 koje se odnosi na čuvanje advokatske tajne predviđa da je za advokata bitno da

mu klijenti poveravaju stvari koje ne bi rekli drugima, a da advokat prima te

informacije po osnovu poverenja. Bez sigurnosti čuvanja advokatske tajne ne može

biti ni poverenja. Zato je čuvanje advokatske tajne primarna i fundamentalna dužnost i

pravo advokata.

Osim toga, obaveza advokata da čuva tajnu služi interesima vršenja pravde

kao i interesima klijenta. Zbog toga ta obaveza ima pravo na posebnu zaštitu. Tako,

pravilo 2.3.2 navodi da advokat mora da poštuje poverljivost svih informacija koje

pribavi tokom svog profesionalnog rada. Pravilo 2.3.3 ne ograničava vremenski

obavezu čuvanja advokatske tajne. Štaviše, pravilo 2.3.4 navodi da advokat mora da

zahteva od svojih saradnika, službenika i svih koje je angažovao tokom rada na

predmetu da čuvaju poverljive informacije klijenta.


136


(ii) Pojedine evropske države Evropska pravila proširuju obavezu čuvanja advokatske tajne na komunikaciju

među advokatima, što često znači da se ona ne otkriva klijentu. Ovo se potpuno

razlikuje od američkog pristupa, koji pravo informisanja i donošenja odluka prepušta

pre svega klijentima. Države kod kojih je ovo pravilo prisutno u određenom vidu su

Italija, Grčka, Portugalija, Belgija i Francuska. Ono što sledi su primeri pravila

čuvanja advokatske tajne iz različitih evropskih zemalja:

a. Engleska

• Kodeks ponašanja za advokatsku komoru Engleske, § 702. (za

advokate)

- poverljive informacije ne mogu biti otkrivene, ili iskorišćene na štetu

klijenta ili u korist bilo advokata lično ili korist drugog klijenta ukoliko

to nije klijent prethodno odobrio, ili ako tako ne nalaže zakon.

• Vodič za profesionalno ponašanje pravnih savetnika, Pravilo 16.01

- obaveza čuvanja advokatske tajne primenjuje se na pravne savetnike i

njihovo osoblje ili kolege u vezi sa predmetom, poslovima i pitanjima

njihovih klijenata.

- izuzeci od obaveze čuvanja advokatske tajne primenjuju se ukoliko

klijent želi pomoć od advokata da bi izvršio zločin, ukoliko je advokat

nehotice učestvovao u krivičnom delu, ili činu prevare, i ukoliko

advokat mora da se odbrani od krivičnih optužbi.

b. Italija

• Etički kodeks za advokate u Italiji (1999.), član 9. (1.) i (2.)


137


-čuvanje advokatske tajne je i »osnovna dužnost« i »pravo« koje se

nameću i koje ima advokat, dajući mu time ovlašćenje da čuva

poverljive informacije bivših, sadašnjih i budućih klijenata, bez obzira

da li je stvarno zastupanje započeto.

• Etički kodeks za advokate u Italiji (1999.), član 9.(5.)

-otkrivanje poverljivih informacija je dozvoljeno ukoliko je neophodno

da bi se klijent sprečio da izvrši „veoma ozbiljan zločin«, ukoliko

advokat mora da se brani u postupku koji je pokrenuo klijent, ili

ukoliko je način na koji je advokat brinuo o interesima klijenta predmet

spora. Međutim, otkrivanje je dozvoljeno samo ukoliko je »izuzetno

neophodno”.

-ne postoji odredba koja dozvoljava otkrivanje poverljivih informacija

na osnovu saglasnosti klijenta.

c. Nemačka

• Propis o advokatskoj profesiji (1996.), član 2.

-advokat ima i dužnost i pravo da čuva sve poverljive informacije koje

dobije od klijenta u profesionalnom smislu, što se odnosi i na period

kada se predmet reši.

d. Francuska

•Francuski krivični zakonik, član 266.13

- “Otkrivanje informacija koje su po svojoj prirodi poverljive od strane

osobe kojoj su poverene zahvaljujući njegovom statusu ili profesiji, ili

njegovoj privremenoj misiji ili dužnosti, kažnjava se kaznom zatvora

od godinu dana i novčanom kaznom u iznosu od 14.000 evra”.


138


•Kodeks ponašanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999.),

član 2.1

-Obaveza čuvanja tajne primenjuje se na sva stručna lica, uključujući

advokate. Ta dužnost je „opšta, isključiva i vremenski neograničena”.

•Kodeks ponašanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999.),

član 2.2

-Obaveza čuvanja poverljivih informacija odnosi se na savete, spor,

sva dokumenta klijenta, sva obaveštenja koja advokat dobije

obavljanjem svoje profesije, i čak i na identitete klijenta.

-te obaveze se ne može odreći, ali klijent može svojevoljno da otkrije

poverljivu informaciju.

e. Hrvatska

•Kodeks advokatske etike (1999), član 26.

-advokati su dužni da svaku informaciju koju dobiju od klijenta čuvaju

kao poverljivu, sve dok advokat deluje u svojstvu stručnog lica.

Diskreciono je pravo advokata da “sam odredi šta je to što klijent želi

da se čuva kao advokatska tajna”.

•Kodeks advokatske etike (1999.), članovi 27, 30, 33.

-advokati podležu standardu vođenja “razumne brige” u vezi sa

čuvanjem advokatske tajne unutar advokatske kancelarije. Ako

advokat propusti da to učini, može izgubiti posao.

-obaveza čuvanja advokatske tajne traje onoliko dugo koliko postoji

mogućnost da se klijentu nanese šteta njenim otkrivanjem.

•Kodeks advokatske etike (1999.), član 34.


139


-Otkrivanje advokatske tajne je dozvoljeno uz pristanak klijenta,

ukoliko je neophodno u slučaju da se advokat brani, ili ako advokat

traži da se povuče iz predmeta.

f. Albanija

• Advokatski etički kodeks iz 1996. (član 13.)

-dužnost čuvanja advokatske tajne je doživotna.

• Advokatski etički kodeks iz 1996. (član 32.)

-klijent može da ovlasti advokata da otkrije tajnu, ili je otkrivanje tajne

dozvoljeno ukoliko se koristi da otkloni sumnju sa advokata.

g. Makedonija

•Etički kodeks advokata, saradnika i advokatskih pripravnika iz1993.

(član 19.)

-dužnost čuvanja advokatske tajne primenjuje se na otkrivanje

informacija koje može biti štetno za klijenta. Kršenje ove dužnosti

može da rezultira kako krivičnom tako i disciplinskom odgovornošću.

•Etički kodeks advokata, saradnika i advokatskih pripravnika iz 1993.

(član 20.)

-otkrivanje tajne je dozvoljeno uz saglasnost klijenta, ukoliko će

doprineti odbrani, ili ukoliko je Advokatska komora dala saglasnost za

otkrivanje tajne.

C. Standardi u SAD-u

(Odlomci u ovom odeljku su iz knjige „Predmeti i materijali o propisima koji uređuju advokaturu“, autora Džejmsa Moliterna, izdavač Lexis Law Publishing) Dužnost čuvanja advokatske tajne primenjuje se na sadašnje, bivše i buduće

klijente. Ova dužnost postoji prema bivšim klijentima, jer bi ona malo vredela i malo


140

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne bi podsticala komunikaciju da njena važnost prestaje prestankom zastupanja.

Advokati doživotno imaju obavezu da čuvaju tajne klijenata.

Budućim klijentima advokat takođe duguje obavezu čuvanja tajne. Čim

advokat i budući klijent počnu da razgovaraju u tom svojstvu, odmah se primenjuje

dužnost čuvanja svake informacije koju klijent saopšti. Ukoliko to ne bi bio slučaj,

advokat i klijent bi morali da odluče da li će klijent angažovati advokata, a da se

odrekne koristi od iskrenosti koju dužnost čuvanja advokatske tajne želi da podstakne.

Osim što zastupaju pojedince, advokati zastupaju razne organizacije. Oni

duguju obavezu čuvanja advokatske tajne svojim klijentima, bez obzira da li su oni

pojedinci ili organizacije, kao što su korporacije, radnički sindikati javne interesne

grupe ili vladine agencije.

Dužnost čuvanja advokatske tajne pruža podršku i drugim važnim stvarima:

podsticanjem potpunog poveravanja informacija, ona omogućava bolje zastupanje

klijenta, dozvoljava advokatu da zna dovoljno o klijentovim budućim potezima i

planovima što mu omogućava da ispuni svoju savetodavnu ulogu, savetujući klijenta

u vezi sa zakonitim načinima da svoju zamisao sprovede kao i odvraćajući ga od

nezakonitih i nemoralnih postupaka.

Osnovno razumevanje privilegije zasnovane na poznavanju dokaza je sastavni

deo etičke obaveze čuvanja advokatske tajne i njenog tumačenja. Dok je etička

dužnost čuvanja advokatske tajne šire definisana od privilegije zasnovane na

dokazima zato što etička dužnost ima izuzetke za one situacije kada sud naloži

advokatu da dostavi inače poverljive klijentove informacije, efikasnost privilegije

često ima prednost.


141


Posebna pravila za razmatranje mogu se naći u Modelima pravila

profesionalnog ponašanja američke Advokatske komore. Ona obuhvataju modele

pravila 1.2, 1.6, 1.13, 1.18, 3.3, 3.4, 4.10 i DR 4-101.

D. Standardi u Japanu

Obaveza čuvanja advokatske tajne predstavlja važnu temu u advokatskim

kodeksima u Japanu.

„Advokat ne sme da otkrije ili iskoristi, bez opravdanog razloga, poverljive informacije klijenta koje je pribavio tokom svoje prakse. Ista zabrana primenjuje se na poverljive informacije klijenta drugog advokata koji radi u istoj kancelariji, koje je pribavio tokom svoje prakse” (član 20.).


142

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne Problemi za diskusiju 1. Ivona je prihvatila posao pravnika u „Galenici” jer je dala prednost 48-

očasovnoj radnoj nedelji u odnosu na 70-očasovnu koliko je prethodno radila u advokatskoj kancelariji. Najmanje što je očekivala bila je da se nađe u sred velikoj korporaciji i u kontroverznim situacijama povezanim sa smrću. “Galenika” se bavi distribucijom medicinske opreme uključujući i opremu za dijalizu. Ivonin posao je da proverava izveštaje o kvalitetu proizvoda da bi bili usaglašeni sa ogovarajućim zdravstvenim propisima. Jedan takav izveštaj je ukazivao da je kvalitet nedavno proizvedenog kontingenta filtera za dijalizu ispod industrijskih standarda. Pacijenti će imati nešto manje koristi od lečenja u slučaju korišćenja defektnih filtera. Razlika je neznatna, i iako će nakon niza tretmana pacijenti trpeti posledice koje mogu biti opasne po život, nije verovatno da će se uzrok smrti pripisati defektnim filterima. Ivona podnosi izveštaj Savetu Galenike u kome navodi da ove filtere ne bi trebalo distribuirati. Savet se sa tim složi, i Ivona odlazi kući zadovoljna dobro urađenim poslom. Dve nedelje kasnije, Ivona je proverila evidenciju o distribuciji i na svoje zaprepašćenje shvatila da su filteri prodati i da su u upotrebi. Ona se obraća Savetu i objašnjava da mora da je došlo do greške koja je dovela do distribucije tih filtera. „Ne, nema greške Ivona«, odgovorio je Savet. »Nedostaci na filterima bili su manji i ja dali smo saglasnost za njihovu prodaju. Mislili smo da je najbolje da ne znaš. Želeli smo da te poštedimo od profesionalno neprijatne situacije. Verujemo da ćeš dići ruke od ovoga”. Šta Ivona treba da radi?

2. Optužena se tereti za različite zločine, a i takođe je tužena u odgovarajućim

građanskim parnicama. Optužena kaže svom advokatu da je lagala u vezi sa stvarima koje nemaju veze ni sa jednim od postupaka tokom iskaza u srodnom građanskom postupku. Ona predlaže da ispravi svoje laži tokom svedočenja u slučaju da u krivičnom ili građanskom postupku dođe do glavne rasprave ili pretresa. Može li (mora li) advokat da otkrije laži svog klijeta?

3. Ivan se sastao sa svojim advokatom na ručku u popularnom lokalnom

restoranu. Pored stola sa salatama, Ivan je diskutovao o svojoj ulozi u zločinu za koji je nedavno bio optužen. Da li privilegija odnosa advokata i klijenta štiti informaciju koju je Ivan dao svom advokatu za ručkom?

4. Igor i Sara su optuženi da su zajedno izvršili zločin. Igor priznaje sve svom

advokatu i odriče se privilegije odnosa između advokata i klijenta. Sara ne želi da Igorov advokat ima pravo da otkrije komunikaciju između njih dvojice jer bi to ukazalo na njeno učešće u zločinu, a ona planira da izjavi da nije učestvovala. Da li Sara može da spreči otkrivanje komunikacije između Igora i njegovog advokata pozivajući se na privilegiju odnosa klijent-advokat?

5. Vanja je rekao svom advokatu da je bio izvan zgrade u ulozi stražara kada je

izvršen zločin. Vanja je odlučio da svedoči tokom suđenja. Dok je svedočio, tužilac ga pita da li je bio izvan zgrade u trenutku kada je izvršen zločin. Da li Vanja može da se pozove na privilegiju odnosa advokat-klijent i da izbegne odgovor na ovo pitanje?


143

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne 6. Zoran je rekao svom advokatu da je izvršio zločin i bacio pištolj u šumu.

Advokat ode u šumu i vidi pištolj, ali ga ne pipne niti ga na bilo koji način pomeri. Tužilac pita advokata da li zna gde je oružje. Da li advokat mora da otkrije lokaciju pištolja a da ne otkrije odakle zna gde je pištolj?

7. Pretpostavite da je situacija ista kao u prethodnom primeru, ali da sada

advokat uzima pištolj i odnosi ga u kancelariju. Šta bi u ovoj situaciji bilo zaštićeno privilegijom odnosa advokat-klijent?

8. Goran i Igor odlaze kod advokata da ga zamole da im pomogne u postizanju

dogovora u vezi sa poslovnim ugovorom koji planiraju da sklope. Kakav efekat ovaj dogovor ima na stvaranje privilegije odnosa advokat-klijent?

9. Advokat istražuje okolnosti zločina za koji je optužen njegov klijent Filip.

Tokom te istrage, Filipov prijatelj kaže advokatu gde je Filip bio te noći kada se desio zločin. Da li je komunikacija između advokata i klijentovog prijatelja zaštićena privilegijom odnosa advokat-klijent?

10. Pre četiri godine, Nikola je došao kod advokata i priznao mu da je izvršio

ubistvo i zamolio advokata da ga zastupa ako ga ikad optuže za aločin. Nikola nikad nije uhapšen zbog ubistva i advokatovo zastupanje Nikole koje nije bilo u vezi sa predmetom završeno je pre tri godine. Ivan je nedavno zamolio advokata da ga zastupa. Ivan je optužen da je počinio ubistvo koje je Nikola priznao advokatu pre četiri godine. Šta advokat treba da radi?

11. Advokat je zastupao Milana, i tokom zastupanja je saznao da je Milan uštedeo

pozamašnu sumu novca. Advokat nije uspeo da naplati svoj honorar od Milana i podneo je tužbu protiv njega da bi naplatio honorar. Tokom suđenja, Milan je izjavio da nema novac da plati ostatak honorara. Otkrivanje poverljive informacije bi svakako doprinelo advokatu, ali bi bilo štetno za Milana. Da li advokat mora da ćuti?

12. Advokat zastupa firmu koja razmatra mogućnost da gradi veliki park u oblasti

koja je trenutno ruralna. Ako se park napravi, parcelama pored parka će naglo skočiti vrednost. Advokat razmišlja da kupi parcelu pored predloženog mesta za park. Da li advokat krši neko pravilo etike time što kupuje ovu imovinu?

13. Sanja uleće u kancelariju advokata i kaže: „Kad izađem odavde, idem da

nađem Marka i da ga ubijem”. Advokat veruje da Sanja govori istinu. Da li je ova komunikacija zaštićena privilegijom odnosa advokat-klijent ili dužnošću čuvanja advokatske tajne, i da li advokat ima obavezu da upozori Marka?

14. Advokat koji radi za vladinu agenciju sazna da su zaposleni u agenciji

bespravno primili hiljade dinara u vidu putnih troškova i poklona od raznih grupacija koje se bave lobiranjem. Da li je advokat obavezan zbog privilegije odnosa advokat-klijent da ne otkrije prekršaj?


144

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne 15. Ivana u sporu zastupa njegov advokat. Oni zaključuju sporazum o punomoćju

a onda ga poništavaju nekoliko puta tokom postupka. Da li se ovaj advokat dolično ponaša?

16. Advokat Dejan oseća uznemirenost zbog sukoba između svojih etičkih

dužnosti prema sudu i obaveza prema klijentu. On je branio klijenta koji je u svađi napao drugo lice. Na kraju je porota oslobodila Dejanovog klijenta optužbi uprkos ozbiljnim povredama drugog čoveka, jer su očigledno poverovali (pod uticajem svedočenja Dejanovog klijenta) da je Dejnov klijent bio donekle samo nevini posmatrač koji je protiv svoje volje uvučen u tuču. Međutim nekoliko dana nakon presude, Dejan je čuo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao žrtvu u tuču. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i kaže da je njegov klijent počinio krivokletstvo.


145

Nedelja 8 Lojalnost klijenta; Nespojivi poslovi advokata


146


Nedelja 8

Lojalnost klijenta; Nespojivi poslovi advokata


147


1. SUKOB INTERESA I NESPOJIVI POSLOVI

(Odlomci u ovom odeljku su iz knjige Džejmsa Moliterna „Predmeti i materijali o propisima koji uređuju advokaturu“, izdavač Lexis Law Publishing, kao i iz knjige Džejmsa Moliterna „Etika advokatske profesije“, izdavač West Publishing) Osnova odnosa između advokata i klijenta je pretpostavka da su advokati

dužni da budu lojalni prema klijentu. Takođe su dužni i da im daju nezavisno

profesionalno mišljenje. Kada je nezavisnost ugrožena interesima koji nisu klijentovi,

pitanje sukoba interesa zahteva analizu. Mnoga pitanja sukoba interesa odnose se na

kršenje dužnosti čuvanja advokatske tajne. Kada advokat koji zastupa više klijenata

poseduje poverljive informacije jednog klijenta, koje bi poslužile nekom drugom,

postoji problem sukoba interesa. Takav advokat mora ili da prekrši obavezu čuvanja

advokatske tajne prema jednom klijentu, ili da drugog klijenta zastupa lošije nego što

bi mogao kad bi prekršio obavezu čuvanja tajne prema prvom klijentu. Bilo koja od

ovih opcija predstavlja kršenje dužnosti advokata, a to znači i problem sukoba

interesa.

Koncept sukoba interesa postao je veoma važan iz nekoliko razloga. Prvo, zato

što advokati u današnje vreme češće menjaju poslove nego što je to bio slučaj pre

dvadeset godina. Iz razloga što se sukobi između bivših i sadašnjih klijenata moraju

analizirati, advokat koji odlazi, nosi na novo radno mesto potencijalne sukobe sa svim

svojim bivšim klijentima. Drugo, udruživanje firmi, preuzimanje firmi, raspuštanje

firmi i oduzimanje firmi u današnje vreme se dešava mnogo češće nego pre dvadeset

godina. Kada firme i protivnici kupuju jedni druge, prodaju delove ili se dele, nastaju

potencijalni sukobi. Treće, advokatske kancelarije su danas veće nego pre dvadeset

godina. Iz razloga što je veća mogućnost da razne vrste sukoba utiču na celu

kancelariju pre nego samo jednog advokata u okviru kancelarije, sukobi koji pogađaju

kancelarije od 200 zaposlenih advokata mnogo su brojniji i verovatniji nego oni koji


148


pogađaju kancelarije od 20 zaposlenih. Na kraju, efekat koji promena radnih mesta

ima na sukobe uvećava se realnom situacijom da mnogi advokati iz velikih

kancelarija odlaze u druge velike kancelarije i tom prilikom obavljaju poslove u

okviru svojih specijalnosti. Rezultat toga je da, kada advokati menjaju radna mesta,

postoji mogućnost da se presele iz jedne kancelarije koja radi na nekom predmetu u

drugu advokatsku kancelariju koja radi na istom, ili veoma sličnom predmetu za

drugog klijenta.

Sukobi interesa javljaju se u najmanje tri varijante: mešanje treće strane,

interesi advokata koji se mešaju sa interesima klijenta, i interesi više klijenata koji se

međusobno sukobljavaju. Jedan osnovni princip pojavljuje se iz svakog sukoba

interesa: advokat mora biti u stanju da pruži svoju stručnu procenu u korist klijenta.

Kada je ugrožena nezavisnost stručne procene, moguće je nastajanje sukoba. Neka od

pravila koja se često nazivaju pravilima sukoba interesa upućuju na to da su se u

nezavisnu stručnu procenu umešali interesi advokata za koje se ne čini, bar na prvi

pogled, da su u sukobu ili suprostavljeni interesima klijenta. Ova pravila verovatno

treba smatrati drugačijim od pravila sukoba.

Kada analizirate probleme sukoba interesa, postavite sebi sledeća pitanja:

1. Šta je izvor sukoba? (Mešanje treće strane? Višestruki sukob interesa među klijentima? Interesi advokata?)

2. Da li sukob ispunjava osnovne posebne zahteve?

3. Da li je sukob takav da se odnosi na celu advokatsku kancelariju?

4. Ukoliko je tako, da li se sporni advokat može efikasno ispitati ili izolovati iz organizacije?

5. Da li je sukob takav da dozvoljava klijentu da se odrekne prava?

6. Ukoliko je tako, šta treba da se desi da bi odricanje stupilo na snagu?


149


Obratite pažnju na interese koji se nalaze u pozadini pravila sukoba interesa

koji su uglavnom sledeći: (a) briga da se održi poverljivost prema klijentu; (b) briga

da se ne kompromituje lojalnost prema klijentu; i (c) briga da se čak i pojava

doživljene neprijatnosti izbegne. Dobar deo pravila koja se odnose na sukob interesa

podržana su opštim zakonom o obligacijama koji propisuje ponašanje advokata

nametanjem građanske odgovornosti za kršenje pravila i pravljenje grešaka.

Termin »nezavisnost« često se koristi da opiše poželjnu osobinu advokata.

Međutim, taj termin iziskuje pitanje: nezavisan od čega? Odgovor dosta zavisi od

sudstva i pravnog sistema. U nekim evropskim sudskim sistemima, ključnu

nezavisnost predstavlja nezavisnost od kontrole države. U ovom smislu, nezavisnost

izaziva konotaciju spremnosti protivljenja stavu koji ima država kao i nespremnost na

kontrolu od strane vlade. U SAD pojam nezavisnost ima potpuno drugačije značenje:

koncept državne kontrole advokata je skoro u potpunosti stran advokatima u Americi.

U SAD, termin nezavisnost podrazumeva nezavisnost od uticaja koji bi ugrozili

lojalnost advokata prema klijentu, od uticaja, na primer, ličnih interesa advokata ili

trećih lica koja žele da utiču na advokata, ili interesa drugih klijenata koji su možda

suprostavljeni interesima klijenta o kome se radi. Ovo se smatra izvorima problema

sukoba interesa kako za advokate u Americi tako i drugde. Na drugi način, uglavnom

za advokate u Evropi, nezavisnost takođe znači nezavisnost od zahteva klijenta, bar u

slučajevima kada su ti zahtevi neopravdani ili veoma štetni po javni interes. U SAD,

slično značenje tog pojma ima potpuno drugu konotaciju: mi smatramo da advokat

nije odgovoran za stavove klijenta, što predstavlja vrstu nezavisnosti koja dopušta

advokatu da se upusti u zatupanje klijenata koji imaju najužasnije motive, sve dok je

to zastupanje unutar zakonskih okvira.


150


U ovom poglavlju, termin “nezavisnost” uglavnom se odnosi na nezavisnost

procene, koja nije podložna uticaju pretnji, sukobljenih interesa trećih lica, ličnih

interesa advokata, drugih klijenata i države.


Uopšteno govoreći, advokati ne mogu da pružaju pravne usluge ukoliko imaju

lični sukob interesa sa klijentom, ili ukoliko postoji sukob, ili veliki rizik da nastane

sukob interesa između dva ili više klijenata (Videti Srbija: Etika i praksa, str. 2).

Odgovarajuća pravila mogu se naći u Statutu Advokatske komore Srbije, odeljak 10.

koji se odnosi na povrede dužnosti i ugleda advokata. Član 123. navodi da se povrede

dužnosti advokata dele na teže odn. disciplinski prestup, i lakše odn. disciplinske

neurednosti. Član 124. nabraja postupanja koji se smatraju težom povredom dužnosti.

Ovaj spisak obuhvata nesavesno i neblagovremeno zastupanje; kupovina na javnoj

prodaji na kojoj advokat zastupa stranku za svoj račun, ili račun trećeg lica; kao i

istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni.

Mnoge odredbe Kodeksa odnose se na nezavisnost advokata i »nespojive

poslove«. Članovi 12. i 13. govore uopšteno o nezavisnosti i zabranjuju advokatima

da prihvataju poslove koji bi narušili njihovu nezavisnost procene u korist klijenata.

Odeljak X, članovi 43.-52. nabrajaju nekoliko posebnih zanimanja u upravnim

organima ili poslovnoj delatnosti koja mogu da ugroze nezavisnost advokata. Na

primer, član 46. propisuje nespojivost advokatske profesije i bilo koje druge

delatnosti, izuzev u oblasti nauke, književnosti, umetnosti, publicistike, pedagogije,

prevodilaštva i sporta. Takođe, advokat može istovremeno da bude član, rukovodilac

ili član rukovodećeg tima u ekspertskim, radnim i drugim stručnim telima vladinog ili

nevladinog karaktera, u humanitarnim organizacijama, nevladinim organizacijama,

organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda, izdavačkim savetima, uređivačkim


151


odborima i sličnim organizacijama, društvima i udruženjima. Uopšteno govoreći,

advokat je dužan da izbegava sve poslove koji mogu dati komercijalni karakter

njegovom pozivu. U advokatskoj kancelariji, ne može se obavljati druga delatnost

osim advokatske, niti advokat može, radi sticanja prihoda, da pruža druge usluge osim

kao prevodilac. Govoreći o obavezi da odbiju pojedine klijente, članovi 60. („treba da

odbije”) i 61. („mora da odbije”) navode različite višestruke sukobe interesa klijenata.

Na primer, članovi 61.4 i 61.5 navode da advokat mora da odbije zastupanje ako

istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku, ili ako je u istoj pravnoj

stvari već savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge.

Kada advokat u Srbiji ima sukob interesa koji ga diskvalifikuje, on se odnosi i

na ostatak advokatske kancelarije u nabrojanim situacijama (videti Kodeks, članovi

64, 58.1, 58.7, 61.1.) i ta pravila podležu oceni stručnog kolegijuma ili drugog

advokata kancelarije.

Za razliku od uobičajenih pravila koja diskvalifikuju advokate u SAD,

advokati u Srbiji mogu u nekim slučajevima da zastupaju obe strane prilikom

sklapanja poslova. Naime, član 76. Kodeksa propisuje da kod sastavljanja isprava i u

dvostranim pravnim poslovima, advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da

savesno brani njihove interese, bez obzira na to koja mu se stranka prva obratila i koja

plaća nagradu. Disciplinsnski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav koji

je u suprotnosti sa pravilom navedenim u članu 61.6 Kodeksa. Član 61.6 navodi da je

advokat dužan da odbije zastupanje ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom

ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sačinio, radi pobijanja testamenta koji

je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj. Naime,

disciplinski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav da je istoj osobi

dozvoljeno da sačini ugovor i da zatim zastupa jednu stranu u sporu koji je proistekao


152


iz tog ugovora. Zauzeti stav je posledica shvatanja da advokat nije postao pristrasan

samim činom zastupanja obe strane pri sačinjavanja dokumenta jer je njegova pozicija

u tom slučaju neutralna.

B. Evropski standardi (i) Evropska Unija Savet advokatskih komora i pravničkih udruženja Evrope (CCBE), zvanično

priznata organizacija koja zastupa advokatsku profesiju u EU, ne dozvoljava

klijentima da pristanu na sukob interesa ili da ga zanemare. Ovo, kao i pravila o

čuvanju advokatske tajne, predstavlja drugačije shvatanje nezavisnosti advokata od

spoljašnjih uticaja. U SAD, ova nezavisnost je ograničena povlasticama klijenta. To je

tako pre svega zahvaljujući činjenici da je američka doktrina sukoba interesa duboko

ukorenjena u principima zakona o zastupanju. Međutim, to nije slučaj u EU.

Odgovarajuća pravila mogu se naći u Kodeksu ponašanja za advokate u EU,

poglavlje 3.2:

• Prema odredbi 3.2.1 advokat ne može savetovati, zastupati ili

postupati u ime dve ili više stranaka u istom postupku ako postoji

sukob interesa ili značajniji rizik takvog sukoba imeđu tih stranaka

• Prema odredbi 3.2.2 advokat mora prestati da zastupa obe stranke

ukoliko nastupi sukob interesa tih stranaka ili ukoliko postoji

opasnost narušavanja poverenja ili njegove nezavisnosti.

• Prema odredbi 3.2.3 advokat se mora uzdržati od zastupanja neke

nove stranke ukoliko postoji opasnost od narušavanja poverenja koje

je advokatu poverila prethodna stranka ili ukoliko bi poznavanje

poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati

neprimerenu prednost za novu stranku


153


• Prema odredbi 3.2.4 kada advokati rade u partnerstvu, paragrafi

3.2.1 do 3.2.3 primenjivaće se na partnerstvo i sve njegove članove.

(ii) Pojedinačne evropske zemlje Većina evropskih zemalja sa sistemom kontinentalnog prava mnogo su

strožije kada je u pitanju zabrana zanemarivanja sukoba interesa. Često klijent nema

nikakvog udela u donošenju odluke. Osim toga, konačno razrešenje sukoba interesa u

većini evropskih zemalja donosi predsednik lokalne advokatske komore. Takođe,

većina evropskih zemalja odredila je neka zanimanja kao etički nespojiva sa

advokaturom. CCBE ovakav svoj stav izražava u svom Kodeksu, u Članu 2.5.

Zanimanja koja spadaju u ovu kategoriju određuje svaki pravni sistem posebno.

Međutim, postoji jak trend da se zabrani zapošljavanje advokata u korporacijama.

Slede neki primeri pravila o sukobu interesa u pojedinim zemljama:

a. Italija

• Etički kodeks za advokate u Italiji, (1999), član 37.1

- ako postoji mogućnost nastanka sukoba interesa, stranka nema pravo

odlučivanja u toj stvari

-advokati moraju da odbiju novo zastupanje ako postoji mogućnost

nastanka sukoba interesa sa interesima postojećih klijenata

• Etički kodeks za advokate u Italiji, (1999.), član 37.2

- advokat koji je radio za bračni par ne može da zastupa ni jednog

supružnika u bilo kakvom sporu koji se među njima pojavi.

b. Francuska

• Pravni dekret donet 27. novembara, 1991. (član 155.)


154


- ako postoji mogućnost za nastanak sukoba interesa, klijent može da

ga zanemari. Ako on već postoji, klijent ne može da ga zanemari. Ako

sukob nije očegledan kada advokat započne zastupanje ali se

manifestuje kasnije, advokat mora da savetuje klijenta da traži drugog

zastupnika.

c. Nemačka

• StGB, § 356

- sukob interesa je zapravo krivična radnja

• BORA član 3; BRAO član 43. (a)

- advokat ne može da učestvuje u predmetu u kome je prethodno

savetovao ili zastupao suprotnu stranu

d. Jermenija

• Zakon o advokaturi iz 1999. (član 19.3)

- klijent može da pristane na zastupanje od strane advokata ako postoji

sukob interesa sa prethodnim ili sadašnjim klijentima ili je on rezultat

pozicije koju je imao advokat u istom predmetu.

e. Albanija

• Etički kodeks advokata iz 1996. (član 24.)

- Prethodni klijenti mogu da zanemare sukob interesa koji nastane sa

sadašnjim klijentima.

C. Standardi u SAD-u

Odredbe Modela pravila o sukobu interesa mogu se naći u paragrafima MP 1.7

preko 1.13 do 1.18 Model pravila 1.7 navodi opšte standarde analize sukoba interesa.

Model pravila 1.8 navodi niz posebnih pravila sukoba interesa koji se primenjuju na

odnos između advokata i klijenta. Model pravila 1.9 odnosi se na sukobe interesa u


155


radu sa više klijenata, gde je jedan od njih prethodni klijent. Novo pravilo, usvojeno u

februaru 2002. MP 1.18. definiše i identifikuje dužnosti advokata prema budućem

klijentu. Pravila sukoba interesa koja se primenjuju na advokate koji imaju posebne

uloge mogu se naći u MP 1.11, 1.12, i 1.13. Model pravilo 1.10 opisuje opšta pravila

diskvalifikacije. Preciznije definisana pravila diskvalifikacije mogu se naći u MP 1.9,

1.11, i 1.12.

Zbog činjenice da većina sukoba interesa stavlja klijente u rizičnu situaciju

kao i zato što autonomija klijenta i njegove odluke imaju značaj koju treba poštovati,

klijenti imaju mogućnost da zanemare većinu sukoba interesa. Opšti princip da klijent

ima autonomiju ne primenjuje se ukoliko je sukob interesa dovoljno ozbiljan da bi

zanemarivanje od strane klijenta bilo sumnjivo. Videti MP 1.7(b). To opšte pravilo se

takođe ne primenjuje kada se ono manje odnosi na interes klijenta a znatno više na

rizik po interese pravnog sistema.

Minimalno, zanemarivanje sukoba interesa zahteva saglasnost klijenta o kome

je advokat obavešten. Neka od pravila o sukobu interesa zahtevaju i više od toga.

Videti na primer MP 1.8(a), MP 1.8(f).

Postoje tri primarna izvora sukoba interesa: mešanje trećeg lica, interesi

advokata i višestruki interesi klijenata.

Sukobi interesa zbog mešanja trećeg lica nastaju kada neko ko nije stranka u

odnosu advokat-klijent pokušava da utiče ili je u poziciji da utiče na nezavisnost

procene advokata u korist klijenta. Videti MP l.7(a)(2) za opšte pravilo. Takvi sukobi

interesa mogu biti zanemareni ako se klijent saglasi sa tim, nakon konsultacija.

Drugi veliki izvor sukoba interesa predstavljaju interesi advokata koji se

sukobljavaju sa interesima klijenta. Prema opštem pravilu, sukob interesa postoji kada


156


advokatovo »zastupanje klijenta može da rezultira materijalnim ograničenjima

izazvanim ličnim interesima advokata«- MP 1.7(a)(2).

Zanemarivanje ovog opšteg sukoba interesa je moguće ukoliko “advokat sa

pravom veruje da će biti u stanju da obezbedi stručno i savesno zastupanje klijenta i

ukoliko se klijent sa tim saglasi i to potvrdi u pismenoj formi«. MP 1.7(b). Videti §III.

U velikom broju slučajeva sklapanje poslova između advokata i klijenata

rukovodi se posebnim pravilima sukoba interesa.

Model pravilo 1.8 (a), koje se odnosi na sklapanje poslova između advokata i

klijenta, zahteva pismenu saglasnost klijenta, da klijent dobija »savet u pisanoj formi

da je poželjno da zatraži, i da mu je omogućeno da zatraži, savet nezavisnog pravnog

savetnika« da je sklapanje posla objektivno opravdano, i da taj poslovni dogovor treba

da bude u pisanoj formi u obliku uslova koje klijent može da razume. Ograničenja

poslovnih dogovora opisana u MP 1.8 (a) primenjuju se samo kada klijent očekuje od

advokata da pravno proceni poslovni dogovor.

Advokatima je, sve do završetka zastupanja, zabranjeno da pregovaraju u vezi

sa književnim ili medijskim pravima vezanih za priče njihovih klijenata, MP 1.8(d).

Nije dozvoljeno zanemarivanje ovog sukoba interesa.

Advokatu je zabranjeno da sastavi dokument kojim se advokatu ili njegovoj

rodbini daje pozamašan poklon. Ovo ograničenje se ne primenjuje ukoliko je primalac

u srodstvu sa davaocem- MP 1.8 (c).

Zbog komplikovane mešavine interesa do koje može da dođe ukoliko se u

profesionalni odnos između klijenta i advokata umeša ljubavni odnos, advokati se

savetuju da izbegavaju ljubavne veze sa svojim sadašnjim klijentima. Novi Model

pravila usvojen u februaru 2002., 1.8 (j), zabranjuje intimne veze između advokata i


157


klijenata, osim ukoliko se radi o intimnoj vezi započetoj pre nego što je počeo odnos


Advokatu je zabranjeno da sklapa ugovore sa klijentom koji potencijalno

smanjuju advokatovu odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, ukoliko to nije

dozvoljeno državnim zakonom ili ukoliko klijenta ne zastupa nezavisni pravni

savetnik u vezi sa ugovorom- MP 1.8 (h).

Advokatu je zabranjeno da izdejstvuje poravnanje tužbe klijenata koji nemaju

zastupnika ili svojih bivših klijenata za nesavesno obavljanje prakse, ukoliko ih

advokat prvo ne posavetuje da je poželjno da zatraže savet nezavisnog pravnog

savetnika- MP 1.8 (h)

Različita ograničenja u ponašanju advokata, koja su često povezana sa

pitanjima sukoba interesa advokata i klijenta, zasnovana su na tri doktrine: pogodba

po kojoj parničar ustupa onome ko finansira parnicu deo dobiti u slučaju da dobije

parnicu, pokretanje postupka bez ikakve osnove, i davanje novca klijentu da pokrene

postupak protiv treće strane.

Ove tri doktrine zalažu se za zabranu pokretanja neopravdanog postupka i

finansiranja klijenta da pokrene postupak protiv treće strane. Advokatima je

zabranjeno da daju finansijsku pomoć klijentima ukoliko je spor u toku, ali advokati

mogu da finasiraju sudske troškove. Zanemarivanje ovakvog sukoba interesa od

strane klijenta je zabranjeno- MP 1.8(e). Advokatu je zabranjeno da ima interesa u

parnici, bilo da je taj interes u saglasnosti ili ne sa interesom klijenta. Ova zabrana ne

znači ograničenje ugovora advokata sa klijentom u vezi sa razumnim honorarom koji

je uslovljen ishodom zastupanja. Zanemarivanje kršenja ovog pravila od strane

klijenta nije dozvoljeno- MP 1.8(i).


158


Advokatu je zabranjeno da informacije koje je pribavio tokom odnosa sa

klijentom koristi na štetu klijenta- MP 1.8(b).

Treći veliki izvor sukoba interesa je mešanje višestrukih interesa klijenata.

Višestruki sukobi interesa klijenata mogu da ukazuju ne samo na istovremeno

zastupanje više klijenta već i na sukobe interesa između prethodnih i sadašnjih

klijenata, između budućih i sadašnjih klijenata i između budućih i prethodnih

klijenata.

Čak iako sukob interesa obuhvata samo paralelno zastupanje klijenata, može

doći do različitih vrsta problema.

Najlakši slučaj sukoba interesa obuhvata istovremeno zastupanje klijenata čiji

su interesi u direktnom sukobu. Takav direktni sukob interesa klijent ne može da

zanemari, zato što se smatra suviše ozbiljnim- MP 1.7(a).

Advokat može da se nađe u situaciji da zastupa jednog klijenta protiv drugog u

sporu koji nema veze sa zastupanjem drugog klijenta. Uopšteno govoreći, takav sukob

interesa ne može se zanemariti, ali kada je problem opšte prirode, dozvoljava se

zanemarivanje sukoba interesa.

Čak i višestruko zastupanje klijentata koji su barem na početku na istoj strani u

sporu, postupku ili poslovnom dogovoru, zahteva analizu sukoba interesa.

Advokati prema svojim budućim klijentima imaju obavezu ograničene

lojalnosti i čuvanja advokatske tajne, MP 1.18. Zbog činjenice da kršenje obaveze

lojalnosti predstavlja primarni problem prilikom analize sukoba interesa više

klijenata, mora se sprovesti analiza potencijalnog sukoba interesa među sadašnjim,

budućim i prethodnim klijentima.

Zbog činjenice da advokati imaju konstantnu obavezu lojalnosti i čuvanja

advokatske tajne prema klijentima i nakon okončanja zastupanja, sukobi interesa


159


nastaju između prethodnih i sadašnjih klijenata kada su njihovi interesi direktno

suprotni ili ukoliko postoji značajna povezanost između dva zastupanja. Takav sukob

interesa oba klijenta mogu zanemariti ako o svojoj saglasnosti obaveste advokata MP

1.9.

Advokat koji zastupa neku organizaciju, kao što je korporacija, sindikat, ili

organizaciju od javnog interesa, zastupa organizaciju a ne njene službenike.

Povremeno, interesi organizacije i njenih službenika mogu da budu istovetni. U

takvim okolnostima, advokat može da zastupa i organizaciju i njene službenike, ali

advokat mora da se povuče ukoliko interesi organizacije i njenih zaposlenih postanu

suprostavljeni- MP 1.13.

Kada advokat, koji zastupa dva klijenta u sporovima koji nemaju veze jedan sa

drugim, mora da se zalaže za suprotne stavove u vezi sa istim problemom, postoji

potencijalni sukob interesa. Iako »obično advokat može da bude u različitim

nespojivim pozicijama, ispred raznih tribunala, u različito vreme, u ime različitih

klijentata, ....sukob interesa nastaje [kada] postoji znatan rizik da će advokatovo

delovanje u ime jednog klijenta materijalno ograničiti efikasnost advokata u

zastupanju drugog klijenta u drugom predmetu”…MP 1.7, komentar 24. Međutim,

kada se ovakva situacija desi pred istim sudom, advokat se tada zalaže za presedan u

jednom predmetu koji nanosi štetu klijentu u drugom predmetu. Ovo bi imalo loš

uticaj na jednog , dok bi drugi klinet od toga imao korist.

Uopšteno govoreći, kada advokat ima sukob interesa, on se prenosi na sve

advokate u organizaciji (obično advokatskoj kancelariji) u kojoj advokat radi- MP

1.10.

Pravilo izuzeća uglavnom se zasniva na ideji da informaciju koju poseduje

jedan advokat praktično poseduju svi advokati u istoj advokatskoj kancelariji.


160


Predlozi za izuzeće pravnog savetnika i celokupne advokatske kancelarije za

koju izuzeti advokat radi postali su omiljeno taktičko sredstvo u sporovima, što za

rezultat ima da se suprotnoj strani uskraćuje mogućnost da ima zastupnika po izboru, i

očuvanje integriteta pravnog sistema od pretnji sukoba interesa.

Sve veća učestalost promene radnih mesta advokata, seljenje iz kancelarije u

kancelariju, dramatično je povećalo učestalost i uticaj pravila izuzeća.

Sve veći broj sudova, pod uticajem Modela Pravila 1.10, 1.11 i 1.12. smatra da

će efikasne procedure za proveru sprečiti primenu pravila za izuzeće. Neki sudovi su

ove procedure za proveru nazvali odbrana »Kineski zid«, zbog izolacije konkretnog

advokata. Tokom takvih procedura, advokat koji je pogođen sukobom interesa na

razne načine se izoluje od ostalih advokata u organizaciji.

Kada sud razmatra mogućnost da pokrene proceduru izuzeća, mora da

razmotri nekoliko faktora, pored principa koji su relevantni za kontekst disciplinskog

postupka.

Klijenti imaju ograničen interes da sami izaberu advokata. Ovaj interes se

suprostavlja mogućnosti donošenja odluke o izuzeću.

Efikasne procedure provere pokrenute nakon što advokat pogođen sukobom

interesa provede neko vreme u advokatskoj kancelariji, ili, još gore, nakon što je

podnet predlog za izuzeće, dovode do toga da se tim procedurama provere teško može

odbraniti od izuzeća. Sa druge strane, predlog za izuzeće podnet mnogo kasnije nego

što je strana koja daje predlog saznala da postoji advokat koji je u sukobu interesa ili,

što je još gore, kada je predlog podnet neposredno pred suđenje kada je prisustvo

takvog advokata bilo poznato već duže vreme, smanjuje efikasnost pokretanja

predloga za izuzeće.


161


Neki klijenti institucije (banke, bolnice, osiguravajuća društva, itd.) proširili su

svoje pravne poslove na razne advokatske kancelarije, tako da će sve te advokatske

kancelarije biti izuzete iz zastupanja klijenata protiv institucije. Najmanje jedan sud je

ukazao da će takva taktika smanjiti uspešnost predlaganja institucije za izuzeće.

Kada se odobri predlog za izuzeće, spor se usporava dok se novi zastupnik ne

upozna sa predmetom. Ideja o sudijskoj štedljivosti favorizuje odbijanje predloga za

izuzeće.

Posebna pravila koja se odnose na izuzeće primenjuju se na bivše vladine

advokate i bivše sudije.

Advokati koji imaju posebne uloge uviđaju da se na njih primenjuju posebna

pravila o sukobu interesa.

Sukobi interesa bivših sudija razlikuju se od sukoba interesa advokata koji

menjaju radna mesta u advokatskim kancelarijama, pa zahtevaju posebna pravila o

sukobu interesa. MP 1.12 Bivši sudija ne sme da se upusti u privatno zastupanje u

predmetu u kome je lično učestvovao kao sudija, ukoliko se sve strane u sporu ne

saglase sa tim, nakon konsultacija.

Sudijama je zabranjeno da pregovaraju o zaposlenju sa advokatima koji

trenutno zastupaju stranke pred sudom u kome sudija sudi, ako sudija lično i u

velikom obimu učestvuje u postupku pred sudom. Slično tome, ova ograničenja se

primenjuju na sudske službenike, ali ona se u tom slučaju mogu zanemariti. MP 1.12

(b).

Posebna, ali manje restriktivna pravila izuzeća primenjuju se na advokatske

kancelarije za koje rade bivše sudije. Efikasne procedure provere i obaveštenje

strankama u sporu i bivšem sudu u kome je sudija radio, dozvoljava advokatskoj


162


kancelariji u kojoj sudija radi da nastavi sa zastupanjem u kome je sudija izuzet iz

daljeg učešća. MP 1.12 (c).

Posebna pravila sukoba interesa primenjuju se na advokate koji prelaze iz

prakse u državnim institucijama u privatnu praksu. MP 1.11.

Bivši državni “advokat ne sme da zastupa klijenta koji je povezan sa sporom u

kome je advokat lično i u znatnoj meri učestvovao”, kao državni advokat. MP 1.11.

Ovo pravilo sukoba interesa primenjuje se bez obzira da li je advokat promenio stranu

u sporu.

Postoje tri izuzetka koja dozvoljavaju bivšem državnom advokatu da se upusti

u kasnije privatno zastupanje čak i ukoliko je njegovo učešće bilo lično i u znatnoj

meri.

Pravilo o sukobu interesa izuzima slučajeve za koje zakon inače dozvoljava

privatno zastupanje.

Pravilo definiše šta podrazumeva pod »spornim pitanjem«. Tek kasnije je

privatno zastupanje u vezi sa radom u upravnim organima »sporno pitanje« koje

pokreće analizu sukoba interesa. „Sporno pitanje” obuhvata mnoštvo instanci i

postupaka koji podrazumevaju angažovanje organizacije određene stranke ili stranaka.

Ova definicija isključuje izradu nacrta ili propisa i drugih postupaka organizacije koji

imaju opštiju primenu. Organizacija može da zanemari sukob interesa davanjem

saglasnosti.

Izuzev u slučajevima kada zakon izričito dozvoljava takvo zastupanje, bivšem

državnom advokatu takođe je zabranjeno da zastupa privatna lica koja predstavljaju

suprotne strane licima o kojima advokat ima poverljive informacije, pribavljene

tokom rada u državnim organima, a koje mogu biti iskorišćene protiv suprotne strane

MP 1.11(c). Interesima privatnih lica u ovom slučaju preti rizik. Zato je privatno lice,


163


a ne organizacija, ono koje mora da zanemari sukob interesa ukoliko advokat želi da

mu se dozvoli da nastavi sa zastupanjem.

Posebna, ne toliko restiktivna, pravila za izuzeće primenjuju se kada su bivši

državni advokati oni advokati iz advokatske kancelarije koji imaju sukob interesa.

Posebni problemi sukoba interesa odnose se na slučaj kada advokat treba da se

pozove kao svedok MP 3.7.

Opšte pravilo u SAD je da, ako advokat ima sukob interesa, taj sukob se

prenosi na sve advokate u organizaciji (što je obično advokataska kancelarija) u kojoj

advokat radi. Ovo pravilo izuzeća uglavnom se zasniva na ideji da ako jedan advokat

poseduje poverljive informacije to praktično znači da ih poseduju svi advokati u

kancelariji. Osim toga, problemi lojalnosti i nedoličnosti nastaju kada jedan advokat

prihvati zastupanje iz koga bi drugi advokat iz kancelarije bio izuzet zbog sukoba

interesa.

D. Standardi u Japanu

U Japanu, advokati ne mogu da odlažu obaveštenje o tome da li će preuzeti

predmet ili ne (član 21.). Takođe, moraju da opišu realna očekivanja uspeha (član 22)

ali nikad neće garantovati povoljan ishod. (član 23.). »Nelegitimni« predmeti se ne

mogu prihvatati (član 24.). Iako se ne odobrava ta praksa, predmeti mogu biti preuzeti

ukoliko advokat ima »poseban« odnos sa suprotnom stranom, čak i ukoliko to

prejudicira obaveze punomoćnika, sve dok je klijent o tome obavešten (član 25.).

Član 26. navodi posebne predmete koji su advokatu zabranjeni da ih preuzme:

• Kada se suprotna strana konsultovala sa advokatom u toj meri da je započet odnos punomoćnika

• Kada se interesi klijenta sukobljavaju sa interesima drugog

klijenta istog advokata


164


• Kada suprotnu stranu advokat zastupa u drugom predmetu (klijent može da zanemari sukob interesa).

• Kada je suprotna strana zamolila advokata da vodi drugi

predmet (klijent može da zanemari).

• Kada je advokat prethodno vodio predmet u drugom svojstvu.

Sukob interesa dominira u članovima 27.-29. i u članu 32. Kada postoji

mogućnost da predmet ograniči advokatovu pravednost, nije mu dopušteno da ga

preuzme. Razlog tome mogu biti drugi advokati u njegovoj kancelariji, njegovi kljenti

ili klijenti drugih advokata. Ako je već preuzeo predmet, advokat ima obavezu da

obavesti klijenta i otkloni sukob interesa. Međutim, ovo ne bi trebalo da se dešava,

zato što on takođe ima obavezu da se obavesti koliko god je to moguće pre nego što

preuzme predmet. Ako sukob interesa postoji među klijentima, on bi trebalo da

obavesti oba klijenta o situaciji. Članovi 30. i 31. propisuju dužnosti delovanja bez

odlaganja, uz redovno obaveštavanje klijenta.

Član 25. navodi širok spisak predmeta (proširenih iz člana 26. Kodeksa) koje

advokati ne mogu da preuzmu. Oni su navedeni kao:

• “Predmeti u kojima je advokat podržao suprotnu stranku konsultacijama, ili je suprotnu stranu prihvatio za klijenta“

• “Predmeti u kojima je advokata konsultovala suprotna stranka a obim

i forma konsultacija je bila takva da se smatra da se zasniva na uzajamnom poverenju između advokata i klijenta“

• “Bilo koji predmet koji suprotna stranka traži od advokata da preuzme

ili je već preuzeo“

• “Predmeti koje je advokat imao kao javni službenik, kao deo svojih dužnosti“

• “Predmeti koje je advokat imao kao arbitar u arbitražnom postupku“

• “Predmeti u kojima je [advokatska kancelarija] podržala suprotnu

stranku kroz tražene konsultacije ili je prihvatila suprotnu stranku kao klijenta, i u kojima je advokat bio angažovan kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije“


165


• “Predmeti u kojima je [advokatsku kancelariju] konsultovala suprotna stranka a obim i forma konsultacija je bila takva da se može smatrati zasnovanom na uzajamnom poverenju između advokata i klijenta, i u kojima je advokat bio angažovan ili kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije“

• “Predmeti koji su već preuzeti u korist suprotne stranke od strane

advokatske kancelarije, gde je advokat zaposleni ili partner“

• “Bilo koji drugi predmet koji je preuzela [advokatska kancelarija] gde je advokat partner ili zaposleni, u korist suprotne strane“

U predmetima koji potpadaju pod treću ili poslednju kategoriju, advokati

mogu da preuzmu nov predmet ukoliko se klijenti u već postojećem predmetu saglase.


166



1. 23-godišnji Aleksa dolazi kod advokata da bi ga zastupao u brakorazvodnoj pranici. Aleksa je trenutno bez posla, i advokat pristaje da zastupa Aleksu za 100 evra na sat, što je polovina uobičajenog advokatskog honorara. Sledećeg dana, advokata pozove telefonom Aleksina majka. Ona objasni advokatu da je čula za sporazum između njega i Alekse i želi da plati razliku do uobičajenog advokatskog honorara. Osim toga, ona napomene da je Aleksa »glupo ponosan«, i da želi da plati honorar bez Aleksinog znanja. Kako treba advokat da reaguje? Koje opcije postoje?

2. Do pre dve godine, Marko je sedam godina radio kao saradnik u advokatskoj

kancelariji Perović i Janković i tri meseca je bio partner. U toj advokatskoj kancelariji, Marko je bio član tima koji je zastupao »Peugeot« u različitim parnicama pokrenutim od strane grupe ljudi protiv proizvođača vozila. Advokatska kancelarija je zastupala Peugeot u predmetima koji su obuhvatali navodne kvarove na kočionom sistemu, kvarove grejanja, i kvarove sistema dovođenja goriva. Pre dve godine, Marko i jedan kolega, napustili su advokatsku kancelariju Perović i Janković i osnovali svoju. Pre mesec dana, Marka je posetio budući klijent. Dete klijenta je ubijeno u tragičnom udesu. Klijent je vozio svoj Peugeot mini kombi kada ga je sa leve strane pozadi udario pijani vozač. Brava na zadnjima vratima mini kombija otvorila se prilikom udesa i dete je ispalo zadobivši fatalne povrede. Marko zna iz raznih pravnih časopisa da je u toku parnica podneta od strane grupe ljudi protiv firme Peugeot zbog navodnih kvarova na bravi zadnjih vrata. Marko razmišlja da preuzme predmet. Kako treba da se odvija njegova analiza? Šta biste mu savetovali?

3. Advokatska kancelarija Antić i Perić ima sedište u Beogradu i filijale u pet

drugih gradova, među kojima je i Niš. U Nišu, Ivan Jelić obavlja rutinski posao za firmu Foto Toto, malo preduzeće koje ima foto radnje u malim kioscima u kojima su slike gotove za jedan sat, i koji se nalaze na prakingu tržnih centara. Foto Toto je mala podružnica Lagune, korporacije koja se širi i koja ima holdinge u raznim granama industrije. Iliju Antića iz beogradske kancelarije poseti predstavnik velike međunarodne organizacije koji predlaže da napravi ponudu za preuzimanje Lagune. Antić želi da preuzme ovo zastupanje. Koje opcije Antić ima, ako ih ima uopšte, koje bi mu omogućile da krene sa zastupanjem?

Kada advokatska kancelarija ima advokata koji obavlja skroman obim posla za nekog klijenta i ako će taj posao dovesti do sukoba interesa, sprečavajući na taj način kancelariju da preuzme znatan obim posla od budućeg klijenta, u tom slučaju kancelarija može da razmotri načine kako da sadašnjeg klijenta učini bivšim klijentom. Zašto bi promena statusa klijenta ojačala argument advokatske kancelarije za preuzimanje posla za budućeg klijenta? Postoje bar tri načina za promenu statusa klijenta koji se mogu uzeti u obzir: završiti posao za sadašnjeg klijenta i napisati pismo u kome se jasno stavlja do znanja da je zastupanje završeno; »otpustiti« klijenta (tj. povući se iz zastupanja); otpustiti advokata koji obavlja posao za klijenta, dozvoljavajući tom advokatu da uzme klijenta za sebe. Koje su posledice svake od opcija?


167


Napišite analizu na dve strane svom partneru u vezi sa ispravnošću različitih postupaka koje advokatska kancelarija može da preduzme.

4. Mirko i Ivan vozili su se zajedno na posao jednog jutra kada su imali

saobraćajni udes. Mirko je vozio u tom trenutku. I Mirko i Ivan su tvrdili da je za udes kriv vozač drugog automobila iako je Mirko u trenutku udesa petljao sa svojim pojasom. Svaki nepristrasni posmatrač bi pridao veći značaj činjenici da je vozačeva okupiranost sigurnosnim pojasom neminovno morala uticati na stepen njegove pažnje.

Mirko i Ivan dolaze kod vas i traže zajedničko pravno zastupanje. Da li

postoje okolnosti pod kojima možete zastupati i Mika i Ivana, a da ne savetujete jednog od njih da potraži drugog zastupnika?

5. Pretpostavite da su činjenice iste kao u prethodnom pitanju. Mirko i Ivan traže

zajedničkog zastupnika u parnici koju hoće da pokrenu protiv drugog vozača u udesu. Međutim, u ovom slučaju, iz razgovora sa budućim klijentima i dva različita svedoka ispostavi se da je Mirko pio pre udesa i da je moguće da je kriv za udes. Nakon konsultacija, Mirko i Ivan i dalje insistiraju da imaju jednog zastupnika i zanemaruju sve moguće sukobe interesa. Da li možete da ih zastupate?

6. Sudija Milić je nedavno napustio sudnicu i počeo da se bavi privatnom

praksom u advokatskoj kancelariji Perić i Ilić. Kancelariji se obraća Galenika i traži usluge zastupanja. Dok je radio kao sudija, do sudije Milića došao je isti slučaj sa Galenikom. Sudija je presudio da Galenika nije ispoštovala krajnje rokove za predaju potrebnog materijala u istražnom postupku i naložio da Galenika ili preda traženi materijal ili da se suoči sa optužbom za nepoštovanje suda. Da li sudiju Milića treba izuzeti iz ovog zastupanja?

7. Ana dolazi kod advokata Dragana u vezi sa pokretanjem potencijalnog

postupka protiv lokalne agencije za trgovinu nekretninama. U stvari, agenciju vodi Draganova žena, i deo ličnih sredstava bračnog para je uloženo u pokretanje tog posla. Međutim, Dragan je uveren da može da ostane neutralan, i nakon konsultacija sa Anom, ona se saglasi da zanemari sukob interesa. Da li je Draganovo zastupanje Ane u postupku protiv agencije kršenje pravila etike?

8. Bojan, advokat koji ima privatnu praksu, preuzima pro bono predmet koji se

tiče obligacionih odnosa za jednog siromašnog klijenta. Zbog toga što je njegov klijent siromašan, Bojan ponudi da pokrije troškove nastale tokom iznošenja dokaza, uključujući svedočenje veoma skupog lekara sudskog veštaka. Jedan od Bojanovih prijatelja pita se da li je Bojanov postupak u skladu sa propisima, ali ga Bojan uverava da je obezbedio da njegov klijent potpiše da zanemaruje sukob interesa. Da li time što plaća za svedočenje Bojan krši pravila etike?

9. Advokat koji radi u Ministarstvu za rad sazna za predmet u kome je Sindikat

radnika u cirkusu našao prazninu u jednom od propisa ministarstva. Kao odgovor na to, advokat pokreće inicijativu koja rezultira promenom propisa koja sprečava dalju aktivnost sindikata. Sada kada se bavi privatnom praksom,


168


da li advokat može da zastupa sindikat u parnici koju je pokrenula vlada na osnovu propisa?

10. Dok ste prelazili ulicu preko pešačkog prelaza jednog popodneva, vozač je

prošao na znak stop i udario vas. Zadobili ste teške povrede i nakon lečenja primili pozamašne račune iz bolnice. Tražite nadoknadu troškova i odlazite kod advokata Jelene. Opišete joj detalje nesreće, pokriće od osiguranja, kao i svoju istoriju bolesti i medicinske probleme. Advokat veruje da imate osnova za pokretanje postupka, ali odbija da vas zastupa jer otkriva potencijalni sukob interesa. Ako otkrijete da je Jelena kasije pristala da zastupa vozača koji vas je udario, da li ona podleže pokretanju disciplinskog postupka?

11. Imate prijatelja advokata Aleksu. Aleksa vam se dopada, ali ste nedavno čuli

da je umešan u neke nedozvoljene radnje. Znate da je advokatima zabranjeno da sastavljaju dokumenta u kojima su lično oni korisnici. Međutim, otkrili ste da je Aleksa nedavno sastavio testament svoje tetke u kome je on naveden kao jedan od korisnika. Da li ste dužni da prijavite Aleksu?

12. Planirate da branite Dejanu u krivičnom postupku protiv nje. Osim krivičnih

problema, Dejana ima i finasijskih problema, i vi se saglasite da sve uradite pro bono. Međutim, posle nekoliko dana, zove vas Dejanin brat i ponudi da plati ceo vaš honorar. Šta mora da se desi da biste prihvatili bratovljev predlog?

13. Porodično pravo dozvoljava strankama pri razvodu da imaju jednog

zajedničkog advokata ukoliko je to opravdano i razumno. Advokat Milena imala je tokom svoje karijere, radeći brakorazvodne pranice, nekoliko takvih parova, i bila je uspešna u svojoj ulozi posrednika. Danas su kod nje došli Alisa i Nikola, i izgledaju joj savršeno za tu situaciju. Nemaju dece, nemaju loših osećanja jedno prema drugom, već su podelili imovinu. Zbog toga, Milena im daje na potpis ugovor o pružanju usluga bez dalje diskusije. Oni počinju da razgovaraju o posebnim detaljima razvoda. Da li je Milena prekršila neki propis?

14. Ministar pravde nekad je bio sudija Opštinskog suda u Beogradu. Trenutno je

takođe član Visokog saveta pravosuđa (telo koje imenuje sudije Skupštini na razmatranje). Međutim, njegov sin je upravo postao sudija u istom sudu. Da li je ovo imenovanje dolično?

15. Okružni tužilac u Beogradu bio je član vladajuće političke partije u

prethodnom režimu. Sada on tuži članove tog režima za ozbiljna krivična dela. Da li on treba da bude izuzet?


169

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata


170


Nedelja 9

Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata


171


1. OBAVEZE PREMA TREĆIM LICIMA

Advokati prvenstveno imaju odgovornost prema svojim klijentima. Ali

njihova revnost nije bezgranična. Na neki način, osnovno poštovanje prema drugima

ograničava advokata u favorizovanju klijenta. Te ograničenije obaveze prema trećim

licima (na primer, prema suprostavljenim strankama, svedocima ili kolegama

advokatima) umanjuju revnost advokata u odnosu prema klijentu.

U mnogim državama kontinentalnog pravnog sistema svedoci se ne traže i ne

ispituju. U nekim državama advokat samo predlaže sudiji moguće svedoke za

ispitivanje, a u najboljem slučaju može sugerisati pitanja koja treba postaviti svedoku.

U drugim državama advokati mogu direktno postavljati pitanja svedocima u toku

postupka. Kao posledica ove razlike između kontinentalnog i anglosaksonskog

pravnog sistema, postoji mnogo više odredbi u pogledu ophođenja prema trećim

licima u SAD nego u Evropi ili Japanu.


Etički propisi u Srbiji zauzimaju veoma interesantan stav kada su u pitanju

obaveze advokata prema trećim licima. Ima veoma malo obaveza ovakve vrste u

kojima treće lice nije drugi advokat. Dok Kodeks profesionalne etike advokata do

detalja reguliše kako advokat treba da sarađuje sa drugim advokatima, ostala treća lica

(sudije, svedoci, suprostavljene stranke koje nemaju zastupnika) samo su letimično

pomenuta. Upravo zbog činjenice da Kodeks profesionalne etike oskudno reguliše

obaveze advokata prema trećim licima, u daljem tekstu kao dopusnski izvori prava

biće prikazani članovi Krivičnog zakonika Srbije i Statuta Advokatske komore Srbije.


172


(i) Obaveze advokata prema sudu, njegovim članovima, javnim tužiocima, nezastupanim strankama i svedocima

Advokat treba da se ophodi prema sudu i njegovim članovima “učtivo” i uz

dužno “poštovanje”. Takođe, mora sa njima govoriti jasno. Prema članu 124. Statuta

Advokatske komore Srbije, teže povrede advokatskih dužnosti, inter alia, uključuju:

• „nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci , sudu , svedoku , veštaku , sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica”; (stav 6.)

• „nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa”; (stav

22.)

• „zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije” (stav 25.)

• „zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod

dejstvom alkohola ili narkotika” (stav 26.) Teža povreda koja je prva pomenuta može se odnositi kako na advokata tako i na

bilo kog službenika. Sa druge strane, druga pomenuta povreda može da se desi pred

sudom ili sa njim u vezi, nije neophodan uslov da postoji određena vrsta odnosa

između dva advokata.

Na osnovu člana 126. Statuta Advokatske komore Srbije, za lakše povrede izriče

se novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz

imenika advokata u trajanju od 6 meseci do 5 godina. Minimalna novčana kazna

iznosi petostruko od propisane minimalne advokatske tarife, dok maksimalna novčana

kazna iznosi petostruko od maksimalne propisane advokatske tarife.

S druge strane, Krivični zakonik Srbije predviđa brojna krivična dela u vezi

odnosa advokata i sudova i advokata i javnih tužilaca. Član 322. stav 3. Krivičnog

zakonika predviđa kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za onoga ko

silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči sudiju ili javnog tužioca u

vršenju njegove sudijske, odnosno tužilačke dužnosti. Ukoliko je učinilac krivičnog


173


dela bio izazvan protivzakonitim ili grubim ponašanjem sudije ili javnog tužioca,

može se osloboditi od kazne. Pored toga, član 323. stav 3. Krivičnog zakonika Srbije

navodi da će onaj ko napadne ili preti da će napasti sudiju ili javnog tužioca u vezi sa

vršenjem njihove sudijske, odnosno tužilačke dužnosti biti kažnjen zatvorom u

trajanju od 6 meseci do 5 godina. Član 323, stav 5 Krivičnog zakonika Srbije

propisuje istovetan osnov oslobođenja od kazne koji je predviđen članom

322.(„Ukoliko je učinilac dela bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem

službenog lica“).

Dva pomenuta krivična dela predstavljaju kvalifikovane oblike krivičnih

dela,usled činjenice da su usmerena protiv sudije ili javnog tužioca.

Član 336, stav 1. Krivičnog zakonika inkriminiše kvalifikovan oblik krivičnog

dela sprečavanja i ometanja dokazivanja koje je usmereno prema svedoku, veštaku ili

drugom učesniku u postupku.Naime, propisana je kazna zatvora od 6 meseci do 5

godina za onog koji učini ili obeća poklon ili drugu korist, ili prema njemu primeni

silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče

na ishod postupka. Osnovni oblik krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja

inkriminisan je u članu 336, stav 2. koji propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora u

trajanju do jedne godine za onoga ko, u nameri da spreči ili oteža dokazivanje, sakrije,

uništi, ili delimično ili potpuno učini neupotrebljivom predmete koji služe za

dokazivanje.

Kodeksom profesionalne etike advokata, advokatima je zabranjeno da tajno

snimaju bilo čije razgovore, izjave ili aktivnosti. U izuzetnim slučajevima, advokat

može da iskoristi ovakav dokaz bez pribavljenog pristanka lica na koju se dokaz

odnosi ukoliko advokat ne raspolaže drugim dokazima, a povreda prava koju bi time

prouzrokovao je manja od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoćom, da takav


174


materijal nije upotrebljen, pogodila važne, opravdane i na zakonu zasnovane interese

njegovog klijenta (član 33. Kodeksa profesionalne etike advokata) Izuzimajući

navedeno odstupanje predviđen Kodeksom, Krivični zakonik u članu 143. stav 1.

propisuje novčanu ili kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine za lice koje

posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo

saopštenje koji mu nisu namenjeni. Krivični zakonik u članu 143. u stavu 3.

inkriminiše kvalifikovani oblik krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja

koje se izvršava tajnim snimanjem od strane službenog lica u vršenju službe. Za

kvalifikovan oblik je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Smatra se

takođe da je protivno Kodeksu “koristiti neukost, zabludu ili zaplašenost suprotne

stranke, pogotovo kada ova nema zastupnika, da bi se za svog klijenta postigao

neopravadan uspeh.” Izuzimajući ovaj primer, etički propisi u Srbiji su posvećeni pre

svega unapređenju odnosa između advokata.

ii) Dužnosti advokata prema drugim advokatima

Čini se da dobri kolegijalni odnosi između advokata imaju primarni značaj za

tvorce etičkih propisa u Srbiji. Dok je regulativa odnosa advokata sa ostalim trećim

licima manje zastupljena u Kodeksu, međusobni odnosi advokata čine pozamašan deo

etičkih standarda. Kodeks predviđa da obaveza uspostavljanja i održavanja dobrih

kolegijalnih odnosa nalaže advokatu niz obaveza. Te obaveze Kodeks zatim

taksativno nabraja u trinaest tačaka. Tako, advokatima se, između ostalog, nalaže:

• da se advokati učtivo ophode jedan prema drugom

• da bez odlaganja odgovaraju na obraćanje drugih advokata

• da jedan drugog informišu o molbi sudu za odlaganje

• da se mlađi advokati predstavi uvek po stažu starijem kolegi


175


• da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata, osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje.

Kodeks zatim pominje nešto što će postati tema koja se ponavlja u nekoliko

država sa etičkim propisima o kolegijalnosti.

Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta, interesi klijenta imaju prednost (Kodeks, član 121.). Nakon toga, Kodeks prelazi sa ovih pravila koja su obavezna na ona kojih

advokat treba samo da se pridržava. Ima ih manje u odnosu na odeljak koji se odnosi

na obaveze. Obuhvataju zamenjivanje advokata, po njegovom zahtevu, u procesnoj

radnji, lično jemstvo u pogledu isplate troškova za traženu zamenu i obezbeđivanje

pomoći i tumačenja inostranom kolegi koji radi u Srbiji.

Sledeća kategorija propisa se takođe bavi kolegijalnošću među advokatima.

Umesto da želja za ovim odnosom utiče da propisi budu obavezni ili pak nešto što

advokat treba da radi, ova kategorija navodi zadatke za koje se preporučuje da budu

izvršeni. To obuhvata razmenu mišljenja i saznanja sa ostalim advokatima i nuđenje

profesionalne pomoći advokatima.


Slično Srbiji, i druge evropske države su uglavnom ćutljive po pitanju etičkih

dužnosti svojih advokata prema obavezama koje imaju u odnosu na treća lica. Kao i

sa mnogim drugim pitanjima, ophođenje prema ovom problemu je raznoliko u

različitim državama Evrope. Primer raznolikosti se može uočiti razmatranjem obrade

pitanja u CCBE, kao i bavljenje tim problemom u dve države ponaosob, u Italiji i

Francuskoj.


176


(i) CCBE

Na primer, CCBE ne postavlja posebne zahteve prema advokatima u pogledu

njihovog ophođenja prema trećim licima. U odnosu prema sudu, na primer, od

advokata se jednostavno zahteva da “pruža dužnu pažnju pravdenom sprovođenju

postupka”. Prema ovom nejasnom standardu, advokatima je zabranjeno da uspostave

kontakt sa sudijom bez obaveštavanja suprotne stranke. To je jasno dato kao primer,

međutim, u objašnjenju “standarda dužnog poštovanja” koje se nalazi u CCBE.

Konačno, to je jedini standard koji se pominje u CCBE. Ovaj standard se takođe

primenjuje na odnos advokata sa arbitrima i drugim osobama koje “makar i

privremeno, obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dužnosti.”

Što se tiče poslovnog odnosa advokata prema drugim advokatima, CCBE

poziva na kolegijalne odnose, ali tom odnosu ne treba udovoljavati žrtvovanjem

klijentovih interesa. CCBE takođe zahteva da se advokati iz država članica odnose na

uljudan način jedan prema drugom.

CCBE ne postavlja nikakve uslove u odnosu na ophođenje advokata prema

svedocima ili strankama koje nemaju zastupnika. U stvari, ovo je sve što se može naći

u CCBE a što se odnosi na obaveze advokata prema trećim licima.

(ii) Standardi u Francuskoj

Standardi u Francuskoj takođe pokazuju nedostatak detaljnih smernica u

većini oblasti. Dok CCBE ne pominje ophođenje prema suprotnoj stranki koja nema

zastupnika, suprotna stranka koja nema zastupnika je jedino treće lice prema kojem

francuski advokat ima obavezu bilo koje vrste, u skladu sa njihovim etičkim

propisima. Ponašanje prema sudu, drugim advokatima, itd. jednostavno nije

pomenuto.


177


Kada advokat želi da uspostavi prvi put kontakt sa potencijalnom suprotnom

strankom, njemu je dozvoljeno da to učini isključivo pismenim putem. To pismo mora

obavestiti stranku da ona ima pravo na advokata, da treba da dostavi ime svog

savetnika i informiše suprotnu stranku o prirodi zastupanja. Advokatu nije dozvoljeno

da preti ili nepravedno iskoristi svedoka. Ista pravila bi se primenjivala ukoliko

stranka kontaktira advokata telefonskim putem, ali advokatu nije dozvoljeno da

uspostavi kontakt sa suprotnom strankom drugačije osim putem pošte.

Kada jednom postupak otpočne, ukoliko suprotna stranka nije angažovala

zastupnika, advokatu je dozvoljeno da direktno upućuje formalna pitanja stranki i

odgovara direktno istoj.

(iii) Standardi u Italiji

Standardi u Italiji ne pominju bilo kakve obaveze prema suprotnoj stranki koja

nema zastupnika, ali razmatraju (mada na prilično nejasan način) obaveze advokata

prema drugim advokatima, svedocima, sudijama i drugim pravnicima.

U radu sa drugim advokatima, odnosi i lični kontakti se moraju zasnivati na

“iskrenosti i integritetu.” Slično kao u Francuskoj, dužnost uspostavljanja dobrog

odnosa sa drugim advokatima je obavezna sve dok ne predstavlja prepreku

sposobnosti dolične odbrane klijenta.

Italijanski advokati imaju obavezu sličnu onoj koju imaju njihove američke

kolege, kada su u pitanju svedoci na suđenju. Moraju izbegavati preterano korišćenje

pritiska i ne mogu direktno davati sugestije da bi obezbedili povoljne dokaze od

svedoka. Pravilo za sudije je prilično slično pravilu koje se odnosi na postupanje

prema kolegama advokatima. Prema sudijama se treba ophoditi uz odgovarajući nivo

“dostojanstvenosti i poštovanja koje je uslovljeno njihovim položajem.” Takođe,

osim u “posebnim” slučajevima razgovor sa sudijom, o predmetu koji je u toku i vodi


178


ga taj isti sudija, je takođe zabranjen izuzev ukoliko je prisutan i advokat koji zastupa

suprotnu stranku. Prema arbitrima i sudskim veštacima se takođe treba ophoditi

“iskreno i pošteno.”

Konačno, ponašanje prema drugim pravnicima, što uključuje i osoblje

sopstvene advokatske kancelarije, kao i ophođenje prema bilo kome s kim advokat

može stupiti u kontakt tokom obavljanja svoje profesije, zahteva od advokata uljudno,

kulturno postupanje, puno poštovanja prema toj osobi.


Američki standardi se mnogo više primenjuju na treća lica u odnosu na

standarde većine drugih država. Treća lica su stranci u odnosu između advokata i

klijenta. Oni mogu i ne moraju imati zastupnika. Takva treća lica su, na primer,

suprotne stranke, svedoci, porotnici i zainteresovane stranke koje nemaju zastupnika.

Dužnosti prema trećim licima predstavljaju ograničenja primarne obaveze koju

advokat duguje klijentu. Drugim rečima, one formiraju granice oko prihvatljivih

postupaka advokata, kojima on favorizuje klijenta.

(i) Svedoci

Granice sprečavanja nanošenja štete svedocima, naročito tokom istražnog

postupka, u SAD su postavljene široko i loše su definisane. Advokati ne smeju da

koriste “sredstva koja nemaju značajniju svrhu već da zbune, uspore ili opterete treće

lice, ili metode pribavljanja dokaza koje ugrožavaju zakonska prava tih lica.” Dok u

većini slučajeva ispitivanje optereti ili uspori svedoke, bitan cilj će poslužiti da se uz

pomoć ispitivanja: kompetentno pripreme za unapređenje pravovaljanog interesa

klijenta bilo putem spora, planiranja aktivnosti ili na oba načina. Samo ukoliko

korišćena sredstva nisu predviđena za unapređenje klijentovog pravovaljanog interesa,


179


već im je namena da uznemire, uspore, opterete ili zbune svedoka kao cilj sam po

sebi, tada će ispitivanje svedoka biti zabranjeno.

Osim toga, advokati se moraju pažljivo i pravično ophoditi prema osobama

koje nemaju zastupnika, uključujući svedoke. Metode istrage koje pokušavaju da

obezbede prednost time što advokat simulira nezainteresovanost za klijentov problem

su zabranjene. Advokatima nije dozvoljeno da ulaze u domove svedoka tvrdeći da su

čitači strujomera u cilju obezbeđivanja pristupa informacijama, niti mogu unajmiti

druga lica da to obave za njih.

Svedoci formalno ne “pripadaju” strankama. Kao ishod toga, advokatu su

ograničeni načini da drugoj strani onemogući pristup svedocima za koje postoji

mogućnost da su mu naklonjeni. Nedopustivo je, na primer, predložiti svedoku da se

sakrije, prikrije dokaze ili se opire razgovoru sa suprotnim strankama ili njihovim

savetnicima. Povodom poslednje navedene situacije, uz nekoliko izuzetaka, odluka na

kraju krajeva počiva na samom svedoku. Ukoliko se ne koriste formalna sredstva

istražnog postupka, svedok je slobodan da bude ili ne bude kooperativan u odnosu na

stranke u sporu, prema svom nahođenju.

(ii) Sud i njegovi porotnici

Tokom suđenja advokati iz Amerike su dužni da se pokoravaju nalozima suda

povodom svedočenja, i da se suzdrže od neprijatnog ponašanja prema svedocima.

Uglavnom se tako uznemiravanje javlja tokom unakrsnog ispitivanja svedoka; iako

unakrsno ispitivanje svedoka može biti napadno kada se za tim ukaže potreba, ono ne

sme dostići nivo nepotrebnog ponižavanja svedoka.

Kao što se može očekivati, advokatima je zabranjeno da pokušavaju da utiču

na službena lica i porotnike na nelegalan način. Međutim, Pravila idu jedan korak

dalje i takođe zabranjuju ex parte komunikaciju sa “porotnikom, budućim sudijom ili


180


drugim službenim licem” osim ako to nije “odobreno zakonom ili nalogom suda.”

Ceo tekst je opsežan i zabranjuje sve forme komunikacije, a u pogledu porotnika ta

pravila se energično primenjuju.

Pravilo je predviđeno ne samo za prevenciju namernog pokušaja nametanja

pristrasnosti ili predrasuda porotnicima već i za sprečavanje nedoličnog ponašanja i

mogućnosti ostvarivanja prednosti od strane jednog advokata na suđenju razvijanjem

prijateljskih odnosa i zbližavanjem sa porotnikom, kroz “nevinu” konverzaciju. U

teškoj situaciji kada se porotnik bezazleno obrati advokatu tokom pauze u postupku,

advokat ne treba da odgovori na porotnikovo obraćanje, komentar ili pitanje. Advokat

tada treba da obavesti savetnika suprotne stranke o tom događaju, obrati se sudiji u

prisustvu savetnika suprotne stranke i podnese sudiji izveštaj o tom događaju. Da bi se

izbegla grubosti advokata prema porotniku, sudija treba da obavesti porotnike (to je

obično podsetnik na obaveštenje koje je već dato) da je advokatima po dužnosti

zabranjeno da odgovaraju, čak i na najbezazlenije, na komentare ili pitanja porotnika.

Čak i nakon završetka postupka advokati ne mogu da uspostave kontak sa

porotnicima, koji bi se smatrao uznemiravanjem porotnika, osim ako to nije izričito

dozvoljen nekim drugim zakonom. Posebno se osuđuju kontakti u kojima advokat

izražava svoje nezadovoljstvo ispravnošću presude koju je donela porota.

(iii) Stranke koje nemaju zastupnika

Iako američkim advokatima nije zabranjena komunikacija sa osobama koje

nemaju pravnog zastupnika a koje nisu uključene u predmet njihovog klijenta, ono što

se može reći takvoj osobi je ograničeno. Advokati imaju kako afirmativnu obavezu

tako i dužnost razjašnjavanja, što se tiče uloge koju advokat ima u komunikaciji sa

osobom koja nema zastupnika. Advokat je pod afirmativnom obavezom da se uzdrži

od izjavljivanja ili nagoveštavanja da je advokat nezainteresovan za predmet u vezi sa


181


kojim komunicira. Bilo kakav pokušaj da se osoba koja nema zastupnika dovede u

zabludu u vezi sa advokatovim interesovanjem podvrgava advokata disciplinskim

merama. Kada advokat "razborito pretpostavi" da je osoba koja nema zastupnika

pogrešno protumačila zainteresovanost advokata za predmet, advokat je dužan da

uloži napor da pojasni svoju ulogu.

Američkim advokatima je zabranjeno davanje pravnih saveta osobama koje

nemaju zastupnika a sa kojima neizbežno dolaze u kontakt, uz jedan izuzetak.

Advokatima je dozvoljeno da savetuju osobe koje nemaju zastupnika da angažuju

savetnika.

Advokatima mora biti dopušteno da prikupljaju informacije od osoba koje

nemaju zastupnika. U protivnom se ne bi moglo komunicirati, povodom ispitivanja

činjenica, sa svedocima događaja kao i suprotnim strankama koje odluče da pokrenu

postupak bez pravnog savetnika. Model pravila 4.3 ne zabranjuje prikupljanje

činjenica pod uslovom da advokat to čini bez davanja saveta (osim saveta o

angažmanu savetnika) osobi koja nema zastupnika.

Kao i druge države kontinentalnog pravnog sistema, Japan ima nekoliko

pravila koja se odnose na ophođenje prema trećim licima, pored propisa koji

ohrabruju uljudnost među advokatima.


182



1 Advokat Ana zastupa čoveka koji je okrivljen za ubistvo. Nekoliko dana pre suđenja tužilac i Ana se sastaju i pregovaraju, pokušavajući da uspostave dogovor o optimalnom načinu izjašnjavanja okrivljenog. Tužilac kaže Ani da veruje da su dokazi protiv njenog klijenta toliko jaki da će porota ne samo da ga proglasi krivim, već će i odrediti smrtnu kaznu. Tužilac ubedi Anu da ima nepobitne dokaze i ona provizorno prihvata dogovor koji će njenog klijenta smestiti u zatvor tokom većeg dela njegovog života. Kasnije, pre sastanka sa kliijentom u cilju razmatranja njegovog mišljenja u vezi sa provizornom pogodbom, ona je još jednom razmatrala tužiočev predmet i našla velike praznine u tužiočevoj teoriji. Da li tužilac podleže disciplinskim merama zbog dovođenja Ane u zabludu u pogledu jačine njegovih dokaza?

2. Tokom pregovora advokat Jelić je ponekad sklon blagim preterivanjima. On

veruje da to čini stvari interesantnijim i da drugi advokati ne samo da očekuju takvo preterivanje već rade potpuno istu stvar. Tokom nedavnog sastanka povodom pregovora u vezi sa oštećenjem vozila, Jelić je preuveličavao istinu u nekoliko slučajeva. Rekao je da je njegov klijent tražio savet od sedam lekara, čija se mišljenja o ozbiljnosti povreda njegovog klijenta podudaraju, i rekao je da smatra da njegov klijent neće prihvatiti manje od 10.000 €. U stvari, Jelićev klijent je konsultovao samo dva lekara i on veoma dobro zna da bi njegov klijent bio veoma zadovoljan ukoliko dobije 5.000 €. Da li je Jelićeva taktika pregovaranja podložna disciplinskim merama?

3. Advokatov klijent želi da kupi skupo imanje na plaži ali bi želeo da dobije

nižu cenu od one koju nudi prodavac. Advokatov prijatelj odigra ulogu ispektora Organizacije za očuvanje okoline i kaže prodavcu da je susedno imanje kontaminirano i da njegovo imanje zbog toga može izgubiti na vrednosti. Prodavac brzo reaguje i, umesto da proda imanje advokatovom klijentu, nalazi treće lice koje plaća punu cenu. Prodavac, prema tome, nije pretrpeo štetu od lažnog izveštaja Organizacije za očuvanje okoline. Da li bi advokat trebalo da podleže disciplinskim merama?

4. Muž i žena su uključeni u razvučen brakorazvodni postupak, bez kraja na

vidiku. Ženin advokat razmatra postupak sa svojim klijentom. Ženin advokat je zabrinut jer smatra da bi muž bio voljan da postigne sporazum, bez stalnog pritiska od strane njegovog advokata koji mu sugeriše da “ne popušta”. Ženin advokat takođe izjavi da bi ljudi ponekad postizali sporazume mnogo lakše bez tako ogorčenih uticaja.

Nakon razmišljanja o izjavama svog advokata, žena stupi u kontakt sa svojim mužem da bi pokušala da postigne sporazum, bez prisustva njihovih advokata. Da li ženin advokat podleže disciplinskim merama?

5. Nakon jednog ogorčenog razvoda, nastavlja se između bivših supružnika

bitka oko starateljstva. Muž namerava da mu njegova devojka bude glavni svedok, i da svedoči o svim ispadima koje je njegova žena imala u prošlosti, a kojima je ova prisustvovala. Nakon davanja iskaza od strane devojke advokat bivše žene primećuje nekoliko zbunjujućih stvari i poziva devojku, da bi ih razjasnili. Da li advokat bivše žene podleže disciplinskim merama?


183


6. Advokat zastupa čoveka povodom slučaja okliznuća i pada, koji se odigrao u

lokalnom baru. Jedne večeri advokat odlazi u bar i seda sa nekoliko stalnih gostiju, konobaricom i barmenom. U toku razgovora advokat im postavlja pitanja o tome da li kelnerica često prosipa pivo i tako pod postaje klizav, itd. On se ne predstavlja kao advokat, niti afirmativno laže i daje neki drugi razlog za svoju radoznalost. Da li advokat podleže disciplinskim merama?


184


2. REKLAMIRANJE I NAČINI PRIVLAČENJA KLIJENATA

Klijent mora na neki način da sazna o vrstama usluga koje određeni advokat

pruža, kako bi odlučio da ga angažuje u svom predmetu. U mnogim slučajevima, po

neka reč ili preporuka bivših klijenata će poslužiti toj svrsi. Advokati, koji kao svoje

klijente zastupaju institucije, poput banki i osiguravajućih društava, su u velikom

broju slučajeva svoje klijente »našli« na raznim društvenim događanjima po

klubovima. U šali se kaže da se takvi advokati reklamiraju na terenima za golf. Ostali

advokati, čiji su klijenti obični ljudi, ne mogu na taj način da nađu svoje klijente i

obrnuto, obični ljudi ne mogu na taj način da dođu do advokata koji će ih zastupati.

Za ovakve advokate i klijente, oslanjanje na reklame, koje su u početku imale formu

novinskih oglasa dok se sada po negde pojavljuju TV reklame, bilbordi ili oglasi u

telefonskim imenicima, predstavlja neophodan element za uspostavljanje odnosa


I reklamiranje i privlačenje klijenata predstavljaju aktivnosti dolaženja do

klijenata, ali ova dva pojma se međusobno razlikuju. Dok se »reklamiranje« obično

odnosi na opšte širenje informacija o pravnim uslugama koje nije usmereno na

određenu ciljnu grupu ili pojedince, »privlačenje klijenata« odnosi se na direktniji,

ciljani kontakt i usmereno je na jednog ili nekoliko potencijalnih klijenata. Kako

reklama postaje tehnički sve razvijenija, ciljajući pojedince za koje postoji mogućnost

da će im biti potrebna pravna usluga, razlika između ove dve metode postaje sve

manja i nejasnija.

Svuda, pa čak i u SAD gde je većina načina reklamiranja advokata dozvoljena,

postoji profesionalno negodovanje zbog reklamiranja advokata. Smatra se da to spušta

profesiju na nivo puke trgovine; da svodi profesiju na običan biznis koji se završava

uz pomoć slogana i džinglova koji se lako pamte. Drugi, međutim, smatraju


185


reklamiranje advokata pohvalnim jer se time omogućava da su advokatske usluge

dostupne većem broju ljudi svih društvenih klasa i položaja. Smatra se da bi bez

reklamiranja advokata opstala tradicija da advokati samo rade za moćne a ne za

obične ljude. Smatra se da reklamiranje advokata omogućava da zakon i njegove

vrednosti dopru do običnih ljudi.

A. Pravila u Srbiji

Statut Advokatske komore Srbije razlikuje dve vrste povrede dužnosti

advokata: one koje zaslužuju novčanu kaznu ili meru brisanja iz imenika advokata

(tzv. teže povrede dužnosti ili disciplinski prestupi) i one koje su kažnjive samo

novčano (tzv. lakše povrede dužnosti ili disciplinske neurednosti).

Isti dokument, u članu 124. navodi da je teška povreda dužnosti “davanje

izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje

ličnosti.”

Reklamiranje advokata u Srbiji je veoma ograničeno. Kodeks profesionalne

etike advokata u osmom odeljku reguliše zabranu reklamiranja advokata. Član 38.

Kodeksa taksativno određuje koje se situacije smatraju nuđenjem usluga i sticanjem

klijenta na nečastan i nedopušten način. Advokati ne smeju da ističu, dele ili u javnim

glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporučuje

svoje usluge i svoju kancelariju, da daju svoje posetnice potencijalnim strankama, ili

da javno istupaju sa svrhom da preporuče svoju pravničku umešnost i stručnost da bi

privukli klijente. Osim toga, zabranjeno je pružanje pravnih saveta u javnim glasilima,

na javnim skupovima ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. Takođe,

advokatima nije dozvoljeno da budu uvršteni u imenike, adresare, kataloge, vodiče i

slične priručnike kao izabrani advokati ili u okviru grupe izabranih advokata, niti da


186


potpomažu štampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji isključivo služe

kao informacija u međunarodnom pravnom prometu. Ukratko, reklamiranje advokata

smatra se veoma sumnjivom aktivnošću koja je veoma ograničena.

Jedini izuzetak koji postoji u praksi u Srbiji, iako taj izuzetak nije eksplicitno

pomenut u Kodeksu, predstavlja imenik advokata koji objavljuje Advokatska komora

Srbije. Ovkavi imenici se mogu kupiti u svakoj knjižari. Oni sadrže kontakt

informacije (broj telefona i adresu) svih advokata članova određene komore. Ovi

imenici su dozvoljeni jer se smatraju dopunskim izvorom za rad i informisanje i sudija

i advokata, i zbog te namene ne smatraju se nelegalnim reklamiranjem.

Advokatska komora Beograda se u praksi susrela sa pitanjem da li se

reklamiranje putem internet stranica smatra nepoštenim i nelegalnim. Iako Kodeks

profesionalne etike advokata ne zabranjuje eksplicitno ovakav vid reklamiranja,

Advokatska komora Beograda je u konkretnom slučaju zauzela stanovište da je takvo

reklamiranje protivzakonito. To stanovište je obrazloženo činjenicom da tvorci

Kodeksa nisu imali u vidu takav oblik reklamiranja u trenutku sastavljanja Kodeksa

odn. da se praksa reklamiranja posredstvom interneta razvila poslednjih godina.

B. Evropska pravila

Pojedine evropske države kontrolišu prirodu i obim reklamiranja advokata.

Kodeks CCBE ne definiše koja je vrsta reklamiranja prihvatljiva u određenoj državi,

već samo naglašava da advokati treba da se pridržavaju pravila države domaćina.

Pravila veoma variraju od jedne države do druge. Zbog raznolikosti rešenja, priložena

je sledeća tabela:


187


DRŽAVA USLOVI ZA REKLAMU

PRIHVATLJIVI NAČINI

KOMPARATIVNI PUBLICITET

PRIVLAČENJE KLIJENATA

FRANCUSKA

Istinita, sa dostojanstvom i ukusom - bez identifikacije posebnog klijenta

Brošure, oglasi, telefonski imenici, objekti za reklamiranje, sponzorstva ili pravnički skupovi, seminari

Nije dozvoljen Zabranjeno je približavanje pojedinačnim klijentima

ITALIJA

Poštena, uz poštovanje dostojanstva, ukusa i diskretnosti

Brošure, memorandumi, imenici (profesionalni, telefonski)

Nije pomenut Strogo zabranjeno

ŠPANIJA

Lojalna, istinita, uz poštovanje dostojanstva. Ne sme da otkriva tajne, kompromituje nezavisnost advokata, ili obećava rezultate koji ne zavise od advokata

Nisu pomenuti Zabranjen Zabranjeno, bilo direktno ili indirektno.

NEMAČKA

Navode do 5 oblasti interesovanja (pod uslovom da advokat ima 2 godine iskustva). Stopa uspešnosti nije dozvoljena

Novine, informativna pisma, brošure

Nije pomenut Nije pomenuto

ŠVEDSKA

Koja sadrži činjenice i ne diskredituje komoru

Nisu pomenuti Ne smete da kažete da ste bolji/jeftiniji od drugih

Nije pomenuto

NORVEŠKA Koja sadrži činjenice i ne obmanjuje

Nisu pomenuti Sve informacije moraju biti objektivne

Nije pomenuto


188


ENGLESKA I VELS

Advokati: Tačna je i ne obmanjuje

Pravni savetnici: ne obmanjuje i ima jasno naznačene cene

Pravni savetnici: Vrste usluga i slučajevi koji su rađeni (uz saglasnost klijenta)

Advokati: Nema direktnih poređenja

Pravni savetnici: Nema neodobrenih telefonskih poziva i poseta

ŠKOTSKA Pristojna, koja nije klevetnička

Nisu pomenuti

Zabranjeno poređenje honorara ili isticanje superiornosti

Nije dozvoljeno nametljivo mamiti klijente

SEVERNA IRSKA

Advokati: Nije dozvoljeno reklamiranje

Pravni savetnici: Reklame ne obmanjuju i ne navode honorare. Klijenti se mogu identifikovati uz njihov pristanak .

Bilo koji medij (posebno štampani i elektronski)

Osim što se ne mogu objaviti, honorari se ne smeju ni porediti sa drugima

Nije pomenuto

ESTONIJA

Zabranjeno je reklamiranje radi »ličnog publiciteta«

“Lični publicitet” ne obuhvata ime, oblast, lokaciju i radno vreme

Isticanje superiornosti advokata nad drugima smatra se »ličnim publicitetom«

Nije pomenuto

RUMUNIJA Urađena dostojanstveno

Otvaranje ili promena adrese kancelarije, glavne oblasti rada u stručnim časopisima

Nije pomenut, ali nije obuhvaćen u koloni 2

Nije pomenuto


189


JERMENIJA Istinita i ne obmanjuje

Novine, televizija, elektronska komunikacija.


POLJSKA

Sve što se uklapa u obalsti pomenute u koloni 2

Otvaranje kancelarije, promena adrese imena i oblasti rada


Ne može biti nepravedna, zasnovana na nečemu što nisu činjenice, urađena sa lošim ukusom ili neprikladna

Nema reklama na bilbordima, televiziji ili radiju. Dnevni štampani oglasi dozvoljeni su samo za otvaranje ili promenu adrese kancelarije

Svi oblici zabranjeni Nije pomenuto SLOVAČKA

Reklamiranje je zabranjeno

Samo napomena o otvaranju ili promeni adrese kancelarije

Nije posebno pomenuto, ali reklamiranje je zabranjeno

Posebno zabranjeno. HRVATSKA

C) Pravila u SAD-u i u drugim državama

Ograničenja metoda privlačenja klijenata predstavljala su jedan od značajnijih

izvora tenzije nastale između populističkih i elitistčkih pravaca tokom istorije

advokatske profesije u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedna od prvih mera

organizovane advokatske komore bila je nametanje ograničenja reklamiranju

advokata. Reklamiranje se smatralo (i još uvek se donekle smatra) nedoličnim, iako je

generacijama zabrana reklamiranja propisana od strane komore imala anti-

konkurentski i anti-potrošački efekat. Čak i nedavno propisana ograničenja, kao što su

ona u Modelu Kodeksa čiji je nacrt sačinjen 1969. godine izgledaju daleka u odnosu

na modernu praksu, jer su proglašena neustavnim na osnovu odredbi Prvog


190


amandmana o slobodi govora. Iako su kao razlozi za uvođenje prvobitnih ograničenja

navođeni dobar ukus, profesionalnost i zaštita klijenata, Advokatska komora Amerike

je uvela ova ograničenja u vreme kada je njeno članstvo i uprava, iz različitih razloga,

bilo sačinjeno od velikih advokatskih firmi čiji su klijenti bile isključivo kompanije.

Ovi klijenti-kompanije su sve češće bili tuženi od strane žrtava nesrećnih slučajeva, o

koje su se otimali jeftini, gradski advokati, uglavnom pripadnici etničkih manjina. S

obzirom da su ograničenja reklamiranja advokata u dobroj meri uticala na smanjivanje

mogućnosti pokretanja sudskih postupaka protiv kompanija, moglo bi se zaključiti da

motivi Komore nisu bili isključivo profesionalne prirode.

Termin „pridobijanje klijenata” predstavlja širok opis aktivnosti reklamiranja i

privlačenja klijenata koje ne obuhvataju samo televizijske reklame, oglase u žutoj

štampi i jurnjavu za ambulantnim kolima u potrazi za potencijalnim klijentima, već i

marketinške prezentacije koje velike advokatske kancelarije preduzimaju da bi

privukle nove klijente. Iako je manje verovatno da će opasnosti od ovih aktivnosti

usmerenih na pridobijanje klijenata, imati uticaja na neku visoko razvijenu

multinacionalnu kompaniju nego na žrtvu saobraćajnog udesa, ova ograničenja se,

barem u teorijskom smislu, odnose na sve vrste advokata koji pokušavaju da pridobiju

razne vrste klijenata. Termin „pridobijanje klijenata” takođe se koristi i zato što su

nekadašnje razlike između termina reklamiranje i privlačenje klijenata počele da

nestaju. „Reklamiranje” se obično odnosi na opštu distribuciju informacija u vezi sa

pravnim uslugama, koje nisu usmerene na nekog određenog pojedinaca ili grupu.

„Privlačenje klijenata” obično se odnosi na direktiji, ciljani kontakt sa jednim ili

nekoliko pojedinačnih potencijalnih klijenata. Kako reklama postaje tehnički sve

razvijenija i sammim tim sve prefinjenija, ciljajući pojedince za koje postoji

mogućnost da će im biti potrebna pravna usluga, razlika između ove dve metode


191


postaje sve manja i nejasnija. Da li bi trebalo pismo koje opisuje advokativu hrabrost

u borbi protiv zaplene imovine, i koje se šalje svakome čija se imovina oduzima,

smatrati reklamiranjem ili privlačenjem klijenata? Zbog uticaja Prvog amandmana,

koji se odnosi na slobodu govora, odgovor na ovo pitanje je danas manje važan nego

što bi bio pre dvadeset godina. Bez obzira da li se radi o reklamiranju ili privlačenju

klijenata, kao jedino relevantno pitanje se nameće da li je aktivnost pridobijanja

klijenta lažna, obmanjujuća ili prisilna, i usled toga ne uživa zaštitu koju pruža Prvi

amandman.

Nasuprot ranije usvojenim ograničenjima Advokatske komore SAD-a u vezi

sa pridobijanjem klijenata, Model pravila predstavljaju kratak pregled važećih pravila

iz ove oblasti. Iako ostaje veliki broj nerešenih pitanja, moglo bi se ukratko reći da

advokat može da koristi bilo koji oblik pridobijanja klijenata, osim ličnog kontakta ili

telefonskog razgovora, pod uslovom da ta aktivnost nije lažna, obmanjujuća ili

prisilna. Smatra se da kod pridobijanja klijenata ličnim kontaktom ili telefonskim

razgovorom postoji velika mogućnost da budu prisilni i teški za procenu zbog

nemogućnosti dokazivanja, da su usled toga zabranjeni. Postoje mišljenja da

privlačenje klijenata ličnim kontaktom pre treba ohrabrivati nego zabranjivati, zbog

toga što je žrtvama udesa posebno potrebna advokatska zaštita, na primer od

procenitelja štete osiguravajućih društava kojima nije profesionalno zabranjeno da

pored bolesničkog kreveta žrtve dobiju oslobađanje od odgovornosti u korist

osiguravajućeg društva. Postoji važno ograničenje u vezi sa privlačenjem klijenata

ličnim kontaktom. Ono je zabranjeno samo u slučaju da je »motiv advokata za takvu

aktivnost lična novčana dobit«. To znači da, osim kada je advokat motivisan

novčanom dobiti, ostaju samo ograničenja u vezi sa lažnim, obmanjujućim ili

prisilnim privlačenjem klijenata. Šta će se tačno okvalifikovati kao lažno,


192


obmanjujuće ili prisilno određuje se od slučaja do slučaja, ali izgleda da je Prvi

amandman bio dovoljan da se dalja ograničenja svedu na manju meru. Evo nekih

primera šta se u određenim slučajevima smatralo lažnim, obmanjujućim ili prisilnim:

• Izjava da honorar neće biti naplaćen ukoliko klijent ne dobije naknadu je obmanjuća ukoliko advokat ne obavesti klijenta da će njega teretiti snošenje troškova postupka u slučaju da izgubi parnicu.

• Natpis velikim slovima da je advokat član Komore Vrhovnog suda

SAD može da bude obmanjujući jer na taj način se prenaglašava mala važnost takvog članstva.

• Televizijska reklama koja prikazuje advokata u sudnici kako drži

završnu reč može da bude obmanjujuća ako ni jedan advokat iz te kancelarije nije nikada učestvovao u sudskom postupku.

• Bilbord koji prikazuje boginju pravde sa vagom koja preteže na jednu

stranu i rečima »Neka vaga pretegne u vašu korist« je obmanjujući jer čitaocu daje utisak da advokati mogu nedolično da utiču na sud u korist klijenta.

• Pismo poslato porodici poginulog u avionskoj nesreći na dan kada je

objavljen identitet žrtve, i kojim se porodica poziva da angažuje advokata da bi pokrenula tužbu protiv avio kompanije, smatra se prisilnim zbog vremena kada je pismo poslato.

U Japanu, članovi 10.-13. Kodeksa bave se začkoljicama »pridobijanja

klijenata«. Reklamiranje je dozvoljeno »ukoliko ne degradira dostojanjstvo

advokature«. Privlačenje klijenata je posebno zabranjeno, kao i pokretanje parnice na

način koji bi »naneo štetu« ugledu advokature. Usluge prosleđivanja predmeta su

posebno zabranjene- ne samo da je zabranjeno proslediti predmet nekom drugom, već

i takav predmet primiti. Takođe je zabranjeno bilo kome davati nadoknadu za

prosleđen predmet.

Kasnije se u članovima koji se odnose na reklamiranje ono tretira na isti način

kao u Kodeksu. U članu 29.2, kaže se da „advokat može da reklamira svoju praksu,

pod uslovom da to ne radi na način suprotan od pravila, propisa i statuta predviđenih

od strane udruženja”. U stvari, najveći teret reklamiranja nije na advokatu i


193


ograničenjima, već na Advokatskoj komori i promovisanju. Član 29.3. kaže da

nacionalna i lokalna Advokatska komora imaju obavezu da daju »širok publicitet«

praksi advokata, advokatskoj profesiji ili bilo kojoj informaciji koja je neophodna da

bi javnost tražila usluge advokata.


194



1. Pretpostavimo da ste zaposleni u maloj, privatnoj advokatskoj kancelariji u kojoj se advokati bave različitim oblastima prava. Dok se jedni bave krivicom, drugi rade prenos imovine. Napravite jednostavnu, zakonski dozvoljenu reklamu kancelarije za telefonski imenik. Formulišite je na način da bude u saglasnosti za zakonskim odredbama u jednoj zemlji. Zatim je izmenite u cilju prilagođavanja zakonskoj regulativi neke druge zemlje.

2. Advokat Đorđe nalazio se u hodniku suda kada je ugledao zbunjenu i umornu

ženu s uplakanom bebom u naručju. Shvativši da je u nevolji, Đorđe joj je ponudio pomoć. Pokazala mu je sudski poziv i tužbu na koju je rok za odgovor isticao baš tog dana, a u kojoj se tražilo donošenje presude kojom se nalaže isplata duga u iznosu od 2500 dinara, a po osnovu ugovora o kupovini frižidera i na lošem srpskom jeziku ga upitala šta da radi. Đorđe, čija je majka Romkinja, prepoznao je njen maternji jezik i odgovorio joj na romskom, na šta se ona nasmešila. Nakon toga Đorđe joj je objasnio šta je tužba i ponudio joj da je zastupa i da umesto nje sastavi odgovor na tužbu, što je ona oduševljeno prihvatila. Nakon toga su otišli u njegovu kancelariju gde je on pripremio odgovor na tužbu, koji je istog dana i podneo, a ona se saglasila da će mu za ovu uslugu platiti iznos od 400 dinara, što je znatno manji iznos od onog koji Đorđe obično naplaćuje.

Da li bi Đorđe trebalo da podleže disciplinskim merama za kršenje pravila o privlačenju klijenata? Kakvo zlo se izbegava zabranom takvog ponašanja? Da li ima nečeg pozitivnog u ovoj zabrani?

3. Rad u grupi. Pripremite sa kolegama debatu na temu: da li reklamiranje

advokata umanjuje dostojanstvo profesije ili je to častan način približavanja usluga advokata onim ljudima koji ne spadaju u krug moćnih ili elite?

4. Advokat je u lokalnim novinama objavio oglas za prijem advokatskog

pripravnika koji je zauzeo pola strane, sa opisom svoje advokatske kancelarije i uslugama koje nudi. Da li i ovakav postupak predstavlja kršenje te zabrane?


195



196

Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature

Nedelja 10

Dužnost čuvanja ugleda advokature


197


1. OGRANIČENJA ZASTUPANJA

U oblasti ograničenja zastupanja, koja se odnose na prikupljanje i prezentaciju

materijala pred sudom, ovlašćenja advokata mogu se veoma razlikovati od države do

države. Ova razlika je direktan rezultat razlike u podeli dužnosti i odgovornosti između

sudija i advokata u sistemima kontinentalnog prava i anglosaksonskog prava. Advokat

u anglosaksonskom pravnom sistemu, kada su u pitanju ograničenja zakona o iznošenju

dokaza i sudskom postupku, odgovoran je za prikupljanje i iznošenje dokaza pred

sudom. U takvim sistemima, stranke u sporu, a ne sud, odlučuju o tome koji su dokazi

najbolji za njihov predmet, kao i o tome u kom obliku će se ti dokazi iznositi (svedoci

ili dokumenti i tako dalje). Nasuprot tome, u kontinentalnim pravnim sistemima, sudija

odlučuje u ovakvim slučajevima, a advokati daju predloge koji će svedoci svedočiti i

koja će im se pitanja postavljati i o čemu će se govoriti.

Ova fundamentalna razlika u ulogama sudija i advokata ima brojne posledice

kada je u pitanju ponašanje advokata. Svuda advokati moraju biti iskreni u svom

obraćanju sudu, ali advokati koji rade u anglosaksonskom pravnom sistemu više se

obraćaju sudu i više od svojih kolega u kontinentalnim pravnim sistemima kontrolišu

iznošenje dokaza. Ovo advokatima u anglosaksonskom pravnom sistemu daje mnogo

više prilike da budu iskreni ili neiskreni. U kontinentalnim pravnim sistemima, pravila

ponašanja advokata nameću advokatima mnogo više posebnih obaveza u vezi sa

njihovim aktivnostima u sudnici. Osim toga, pošto proces prikupljanja dokaza

kontrolišu advokati u anglosaksonskim pravnim sistemima, advokati međusobno imaju

mnogo više interakcije nego što je to slučaj sa kontinentalnim pravnim sistemima. Zato

pravila ponašanja advokata u anglosaksonskom pravnom sistemu mnogo više govore o

interakciji između advokata, između advokata i svedoka i između advokata i suprotne

strane.


198


Jedna od osnovnih osobina koju advokat mora da ima je pouzadnost. Klijent

mora biti u stanju da veruje svom advokatu da bi imao što efikasnije zastupanje. Sudovi

moraju da veruju advokatima da bi sistem funkcionisao. Zato je obmanjivanje suda ili

dozvoljavanje ili pomaganje klijentu da to radi svuda zabranjeno.

Advokati u kontinentalnom pravnom sistemu mnogo više su ograničeni u

postupku. Postoje ograničenja u razgovoru sa svedocima i postavljanju pitanja tokom

postupka. Ali ako se ova ograničenja zanemare, advokati u kontinentalnim pravnim

sistemima ništa manje ne žele da dobiju slučaj od advokata u anglosaksonskom

pravnom sistemu. Prilike za snažno, previše revnosno zastupanje možda su ograničenije

za advokate u kontinentalnom pravnom sistemu, ali sklonost da se postojeća prilika

iskoristi sigurno nije manja.

U anglosaksonskim pravnim sistemima preovlađuje mišljenje da su advokati

izuzetno revnosni i vatreni. Nije tačno ni za jedan sistem da je advokat spreman da se

probija bez ikakvih obzira ili granica prema interesima suprotne stranke. Ukoliko bi

Lord Brougham sledio interese svog klijenta tako što bi prezentovao lažne dokaze,

davao izjave koje su pravno ili faktički beznačajne ili se upleo u nezakonito ponašanje

kao što je podmićivanje osoba koje donose odluke, on bi nesumnjivo prekršio etičke

norme.


Advokati u Srbiji su odgovorni za poboljšanje pravnog sistema i očuvanje

pravde. Član 20. Kodeksa navodi da pri obavljanju advokatske profesije, u drugim

javnim aktivnostima i u privatnom životu, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti,

advokat je dužan da čuva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi

opštoj i pravničkoj kulturi. U cilju očuvanja svog ličnog ugleda i ugleda advokature,


199


advokat ne sme da ulazi ni u kakve poslovne veze sa nadripisarima. Osim toga, svaki

slučaj nadripisarstva, u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim

dokazima, advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori.

Kao i u nekim drugim sistemima kontinentalnog prava, advokati ne smeju da

razgovaraju sa svedocima izvan sudnice i imaju obavezu da koriste samo dopuštena

sredstva u borbi za interese klijenta. Naime, član 34. Kodeksa profesionalne etike

advokata nalaže da advokati smeju da koriste samo dopuštena i časna sredstva, kao i da

se uzdrže od od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da

mogu biti predložene za svedoke, a ukoliko do takvog razgovora ipak dođe, advokat ne

sme na bilo koji način da utiče, pa čak ni da ostavlja utisak da želi da utiče, na znanje,

savest i volju svedoka, da kod ovoga izaziva strah, naklonost ili odbojnost prema

učesnicima u postupku i da pobuđuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i

dužnosti da se govori istina.

Zakon o parničnom postupku i Zakon o krivičnom postupku nameću neka

ograničenja advokatima u cilju zaštite svedoka i stranaka u postupku. Član 303. Zakona

o parničnom postupku nalaže da kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog

svedoka, veštaka ili stranke, članovi veća, stranka i njen zastupnik ili punomoćnik

mogu im neposredno postavljati pitanja. Sud će zabraniti stranci postavljanje određenog

pitanja ili će zabraniti odgovor na postavljeno pitanje, ako je već u pitanju sadržano

kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet.

Prema članu 108. a u vezi sa članom 109. Zakona o krivičnom postupku, kada

advokati ili drugi učesnici u postupku ispituju svedoke ili druge stranke, nije im

dozvoljeno da ih vređaju ili na bilo koji način napadaju, ili će u suprotnom biti javno

upozoreni ili novčano kažnjeni.


200


Slično pravnim sistemima u Evropi i SAD-u, zakon u Srbiji zabranjuje ex parte

komunikaciju sa sudijama i drugim službenim licima. Na primer, član 142.3 Kodeksa

profesionalne etike advokata zabranjuje advokatu da pred klijentom, suprotnom

strankom ili njenim zastupnikom, uoči rasprave ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan,

ili se, posle završetka rasprave, u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica. Takođe je

zabranjeno da lične prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa

vlasti ispoljava pred klijentom, suprotnom strankom i njenim zastupnikom, ili da pred

ovim licima stvara privid takvih odnosa (videti, član 142. stav 2. Kodeksa profesionalne

etike advokata). Dalje, suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat utiče na tok

postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima, tako što se

obraća ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlučivanje, ili na

drugi način čini ili podstiče nedozvoljene pritiske (videti, član 142. stav 1. Kodeksa).

Što se tiče komunikacije sa suprotnom stranom, član 120.9 nalaže advokatu da

ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog

advokata, osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje. Advokat je

takođe dužan da o službenom kontaktu, koji je na bilo kakav način ostvario sa

suprotnom strankom, bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa.

U Odeljku 124.2 Statuta Advokatske komore Srbije navodi se da je nesavesno i

neblagovremeno zastupanje klijenta teška povreda dužnosti advokata. Advokati moraju

biti iskreni pred sudom. Član 124.8 propisuje da davanje netačnih podataka kojima se

organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka takođe predstavlja tešku

povredu dužnosti. Kao što je advokatima u EU i SAD-u zabranjeno da svesno daju

pogrešne ili obmanjujuće informacije sudu, Kodeks profesionalne etike advokata u

Srbiji predviđa u članu 142. stav 6. da je protivno Kodeksu ukoliko advokat pribegava

procesnim zloupotrebama, a naročito iznošenju neistinitih podataka i dokaza.


201



CCBE takođe ima pravila koja se odnose na iskrenost advokata pred sudom.

Pravilo 4.4 o Pogrešnim i obmanjujućim informacijama kaže: Advokat ne sme nikada

svesno da daje sudu pogrešne ili obmanjujuće informacije.

Iskrenost prema sudu takođe obuhvata neispuštanje ključnih činjenica. Sud ima

pravo da dobije iskrenu izjavu o činjenicama od advokata,... a ne preteranu,

samodovoljnu viziju, .... ili ispuštanje ključnih činjenica. Kada sud shvati da se ne može

osloniti na iskreno ponašanje advokata, advokat gubi svoj uticaj pred sudom i zato

nanosi štetu svom klijentu.

Pouzdanost je jedna od najvažnijih osobina koju advokat mora da ima u bilo

kom pravnom sistemu.

Advokati mogu da se suoče sa disciplinskom odgovornošću i sankcijama ako u

parnici zagovaraju neozbiljne i isprazne stavove. CCBE ukazuje da su isprazni stavovi

štetni za osećaj zajedništva advokatske struke. Pravilo 5.1 navodi:

„Osećaj zajedništva advokatske struke traži odnos poverenja i saradnje među advokatima, a na dobrobit njihovih klijenata, radi izbegavanja nepotrebnog parničenja ili nekog drugog ponašanja štetnog po ugled struke. Međutim, nikako nije opravdano interese struke suprostaviti interesima klijenta.“

CCBE se fokusira na reputaciju advokatske profesije i regulisanje onoga što

može naneti štetu. Statut Advokatske komore Srbije, u članu 124. (2), „nesavesno i

neblagovremeno zastupanje” smatra teškom povredom dužnosti advokata. Isprazne

izjave doprinose slabljenju reputacije advokata i smanjuju efikasnost pravnog sistema.

Advokatima je zabranjeno da utiču na službena lica i porotnike koristeći

nedozvoljena sredstva. Ovo pravilo sprečava da jedan advokat privatno komunicira sa


202


sudijom bez prisustva drugog advokata. Takođe, sprečava nedoličnost i subjektivnost

prema jednom advokatu. Odeljak 4.2 u CCBE odnosi se na Pravedno vođenje postupka:

Advokat mora uvek da obrati dužnu pažnju na pravedno vođenje postupka. Ne

sme, na primer, da stupi u kontakt sa sudijom a prethodno ne obavesti advokata

suprotne strane, ili da podnosi dokaze, beleške ili dokumenta sudiji, a da ih na vreme ne

dostavi advokatu suprotne strane, osim ukoliko takvi koraci nisu dopušteni na osnovu

važećih pravila o vođenju postupka. Advokat ne sme da obelodani ili podnosi predlog

sudu za poravnanje predmeta koji dolazi od suprotne strane ili njenog advokata, bez

izričite saglasnosti advokata suprotne strane.

C. Standardi u SAD i drugim državama

Vodi se intenzivna debata u vezi sa odgovarajućom ravnotežom između

dužnosti advokata prema svom klijentu i dužnosti prema trećim licima i društvu.

Advokat bi trebalo da bude revnostan u korist svog klijenta, ali ipak mora da se ponaša

u skladu sa zakonom. Potpuna i iskrena posvećenost predmetu svog klijenta predstavlja

suštinu advokatske profesije u anglosaksonskom pravnom sistemu.

Pritisak revnosnog zastupanja ponovo je probudio stavove da advokatima

nedostaje uljudnost u ophođenju jednih prema drugima. Uveravanja i obećanja

advokata da će izbegavati nepotrebno svadljivo ophođenje postali su popularni u

advokatskim komorama kao potencijalni lek za neuljudnost.

Ista pravila o iskrenosti (ili otvorenosti) prema sudu važe u SAD-u. Model

pravila 3.3 (a) (1) navodi da:

„Advokat ne sme svesno lažno da navodi činjenice ili zakone pred tribunalom ili da propusti da ispravi lažne navode činjenica ili zakona koje je prethodno dao tribunalu.“


203


U SAD se primenjuju ista pravila ex parte kominikacije sa sudijama koja

postoje i u EU. Nepristrasnost sudije u anglosaksonskom pravnom sistemu je ugrožena

ako jedna strana ima priliku da kaže sudiji nešto o predmetu a da druga strana nije u

mogućnosti da predstavi suprotnu verziju. Zato je takva ex-parte komunikacija

zabranjena, ”osim ukoliko nije dozvoljena zakonom ili nalogom suda«. Međutim,

Modeli pravila idu i dalje, i takođe zabranjuju ex parte komunikaciju sa »porotnikom,

budućim porotnikom ili drugim službenim licem«, osim ukoliko to nije »dozvoljeno

zakonom ili nalogom suda”. Tekst je opširan i zabranjuje sve vrste komunikacije, a što

se tiče porotnika, pravilo se vrlo energično sprovodi.

Advokati raspravljaju o zakonu sa sudijama i o činjeničnom stanju i sa sudijama

i sa porotnicima. Uloga advokata u raspravi i ograničenja kodeksa etike ponekad

stvaraju neobične situacije. Advokati u SAD su veoma revnosni u zastupanju svojih

klijenata, ali postoje ograničenja u vezi sa tim šta se može reći porotnicima, što

obuhvata i to da advokat ne može porotnicima da iznese svoje lično mišljenje o

predmetu.

Jedno od osnovnih pravila advokature je da advokat mora da ubedi porotu i sud

da veruje u predmet svog klijenta, ali mu je zabranjeno da iznosi svoje lično mišljenje u

vezi sa činjenicama u predmetu. Bilo bi nedolično da advokat u sudu izjavi nešto tipa:

„Imao sam mnogo klijenata koji su bili nekada u situaciji u kojoj se trenutno nalazi

gospodin Smit, i znam kada govore istinu. I verujem da gospodin Smit govori istinu”.

Možda bi se postigao isti efekat kad bi se nabrojali razlozi zašto gospodin Smit neće da

laže, najubedljivijim, najiskrenijim tonom. Vaš cilj kao advokata je da ubedite porotu

da verujete u svog klijenta a da to ne kažete eksplicitno. Na primer, bilo je nedolično od

tužioca u predmetu SAD protiv Modica, 663 F.2d 1173, 1178 (2d Cir. 1981) da

garantuje za svedoka: „Kažem vam da je gospodin Amata u delu svog izlaganja bio


204


veoma iskreni svedok... Ali nisam ovde da bih vam pričao da je gospodin Amata vaš

najuzorniji građanin. Ovde sam da bih vam rekao da je svedočenje gospodina Amate u

vezi sa dokazima u ovom predmetu iskreno”.

Odgovornost za isprazne izjave je veoma ozbiljna za advokate u SAD. Ovo

pravilo se odnosi podjednako i na tužioce i na tužene, i takvo nedozvoljeno ponašanje

„smatra se... ponašanjem vrednim osude i isključenja iz advokatske komore”. Savezni

poslovnik, pravilo broj 11 propisuje sankcije protiv osobe, advokata i/ili klijenta koji

potpiše sudski dokument za koji se ispostavi da nije „zasnovan na činjenicama i

garantovan postojećim zakonom ili dobronamernim argumentom da se postojeći zakon

proširi, modifikuje ili poništi”. Advokat mora prvo da ima „razuman uvid” u zakon i

činjenice. Prigovaranje se ne može koristiti za odugovlačenje, maltretiranje, povećanje

troškova ili u druge nedolične svrhe.


205



1. Advokat brani klijenta koji je izazvao udes i pobegao sa mesta nesreće.

Pripremajući odbranu, advokat je saznao za postojanje nekih činjenica koje mogu biti od značaja za ishod predmeta. Na primer, saznao je da postoji veliko ulubljenje na prednjem braniku automobila okrivljenog kao i da je njegov klijent konzumirao značajne količine alkohola u noći udesa. Na kraju, advokat je od jednog svedoka saznao da je neposredno pre udesa klijent, shvativši da je jako kasno, iznenada izjurio iz bara. Koje, i da li je uopšte, neke od ovih činjenica advokat dužan da otkrije sudu?

2. Advokat Dejan je uznemiren zbog nastalog sukoba etičkih dužnosti prema

obsudu s avezama koje ima prema klijentu. Naime, branio je klijenta koji je u svađi napao drugo lice. Predmet je okončan tako što je porota oslobodila klijenta, uprkos ozbiljnim povredama drugog lica, jer je očigledno poverovala (pod uticajem klijentovog svedočenja) da je on bio samo nevini posmatrač koji je protiv svoje volje uvučen u tuču. Međutim, nekoliko dana nakon donošenja presude, Dejan je čuo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao žrtvu u tuču. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i otkrije da je njegov klijent dao lažan iskaz.

3. Advokat zastupa tužioca u predmetu koji se odnosi na nanošenje povrede pri

saobraćajnom udesu. Prijatelj tužioca je jedan od svedoka udesa, koji je slučajno išao ulicom kada je došlo do sudara. Pored njega, ima i drugih svedoka, očevidaca ovog događaja. Prijatelj tužioca je veoma stidljiv i više bi voleo da ne mora da svedoči. Ako bi svedočio, to bi bilo na štetu njegovog prijatelja, tužioca što dodatno utiče na njegovu nelagodnost u vezi sa mogućim svedočenjem.Pošto njegovo svedočenje nije jedini dokaz o onome što se desilo, advokat kaže tužiočevom prijatelju da ne mora da svedoči i da bi možda bilo dobro »da se skloni« negde tokom sledećih nekoliko nedelja pred suđenje. Da li advokat podleže disciplinskim merama zbog ovakvog postupanja?

4. Advokat priprema predmet za suđenje, i određuje svedoke koji će biti pozvani

da daju iskaz. U diskusiji sa klijentom, oni se slože da klijentov lekar treba da svedoči u vezi sa fizičkim stanjem klijenta, psiholog o njegovom mentalnom stanju u periodu relevantnom za spor, a prvi komšija u vezi sa karakterom klijenta i njegovim ugledom. Tom prilikom, klijent nalaže advokatu da svakom od ovih svedoka isplati po 1.000 evra kao nadoknadu za vreme potrebno za svedočenje. Da li je advokatu dozvoljeno da postupi po ovakvom nalogu klijenta?

5. Advokatu je iskrsao porodični problem i mora hitno da ode iz grada. Problem je

u tome što za dva dana ima zakazano suđenje, a nije pripremio ni pola potrebnog materijala. Bez razmišljanja advokat je pozvao sudiju telefonom na kućni broj, objasnio situaciju i rekao sudiji da mu je ovo konkretno ročište veoma važno za predmet. Sudija se saglasio da pomeri ročište za nedelju dana. Da li advokat podleže disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije?


206

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije



207



208


Représentant les avocats d’Europe

Representing Europe’s lawyers

KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE

UNIJE

Conseil des Barreaux de l’Union européenne – Council of the Bars and Law Societies of the European Union

association internationale sans but lucratif Rue de Trèves 45 – B 1040 Brussels – Belgium – Tel.+32 (0)2 234 65 10 – Fax.+32

(0)2 234 65 11/12 – E-mail [email protected] – www.ccbe.org


209


Ovaj Kodeks advokatske etike Evropske unije jednoglasno prihvatilo je 18 nacionalnih delegacija predstavljajući advokatske komore i pravnička udruženja Evropske unije, na plenarnoj sednici Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja ("CCBE"), održanoj 28. novembra 1998. godine u Lionu.


210


SADRŽAJ 1. UVOD 1.1 Uloga advokata u društvu 1.2 Priroda pravila profesionalnog ponašanja 1.3 Svrha ovog Kodeksa 1.4 Područje primene načela ratione personae 1.5 Područje primene načela ratione materiae 1.6 Definicije 2. OPŠTA NAČELA 2.1 Nezavisnost 2.2 Poverenje i lični integritet 2.3 Poverljivost 2.4 Poštovanje pravila drugih advokatskih komora i društava 2.5 Nespojiva zanimanja 2.6 Lična reklama 2.7 Interes stranke 2.8 Ograničenja advokatove odgovornosti prema stranci 3. ODNOS SA STRANKAMA 3.1 Prihvatanje i prestanak uputstava 3.2 Sukob interesa 3.3 Pactum de quota litis 3.4 Određivanje honorara 3.5 Plaćanje avansa 3.6 Podela honorara sa osobama drugih zanimanja 3.7 Rešenje spora uz uštedu troškova i dostupnost pravne pomoći 3.8 Novčana sredstva koja pripadaju stranci 3.9 Osiguranje protiv profesionalne štete 4. ODNOS PREMA SUDOVIMA 4.1 Primerena pravila ponašanja na sudu 4.2 Pravedno vođenje postupka 4.3 Ponašanje na sudu 4.4 Pogrešne ili zavaravajuće informacije 4.5 Proširivanje primene na arbitre itd. 5. ODNOSI MEĐU ADVOKATIMA 5.1 Duh zajedništva unutar struke 5.2 Saradnja advokata iz različitih država članica 5.3 Korespondencija među advokatima 5.4 Naknada za upućivanje stranaka 5.5 Komuniciranje sa suprostavljenim strankama 5.6 Promjena advokata 5.7 Odgovornost za honorar 5.8 Obrazovanje mladih advokata 5.9 Sporovi između advokata iz različitih zemalja članica

DODATAK Izdavač: "CCBE" rue de Trèves 45 - B-1040 Brussels Tel. ++32 (0) 2 234 65 10, Fax: ++32 (0) 2 234 65 11/12 E-mail: [email protected] http://www.ccbe.org


211

http://www.ccbe.org/


1. UVOD 1.1 Uloga advokata u društvu U društvu koje se temelji na poštovanju vladavine prava, advokat ima posebnu ulogu. Njegove obveze ne počinju niti prestaju s savesnim izvršavanjem onog što mu je povereno i što zakon dopušta. Advokat mora da služi interesu pravde i onim pravima i slobodama koje zahteva i brani, i njegova je dužnost ne samo da zastupa svoju stranku u nekom predmetu, već i da joj bude savetnik. Advokatska uloga stoga mu nameće niz zakonskih i moralnih obveza (za koje se ponekad čini da su u međusobnoj suprotnosti) prema: - stranci; - sudovima i drugim nadležnim telima pred kojima zastupa svoju stranku ili deluje u

njeno ime; - pravnoj struci uopšte i svakom kolegi ponaosob; i - prema javnosti, za koju je postojanje slobodne i nezavisne struke povezano s

poštovanjem pravila koja postavlja sama struka, i neophodno je sredstvo zaštite ljudskih prava spram moći države i drugih interesa u društvu.

1.2 Priroda pravila profesionalnog ponašanja 1.2.1. Pravila profesionalnog ponašanja određena su na temelju dobrovoljnog

prihvatanja od strane onih na koje se odnose, kako bi se osiguralo ispravno ostvarivanje uloge advokata koja se smatra bitnom u civilizovanom društvu. Propust advokata da poštuje ta pravila moraju u krajnjem slučaju imati za posledicu disciplinske sankcije.

1.2.2. Posebna pravila svake advokatske komore i društva advokata utemeljena su na

njihovim vlastitim tradicijama. Prilagođena su organizaciji i području delovanja struke u svakoj pojedinoj državi članici, njenim sudskim i upravnim postupcima i nacionalnom zakonodavstvu. Nije moguće niti poželjno izvlačiti ih iz konteksta, a niti pokušavati učiniti ih opšte primjenjivim, ako nisu pogodna za takvu primenu. Posebna pravila svake advokatske komore i društva advokata uprkos tome temelje se na istim vrednostima i u većini slučajeva predstavljaju zajedničku osnovu.

1.3. Svrha ovog Kodeksa 1.3.1. Nastavak integracije Evropske Unije i Evropske ekonomske zone kao i sve veća

učestalost odvijanja advokatskih prekograničnih aktivnosti unutar Evropske ekonomske zone, doveli su do toga da je nužno i od javnog interesa utvrditi zajednička pravila koja će se primjenjivati na sve advokatske Evropske ekononomske zone bilo kom advokatskom udruženju pripadali, a odnose se na njihovu stručnu delatnost preko nacionalnih granica. Posebni cilj utvrđivanja takvih pravila je ublažavanje teškoća koje proizlaze iz primene «dvostruke deontologije», iz članka 4. Uredbe E.Z. 77/249 od 22. marta 1977. g.

1.3.2. Organizacije koje predstavljaju advokatsku struku preko CCBE-a predlažu da

pravila kodifikovana u sledećim tačkama:


212


- budu sada priznata kao izraz saglasnosti svih advokatskih udruženja Evropske Unije i Evropske ekonomske zone;

- stupe što pre na snagu, a u skladu s nacionalnim procedurama ili procedurama Evropske ekonomske zone u odnosu na stručnu delatnost advokata preko nacionalnih granica unutar Evropske Unije ili Evropske ekonomske zone;

- budu uvažena u svim revizijama nacionalnih zakona o deontologiji ili obavljanju profesionalne delatnosti u cilju postupnog usklađivanja.

Osim toga, spomenute organizacije izražavaju želju da njihova nacionalna pravila deontologije ili profesionalne delatnosti budu tumačena i primenjivana kad god je to moguće, na način koji je u skladu s pravilima ovog Kodeksa. Nakon što su pravila iz ovog Kodeksa usvojena kao provediva u slučaju prekograničnih aktivnosti, advokat je i dalje dužan poštovati pravila advokatske komore ili društva advokata kome pripada, pod uslovom da su ista u skladu s pravilima ovog Kodeksa.

1.4 Područje primene načela ratione personae Sledeća pravila odnose se na advokate Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, kako su utvrđena u Uredbi 77/249 od 22. marta 1977. 1.5. Područje primene načela ratione materiae Bez narušavanja sprovođenja postupnog usklađivanja pravila deontologije ili obavljanju profesionalne delatnosti koja se primjenjuju samo unutar države članice, sledeća pravila se primenjuju na profesionalnu delatnost advokata preko nacionalnih granica a unutar Evropske Unije i Evropske ekonomske zone. Profesionalnom djelatnošću advokata preko nacionalnih granica smatraju se:

(a) svi profesionalni kontakti s advokatima iz država članica izvan vlastite zemlje; i

(b) profesionalne aktivnosti advokata u drugoj državi članici, bez obzira na činjenicu da li je advokat stvarno fizički prisutan u dotičnoj državi članici.

1.6 Definicije U ovim pravilima: "Domicilna država članica" označava državu članicu u kojoj se nalazi advokatska komora ili društvo advokata kome advokat pripada. "Država članica domaćin" označava svaku drugu državu članicu u kojoj advokat obavlja prekogranične aktivnosti. "Nadležna vlast" označava profesionalnu organizaciju (organizacije) i vlast (vlasti) države članice koja se smatra odgovornom za utvrđivanje pravila profesionalnog ponašanja i regulisanja advokatske discipline.


213


2. OPŠTA NAČELA 2.1. Nezavisnost 2.1.1. Broj dužnosti koje advokat obavlja, zahtevaju njegovu potpunu nezavisnost,

oslobođenu bilo kakvih uticaja, posebno onih koji mogu proizlaziti iz ličnih interesa ili spoljašnjih pritisaka. Takva nezaisnost je nužna zbog vere u pravni postupak, jednako kao i zbog nepristranosti sudija. Advokat stoga treba da izbegava svako narušavanje njegove nezavisnosti i ne sme da pravi ustupke s obzirom na svoje profesionalne standarde da bi ugodio stranci, sudu ili nekom trećem.

2.1.2. Nezavisnost je potrebna u stvarima koje se ne tiču sudskog postupka, jednako

kao i u stvarima vezanim uz parničenje. Savet koji advokat daje stranci nema nikakvu vrednost ukoliko se daje samo radi dodvoravanja, u cilju ličnih interesa ili kao reakcija na spoljašnje pritiske.

2.2. Poverenje i lični integritet Odnos poverenja može postojati samo ako lična čast, poštenje i integritet advokata nisu dovedeni u pitanje. Te tradicionalne vrline za advokata su profesionalna obveza. 2.3. Poverljivost 2.3.1. Za advokata je bitno da mu stranke poveravaju stvari koje ne bi rekle drugima, a

da advokat prima takve informacije na osnovu odnosa poverenja. Bez sigurnosti o postojanju poverljivosti ne može biti ni poverenja. Poverljivost je stoga primarno i osnovno pravo i dužnost advokata.

2.3.2. Advokat je u skladu s tim dužan da poštuje povjerljivost svih informacija koje

mu stranka poveri ili koju dobije o stranci ili drugim osobama tokom pružanja usluga stranci.

2.3.3. Obveza povjerljivosti nije vremenski ograničena. 2.3.4. Odvjetnik je dužan da od svojih saradnika, osoblja ili bilo koje osobe koju

angažuje tokom pružanja profesionalnih usluga, zahteva poštovanje iste obveze poverljivosti.

2.4. Poštovanje pravila drugih advokatskih komora i društava advokata U skladu sa zakonima Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, advokat iz druge zemlje članice može imati obvezu poštovanja pravila advokatskog udruženja zemlje članice domaćina. Advokati su dužni da se informišu o pravilima koja mogu da ih se tiču prilikom obavljanja određene aktivnosti. Organizacije članice Veća advokatskoh komora i pravničkih udruženja obvezne su da prilože svoj Kodeks advokatske etike u Sekretarijatu Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja kako bi svaki advokat mogao dobiti kopiju važećeg Kodeksa od Sekretarijata.


214


2.5. Nespojiva zanimanja 2.5.1. Kako bi mogao da obavlja svoju ulogu s potrebnom nezavisnošću i na način koji

je u skladu sa dužnošću da učestvuje u sprovođenju pravde, advokat ne može da obavlja neka zanimanja.

2.5.2. Advokat koji zastupa ili brani stranku u sudskom postupku ili pred bilo kojim

javnim vlastima u državi domačinu, dužan je da se pridržava pravila koja se tiču nespojivih zanimanja, u skladu s njihovom primenom u zemlji domaćinu.

2.5.3. Advokat koji deluje u zemlji domaćinu, a želi da direktno učestvuje u

trgovačkim ili drugim delatnostima koje nisu povezane s pravnom strukom, dužan je da poštuje pravila o zabranjenim ili nespojivim zanimanjima koja se primjenjuju na advokate zemlje članice domaćina.

2.6. Lična reklama 2.6.1. Advokat ne sme da oglašava ili da traži ličnu reklamu ako to nije dopušteno. U

drugim slučajevima, advokat sme da oglašava ili traži ličnu reklamu samo u opsegu i na način dopušten na osnovu pravila kojih je dužan da se pridržava.

2.6.2. Smatra se da se oglašavanje i lična reklama sprovodi gde je to dopušteno, ako advokat o kome se radi dokaže da je svrha bila doći do stranaka ili potencijalnih stranaka koje se nalaze u mestima gde je takvo oglašavanje ili lična reklama dozvoljena, a njeno prenošenje negde drugde je slučajno.

2.7. Interes stranke Uz dužno poštovanje zakona i profesionalno ponašanje, advokat je dužan da uvek postupa u najboljem interesu svoje stranke, njene interese mora pretpostaviti svojim interesima ili interesima kolega advokata. 2.8. Ograničenje advokatove odgovornosti prema klijentu Sve dokle mu zakon domicilne države članice i države članice domaćina dopušta, advokat može da ograniči svoju odgovornost prema stranci u skladu s pravilima Kodeksa advokatske etike kojima podleže.


215


3. ODNOSI SA STRANKAMA 3.1. Prihvatanje i prestanak uputstava 3.1.1. Advokat radi na predmetu neke stranke isključivo na osnovu njenih uputstava.

Može, međutim, da radi na predmetu za koji prima uputstva drugog advokata koji deluje u ime svoje stranke ili kada mu je slučaj povero nadležni organ.

3.1.2. Advokat savetuje i zastupa stranku ažurno, savesno i marljivo. Preuzima ličnu

odgovornost za izvršenje uputstava koja su mu data. Dužan je da obaveštava stranku o napredovanju u stvarima koje su mu poverene.

3.1.3. Advokat neće prihvatiti predmet za koji zna ili bi trebao znati da nije

kompetentan bez saradnje s advokatom koji je kompetentan za taj predmet. Advokat neće primati uputstva koje nije u stanju brzo da izvrši, uzimajući u obzir zauzetost drugim poslovima.

3.1.4. Advokat ne može iskoristiti svoje pravo da se povuče iz nekog predmeta na

način ili u okolnostima u kojima stranka nije u mogućnosti da na vrijeme pronađe pravnu pomoć negde drugde, a u cilju sprečavanja nanošenja štete stranci.

3.2. Sukob interesa 3.2.1. Advokat ne može savetovati, predstavljati ili postupati u ime dve ili više

stranaka na isti način ako postoji sukob interesa ili značajniji rizik takvog sukoba.

3.2.2. Advokat mora prestati sa zastupanjem obe stranke ukoliko nastupi sukob

interesa tih stranaka ili ukoliko postoji opasnost narušavanja poverenja ili njegove nezavisnosti.

3.2.3. Advokat se mora suzdržati od zastupanja neke nove stranke ukoliko postoji

opasnost od narušavanja poverenja koje je advokatu poverila već postojeća stranka ili ukoliko bi poznavanje poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati neprimerenu prednost za novu stranku.

3.2.4. Kad advokati rade u partnerstvu, članovi 3.2.1. i 3.2.3. iz gornjeg teksta odnose

se na partnerstvo i na sve njegove članove. 3.3. Pactum de Quota Litis 3.3.1. Advokat ne sme sklapati pactum de quota litis. 3.3.2. Pod pojmom "pactum de quota litis" podrazumeva se sporazum između

advokata i njegove stranke sklopljen pre konačnog zaključenja predmeta u kojoj je stranka strana u sporu, na temelju kojeg se stranka obvezala da plati advokatu udeo u ishodu spora, bez obzira da li se radi o novčanom iznosu ili nekoj drugoj koristi koju stranka ostvari okončanjem predmeta.


216


3.3.3. "Pactum de quota litis" ne uključuje sporazum o tome da honorar treba biti

naplaćen srazmjerno vrednosti spora u kome advokat zastupa, ako tako stoji u službeno odobrenom Pravilniku o tarifama ili je u nadležnosti organa kojem advokat pripada.

3.4. Određivanje honorara 3.4.1. Honorar koji advokat zaračunava mora u potpunosti biti saopšten stranci, mora

biti pravedan i razuman. 3.4.2. U slučaju drugačijeg dogovora između advokata i stranke, honorar koji advokat

naplaćuje podleže utvrđivanju u skladu s pravilima koja se primjenjuju na članove advokatske komore ili advokatskog društva kojem advokat pripada. Ako je advokat član više od jedne advokatske komore ili advokatskog društva, primeniće se ona pravila koja su najuže povezana s ugovorom između advokata i stranke.

3.5. Plaćanje avansa Ako advokat zahteva avans za svoj honorar i/ili troškove, takav iznos ne sme prelaziti razumnu svotu procenjenog honorara ili mogućih naknada troškova. Ako takvo plaćanje nije izvršeno, advokat se može povući iz predmeta ili odbiti da po njemu postupa, ali uvek u skladu s članom 3.1.4. gornjeg teksta. 3.6. Podela honorara s osobama drugih profesija 3.6.1. Osim kao što stoji u nastavku teksta, advokat ne sme da deli honorar s osobom

koja nije advokat, osim u slučaju ako je udruživanje advokata i druge osobe dozvoljeno prema zakonu države članice iz koje je i sam advokat.

3.6.2. Odredba 3.6.1 gornjeg teksta ne sprečava odvjetnika da plati honorar, proviziju

ili drugu naknadu naslednicima pokojnog advokata ili advokatu u penziji u vezi sa preuzimanjem kancelarije pokojnog ili advokata u penziji.

3.7. Rešenje spora uz uštedu troškova i dostupnost pravne pomoći 3.7.1. Advokat se mora uvek truditi da klijentov spor bude rešen uz što veću uštedu

troškova pa je u najprikladnijim fazama spora dužan da klijenta obavijesti o poželjnosti postizanja nagodbe i/ili o mogućnosti alternativnog rešenja spora.

3.7.2. Advokat je dužan da obavijesti klijenta o dostupnosti pravne pomoći kada se

ona može primeniti. 3.8. Novčana sredstava koja pripadaju stranci 3.8.1. Ako advokat u bilo koje vrijeme tokom obavljanja advokatskog posla dođe u

posed novca u ime svojih stranaka ili trećih osoba (u nastavku: "sredstva stranke"), ima sledeće obveze:


217


3.8.1.1. Sredstva stranke uvek se moraju držati na bankovnom računu ili sličnoj ustanovi koja je pod nadzorom javne vlasti, pri čemu sva sredstva koja advokat primi moraju biti uplaćena na takav račun, osim ako se stranka izričito ili implicitno ne složi s drugačijim postupanjem sa sredstvima.

3.8.1.2. Račun na kojem se nalaze sredstva stranke, a koji se vodi pod imenom

advokata mora da sadrži napomenu o tome da se sredstva čuvaju za stranku ili stranke dotičnog advokata.

3.8.1.3. Račun ili računi na kojima se čuvaju sredstva stranke pod imenom

advokata moraju u svako doba da sadrže svotu koja nije manja od ukupnog iznosa sredstava koja pripadaju stranci, a koja čuva advokat.

3.8.1.4. Sredstva stranke moraju uvijek biti raspoloživa za isplatu stranci na njen

zahtjev ili na Osnovu uslova koje stranka odredi.

3.8.1.5. Zabranjene su isplate sredstava stranke u njeno ime bilo kojoj osobi, uključujući: a) isplate koje se rade jednoj ili za jednu stranku sa računa sredstava

druge stranke i b) isplate odvjetničkog honorara, osim ako nisu zakonom dozvoljene ili

ako postoji izričito ili implicitno ovlaštenje stranke za koju se vrši isplata.

3.8.1.6. Advokat je dužan da vodi potpunu i tačnu evidenciju koja je na zahtjev

dostupna stranci, a koja pokazuje sva raspolaganja sa sredstvima stranke i jasno razlikuje sredstva stranke od drugih sredstava kojima advokat raspolaže.

3.8.1.7. Nadležne vlasti svih država članica imaju pravo da proveravaju i vrše

diskretnu kontrolu finansijske evidencije sredstava koja pripadaju stranci nekog advokata, radi utvrđivanja da li se poštuju utvrđena pravila i mogu odrediti sankcije advokatima koji ne poštuju takva pravila.

3.8.2. Osim kao što stoji u nastavku i bez kršenja pravila iz člana 3.8.1. gornjeg teksta,

advokat koji drži sredstva stranke tokom obavljanja advokatske delatnosti u nekoj državi članici mora da poštuje pravila koja se tiču čuvanja i odgovaranja za sredstva stranke koja određuju nadležne vlasti domicilne države članice.

3.8.3. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili pruža usluge u zemlji članici

domaćinu, može u saglasnosti sa nadležnim vlastima domicilne zemlje članice ili zemlje članice domaćina, udovoljiti zahtevima zemlje članice domaćina, uz isključenje zahteva koje postavlja domicilna zemlja članica. U tom slučaju, advokat preduzima razborite korake izveštavanja svojih stranaka o udovoljavanju zahtevima koji su na snazi u domicilnoj zemlji članici.


218


3.9. Osiguranje protiv profesionalne štete 3.9.1. Advokati su trajno osigurani protiv tužbi za profesionalnu nemarnost u

razumnom opsegu, uzimajući u obzir prirodu i opseg rizika kojima su u praksi izloženi.

3.9.2 Kada advokat pruža usluge ili vrši praksu u državi članici domaćinu,

primjenivaće se sledeće:

3.9.2.1. Advokat je dužan da poštuje svako pravilo koje se odnosi na njegovu obavezu osiguranja protiv profesionalne odgovornosti kao advokata a koja su na snazi u njegovoj domicilonoj državi članici.

3.9.2.2. Advokat koji je to obvezan da učini u domicilnoj zemlji članici i koji

pruža usluge i obavlja advokatsku delatnost u bilo kojoj zemlji članici domaćinu, dužan je učiniti sve kako bi stekao takvo osiguranje na osnovama koje se traže u domicilnoj zemlji članici, a koje će se protezati na usluge koje pruža ili delatnost koju obavlja u zemlji članici domaćinu.

3.9.2.3. Advokat koji propusti da dobije osiguranje koje se proteže na zemlju

članicu domaćina iz člana 3.9.2.2. i koji nije dužan da osigura isto u domicilnoj zemlji članici i koji pruža usluge i obavlja advokatsku delatnost u državi članici domaćinu dužan je, ukoliko je to moguće, da pribavi osiguranje protiv profesionalne odgovornosti advokata za vrijeme zastupanja stranke u dotičnoj zemlji članici domaćinu, najmanje u opsegu koji se traži od advokata u zemlji članici domaćinu.

3.9.2.4. Ukoliko advokat nije u mogućnosti da pribavi osiguranje na osnovu gore

spomenutih pravila, preduzima razumne korake upoznavanja stranaka s tom činjenicom.

3.9.2.5. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili pruža usluge u zemlji članici

domaćinu, može uz saglasnost nadležnih vlasti domicilne zemlje i zemlje članice domaćina, udovoljiti zahtevima za takvim osiguranjem koji su na snazi u državi članici domaćinu, uz isključenje zahtjeva za osiguranjem koji vrijede u domicilnoj zemlji. U tom slučaju advokat preduzima razumne korake kako bi izvestio stranke o tome da je osiguran u skladu sa zahtevima koji su na snazi u zemlji članici domaćinu.

4. ODNOSI PREMA SUDOVIMA 4.1. Primerena pravila ponašanja u sudu Advokat koji se pojavljuje ili učestvuje u predmetu pred sudom ili sudskim većem u državi članici, mora da poštuje pravila ponašanja koja se primenjuju pred tim sudom ili sudskim većem.


219


4.2. Pravedno vođenje postupka Advokat mora uvek da polaže dužnu pažnju pravednom vođenju postupka. Ne sme, na primer, da kontaktira sa sudijom a da da prethodno o tome ne izvesti advokata protivne stranke ili da podnosi materijale, beleške ili dokumente sudiji, a da ih na vrijeme ne dostavi advokatu protivne stranke, osim ako takvi koraci nisu dopušteni na temelju važećih pravila o vođenju postupka. 4.3. Ponašanje na sudu Advokat će uz svako dužno poštovanje i učtivost prema sudu braniti interese svoje stranke časno i neustrašivo bez obzira na svoje lične interese i posledice po njega samoga ili neku drugu osobu. 4.4. Pogrešne ili zavaravajuće informacije Advokat ne sme nikada svjesno davati sudu pogešne ili zavaravajuće informacije. 4.5. Proširivanje primene na arbitre i sl. Pravila koja se odnose na ponašanje advokata prema sudu, primjenjuju se i na njegove odnose s arbitrima ili drugim osobama koje obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dužnosti makar i povremeno. 5. ODNOSI MEĐU ADVOKATIMA 5.1. Duh zajedništva unutar struke 5.1.1. Osećaj zajedništva struke traži odnos poverenja i saradnje među advokatima a

na dobrobit njihovih stranaka radi izbegavanja nepotrebnog parničenja ili nekog drugog ponašanja štetnog za ugled struke. No nikako nije opravdano interese struke suprotstaviti interesima stranke.

5.1.2. Advokat treba na druge advokate država članica da gleda kao na svoje

profesionalne kolege i prema njima da se odnosi na pravedan i uljudan način. 5.2. Saradnja advokata iz različitih država članica 5.2.1. Advokat komem se obrati kolega iz druge države članice ne sme da prima upute

u predmetu koji nije kompetentan da prihvati. Mora biti spreman da pomogne svom kolegi da pribavi informacije koje su mu potrebne radi davanja uputstva advokatu koji je kompetentan da pruži uslugu koja se od njega traži.

5.2.2. Kad advokat jedne države članice surađuje s advokatom iz druge države članice,

dužnost obojice je da uzmu u obzir razlike koje mogu postojati između pravnih sistema njihovih zemalja, kao i između nadležnosti stručnih organizacija i obveza advokata u dotičnim zemljama članicama.


220


5.3. Korespondencija među odvjetnicima 5.3.1. Ako advokat koji šalje dopis advokatu druge zemlje članice želi da isti ostane

poverljiv i bez pravnog delovanja, dužan je prilikom slanja istog jasno izraziti takvu nameru.

5.3.2. Ako primalac dopisa nije u mogućnosti da obezbedi status poverljivosti i

nepostojanja pravnog delovanja s njim u vezi, dužan je da ga vrati pošiljaocu bez otkrivanja njegovog sadržaja drugim osobama.

5.4. Naknada za upućivanje stranaka 5.4.1. Advokat ne sme da zahteva ili prihavti od drugog advokata ili neke druge osobe

honorar, proviziju ili drugu naknadu za upućivanje ili preporučivanje stranaka. 5.4.2. Advokat ne sme nikome da plaća honorar, proviziju ili drugu naknadu kao

protivuslugu za upućenu mu stranku. 5.5. Komuniciranje s suprotnim strankama Advokat ne sme u vezi s određenim slučajem ili predmetom direktno da komunicira sa bilo kojom osobom ako zna da je u određenom slučaju ili predmetu zastupa ili savjetuje drugi advokat, bez pristanka tog drugog advokata (i o takvoj je eventualnoj komunikaciji dužan da izvesti dotičnog advokata). 5.6. Promjena advokata 5.6.1. Advokat koji je zamoljen da zastupa stranku umesto drugog advokata u

određenom predmetu, dužan je da o tome obavijesti dotičnog advokata na osnovu člana 5.6.2. u nastavku teksta i ne sme započeti postupati dok nije siguran da su advokatski honorar i dugovanja prema tom advokatu podmireni. Ova obveza, međutim, ne čini novog advokata lično odgovornim za honorare i dugovanja prethodnom advokatu.

5.6.2. Ako treba preduzeti hitne korake u interesu stranke pre nego što je udovoljeno

zahtevima iz člana 5.6.1. gornjeg teksta, advokat može da preduzme takve korake, pod uslovom da o tome odmah obavesti drugog advokata.

5.7. Odgovornost za honorar U profesionalnom odnosu između predstavnika advokatskih komora različitih država članica, kada se advokat ne ograniči na to da preporuči drugog advokata ili ga predstavi stranci, već sam poveri osobi s kojom komunicira određeni predmet ili traži savet, lično je obavezan, čak i u slučaju nesolventnosti stranke, da plati stranom advokatu honorar, troškove ili izdatke koji mu pripadaju. Međutim, advokati mogu na početku takvog odnosa posebno dogovoriti potrebne aranžmane. Osim toga, advokat koji prenosi uputstva može u svakom trenutku ograničiti svoju ličnu odgovornost oko iznosa honorara, troškova i izdataka ostvarenih pre nego što je stranom advokatu saopšteno odreknuće od buduće odgovornosti.


221


5.8. Obrazovanje mladih advokata Da bi se unapredilo poverenje i saradnja između advokata različitih država članica na dobrobit njihovih stranaka, potrebno je podsticati bolje poznavanje zakona i postupaka drugih zemalja članica. Stoga prilikom razmatranja potrebe da se mladim advokatima pruži što bolje obrazovanje, advokati moraju uzeti u obzir i potrebu pružanja dobrog obrazovanja mladim advokatima drugih zemalja članica. 5.9. Sporovi između advokata različitih zemalja članica 5.9.1. Ako advokat smatra da je kolega iz neke druge zemlje članice prekršio pravilo

profesionalnog ponašanja, dužan je da mu skrene pažnju na tu činjenicu. 5.9.2. Ako dođe do ličnog sukoba profesionalne prirode između advokata iz različitih

država članica, oni treba da ih, ako je moguće, pokušaju da reše mirnim putem. 5.9.3. Advokat ne sme pokrenuti nikakav postupak protiv svojeg kolege iz druge države

članice o stvarima iz članova 5.9.1. ili 5.9.2. gornjeg teksta, a da o tome najpre ne obavesti advokatske komore ili društva advokata kojima pripadaju, kako bi obe komore ili društva mogle da pokušaju da pomognu pri postizanju rešenja.

DODATAK NAČELNA IZJAVA O ADVOKATSKOJ PROFESIONALNOJ TAJNI ADVOKATA I DONOŠENJE ZAKONA O PRANJU NOVCA Veće advokatskih komora i pravničkih udruženja nastoji da stavovi među udrugama članicama budu usklađeni, te toga savetuje da nacionalna advokatska udruženja zemalja članica Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja uključe, ako već nisu, u svoje kodekse ponašanja sledeće obaveze: 1. Advokat je dužan da proveri identitet stranke ili njegovog posrednika u svakom

predmetu u kojem se traže njegove profesionalne usluge. 2. Zabraniti, kada su advokatu povjerena novčana sredstva, svako primanje ili

upravljanje sredstvima koja nisu striktno vezana uz povereni mu i imenovani predmet.

3. Advokati koji učestvuju u zakonskoj transakciji mogu se povući ako ozbiljno

posumnjaju da će ishod planirane transakcije biti pranje novca a stranka nije spremna odustati od nje. Veće advokatskih komora i pravničkih udruženja takođe želi da te propise uključi u svoj kodeks ponašanja radi transnacionalnog pravnog poslovanja.


222

Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji

Prilog 2

Kodeks profesionalne etike advokata u

Srbiji


223


ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE

K O D E K S PROFESIONALNE

ETIKE ADVOKATA

BEOGRAD, 1999.

Na osnovu clana 61. Zakona o advokaturi ( “Službeni list SRJ” br. 24/98) Osnivacka skupština Advokatske komore Jugoslavije na sednici održanoj

16. januara 1999, donosi


224


K O D E K S PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA

A. UVODNA PRAVILA I . Pravila o Kodeksu

1. Kodeks profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks ) skup je pravila o dužnostima i pravima advokata, zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti.

2. Kodeks se odnosi na advokate i, na odgovarajući način, na advokatske pripravnike upisane u imenike advokata i imenike advokatskih pripravika svih advokatskih komora na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije .

3. Pre nego što otpočne advokatsku delatnost advokat je dužan da se upozna sa sadržajem Kodeksa i statuta advokatske komore ( u daljem tekstu: Statut ).

4. Nepoznavanje Statuta i Kodeksa ne opravdava. 5. Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu advokat treba da uvažava i

međunarodna načela etike i načela etike i staleškog prava advokata zemlje u kojoj deluje.

6. Advokatska komora nadzire poštovanje Kodeksa , propisuje da li povreda

Kodeksa ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrđuje i sankcioniše takvu odgovornost.

7. Ukoliko za određeni slučaj ne postoji pravilo sa direktnim značenjem,

Kodeks treba tumačiti služeći se analogijom, ili po cilju i smislu njegovih opštih pravila .

II. Značenje izraza

8. U smislu ovog kodeksa, ako drugačije nije određeno:

1. izraz “zastupanje” označava celokupnu advokatsku delatnost, uključujući, osim zastupanja, odbranu i ostale oblike pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti sloboda, prava i drugih interesa građana i pravnih lica;

2. izraz “advokat”, osim svakog advokata ponaosob, označava i sve advokate koji pripadaju ili su pripadali istoj zajedničkoj advokatskoj kancelariji;

3. izraz “zajednička advokatska kancelarija” označava sve oblike udruženog, ortačkog i drugog zajedničkog rada advokata u istoj


225


kancelariji; 4. izraz “ klijent “ označava lice koga advokat zastupa; 5. izraz “stranka” označava lice koje se obratilo advokatu sve dok se ovaj

još nije prihvatio zastupanja, kao i svakog drugog učesnika postupka; 6. izraz “suprotna stranka” označava lice čiji je interes, u određenom

postupku, suprotan interesu klijenta; 7. izraz “kolega “ označava drugog advokata .

B. OPŠTA PRAVILA

I. Osnovni profesionalne etike i odgovornosti

9. Poseban sadržaj profesionalne etike i visoki stepen profesionalne odgovornosti advokata zasnovani su na pretpostavkama:

1. da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka; 2. da je advokat poseban činilac pravosuđa i zastupnik i savetodavac u

svim pravnim stvarima; 3. da advokat ostvaruje i štiti interese klijenta, ali i služi interesima pravde i

da je obavezan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem i ličnim primerom

doprinosi vladavini prava i društvu zasnovanom na poštovanju zakona ; 4. da advokat , po pravilu , deluje u domenu ugroženih sloboda i prava i

nepoznavanja propisa lica koja su mu se obratila za pomoć ; 5. da nezavisno, stručno , savesno i samostalno obavljanje advokatskog

poziva predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda ;

6. da od načina rada i ponašanja svakog advokata ponaosob zavisi značaj i ugled advokature u celini .

10. Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, posebno kada se opredeljuje između sukobljenih vrednosti i interesa .

11. Advokat je odgovoran za savete koje je dao i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme.

II. Nezavisnost i samostalnost

12. Advokat je dužan da čuva nezavisnost advokatske profesije i da u svom profesionalnom radu i odlučivanju postupa slobodno, samostalno i u saglasnosti sa vlastitim uverenjima, ne podležući pritiscima, pretnjama, uticajima i uplitanju, ma sa čije strane dolazili, i ne povodeći se za drugim interesima i autoritetima, osim interesa klijenta i autoriteta pravne nauke, ustava , zakona, Statuta i ovog kodeksa.

13. Advokat ne sme da prihvati poslove i zvanja koja bi ga stavili u podređen položaj, doveli do nekritičkog izvršavanja tuđih naloga, ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozile njegovu nezavisnost i samostalnost.


226


14. Izuzeci od načela nezavisnosti i samostalnosti, koji ne ukidaju njihovu suštinu, dopušteni su samo u meri neophodnoj za rad zajedničke advokatske kancelarije.

III. Stručnost

15. Advokat je dužan da u radu postupa stručno, sa znanjem za koje je

kvalifikovan . 16. Advokat stalno treba da prati propise, pravnu praksu i stručnu literaturu i da

obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje .

IV. Savesnost

17. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja savesno, brižljivo, odlučno, blagovremeno, sa iskrenošću prema klijentu, uz punu posvećenost slučaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava.

18. U obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politička, verska i druga ubeđenja advokata, niti njegova stranačka pripadnost.

19. Poslove za čije obavljanje su ovlašćeni samo advokati, advokat ne sme da prenosi na lice koje nije advokat.

V. Profesionalni ugled

20. Pri obavljanju advokatske profesije, u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, advokat je dužan da čuva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi opštoj i pravničkoj kulturi.

21. Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko javno narušavaju ili su narušavali ugled advokature.

22. Advokat, samostalno ili u okviru advokatske komore i drugih stručnih organizacija i udruženja pravnika, treba da ukazuje na značaj pravnog obrazovanja, ustavnosti, zakonitosti, nezavisne advokature i nezavisnog sudstva, na značaj i ulogu advokature u ostvarenju i zaštiti ovih vrednosti i na pojave njihovog narušavanja.

23. Advokat treba da se, u skladu sa svojim mogućnostima, uključi u rasprave o zakonima i drugim propisima koji su u pripremi ili su stupili na snagu i da, u opravdanim slučajevima, predlaže njihova poboljšanja i osporava njihovu ustavnosti i zakonitost .

24. Advokat, u načelu, treba da se zalaže da poslovi profesionalnog pružanja pravne pomoći budu povereni samo advokatima .

25. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima. 26. Svaki slučaj nadripisarstva, u koji se lično uverio ili o kome raspolaže

verodostojnim dokazima, advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori. 27. Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni

poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko se zalažu ili su se zalagali protiv osnovnih načela i interesa advokature.


227


VII. Dopuštenost sredstava

28. Advokat sme da koristi samo dopuštena i časna sredstva. 29. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju prava. 30. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju

dokaza, niti sme da se poziva na dokaze za koje zna da su neistiniti. 31. Interes i nalog klijenta nisu opravdanje za kršenje zakona, Statuta i Kodeksa. 32. Advokat ne sme potajno da snima bilo čije izjave, razgovore ili aktivnosti. 33. Kada su mu stavljeni na raspolaganje potajno sačinjeni snimci ili drugi

zapisi advokat ne sme da ih upotrebi kao dokazno sredstvo bez pribavljenog pristanka lica na koje se odnose, osim izuzetno, ako drugim dokazima ne raspolaže, a povreda prava koju bi time učinio manja je od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoćom, da takav materijal nije upotrebljen, pogodila važne, opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta.

34. Advokat treba da se uzdrži od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke, a ukoliko do takvog razgovora ipak dođe, advokat ne sme na bilo koji način da utiče, pa čak ni da ostavlja utisak da želi da utiče, na znanje, savest i volju svedoka, da kod ovoga izaziva strah, naklonost ili odbojnost prema učesnicima u postupku i da pobuđuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina .

35. Ukoliko ima javno ovlašćenje za overu izjava advokat ne sme da overava izjave svedoka u predmetu u kome zastupa .

VIII. Zabrana reklamiranja

36. Advokata treba da preporučuju samo znanje koje je pokazao, uspeh koji je ostvario i ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem.

37. Advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stiče klijente na nečastan ili nedopušten način.

38. Smatraće se da advokat nudi svoje usluge i stiče klijente na nečastan ili nedopušten način, naročito kada :

1. ističe, deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje

reklame i ponude kojima preporučuje svoje usluge i svoju kancelariju, kada dozvoljava da takve preporuke budu unete u reklame, ponude, oglase i drugi štampani materijal drugih pravnih ili fizičkih lica, ili kada u istu svrhu koristi delatnost koju, u skladu sa Kodeksom, može da obavlja uz advokatsku profesiju;

2. organizuje ili koristi usluge posrednika i agenata kojima obećava ili daje nagradu, za uzvrat im obećava ili čini druge usluge i pogodnosti, ili sa njima dogovara deobu nagrade za svoj rad, ili iskorišćava njihov zavisan položaj, a naročito kada u tu svrhu iskorišćava pritvorenike i lica na izdržavanju kazne;

3. sa osobama zaposlenim u sudu, tužilaštvu, policiji, zatvoru ili drugim organima vlasti unapred dogovara upućivanje nepoznatih ili u zavisnom položaju zatečenih stranaka ;

4. obećava uspeh, daje nerealne procene ili dovodi klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta i normiranih ili stvarnih posledica


228


koje mu prete u predmetu zbog koga se obratio advokatu; 5. obećava ili nagoveštava korišćenje veza i sopstvenih ili tuđih

neprofesionalnih uticaja, kao i uticaja koje može da ostvari zahvaljujući svom prethodnom zaposlenju, ili prethodnom ili postojećem političkom, društvenom ili poslovnom angažmanu;

6. postiče ili ne osporava uverenje klijenta u efikasnost korupcije i predlaže ili nagoveštava sopstveno posredovanje u tome;

7. generalno, ili mimo uslova predviđenih Kodeksom, nudi jeftinije ili besplatno zastupanje;

8. daje drugome svoje posetnice i blanko punomoći radi dalje raspodele trećim unapred neodređenim licima;

9. omalovažava druge advokata; 10. stupa u kontakt sa klijentima drugih advokata i navodi ih da njemu

daju punomoć, ili preuzima klijente drugih advokata na način suprotan Kodeksu;

11. obeležava kancelariju, njen štampani materijal i druge oznake (tabla, pečat, memorandum, posetnice i sl.) na napadan i neodmeren način, suprotno Kodeksu i Statutu;

12. javno označava rad u dane odmora i praznika ili van uobičajenog radnog vremena;

13. bez opravdanog razloga prima klijente van kancelarije, ili , kada su razlozi opravdani, na neprikladnim mestima;

14. daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama;

15. dopušta da bude uvršten u imenike, adresare, kataloge, vodiče i slične priručnike kao izabrani advokat ili u okviru grupe izabranih advokata, ili potpomaže štampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji isključivo služe kao informacija u međunarodnom pravnom prometu;

16. prima za honorarne saradnike sudije , tužioce i njihove zamenike, islednike i operativne radnike u policiji, kao i rukovodioce službi u sudu, tužilaštvu i organima uprave, ili ova lica, bilo da su u istom zvanju ili im je to zvanje prestalo,

vodi sa sobom na rasprave sa svrhom da izazove utisak važnosti i moći ;

17. nepozvan se obraća javnim glasilima, sa očeglednom svrhom da preporuči svoju pravničku umešnost i stručnost;

18. javno, na senzacionalistički ili samohvalisav način predstavlja svoje predmete, sposobnosti, zamisli i poduhvate;

19. organizuje redovne konferencije za štampu, ili konferencije za štampu saziva ili koristi da bi popularisao svoje uspehe;

20. sarađuje sa nadripisarima; 21. u postupku pred sudom i drugim organima i organizacijama pred

kojima zastupa, izaziva incident sa ciljem da stvori utisak o prilježnosti i na taj način zadovolji klijenta ili pridobije nove klijente.

39. Novinaru koji želi da piše o slučaju njegovog klijenta advokat treba da

skrene pažnju na zabranu reklamiranja, a ukoliko novinar ipak objavi napis koji sadrži reklamu, poželjno je da se advokat od takvog napisa ogradi na odmeren i prikladan način.


229


IX . Istupanje u javnosti i stručni rad

40. Prilikom objavljivanja stručnih radova iz oblasti društvenih nauka, u naučnoj i pedagoškoj delatnosti, na stručnim savetovanjima i skupovima pravnika, kao i prilikom obraćanja javnosti u cilju ukazivanja na kršenje ljudskih sloboda i prava i na pojave odstupanja od ustavnosti i zakonitosti , advokat može , uz svoje ime, da ističe i advokatsko zvanje.

41. Advokat ne sme da koristi stručne skupove i svoju naučnu, pedagošku i publicističku delatnost da bi agitovao za svog klijenta i podsticao nedozvoljene pritiske u predmetu čiji je postupak u toku, osim ako se radi o stručnoj obradi konačno rešenih procesnopravnih problema i ukoliko to čini bez navođenja imena stranaka i sopstvene povezanosti sa predmetom.

42. U izjavama za javnost i u napisima u kojima se predstavlja svojim advokatskim zvanjem, advokat treba da vodi računa o zabrani reklamiranja i o značaju i ugledu sve profesije.

X. Nespojivi poslovi

43. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja stvarno i stalno. 44. Advokat ne sme ni posredno ni neposredno da se bavi poslovima koji bi

ugrozili njegovu nezavisnost i naškodili značaju i ugledu advokatske profesije.

45. Advokat je dužan da izbegava poslove koji bi njegovom advokatskom radu mogli da daju komercijalni karakter .

46. Nespojivo je sa advokatskom profesijom istovremeno bavljenje bilo kojom drugom delatnošću, izuzev u oblasti nauke, književnosti, umetnosti, publicistike, pedagogije, prevodilaštva i sporta .

47. Smatraće se da advokat krši zabranu bavljenja poslovima nespojivim sa advokatskom profesijom ako smeštaj, naziv i druga vidna obeležja njegove kancelarije i smeštaj, naziv i druga vidna obeležja poslovnih prostorija lica koje se bave drugom, sa advokaturom nespojivom delatnošću, osnovano upućuju na zaključak da se rad obavlja zajednički, ili da rad tog drugog lica obavlja, nadzire, usmerava ili organizuje sam advokat.

48. Bavljenje advokata dozvoljenim delatnostima podrazumeva i pravo da učestvuje u upravljanju ili rukovođenju odgovarajućim strukovnim udruženjima i društvima .

49. Za vreme obavljanja poslova na rukovodećem položaju u organima vlasti, drugim državnim organima, javnim službama i preduzećima, ukoliko se ne odluči za brisanje iz imenika advokata, advokat je dužan da zatraži od advokatske komore mirovanje advokatskih prava i dužnosti, a uz svoje ime ne sme da ističe zvanje “advokat “.

50. Rukovodeći položaj advokata u političkoj stranci nije spojiv sa njegovim istovremenim rukovodećim položajem u advokatskoj komori .

51. U advokatskoj kancelariji ne može se obavljati druga delatnost, osim advokatske, niti advokat može radi sticanja prihoda, osim kao prevodilac, da pruža druge usluge kao što su kancelarijske usluge, prepisi, umnožavanja, snimanja, telefaks i kompjuterske komunikacije ili kompjuterske informacije i obrada podataka .


230


52. Nije u suprotnosti sa Kodeksom ako je advokat član, rukovodilac ili član rukovodećeg tima u ekspertskim, radnim i drugim stručnim telima vladinog ili nevladinog karaktera, u humanitarnim organizacijama, nevladinim organizacijama, organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda, izdavačkim savetima, uređivačkim odborima i sličnim organizacijama, društvima i udruženjima.

V. POSEBNA PRAVILA

I. Advokat i klijent

a) Osnovno pravilo

53. Sloboda međusobnog izbora i međusobno poverenje između advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje i trajanje i za uspešnu pripremu i organizaciju zastupanja.

b) Prihvatanje i odbijanje zastupanja

54. Advokat može da se prihvati zastupanja samo kada je to od njega zatraženo, ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadležnog organa.

55. Advokat slobodno odlučuje da li će se prihvatiti zastupanja, osim u slučaju zakonskih zabrana i naloga, kao i zabrana i naloga predviđenih Kodeksom i Statutom.

56. Pri donošenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi računa o potrebi da nezavisno i samostalno pružanje pravne pomoći, kakvo obezbeđuje advokatura, bude na raspolaganju svakome kome je potrebno i dostupno i da nastoji da, bez opravdanog razloga, pružanje takve pomoći ne odbije.

57. Na donošenje odluke o zastupanju ne smeju uticati razlike među strankama s obzirom na pol, rasu , nacionalnost, jezik, veru , politička i druga ubeđenja, poreklo, društveni položaj, političku i ekonomsku moć, imovno stanje i stranačku pripadnost.

58. Opravdanim razlogom za odbijanje zastupanja smatraće se naročito:

1. ako je advokat preopterećen poslom; 2. ako je stranka nesposobna da plati nagradu i gotove izdatke; 3. ako stranka uslovljava plaćanje nagrade uspehom u sporu, ili zahteva

obećanje uspeha; 4. ako advokat oceni da je obest osnovni motiv stranke, ili da stranka

inače ima nehumane ili nemoralne pobude; 5. ako su zahtevi stranke očigledno suprotni njenim vlastitim

interesima; 6. ako stranka već u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu

nepoverenje ili nepristojnost; 7. ako advokat oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni.


231


59. U krivičnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: odlike ličnosti okrivljenog, vrsta krivičnog dela i zaprećena kazna, način na koji se okrivljeni brani, ozbiljnost ili nepobitnost dokaza koji ga terete, osuda ili uznemirenje koje je krivično delo izazvalo u javnosti, ponašanje oštećenih ili mali izgledi na uspeh.

60. Advokat treba da odbije zastupanje: 1. ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik, ili je sa

suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim, ličnim ili poslovnim odnosima kakvi bi, po opštim merilima, mogli nepovoljno da utiču na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu, izuzev ukoliko stranka, iako upoznata sa ovim pravilom, izričito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da navedene okolnosti neće na njega nepovoljno uticati;

2. ako sa advokatom koji stranku već zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja;

3. ako je kao sudija, tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o slučaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa;

4. ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat, osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti stručnjak za takvu pravnu oblast.

61. Advokat je dužan da odbije zastupanje :

1. ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti u kojoj bi trebalo da zastupa;

2. ako je zahtev stranke očigledno suprotan pozitivnim propisima; 3. ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh ; 4. ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku; 5. ako je u istoj pravnoj stvari već savetovao suprotnu stranku ili je od

nje primao informacije i naloge; 6. ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog

poravnanja koje je sam sačinio, radi pobijanja testamenta koji je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj;

7. ako bi trebalo da zastupa suparničara ili brani saokrivljenog čiji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu već zastupa ili brani;

8. ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu nečasnih ili nedozvoljenih sredstava, a u krivičnim predmetima i aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita;

9. ako bi trebalo da zastupa protiv svog bivšeg klijenta , osim ako je iz načina na koji je prestalo prethodno zastupanje i na koji se bivši klijent prema njemu tada i kasnije i ponašao očigledno da je između njih prestao odnos poverenja;

10. ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa;

11. ako mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju još uvek


232


zastupa drugi advokat, ili stranka od koje prethodni advokat, za zastupanje u istom predmetu, potražuje nagradu i troškove .

62. Zastupanje koje mu dodeli sud, advokatska komora ili drugi nadležni organ advokat može da odbije samo ako je, izuzimajući pravilo 59. u krivičnim predmetima, dužan da odbije zastupanje, ili ako postoje opravdani razlozi za odbijanje zastupanja propisani pravilom 58.6. ovog kodeksa .

63. Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da, ukoliko to stranka od njega traži, preporuči drugog advokata u koga ima poverenja, osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate .

64. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji pravila 58.1, 58.7. i 61.1. podležu oceni stručnog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije .

v) Potpisivanje i sadržina punomoći

65. Advokat treba da nastoji da klijent lično pred njim izjavi da mu svoj slučaj poverava, iznese problem i potpiše punomoć.

66. U opravdanim slučajevima izjava i potpis mogu se pribaviti posredstvom uobičajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje, uz razumni oprez, i klijent i advokat imaju poverenja, uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri čim okolnosti to dozvole.

67. Pre nego što je klijent potpiše, u punomoć treba da budu uneti podaci o advokatu, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja, obimu ovlašćenja i datumu potpisivanja.

68. Osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanja očiglednih grešaka u pisanju, u punomoć nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka.

69. Izuzetno, u slučaju da klijentu predstoji duža odsutnost, ili postoje drugi opravdani razlozi, advokat može da nepopunjenu punomoć klijentu da na potpis ili od klijenta primi poptisanu, uz uslov da su način i svrha upotrebe takve punomoći predviđeni pisanim nalogom klijenta, ili posebnim pisanim sporazumom advokata sa klijentom.

70. Punomoć ne sme da sadrži neodređena ovlašćenja, ovlašćenja koja se ne odnose na predmet zastupanja, niti sporazume ili ugovore o nagradi.

g ) Obaveze prema klijentu

71. Advokat treba da nastoji da stekne i sačuva poverenje klijenta. 72. U prvom razgovoru, ili u toku priprema za zastupanje, advokat treba da

ukaže klijentu:

1. na interes da otkrije pobude i ciljeve i da istinito i u potpunosti iznese činjenice i dokaze;

2. na pravilo da je poverljivost iznesenih podataka zaštićena obavezom čuvanja advokatske tajne;

3. na svoju ocenu činjenične i pravne sadržine predmeta; 4. na vrstu i osnovne osobine postupka koji će biti primenjen;


233


5. na način obračuna i naplate i na tačan ili približan iznos nagrade i troškova;

73. Advokat je dužan :

1. da se prema svim klijentima i predmetima odnosi jednako savesno i

stručno; 2. da u zastupanju postupa bez nepotrebnog odugovlačenja; 3. da klijenta blagovremeno obaveštava o svim bitnim promenama u

predmetu , a na traženje klijenta i o svim pojedinostima; 4. da klijenta upozna sa promenama svojih pravnih i činjeničnih ocena; 5. da klijentu, na njegov zahtev, izuzev ličnih beležaka i izvornih

primeraka podnesaka koje je sam sačinio, preda sve isprave, zapisnike, kopije ili prepise vlastitih podnesaka , druge podneske i odluke, bez obzira da li zastupanje traje ili je otkazano i da li nagrada i troškovi jesu ili nisu plaćeni;

6. da klijentu omogući uvid u Tarifu , ukaže mu na mogućnost da nagrada i troškovi, koje će sud ili drugi nadležni organ odmeriti na teret suprotne stranke, budu manji od njegovog računa, i , kada klijent to traži, preda mu obračun nagrade i troškova;

7. da klijente prima u vreme označeno na advokatskoj kancelariji.

74. Kada to nalažu interesi klijenta i dozvoljavaju pravne pretpostavke advokat treba da nastoji da, pre pokretanja spora, slučaj reši na miran način, vansudskim putem .

75. Kao zastupnik, a posebno kao branilac okrivljenog koji se nalazi u pritvoru, advokat je dužan da bez odlaganja ukaže na sve povrede prava odbrane i druga kršenja zakona na štetu svog klijenta, nijednog trenutka ne pretpostavljajući njegovim interesima svoje odnose sa drugim advokatima, sudijama , tužiocima i drugim učesnicima u postupku .

76. Kod sastavljanja isprava i dvostranim pravnim poslovima advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno štiti njihove interese, bez obzira koja mu se od njih prva obratila i koja plaća nagradu .

d ) Nedopušteni postupci

77. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat :

1. prima nove klijente ili predmete u meri koja ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojećim klijentima i prema predmetima koji su u toku;

2. izlaže klijenta nepotrebnim izdacima, a naročito kada to čini predlaganjem suvišnih ili nekoncentrisanih dokaza i bezrazložnim prouzrokovanjem odlaganja ili povećavanja broja rasprava;

3. sa klijentom zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor kojim od klijenta besteretno stiče imovinu i imovinska prava;

4. iz svojih sredstava za klijenta polaže jemstvo ili plaća obezbeđenje, novčanu kaznu, obeštećenje, paušalni iznos i troškove u postupku, osim ako to opravdavaju izuzetne i trenutne okolnosti, ili se radi o neznatnim iznosima, a ugled i platežna sposobnost klijenta daju


234


osnova za uverenje da se radi o kratkoročnoj pozajmici; 5. poistovećuje se sa svojim klijentom i njegovim interesom.

đ) Otkazivanje zastupanja

78. Advokat ne sme iz neopravdanih razloga da otkaže zastupanje pre nego što je postupak dovršen i pre nego što su, ukoliko za to ima osnova, iscrpeni redovni i vanredni pravni lekovi.

79. Opravdanim razlozima za otkaz zastupanja smatraju se isti oni razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje, izuzev preopterećenosti koju je sam prouzrokovao primanjem novih predmeta.

80. Advokat je dužan da otkaže zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati, a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati i u vreme kada se zastupanja prihvatio, odgovoran je za posledice koje je klijent trpeo zbog njegovog zastupanja ili u periodu tog zastupanja.

81. Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku,osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju.

82. U slučaju otkaza zastupanja advokat je u obavezi, sve dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika ili dok ne istekne najviše trideset dana, osim ako ga je klijent na nesumljiv način takve obaveze oslobodio, da preduzima sve one mere bez kojih bi klijent pretrpeo štetu.

83. U krivičnim predmetima advokat ne sme da otkaže odbranu, i kada za to postoje opravdani razlozi, ako bi time položaj njegovog klijenta bio pogoršan, pa čak i ako postoji samo razumna sumnja da bi otkaz u sudu ili u javnosti mogao da bude protumačen kao izraz nepoverenja u okrivljenog i neslaganja sa načinom njegove odbrane, izuzev kada sam klijent zahteva otkaz zastupanja, javno omalovažava advokata, uporno odbija saradnju sa njim, postavlja mu nemoguće zahteve ili od njega traži da krši pozitivne propise i Kodeks , ili kada već ima drugog branioca .

84. I kada otkaže odbranu advokat treba da nastoji da to ne čini na način i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku .

e ) Rukovanje imovinskim vrednostima

85. Novac, hartije od vrednosti i druge imovinske vrednosti koje mu je klijent

poverio, advokat je dužan :

1. da čuva sa posebnom brižljivošću na dovoljno bezbednom mestu ili deponuje na račun ili položi u sef koji se otvara za drugoga u za to ovlašćenoj ustanovi, ukoliko od klijenta nije dobio drugačiji ili određen nalog;

2. da ne meša sa sopstvenom imovinom i ne raspolaže njima u svoje ime i za svoj račun;

3. da na vreme preda ili doznači ovlašćenom primaocu; 4. da bez odlaganja preda klijentu kada ovaj to zahteva, kada istekne

određeni rok, ili kada nastupi ili izostane ugovoreni uslov.


235


86. Na način iz pravila 85. advokat je dužan da postupi i kada novac, hartije od vrednosti ili druge imovinske vrednosti od trećeg lica primi u ime, za račun i po ovlašćenju klijenta.

II. Advokatska tajna

a ) Osnovno pravilo

87. Obaveza čuvanja adokatske tajne bitna je pretpostavka poverenja klijenta u advokata i nezavisnosti advokatske profesije .

b ) Predmet tajne

88. Advokat je dužan da čuva kao tajnu sve što mu je klijent poverio ili što je

tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi način saznao ili pribavio, bilo da ga je sam klijent upozorio na poverljivost sadržaja, bilo da poverljivost sadržaja proizilazi iz prirode predmeta i brižljive ocene svih okolnosti.

89. U okvirima određenim u pravilu 88. advokatsku tajnu predstavljaju svi podaci koje advokat zna i svi spisi, predmeti, zapisi i depoziti koji se nalaze u advokatskoj kancelariji, ili su, po odluci i pod nadzorom advokata, privremeno smešteni na drugo mesto.

90. Advokat je dužan da čuva kao tajnu i poverljive podatke, spise, predmete, zapise i depozite koji se odnose na lice čijeg se zastupanja nije prihvatio, a saopšteni su mu ili predati u cilju zastupanja, kao i na lice koje je, nakon saopštavanja ili predaje, odustalo od namere da advokatu poveri zastupanje.

v ) Čuvanje tajne

91. Advokat tajnu čuva na taj način što poverljive sadržaje čini nedostupnim

organima vlasti i trećim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treća lica, kojima su , u dogovoru sa klijentom, ovakvi sadržaji namenjeni.

92. U cilju čuvanja advokatske tajne advokat je dužan :

1. da na obavezu čuvanja tajne upozori i lično obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije;

2. da u prenošenju poverljivih sadržaja poštanskim pošiljkama, telefonom, telefaksom, kompjuterom, ili na drugi posredan način, postupa sa razumnim oprezom i na najmanju meru svede mogućnost da tajna bude otkrivena, bilo slučajno, bilo zloupotrebom sredstava komunikacije;

3. da u situaciji kada ima razloga da posumnja da se njegovi razgovori sa klijentom u zatvoru, pritvoru, ili na drugom mestu neovlašćeno prisluškuju, na to klijenta upozori i preporuči mu da ne govori o onome što želi da sačuva kao tajnu;

4. da lično, ili posredstvom pouzdanog poverenika, nadzire sačinjenje prepisa, kopije ili snimka isprava koje su mu poverene;


236


5. da originalne isprave, kao i njihove prepise, kopije, snimke i negative, na odgovarajući način obezbedi i ne predaje neovlašćenim licima bez znanja i odobrenja klijenta;

6. da prepise i kopije sudskih spisa ne predaje na čitanje, ili radi sačinjenja prepisa ili kopije, onome ko i sam nije ovlašćen da ih čita, poseduje ili umnožava;

7. da na poverljivost sadržaja ili na posebnu obavezu u pogledu određenog sadržaja, upozori lice kome je ovlašćen da takav sadržaj prenese;

8. da spise, koje više nije dužan da čuva, zbrine ili ukloni na način koji neće omogućiti neovlašćenim licima da saznaju njihov sadržaj.

g ) Otkrivanje tajne

93. Obaveza čuvanja advokatske tajne postoji sve dok iznošenje poverljivog sadržaja može da povredi interese klijenta, ili dok ne nastupe okolnosti koje advokata oslobađaju takve obaveze, bez obzira da li je zastupanje u toku ili je prestalo.

94. Advokat je oslobođen obaveze čuvanja advokatske tajne:

1. kada mu klijent to na nesumljiv način dozvoli; 2. kada je to neophodno za sprečavanje izvršenja najavljenog krivičnog

dela sa znatnom društvenom opasnošću; 3. kada je to neophodno za odbranu samog advokata ili njegovog

saradnika.

95. O odluci da otkrije tajnu, ukoliko je oslobođen obaveze njenog čuvanja, advokat prethodno treba da obavesti lice na koje se tajna odnosi, uvek kada priroda slučaja i konkretne okolnosti to dozvoljavaju, a moralni obziri preporučuju.

96. Prilikom otkrivanja tajne advokat treba, u najvećoj mogućoj meri, da štedi ličnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veći publicitet nego što je neophodno za osnov i svrhu koji otkrivanje tajne čine dopuštenim.

d ) Zabrana zloupotrebe tajne

97. Kada ne postoje uslovi za otkrivanje tajne, advokat ne sme poverljive podatke da upotrebi na štetu klijenta, niti , bez izričite dozvole klijenta , u vlastitu korist ili u korist trećeg lica.

98. Poverljive podatke, do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije, advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu, niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog člana, izuzev na štetu člana protiv koga je zastupanje usmereno.

III. Advokatska kancelarija

a ) Osnovno pravilo


237


99. Prostor, uređenje i označavanje advokatske kancelarije treba da odgovaraju značaju i ugledu advokatske profesije.

b ) Označavanje kancelarije

100. Tabla na zgradi, natpis na ulazu, pečat, posetnica i zaglavlje na štampanom

materijalu, pomoću kojih advokat označava svoju kancelariju, radno vreme i sredstva saobraćanja sa klijentima i strankama, ne smeju oblikom, veličinom, obradom i celokupnim izgledom da odstupaju od profesionalnih standarda i civilizovanog načina predstavljanja, niti da stvaraju utisak nametljivosti, neukusa ili reklame .

101. Advokatska kancelarija ne sme da bude označena:

1. drugim nazivom osim imena advokata; 2. putokazom izvan unutrašnjosti zgrade, niti putokazom u

unutrašnjosti zgrade koji bi predstavljao ponovljenu tablu, ili izazvao zabunu, ukoliko u istoj zgradi ima više od jednog advokata;

3. svetlosnim ili zvučnim uređajima; 4. tablom postavljenom upravno u odnosu na fasadu zgrade; 5. tablom penzionisanog ili umrlog advokata, ostavljenom uz tablu

preuzimatelja kancelarije, ili na mestu na kome je bila kancelarija, u periodu dužem od godinu dana posle penzionisanja ili smrti;

6. stručnim ili akademskim zvanjem advokata, koje nije priznato u skladu sa zakonom i Statutom.

102. Zajednička advokatska kancelarija, ukoliko u njoj ima veći broj advokata ,

može da nosi naziv sa imenom samo jednog ili nekolicine, uz dodatak “i drugi“, ali tada imena svih advokata moraju biti navedena u natpisu na ulazu u kancelariju i u zaglavlju štampanog materijala kancelarije.

v ) Oglašavanje promena

103. Otvaranje, preseljenje i preuzimanje kancelarije i udruživanje i prestanak udruživanja advokata, advokat može da oglasi u dnevnoj štampi, bez sadržaja i grafičkih rešenja kojima bi se stvarao utisak reklame, najviše dva puta u periodu od tri meseca posle nastupanja promene .

104. O promenama iz pravila 103. advokat može cirkularnim pismom da obavesti samo svoje klijente i saradnike, druge advokate, sudske veštake, pravosudne organe, organe uprave i stručna udruženja pravnika .

105. Advokat koji je preselio kancelariju, ili istupio iz zajedničke advokatske kancelarije, može na mestu na kome se nalazila kancelarija najduže šest meseci da ostavi belešku o novoj adresi .

g) Upotreba pečata

106. Advokat je ovlašćen i dužan da pečat svoje advokatske kancelarije upotrebljava samo za vlastitu advokatsku delatnost.


238



1. podneske i isprave koje je sastavio ne overi pečatom svoje advokatske kancelarije;

2. uz pečat svoje advokatske kancelarije ne stavi svoj potpis, paraf ili faksimil, ili ne obezbedi da potpis ili paraf, s njegovim odobrenjem stavi njegov advokatski pripravnik;

3. pečat svoje advokatske kancelarije daje drugome na samostalnu upotrebu, ili pečat tuđe advokatske kancelarije koristi za svoje potrebe;

4. pečat svoje advokatske kancelarije drži bez nadzora na mestu dostupnom licima koja nisu ovlašćena za upotrebu pečata;

5. dozvoljava svom službeniku ili pripravniku da pečat advokatske kancelarije koristi bez njegovog znanja i odobrenja i bez odgovarajuće kontrole podnesaka i isprava na kojima je pečat otisnut;

6. koristi, ili drugome dozvoljava da koristi, pečat svoje ili tuđe advokatske kancelarije, nakon što su on ili advokat o čijem se pečatu radi, brisani iz imenika advokata, ili za vreme dok im miruju advokatska prava i dužnosti .

IV. Nagrada i naknada troškova

a ) Osnovno pravilo

108. Nagradu i naknadu troškova za svoj rad advokat obračunava i naplaćuje u novcu, prema propisanoj Tarifi.

b) Nedopušteni sporazumi i postupci


1. umesto nagrade ugovara potpuno ili delimično preuzimanje spornog prava čije mu je zastupanje povereno, odnosno ugovara i prima kao svoju nagradu deo novčanog iznosa ili druge vrednosti, koji bi, po odluci suda, drugog organa ili organizacije, u predmetu u kome zastupa, trebalo da pripadnu njegovom klijentu, ili za koje je zahtev suprotne stranke odbijen (pactum de quota litis);

2. unapred i nezavisno od poznavanja imovinskih prilika i platežnih sposobnosti klijenta, odobrava ili ugovara besplatno zastupanje, nagradu i naknadu troškova nižu od propisane Tarifom , ili drugu vrstu popusta;

3. zaključuje ugovor o nagradi iskorišćavajući težak položaj klijenta, ili zloupotrebljavajući vlastitu ulogu zastupnika da bi položaj klijenta neistinito predstavio teškim ili težim nego što jeste;

4. sa klijentom ugovara i od njega prima nagradu za odbranu po službenoj dužnosti, ili za zastupanje siromašnih po odluci advokatske komore;


239


5. od klijenta traži ili prima nagradu i naknadu troškova koji ne služe dopuštenim svrhama;

6. bez znanja i odobrenja klijenta, dok je zastupanje u toku, prima nagradu i naknadu troškova od trećeg lica.

v ) Dopuštena odstupanja

110. Nije u suprotnosti sa pravilima Kodeksa kada advokat:

1. iz obzira prema imovinskim prilikama klijenta naplatu nagrade prilagodi njegovim platežnim sposobnostima, bilo tako što će prihvatiti isplatu u delimičnom iznosu ili po okončanju postupka, bilo tako što će se, ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštvu, nagrade odreći;

2. sa klijentom slobodno ugovori nagradu, ukoliko za zastupanje određene vrste i složenosti nagrada u Tarifi nije uopšte ili nije na jasan način propisana;

3. ugovorenu nagradu veže za uspešan ishod zastupanja, ukoliko to odgovara prirodi slučaja, ne ugrožava njegovu nezavisnost i nije suprotno zabrani iz pravila 109.1;

4. ne traži nagradu za zastupanje drugog advokata, ili supružnika, dece ili roditelja pokojnog advokata;

5. primi neugovorenu nagradu, koju mu ponudi klijent, ili drugo lice sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta kada je postupak završen, ukoliko ih sam na to nije naveo, ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku, ukoliko je nagrada u srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija;

6. izuzetno, umesto nagrade i naknade troškova u novcu, u cilju namirenja potraživanja, od klijenta primi vrednosti druge vrste, pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav način razduženja, da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadrži elemente iskorišćavanja teškog položaja klijenta i ne narušava ugled advokature.

111. Odluku da postupi na jedan od načina iz pravila 110.1. i 110.4. advokat ne

sme da donese olako, bez neophodnih provera, niti sa ciljem da postigne poslovni prestiž, pribegne nelojalnoj konkurenciji, ili izazove utisak reklame.

112. Ugovorena nagrada treba da bude primerena vrsti i obimu rada, a sporazum o njoj treba da bude sačinjen u pisanom obliku.

g ) Paušalna nagrada

113. Advokat može da za stalnu savetodavnu pomoć ugovori paušalnu nagradu, u visini koja je primerena vrsti i obimu njegovih obaveza .


240


d ) Predujam

114. Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad i naknade i troškova za rad drugoga za koji lično jamči .

115. Advokat ima pravo da, izuzetno, umesto predujma u novcu, ugovori obezbeđenje druge vrste, pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i da se njime ne ograničava poslovna delatnost klijenta.

đ ) Naplata

116. Naplati nagrade i troškova advokat ne treba da pristupa na mestu i na način koji će narušiti ugled advokature i njegov vlastiti ugled.

117. Pre nego što protiv klijenta pokrene postupak pred sudom radi naplate nagrade i troškova, poželjno je da advokat pismeno upozori klijenta i ostavi mu primeren rok za ispunjenje obaveze, a u sporu ne treba da nastupa sa revanšističkim pobudama i da klijenta izlaže novim nepotrebnim izdacima.

118. Nenaplaćenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa, niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja.

V. Međusobni odnosi advokata

a ) Osnovno pravilo

119. Međusobni odnos advokata treba da izražava uvažavanje same advokatske profesije.

b ) Međusobno uvažavanje

120. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobre kolegijalne odnose nalaže advokatu:

1. da se prema drugom advokatu ophodi učtivo, bez omalovažavanja,

izvrgavanja podsmehu, ogovaranja, vređanja, ili drugog napada na ličnost;

2. da drugog advokata ne poistovećuje sa njegovim klijentom; 3. da na raspravama ne prekida niti na drugi način ometa drugog

advokata, osim u granicama propisanim pravilima postupka; 4. da bez odlaganja odgovori na službeno obraćanje drugog advokata; 5. da ne odbija prijem dostava koje mu upućuje drugi advokat; 6. da se pridržava vremena dogovorenog za poslovni sastanak sa

drugim advokatom; 7. da o molbi za odlaganje ili pomeranje početka ročišta, uvek kada je

to moguće, obavesti drugog advokata koji zastupa u istom postupku; 8. da ne koristi procesne mogućnosti na štetu suprotne stranke, izuzev

onih čije nekorišćenje bi imalo prekluzivne posledice za osnovno pravo ili pravno sredstvo njegovog klijenta, ukoliko je drugi advokat najavio zastupanje suprotne stranke i ukoliko zna da postoje


241


opravdani razlozi koji su drugog advokata sprečili da pristupi na ročište;

9. da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata, osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje;

10. da o službenom kontaktu, koji je na bilo kakav način ostvario sa suprotnom strankom, bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa;

11. da se, ako je po stažu mlađi , predstavi po stažu starijem advokatu; 12. da bez dogovora sa drugim advokatom ne navodi na odlazak i ne

odvodi njegove službenike i saradnike; 13. da poteškoće u vođenju predmeta i neuspeh u bilo kojoj pravnoj

stvari ne pravda pripisivanjem upotrebe nedozvoljenih sredstava advokatu suprotne stranke, niti da podržava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivične ili disciplinske prijave.

121. Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta, interesi klijenta imaju prednost.

v ) Profesionalna saradnja

122. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobru profesionalnu saradnju, nalaže advokatu:

1. da prihvati zamenjivanje advokata koji to od njega traži, ili da, ako je iz opravdanih razloga sprečen, a nema vremena da obavesti kolegu i da ovaj pronađe drugog zamenika, sam izabere drugog advokata i prepusti mu zamenu, ili preduzme druge mere koje bi otklonile posledice propuštanja procesne radnje za koju je zamena tražena;

2. da o rezultatima zamene bez odlaganja obavesti advokata koji je zamenu tražio;

3. da advokatu , od koga traži zamenu, na vreme dostavi punomoć, neophodne podatke i uputstva;

4. da za zamenu i drugu pomoć koju je tražio lično jamči u pogledu isplate nagrade i troškova;

5. da u pružanju pomoći inostranom advokatu vodi računa da je odgovoran za savete i tumačenja koje daje, da prihvati samo takve slučajeve koje je u stanju da obradi stručno, bez odugovlačenja i preporučljivo je na jeziku na kome mu se strani kolega obratio, ili da, u situaciji opisanoj u tački 1. ovog pravila, uz povećanu odgovornost za izbor, izabere i preporuči advokata.

123. Interesi profesionalne saradnje i kolegijalnosti preporučuju advokatu:

1. da sa drugim advokatom razmenjuje stručna znanja i mišljenja; 2. da drugom advokatu pruži zatraženu stručnu pomoć, osim ako ova

znatno prelazi meru uobičajene razmene znanja i mišljenja, ili ako bi


242


bila na štetu interesa klijenta; 3. da za zamenjivanje drugog advokata, osim u slučaju drugačijeg

dogovora, ne traži više od polovine nagrade propisane Tarifom.

g) Zajedničko zastupanje

124. Interesi profesionalnosti i kolegijalnosti i pravo klijenta da u istoj stvari ima više od jednog zastupnika, nalažu advokatu:

1. da ne sprečava klijenta u nameri da, pored njega, za zastupanje

ovlasti i drugog advokata; 2. da pre nego što se prihvati zastupanja stranke, koja, uz advokata koji

je zastupa, u istoj stvari želi da ovlasti i njega, o tome obavesti kolegu koji već ima punomoć i sa njim pokuša da usaglasi stavove o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja;

3. da u zajedničkom zastupanju , sa drugim advokatom ili advokatima stalno usaglašava shvatanja, dogovara podelu posla i nastoji da u odnosima sa klijentom, zastupnikom suprotne stranke, sudom i drugim organima i organizacijama, nastupa kao usklađen, međusobno dobro obavešten i u svoje stavove uveren stručni tim.

d ) Preuzimanje zastupanja 125. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju u istoj stvari još

uvek zastupa drugi advokat, advokat je dužan:

1. da odbije razmatranje predmeta i preuzimanje zastupanja i obavesti stranku o razlozima zbog kojih to čini;

2. da ne ocenjuje rad svog kolega; 3. da kolegu obavesti o razgovoru sa strankom, izuzev ako se stranka

naknadno opredeli samo za savetovanje i ako izjavi da o savetovanju ne želi da obavesti svog zastupnika.

126. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koja tvrdi da je u istoj stvari više ne zastupa drugi advokat, advokat je dužan:

1. da se , pre nego što zastupanje prihvati, na pouzdan način uveri da je

prethodno zastupanje prestalo i da za isto stranka dotadašnjem advokatu ne duguje nagradu i troškove;

2. da o preuzetom zastupanju obavesti kolegu čije je zastupanje prestalo.

127. Kada mu se stranka, koju u istoj stvari zastupa drugi advokat, obrati samo za savetovanje, advokat je dužan da se ograniči na razmatranje činjeničnih i pravnih pitanja, a uzdrži od ocene rada svog kolega.

đ ) Rešavanje sporova

128. Obaveza da osujeti ili otkloni sporove i poremećene odnose sa drugim


243


advokatom, nalažu advokatu: 1. da poremećene odnose nastoji da popravi; 2. da ne dozvoli da poremećeni odnosi dođu do izražaja pred sudom i

drugim organom ili organizacijom pred kojima zastupa , ili da zbog njih pomoć, koju treba da pruži svom klijentu, na bilo koji način bude ograničena ili uskraćena;

3. da lične sporne odnose ili sporne odnose svog klijenta sa drugim advokatom, pre obraćanja sudu ili drugom nadležnom organu, pokuša da reši na miran način, osim ako preti opasnost od nastupanja zastarelosti, ili ako bi to očigledno bilo na štetu njegovog vlastitog ugleda i dostojanstva;

4. da uvek kada to dopuštaju okolnosti, odmereno i obrazrivo, bez prisustva trećih lica, ukaže kolegi na postupke koji su suprotni zakonu, Statutu ili Kodeksu;

5. da disciplinsku ili drugu prijavu protiv kolege podnese samo ako pokušaji i ukazivanja iz tačke 3. i 4. ovog pravila nisu dali rezultata, ili ako je kršenje zakona, Statuta i Kodeksa tako ozbiljno , očigledno, bezobzirno ili istrajno, da njegove posledice ne trpe odlaganje, niti bi mirnim putem , ili bilo kakvim dobronamernim ukazivanjem, mogle biti otklonjene.

e ) Zajednička advokatska kancelarija 129. Dva ili više advokata mogu raditi u istoj kancelariji samo ako pripadaju

istoj zajedničkoj advokatskoj kancelariji . 130. Pripadnost zajedničkoj advokatskoj kancelariji ne isključuje primenu

pravila Kodeksa, niti mogućnost da advokat traži da bude oslobođen zadataka koje smatra suprotnim svojoj savesti ili štetnim za svoju nezavisnost.

131. Nezavisnost i samostalnost advokata, koji je član zajedničke advokatske kancelarije, mogu biti ograničeni samo: ugovorenim uslovima rada, u pravu na prihvatanje lične klijentele, i u pravu na samostalno prihvatanje, odbijanje i otkazivanje zastupanja, ukoliko se ne radi o ličnoj klijenteli.

132. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji advokat je dužan da u najvećoj mogućoj meri uvažava pravna shvatanja stručnog kolegijuma ili većine advokata, da u pogledu organizacije rada, međusobnih nesuglasica i odnosa prema klijentima i trećim licima posebno pazi da postupa u skladu sa pravilima 124.3. i 128.2. i da ne istupa iz kancelarije u vreme i na način koji bi kancelariji pričinili štetu ili povredili interese klijenata.

133. Odgovornost advokata, propisana unutrašnjim pravilima zajedničke advokatske kancelarije, ne isključuje odgovornost koja proizilazi iz povrede pravila Kodeksa.

VI. Advokat i advokatska komora

a ) Osnovno pravilo


244


134. Advokatska komora je središte zaštite advokatske profesije i ostvarivanja statusnih prava advokata.

b ) Obaveze advokata 135. U odnosu prema advokatskoj komori, advokat je dužan:

1. da se ophodi sa pristojnošću i sa uvažavanjem njenog ugleda, autonomije i integriteta;

2. da poštuje i izvršava odluke njenih organa; 3. da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne obaveze; 4. da blagovremeno prijavi sve promene i pravne poslove, koji podležu

njenoj evidenciji i kontroli; 5. da se odazove na poziv, dođe na razgovor i bez odlaganja odgovori

na pismeno obraćanje njenih nadležnih organa; 6. da u službenom saobraćanju iznosi istinite podatke; 7. da dostavi tražene isprave i pruži tražena objašnjenja, osim ako bi

time povredio obavezu čuvanja advokatske tajne; 8. da položaj u njenim organima i radnim telima ne koristi u svrhu

reklame, a obaveze koje iz tog položaja proizilaze izvršava savesno, stručno i blagovremeno.

136. Advokat treba da učestvuje u radu Skupštine i drugih otvorenih sastanaka

u advokatskoj komori, da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u organe i radna tela advokatske komore i da, svojim predlozima i drugim vidovima saradnje, doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka advokatske komore.

137. Pravila koja važe za odnos i obaveze advokata prema advokatskoj komori, primenjuju se i na druge oblike organizovanja advokata koje je odobrila advokatska komora.

VII. Advokat, sud i drugi organi vlasti

a ) Osnovno pravilo 138. Odnosom prema sudu i drugim organima vlasti advokat izražava

uvažavanje načela zakonitosti i uvažavanje sopstvenog poziva , kao ravnopravnog činioca pravosuđa.

b ) Međusobno uvažavanje 139. Prema sudu i drugim organima vlasti advokat treba da se ophodi odmereno

i uljudno, nastojeći da obezbedi isto takvo ophođenje svog klijenta, kao i predstavnika ovih organa prema sebi i svom klijentu.

140. Uvažavanje suda i drugih organa vlasti advokat ispoljava, između ostalog, i načinom na koji se na raspravama i u službenim kontaktima izražava, ponaša i odeva.

141. U podnescima i usmenim izlaganjima advokat treba da bude jasan, sažet, umesan, logičan i ubedljiv, a kritika koju upućuje sudu i drugim organima


245


vlasti ne sme da bude saopštena na uvredljiv, podrugljiv ili potcenjivački način.

v ) Zabrana zloupotrebe 142. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat :

1. utiče na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima, tako što se obraća ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlučivanje, ili što na drugi način čini ili podstiče nedozvoljene pritiske;

2. lične prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom, suprotnom strankom i njenim zastupnikom, ili pred ovim licima stvara privid takvih odnosa;

3. pred klijentom, suprotnom strankom ili njenim zastupnikom , uoči rasprave ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan, ili se, posle završetka rasprave, u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica;

4. nepovoljan tok i ishod postupka pravda pripisivanjem korupcije i drugih vidova zloupotrebe sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti, ili podržava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivične ili disciplinske prijave;

5. zloupotrebljava ulogu branioca da bi svom klijentu, ili posredstvom svog klijenta, koji je u pritovoru ili na izdržavanju kazne, drugim pritvorenicima ili zatvorenicima krišom doturao pisma, poruke i predmete koji inače podležu kontroli, ili je njihovo posedovanje zabranjeno;

6. pribegava procesnim zloupotrebama, a naročito iznošenju neistinitih podataka i dokaza .

VIII. Advokat i advokatski pripravnik

a ) Osnovno pravilo 143. U interesu advokature je obuka advokatskih pripravnika za advokatsku

profesiju i za druga zvanja u pravosuđu . b ) Obaveze advokata 144. Kada za to ima potrebe i mogućnosti advokat treba da primi diplomiranog

pravnika na advokatsko-pripravnički rad. 145. Advokat je dužan:

1. da pripravnika osposobi za samostalno obavljanje advokatske profesije i drugih zvanja u pravosuđu, tako što će mu preneti sva potrebna znanja i iskustva, poveriti mu vežbu u što raznovrsnijim postupcima i predmetima i posvetiti punu pažnju njegovoj obuci nadzirući, ispravljajući i usmeravajući njegov rad;


246


2. da pripravnika uputi na upoznavanje sadržaja Statuta i Kodeksa; 3. da pripravnika, koga prima na rad, prijavi advokatskoj komori i

drugim nadležnim organima, a da ne prima i prijavljuje pripravnika za koga zna da će njegov rad biti prividan, ili da neće biti stalan;

4. da pripravnika nagrađuje u skladu sa zakonom i ugovorom; 5. da pripravniku omogući uslove rada u skladu sa zakonom i

ugovorom i ne iskorišćava ga za poslove koji nisu u vezi sa pripravničkom vežbom;

6. da omogući pripravniku dovoljno slobodnog vremena za pripremu pravosudnog ispita;

7. da sa pripravnikom ne zaključuje ugovore o podeli dobiti, ili ugovore o ortakluku;

8. da se prema pripravniku drugog advokata, kako na raspravi kada zastupaju suprotne stranke, tako i izvan rasprave, ophodi sa pedagoškim taktom i ne zloupotrebljava njegovo neiskustvo i nedovoljno znanje.

v ) Obaveze pripravnika 146. Advokatski pripravnik je dužan :

1. da se prema advokatu kod koga radi ophodi sa uvažavanjem i da se pridržava njegovih uputstava i naloga, osim ako su suprotni zakonu , Statutu i Kodeksu;

2. da upozna sadržaj Statuta i Kodeksa i pridržava se njihovih odredaba i pravila;

3. da pripravničku vežbu iskoristi za što potpunije sticanje znanja i iskustva i da nastoji da se što bolje osposobi za samostalan rad;

4. da svoj rad obavlja stvarno i stalno i da se, u isto vreme, ne bavi drugim poslom u vidu zanimanja;

5. da ne prima vlastite klijente i ne vodi vlastite predmete; 6. da se u prvom službenom susretu predstavi drugim advokatima,

sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti .

IX. Advokat i suprotna stranka

a ) Osnovno pravilo

147. Advokat treba da uvažava pretpostavku da suprotna stranka nastupa sa jednakim osećajem pravičnosti i sa jednakom uverenošću u svoja prava, kao i njegov klijent.

b ) Odnos prema suprotnoj stranci

148. Prema suprotnoj stranci advokat je dužan da se ophodi odmereno i učtivo, ali ne i kolebljivo, popustljivo i na štetu odlučnog zastupanja interesa svog klijenta.


247


149. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat: 1. iskorišćava neukost, zabludu, ili zaplašenost suprotne stranke,

pogotovo kada ova nema zastupnika, da bi za svog klijenta postigao neopravdani uspeh;

2. prema suprotnoj stranci upotrebljava pretnju ili prinudu, ili joj bez osnova nagoveštava štetne posledice;

3. suprotnu stranku izaziva i podstiče na nedopušteno ponašanje; 4. stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja

svog klijenta, ili na način opisan u pravilu 120.9.; 5. povodom neodmerenih i nepristojnih izjava, koje je suprotna stranka

dala o njemu i njegovom klijentu u uzbuđenju izazvanom na raspravi, podstiče svog klijenta na krivično gonjenje ili sam pribegava krivičnom gonjenju, osim ako je to neophodno da bi se obezbedio interes klijenta.

G. PRELAZNA I ZAVRŠNA PRAVILA

150. U disciplinskim predmetima koji nisu pravnosnažno okončani pravila ovog kodeksa primenjivaće se samo ukoliko su povoljnija za advokata protiv koga se vodi disciplinski postupak .

151. Ovaj kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije u Beogradu .

Broj: 1/1-99

U Beogradu, 16. januara 1999. ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE

PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE

adv. Tomislav Š. Dedić , s.r.

Ovaj kodeks objavljen je na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije 06. aprila 1999. i stupa na pravnu snagu 14. aprila 1999.

ZAMENIK PREDSEDNIKA ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE

adv. Milan Vujin, s.r.


248

Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji

Prilog 3 Statut advokatske komore Srbije


249


"Službeni glasnik RS", br. 43/99, 65/2001, 41/2002, 64/2004 Na osnovu člana 57. Zakona o advokaturi ("Službeni list SRJ", br. 24/98 i 26/98), Skupština Advokatske komore Srbije na sednicama održanim 16. januara i 25. septembra 1999. godine, donosi

S T A T U T

ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE

Deo prvi

OPŠTE ODREDBE

Član 1. Ovim statutom uređuju se: zadaci, unutrašnja organizacija Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora), izbor i delokrug njenih organa, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Komore.

Član 2. Komora je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište advokatskih kancelarija na teritoriji Republike Srbije.

Član 3. Naziv Komore je: Advokatska komora Srbije. Sedište Komore je u Beogradu.

Član 4. Komora ima svojstvo pravnog lica.

Član 5. Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore.


250


Član 6.

Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima. Sredstva za rad Komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o advokaturi i ovim statutom.

Član 7. Komora ima pečat i štambilj. Pečat Komore je okruglog oblika, prečnika 2,5 cm, a štambilj Komore je pravougaonog oblika veličine 5,5 x 2,5 cm i oba sadrže naziv i sedište Komore. Komora ima amblem. Amblem Komore je nepravilnog kružnog oblika sa dva koncentrična kruga. U prvom krugu je Temida, grčka boginja pravde sa povezanim očima, sa mačem u desnoj ruci, terazijama u levoj ruci i štitom sa leve strane postolja na kome je upisana 1862. godina. Drugi krug je okvir amblema. Između krugova ispisan je ćirilicom tekst: "Advokatska komora Srbije".

Član 8. Rad Komore i njenih organa je javan. Ovim statutom određuju se slučajevi isključenja javnosti iz rada pojedinih organa Komore u određenim fazama postupanja.

Deo drugi

ZADACI KOMORE

Član 9. Zadatak Komore je da vrši poslove od opšteg interesa za advokaturu, a naročito: 1. predstavlja advokaturu, zastupa i štiti njene interese; 2. stara se o obezbeđenju uslova za pravilno vršenje advokature; 3. preduzima mere za razvoj advokature; 4. stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature;


251


5. stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature; 6. stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika; 7. održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama; 8. podnosi predloge za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;

9. daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana;

10. obavlja druge poslove od značaja za advokaturu.

Deo treći

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA

Član 10.

Komora ostvaruje svoje zadatke određene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa advokatskih komora u svom sastavu.

Član 11. U sastavu Komore postoje: - Advokatska komora Beograda, - Advokatska komora Vojvodine, - Advokatska komora Zaječara, - Advokatska komora Kosova i Metohije, - Advokatska komora Kragujevca, - Advokatska komora Niša, - Advokatska komora Požarevca, - Advokatska komora Čačka, i - Advokatska komora Šapca.


252


Advokatske komore iz prethodnog stava su obavezne, nezavisne i profesionalne organizacije advokata koji imaju sedište kancelarije na njihovim teritorijama. Advokatske komore iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica i nastavljaju sa radom sa do sada utvrđenom teritorijalnom nadležnošću. Advokatske komore iz stava 1. ovog člana svojim statutima i opštim aktima uređuju sopstvenu unutrašnju organizaciju i rad, u skladu sa zakonom i ovim statutom. Komora i advokatske komore u njenom sastavu zadržavaju imovinu i imovinska prava kojima su do sada raspolagale, imaju pravo da stiču imovinu i imovinska prava i da svojom imovinom i imovinskim pravima samostalno raspolažu.

Deo četvrti

ORGANI KOMORE

Član 12. Organi Komore su: 1. Skupština; 2. Upravni odbor; 3. predsednik i tri potpredsednika Komore; 4. Nadzorni odbor; 5. Disciplinski tužilac, i 6. Disciplinski sud.

Član 13. Način rada organa Komore uređuje se poslovnicima.

1. Skupština Komore

Član 14. Skupština Komore je najviši organ Komore koji vrši sva prava i obaveze predviđene zakonom i ovim statutom.


253


Član 15.

Skupštinu čine delegati koje biraju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore. Svaka advokatska komora bira u Skupštinu jednog delegata na svakih 50 advokata.

Član 16. Skupština Komore donosi: 1. Statut; 2. Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje. Odlučuje o:

1. formiranju posebnih fondova, njihovoj nameni i načinu raspolaganja sredstvima iz tih fondova;

2. u drugom stepenu kada je to ovim statutom ili opštim aktom Komore određeno; 3. o izveštajima organa Komore. Bira i opoziva: 1. predsednika Komore i potpredsednike Komore; 2. disciplinskog tužioca i njegove zamenike; 3. predsednika, zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda; 4. predsednika, zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora;

5. predsednika, zamenika predsednika i članove drugih povremenih odbora, komisija i radnih tela Skupštine;

6. delegate za Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Jugoslavije; Prati: 1. razvoj advokature; 2. rad advokatskih komora sa svoje teritorije;

3. saradnju sa Advokatskom komorom Crne Gore, Advokatskom komorom Jugoslavije i drugim profesionalnim organizacijama iz zemlje i sveta;


254


4. rad svih organa Komore i razmatra izveštaje o njihovom radu; Potvrđuje: - mandat delegata i članova izabranih u organe Komore.

Član 17. Redovnu sednicu Skupštine predsednik saziva jedanput godišnje. Na predlog Upravnog odbora, upravnog odbora jedne od advokatskih komora iz svog sastava ili najmanje dvadeset delegata Skupštine, predsednik je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 45 dana od dana prijema predloga. Predlog iz stava 2. ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi s predlogom tačaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog. U slučaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 2. ovog člana, predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana.

Član 18. Skupština radi u javnim sednicama, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata. Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih delegata. Statut Komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova prisutnih delegata. Odredbe ovog statuta koje se odnose na osnivanje novih, gašenje postojećih, spajanje sa drugim ili podelu na više advokatskih komora donose se dvotrećinskom većinom prisutnih delegata uz saglasnost advokatske komore čiji se status menja.

Član 19. Skupština donosi odluke, zaključke i preporuke. Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta, opštih akata i drugim poslovima iz delokruga rada Skupštine. Preporukom se odlučuje o stavu po određenom pitanju. Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima.

Član 20.


255


Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Komore. U odsustvu predsednika sednicom Skupštine rukovodi jedan od potpredsednika.

2. Upravni odbor

Član 21. Upravni odbor je organ Skupštine Komore koji vrši prava i dužnosti utvrđene ovim statutom i drugim opštim aktima. Upravni odbor ima 19 članova.

Član 22. Članove Upravnog odbora delegiraju advokatske komore koje su u sastavu Komore, srazmerno broju delegata izabranih u Skupštini, s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru. Advokatska komora Beograda delegira šest delegata, Advokatska komora Vojvodine tri delegata, advokatske komore Niša, Kosova i Metohije i Čačka, svaka po dva delegata, advokatske komore Zaječara, Kragujevca, Požarevca i Šapca svaka po jednog delegata. Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Komore. Predsednika i potpredsednike Komore bira Skupština iz reda članova Upravnog odbora. Upravni odbor iz reda svojih članova bira sekretara Upravnog odbora. Sekretar Upravnog odbora stara se o pripremi sednice i sprovođenju odluka Upravnog odbora.

Član 23. Upravni odbor vrši sledeće poslove: 1. sprovodi odluke Skupštine; 2. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština;

3. donosi: Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Pravilnik o imenicima i drugim evidencijama i druge opšte akte koji nisu ovim statutom ili drugim opštim aktom stavljeni u nadležnost Skupštine ili nekog drugog organa;

4. usklađuje stavove advokatskih komora sa svoje teritorije kada se donose odluke uz njihovu saglasnost ili mišljenje;


256


5. usklađuje stavove Komore sa državnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadležnog državnog organa;

6. preduzima mere i učestvuje u saradnji advokatskih komora sa državnim i pravosudnim organima, advokatskim komorama i drugim profesionalnim i stručnim organizacijama iz zemlje i inostranstva;

7. odlučuje u drugom stepenu kada je to ovim statutom određeno;

8. odlučuje o žalbama na odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom koje donose advokatske komore u njenom sastavu;

9. predlaže državnim organima mere za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;

10. prati rad advokatskih komora i ortačkih advokatskih društava sa svoje teritorije i daje preporuke u vezi sa njihovim radom;

11. odlučuje o dodeli Plakete i Povelje Komore i drugih priznanja;

12. određuje osnovnu orijentaciju časopisa "Branič" i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore;

13. utvrđuje plan prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvršavanju; 14. usvaja periodične obračune i predlog završnog računa Komore; 15. određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima;

16. odlučuje o statusnim, materijalnim i drugim pitanjima radnika službe Komore i daje saglasnost na njihova akta kada je zakonom, ovim statutom ili drugim opštim aktom određeno;

17. određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja;

18. odlučuje o imenovanju glavnog i odgovornog urednika časopisa "Branič" i imenuje urednike i članove uređivačkih odbora časopisa i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore;

19. odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa;

20. odlučuje o članstvu Komore u međunarodnim advokatskim organizacijama; 21. donosi Poslovnik o svom radu; 22. bira i opoziva sekretara Upravnog odbora;


257


23. utvrđuje protokol listu gostiju, i 24. vrši druge poslove koje mu poveri Skupština. 25. bira i razrešava člana Visokog saveta pravosuđa.

Član 24. Za obavljanje poslova iz svog delokruga Upravni odbor može obrazovati stalna i povremena tela i imenovati članove tih tela iz reda advokata i advokatskih pripravnika i kada nisu članovi organa Komore.

Član 25. Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova čiji je mandat verifikovan, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova. Sednica Upravnog odbora mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloženog predloga najmanje tri člana Upravnog odbora, ili upravnog odbora jedne advokatske komore koja je u sastavu Komore.

3. Predsednik i potpredsednici Komore

Član 26. Predsednik Komore: 1. predstavlja Komoru;

2. saziva sednice Skupštine i Upravnog odbora, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im;

3. potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor; 4. donosi rešenja kada se odluke donose u upravnom postupku; 5. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;

6. obavlja i druge poslove određene ovim statutom ili drugim opštim aktom Komore.

Predsednik Komore je po svojoj funkciji stalni član Visokog saveta pravosuđa. Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini i Upravnom odboru Komore.


258


Član 27.

Predsednika Komore u odsutnosti zamenjuje potpredsednik Komore koga predsednik Komore odredi.

4. Nadzorni odbor

Član 28. Nadzorni odbor je organ Komore koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore. Nadzorni odbor je samostalan organ Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Komore.

Član 29. U Nadzorni odbor koji ima 9 članova bira se po jedan član iz svake advokatske komore iz sastava Komore.

5. Disciplinski organi

Član 30. Disciplinski organi Komore su disciplinski tužilac i Disciplinski sud. Disciplinski organi Komore u disciplinskom postupku postupaju kao drugostepeni organi. Disciplinski organi su nezavisni u svom radu. Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno, a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto prvostepeno rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom. Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu Skupštini Komore.

Član 31. Disciplinski sud Komore sastoji se od predsednika suda, zamenika predsednika i 12 sudija. Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda, a u njegovoj odsutnosti zamenik.


259


Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda.

Član 32. Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja. Disciplinski tužilac Komore ima 4 zamenika koji ga zamenjuju u vršenju njegovih dužnosti.

6. Prava i dužnosti delegata i članova organa Komore

Član 33. Delegati i članovi organa Komore imaju sledeća prava i dužnosti: 1. da prisustvuju sastancima organa Komore čiiji su članovi;

2. da o radu svojih organa obaveštavaju advokatske komore čiji su članovi i da se staraju da se one izjasne o piitanjima i opštim aktima koji su im dostavljeni na mišljenje;

3. da daju predloge i inicijative za unapređenje rada Komore, razvoj advokature, pravosudnog i pravnog sistema;

4. da podnose izveštaj o tekućim problemima u radu advokatskih komora čiji su članovi;

da izvršavaju odluke, naloge i zaključke organa Komore.

7. Izbor i opoziv delegata i članova organa Komore

Član 34. Mandat delegata u Skupštini traje 4 godine. Delegat, odnosno član organa Komore stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja njegovog mandata od strane organa utvrđenog ovim statutom. Predsednik Komore, predsednici drugih organa Komore, disciplinski tužilac i njegovi zamenici, predsednik, zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda i članovi Upravnog i Nadzornog odbora biraju se na vreme od četiri godine i ista lica mogu se po isteku tog roka birati još jednom uzastopno na iste funkcije.


260


Član 35.

Za člana organa Komore može biti izabran samo advokat sa najmanje pet godina staža u advokaturi, koji nije disciplinski kažnjavan za težu povredu dužnosti i ugleda advokata u poslednjih 10 godina. Član organa razrešava se funkcije pre isteka mandata ako mu je izrečena disciplinska mera ili privremena zabrana bavljenja advokaturom.

Član 36. Delegate Skupštine Komore i članove Upravnog odbora biraju i opozivaju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore u postupku utvrđenom njihovim statutima.

Član 37. Članove drugih organa Komore i nosioce funkcija Komore bira i opoziva Skupština u postupku utvrđenom ovim statutom.

Član 38. Upravni odbor je dužan da najmanje tri meseca pre isteka mandata delegatima Skupštine obavesti advokatske komore koje su u sastavu Komore do koga su dana dužne da izaberu svoje delegate u Skupštinu i Upravni odbor Komore.

Član 39. Novoizabrane delegate Skupštine saziva na Izbornu sednicu predsednik Komore prethodnog saziva. Izbornom sednicom Skupštine, predsedava, do izbora novog predsednika Komore, delegat koga izabere Skupština.

Član 40. Skupština na Izbornoj sednici posle potvrđivanja mandata delegatima Skupštine i članovima Upravnog odbora bira Izbornu komisiju od 5 članova koja rukovodi sprovođenjem izbora za članove organa i nosioce funkcija.

Član 41. Kandidate za članove organa i nosioce funkcija može predložiti svaki delegat ili skupština advokatske komore koja je u sastavu Komore.


261


Način predlaganja kandidata, način rada Izborne komisije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Skupštine.

Član 42. Lista kandidata za izbor članova organa Komore mora da sadrži najmanje jednog kandidata više od broja koji se bira. Lista kandidata sadrži: - ime i prezime kandidata; - označenje funkcije na koju se bira; - označenje advokatske komore čiji je član; - označenje ko je utvrdio listu kandidata;

Član 43. Listu kandidata potvrđuje Skupština Komore.

Član 44. Izbor članova organa i nosilaca funkcija vrši se tajnim glasanjem na glasačkom listiću koji sačinjava Izborna komisija i koji pored elemenata iz člana 42. stav 2. ovog statuta sadrži i označenje koliko se kandidata bira za određenu funkciju. Glasački listić mora biti overen pečatom Komore.

Član 45. Glasanjem rukovodi Izborna komisija. Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata. Glasati se može samo za kandidata navedenog na glasačkom listiću i za onaj broj kandidata koliko se bira članova organa, odnosno nosilaca funkcija. O toku glasanja Izborna komisija sačinjava zapisnik.

Član 46.


262


Po završenom glasanju Izborna komisija zapisnički utvrđuje ukupan broj delegata Skupštine, broj delegata koji je glasao, broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova koje je dobio svaki kandidat. Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen ili je tako popunjen da se sa sigurnošću ne može utvrditi za koga je delegat glasao. Ako je na glasačkom listiću zaokružen redni broj ispred imena većeg broja kandidata od broja članova organa, odnosno nosilaca funkcija koji se bira, smatra se da je delegat glasao za one kandidate koji su zaokruženi od prvog zaokruženog broja do broja koji odgovara broju kandidata koji se bira. Rezultati izbora unose se u zapisnik. Prilikom brojanja glasova i sačinjavanja zapisnika iz rada Izborne komisije je isključena javnost.

Član 47. Izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova. Ako postoji jednaka podela glasova kandidata zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija, izborni postupak za izbor tih kandidata se ponavlja.

Član 48. Ako Izborna komisija na osnovu izbornih akata utvrdi nepravilnosti koje su očito uticale na rezultate izbora predložiće Skupštini da poništi glasanje. O ponavljanju izbornog postupka odlučuje Skupština.

Član 49. Delegatu, članu organa, odnosno nosiocu funkcije prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: - ako izgubi svojstvo člana advokatske komore; - opozivom, i - ostavkom.

Član 50. Član organa može biti opozvan:


263


1. ako duže od šest meseci ne vrši svoju dužnost ili je ne vrši u skladu sa svojom funkcijom;

2. ako bez opravdanog razloga ne učestvuje ili neredovno učestvuje u radu organa Komore;

3. ako ne izvršava zaključke i stavove organa Komore za čije je izvršenje zadužen;

4. ako ne obaveštava advokatsku komoru čiji je član o svom radu u organima Komore;

5. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature.

Član 51. Nosilac funkcije može biti opozvan: 1. ako ne izvršava zaključke i druge naloge organa Komore;

2. ako se u svom istupanju ne pridržava zaključaka, stavova i naloga organa Komore;

3. ako ne obaveštava organe Komore o svom radu; 4. ako svojiim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature.

Član 52. Postupak za opoziv člana organa odnosno nosioca funkcije mogu pokrenuti: - Skupština; - organ čiji se član opoziva, i - advokatska komora čiji je član. Opoziv članova organa, odnosno nosilaca funkcija vrši se po postupku za njihov izbor, određen ovim statutom.

Član 53. Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj delegata, odnosno članova organa Komore za više od jedne četvrtine, vrše se dopunski izbori. Mandat delegatu, odnosno članu organa Komore izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih delegata, odnosno članova organa.


264


Dopunski izbori vrše se po postupku predviđenom ovim statutom za redovne izbore.

8. Konferencija

Član 54. Konferencija advokata je oblik razmene mišljenja i ličnog izjašnjavanja advokata o pitanjima značajnim za advokaturu, pravni i pravosudni sistem, ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti, zaštiti sloboda i prava čoveka i građanina, kao i pitanjima od šireg društvenog značaja.

Član 55. Konferenciju saziva Skupština ili Upravni odbor. Sazivač Konferencije predlaže dnevni red i određuje vreme i mesto održavanja Konferencije.

Član 56. Konferenciju otvara i njom rukovodi predsednik Komore do izbora radnog predsedništva i zapisničara.

Član 57. Način rada Konferencije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Konferencije.

Deo peti

JAVNOST RADA KOMORE

1. Informisanje

Član 58. Javnost rada obezbeđuje se održavanjem javnih sednica svih organa Komore, obaveštavanjem o održavanju sednica isticanjem preko oglasnih tabli u sudovima i komorama, dostavljanjem informacija i izveštaja o radu organa Komore, objavljivanjem statuta i opštih akata Komore u "Službenom glasniku Republike Srbije",


265


časopisu "Branič" i drugim publikacijama Komore, oglasima putem medija i prezentacijom na Internetu. Poslovi koji predstavljaju državnu, vojnu, službenu ili poslovnu tajnu ili su od drugih organa označeni kao državna tajna, poverljivo, strogo poverljivo ili interno, ne mogu se saopštavati na način određen u prethodnom stavu.

Član 59. Najmanje jedanput godišnje organi Komore sastavljaju i podnose pismeni izveštaj o svom radu organu koji ih je izabrao.

Član 60. Obaveštavanje članstva o održavanju sednica organa Komore vrši se ličnom dostavom pismenim putem, isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli, njegovim objavljivanjem u publikacijama Komore i medijima. Obaveštenje članstva o radu na sednici organa Komore, osim sa sednica disciplinskih organa, vrši se dostavljanjem informacija i usvojenih opštih akata advokatskim komorama, objavljivanjem na oglasnoj tabli ili preko publikacija Komore.

2. Časopis i druga izdanja Komore

Član 61. Komora izdaje stručno-profesionalni časopis i druge publikacije za potrebe advokature i u vezi sa advokaturom i njenom funkcijom.

Član 62. Stručno-profesionalni časopis Komore izdaje se pod nazivom "Branič", na srpskom jeziku i štampa se ćirilicom.

Član 63. Komora ima prezentaciju na Internetu.

Član 64. Publikacijama iz čl. 61-63. ovog statuta obaveštavaju se članovi Komore i drugi zainteresovani o radu Komore, advokatskih komora koje su u njenom sastavu i njihovih organa, o radu Advokatske komore Crne Gore, Advokatske komore Jugoslavije, Međunarodne unije advokata, Unije advokatskih komora Balkana i drugih organizacija,


266


o novim propisima, literaturi i sudskoj praksi značajnim za bavljenje advokaturom i poboljšanje pravnog i pravosudnog sistema kao i o događajima od značaja za advokaturu.

Član 65. Pravilnikom Komore bliže se uređuju pitanja od značaja za programsku orijentaciju časopisa "Branič", drugih izdanja i publikacija Komore i prezentacije preko Interneta, a posebno sastav i broj članova izdavačkog saveta i uređivačkog odbora časopisa "Branič", prava i dužnosti organa, uslovi za imenovanje i razrešenje glavnog i odgovornog urednika, časopisa, način finansiranja časopisa, način i uslovi prestanka izdavanja časopisa, kao i programsku orijentaciju, uređivanje, ažuriranje i opštenje elektronskom poštom putem prezentacije Komore preko Interneta.

Deo šesti

ODGOVORNOST KOMORE I NJENIH ORGANA

Član 66. Komora je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava ustava, zakona i drugih propisa i kolektivnih ugovora koje je zaključila.

Član 67. Organi Komore odgovaraju za svoj rad Skupštini, a delegati Skupštine i članovi organa skupštini advokatske komore koja ih je izabrala.

Član 68. Predsednik Komore obustaviće od izvršenja odluku Upravnog odbora za koju smatra da je nezakonita samo do prve sednice Upravnog odbora.

Deo sedmi

OPŠTI AKTI

Član 69. Opšti akti Komore su:


267


1. Statut; 2. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata; 3. Poslovnik o radu organa Komore; 4. pravilnici; 5. kolektivni ugovor.

Član 70. Statutom se uređuju pitanja iz člana 1. ovog statuta. Tarifom se određuje nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata kao i naknada troškova koje advokat ima prilikom pružanja te pomoći (dnevnice, putni troškovi, odsustvo iz kancelarije i dr.). Pravilnicima se bliže uređuje poslovanje, prava i obaveze organa Komore i njenih članova. Kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze zaposlenih kod advokata i ortačkih advokatskih društava, a Pojedinačnim kolektivnim ugovorom prava i obaveze radnika službe Komore. Poslovnikom se uređuje rad organa Komore i pitanja od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti delegata i članova organa.

Član 70a. Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki organ Komore, ili jedna advokatska komora u sastavu Komore.

Član 70b.

Upravni odbor utvrđuje nacrt statuta ili drugog opšteg akta i dostavlja ga na davanje mišljenja, primedaba i predloga advokatskim komorama. Javna rasprava o nacrtu iz stava 1. ovog člana traje najkraće 15, a najduže 60 dana.

Član 70v. Upravni odbor utvrđuje predlog statuta ili drugog opšteg akta.


268


Upravni odbor prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. ovog člana razmatra mišljenja, primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog čega nije usvojio određene primedbe i predloge. Skupština prilikom pretresa predloga statuta, ili drugog opšteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane.

Član 70g. Statut Komore objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", a drugi opšti akti na oglasnoj tabli Komore, ili u časopisu "Branič". Opšti akt iz stava 1. ovog člana stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Član 70d. Izmene i dopune Statuta ili drugog opšteg akta vrše se na način određen za njegovo donošenje.

Deo osmi

VRŠENJE JAVNIH OVLAŠĆENJA

Član 71. Komora vrši javna ovlašćenja neposredno preko svojih organa i preko organa advokatskih komora u svom sastavu.

Član 72. Komora u drugom stepenu i advokatske komore u njenom sastavu u prvom stepenu vrše sledeća javna ovlašćenja: 1. odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika; 2. odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata stranih državljana;

3. daje prethodnu saglasnost i ocenjuje da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi;

4. odlučuju o promeni sedišta advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva;

5. odlučuju o brisanju iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava;


269


6. odlučuju o dužini trajanja privremenog odsustva, imenovanju i razrešenju privremenog zamenika;

7. odlučuje o postavljanju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija;

8. vode imenike advokata, advokatskih pripravnika, advokata stranih državljana i ortačkih advokatskih društava;

9. vode evidencije o preseljenju advokatske kancelarije i sedišta orgačkog advokatskog društva i privremenim merama zabrane vršenja advokature;

10. odlučuju o obnovi postupka za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika; 11. izriču privremenu zabranu bavljenja advokaturom;

12. vode disciplinske postupke i odlučuju o disciplinskoj odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i evidencije vezane za vođenje ovih postupaka i izvršenje disciplinskih mera;

13. ostvaruju međunarodnu saradnju u skladu sa Statutom Advokatske komore Jugoslavije o kojoj obaveštavaju Advokatsku komoru Jugoslavije.

U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1. tač. 1-11. ovog člana organi Komore i advokatskih komora primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako Zakonom o advokaturi ili statutima komora nije drugačije propisano. U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1. tačka 12. ovog člana analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku, ako Zakonom o advokaturi ili Statutom Komore nije drugačije propisano.

1. Upis u imenik advokata

Član 73. Zahtev za upis u imenik advokata podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj teritoriji je buduće sedište kancelarije podnosioca zahteva. Uz zahtev za upis u imenik advokata podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu: 1. uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije; 2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju; 3. uverenje o položenom pravosudnom ispitu; 4. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak;


270


5. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban, 6. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti; 7. kopiju lične karte; 8. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjavu da će raskinuti radni odnos;

9. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost; 10. dve fotografije. U zahtevu podnosilac označava sedište kancelarije, daje podatke o kretanju u službi i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore. Advokati strani državljani umesto dokaza iz stava 2. ovog člana podnose overenu kopiju pasoša i dokaz da su upisani u imenik advokata strane države. Protiv prvostepenog rešenja upravnog odbora advokatske komore kojim se upis u imenik advokata odbija, podnosilac zahteva ima pravo žalbe u roku od 15 dana po prijemu rešenja Upravnom odboru Komore.

Član 74. Advokatska komora kojoj je podnet zahtev za upis pribavlja po službenoj dužnosti od nadležnih organa podatke o osuđivanosti kandidata, kao i da li kandidat ima drugu registrovanu delatnost, a u slučaju zahteva stranog državljanina i dokaz o postojanju reciprociteta od Saveznog ministarstva nadležnog za poslove pravde.

Član 75. Podnosioci zahteva za upis u imenik advokata evidentiraju se na sednici upravnog odbora advokatske komore i o tome obaveštava članstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne primedbe ili predloge po podnetim zahtevima.

Član 76. Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 45 dana, upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata. Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa podnosiocem zahteva za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica, a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se o njima izjasni.


271


Član 77. *)

Upravni odbor može da odbije zahtev za upis u imenik advokata ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti. *) Nedostojnim poverenja smatra se kandidat čiji dotadašnji rad, druge javne aktivnosti i privatni život, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, ne daju osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata. Kada upravni odbor advokatske komore odbije zahtev za upis u imenik advokata dužan je da odmah o tome obavesti sve advokatske komore. ____________________________________________________ *) Pažnja - stav 2. člana 77. Statuta - nije saglasan sa Ustavom i zakonom, i prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda (videti 3. napomenu Intermexa).

Član 78. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati, po odobrenju predsedavajućeg, potrebna usmena objašnjenja i predloge.

Član 79. U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.

Član 80. Pre upisa u imenik advokata podnosilac zahteva je dužan da uplati troškove upisa određene odlukom Upravnog odbora Komore i priloži potvrdu da nije u radnom odnosu.

Član 81. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata kome je upis odobren polaže zakletvu pred predsednikom advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište njegove kancelarije ili potpredsednikom, odnosno drugim članom upravnog odbora koga predsednik odredi, po trajnom statutarnom ovlašćenju predsednika Komore. Podnosiocu zahteva za upis kome je upis odobren izdaje se prilikom polaganja zakletve rešenje o upisu u imenik advokata, primerak Statuta Komore i advokatske komore čiji je član, Kodeksa profesionalne etike advokata i Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.


272


Pri polaganju zakletve advokatu se uručuje advokatska legitimacija.

2. Upis u imenik advokatskih pripravnika

Član 82. Zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište kancelarije njegovog principala. Uz zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu: 1. uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije; 2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju; 3. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak; 4. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban; 5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti; 6. kopiju lične karte; 7. ugovor o radu; 8. dve fotografije. U zahtevu podnosilac daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore. U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u imenik advokata.

Član 83. Za upis u imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe čl. 73-81. ovog statuta. Zakletva za advokatskog pripravnika glasi: "Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika vršiti savesno i da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature."


273


Član 84. Svojstvo advokatskog pripravnika stiče se danom polaganja zakletve.

Član 85. Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe čl. 82-84. ovog statuta.

Član 86. Advokatski pripravnici i volonteri mogu se organizovati u okviru advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište kancelarije njihovog principala. Organizacija advokatskih pripravnika zastupa interese advokatskih pripravnika i volontera pred organima advokatske komore i upoznaje ih sa problemima u svom radu. 3. Postupak davanja mišljenja pri osnivanju orgačkih advokatskih društava

i postupak upisa zajedničke advokatske kancelarije

Član 87. Osnivači ortačkog advokatskog društva dužni su da podnesu advokatskoj komori, na čijoj teritoriji će biti njegovo sedište, zahtev za pribavljanje prethodne saglasnosti da je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi.

Član 88. U zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da označe njegovo sedište i odjave sedišta advokatskih kancelarija članova ortačkog advokatskog društva, ako ono nije istovetno sa sedištem ortačkog advokatskog društva.

Član 89. Uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da prilože ugovor o ortakluku.

Član 90.


274


Zajednička advokatska kancelarija osniva se ugovorom koji zaključuju najmanje dva advokata. Ugovorom iz prethodnog stava uređuju se međusobna prava i obaveze advokata članova zajedničke advokatske kancelarije, zajedničko sedište, način poslovanja i odlučivanja.

Član 91. O zahtevu za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji će biti sedište zajedničke advokatske kancelarije.

Član 92. U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije dužan je da podnese dokaz o preseljenju sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.

4. Postupak promene sedišta advokatske kancelarije

Član 93. Upis u imenik advokata pri promeni sedišta advokatske kancelarije izvršiće se bez provere uslova za upis.

5. Postupak brisanja iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava

Član 94. Rešenje o brisanju iz imenika advokata donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije podnosioca zahteva. U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 29. stav 1. tač. 6. i 8. Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće se po konačnosti odluke upravnog odbora nadležne advokatske komore prema sedištu kancelarije da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata.

Član 95.


275


Smatra se da se advokat ne bavi advokaturom duže od šest meseci ukoliko u tom intervalu služba advokatske komore ne može uspostaviti pismeni ili telefonski kontakt sa njim preko sedišta advokatske kancelarije koje je prijavio advokatskoj komori.

Član 96. Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i volontera iz imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije njegovog principala. U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog neobavljanja advokaturom duže od šest meseci donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i volontera zaposlenih kod tog advokata.

Član 97. Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita, advokatska komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika iz imenika advokatskih pripravnika.

Član 98. Upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište ortačkog advokatskog društva utvrđuje uslove i pokreće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava.

6. Odlučivanje o privremenim odsustvima i postavljenju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija i ortačkog advokatskog društva

Član 99. Advokat koji želi da koristi privremeno odsustvo o tome pismeno obaveštava advokatsku komoru čiji je član. U obaveštenju o privremenom odsustvu podnosilac navodi razloge odsustva, određuje privremenog zamenika za vreme trajanja odsustva i dužinu trajanja.

Član 100. Upravni odbor advokatske komore rešenjem utvrđuje dužinu trajanja privremenog odsustva i privremenog zamenika. Privremeni zamenik imenuje se po predlogu advokata koji podnosi zahtev za privremeno odsustvo.


276


U slučaju da privremeni zamenik odbije da vrši ovu dužnost ili u toku vršenja te dužnosti prestane da to radi iz bilo kog razloga, advokatska komora će pozvati advokata kome je odobreno privremeno odsustvo da odredi drugog privremenog zamenika u roku od osam dana. U slučaju da advokat kome je odsustvo odobreno to ne uradi, upravni odbor advokatske komore imenovaće za privremenog zamenika člana komore koji to prihvati da vrši. Privremeno odsustvo počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva. Prilikom postavljanja preuzimatelja advokatske kancelarije upravni odbor imaće u vidu izraženu želju advokata čija se advokatska kancelarija preuzima ili članova njegove porodice. U slučaju da takve želje nema ili da se članovi porodice ne mogu složiti oko ličnosti preuzimatelja kancelarije, upravni odbor će odrediti preuzimatelja koji se te dužnosti prihvata iz imenika advokata. Odredbe prethodnog stava analogno se primenjuju i prilikom imenovanja preuzimatelja ortačkog advokatskog društva.

7. Odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom

Član 101. O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje upravni odbor advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište advokatske kancelarije advokata prema kome se eventualna zabrana ima izreći. Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće upravnom odboru na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja. Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pismena objašnjenja. Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.

8. Obnova postupka za upis


277


Član 102. Postupak za upis u imenik advokata ili advokatskih pripravnika će se obaviti i rešenje o upisu poništiti ako se sazna da u vreme donošenja odluke o upisu podnosilac zahteva nije ispunjavao zakonom propisane uslove za upis ili ako je lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveo u zabludu organ koji je o upisu odlučivao u pogledu bitnih elemenata važnih za odlučivanje po zahtevu.

9. Disciplinski postupak

Član 103. Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac advokatske komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće. Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi. Disciplinski tužilac Komore može pokrenuti postupak iz nadležnosti prvostepenog disciplinskog tužioca ili od njega preuzeti gonjenje.

Član 104. O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 8 dana od prijema o prijavi izjasni.

Član 105. Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkiih i pravnih lica.

Član 106. Po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od 8 dana disciplinski tužilac odlučuje da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu.

Član 107. Podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred disciplinskim sudovima Komore i advokatskih komora u njenom sastavu, ali može u roku od 8 dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor disciplinskom tužiocu Komore.


278


Član 108. Podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja disciplinskom sudu.

Član 109. Predsednik disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici. O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda Advokatske komore Vojvodine, odnosno Advokatske komore Kosova i Metohije odlučivaće veće u čijem sastavu učestvuju obavezno i advokati članovi te komore, osim ako advokat prema kome se postupak vodi drugačije traži.

Član 110. Optužnica, pozivi za pretres pred prvostepenim i drugostepenim disciplinskim sudom, odluke i podnesci dostavljaju se prijavljenom preko sedišta advokatske kancelarije preporučenom poštom uz povratni recepis. U slučaju nemogućnosti ovakve dostave ista će se ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe sledeća će se izvršiti preko oglasne table advokatske komore pred čijim disciplinskim organom se postupak vodi. Protekom osmog dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom.

Član 111. O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odlučuje predsednik prvostepenog disciplinskog suda. Pretres će se nastaviti ako je zahtev za spajanje ili razdvajanje postupka istaknut na pretresu ili do 8 dana pre održavanja pretresa.

Član 112. O zahtevima za izuzeće zamenika predsednika i sudija prvostepenog disciplinskog suda podnetim do osmog dana pre održavanja glavnog pretresa odlučuje predsednik disciplinskog suda. O zahtevima za izuzeće predsednika prvostepenog disciplinskog suda podnetim do 8 dana pre početka pretresa odlučuje predsednik Disciplinskog suda Komore. Zahtev za izuzeće predsednika, zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda Komore može se istaći samo posle započinjanja drugostepenog disciplinskog postupka.


279


O zahtevima za izuzeće 8 dana pre početka glavnog pretresa ili na samom glavnom pretresu odlučuje sudeće veće. Zahtev za izuzeće disciplinskih tužilaca i njegovih zamenika nisu dozvoljeni. Ako je istaknut zahtev za izuzeće predsednika, zamenika predsednika ili sudije Disciplinskog suda Komore pre započetog drugostepenog postupka, ili zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca ili njegovog zamenika, iste odbacuje kao nedozvoljen predsednik veća koje vodi postupak. Protiv odluka iz ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.

Član 113. Na tok glavnog pretresa analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku ako ovim statutom nije drugačije određeno.

Član 114. U slučaju odlaganja glavnog pretresa izvedeni dokazi se i u slučaju promene jednog ili više članova veća neće ponovo izvoditi osim ako veće drugačije ne odluči.

Član 115. Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.

Član 116. Glavni pretres se može održati i u odsustvu prijavljenog ako je uredno pozvan na način propisan članom 113. ovog statuta.

Član 117. O javnom objavljivanju odluke disciplinskog suda odlučuje predsednik veća disciplinskog suda koje je vodilo postupak. O eventualnom objavljivanju odluke disciplinskog suda u sredstvima informisanja odlučuje predsednik disciplinskog suda koji je vodio prvostepeni postupak.


280


Član 118. Prilikom izricanja mere sud će uzeti u obzir sve okolnosti od kojih zavisi vrsta i visina kazne, odnosno dužina trajanja mere, a naročito nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost i materijalne prilike učinioca. Osuđujuća odluka sadrži i odluku o troškovima postupka koje je advokat prema kome se postupak vodio dužan da plati u roku od 30 dana od konačnosti odluke. Troškovi postupka obuhvataju broj i dužinu angažovanja članova disciplinskih organa angažovanih u konkretnom predmetu, putne troškove i druge izdatke u skladu sa elementima iz Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Odgovorni je dužan da troškove disciplinskog postupka plati u roku 15 dana, a u opravdanim slučajevima ovaj rok se može produžiti najviše na tri meseca.

Član 119. Protiv prvostepene odluke disciplinskog suda prijavljeni advokat, njegov branilac i disciplinski tužilac imaju pravo žalbe u roku od osam dana od dana dostave izvršene na način propisan članom 110. ovog statuta.

Član 120. Drugostepeni sud odlučuje u sednici veća.

Član 121. Na tok i odlučivanje u drugostepenom postupku analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku.

Član 122. Pravosnažno izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera, a primerak odluke se odlaže u dosije odgovornog.

10. Povrede dužnosti i ugleda advokata

Član 123. Povrede dužnosti advokata mogu biti teže (disciplinski prestup) i lakše (disciplinske neurednosti).


281


Član 124. Teže povrede dužnosti advokata su: 1. zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, Statutu Komore i Kodeksu profesionalne advokatske etike; 2. nesavesno i neblagovremeno zastupanje; 3. nevraćanje na zahtev stranke spisa i dokumenata; 4. neizvršenje odluka organa komore; 5. nepostupanje po zahtevu organa komore;

6. nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica;

7. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature;

8. davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka;

9. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije;

10. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke; 11. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke; 12. nepružanje obračuna za izvršeni rad na zahtev stranke;

13. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica;

14. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji; 15. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora; 16. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske; 17. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori duže od 3 meseca;

18. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti;

19. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;


282


20. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa; 21. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata; 22. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa;

23. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih (direktorski poslovi, agencijski i posrednički poslovi i sl.);

24. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;

25. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;

26. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;

27. prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;

28. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne; 29. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije;

30. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;

31. pribavljanje klijentele preko posrednika; 32. držanje filijale advokatske kancelarije;

33. neobaveštavanje advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene, i

34. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata.

Član 125. Kao lakše povrede dužnosti advokata smatraju se:

1. ako uzastopno, bez opravdanog razloga, izostaje sa sednica organa advokatske komore u koji je izabran;

2. ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku; 3. ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata; 4. ako neuredno izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori.


283


Član 126. Za lakše povrede može se izreći novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata.

Član 127. Advokatski pripravnici pored povreda dužnosti i ugleda advokata iz čl. 124. i 125. ogovaraju i za: 1. nevršenje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi; 2. povreda obaveza prema advokatu kod koga radi;

3. vršenje advokatskih poslova samostalno, za svoj račun, kao teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika.

Deo deveti

ADVOKATSKA LEGITIMACIJA

Član 128. Svojstvo advokata pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se advokatskom legitimacijom izdatom u tekućoj godini, odnosno advokatskom legitimacijom čija je važnost produžena za tekuću godinu. Advokatsku legitimaciju izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokat upisan. Advokat je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju.

Član 129. Svojstvo advokatskog pripravnika pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika izdatoj u tekućoj godini, odnosno legitimacijom advokatskog pripravnika čija je važnost produžena za tekuću godinu. Legitimaciju advokatskog pripravnika izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokatski pripravnik upisan.


284


Advokatski pripravnik je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju. Odredbe ovog člana analogno se primenjuju i na pripravnike - volontere.

Član 130. Važnost advokatske legitimacije neće se produžiti advokatu prema kome je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo. Važnost legitimacije advokatskog pripravnika neće se produžiti advokatskom pripravniku ili volonteru čijem je principalu izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo.

Član 131. Služba komore će izdati advokatu rešenje o privremenom odsustvu pošto od njega dobije važeću advokatsku legitimaciju, kao i legitimacije advokatskih pripravnika, odnosno volontera čiji je on principal.

Član 132. Oblik i sadržinu advokatske legitimacije i legitimacije advokatskog pripravnika utvrđuje Upravni odbor Komore.

Deo deseti

MATERIJALNO POSLOVANJE

Član 133. Sredstva za rad Komore obezbeđuju se od dela članarine koji uplaćuju advokatske komore sa teritorije Republike Srbije. Doprinos svake advokatske komore utvrđuje se srazmerno broju advokata na osnovu plana prihoda i rashoda Komore i tekućih troškova svake advokatske komore.

Član 134. Planom prihoda i rashoda utvrđuju se potrebna sredstva za svaku kalendarsku godinu i visina doprinosa svake advokatske komore.


285


Član 135.

Sredstvima Komore raspolaže Upravni odbor i određuje lica koja su ovlašćena za potpisivanje finansijskih dokumenata.

Član 136. O stanju sredstava Komore sastavljaju se periodični obračuni i završni račun za svaku kalendarsku godinu.

Član 137. Komora ima fondove određene zakonom. Skupština Komore može obrazovati druge fondove, čije se poslovanje uređuje opštim aktom.

Član 138. Visinu troškova upisa u imenik advokata utvrđuje Upravni odbor Komore. Troškovi se uplaćuju advokatskoj komori koja u prvom stepenu odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata.

Deo jedanaesti

PRAZNICI I PRIZNANJA

Član 139. Dan advokature Srbije je 28. februar, kao dan donošenja prvog Zakona o javnim pravozastupnicima iz 1862. godine. Program proslave Dana advokature Srbije utvrđuje Upravni odbor.

Član 140. U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature i za njen razvoj, kao i onima van advokature koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuje se "Plaketa Advokatske komore Srbije". Pored priznanja iz stava 1. ovog člana advokatu se može dati "Povelja Advokatske komore Srbije" za njegov zapažen dugogodišnji rad u advokaturi, u organima Komore i


286


za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature, profesionalnih udruženja i organizacija. Pravilnikom koji donosi Upravni odbor Komore utvrđuju se uslovi za dodelu priznanja iz st. 1. i 2. ovog člana.

Deo dvanaesti

BIBLIOTEKA KOMORE

Član 141. Komora ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu. Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor.

Deo trinaesti

STRUČNE SLUŽBE KOMORE

Član 142. Služba Komore obavlja administrativno-stručne i pomoćne poslove. Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se poveriti zajedničkoj službi koju obrazuje Komora sa drugim advokatskim komorama sa teritorije Republike Srbije, odnosno SR Jugoslavije. Ugovorom između komora određuje se udeo koji svaki učesnik ima u obezbeđenju sredstava za rad službe.

Član 143. Zaposleni u službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa Komore.

Član 144. Radom službe rukovodi rukovodilac službe koji se imenuje svake četiri godine.


287


Deo četrnaesti

PRELAZNA I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 145. Advokatske komore koje su u sastavu Komore dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog statuta usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim statutom. U slučaju da advokatska komora ne postupi u skladu sa obavezama iz prethodnog stava na nju će se neposredno primenjivati odredbe ovog statuta, a Upravni odbor Komore će odlučiti koja će advokatska komora u prvom stepenu vršiti za tu advokatsku komoru javna ovlašćenja do konstituisanja njenih organa. Član 146. Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Advokatske komore Srbije ("Sl. glasnik SRS", br. 4/89).

Član 147. Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Broj 1-1/99 U Beogradu, 16. januara i 25. septembra 1999. godine Advokatska komora Srbije Predsednik, Milan Vujin, s.r.


288

Prilog 4 Zakon o advokaturi



289


"Službeni list SRJ", br. 24/98, 26/98, 69/2000, 11/2002, 72/2002

Z A K O N

O ADVOKATURI

I. Osnovne odredbe

Član 1. Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.

Član 2. Pružanje pravne pomoći obuhvata: 1) davanje pravnih saveta; 2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka; 3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;

4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima;

5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;

6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.

II. Uslovi za bavljenje advokaturom

Član 3. Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.


290


Član 4.

Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je jugoslovenski državljanin; 2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom; 3) da ima poslovnu sposobnost;

4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom;

5) da nije u radnom odnosu;

6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;

7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature. Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1. tačka 7. ovog člana, lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata. Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti. Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita.

Član 5. Rešenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, nadležni organ utvrđen statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike (u daljem tekstu: advokatska komora republike). Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev podnese i dokaze da ispunjava uslove iz člana 4. ovog zakona, kao i da odredi sedište advokatske kancelarije.


291


Član 6. Podnosilac zahteva snosi troškove upisa čiju visinu utvrđuje advokatska komora republike, i to najviše do iznosa tri prosečne neto mesečne zarade u republici ostvarene u mesecu koji prethodi podnošenju zahteva za upis, prema zvaničnim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Član 7. Primerak rešenja na osnovu koga je izvršen upis u imenik advokata i ortačkih advokatskih društava nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dostavlja advokatskoj komori osnovanoj za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Advokatska komora Jugoslavije) radi vođenja jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom Advokatske komore Jugoslavije.

Član 8. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može pokrenuti upravni spor protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim se odbija zahtev za upis u imenik advokata, kao i ako advokatska komora republike nije odlučila o podnesenom zahtevu za upis u imenik advokata u roku iz člana 5. stav 1. ovog zakona.

Član 9. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom, odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja pokrenutog postupka, o čemu nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi posebno rešenje.

Član 10. Ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu postojali uslovi za upis nekog lica u imenik advokata, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike će rešenjem poništiti upis. Postupak za poništaj upisa može pokrenuti advokatska komora republike i Advokatska komora Jugoslavije. O pokrenutom postupku za poništaj upisa nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dužan je da odmah, a najdocnije u roku od tri dana, obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije i advokata protiv koga je pokrenut postupak.


292


Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja uslova iz člana 4. stav 1. tač. 6. i 7. ovog zakona, odluka se ne može doneti ako advokatu nije omogućeno da se izjasni o razlozima za poništaj upisa.

Član 11. Protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim je poništen upis u imenik advokata može se pokrenuti upravni spor.

Član 12. Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i dužnost da, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu, pred predsednikom advokatske komore republike kod koje je upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu, koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature".

Član 13. U imenik advokata upisuje se, bez ispitivanja uslova za upis, advokat koji premešta sedište svoje kancelarije s područja jedne na područje druge advokatske komore na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Advokat koji menja sedište advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore republike dužan je da u roku od sedam dana od dana promene sedišta o tome obavesti tu komoru, koja ovu činjenicu unosi u imenik advokata. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se u slučaju promene sedišta ortačkog advokatskog društva.

Član 14. Advokat - strani državljanin koji nije upisan u imenik advokata po odredbama ovog zakona može da obavlja poslove advokature u pojedinim slučajevima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom uzajamnosti.

III. Prava i dužnosti advokata

Član 15. Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći.


293


Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć, u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila.

Član 16. Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Poslovi iz stava 1. ovog člana bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.

Član 17. Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku; 2) ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj

kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu; 3) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac

pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca; 4) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć

zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije;

5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Član 17a

PRESTAJE DA VAŽI - Odlukom Saveznog ustavnog suda - sa 72/2002


294


Član 18. Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu. O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala, ali najduže mesec dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak.

Član 19. Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje zastupanje, a u ostalim slučajevima - na njen zahtev. Statutom ili drugim opštim aktom advokatske komore republike bliže se uređuju uslovi i rokovi za čuvanje pojedinih vrsta spisa i isprava stranaka, u skladu s propisima o čuvanju arhivske građe.

Član 20. Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koji je sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.

Član 21. U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat, ako zakonom nije drugačije određeno.

Član 22. O određivanju pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike. U krivičnom postupku iz stava 1. ovog člana pretres prostorija advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda.


295


Član 23. Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi). Za odbrane po službenoj dužnosti, visinu nagrade za rad advokata utvrđuje nadležni savezni organ. Propisi kojima se utvrđuju nagrade i naknade iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se u "Službenom listu SRJ".

Član 24. Advokat je dužan da izda stranci potvrdu na iznos primljen na ime nagrade i naknade.

Član 25. Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima na teritoriji opštinskog, odnosno osnovnog suda.

Član 26. Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoju delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.

IV. Privremena zabrana i prestanak bavljenja advokaturom

1. Privremena zabrana bavljenja advokaturom

Član 27. Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor. Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom, ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata iz razloga navedenih u članu 10. stav 1. ovog zakona.


296


O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor.

Član 28. Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene zabrane. Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana određena, što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.

2. Prestanak bavljenja advokaturom

Član 29.

Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:

1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja rešenja o brisanju;

2) ako mu prestaje jugoslovensko državljanstvo, osim ako ispunjava uslove iz člana 4. stav 2. ovog zakona - od dana prestanka državljanstva;

3) ako bude lišen poslovne sposobnosti - od dana kada je pravnosnažno odlučeno o lišenju poslovne sposobnosti;

4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju;

5) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;

6) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;

7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne;

8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana konačnosti odluke o brisanju;

9) ako zasnuje radni odnos - od dana zasnivanja radnog odnosa;


297


10) ako je posle sprovedenog stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo ili ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva, a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu - po proteku roka od 60 dana od dana pravnosnažnog okončanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije, odnosno od dana istupanja iz ortačkog advokatskog društva.

U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike izvršiće brisanje iz imenika advokata.

Član 30. Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine, niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog, odnosno odborničkog mandata, kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u saveznom, republičkom ili pokrajinskom organu uprave ili organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj funkciji. Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. ovog člana dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.

Član 31.

Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti, odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje advokatu privremenu zamenu. U slučaju prestanka bavljenja advokaturom, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje preuzimatelja advokatske kancelarije, odnosno ortačkog advokatskog društva koji će okončati poslove advokata, odnosno ortačkog advokatskog društva koje je prestalo da se bavi advokaturom. Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije. Uslovi i način određivanja privremene zamene i preuzimatelja iz st. 1. i 2. ovog člana uređuju se statutom advokatske komore republike.


298


V. Advokatski pripravnici

Član 32. Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. Za vreme obavljanja pripravničke prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu, odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 33. Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je jugoslovenski državljanin; 2) da je diplomirani pravnik; 3) da ima poslovnu sposobnost;

4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom;


6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;

7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu.

Član 34. Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik nije ispunjavao uslove za upis iz člana 33. ovog zakona, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi rešenje o poništaju upisa. U slučaju iz stava 1. ovog člana vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.


299


Član 35. Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit.

Član 36. Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravničku praksu. Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. Advokatski pripravnik može da zamenjuje advokata kod koga je na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zamenjuje drugog advokata. Advokatski pripravnik ne može zamenjivati advokata kod koga je na pripravničkoj praksi u slučajevima predviđenim članom 17. stav 3. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.

Član 37. Na advokatske pripravnike shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata, o pravima i dužnostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

VI. Advokatska kancelarija i ortačko advokatsko društvo

Član 38. Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoj kancelariji ili u ortačkom advokatskom društvu.

Član 39. Advokat može imati samo jednu kancelariju. Dva ili više advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju.

Član 40.


300


Advokatska kancelarija ima svoj naziv i pečat. Naziv advokatske kancelarije mora biti vidno istaknut.

Član 41. Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavljenje advokaturom, a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati. Ortačko advokatsko društvo ima svojstvo pravnog lica. Prava i dužnosti koja su ovim zakonom predviđena za advokate u bavljenju advokaturom važe i za ortačko advokatsko društvo.

Član 42.

Na rad i poslovanje ortačkog advokatskog društva primenjuju se odredbe saveznih zakona kojim su uređeni osnivanje, poslovanje i prestanak preduzeća, ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.

Član 43. Za osnivanje ortačkog advokatskog društva advokati - osnivači su dužni da pribave prethodnu saglasnost advokatske komore republike, koja ocenjuje da li je ugovor o osnivanju u skladu sa ovim zakonom. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Član 44. Ortačko advokatsko društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom kad se upiše u sudski registar.

Član 45. Ortačko advokatsko društvo je dužno da obavesti advokatsku komoru republike o izvršenom upisu u sudski registar najdocnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja nadležnog suda. Advokatska komora republike dužna je da novoosnovano ortačko advokatsko društvo upiše u imenik ortačkih advokatskih društava najdocnije u roku od tri dana od dana


301


prijema obaveštenja o upisu u sudski registar i da o tome obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije.

Član 46. Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne, tehničke, finansijske i druge poslove, a ortačka advokatska društva i sa advokatima. Na zaposlene kod advokata i u ortačkom advokatskom društvu primenjuju se odredbe zakona kojim se regulišu radni odnosi, kao i odredbe kolektivnog ugovora. Poslove iz stava 1. ovog člana mogu kod advokata obavljati i lica koja su sa advokatom zaključila ugovor o radu.

Član 47. Advokat osnivač ortačkog advokatskog društva i advokati zaposleni u njemu disciplinski odgovaraju pred nadležnim organom određenim statutom advokatske komore republike.

Član 48. Nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava: 1) ako se ortačko advokatsko društvo ne bavi advokaturom neprekidno duže od jedne godine; 2) ako ortačko advokatsko društvo pored advokature počne da se bavi i drugom delatnošću; 3) ako su osnivaču ortačkog advokatskog društva ili advokatima zaposlenim u društvu izricane disciplinske mere, usled čega postupanje i poslovanje ortačkog advokatskog društva šteti ugledu advokature. U postupku za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima je uređeno izricanje disciplinske mere brisanja iz imenika advokata. Posle donošenja pravnosnažnog rešenja o brisanju iz imenika advokatskih društava, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra.


302


Član 49. Ortačko advokatsko društvo prestaje sa radom brisanjem iz sudskog registra, na način i iz razloga utvrđenih ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje prestanak preduzeća. Odluku o brisanju ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra sud dostavlja advokatskoj komori republike i Advokatskoj komori Jugoslavije.

VII. Disciplinska odgovornost advokata i advokatskih pripravnika

Član 50. Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i čuvanjem njenog ugleda. Za utvrđivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika, u skladu s njihovim statutima. Statutom advokatske komore republike utvrđuje se: sastav disciplinskih organa; uslovi i način izbora i razrešenja članova disciplinskih organa, teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature; postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera, kao i način izvršenja izrečenih mera.

Član 51. Mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti i ugleda advokature su: 1) novčana kazna;

2) brisanja iz imenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava.

Član 52.

Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. Odluka nadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave. Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike, a način njihovog korišćenja uređuje se statutom advokatske komore republike.


303


Član 53. Mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se svako narušavanje dužnosti, ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata, a naročito očigledno nesavesno vršenje advokature, pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći, bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature, povreda dužnosti čuvanja tajne, traženje naknade veće od naknade propisane tarifom, kao i odbijanje izdavanja stranci potvrde za primljeni iznos nagrade ili naknade. Mera brisanja iz stava 1. ovog člana ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina. Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor.

Član 54. Osnivač ortačkog advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koje je brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. Advokat iz stava 1. ovog člana kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom.

Član 55. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu, a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature, a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela - od dana saznanja za izvršeno krivično delo. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona. Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere.


304


Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka, odnosno izvršenja izrečene mere.

VIII. Poveravanje javnih ovlašćenja

Član 56. Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Crne Gore poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i o prestanku prava bavljenja advokaturom; ocenjuju da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u skladu sa ovim zakonom; uređuju sadržinu i način vođenja i vode imenike advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava za teritoriju republike; vode disciplinske postupke i izriču disciplinske mere advokatima i advokatskim pripravnicima; donose tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Član 57. Advokatske komore republika i Advokatska komora Jugoslavije svoju unutrašnju organizaciju i rad uređuju statutom i drugim opštim aktima. Statutima se uređuju naročito, način vršenja javnih ovlašćenja i unutrašnja organizacija i rad komore i njenih organa. Na statute advokatskih komora iz stava 1. ovog člana, u delu u kome je uređen način vršenja javnih ovlašćenja, saglasnost daje nadležni savezni organ.

Član 58. Advokatskoj komori Jugoslavije poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti advokature, predstavlja advokate sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije pred međunarodnim organizacijama, uređuje način vođenja i vodi jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije i donosi kodeks profesionalne etike advokata.

Član 59. Imenici i evidencije iz čl. 56. i 58. ovog zakona su javne knjige. Izvodi iz ovih imenika i evidencija i potvrde izdate na osnovu podataka iz njih su javne isprave.


305


IX. Prelazne i završne odredbe

Član 60. Advokatske komore dužne su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim zakonom.

Član 61. Advokatska komora Jugoslavije dužna je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona uredi jedinstvenu evidenciju advokata i ortačkih advokatskih društava u Saveznoj Republici Jugoslaviji i donese Kodeks profesionalne etike advokata.

Član 62. Advokatske komore republika dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona propišu sadržinu i način vođenja imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika i imenika ortačkih advokatskih društava i donesu tarifu o nagradama i naknadama za rad advokata.

Član 63. Zahtevi za upis u imenik advokata, odnosno imenik advokatskih pripravnika koji su podneseni pre stupanja na snagu ovog zakona, a nisu rešeni do njegovog stupanja na snagu, rešiće se u skladu s propisima koji su važili u vreme podnošenja zahteva.

Član 64. Disciplinski postupak koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije pravnosnažno okončan do njegovog stupanja na snagu, sprovešće se u skladu s propisima koji su važili u vreme pokretanja disciplinskog postupka.

Član 65. Ovaj zakon stupa na snagu 60. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".


306

Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi



307


PREDLOG

Z A K O N

O ADVOKATURI

I. Osnovne odredbe

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za bavljenje advokaturom, način i oblici rada advokata zajedničkih advokatskih kancelarija, advokatskih ortačkih društava i advokatskih pripravnika, organizacija i način rada advokatskih komora, javna ovlašćenja koja im se poveravaju, način njihovog obavljanja i kontrola zakonitosti pojedinačnih akata advokatskih komora, prava, obaveze i odgovornosti advokata, advokatski ispit i materijalno poslovanje advokatskih komora.

Član 2.

Advokatura je nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka ustanovljeno radi pružanja pravne pomoći domaćim i inostranim pravnim i fizičkim licima. Advokaturom se mogu baviti advokati samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili advokatskom ortačkom društvu, upisani u imenik advokatske komore.

Član 3.

Pravna pomoć obuhvata: 1) davanje usmenih ili pismenih pravnih saveta i mišljenja i pravni

konsalting;

2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;

3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava;

4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred domaćim, inostranim i međunarodnim sudovima, državnim organima, tribunalima, arbitražama, pravnim i fizičkim licima;

5) zastupanje domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima;

6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili inostranog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava, štite slobode ili drugi interesi.


308


II. Uslovi za bavljenje advokaturom

Član 4.

Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.

Član 5.

Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledeće uslove: 1) da ima diplomu pravnog fakulteta stečenu u Republici Srbiji ili

Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta stečenu u stranoj državi priznatu u skladu sa propisima koji regulišu oblast visokog obrazovanja;

2) da je položio pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori;

3) da je državljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore;

4) da ima potpunu poslovnu sposobnost;


6) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

7) da nema drugu registrovanu delatnost, odnosno da nije direktor preduzeća;

8) da nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom;

9) da je dostojno poverenja za bavljenje advokaturom. Smatra se da nije dostojno poverenja za bavljenje advokaturom lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i Kodeksom profesionalne etike advokata;

10) da pruži dokaz o sedištu svoje advokatske kancelarije.

Pravna lica, državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da na zahtev advokatske komore daju tačne i potpune podatke o radu kandidata radi ocene ispunjenosti uslova iz stava 1. tačka 9. ovog člana.

Član 6.

Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata dužan je da, po donošenju rešenja o upisu, a pre polaganja advokatske zakletve izvrši uplatu propisanih troškova upisa i zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti.


309


Član 7.

Advokat koji je pre upisa u imenik advokata obavljao funkciju u pravosuđu ili bio starešina organa uprave ne može biti punomoćnik odnosno branilac u predmetima sudova i organa uprave na teritoriji advokatske komore na kojoj je sedište pravosudnog odnosno upravnog organa u kome je advokat obavljao funkciju tri godine od dana prestanka funkcije. Sud ili organ koji vodi postupak po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke uskratiće rešenjem pravo na zastupanje advokatu kada obavlja advokaturu protivno odredbi stava. 1. ovog člana. Pod nosiocima pravosudne funkcije u smislu stava 1. podrazumevaju se sudije, javni tužioci i njihovi zamenici. Pod organom uprave u smislu stava 1. ovog člana podrazumevaju se institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora, republički organ uprave, organ uprave teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Pod starešinom organa u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se ministar, njegov zamenik i pomoćnik odnosno starešina organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i njegov zamenik ili pomoćnik.

Član 8.

Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i obavezu da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu, pred predsednikom advokatske komore u čiji je imenik upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu, koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Član 9.

Svojstvo advokata dokazuje se advokatskom legitimacijom koju je u tekućoj godini izdala, ili je njenu važnost za tekuću godinu produžila advokatska komora u čiji imenik advokata je upisan njen imalac. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokat sud ili organ koji vodi postupak može tražiti na uvid advokatsku legitimaciju. U slučaju da lice koja se predstavlja kao advokat nema advokatsku legitimaciju iz stava 1. ovog člana sud ili organ koji vodi postupak će uskratiti tom licu obavljanje advokatskih dužnosti u tom postupku.

Član 10.

Kandidat čiji je zahtev za upis u imenik advokata odbijen iz razloga navedenih u članu 5. stavu 1. tač. 8. i 9. ovog zakona može podneti istoj ili drugoj advokatskoj komori novi zahtev za upis po proteku pet godina od donošenja konačne odluke o odbijanju prethodnog zahteva.


310


III. Prava i dužnosti advokata

Član 11.

Advokat ima pravo da poslove advokature obavlja na celoj teritoriji Republike Srbije.

Član 12.

Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi advokaturom. Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć u skladu sa zakonom, statutima advokatskih komora i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat je dužan da čuva kao tajnu sve podatke do kojih je došao u pružanju pravne pomoći. Advokat je dužan da obezbedi čuvanje advokatske tajne od strane advokatskog pripravnika i lica zaposlenih u njegovoj advokatskoj kancelariji. Advokat je dužan da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti čuva vlastiti ugled i ugled advokature.

Član 13.

Advokat može da obavlja samo advokatsku delatnost. Advokat ne može zasnovati radni odnos niti registrovati drugu samostalnu delatnost ili biti direktor preduzeća. Advokat se ne sme baviti poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Poslovi iz stava 3. ovog člana utvrđuju se Statutom Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Statut) i Kodeksom profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks).

Član 14.

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

Član 15.

Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao ili branio suprotnu stranku;

2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa ili brani, ili je zastupana ili branjena suprotna stranka;

3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva, u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili brani, ili je zastupana ili branjena suprotna stranka;

4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu;


311


5) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije;

6) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, u skladu sa Statutom i Kodeksom;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, Statutom i Kodeksom.

Član 16.

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad po Advokatskoj tarifi. Advokatsku tarifu donosi Advokatska komora Srbije. Pravilnik o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Advokatska tarifa objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 17.

Državni organi, ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja obavezni su da advokatu, radi pružanja efikasne pravne pomoći njegovom klijentu, na njegov zahtev, u skladu sa zakonom, stave na uvid informacije, spise i dokaze koje su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom uz dovoljno vremena da se advokat sa njima upozna.

Član 18.

Advokat može biti lišen slobode za krivična dela u vezi sa vršenjem advokatske delatnosti, samo po odluci veća nadležnog suda. Pretres advokatske kancelarije može odrediti samo istražni sudija u pogledu tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta. Pretres se može obaviti samo u prisustvu predstavnika koga odredi predsednik advokatske komore u čiji imenik je advokat upisan. Predmeti, spisi ili dokumenta, kao i saznanja do kojih se dođe prilikom pretresa advokatske kancelarije ne mogu se koristiti radi vođenja bilo kakvog postupka protiv bilo kog klijenta te advokatske kancelarije.

Član 19.

Advokat može imati samo jednu advokatsku kancelariju. Advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadrži naziv: "advokat" i ime i prezime advokata. Advokat može pružati pravnu pomoć, osim zastupanja, samo u svojoj advokatskoj kancelariji. Advokat može izuzetno pravnu pomoć klijentu pružiti i u stanu odnosno poslovnoj prostoriji tog klijenta. Advokat mora promenu sedišta svoje advokatske kancelarije prijaviti advokatskoj komori u čiji je imenik upisan u roku od 15 dana od dana promene sedišta.


312


Član 20.

Advokat može preseliti sedište advokatske kancelarije na teritoriju druge advokatske komore. Advokat koji seli sedište advokatske kancelarije na područje druge advokatske komore briše se iz imenika advokata te komore upisom u imenik advokata advokatske komore na čiju teritoriju je preselio sedište advokatske kancelarije.

Član 21.

Advokata može zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat, neposredno ili preko svog advokatskog pripravnika. Advokatski pripravnik je dužan da postupa po nalozima advokata koga zamenjuje. Advokatski pripravnik ne može samostalno obavljati poslove advokature. Za propuste advokatskog pripravnika materijalnu odgovornost snosi advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.

Član 22.

Advokat mora imati pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu advokatske kancelarije. Advokat mora staviti svoj pečat na svaku ispravu i podnesak koje sačini.

Član 23.

Advokat ima pravo da otkaže punomoćje u skladu sa zakonom. O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku spreči neotklonjiva šteta koja bi u tom trenutku nastala, ali najduže 30 dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. Advokat je dužan da preda stranci na njen zahtev sve njene spise i isprave. Advokat je dužan da čuva spise predmeta i dokumente koje mu je klijent poverio u rokovima propisanim za čuvanje arhivske građe, ako sporazumom sa klijentom nije drugačije određeno.

Član 24.

Advokat je dužan da izda stranci na njen zahtev potvrdu na iznos primljen na ime nagrade, akontacije i naknade troškova.

Član 25.

Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva. Niko ne sme da, u sredstvima javnog informisanja ili na drugi način, reklamira ili preporučuje pojedine advokate, zajedničke advokatske kancelarije ili advokatska ortačka društva. Statutom i Kodeksom bliže se uređuje zabrana reklamiranja.


313


Član 26.

Advokat je dužan da plaća članarinu advokatskoj komori u čiji je imenik advokata upisan.

Član 27.

Advokat je obavezan da se osigura od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja. Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana zaključuje se na jednu godinu ako propisima o osiguranju nije drugačije određeno. Advokatska komora neće izdati advokatu advokatsku legitimaciju niti važnost te legitimacije produžiti ako advokat nema zaključen ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ili ako ga ne produži po njegovom isteku, ili ukoliko nije uplatio članarinu iz člana 26. ovog zakona.

Produžetak važnosti advokatske legitimacije mora se podudarati sa rokom važnosti zaključenog ugovora o osiguranju.

IV. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom

Član 28.

Advokat ima pravo na privremeni prestanak rada: 1) zbog stručnog usavršavanja, ili drugih opravdanih razloga u

ukupnom trajanju od dve godine za sve vreme obavljanja advokatske delatnosti;

2) za vreme bolovanja.

Zahtev za korišćenje prava iz stava 1. ovog člana, koji sadrži razloge i podatke o početku i trajanju privremenog prestanka rada, advokat dostavlja nadležnoj advokatskoj komori 30 dana pre početka korišćenja prava iz tačke 1. stava 1. ili u roku od 30 dana od nastanka razloga iz tačke 2. stava 1. ovog člana. Za vreme privremenog prestanka rada advokatu se određuje privremeni zamenik.

Član 29.

Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora na funkciju u organu, odnosno instituciji državne zajednice, republičkom organu, organu teritorijalne ili lokalne samouprave, državnom organu, a za vreme trajanja mandata. Na zahtev advokata koji je izabran na neku od funkcija iz stava 1. ovog člana advokatska komora u čiji imenik je upisan donosi rešenje o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom. Ukoliko advokat ne podnese zahtev iz stava 2. ovog člana u roku od 30 dana od izbora na funkciju iz stava 1. ovog člana advokatska komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata. U roku od 30 dana po prestanku funkcije advokat može podneti zahtev da mu se odobri dalje bavljenje advokaturom.


314


U slučaju da advokat ne podnese zahtev iz stava 4. ovog člana nadležni organ advokatske komore će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom isteka mandata.

Član 30.

Privremena zabrana rada advokata može se odrediti samo pod uslovima propisanim ovim zakonom. Privremeno će se zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku prema kome je određen pritvor. Nadležni organ advokatske komore može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku protiv koga je pokrenut disciplinski postupak ako oceni da se radi o težoj povredi dužnosti i ugleda advokata koja ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom ili ako se postupak ne može odvijati zbog nemogućnosti dostave preko sedišta advokatske kancelarije. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se doneti i kada je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata. Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene zabrane. Žalba izjavljena protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom u slučajevima iz st. 2 do 4. ovog člana ne zadržava njegovo izvršenje. Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana određena, što se utvrđuje rešenjem advokatske komore koja je donela rešenje o privremenoj zabrani. O izrečenoj privremenoj zabrani bavljenja advokaturom advokatska komora će izvestiti Vrhovni sud Srbije, Viši trgovinski sud, okružne, opštinske i trgovinske sudove na svojoj teritoriji.

V. Oblici rada

Član 31.

Advokat obavlja advokatsku delatnost samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u advokatskom ortačkom društvu.

Član 32.

Dva ili više advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. Zajednička advokatska kancelarija osniva se ugovorom o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije, kojim se uređuju međusobni poslovni i imovinski odnosi advokata. Zajednička advokatska kancelarija upisuje se u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, na osnovu ugovora iz stava 2. ovog člana. Zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija potpisnici ugovora dužni su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od zaključenja ugovora. Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica.


315


Član 33.

Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati zajedničko sedište kancelarije. Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadrži naziv: "zajednička advokatska kancelarija" i imena i prezimena svih svojih članova - advokata. Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija", imenima i prezimenima svih svojih članova - advokata i adresom advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji svaki član - advokat može imati i svoj poseban pečat, koji ima pravo da koristi uz pečat iz stava 3. ovog člana.

Član 34.

Stranka može opunomoćiti za zastupanje sve advokate u zajedničkoj advokatskoj kancelariji, ili samo jednoga ili neke od advokata članova zajedničke advokatske kancelarije. Za obaveze zajedničke advokatske kancelarije, nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima, ako je stranka opunomoćila više od jednog advokata, solidarno odgovaraju svi opunomoćeni advokati.

Član 35.

Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.

Član 36.

Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo (u daljem tekstu: društvo). Društvo ima svojstvo pravnog lica.

Društvo se osniva ugovorom i upisom u registar kod nadležnog organa. Ugovor o osnivanju društva, osim uslova propisanih zakonom, mora da sadrži i sledeće odredbe:

1) da je jedina delatnost društva advokatura;

2) da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati članovi tog društva;

3) da se advokati članovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva;

4) da društvo u skladu sa Kodeksom profesionalne etike advokata raspolaže kancelarijskim prostorom podesnim za obavljanje advokatske delatnosti.

Nadležni organ advokatske komore ocenjuje da li je ugovor o osnivanju društva u skladu sa ovim zakonom i donosi odluku kojom ugovoru daje ili uskraćuje saglasnost. Društvo se upisuje u registar kod nadležnog organa ako ispunjava uslove za osnivanje, na osnovu date saglasnosti iz stava 5. ovog člana.


316


Rešenje o upisu u odgovarajući registar odmah se dostavlja nadležnoj advokatskoj komori.

Član 37.

Pravo na bavljenje advokaturom društvo stiče upisom u imenik advokatskih ortačkih društava nadležne advokatske komore. Društvo će biti upisano u imenik advokatskih ortačkih društava:

1) ako je na ugovor o osnivanju društva advokatska komora dala saglasnost;

2) ako su svi članovi društva advokati upisani u imenik iste advokatske komore;

3) ako je društvo upisano u odgovarajući registar;

4) ako društvo plati propisanu troškove upisa;

5) ako je društvo zaključilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti.

Član 38.

Član društva koji je ugovorom o osnivanju ovlašćen za zastupanje dužan je da u roku od petnaest dana od upisa društva u registar kod nadležnog organa podnese advokatskoj komori zahtev za upis u imenik advokatskih ortačkih društava, uz koji prilaže dokaze iz člana 37. stav 2. tač. 2. do 4. ovog zakona. Advokatska komora izdaje društvu rešenje o upisu u imenik advokatskih ortačkih društava.

Član 39.

O svakom pristupanju društvu, ili istupanju iz društva, član društva koji je ugovorom o osnivanju ovlašćen za zastupanje dužan je da u roku od 15 dana od kada je promena nastupila podnese advokatskoj komori zahtev. Promena iz stava 1. ovog člana biće upisana u imenik advokatskih ortačkih društava:

1) ako je potpisan ugovor o pristupanju, koji sadrži sve odredbe iz člana 38. stav 4. ovog zakona, kada društvu pristupa novi advokat;

2) ako je potpisan sporazum o istupanju osnivača društva;

3) ako je nadležnom organu podneta prijava za upis promene u registru;

4) ako su advokatskoj komori uplaćeni troškovi za upis promene u imeniku advokatskih ortačkih društava.

Član 40.

Društvo može imati samo jednu advokatsku kancelariju i ne može imati filijale. Društvo ima firmu koja sadrži naziv: "advokatsko ortačko društvo" i imena i prezimena ili samo prezimena članova, ili ime i prezime, ili samo prezime, jednog od osnivača, uz koje se može dodati naznaka: "i drugi". Društvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom firme. Društvo mora imati pečat koji sadrži naziv firme i sedište društva.


317


Član 41.

Pravo na bavljenje advokaturom društvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortačkih društava. Društvo će biti brisano iz imenika advokatskih ortačkih društava:

1) ako je brisano iz registra nadležnog organa, danom pravnosnažnosti odluke o brisanju;

2) ako je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, danom pravnosnažnosti odluke o pokretanju takvog postupka;

3) ako se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci, danom konačnosti odluke advokatske komore o brisanju;

4) ako ortačko advokatsko društvo pored advokature počne da se bavi i drugom delatnošću;

5) ako su osnivaču ortačkog advokatskog društva izricane disciplinske mere, usled čega postupanje i poslovanje ortačkog advokatskog društva šteti ugledu advokature;

6) ako ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom za upis u imenik advokatskih ortačkih društava, danom konačnosti odluke advokatske komore o brisanju.

Pravnosnažnu odluku iz stava 2. tač. 3. do 6. ovog člana, advokatska komora dostavlja nadležnom organu uz zahtev za brisanje društva iz registra.

Član 42.

Prava i dužnosti, koji su ovim zakonom propisani za advokate, odnose se i na ortačka advokatska društva.

Član 43.

Advokati upisani u imenik advokata druge države mogu zastupati strana pravna i fizička lica pred domaćim pravosudnim i drugim državnim organima pod uslovom uzajamnosti. Potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa uz prethodno pribavljeno mišljenje Advokatske komore Srbije.

VI. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI

Član 44.

Advokatski pripravnik je lice koje se radom kod advokata ili ortačkog advokatskog društva osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika. Za vreme obavljanja pripravničke prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu, odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom.


318


Član 45.

U imenik advokatskih pripravnika može biti upisan kandidat koji ispunjava sledeće uslove:

1) da ima diplomu pravnog fakulteta stečenu u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta stečenu van njih priznatu po važećim propisima;

2) da je državljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore;

3) da ima potpunu poslovnu sposobnost;

4) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;


6) da nema drugu registrovanu delatnost i da nije direktor preduzeća;

7) da nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom;

8) da svojim dotadašnjim radom daje osnova za ocenu da će, stručno, savesno, samostalno i nezavisno obavljati pripravničku praksu;

9) da ima zaključen ugovor o radu sa budućim principalom - advokatom ili ortačkim advokatskim društvom čije je sedište kancelarije na teritoriji advokatske komore kojoj se podnosi molba koji ima važeću advokatsku legitimaciju;

10) da nema radno iskustvo koje mu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita.

Član 46.

Advokatski pripravnik može imati taj status najduže četiri godine od upisa u imenik advokatskih pripravnika. Po isteku roka iz prethodnog člana advokatski pripravnik se briše iz imenika advokatskih pripravnika. Odredbe ovog zakona o advokatskim pripravnicima, osim odredaba o zaradi, shodno se primenjuju na volontere.

Član 47.

Svojstvo advokatskog pripravnika dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika, koju je izdala u tekućoj godini ili čiju je važnost produžila za tekuću godinu, advokatska komora u čiji imenik je upisan njen imalac. Advokatska komora će izdati odnosno produžiti važnost legitimacije advokatskog pripravnika samo ako advokat kod koga je advokatski pripravnik na vežbi ima važeću advokatsku legitimaciju. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokatski pripravnik sud ili organ koji vodi postupak može tražiti na uvid legitimaciju advokatskog pripravnika. U slučaju da lice koja se predstavlja kao advokatski pripravnik nema važeću legitimaciju sud ili organ koji vodi postupak će tom licu uskrati zastupanje u tom postupku do prezentiranja važeće legitimacije u smislu stava 1. ovog člana.


319


Član 48.

Kandidat za upis u imenik advokatskih pripravnika je dužan da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu položi zakletvu advokatskog pripravnika, koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnosti advokatskog pripravnika obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Član 49.

Advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. Advokat je dužan da advokatskom pripraviku obezbedi uslove za rad i obuku koja je u skladu sa svrhom pripravničke prakse i planom i programom iz stava 1. ovog člana.

Član 50.

Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj praksi, osim ako su ova suprotna ustavu, zakonu, Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata. Pred državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa ili brani stranku, tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata. Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom. Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredabe ovog zakona o pravima, dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata.

VII. Advokatske komore i njihovi organi

Član 51.

Advokatska komora je samostalna obavezna profesionalna organizacija advokata koja obavlja poslove od opšteg interesa za advokate upisane u njen imenik i vrši javna ovlašćenja koja su joj poverena ovim zakonom.

Član 52.

U Republici Srbiji postoje: 1) Advokatska komora Srbije, sa sedištem u Beogradu, za teritoriju

Republike Srbije;

2) Advokatska komora Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine;

3) Advokatska komora Kosova i Metohije, sa sedištem u Prištini, za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija;

4) Advokatska komora Beograda, sa sedištem u Beogradu, za područje nadležnosti Okružnog suda u Beogradu;


320


5) Advokatska komora Zaječara, sa sedištem u Zaječaru, za područje nadležnosti okružnih sudova u Zaječaru i Negotinu;

6) Advokatska komora Kragujevca, sa sedištem u Kragujevcu, za područje nadležnosti okružnih sudova u Kragujevcu i Jagodini;

7) Advokatska komora Niša, sa sedištem u Nišu, za područje nadležnosti okružnih sudova u Nišu, Pirotu, Vranju, Prokuplju i Leskovcu;

8) Advokatska komora Požarevca, sa sedištem u Požarevcu, za područje nadležnosti okružnih sudova u Požarevcu i Smederevu;

9) Advokatska komora Čačka, sa sedištem u Čačku, za područje nadležnosti okružnih sudova u Čačku, Kraljevu, Užicu, Kruševcu i Novom Pazaru;

10) Advokatska komora Šapca, sa sedištem u Šapcu, za područje nadležnosti okružnih sudova u Šapcu i Valjevu.

Advokatske komore iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica.

Član 53.

Advokatska komora Srbije: 1) donosi Statut;

2) donosi Kodeks profesionalne etike advokata;

3) donosi Advokatsku tarifu;

4) uređuje sadržinu i način vođenja imenika advokata, imenika advokatskih ortačkih društava, imenika zajedničkih advokatskih kancelarija i imenika advokatskih pripravnika;

5) odlučuje o žalbama na odluke advokatskih komora;

6) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti prava i advokature.

Član 54.

Najviši organi advokatskih komora iz člana 52. stav 1. tač. 2. do 10. ovog zakona su skupštine koje čine svi advokati koji imaju sedište advokatske kancelariji na teritoriji te advokatske komore. Skupština advokatske komore bira predsednika advokatske komore, koji predstavlja komoru i odgovara za njen rad. Skupština advokatske komore bira upravni odbor koji upravlja advokatskom komorom između izbornih sednica skupštine. Skupština advokatske komore bira nadzorni odbor koji kontroliše materijalno poslovanje advokatske komore. Skupština advokatske komore mora se sazvati najmanje jednom godišnje. Trajanje mandata, način izbora predsednika, sastav, mandat i način izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada uređuje se statutom advokatske komore. Statuti advokatskih komora moraju biti u saglasnosti sa odredbama Statuta Advokatske komore Srbije iz delokruga njene nadležnosti.


321


Statuti advokatskih komora iz člana 52. stav 1. ovog zakona i Kodeks objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 55.

Skupštinu Advokatske komore Srbije čine predstavnici advokatskih komora sa teritorije Republike Srbije. Skupština Advokatske komore Srbije mora se sazvati najmanje jednom godišnje. Trajanje mandata, način izbora predsednika, sastav, mandat i način izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada uređuje se Statutom.

VII. Javna i druga ovlašćenja advokatskih komora

Član 56.

Advokatskim komorama iz člana 52. stav 1. ovog zakona poverava se obavljanje sledećih javnih ovlašćenja:

1) odlučivanje o zahtevima za upis, brisanje i poništaj upisa u imenik advokata, u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i advokatskih ortačkih društava, u imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera;

2) odlučivanje o zahtevima za nastavak advokature posle privremenog prestanka;

3) odlučivanje o zahtevima za privremeno odsustvo;

4) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije;

5) odlučivanje o zahtevima za preseljenje advokatske kancelarije;

6) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom;

7) odlučivanje o visini članarine i troškova upisa;

8) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika;

9) odlučivanje o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku i izricanje sankcija;

10) vođenje imenika advokata, izdavanje i produžetak važnosti advokatskih legitimacija.

Javna ovlašćenja iz stava 1. tač. 1. do 7. ovog člana obavljaju u prvom stepenu upravni odbor advokatskih komora, a ovlašćenja iz stava 1. tač. 8. i 9. ovog člana disciplinski organi određeni Statutom Advokatske komore Srbije i statutima advokatskih komora u Srbiji. Ovlašćenje iz stava 1. tačka 10. ovog člana obavlja se na način propisan Statutom.


322


Član 57.

Advokatske komore: 1) zastupaju interese advokata pred državnim organima i

organizacijama;

2) predstavljaju advokate sa svog područja pred domaćim i inostranim profesionalnim asocijacijama i organizacijama, pravnim i fizičkim licima;

3) organizuju edukaciju i stručno usavršavanje advokatskih pripravnika i advokata;

4) daju mišljenja na predloge zakona i drugih propisa;

5) izdaju stalne i povremene publikacije radi obaveštavanja javnosti i advokata i njihovog stručnog usavršavanja.

Član 58.

Advokatskoj komori Srbije poverava se da u drugom stepenu odlučuje o pravnim lekovima ili po pravu nadzora o odlukama koje su doneli organi advokatskih komora iz člana 52. stav 1. tač. 2. do 10. ovog zakona.

IX. NAČIN OBAVLJANJA JAVNIH OVLAŠĆENJA

Član 59.

Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata dužan je da uz zahtev priloži dokaze iz člana 5. stav 1. tač. 1. do 6. i tačka 10. ovog zakona. Advokatska komora je dužna da podatke iz člana 5. stava 1. tač. 7. do 9. ovog zakona pribavi službenim putem. Pravna lica, organi i organizacije kod kojih je podnosilac zahteva radio i od kojih se traže podaci iz prethodnog stava dužni su da te podatke dostave advokatskoj komori na njen zahtev u roku od 30 dana.

Član 60.

Podnosilac zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika dužan je da priloži dokaze iz čl. 45. stav 1. tač. 1. do 5. i tač. 9. i 10. ovog zakona, a ostale dokaze pribavlja advokatska komora službenim putem. Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na volontere.

Član 61.

O podnetim zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, imenik ortačkih advokatskih društava, imenik advokatskih pripravnika i volontera, zahtevu za nastavak delatnosti, zahtevu za preseljenje advokatske kancelarije, zahtevu za odobrenje privremenog odsustva, prvostepeni organ je dužan da donese odluku u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenike iz stava 1. ovog člana pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje


323


advokaturom, odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja krivičnog postupka.

Član 62.

Ako se posle upisa u imenik advokata, advokatskog pripravnika ili zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva sazna da nisu postojali uslovi za upis propisani ovim zakonom, taj upis će se poništiti. U slučaju poništaja upisa iz prethodnog stava vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje advokatskog odnosno pravosudnog ispita.

X. Disciplinska odgovornost

Član 63.

Advokati i advokatski pripravnici, disciplinski su odgovorni za teže i lakše povrede dužnosti i ugleda advokata pred disciplinskim organima advokatske komore u čiji su imenik upisani. Lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature uređuju se Statutom. Discipilinska odgovornost odnosi se i na osnivače i članove advokatskih ortačkih društava. Disciplinski postupak se uređuje se Statutom.

Član 64.

Za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature, advokatu se mogu izreći sledeće disciplinske mere: 1) opomena;

2) novčana kazna;

3) brisanje iz imenika advokata.

Član 65.

Za lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna. Za teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći novčana kazna ili brisanje iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava.

Član 66.

Iznos novčane kazne za težu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade, a za lakšu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti veći od jednostrukog iznosa najviše nagrade propisane Advokatskom tarifom, koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere. Mera brisanja iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava ne može biti kraća od šest meseci ni duža od pet godina.


324


Pravnosnažna odluka o izrečenoj novčanoj kazni i troškovima disciplinskog postupka ima snagu izvršne isprave. Sredstva ostvarena naplatom novčanih kazni predstavljaju prihod advokatske komore.

Član 67.

Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od saznanja za učinjenu povredu, a u svakom slučaju po proteku dve godine od učinjene povrede. Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi vođenja disciplinskog postupka. Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako tešku ili težu povredu dužnosti i ugleda advokature. Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče. Zastarelost nastupa u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost vođenja disciplinskog postupka.

Član 68.

Zastarelost izvršenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvršenja disciplinske mere. Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost izvršenja izrečene disciplinske mere.

Član 69.

Izvršna odluka disciplinskog organa advokatske komore ima svojstvo izvršne isprave u izvršnom postupku u pogledu izrečene novčane kazne i troškova disciplinskog postupka.

Član 70.

Advokat kome je izrečena mera brisanja iz imenika advokata može podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je disciplinska mera izrečena ili po proteku vremena za koje mu je izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom zbog izvršenog krivičnog dela.

XI. Prestanak prava na bavljenje advokaturom

Član 71.

Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:


325


1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja rešenja o brisanju;

2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog - danom smrti odnosno proglašenja za umrlog;

3) ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili Republike Crne Gore - od dana pravnosnažnosti rešenja;

4) ako bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti - od dana pravosnažnosti odluke;

5) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju;

6) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom - od dana pravosnažnosti presude;

7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika;

8) ako je pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne;

9) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana donošenja konočne odluke o brisanju. Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci ukoliko u tom roku nisu mogle da mu se izvrše dostave preko sedišta advokatske kancelarije i ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori;

10) ako zasnuje radni odnos van advokature ili započne obavljanje druge delatnosti ili bude imenovan za direktora preduzeća - od dana zasnivanja radnog odnosa odnosno registrovanja ili upisa druge delatnosti u registar kod nadležnog organa;

11) ako mu istekne važnost advokatske legitimacije duže od šest meseci;

12) ako je posle sprovedenog i pravnosnažno okončanog postupka stečaja ili likvidacije prestalo advokatsko ortačko društvo, ili ako istupi iz advokatskog ortačkog društva, a u roku od 60 dana od pravnosnažnosti odluke o stečaju ili likvidaciji ili od istupanja iz advokatskog ortačkog društva, ne prijavi i ne priloži dokaz advokatskoj komori da će nastaviti da se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji, ili u drugom advokatskom ortačkom društvu;

13) ako se ne osigura ili ne produži osiguranje po odredbama člana 27. ovog zakona - od dana kada je to bio dužan da uradi.

U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1. ovog člana, izvršiće se brisanje iz imenika advokata. Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.


326


Osnivači zajedničke advokatske kancelarije mogu sporazumom predložiti preuzimatelja zajedničke advokatske kancelarije koja prestaje sa radom. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike i volontere.

XII. Pravni lekovi

Član 72.

Protiv svih prvostepenih odluka dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana prijema. Izjavljena žalba odlaže izvršenje prvostepene odluke ako ovim zakonom drugačije nije određeno. Podnosilac zahteva može podneti žalbu i u slučaju da o njegovom zahtevu nije doneta odluka u roku iz člana 61. ovog zakona.

Član 73.

Protiv drugostepene odluke advokatske komore može se pokrenuti upravni spor u roku 30 dana od dana prijema drugostepene odluke. Isto pravo postoji ako u slučajevima iz stava 1. ovog člana drugostepeni organ nije doneo odluku po žalbi u zakonom propisanom roku.

XIII. Advokatski ispit

Član 74.

Na advokatskom ispitu proverava se poznavanje zakonskih propisa koji uređuju rad advokata, Kodeksa i Statuta. Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa položenim pravosudnim ispitom.

Član 75.

Advokatski ispit polaže se pred Komisijom za advokatski ispit. Postupak, način rada i odlučivanja Komisije za advokatski ispit propisuje se Statutom.

XIV. Materijalno poslovanje

Član 76.

Advokatske komore se finansiraju sopstvenim sredstvima. Advokatske komore kao izvor finansiranja mogu da koriste prihode od upisa, članarine, novčanih kazni i druga sredstva. Visinu članarine i troškova upisa utvrđuje organ određen statutom advokatske komore. Advokatska komora Srbije finansira se iz dela članarine advokatskih komora.


327


XIV. Pružanje pravne pomoći

Član 77.

Advokatska komora može da organizuje pružanje besplatne pravne pomoći građanima na svom području ili delu tog područja, samostalno ili na osnovu ugovora koji zaključi sa državnim organom, organom teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave koji obezbeđuje materijalne i druge uslove za pružanje te pomoći.

Član 78.

Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da pruže stručnu i efikasnu pravnu pomoć okrivljenima u predkrivičnim i krivičnim postupcima kao branioci po službenoj dužnosti. Kriterijumi za utvrđivanje liste advokata iz st. 1. i 2. ovog člana uređuju se Statutom. Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da pruže pravnu pomoć strankama u parničnom, vanparničnom, izvršnom, upravnom i drugim postupcima kao postavljeni zastupnici, privremeni zastupnici, privremeni staraoci ili punomoćnici za prijem pismena.

XVI. Prelazne i završne odredbe

Član 79.

Odredbe o advokatskom ispitu primenjivaće se nakon isteka roka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odredbe člana 27. po stupanju na snagu posebnog zakona kojim se reguliše osiguranje od profesionalne odgovornosti.

Član 80.

Advokatske komore uskladiće svoje statute i druga opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 81.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o advokaturi ("Službeni list SRJ" br. 24/98 i 11/02).

Član 82.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".


328


O B R A Z L O Ž E NJ E

USTAVNI OSNOV Ustavni osnov za donošenje Zakona o advokaturi sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 2.Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Donošenje novog Zakona o advokaturi neophodno je radi regulisanja ove materije u skladu sa načelima demokratskog državnog uređenja. S tim u vezi, nužno je obezbediti efikasnije i kvalitetnije pružanje pravne pomoći kao osnove za ostvarivanje sloboda i prava građana, vladavine prava i pravilnog funkcionisanja pravosudnog sistema, uz dosledno poštovanje principa nezavisnosti i samostalnosti advokatske profesije. Takođe, postoji potreba za usklađivanjem prava i obaveza advokata sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27.08. – 07.09.1990. godine U.N. Doc. A/CONF. 144/28/Rev.1 at 118 (1990); Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000) 21 o obavljanju advokatske profesije usvojena 25.10.2000. godine na 727. sastanku zamenika ministara i Smernica 98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. 02. 1998. godine za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama, u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju). OBRAZLOŽENjE POJEDINAČNIH REŠENjA -opšte odredbe (čl. 1-3)

Posebnost advokature u odnosu na druge samostalne delatnosti ogleda se u njenoj obavezi da obezbedi stručnu pravnu pomoć strankama u postupcima pred sudovima i drugim državnim organima, kad je to predviđeno zakonima kojima se ti postupci uređuju. Stoga je advokatura određena kao nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka, ustanovljeno radi pružanja pravne pomoći. Takođe, određeno je šta sve obuhvata pravna pomoć koju pruža advokatura. -uslovi za bavljenje advokaturom (čl. 4-10) U cilju potpunog ispunjenja profesionalnih obaveza predlaže se da advokat ne može obavljati drugu delatnost niti se baviti drugim zanimanjem, pošto advokatska delatnost podrazumeva potrebu stalnog profesionalnog angažovanja advokata i ni u kom slučaju ne može biti sporedno zanimanje. Pored toga, dosadašnje iskustvo advokatskih komora potvrđuje da mnogi advokati koji u advokaturu dolaze iz pravosuđa, policije i drugih organa uprave, koristeći svoju dotadašnju funkciju obezbeđuju povlašćen tretman u postupcima pred sudom ili drugim državnim organom u kojima su obavljali funkciju. Zbog toga se predlaže da tri godine po prestanku funkcije oni ne mogu biti punomoćnici odnosno branioci u postupcima koji se vode pred tim sudom odnosno drugim državnim organom. -prava i dužnosti advokata (čl. 11-27)

Prava i obaveze advokata umnogome su slične onima iz važećeg zakona, s tim što su usklađene sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27.08. – 07.09.1990. godine U.N. Doc. A/CONF.144/28/Rev.1 at 118 (1990); Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000)21 o obavljanju advokatske profesije usvojene 25.10.2000 godine na 727. sastanku zamenika ministra i Smernica


329


98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. 02. 1998. godine za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama, u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju). -privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom (čl. 28-30) U okviru ovih odredaba posebno je regulisan privremeni prestanak rada advokata zbog izbora na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Takođe, utvrđeni su razlozi za određivanje privremene zabrane bavljenja advokaturom. -oblici rada (čl. 31-43) Ovim odredbama regulisan je rad zajedničkih advokatskih kancelarija, advokatskih ortačkih društava i stranih advokata. Pored toga, predviđeni su razlozi za prestanak zajedničke advokatske kancelarije i za brisanje iz imenika advokatskog ortačkog društva. -advokatski pripravnici (44-50) Propisani su uslovi za upis advokatskog pripravnika u imenik advokatskih pripravnika i predviđena shodna primena odredaba ovog zakona koje uređuju prava i dužnosti advokata i njihovu disciplinsku odgovornost. Takođe, u cilju ostvarenja svrhe pripravničke prakse, advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. -advokatske komore i njihovi organi (51-55) Navedenim odredbama određene su advokatske komore koje postoje u Republici Srbiji. Pored toga, precizirane su nadležnosti skupštine advokatske komore i Advokatske komore Srbije. -javna i ostala ovlašćenja advokatskih komora (56-62) Advokatskim komorama poverena su određena javna ovlašćenja, a pre svega odlučivanje o upisu u imenik advokata, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom, o visini članarine i troškova upisa i o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku. Dvostepenost u postupku pred organima advokatske komore obezbeđena je time što u prvom stepenu o zahtevu odlučuje organ advokatske komore, dok po žalbi protiv rešenja tog organa odlučuje Advokatska komora Srbije. Odredbama o načinu vršenja javnih ovlašćenja propisani su dokazi koji se moraju priložiti prilikom podnošenja odgovarajućeg zahteva i utvrđeni rokovi za postupanje po zahtevu. -disciplinska odgovornost (63-70) U okviru ovih odredaba predviđene su mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature. Zakon sadrži i odredbe o zastarelosti pokretanja disciplinskog postupka koji će biti određen statutom advokatske komore. -prestanak bavljenja advokaturom (član 71) Navedena odredba sadrži razloge zbog kojih advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom. -pravni lekovi (čl. 72. i 73) Predviđen je rok od 15 dana za izjavljivanje žalbe i propisana mogućnost pokretanja upravnog spora protiv drugostepene odluke advokatske komore. -advokatski ispit (čl. 74. i 75) Na advokatskom ispitu proverava se znanje propisa koji uređuju rad advokata, Kodeksa profesionalne etike advokata i Statuta Advokatske komore Srbije. Ovakvo zakonsko


330


rešenje neophodno je u cilju obezbeđivanja etičkog, profesionalnog i kvalitetnog bavljenja advokaturom. Tim pre, jer ova materija nije predmet posebne pažnje u programima pravnog faulteta i pravosudnog ispita. -materijalno poslovanje (član 76) Finansiranje advokature ostvaruje se isključivo iz sredstava članarine, što joj omogućava nezavisnost ustanovljenu zakonom. -pružanje pravne pomoći (čl. 77. i 78) Ovim odredbama utvrđena je obaveza advokatskih komora da sudovima i drugim organima dostave listu advokata koji mogu da pruže stručnu i efikasnu pravnu pomoć kao branioci po službenoj dužnosti odnosno kao privremeni zastupnici ili staraoci. Takođe, predviđena je mogućnost da advokatska komora organizuje pružanje besplatne pravne pomoći građanima na svom području. -prelazne i završne odredbe (čl. 79-82) Predlaže se da odredbe o advokatskom ispitu počnu da se primenjuju nakon šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odredba člana 27. ovog zakona - po stupanju na snagu zakona koji će urediti osiguranje od profesionalne odgovornosti. Pored toga, predviđen je rok za usklađivanje statuta i drugih opštih akata advokatskih komora sa odredbama ovog zakona. MATERIJALNA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna materijalna sredstva u budžetu Republike. ANALIZA EFEKATA ZAKONA Primena rešenja predloženih u ovom zakonu neće izazvati dodatne troškove privredi niti građanima Republike.


331



332

Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova



333


I. OPŠTE ODREDBE

Član 1. Ovom tarifom određuju se nagrade i naknade troškova za rad advokata. Visina nagrade određuje se brojem poena za pojedine radnje, procentualno od vrednosti predmeta radnje i paušalno u određenim slučajevima.

Član 2. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj državi može nagradu kao i naknadu troškova da naplaćuje u skladu sa advokatskom tarifom te države.

Član 3. Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći.

Član 4.

Advokat može sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u nižem iznosu od propisanog, ali ne manje od 50%, a u složenijim pravnim i činjeničnim predmetima i u višem iznosu, ali ne preko trostrukog iznosa. Za pružanje pravne pomoći inostranim pravnim i fizičkim licima, advokat može primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka.

II. NAKNADA TROŠKOVA

Član 5. Advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom. Član 6. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj državi može nagradu kao i naknadu troškova da naplaćuje u skladu sa advokatskom tarifom te države.

Član 3. Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći.


334


Član 4.

Advokat može sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u nižem iznosu od propisanog, ali ne manje od 50%, a u složenijim pravnim i činjeničnim predmetima i u višem iznosu, ali ne preko trostrukog iznosa. Za pružanje pravne pomoći inostranim pravnim i fizičkim licima, advokat može primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka.

II. NAKNADA TROŠKOVA

Član 5. Advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom.

Član 6. Za rad van mesta sedišta advokatske kancelarije advokatu pripada naknada za prevoz i za odsustvovanje iz kancelarije kao i dnevnice. Advokatu pripada naknada: 1) za prevoz u međumesnom saobraćaju u visini cene prevoza, 2) za prevoz u mesnom saobraćaju u visini troškova taksi prevoza, 3) za upotrebu sopstvenog automobila u visini od 30% od troškova cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru, 4) za odsustvovanje iz kancelarije u visini od 25 poena za svaki započeti sat, a najviše za 8 sati dnevno.

III. NAPLATA

Član 7. Nagrada se naplaćuje po pravilu nakon izvršenog rada, ali se advokat može sa strankom sporazumeti da mu ona unapred isplati primereni iznos na ime nagrade. Advokat ima pravo da od stranke traži da mu unapred isplati potreban iznos za troškove.

Član 8. Nagrada za rad advokata utvrđuje se prema važećoj Tarifi u vreme obračuna.


335


Član 9. Vrednost poena iznosi 15,00 dinara.

IV. NAGRADA ZA RAD ADVOKATA

1. Krivični postupak

Odbrana okrivljenog

Tarifni broj 1.

Za odbranu okrivljenog za svaki dan pretresa, učešće u prethodnom postupku, prisustvovanje uviđajima, rekonstrukcijama, veštačenjima, kao i svim ostalim sudskim radnjama koje sud izvodi izvan zgrade suda, advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivična dela, i to: 1. za kaznu do 3 godine zatvora 240 poena 2. za kaznu od 3-5 godina zatvora 440 poena 3. za kaznu od 5-10 godina zatvora 800 poena 4. za kaznu preko 10 godina zatvora 1.000 poena Za neodržane procesne radnje advokatu pripada 50% od iznosa nagrade iz prethodnog stava.

Za zastupanje oštećenog, privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca


336

Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije



337


Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Uvod U osnovi vecine pravila kojih se tužioci u danasnje vreme pridržavaju nalaze se poštovanje ustavnih odredbi, medjunarodnih ugovora i konvencija, odgovarajućih pravnih tradicija, internih poslovnika i drugih sličnih izvora. Tužioci štite ustavnost i zakonitost u okviru svoje nadležnosti i imaju izražen osecaj odgovornosti za poverenje koje im javnost ukazuje. Etički kodeks će služiti kao kamen temeljac tužilacke profesionalne odgovornosti. Cilj Udruženja javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca Srbije (u budućem tekstu Udruženje) je da u ovom Kodeksu detaljnije definiše generalno prihvaćena pravila koje se tiču ponašanja tuzilaca, uz obraćanje pažnje na objektivna ograničenja koja postoje u zemljama u tranziciji. Ovaj Kodeks treba smatrati listom pravila koja su podložna izmenama, na način koji je u samom Kodeksu naveden. Etički kodeks Imajući u vidu da je zajednica naroda proklamovala prava i slobode svih ljudi u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava Ujedinjenih Nacija i kasnijim medjunarodnim ugovorima, konvencijama i drugim instrumentima; Imajući u vidu da su Ujedinjene Nacije, na svom Osmom kongresu o prevenciji zločina i tretmanu prestupnika 1990. godine u Havani, na Kubi, usvojile Smernice o ulozi tužilaca; Imajući u vidu da Savet Evrope u svojoj Preporuci (2000) 19 o ulozi javnog tužilaštva u krivično - pravnom sistemu preporučuje da se tužioci, vrseci svoje dužnosti, pridržavaju Kodeksa ponašanja; Imajući u vidu da je Medjunarodno udruženje u svojim Standardima profesionalne odgovornosti i dekleraciji osnovnih dužnosti i prava tužilaca sačinilo dokument koji služi kao medjunarodni temelj za ponašanje tužilaca; Imajući u vidu da javnost treba da ima poverenja u integritet pravnog sistema i javnih tužilaca koji igraju ključne uloge u sprovodjenju pravde; Stoga Udruzenje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije usvaja sledeci tekst kao Eticki kodeks tužilaca: 1) Profesionalno ponašanje Tužioci su dužni da: a) u svakom trenutku održe čast i ugled svoje profesije; b) se pridržavaju najviših standarda integriteta i brige;


338


c) budu nepotkupljivi, nepristrasni i nezavisni, i da ne dozvole da se na njih vrši pritisak iz bilo kojih izvora, d) se neprestano trude da uvećavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti; e) svoje dužnosti obavljaju pravedno i objektivno, bez straha, predrasuda ili blagonaklonosti; i bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što su pol, rasa, nacionalnost … f) poštuju, štite i pridrzavaju se zakona i univerzalnog koncepta ljudskih prava, te da služe javnom interesu i štite ga. 2) Ponašanje u medjusobnim odnosima 2.1 U svojim medjusobnim odnosima, kao i u odnosima sa službenicima, tužioci treba: a) da se jedni prema drugima, kao i prema službenicima, ponašaju s poštovanjem kao i da komuniciraju otvoreno; b) da imaju obzira prema dužnostima drugih i da ne zahtevaju od drugih tužilaca, ili službenika, pružanje usluga koje bi mogle da naškode tužilaštvu ili medjusobnim odnosima. 2.2 U odnosima sa podredjenima, kao i sa službenicima, nadredjeni treba: a) da se ponaša pravedno i da služi za primer; b) da ih ohrabruje da usavršavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti; c) da ih pravovremeno informiše o stvarima koje su neophodne za njihovo uspešno obavljanje dužnosti; d) podredjeni treba da mu/joj se obraća ja sa dužnim poštovanjem. 2.3 Tužilaštvo treba da saradjuje sa drugima na način koji je orjentisan ka postizanju rezultata i otvorenoj komunikaciji. 3) Uloga u krivičnom postupku i drugim sudskim postupcima 3.1 Tužioci svoje dužnosti treba da obavljaju pravedno, konzistentno i brzo. 3.2 Tužioci treba da aktivno učestvuju u postupku, na sledeći način: a) u odnosu na policiju: 1) Kada učestvuju u istrazi krivičnog dela i ostvaruju svoje nadležnosti u donosu na policiju, treba to da čine objektivno i profesionalno, dajući jasne instrukcije; 2) Prilikom nadzora istrage krivičnog dela, tužioci su dužni da preduzimaju sve mere da policija: - poštuje zakone i osnovna ljudska prava, i da radi u skladu sa zakonom i na odgovarajući način; - predaje izveštaje koji su istiniti i kompletni; - informiše tužioca o istražnim radnjama koje je policija sprovela u okviru istrage krivičnog dela.


339


b) u odnosu na sud: 1) Vršeci svoju funkciju, tužioci treba da postuju ugled, nezavisnost i nepristrasnost suda i da stite prava svih ucesnika u sudskom procesu; 2) Tužilac je dužan da preuzme krivično gonjenje kada postoji osnovana sumnja i dokazi da je odredjeno lice počinilo krično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a odustane od krivičnog gonjenja u odsustvu takvih dokaza. 3) Tužioci ce uvek tragati za istinom i pomagati sudu da dodje do istine, te da pravedno presudi u odnosu na zajednicu, žrtve i optužene, u skladu sa zakonom i pravednošću; 4) Tužioci su dužni da obezbede da se odgovarajuće lice goni za odgovarajuće krivično delo u interesu pravde, a ne samo u interesu osude; 5) Čuvace profesionalne tajne; 6) Uzimace u obzir stavove, legitimne interese i moguce strahove zrtava i svedoka kada su njihovi licni interesi ugroženi, ili to mogu postati, trudiće se da osiguraju informisanost žrtava i svedoka o njihovim pravima i da, ukoliko je to neophodno, osiguraju fizičku i mentalnu zaštitu njihovu i njihovih najbližih; 7) Neće koristiti dokaze koji su stečeni na protivzakonit način, a koji bi predstavljali kršenje ljudskih prava osumnjičenih, i zalagaće se da se protiv onih koji se takvim metodama služe preduzmu odgovarajuće radnje. 4) Odnos prema : a) Zakonodavnoj i izvršnoj vlasti : 1) Tužioci su dužni da u dodiru sa Zakonodavnom i izvršnom vlašću poštuju Ustavni i pravni položaj i autoritet tih vlasti, ne mešajući se u njihove nadležnosti. 2) Da bi promovisali pravednost i delotvornost kriminalne politike, tužioci treba da saradjuju sa vladinim telima i institucijama u skladu sa zakonom istovremeno zadržavajući svoju nezavisnost i samostalnost. b) Medijima Čuvajući profesionalne tajne i štiteći interese krivičnog postupka, tužioci medijima treba da pruže što je moguće više objektivnih informacija, u odnosu na datu situaciju, i da nastoje da u svojim javnim nastupima brane ugled javnotužilačke funkcije. c) Društvu U komunikaciji sa javnošcu, tužioci treba da se ponašaju korektno, sa pažnjom, strpljenjem i dužnim poštovanjem prema svakome sa kim dodju u kontakt. d) Drugim državama i Medjunarodnim telima U postupanju po zahtevima za medjusobnom pravnom pomoći, tužioci treba da zahtevanu pomoć pruže, uz istu pažnju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima.


340


5) Ponašanje u svakodnevnom životu a) Bez obzira da li su na dužnosti ili ne, tužioci su dužni :

1) da se ponašaju u skladu sa javnim karakterom tužilačke funkcije koja uključuje primenu odredjenih standarda, što može da rezultira time da izvesna dela ili previdi tužioca mogu postati predmet javne debate, ugrožavajuci time ugled tužilaštva; 2) da budu osobe od integriteta, to jest da ne vrše ikakve radnje, nalaze druga zaposlenja, niti se bave aktivnostima koje mogu da utiču na njihov profesionalni slobodouman stav, ili koje mogu da ostave takav utisak.

b) Tužiocima je dozvoljeno da osnivaju i učlanjuju se u profesionalne i druge organizacije radi zastupanja svojih interesa, promovisanja svoje profesije, obuke ili zaštite svog polozaja. c) Uzimajući u obzir objektivna ograničenja države koja je u tranziciji, tužiocima nije dozvoljeno da se tokom obavljanja funkcije učlanjuju u političke stranke, kao ni da javno iznose svoje primedbe i mišljenja o odredjenim političkim temama. 6) Sukob interesa Javni tužioci ne smeju da koriste svoj službeni položaj u svrhu zadovoljavanja svojih ili tudjih interesa niti da učestvuju u postupcima gde bi njihova nepristrasnost bila dovedena u pitanje. 7) Usvajanje, evaluacija i izmene Kodeksa 7.1 Kodeks usvaja Skupština Udruženja javnih tuzilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i on će se odnositi na sve članove Udruženja. 7.2 Skupština će, sa ciljem osavremenjivanja, s vremena na vreme vršiti evaluaciju Kodeksa. 7.3 Preko svojih odeljenja, članovi mogu Izvršnom odboru Udruženja podnositi inicijative za izmenu Kodeksa. Izvršni odbor će predloge za izmenu i dopunu Kodeksa podneti Skupštini Udruženja. 8) Poštovanje Kodeksa 8.1 U slučajevima nepoštovanja Kodeksa preduzimaće se radnje u skladu sa Statutom Udruženja. 8.2 O povredama Kodeksa odlučivaće Sud časti.


341

Prilog 8 Kodeks sudijske etike


342




343


Kodeks sudijske etike Svesni da kao sudije, odlučuju o životu i smrti, slobodi i neslobodi, svojini i imovini, ljudskim pravima i patnjama, istini i laži, upotrebi i zloupotrebi prava, ustavnosti i zakonitosti, članovi Društva sudija Srbije, sa osećajem odgovornosti za javno poverenje koje im je ukazano i ugled profesije kojom se bave, utvrđuju

Kodeks sudijske etike Budi nezavisan Kanon 1. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ograničenja i tako da ne podleže spoljnim ili unutrašnjim uticajima, podsticajima, pritiscima, pretnjama, intervencijama, neposrednim ili posrednim, sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga.

Budi pravedan Kanon 2. Sudija treba da svakom prizna ono što mu pripada, u jednakom postupanju sa jednakim stvarima, u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti i u postupanju prema drugome kao prema sebi.

Budi profesionalan Kanon 3. Sudija treba da vrši svoju dužnost stručno, savesno, nepristrasno, objektivno, marljivo, efikasno i kulturno, vodeći računa o redosledu prijema predmeta i njihovom značaju, odnosno karakteru.

Budi slobodan Kanon 4. Sudija treba da bude slobodan u odlučivanju i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj politici, centrima moći, javnom mnjenju, predrasudama, iskušenjima, porocima, strastima, privatnom i porodičnim interesima i drugim unutrašnjim i sponjnim uticajima.

Budi hrabar Kanon 5. Sudija mora da odoleva pretnjama, ucenama i drugim nasrtajima na njegovu ličnost i njegov integritet.

Budi doličan Kanon 6. Sudija treba da se uzdržava od svakog postupka koji je nedoličan ili ostavlja takav utisak, kao i od postupka koji izaziva podozrenje, podstiče sumnju, slabi pouzdanje ili na drugi način narušava poverenje u sud i njegovu objektivnost.


344


Budi nepodmitljiv Kanon 7. Sudija ne sme da sudi ostvarujući ili očekujući bilo kakvu korist za sebe ili drugog.

Budi posvećen Kanon 8. Sudija mora da bude posvećen pozivu, pa ne može obavljati drugu dužnost, službu ili posao, ako time narušava poverenje u sud, ugled suda i nezavisnost sudske vlasti.

Budi apolitičan Kanon 9. Sudija može imati svoja politička ubeđenja, ali se mora uzdržati od neprilične političke aktivnosti i ne sme dopustiti da politika utiče na sudsku odluku.

Budi odan kodeksu Kanon 10. Standardi za etičko ponašanje sudija utvrđeni ovim kodeksom treba da postanu filozofija i način života svih sudija.

Sve sudije da sude po zakoniku pravo kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.

(Član 172. Dušanovog zakonika)


345

Prilog 9 Zakon o sudijama


346




347


"Službeni glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 60/2002, 17/2003, 25/2003, 27/2003, 29/2004, 35/2004, 44/2004, 61/2005, 101/2005 Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

U K A Z

O PROGLAŠENJU ZAKONA O SUDIJAMA

Proglašava se Zakon o sudijama, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, 6. novembra 2001. godine. PR broj 40 U Beogradu, 6. novembra 2001. godine

Predsednik Republike, Milan Milutinović, s.r.

Z A K O N

O SUDIJAMA

Glava prva

NAČELA

Nezavisnost

Član 1. Sudija je, u postupanju i donošenju odluke, nezavisan. On sudi i presuđuje na osnovu ustava, zakona, drugih opštih akata i po svojoj savesti.

Stalnost i nepremestivost

Član 2. Sudija svoju dužnost vrši kao stalnu, u sudu za koji je izabran.


348


Protiv svoje volje sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud.

Održavanje poverenja u nezavisnost

Član 3. Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost. Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se ovim zakonom.

Materijalna nezavisnost

Član 4. Sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice.

Imunitet

Član 5. Sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti. U postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske dužnosti, sudija ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.

Odgovornost za štetu

Član 6. Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom Republika Srbija može od sudije tražiti naknadu isplaćenog iznosa.

Pravo na udruživanje

Član 7. Sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju. Mogu preduzimati mere radi zaštite i održanja svoje nezavisnosti i samostalnosti.


349


Pravo na stručno usavršavanje

Član 8.

Sudija ima pravo na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije. Vrste i načine stručnog usavršavanja sudija propisuje Vrhovni sud Srbije.

Izbor i prestanak dužnosti i broj sudija i sudija porotnika

Član 9. Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa. Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje Visoki savet pravosuđa.

Glava druga

POLOŽAJ SUDIJE

I. STALNOST SUDIJE

1. Pojam

Član 10. Dužnost sudije traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka. Pre toga dužnost sudije može prestati samo pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Po prestanku sudijske funkcije u Sudu Srbije i Crne Gore, sudija ima pravo da nastavi vršenje funkcije u istom sudu ili drugom sudu istog ranga.


350


2. Smanjenje broja sudija i ukidanje suda

Član 11. Dužnost sudije ne prestaje ako bude smanjen broj sudija. Ako bude ukinut sud, sudija nastavlja dužnost u sudu iste vrste i istog stepena, ili približno istog ranga. O tome u kojem sudu sudija nastavlja dužnost odlučuje Visoki savet pravosuđa.

3. Udaljenje sa sudijske dužnosti

Razlozi za udaljenje

Član 12. Sudija se udaljuje sa dužnosti kad mu je određen pritvor. Može biti udaljen sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.

Odluka o udaljenju

Član 13. O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda. Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog suda Srbije. Veliko personalno veće odlučuje o udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije.

Trajanje udaljenja

Član 14. Sudija se udaljava sa dužnosti do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka. Veliko personalno veće može sudiju vratiti na dužnost pre okončanja postupka za razrešenje.


351


Pravo na prigovor

Član 15. Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Velikom personalnom veću, u roku od tri dana. Predsednik Vrhovnog suda Srbije prigovor izjavljuje Opštoj sednici.

II. NEPREMESTIVOST SUDIJE

1. Pojam

Član 16.

Sudija ima pravo da stalno svoju dužnost vrši u sudu za koji je izabran. Samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju.

2. Premeštaj

Član 17. Sudija može biti premešten samo u drugi sud iste vrste i istog stepena. Trajno nastavlja dužnost u sudu u koji je premešten. Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet pravosuđa.

3. Upućivanje u drugi sud

Član 18. Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste istog ili neposredno nižeg stepena, najduže na godinu dana.


352


Upućuje se u sud u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad. Rešenje o upućivanju donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije.

III. MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA

1. Uopšte

Član 19. Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja činjenica i prava u svemu o čemu odlučuje. Izuzev u obrazloženju odluke, ili kad to zakon posebno nalaže, nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja činjenična i pravna shvatanja.

2. Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta slučajem

Neizmenjivost godišnjih poslova

Član 20. Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i ne menja tokom godine. Ali zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena vrsta posla.

Raspodela predmeta slučajem

Član 21. Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.


353


Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta. Niko nema prava da sudska vaća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta.

Odstupanja

Član 22. Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije. Sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak.

Pravo na prigovor

Član 23. Na godišnji raspored poslova, promenu vrste posla, odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno višeg suda, u roku od tri dana. O prigovoru sudije Vrhovnog suda Srbije odlučuje Veliko personalno veće. Pravo na prigovor zbog odstupanja od redosleda prijema predmeta i oduzimanja predmeta ima i učesnik u postupku.

Dužnost obaveštavanja predsednika neposredno višeg suda

Član 24. Predsednik suda dužan je, bilo prigovora ili ne, da o svakom odstupanju pismeno obavesti predsednika neposredno višeg suda.


354


3. Obaveštavanje o trajanju postupka

Član 25. Sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od šest meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obaveštava o daljem razvoju postupka u vremenu. Prvo obaveštenje u postupku po pravnom leku daje se posle mesec dana, a naredna na svakih petnaest dana. Rok za obaveštavanje u izvršnim, vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom.

4. Pravo sudije na pritužbu

Član 26. Sudija može Velikom personalnom veću izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite. Veliko personalno veće o pritužbi odlučuje u roku od osam dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog suda Srbije.

IV. ODNOS SUDIJSKE DUŽNOSTI I DRUGIH SLUŽBI, POSLOVA I POSTUPAKA

1. Odnos drugih službi, poslova i postupaka sa dužnošću sudije

Član 27. Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti član političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu. Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.


355


Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. Sudija može da se bez ičijeg odobrenja bavi naučnom i stručnom delatnošću, uz naknadu.

2. Postupak odlučivanja o nespojivosti

Dužnost obaveštavanja i pokretanja postupka

Član 28. Sudija je dužan da pismeno obavesti predsednika suda o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi s dužnošću sudije. Predsednik suda o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno višeg suda, a predsednik Vrhovnog suda Srbije - Veliko personalno veće. Predsednik suda dužan je da pred Velikim personalnim većem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti čim sazna da sudija vrši službu ili posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću.

Izricanje mere upozorenja i prigovor

Član 29. Istovremeno sa utvrđivanjem nespojivosti, Veliko personalno veće može sudiji izreći meru upozorenja, koja se upisuje u njegov lični list. Sudija ima na odluku pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana. Sudija može svoje tvrdnje usmeno da izloži, sam ili preko zastupnika.

V. MATERIJALNI POLOŽAJ SUDIJE

Osnovna plata


356


Član 30.

Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata utvrđuje se na osnovu koeficijenata za obračun i isplatu plata i osnovice za obračun i isplatu plata utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate u državnim organima. Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje radnog staža.

Član 31.

BRISAN (član i nadnaslov) - sa 61/2005

Član 32.


Osnovna plata sudije upućenog u drugi sud

Član 33. Sudija koji je upućen u drugi sud ima pravo na osnovnu platu sudije suda u koji je upućen, ako je za njega povoljnija. Naknade i ostala primanja sudije koji je upućen u drugi sud propisuje Visoki savet pravosuđa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.

Uvećanje osnovne plate sudije

Član 34. Visoki savet pravosuđa može uvećati do 20% osnovnu platu sudije i predsednika suda, zavisno od obima i složenosti poslova koje obavljaju. Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 50%. Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati pored uvećanja iz stava 2. ovog člana još do 100%.


357


Odluku o uvećanju osnovne plate propisane ovim članom, Visoki savet pravosuđa donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.

Član 35.


Glava treća

VELIKO PERSONALNO VEĆE

Delokrug

Član 36. U Vrhovnom sudu Srbije ustanovljava se Veliko personalno veće. Ono odlučuje o zakonom određenim pitanjima položaja sudija.

Sastav

Član 37. Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije. Sudije ulaze u Veće po redosledu utvrđenom Poslovnikom Velikog personalnog veća. Veliko personalno veće čini približno jednak broj sudija svakog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.

Donošenje odluka

Član 38. Veliko personalno veće odluke donosi većinom glasova svih članova.


358


Nespojivost

Član 39.

Predsednik Vrhovnog suda Srbije ne može biti član Velikog personalnog veća. Kad Veliko personalno veće vodi postupak koji se tiče njegovog člana, on se zamenjuje sudijom koga žrebom odrede ostali članovi Veća.

Mandat i rukovođenje

Član 40. Mandat člana Velikog personalnog veća traje dve godine. Ako članu Velikog personalnog veća mandat prestane pre vremena, imenuje se novi, do okončanja mandata njegovog prethodnika. Članu Velikog personalnog veća kome prestane sudijska dužnost istovremeno prestaje i članstvo u Velikom personalnom veću. Velikim personalnim većem rukovodi predsednik koga među sobom biraju članovi.

Glava treća A

UNUTRAŠNJA KONTROLA

Nadzorni odbor

Član 40a

U Vrhovnom sudu Srbije obrazuje se Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor). Odbor se sastoji od pet sudija koje na četiri godine bira Opšta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije. Radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju članovi Odbora iz svojih redova. Sudija ne može istovremeno biti član Odbora i Velikog personalnog veća.

Delokrug Nadzornog odbora

Član 40b


359


Odbor je ovlašćen da, po pritužbi ili samoinicijativno, kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih. Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji.

Glava četvrta

IZBOR SUDIJE

I. USLOVI ZA IZBOR

Član 41. Za sudiju može biti izabran državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora koji ispunjava uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je dužnosti sudije. Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci:

- dve godine za sudiju opštinskog i prekršajnog suda;

- četiri godine za sudiju trgovinskog suda;

- šest godina za sudiju okružnog suda;

- osam godina za sudiju apelacionog suda, Višeg trgovinskog suda, Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda;

- dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda Srbije.

II. POSTUPAK ZA IZBOR

Oglašavanje izbora

Član 42. Izbor sudija oglašava Visoki savet pravosuđa. Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja.


360


Podnošenje prijava

Član 43.

Prijave za izbor se podnose Visokom savetu pravosuđa, u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije". Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. Visokom savetu pravosuđa dostavlja se lični list za svakog kandidata koji potiče iz suda.

Pribavljanje podataka i mišljenja

Član 44. Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata, Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice sudija suda iz koga potiče kandidat.

Predlaganje izbora

Član 45. Pri predlaganju sudija Visoki savet pravosuđa uzima u obzir samo stručnost i dostojnost. Svaki predlog za izbor mora biti obrazložen.

Izbor

Član 46.

Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa. Narodna skupština može izabrati samo kandidata koga predloži Visoki savet pravosuđa. Ako predloženi kandidat ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa novim kandidatom.


361


III. ZAKLETVA SUDIJE I STUPANJE NA DUŽNOST

Polaganje zakletve

Član 47.

Pre stupanja na dužnost sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine. Predsednik Vrhovnog suda Srbije zakletvu polaže pred Narodnom skupštinom. Sudija koji je izabran iz reda sudija ne polaže ponovo zakletvu.

Tekst zakletve

Član 48. Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi".

Stupanje na dužnost

Član 49. Sudija stupa na dužnost na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Stupanjem na dužnost sudiji prestaje ranija dužnost u drugom sudu. Sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda može da se posle prestanka te dužnosti vrati na dužnost sudije višeg suda.

Kad se smatra da sudija nije ni izabran

Član 50. Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na dužnost u roku od dva meseca od izbora. Odluku o tome donosi Veliko personalno veće na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu i Visoki savet pravosuđa. Sudija na odluku ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.


362


Glava peta

PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI

I. RAZLOZI ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI

1. Svi razlozi

Član 51. Sudijska dužnost prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrši radni vek ili kad bude razrešen.

2. Posebno o navršenju radnog veka

Uopšte

Član 52. Sudiji prestaje radni vek kad navrši šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja. Predsednik suda najkasnije do 1. oktobra pismeno obaveštava predsednika Vrhovnog suda Srbije o tome koje sudije i predsednici neposredno nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek i kada.

Zabrana produženja i skraćenja radnog veka

Član 53. Radni vek sudiji ne može biti produžen. Smanjenje vremena potrebnog za navršenje radnog veka ne utiče na prestanak dužnosti sudije.

3. Posebno o razlozima za razrešenje

Svi razlozi

Član 54. Sudija se razrešava kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske dužnosti,


363


kad nesavesno ili nestručno vrši dužnost ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost.

Posebno o nesavesnom i nestručnom vršenju dužnosti

Član 55. Sudija nesavesno vrši dužnost ako odugovlači rešavanje predmeta, zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka ili na drugi način postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud Srbije. Smatra se nesavesnim vršenjem dužnosti i ako sudija nastavi službe, poslove ili postupke iste ili slične onima za koje je utvrđeno da su nespojivi sa njegovom dužnošću.Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske dužnosti, shodno merilima koje propiše Vrhovni sud Srbije.

II. UTVRĐIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI

1. Utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje

Nadležnost i pokretanje postupka

Član 56. Navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje Veliko personalno veće. Postupak pokreću predsednik suda, predsednik neposrednog višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe, a postupak u kome se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja sudijske dužnosti može pokrenuti i Odbor. Postupak u kome se utvrđuje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije navršio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razrešenje pokreće Veliko personalno veće. Ako u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka Veliko personalno veće ne donese odluku, odluku će doneti opšta sednica u narednom roku od 30 dana, a članovima Velikog personalnog veća prestaje mandat.

Postupak pred Velikim personalnim većem

Član 57. Veliko personalno veće činjenice utvrđuje i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. Ono može zatražiti potrebne podatke od nadležnih organa i organizacija.


364


Odluka Velikog personalnog veća mora biti obrazložena.

Izricanje mera i pravo na prigovor

Član 58. Veliko personalno veće može u postupku za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti sudiji izreći meru upozorenja ili meru uklanjanja iz suda, od jednog meseca do jedne godine. Na izrečenu meru sudija ima pravo prigovora Opštoj sednici, u roku od osam dana.

Opšta sednica zatvorena je za javnost.

Položaj sudije u postupku

Član 59. Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom i pratećom dokumentacijom, tokom postupka i izveštajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje tvrdnje. Svoje tvrdnje može usmeno da izloži pred Velikim personalnim većem i Opštom sednicom.

Obaveštavanje Narodne skupštine

Član 60. Na odluku Velikog personalnog veća kojom je utvrđeno navršenje radnog veka ili razloga za razrešenje nije dopušten prigovor. Odmah po prijemu odluke predsednik Vrhovnog suda Srbije obaveštava Narodnu skupštinu da je sudija navršio radni vek ili da postoje razlozi za razrešenje.

Dejstvo mera

Član 61. Mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda upisuju se u lični list sudije. Dok mera uklanjanja traje, sudija ima položaj kao da je udaljen sa dužnosti. Sudiji ne može dva puta biti izrečena mera upozorenja.


365


2. Prestanak dužnosti na zahtev sudije

Član 62. Sudija koji želi da mu dužnost prestane podnosi pismeni zahtev Velikom personalnom veću, koje valjan zahtev odmah prosleđuje Narodnoj skupštini. Zahtev može biti povučen dok dužnost sudiji ne prestane odlukom Narodne skupštine ili istekom roka predviđenog ovim zakonom. Ako sudija posle pokrenutog postupka za razrešenje podnese zahtev za prestanak dužnosti, on se ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje.

III. ODLUČIVANJE O PRESTANKU SUDIJSKE DUŽNOSTI

Donošenje odluke

Član 63. O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna skupština.

2. Vreme prestanka sudijske dužnosti

Član 64. Ako o zahtevu za prestanak dužnosti ne bude odlučeno u roku od mesec dana, smatra se da je dužnost sudiji prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva, što se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". U ostalim slučajevima sudijska dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci.

3. Posledice razrešenja

Član 65. Razrešenjem i navršenjem radnog veka sudiji prestaju prava po osnovu rada. On ne može podneti prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje.


366


Glava šesta

PREDSEDNIK SUDA

Član 65a

BRISAN - sa 27/2003

Trajanje dužnosti

Član 66.

Predsednik suda bira se među sudijama na četiri godine i može biti ponovo izabran. Vreme na koje je predsednik suda izabran teče od dana stupanja na dužnost.

Vršilac dužnosti predsednika suda

Član 67. Kad predsedniku suda prestane dužnost, predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši dužnost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost, a najduže na godinu dana. Vršioca dužnosti predsednika opštinskog suda postavlja predsednik apelacionog suda na čijem području je sedište opštinskog suda. Sudiju koji vrši dužnost predsednika Vrhovnog suda Srbije postavlja Opšta sednica.

Položaj po prestanku dužnosti predsednika suda

Član 68. Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se te dužnosti razreši ili na sopstveni zahtev oslobodi, nastavlja dužnost sudije. Kad sudiji višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda prestane dužnost predsednika ima pravo da nastavi dužnost sudije u višem sudu.

Razrešenje predsednika suda

Član 69. Predsednik suda razrešava se te dužnosti ako je nesavesno ili neuspešno vrši.


367


Nesavesnost se pre svega ogleda u propuštanju da se uspostavi pravilan i blagovremen rad suda i spreče postupci štetni po nezavisnost ili ugled suda.

Primena odredaba o sudijama

Član 70. Predsednik suda bira se i razrešava po istom postupku po kome se biraju i razrešavaju sudije. Ostale odredbe ovog zakona, koje se odnose na sudije, primenjuju se i na predsednike sudova.

Glava sedma

POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU

Uslovi za imenovanje i trajanje dužnosti

Član 71. Za sudiju porotnika može biti imenovan jugoslovenski državljanin koji je navršio dvadeset šest godina života i dostojan je dužnosti sudije porotnika. Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan.

Postupak imenovanja

Član 72. Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe. Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik.


368


Zakletva

Član 73. Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu, savesno i predano".

Udaljenje sa dužnosti

Član 74.

Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa dužnosti ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje. Udaljenje traje do okončanja postupka.

Nespojivost sa drugim službama, poslovima i postupcima

Član 75. Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. Sa dužnošću sudije porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.

Prestanak dužnosti

Član 76. Dužnost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud, ali ne i zbog navršenja radnog veka, niti zbog nestručnog vršenja dužnosti osim kad sudija porotnik ispunjava stručne uslove za sudiju. Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak dužnosti sudije porotnika pokreću predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosuđa. Sudiji porotniku ne može biti izrečena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda.


369


Naknade i nagrade sudija porotnika

Član 77. Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na dužnosti, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa.

Shodna primena odredaba o sudijama

Član 78. Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.

Glava osma

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

I. PRELAZNE ODREDBE

Nastavljanje sudijske dužnosti

Član 79. Sudije izabrane po Zakonu o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) nastavljaju dužnost u sudovima u koje su izabrane ili raspoređene po Zakonu o sudovima.

Posebni razlozi za razrešenje

Član 79a

BRISAN - sa 44/2004

Nastavljanje sudijske dužnosti u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje

Član 79b

Na imenovanje i prestanak dužnosti sudija u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje primenjivaće se Zakon o prekršajima ("Službeni glasnik SRS",


370


broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) do 31. decembra 2006. godine. Sudijama u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje dužnost prestaje 31. decembra 2006. godine.

Izbor sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda

Član 79v

Odluka o broju sudija u prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu biće doneta do 1. jula 2006. godine. Predsednik i sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda biće izabrani do 31. decembra 2006. godine u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izbor sudija apelacionih sudova i Upravnog suda

Član 80. Odluka o broju sudija i sudija porotnika u apelacionim sudovima i sudija u Upravnom sudu biće doneta do 1. jula 2006. godine. Predsednik i sudije apelacionih sudova i Upravnog suda biće izabrani do 31. decembra 2006. godine, po prethodnom rasporedu sudija u skladu sa članom 11. stav 2.

Član 81.


II. ZAVRŠNA ODREDBA

Stupanje zakona na snagu

Član 82. Ovaj zakon na snagu stupa 1. januara 2002. godine.

Slede odredbe iz 44/2004 - koje nisu integrisane u tekst:


371


"Član 15.

Postupci u kojima se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje i navršavanje radnog veka sudija, koji su počeli pred Velikim personalnim većem, nastaviće se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu završeni do stupanja na snagu ovog zakona. Predsednicima sudova, izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 27/03), prestaje dužnost predsednika suda za koji su izabrani.

Član 16. Ovlašćenja predsednika apelacionih sudova prema predsednicima i sudijama opštinskih sudova vrše predsednici okružnih sudova, do izbora predsednika apelacionih sudova. Ovlašćenja koja predsednici apelacionih sudova imaju prema predsednicima i sudijama okružnih sudova vrši predsednik Vrhovnog suda Srbije, do izbora predsednika apelacionih sudova.

Član 17. Nadzorni odbor počinje sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 18. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". " Slede odredbe iz 101/2005 - koje nisu integrisane u tekst:

"Član 3. Viši prekršajni sud preuzeće iz veća za prekršaje, a prekršajni sudovi iz opštinskih organa za prekršaje potreban broj zaposlenih koji su obavljali poslove iz delokruga navedenih organa.

Član 4. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se počev od dana otpočinjanja postupka izbora sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda."


372

Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa



373


"Službeni glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 39/2003, 41/2003, 44/2004, 61/2005 Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

U K A Z

O PROGLAŠENJU ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA

Proglašava se Zakon o Visokom savetu pravosuđa, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, 6. novembra 2001. godine. PR broj 41 U Beogradu, 7. novembra 2001. godine

Predsednik Republike, Milan Milutinović, s.r.

Z A K O N

O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA

1. Sadržina zakona

Član 1. Ustanovljava se Visoki savet pravosuđa. Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, imenuje sudije porotnike i vrši druge zakonom određene poslove.

2. Članovi Visokog saveta pravosuđa

Stalni i pozivni članovi

Član 2.


374


Visoki savet pravosuđa ima pet stalnih članova i osam pozivnih članova, sudija i javnih tužilaca. Pozivnih članova sudija ima šest, a pozivnih članova javnih tužilaca ima dva.

Stalni članovi

Član 3. Stalni članovi Visokog saveta pravosuđa jesu predsednik Vrhovnog suda Srbije, Republički javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe, svi po dužnosti, jedan član koga iz reda advokata bira Advokatska komora Srbije i jedan član koga bira Narodna skupština. Narodna skupština bira stalnog člana Visokog saveta pravosuđa između tri kandidata koja predloži Vrhovni sud Srbije. Za izbor može biti predložen istaknuti pravnik koji nije sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca.

Pozivni članoviČlan 4. Šest pozivnih članova koji su sudije bira Vrhovni sud Srbije među sudijama. Jednog pozivnog člana koji je javni tužilac biraju zamenici Republičkog javnog tužioca, a drugog biraju okružni javni tužioci na zajedničkoj sednici.

Nespojivost sa članstvom

Član 5. Sa članstvom u Visokom savetu pravosuđa nespojive su službe, poslovi i postupci koji su nespojivi s dužnošću sudije. Od toga su izuzeti advokati, drugi istaknuti pravnici i funkcioneri u izvršnoj vlasti.

3. Mandat u Visokom savetu pravosuđa

Trajanje mandata

Član 6.

Član Visokog saveta pravosuđa bira se na pet godina i može ponovo biti izabran.


375


Ako mu mandat prestane pre vremena, bira se novi, do okončanja mandata njegovog prethodnika.

Prestanak mandata

Član 7. Stalnom članu po dužnosti i pozivnom članu mandat prestaje po sili zakona kad i dužnost zbog koje je u Visokom savetu pravosuđa, a pozivnom članu i ostavkom ili razrešenjem. Stalnom članu izabranom od Narodne skupštine mandat prestaje ostavkom ili razrešenjem.

Razlozi za razrešenje

Član 8. Pozivni član razrešava se iz Visokog saveta pravosuđa ako neuredno, nesavesno ili pristrasno vrši dužnosti. Stalni član izabran od Narodne skupštine i Advokatske komore Srbije razrešava se i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti u Visokom savetu pravosuđa, ako vrši službe ili poslove ili čini postupke koji su nespojivi s dužnošću u Visokom savetu pravosuđa ili ako trajno izgubi radnu sposobnost.

Odlučivanje o razrešenju

Član 9. O razrešenju stalnog člana izabranog od Narodne skupštine odlučuje ona, na predlog organa koji ga je predložio za izbor. O razrešenju stalnog člana koji je advokat odlučuje Advokatska komora Srbije. O razrešenju pozivnog člana odlučuje Visoki savet pravosuđa, na predlog organa koji ga je izabrao u Visoki savet pravosuđa.

4. Položaj sudije i javnog tužioca u Visokom savetu pravosuđa

Član 10. Dok su u Visokom savetu pravosuđa, sudija i javni tužilac ne mogu biti predloženi za izbor ni upućeni u drugi sud i javno tužilaštvo.


376


Sudija ne može biti premešten u drugi sud dok je u Visokom savetu pravosuđa.

5. Sastav Visokog saveta pravosuđa

Uži i prošireni sastav

Član 11. Visoki savet pravosuđa radi i odlučuje u užem ili proširenom sastavu. Sastav Visokog saveta pravosuđa zavisi od pitanja koje se razmatra.

Uži sastav

Član 12. Uži sastav Visokog saveta pravosuđa čine stalni članovi i pozivni članovi. Kad se pitanje odnosi na sudije, uži sastav čine stalni i pozivni članovi sudije, a kad se pitanje odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca - stalni i pozivni članovi javni tužioci. Užim sastavom Visokog saveta pravosuđa predsedavaju predsednik Vrhovnog suda Srbije ili Republički javni tužilac, zavisno od dnevnog reda.

Prošireni sastav

Član 13. Prošireni sastav Visokog saveta pravosuđa čine svi stalni članovi izuzev ministra nadležnog za pravosuđe i Republičkog javnog tužioca, i svi pozivni članovi i sudije i javni tužioci. U proširenom sastavu Visoki savet pravosuđa odlučuje o povećanju osnovne plate kad je ono zakonom predviđeno, odlučuje o prigovoru na odluku o nespojivosti i o prigovoru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju sa dužnosti kad ono nije bilo obavezno i o prigovoru Republičkog javnog tužioca na odluku kojom je udaljen sa dužnosti. Sednicom Visokog saveta pravosuđa u proširenom sastavu predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.


377


Donošenje odluka

Član 14. Visoki savet pravosuđa odluke donosi većinom glasova svih članova užeg, odnosno proširenog sastava. Sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene su za javnost. Protiv odluke Visokog saveta pravosuđa nije dopušten upravni spor.

6. Izuzeće od učešća i glasanja na sednici

Kad se odlučuje o članu Visokog saveta pravosuđa

Član 15. Član Visokog saveta pravosuđa ne prisustvuje sednici na kojoj se o njemu odlučuje. Isto važi i za člana Visokog saveta pravosuđa koji je dao povoda za odlučivanje o drugom članu, a ako takvog nema sednici ne prisustvuje član koga ostali odrede žrebom.

Kad je član odlučivao u prvom stepenu

Član 16. Sednici ne prisustvuje član koji je u prvom stepenu doneo odluku o kojoj Visoki savet pravosuđa odlučuje, a uz njega i još jedan član koga ostali odrede žrebom. Kad se odlučuje o prigovoru na odluku Velikog personalnog veća, sudija koji je član Velikog personalnog veća zamenjuje se sudijom Vrhovnog suda Srbije koga ostali odrede žrebom.

7. Poslovnik o radu i administrativni poslovi

Član 17. Visoki savet pravosuđa donosi poslovnik o svome radu i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije". Stručne i administrativne poslove za Visoki savet pravosuđa radi ministarstvo nadležno za pravosuđe.


378


8. Naknada za rad

Član 18. Svim članovima Visokog saveta pravosuđa pripada naknada za rad. Određuje je Narodna skupština.

9. Prelazne i završne odredbe

Početak rada Visokog saveta pravosuđa

Član 19. Visoki savet pravosuđa počinje rad 1. januara 2002. godine. Posle početka rada apelacionog i upravnog suda, Vrhovni sud Srbije može ponovo da izabere sudije koji su pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa.

Stupanje zakona na snagu

Član 20. Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sledi odredba iz 44/2004, koja nije integrisana u tekst:

"Član 9.

Pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa biće izabrani u roku od 30 dana od stupanja ovog zakona na snagu."


379

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa


380




381


РЕПУБЛИКА СРБИЈА

НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ

ДЕЦЕМБАР 2005. ГОДИНЕ


382


САДРЖАЈ

I. ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ А. Увод Б. Кључна начела В. Циљ

II. ОРГАНИЗАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ

А. Области које стратегија обухвата Б. Спровођење

III. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА

A. Преглед

Б. Независни судски систем 1. Независно административно управљање 2. Независни буџетски орган 3. Независни орган за утврђивање политике и правила

В. Транспарентни правосудни систем 1. Отворени процес избора и напредовања судија и дисциплински поступак и

разрешење 2. Одговарајући приступ информацијама из судских поступака 3. Унапређење односа са јавношћу и веће учешће јавности

Г. Одговорни правосудни систем 1. Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и

резултата рада 2. Делотворно управљање предметима 3. Делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву

Д. Ефикасан правосудни систем 1. Бољи приступ правосуђу 2. Стандардизована обука и стручно усавршавање 3. Модерна мрежа судова

IV. РЕФОРМА ИНСТИТУЦИЈА ВЕЗАНИХ ЗА ПРАВОСУЂЕ А. Министарство правде Б. Тужиоци В. Систем извршења заводских санкција V. СТАНДАРДИ РЕЗУЛТАТА РАДА

A. Основне претпоставке Б. Показатељи успешности


383


I. ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ А. УВОД Постоји изражена потреба за спровођењем стратешких реформи на свим нивоима правосудног система у циљу успостављања владавине права и правне сигурности у Републици Србији. Потреба за реформом узрокована је бројним притужбама које грађани подносе на прекомерна кашњења, немогућност извршења судских пресуда и корупцију. Разним анализама спроведеним у протекле четири године утврђене су следеће слабости:

• Претерано комплексан и широк систем судова, што за резултат има више трошкове пословања од неопходних а мање ефикасан приступ правди;

• Нејасни стандарди избора, опозива, резултата рада и напредовања за судије, што за резултат има неједнаку делотворност правосудних органа и смањење поверења јавности у судијску професију;

• Непостојање капацитета за интегрисано планирање, утврђивање буџета и мерење резултата, што смањује способност правосуђа да делотворно прати и унапређује резултате система;

• Компликовани оквир прописа и тела која утврђују политику, што доприноси организационој пометњи и дуплирању, и смањује одговорност правосудних органа;

• Застарели модели функционисања правосудне адаминистрације, што спречава делотворно спровођење правде и процесуирање предмета;

• Тежак терет админситративних послова на судијама, што смањује судијску ефикасност и слаби морал у редовима судија,

• Недостатак континуиране обуке судија и других носилаца правосудних функција, што представља препреку за развој модерног и професионалног кадра специјализованог за руковођење и судску управу;

• Неадекватан програм на правним факултетима, што доприноси неприпремљености будућих лидера у правничкој професији и правосуђу;

• Лоше опремљени и одржавани објекти, што ограничава приступ правосуђу и чини велики притисак на ресурсе у правосуђу;

• Систем институција за извршење заводских санкција које су претрпане и застареле, што не подстиче на делотворан начин рехабилитацију нити задовољава међународне стандарде;

• Недовољно коришћење информационе технологије и аутоматизованих система, што за резултат има стално коришћење неефикасне и радно интензивне праксе.

Како би отклонила наведене слабости, Влада Републике Србије се обавезала на спровођење програма реформи ради постизања делотворнијег, адекватнијег и модернијег правосуђа уважавајући права грађана Србије на приступ правди, равноправан третман на суду и правично суђење. У Националној стратегији реформе правосуђа изложени су изазови са којима се суочава српско правосуђе у оквиру четири кључна начела и одговарајућих циљева. У засебном Акционом плану изложене су конкретне активности које је неопходно спровести да би се постигли ти циљеви.


384


Б. КЉУЧНА НАЧЕЛА Делотворно правосуђе се заснива на четири кључна начела: независност, транспарентност, одговорност и ефикасност, која обезбеђују оквир за успостављање, развој и организовање правосудних институција. Правосудни систем који може да у потпуности одговори интересима и правима свих грађана настојаће да унапреди ова кључна начела у свакој фази развоја правосуђа и права. Ова Стратегија, која је првенствено усредсређена на републички судски систем, примењиваће ова кључна начела у циљу постизања:

Судског система који је независан; Судског система који је транспарентан; Судског система који је одговоран; и Судског система који је ефeктиван.

Кроз примену ових начела Стратегија ће омогућити Републици Србији да лакше спроведе процес стабилизације и придруживања поштујући стандарде и норме обављања правосудних функција садржане у релевантним документима међународне заједнице2. В. Циљ стратегије Успостављањем владавине права и правне сигурности вратити у потпуности поверење грађана у правосудни систем Републике Србије.

2 Европска повеља о закону за судије (Стразбур, 9.-10. јул, 1998. год) Препорука (94) 12 Комитета министара Савета Европе о независности, ефикасности и улози судија Мишљење бр. 1 (2001) Консултантског већа европских судија о стандардима који се тичу независности правосуђа и непремостивости судија

Препорука (2000) 19 Комитета министара о улози јавног тужилаштва у систему кривичног правосуђа Основна начела независности судства УН-а (Резолуција Генералне Скупштине 1985. год) Мишљење бр. 349/2005 Европске комисије за демократију путем права о одредбама о правосуђу у нацрту устава Републике Србије


385


II. ОРГАНИЗАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ А. ОБЛАСТИ КОЈЕ СТРАТЕГИЈА РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА ОБУХВАТА Највећи део Стратегије посвећен је реформи судства Републике Србије, укључујући судове опште и посебне надлежности, уставни и законски оквир на који се тај судски систем ослања. Стратегија се бави, мада у мањем обиму, и осталим деловима правосудног система: министарством правде, тужилаштвом, извршењем заводских санкција, правним факултетима и независним правосудним професијама. Оквир Стратегије за реформу правосуђа, који је представљен у одељку III, у кратким цртама представља основне циљеве и резултате који су неопходни да би се постигао модерни и ефикасни судски систем. Основни реформски циљеви за остале институције правосудног система, укључујући Министарство правде, тужиоце и систем извршења заводских санкција обухваћени су Одељком IV. Одељак V бави се стандардима резултата рада којима ће се мерити напредак у реформи правосуђа. У посебном Акционом плану детаљно су дати посебни временски оквири, субјекти и процењени трошкови спровођења који се односе на појединачне циљеве дефинисане у Стратегији. Б. СПРОВОЂЕЊЕ Одговорност за реализацију циљева и активности предвиђених Стратегијом реформе правосуђа и Акционим планом биће поверена деветочланој Комисији за спровођење стратегије. Састав Комисије чиниће представници свих релевантних правосудних институција. Представника Министарства правде предложиће Министар, представника Врховног Суда предложиће председник суда, представника Одбора за правосуђе Скупштине Србије предложиће председник Одбора, представника Републичког тужилаштва предложиће Републички тужилац, представника Друштва судија предложиће Управни одбор, представника Друштва Тужилаца предложиће Управни одбор, представника адвокатуре предложиће Управни одбор Адвокатске Коморе Србије, представника Правосудног центра предложиће Управни одбор, представника Правног факултета Универзитета у Београду предложиће декан. На основу предлога, Влада Републике Србије ће именовати чланове Комисије на период од две године са могућношћу продужења мандата. Комисија ће у оквиру својих надлежности формирати посебне радне групе које ће бити задужене за спровођење појединачних начела и циљева Стратегије. Министарство правде, Високи савет правосуђа и Одбор за правосуђе Народне Скупштине, вршиће надзор над реформама представљеним у овој Стратегији. Уколико се укаже потреба, Министарство правде и Високи савет правосуђа ће обезбедити смернице и упутства Комисији за посебне аспекте спровођења Стратегије. Свака три месеца Комисија за спровођење стратегије обавештаваће Министра правде и Председника Високог савета правосуђа у писаној форми о напретку спровођења и текућим питањима. Сваких шест месеци, Комисија има обавезу да информише Председника Владе и Одбор за правосуђе Народне Скупштине Србије, у писаној форми, о постигнутом напретку и текућим питањима. На крају сваке године Комисија ће подносити извештај Народној Скупштини Србије о спровођењу Стратегије.


386


III. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА А. ПРЕГЛЕД Оквир реформе правосуђа Републике Србије садржи 12 основних циљева реформе. Свако од кључних начела садржи по три циља. Појединачно и заједно, ови реформски циљеви и са њима повезани пројекти се баве решавањем главних изазова са којима се правосуђе данас суочава. Оквир реформе правосуђа приказан је у табели у наставку, а детаљно описан у наредним поглављима. Сваки од циљева представљен је кратким описом садашњег стања, визијом за ново правосуђе, и основним корацима за постизање реформе. Иницијативе су груписане према краткорочним (2006-2007), средњорочним (2008-2009) и дугорочним (2010-2011) роковима спровођења.

ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА

НЕЗАВИСНОСТ

ТРАНСПАРЕНТНОСТ

ОДГОВОРНОСТ

ЕФИКАСНОСТ

Независно

административно управљање

Отворени процеси избора и напредовања у правосуђу и

дисциплински поступак

Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске

дужности и резултата рада

Бољи приступ правосуђу

Независтан буџетски орган

Одговарајући приступ информацијама из

судских евиденција и поступака

Делотворно Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања запослених

управљање предметима

Независни орган за утврђивање политике и

правила

Унапређени однос са јавношћу и учешће

јавности

Делотворно коришћење ресурса у судству и

тужилаштву

Модерна мрежа судова

Б. НЕЗАВИСНИ СУДСКИ СИСТЕМ

1. Независно административно управљање

Садашње стање: Административно руковођење судским системом Србије у овом тренутку врши Министарство правде, заједно са председником Врховног суда; председницима различитих судова; Високим саветом правосуђа; Великим персоналним већем и Надзорним одбором чије се улоге преклапају. Правосудном систему недостаје јединствен и независни оквир руковођења који би омогућио адекватнију и бољу административну управу, смањио степен административне зависности од Министарства правде и обезбедио боље функционисање судова. Визија за ново правосуђе: У складу са начелом независности, одговорност за административно управљање судским системом прелази у највећој могућој мери са Министарства правде на Високи савет правосуђа, задржавајући у Министарству правде


387


минимум надлежности у овој области, у складу са принципом парламенталне одговорности Министарства правде за стање и функционисање правосудног система. Реорганизовани Високи савет правосуђа ће бити руководећи и надзорни орган судског система, а добиће одлучујућу улогу у процесу именовања судија. У складу са стандардима међународне заједнице, у саставу Високог савета правосуђа већину ће имати судије. Министар правде, председник Врховног суда и председник Одбора за правосуђе Скупштине Србије биће чланови Високог савета правосуђа по функцији. Остале чланове из редова угледних правника бираће Скупштина Републике Србије. Мандат чланова Високог савета правосуђа трајаће 5 година, а председници судова неће моћи да буду чланови Савета. Подршку Високом савету правосуђа пружаће Административна канцеларија, која ће руководити администрацијом која подржава правосудни систем у Републици, укључујући стратешко планирање, мерење резултата рада, људске ресурсе и формулисање буџета на националном нивоу. Административна канцеларија ће имати функционалну везу са Министарством правде. Директор Административне канцеларије ће одговарати Високом савету правосуђа. Све појединости везане за нову структуру и надлежности биће уређене посебним законима.

Краткорочне реформе 2006.-2007.

Средњорочне реформе Дугорочне реформе 2008.-2009. 2010.-2011.

Реорганизовани састав Високог савета правосуђа, мандат, организација и процедуре рада утврђују се законом

Нови чланови Високог савета правосуђа су изабрани. Припремају се и доносе додатни подзаконски акти и Правилник о раду

Високи савет правосуђа ради у складу са најбољом упоредном праксом

Административна канцеларија под Високим саветом правосуђа оснива се законом, и формулише се план за структуру и кадрове

Почиње обука за ново особље у Административној канцеларији, и основне службе почињу да функционишу

Административна канцеларија је потпуно кадровски попуњена и у функцији

2. Независни буџетски орган Садашње стање: Бројне су примедбе да иако судови данас имају известан степен утицаја на процес израде буџета, Министарство финансија, пре свега, уз учешће Министарства правде, има кључну улогу у дефинисању и расподели буџета. Правосуђе погрешно оцењује капацитет ресурса за јавну потрошњу у Републици Србији, не схватајући да је тешко обезбедити довољно средстава за све потребе и приоритете судског система. Нарочито ако је тај систем са нерационалном судском мрежом и гломазном судском администрациојом због чега је Министарство правде у тешком положају приликом преговора о судском буџету, а посебно приликом расподеле средстава одобрених Законом о буџету. Тренд у региону указује да све више транзиционих земаља, буџетска овлашћења преносе на оне који имају највише информација и који су најсвеснији конфликтних захтева и оперативних приоритета, а то су сами судови, како би се рационализовао утрошак средстава, и развио степен одговорности код буџетских корисника.

Визија за ново правосуђе: Постизање независности судства подразумева и увођење независног судског буџета, али тек по успостављању инфраструктуре и капацитета за


388


адекватно планирање и делотворно финансијско управљање у оквиру правосуђа. Док се не успоставе пуни капацитети за независно финансијско управљање, прелазни буџетски модел у коме ће Високи савет правосуђа достављати интегрисани судски буџет Министарству правде, и у коме ће се унапредити консултативни процес са представницима правосуђа, представљаће међу решење и припрему за будуће изазове. У прелазном моделу Министарство правде ће и даље представљати правосуђе у преговорима са Министарством финансија док буџетска овлашћења не буду у потпуности пренета на правосуђе у 2011. години, и док Високи савет правосуђа не буде оспособљен и овлашћен да утврђује, одобрава и расподељује буџет за правосудни систем, заједно са Трезором Републике и Министарством финансија. Амнинистративна канцеларија ће имати значајну улогу у подршци Високом савету правосуђа у преузимању овог обимног посла, а Законом о буџету Републике Србије Скупштина ће коначно одобравати независни судски буџет на основу потреба и могућности. Држава ће се постарати да обезбеди да судије имају сва средства неопходна за правилно обављање њихових дужности, а плате и материјални положај судија ће се утврђивати тако да омогуће заштиту судија од било каквих притисака на одлучивање.



Високи савет правосуђа преузима пуна овлашћења за буџет правосуђа 01. јануара 2011.године и Административна канцеларија је оспособљена да подржава и спроводи нови процес

Формулише се и усваја план за прелазни процес утврђивања буџета уз подршку Високог савета правосуђа и Административне канцеларије и припремају потребне законске измене

Високи савет правосуђа преузима овлашћења за припрему буџета за правосуђе и Административна канцеларија припрема интегрисани буџет за Министарство правде Унапређују се капацитети за даљи трансфер одговорности и законске измене

3. Независни орган за утврђивање политике и правила рада

Садашње стање: Овлашћења за дефинисање политике у систему судства и тужилаштва у великој мери припадају Министарству правде што ограничава могућност судова да решавају слабости у свом раду и да их отклоне, а истовремено представља оправдање судовима за лошу ситуацију у правосуђу. Министарство правде је сада надлежно за утврђивање правила рада судске управе регулисаних судским пословником, и надзор над спровођењем истог у складу са стандардима ефикасности и притужбама грађана. Са друге стране надзор над посебним областима правосуђа поверен је одређеном броју правосудних органа, укључујући Високи савет правосуђа, Велико персонално веће и Надзорни одбор. Визија за ново правосуђе: Правосудни систем ће имати овлашћења да независно утврђује политику и правила рада преко Високог савета правосуђа коме ће бити дата већа овлашћења. Када надлежности буду пренете са Министарства правде, Високи савет правосуђа ће надгледати и спровођење административне политике из пословника и даље унапређивати делотворност управљања предметима и резултате рада судова. Уз подршку нове Административне канцеларије Високи савет правосуђа ће имати капацитете за интегрисано управљање правосуђем преузимајући одговорности Великог персоналног већа и Надзорног одбора. У политичком систему поделе власти, а ради заштите интереса грађана Србије и остваривања принципа парламентарне одговорности Министарства правде за


389


функционисање правосуђа, Министарство ће бити функционално везано за Високи савет правосуђа, задржавајући на тај начин могућност да реагује на уочене недостатке у функционисању правосудног система, што ће детаљно бити уређено законом.



Високи савет правосуђа одређује се као будући орган за утврђивање правила рада у правосуђу и преузима део надлежности

Високи савет правосуђа у потпуности преузима овлашћење за утврђивање правила рада у правосуђу


Формулише се план и усвоја законски оквир за интегрисање надлежности Великог персоналног већа и Надзорног одбора на Високи савет правосуђа

Високи савет правосуђа доноси све одлуке везане за судску управу


В. ТРАНСПАРЕНТНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ

1. Отворени процес именовања и унапређења судија и дисциплински процес Садашње стање: Пре 2001. године, избор односно именовање судија и тужилаца често се заснивало на политичким везама и личним односима, а судије и тужиоци који су се опирали политичким притисцима и застрашивањима често су били подвргнути дисциплинским поступцима или разрешавани функција. Формирањем Високог савета правосуђа и Великог персоналног већа ови проблеми су значајно умањени, али пошто је процес избора, унапређења, и разрешавања судија затворен и не подлеже суду јавности, не може се у потпуности искључити могућност за мешање политике приликом коначног избора судија од стране Скупштине Србије, нити колегијално манипулисање код поступка разрешења. Поготово када не постоје систематски критеријуми који прописују услове за избор будућих судија, праћење и оцену рада сталних судија, нити јасна правила и прописи о разрешењу. Визија за ново правосуђе: Процес именовања и избора кандидата за судије од стране Високог савета правосуђа и поступак разрешења ће бити транспарентан и у складу са јасним стандардима, а јавности ће бити омогућен увид у исти. Све судије ће бити изабране на основу добрих резултата рада и у складу са објективним критеријумима утврђеним законом, односно разрешене на основу прецизних дисциплинских критеријума, јачајући тако поверење грађана у правосуђе. Да би се избегао утицај политике, кандидате који испуњавају услове бираће Високи савет правосуђа, а избор ће декларативно потврђивати Председник Народне Скупштине Републике Србије. Приликом именовања Високи савет правосуђа ће обавезно прибављати мишљење Одбора за правосуђе Народне Скупштине Републике Србије. Након формирања Националног института за обуку у правосуђу, успешно положени завршни испит на овом Институту постаће предуслов и гаранција да кандидати буду изабрани за судијску функцију. Високи савет правосуђа ће развити и прецизне критеријуме за нови начин унапређења и дисциплински поступак, и тиме онемогућити манипулације и негативну колегијалост.


390


Краткорочне реформе

2006.-2007. Средњорочне реформе Дугорочне реформе

2008.-2009. 2010.-2011. Припремљен законски оквир за нову структуру руковођења избором, унапређењем и дисциплинским процесима

Високи савет правосуђа замењује Велико персонално веће и Скупштину у области дисциплинских поступака против судија

Високи савет правосуђа преузима пуну одговорност за избор, унапређење и дисциплински поступак и ради у складу са најбољом упоредном праксом

Предложене ревизије критеријума и процеса за избор судија, унапређење и дисциплинске поступке

Ревидиране смернице политике за избор судија, унапређење и дисциплинске поступке одобрава Министарство правде и Високи савет правосуђа

Усваја се и у потпуности примењује ревидирана процедура за предлагање и избор судија

2. Одговарајући приступ информацијама из судских поступака Садашње стање: Приступ евиденцији о предметима је ограничен на странке у поступку, адвокате и уски круг других лица. Ограничени приступ штити приватност странака али истовремено ограничава приступ јавности и медија поступцима пред државним органима. Имајући у виду историјат претходног режима, који је манипулисао судијама и тужиоцима ради постизања политичких поена, а све под велом тајности, приступ јавности је важна друштвена вредност. Због ограниченог приступа информацијама о судским поступцима, јавности је веома тешко да разуме судске процесе, а медијима да о њима објективно извештавају. Визија за ново правосуђе: Јавности ће бити омогућен приступ информацијама о предметима уз чување приватности странака у поступку да би се промовисала транспарентност и подстицала боља слика о судовима, судијама и судским поступцима у очима јавности. Аутоматизовани системи у судовима доступни грађанима ће нарочито побољшати приступ јавности подацима из предмета. Смањиће се могућност дезинформисања јавности и нетачно извештавање медија чиме ће се код јавности постићи боље разумевање и веће поверење у правосуђе.



Постојећа правила и процедуре приступа информацијама о судским поступцима се ревидирају и утврђују се главни недостаци

Судска правила и процедуре се ревидирају да би се унапредио приступ јавности судским поступцима

Независном анкетом се утврђују додатне реформе за подршку већег приступа јавности информацијама о судским поступцима

Одлуке Врховног суда се скенирају и уносе у базу података а приступ се омогућује судијама, медијима и јавности

База података Врховног суда се инсталира за правне факултете и јавне библиотеке

Одлуке апелационих судова се додају у базу података, и инсталирају се додатна места јавног приступа

3. Бољи активни однос са јавношћу и веће учешће јавности Садашње стање: Формалне притужбе грађана против судова су знатне и све бројније. Између опште јавности и припадника самог правосуђа, постоје разлике у разумевању суштине процеса у правосуђу. Такође, постоји идентификација одговорности Министарства правде за све органе правосудног система. Осим тога, многи грађани не разумеју у потпуности функцију судова, судија и тужилаца у демократском друштву. То


391


има за последицу да грађани невољно користе судове да би остварили своја права и потражили правну заштиту за повреду истог у грађанској или кривичној области, као и сумњу и неповерење у институције правосуђа у Републици. Визија за ново правосуђе: Схватајући да снага и виталност правосудног система зависи од грађана који разумеју и подржавају његову улогу, правосудни систем ће на проактиван начин приступити образовању јавности и медија, тако да они разумеју каква је његова улога и које су његове функције, и да тако преокрене лошу слику коју многи имају о судијама и судском систему. Оснивање канцеларија за односе са јавношћу при Високом савету правосуђа и судовима ће обезбедити проактивније комуницирање са јавношћу и медијима. Високи савет правосуђа, а временом сви нижи судови, користиће аутоматизовани систем да пажљиво прате и одговарају на притужбе грађана.



Оснива се Канцеларија за односе са јавношћу и Информациони пулт у Високом савету правосуђа

Оснивају се Канцеларије за односе са јавношћу и Информациони пултови у великим судовима

Сви судови имају Канцеларије за односе са јавношћу и Информационе пултове

Успоставља се јединствени механизам за бележење свих притужби на правосудни систем

Притужбе на правосудни систем се прикупљају и анализирају у кратком годишњем извештају

Годишњи извештај Високог савета правосуђа обухвата кратки годишњи извештај о притужбама грађана

Г. ОДГОВОРНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ

1. Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада

Садашње стање: Ни Министарство правде ни судови немају могућности да прецизно процене судијску продуктивност и резултате рада у правосуђу. Због непостојања јединствених стандарда и регуларно ажурираних статистичких информација било на нивоу система или на нивоу појединачних судова, водећи људи у правосуђу не могу да адекватно анализирају резултате рада правосудног система или 2.400 судија који раде у појединачним судовима, што онемогућава ефикасну контролу судске власти. Визија за ново правосуђе: Министарство правде и Високи савет правосуђа ће вршити надзор над редефинисањем процеса, методологије и стандарда припреме и преноса статистичких података о ефикасности судова и судија како би се постигао највиши могући ниво тачности и доследности и ускладили са најбољим праксама које је утврдио Савет Европе и друга међународна тела. Посебно, увешће се систем који омогућава праћење продуктивности рада у читавом систему и резултата рада појединачних судија од стране председника судова. Развојем информационих технологија ће се омогућити дневно праћење стања ажурности судија и судова.


392


Краткорочне реформе Средњорочне реформе

2008.-2009. Дугорочне реформе

2006.-2007. 2010.-2011. Високи савет правосуђа преиспитује критеријуме за оцену судијских резултата рада и одређује нове критеријуме

Високи савет правосуђа преузима oд Великог персоналног већа преосталу надлежност за оцењивање резултата рада судија

Све судије одговарају на основу ревидираних стандарда судијске продуктивности са редовном оценом резултата рада

Тестира се аутоматски систем података о резултатима рада судија у трговинским судовима и судовима опште надлежности

Почиње да функционише јединствени систем прикупљања података у свим судовима, уз обуку за запослене у судовима

Национални систем података о резултатима рада судија је у потпуности у функцији

Пилот програмима тестирају се аутоматски системи за прикупљање података о судској ефикасности у оквиру трговинских судова и судова опште надлежности.

По оцени, имплементира се јединствени систем прикупљања података у свим судовима, уз обуку за запослене у судовима.

Национални систем података о судској ефикасности је у потпуности у функцији.

2. Делотворно управљање предметима Садашње стање: Већина судија и запослених у правосуђу није имала обуку за ефикасно поступање и управљање предметима. Ограничавајући фактор су и правила и процедуре које захтевају од судија да проведу велики део времена бавећи се административним питањима, чиме се њихово време и стручност преусмеравају на питања која нису судијска и што директно доприноси великом броју нерешених предмета у судовима у Републици. Начин заказивања отежава ефикасно процесуирање случајева и представља сметњу странама у спору, а постојећи системи управљања предметима су засновани скоро искључиво на временски и радно интензивној пракси прикупљања и уписа, која је неефикасна, скупа и смањује како транспарентност тако и повратне информације. Визија за ново правосуђе: Помоћу аутоматизације управљања предметима, ревидираног процеса заказивања и нових професионалних радних места, председници судова и судије имаће више времена да се концентришу на судијске дужности. Административне задатке ће обављати све професионалнији кадар у судској управи. Сви судови ће ојачати административне капацитете употребном информационих технологија, а пре свега у аутоматизацији обраде предмета. Управљања предметима и информатичка модернизација довешће до веће ефикасности и транспарентности судске управе, посебно након увођења интегрисаног софтвера у оквиру Административне канцеларије који ће омогућити израду прецизних статистичких извештаја о раду појединачних судова и броју заосталих предмета.

Краткорочне реформе Средњорочне реформе 2008.-2009.

Дугорочне реформе 2006.-2007. 2010.-2011.

Идентификована и предложена нова професионална радна места у судској администрацији

Креирана нова професионална радна места у судској администрацији

Судови кадровски попуњени новим службеницима судске администрације

Предлажу се измене у заказивању претреса и рочишта да би се смањило просечно трајање предмета

Примењује се нови систем заказивања претреса и рочишта у одабраним судовима

Нови систем заказивања претреса и рочишта се примењује у свим судовима

Трговински судови развијају аутоматизован систем управљања предметима

Аутоматизован систем управљања предметима инсталиран у одабраним трговинским судовима

Трговински судови завршавају пуну аутоматизацију и интеграцију система

Одабрани општински и окружни судови модернизују своје интерне

Судови опште надлежности аутоматизују своје процесе

Започиње скенирање кључне документације из предмета као


393


информационе системе управљања предметима и интегришу своје мреже

почетни корак ка електронском управљању предметима

Предлаже се план за пренос одговорности за уручење писмена и на приватни сектор

Започиње пренос овлашћења за уручење писмена и на приватни сектор

Одговорност за уручење писмена пренета на приватни сектор

Трговински судови спроводе студију о броју предмета по судији, тачније утврђујући потребе за кадровима

Измена нивоа броја запослених у трговинским и делу судова опште надлежнопсти на основу резултата студије о потребном броју запослених према обиму посла, увођење интегралног софтвера у АК за статистичко извештавање о раду судова уз помоћ међународне заједнице

Измена нивоа броја запослених у судовима опште надлежности на основу резултата студије о потребном броју запослених према обиму посла, и резултата статистичких извештаја

3. Делотворно коришћење судских и тужилачких ресурса

Садашње стање: Процесуирање кривичних предмета следи истражни модел у којем истражне судије раде заједно са полицијом и тужилаштвом на спровођењу кривичних истрага и прикупљању доказа. Овај модел се углавном сматра неефикасним и предугим због тога што захтева прекомерне судијске ресурсе и због инфериорне улоге коју додељује тужилаштву. Поред тога, с обзиром да није дозвољена нагодба, процесуирање кривичних случајева касни и предмети се нагомилавају. Визија за ново правосуђе: Примећујући да су истражни системи замењени у неколико суседних земаља ефикаснијим и у погледу потребних средстава мање захтевним акузаторним моделима, и због захтева за правном заштитом у ”разумном року“ како прописује члан 6 Европске конвенције о људским правима, Република Србија ће се постепено увести систем којим се ограничава улога истражних судија, тужиоци ће преузети одговорност за прикупљање доказа да би се омогућило ефикасније процесуирање кривичних случајева. Осим тога, да би се изашло на крај са заосталим нерешеним кривичним случајевима и кашњењима, тужиоцима ће бити дозвољено да примењују нагодбе које би надзирали судови.



Предлаже се ужи обим рада истражних судија кроз нови законски оквир

По усвајању Закона судије и тужиоци преузимају нове улоге

Истражне судије и тужиоци раде у складу са најбољим стандардима

Предлаже се нови законски оквир да би се омогућиле нагодбе

Почиње обука за примену новог закона за судије, тужиоце и адвокате

Кривични поступак у судовима у републици је убрзан

Д. ЕФИКАСНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ

1. Бољи приступ правосуђу Садашње стање: Приступ правосуђу је ограничен оскудним буџетским могућностима правне помоћи, лошим законским оквиром и дистрибуцијом информацијама везаним за законе и судове. Уз ограничена државна средства за правосуђе, напори да се наплате накнаде за судске услуге и да се консолидују локације на којима се пружају услуге може


394


додатно ограничити приступ правосуђу. Резултат: грађани Републике Србије којима је најпотребнија помоћ и приступ правосуђу често не добијају услуге на адекватном нивоу и отежана им је доступност правди у садашњем начину рада правосудних органа. Визија за ново правосуђе: У будућности, правосуђе мора стално да промовише равноправан приступ правосуђу свих, укључујући сиромашне грађане, путем програма правне помоћи који су концентрисанији и делотворнији. Централизовано тело за правну помоћ ће надгледати делотворнију помоћ оптуженима у парничним и кривичним поступцима, и одобравати и стандардизовати начин утврђивања да ли сви учесници у парничном поступку имају средстава. Систематизовани програми алтернативног решавања спорова (медијације), којима је дат добар публицитет, а који се одвијају и унапређују у Центру за медијацију функционисали би под надзором Високог савета правосуђа, обезбедиће алтернативне начине за пружање услуга у правосуђу сиромашним грађанима. Новим законским решењем ће се потпуно преуредити област пружања правне помоћи грађанима у свим поступцима.



Систем правне помоћи се ревидира и предлажу систематске реформе

Институционална подршка за правну помоћ се централизује у оквиру једног тела

Правна помоћ у парничним и кривичним поступцима се обезбеђује на основу јасних критеријума за утврђивање да ли грађанин има средстава за процес

Рад постојећег Центра за медијацију се преиспитује и предлажу нови програми

Центар за медијацију добија одобрење од Високог савета правосуђа да прошири програме

Центар за медијацију почиње са свеобухватним програмом при судовима

2. Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања Садашње стање: У последњих неколико година одговорност за обуку и стручно усавршавање судија углавном је била на невладиним организацијама, донаторским организацијама и Правосудном центру за стручно усавршавање судија и тужилаца, а тренутно не постоји стандардизовани основни наставни програм за обуку судија и судског особља. Генерално гледано, садашњи напори на обуци нису довољни, ни када се ради о новом ни када се ради о искусном особљу и судијама. Наставни планови и програми на правним факултетима, иако се поправљају последњих неколико година, морају више инсистирати на практичној обуци и учењу на конкретним предметима из праксе што ће боље припремити будуће носиоце правосудних функција и адвокате. Визија за ново правосуђе: Влада Републике Србије ће основати Национални Институт за обуку у правосуђу до 2008. године. Ова независна правосудна институција, која ће радити под надзором Високог савета правосуђа, преузеће мандат, функције и ресурсе Правосудног центра. Председник Врховног суда и Министар правде ће бити чланови Програмског одбора Института. Национални институт за обуку у правосуђу ће пружати стандаризовано почетно и стално професионално усавршавање на више нивоа за запослене у правосуђу. Обука ће ставити нагласак на технике управљања предметима да би се решавало питање знатног броја заосталих предмета у судовима Републике. На дуги рок, сви кандидати за судије, као и друга радна места које одобрава Високи савет правосуђа, ће се пријављивати за обуку у Националном Институту за обуку у правосуђу, као први корак у припреми за рад у правосуђу, чиме ће се смањити утицај политике на


395


процес избора судија. Успешно положени завршни испит на овом Институту постаће предуслов и гаранција да кандидати буду изабрани за судијску функцију. Осим тога правни факултети ће ојачати катедре које припремају правнике за рад у правосуђу и проширити практичну обуку и учење на конкретним предметима из праксе за будуће правнике и лидере у правосуђу.

Краткорочне реформе Средњорочне реформе 2008.-2009.

Дугорочне реформе 2006.-2007. 2010.-2011.

Министарство правде и Високи савет правосуђа одобравају план за Национални институт за обуку у правосуђу

Оснива се Национални институт за обуку у правосуђу, почиње обука за нове и садашње судије

Национални институт за обуку у правосуђу почиње са свеобухватном обуком за све нове и садашње судије и запослене у судовима

Обезбеђује се међународна помоћ за нови објекат Националног института за обуку у правосуђу

Министарство правде и Високи савет правосуђа формулишу и одобравају нови наставни план и програм за судије

Министарство правде и Високи савет правосуђа формулишу и усвајају нови план и програм за запослене у судовима

Министарство правде, Високи савет правосуђа и правни факултети усаглашавају нови план и програм и формирање нових катедри за правосуђе

Правни факултети јачају катедре везане за правосуђе и нуде додатне прилике за практичну обуку

Први студенти који су учили по новом плану и програму дипломирају и припремају се за каријеру у судовима и адвокатури

3. Модерна опрема правосудног и казненог система

Садашње стање: У овом тренутку, у земљи постоји 187 судова опште и посебне надлежности, са неколико великих судова у градовима који решавају највећи број предмета, док у једном броју судова у различитим регионима број предмета је минималан. Поред тога, Врховни суд је оптерећен великим бројем предмета. Слично томе, док је систему институција за заводске санкције потребна реформа, затворски капацитети се у великој мери ослањају на неколико објеката. Последица тога је да је поремећена равнотежа у целокупном судском и систему извршења заводских санкција због претерано комплексне мреже објеката, која сразмерно томе црпи буџет правосуђа. Визија за ново правосуђе: Да би се решавали проблеми везани за буџетска ограничења и ојачала структура и управа у правосуђу, спровешће се рационализација мреже судова, на основу прецизних критеријума, статистичких података, уважавајући потребу да грађани имају олакшан приступ правосуђу. На основу новог уставног и законског оквира уредиће се нови систем надлежности судова тако што ће бити формиран нови Врховни – Касациони суд. Апелациони судови ће у највећој мери преузети надлежност досадашњег Врховног суда, а специјализовани судови и судови опште надлежности ће уз мање измене задржати своје досадашње надлежности. Осим тога, модернизација информационе технологије омогућиће пажљиво праћење резултата рада и ефикасност судова путем интегрисаног софтвера који ће производити прецизне извештаје о обиму посла и оптерећености појединачних судова и судија, омогућујући прецизне параметре за адекватну рационализацију мреже судова и смањење расхода.


396




2008.-2009. 2010.-2011. Усвајање новог уставног и законодавног оквира о промени организације и надлежности судова

Нови судови раде у складу са законским и уставним оквиром и спроводи се план рационализације судске мреже

Рационализована судска мрежа ради ефикасно и у складу са најбољом упоредном праксом

Идентификују се примарни захтеви за капиталним инвестицијама у великим градским судовима и припремају предлози за међународну помоћ

Међународна помоћ је обезбеђена за капиталне инвестиције у великим градским судовима

Окончана је реконструкција и изградња нових објеката судова


397


IV. РЕФОРМА ИНСТИТУЦИЈА ПОВЕЗАНИХ СА ПРАВОСУЂЕМ

A. МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ Истовремено са измештањем највећег дела одговорности за правосудни систем, Министарство правде ће 2006. године израдити детаљан план реформе који ће омогућити прерасподелу средстава и особља у циљу успешнијег задовољења потреба грађана Србије. Након плана реформе уследиће и званичан предлог законске реформе који ће се, након јавне дебате, доставити Влади Србије и чиме ће се допунити формални пренос највећег дела надлежности за надзор над правосуђем на Високи савет правосуђа. Новим законским оквиром биће успостављена функционална веза са Високим саветом правосуђа и Административном канцеларијом Високог савета. На овај начин ће се, са једне стране, омогућити пренос надлежности надзора над функционисањем судова са Министарства правде на Високи савет правосуђа и Административну канцеларију, а са друге стране, задржати део надлежности у складу са принципом парламентарне одговорности Министарства правде за стање и функционисање правосудног система. Спровођењем циљева правосудне реформе који су приказани у овој Стратегији, надлежност Министарства правде ће се усмерити на примарне функције законске реформе у области права, хармонизацију законодавства везану за процес стабилизације и придруживања, управљање затворским системом, као и административни надзор над тужилаштвом.



Формулише се реформски план за преуређење кадровске и организационе структуре Министарства правде

Влада одобрава и спроводи реформски план Министарства правде

Заокружена је кадровска и организациона структура Министарства правде

Б. ТУЖИОЦИ Тужиоци у Републици Србији имају кључну улогу у спровођењу кривичних закона и гоњењу починилаца кривичних дела. Реформа правосудног система пружа прилику за унапређење аутономије, одговорности и делотворности тужилаца који, како прописује закон, раде у тесној сарадњи са запосленима у правосуђу и органима реда. Уважавајући право државе да у поступку извршавања преузетих обавеза по основу свих међународних конвенција и споразума, а посебно у областима организованог криминала, ратних злочина, тероризма и др, Влада Републике Србије ће преко Министарства правде имати могућност да писаним упутствима утиче на политику гоњења, у горе наведеним областима, коју ће тужиоци бити обавезни да спроведу. Тужиоци ће добити већу самосталност у складу са јасним критеријумима продуктивности и делотворности који ће бити у сагласности са објективним стандардима квалитета и бити ослобођени политичког утицаја. Републичког јавног тужиоца, Тужиоца за ратне злочине и Тужиоца за организовани криминал ће бирати Скупштина. Ограничавањем улоге истражног судије у судском поступку тужиоцима ће се омогућити да имају много директнију улогу у судском поступку. Ова већа улога, која подразумева веће учешће у прикупљању доказа и учешће у вођењу кривичних предмета ће у


398


потпуности ступити на снагу усвајањем новог законског оквира. То изискује процесну реформу и додатну обуку свих тужилаца. У основи, тужиоци морају да буду у стању да своје важне функције врше што је могуће самосталније, под управним надзором Министарства правде које наступа испред Владе Републике Србије. Да би се обезбедило да се у обе ове области предузимају потребне мере, Високи савет правосуђа и Министарство правде ће у 2006. години одобрити акциони план којим ће се обезбедити предузимање одговарајућих иницијатива и процесне реформе како би се тужиоци припремили за своју нову улогу и процес анализе продуктивности. Избор осталих тужилаца ће се вршити у складу са новим законским оквиром и предложеним решењима.



Нова улога и критеријуми за резултате рада се успостављају и оснива се Високи савет тужилаштва

Тужиоци добијају обуку за проширену улогу у прикупљању доказа и управљању предметима

Успоставља се додатна обука за тужиоце да би се унапредио кривични поступак

В. СИСТЕМ ИЗВРШЕЊА ЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА Систем извршења заводских санкција, који обухвата 34 затвора у којима борави више од 8.100 осуђеника, суочен је са многим проблемима после година неинвестирања и застарелог законодавства. Проценат осуђених и притворених лица у односу на укупну популацију је у Србији висок у поређењу са другим земљама у региону, делимично и због тога што се ванзаводске санкције минимално користе. То је довело до пренасељености и пораста трошкова. Осуђена и притворена лица бораве у условима који нису у складу са међународним стандардима и стандардима о људским правима, услед лоше инфраструктуре и капацитета, као и скромних могућности за спровођење програма за преваспитавање и стручног оспособљавања запослених. Систем извршења заводских санкција се такође суочава са новим изазовима, као што је поступање са посебним групацијама у оквиру затворских популација, као што су лица која захтевају појачане мере безбедности а која су оптужена за организовани криминал или ратне злочине, затим све већи број малолетних преступника и све већи проблеми у области здравствене заштите, као што је употреба дроге. Подршка међународних донатора реформским напорима је до сада била релативно скромна у поређењу са другим институцијама за спровођење закона, као што су судови и полиција. Да би се ови проблеми решавали, Управа за извршење заводских санкција Министарства правде (УИЗС) је формулисала Стратегију за реформу система извршења заводских санкција у којој су изложени кључни приоритети. Стратегија за реформу система извршења заводских санкција је заснована на три основна циља:

• Чување сваког осуђеног и притвореног лица на безбедан и сигуран начин и у хуманим условима у складу са међународним стандардима,

• Промовисање других врста санкција осим заводских за кажњавање и преваспитавање осуђених лица, и

• Смањење стопе поврата по отпусту. Управа за извршење заводских санкција је основала десет комисија које ће предводити реформе у приоритетним областима, а намера је да се оснују још две комисије. Комисије су учиниле извесни напредак у имплементацији кључних реформи. Ревидирани Закон о извршењу заводских санкција је поднет Скупштини и представља важни оквир за реформу система извршења заводских санкција у складу са међународним стандардима.


399




2008.-2009. 2010.-2011. Усвојена Стратегија за реформу система извршења заводских санкција; Комисије за њено спровођење предлажу измене и допуне закона и акционе планове.

Приоритетне законске реформе у оквиру Стратегије за реформу система извршења заводских санкција су окончане и започети су програми реновирања објеката.

Окончано је реструктурирање кадрова и управљања институцијама система извршења заводских санкција.


400


V. СТАНДАРДИ РЕЗУЛТАТА РАДА А. ОСНОВНЕ ПРЕДПОСТАВКЕ Постизање реформских циљева идентификованих у овој Стратегији захтева редовно мерење напретка њиховог спровођења током периода од 2006. – 2011. године. С обзиром на обим релевантних реформских циљева и пројеката, најпримеренији и најкориснији показатељи резултата рада су на квантитативним основама и одсликавају објективне стандарде резултата рада у правосуђу. Комисија за координацију стратегије, у својству примарног координационог тела за спровођење стратегије, биће одговорна за прикупљање података потребних за оцену реформског процеса. На основу трендова и релативног напретка кога одражавају показатељи резултата, може бити потребно пружити додатну подршку у посебним областима реформе. Б. Показатељи резултата Показатељи резултата Стратегије су директно повезани са Оквиром реформе правосуђа и груписани у четири основне области - Независности, Транспарентности, Одговорности и Ефикасности. Посебни показатељи и мере одсликавају различите компоненте Стратегије за сваку од основних области реформе.

ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА НЕЗАВИСНОСТ

Реформски циљ Показатељ Мерни показатељ Учесталост Циљ

Самоуправа Управљање и руковођење правосудним системом

Успостављање реформисаног Високог савета правосуђа и Административне канцеларије

Годишње 2008.

Независни буџетски орган

Финансијско и буџетско руковођење у правосудном систему

Успостављање независног буџетског процеса за правосуђе


Независни орган за утврђивање политике и правила

Интерно оперативно руковођење у правосудном систему

Обједињавање доношења политике под надзором Високог савета правосуђа


ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ТРАНСПАРЕНТНОСТ


Отворени процеси избора и напредовања у

правосуђу и дисциплински поступак

Процес предлагања кандидата за судије

Усвајање ревидираних и проширених критеријума за избор судија


Одговарајући приступ информацијама из

судских евиденција и поступака

Ширење информација о пракси Врховног суда

Број одлука Врховног суда који је доступан у јавним базама података

Годишње Повећање

Унапређење односа са јавношћу и веће учешће јавности

Перцепција резултата рада правосудног система

Примљене притужбе грађана Годишње Смањење


401


ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ОДГОВОРНОСТ


Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске

дужности и резултата рада

Продуктивност судија (на нивоу система)

Пондерисани број предмета по судији

Годишње Одлучити

Просечно трајање поступка Годишње Смањење Делотворно Решавање предмета (решени предмети / покренути поступци)

Годишње Смањење управљање предметима Трајање поступка (на нивоу система)

Однос враћених / укинутих одлука

Годишње Смањење

Просечни број продуктивних рочишта по предмету (рочишта – непродуктивна рочишта / рочишта)


Делотворно коришћење ресурса у судству и

тужилаштву

Реформа кривично процесних прописа

Успостављање система нагодби у оквиру система кривичног правосуђа


ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ЕФИКАСНОСТ


Бољи приступ правосуђу

Делотворност правне помоћи

Број притужби примљених на услуге правне помоћи


Број одржаних сати обуке судија/судије

Годишње Повећање Стандардизовани систем обуке и стручног

усавршавања запослених

Пенетрације обуке

Број одржаних сати обуке особља/особље

Годишње Повећање

Модерна мрежа судова Расположивост судских просторија

(Суднице + канцеларија)/судије Годишње Повећање


402



403

pravna_etika

Documents