Studija slučaja: Istorija ATM uređaja ATM uređaji, u svom današnjem obliku, su nastali pre oko 50 godina, tačnije 1967. godine, iako njihovo poreklo datira još iz 50­ih i 60­ih godina kada su samouslužne benzinske stanice, supermarketi, aparati za sistem gradskog prevoza  i aparati za slatkiše bili popularni širom Amerike. U međuvremenu, tokom 60­tih godina je bilo nekih pokušaja i u Japanu, ali se prvi uspešan poduhvat implementacije ATM uređaja desio u Evropi 1967. godine.  Tri nezavisna projekta su istovremeno bila pokrenuta u Evropi te godine. To su projekti Barclaycash i Chubb MD2 u Velikoj Britaniji i projekat Bankomat u Švedskoj.    Čitav niz različitih inovacija je omogućio pojavu ATM­ova. Neke od njih su bili opšteg karaktera poput čelika, video displeja, plastike, magnetne trake i sl. Druge su bile namenski kreirane za potrebe ATM­ova poput keš dispenzera (mehanizma za isplaćivanje novca na bankomatu) ili algoritma za uparivanje enkriptovanog PIN koda sa računom korisnika. Direktna saradnja bankara i inženjera je dovela do ovih inovacija, a sve sa ciljem da se reše kompleksni problemi koji su uočeni u prvim godinama korišćenja ATM­ova.   Interesantno je da je u to vreme malo bilo onih koji su verovali da ATM­ovi mogu da dožive komercijalni uspeh na tržištu, u društvu u kojem su ljudi u plaćanjima koristili isključivo novčanice i kovanice, a platne kartice ni izbliza nisu bile popularne kao danas.   U ranim godinama postojanja ATM­ova kompanija IBM je imala dominantnu ulogu na ovom tržištu. Onda je krajem 70­tih godina ova kompanija na tržište lansirala generaciju IBM 4732 ATM­ova. Problem u vezi sa ovom generacijom bankomata je bio taj da su bili nekompatibilni sa svim ranijim modelima i infrastrukturom koja je postojala na tržištu.   Ova okolnost je dovela do toga da su banke masovno odbacile ovu generaciju bankomata kompanije IBM, čime je ova kompanija  i definitivno napustila tržište platnih sistema.   Stvoren je prostor na tržištu koje je u tom trenutku već posedovalo potencijal koji su iskoristile kompanije NCR i Diebold. Upravo ove dve kompanije imaju najviše zasluga za pretvaranje ATM “dinosaurusa” koji je bio u upotrebi u to vreme u moderne 

multifunkcionalne ATM­ove koje danas koristimo.   Rast broja banaka koje su počele da implementiraju ATM­ove u svoju poslovnu praksu je doveo do porasta broja proizvođača: Honeywell u SAD, Philips, Olivetti i Siemens­Nixdorf (danas Wincor­Nixdorf) u Evropi i Fujitsu, GRG, Hyosung i Hitachi u Aziji.  Pitanja za diskusiju:  

1. Koji su razlozi doveli do toga da banke pokrenu projekat uvođenja ATM­ova?  

2. Pokušajte da identifikujete i objasnite probleme sa kojima su se banke suočavale u prvim godinama uvođenja ATM­ova na tržište. 

 3. Predstavite svoje viđenje ATM­ova budućnosti.  

 

izvor: 

http://www.theatlantic.com/technology/archive/2015/03/a­brief­history­of­the­atm/3885

47/