posmatranje izbora osce.pdf

7/25/2019 Posmatranje izbora OSCE.pdf

1/88

Prirunik zaPosmatranje

Izbora

Peto izdanje

Prirunik za

PosmatranjeIzboraPeto izdanje

ODIHR


2/88

Izdava: OEBS Kancelarija za demokratske institucije

i ljudska prava (ODIHR)

Al. Ujazdowskie 19

00-557 Warsaw, Poland

www.osce.org/odihr

OEBS/ODIHR 2006

Sva prava zatiena. Sadraj ove publikacije moe se slobodno koristiti i kopirati za obrazovne i

druge nekomercijalne svrhe, s tim da svaku takvu reprodukciju prate odgovarajua priznanja

OEBS/ODIHR-u kao izvoru.

ISBN 83-60190-15-1

Naslovna fotografija: Lubomir Kotek

Prevodilac: Marija Krsmanovi

Dizajn: Nona Reuter

tampano u Poljskoj, Poligrafus Andrzej Adamiak


3/88

Prirunik zaPosmatranje

Izbora

Peto izdanje


4/88


5/88

SADRAJ

Predgovor 7

1. Uvod 9

2. Poreklo meunarodnog posmatranja izbora 11

3. Univerzalni principi o izborima i ljudskim pravima 15

4. Praktini okvir za meunarodno posmatranje izbora 21

5. Pripreme za posmatranje: misija za procenu potreba 23

6. Struktura OEBS/ODIHR-ove misije za posmatranje izbora 25

7. Posmatranje predizbornog perioda 33 8. Posmatranje izbornog dana 47

9. Posmatranje prebrojavanja glasova 57

10. Izvetavanje, kratki usmeni izvetaji i izjave 61

11. Posmatranje nakon izbora 65

12. Zatvaranje OEBS/ODIHR-ove misije za posmatranje izbora 69

13. Partnerstva 71

14. Konani izvetaj 73

15. Nastavak aktivnosti 75

Dodatak A: OEBS-ovi dokumenti 78

Dodatak B: OEBS/ODIHR-ov model liste za proveru podataka za dan izbora 82

Dodatak C: Publikacije u vezi sa izborima 85


6/88


7/88

7Prirunik za Posmatranje Izbora

PREDGOVOR

Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je transatlantska i meudravna organiza-

cija koja se sastoji od 55 zemalja i obuhvata iri evropski region (ukljuujui Juni Kavkaz i Centralnu

Aziju) i ukljuuje i Kanadu i Sjedinjene Amerike Drave. OEBS obuhvata itav region od Vankuvera

do Vladivostoka.

U svom regionu, OEBS je osnovni instrument za rano upozoravanje, prevenciju konflikata, reava-

nje krize,i rehabilitaciju nakon konflikta. OEBS-ov pristup bezbednosti je kooperativan; OEBS-ove

odluke se donose konsenzusom i politiki su obavezujue za 55 drava lanica.

Od svojih poetaka 1975. godine, dok se zvao Konferencija za Evropsku bezbednost i saradnju(KEBS), OEBS je poklonio znaajnu panju bezbednosti. Ljudska dimenzijabezbednosti zatita i

unapreenje ljudskih prava i osnovnih sloboda i unapreenje jakih demokratskih institucija i vlada-

vina prava smatra se vanom za odravanje mira i stabilnosti koliko i politiko-vojna i ekonomska

dimenzija. Sve drave lanice OEBS-a su posveene podrci demokratskih principa i potovanju iro-

kog opsega ljudskih prava, meu kojima je i odravanje periodinih i redovnih izbora.

Sve drave lanice OEBS-a su se sloile da pitanja ljudskih dimenzija nisu unutranja pitanja jedne

drave ve pitanja od neposredne i legitimne vanosti za sve ostale drave lanice. U Deklaraciji

Lisabonskog samita iz 1996. godine kae se da: meu akutnim problemima unutar dimenzije ljud-

skih prava, stalna krenja ljudskih prava, kao to su izborna prevara nastavljaju da ugroavaju

stabilnost OEBS-ovog regiona. Drave lanice OEBS-a zatim izjavljuju da su one posveene konti-

nuiranom reavanju ovih problema.

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) sa seditem u Varavi je glavna

OEBS-ova institucija koja se bavi pitanjem demokratizacije. Kljuni element ODIHR-ovog mandata u

oblasti ljudskih prava je unapreivanje demokratskih izbora. Tokom svog postojanja ODIHR je razvila

veliki broj programa u vezi sa izborima, od kojih je najvaniji posmatranje izbora od strane meu-

narodnih posmatraa. Od ODIHR-ovog osnivanja 1991. godine, ova organizacija je postala glavna

agencija za meunarodno posmatranje izbora u regionu. ODIHR-ove aktivnosti u vezi sa izborima su

pojaane irokim opsegom drugih programa ove organizacije koji imaju za cilj zatitu ljudskih prava,


8/88

8 Prirunik za Posmatranje Izbora

uvrivanje demokratskih institucija, potovanje zakonskih odredbi i negovanje graanskog dru-

tva u svim dravama lanicama.

ODIHR-ov Prirunik za posmatranje izbora je nastao na zahtev OEBS-ovih drava lanica11, a prvo

izdanje je izalo 1996. godine. Ovaj prirunik je pre svega nastao kao praktian vodi za sprovoenje

ODIHR-ovih misija za posmatranje izbora (Elections Observation Missions EOM), izrada metodo-

logije opisane u ovom priruniku predstavlja jedan od najvanijih napora zajednice meunarod-

nih posmatraa izbora, u cilju sainjavanja dosledne i sveobuhvatne procene izbornih procesa. Ova

metodologija je bila vrlo korisna za OEBS i stvorila je odlinu podlogu za ODIHR-ovu vodeu reputa-

ciju na polju posmatranja izbora.2

Ovo peto izdanje je dopunjeno i proireno kako bi se metodologija prilagodila novim okolnostima,

a ukljuuje i nova iskustva steena tokom nekoliko poslednjih godina. Toplo ga preporuujem, ne

samo kao obaveznu literaturu za sve nae izborne posmatrae, ve i za iru javnost koja je zaintere-

sovana za izborne procese.

Zajedno sa naim drugim publikacijama, ovo izdanje odslikava kljune take i repere koje odreuje

meunarodna zajednica u odnosu na demokratske procese. Sve ODIHR-ove publikacije se mogu

nai na naem vebsajtu (www.osce.org/odihr) i besplatne su.

Na kraju bih eleo da se zahvalim hiljadama posmatraa koji su posvetili svoje vreme i energiju da

poboljaju proces posmatranja izbora. Njihova posveenost je bila od sutinskog znaaja za nae

napore.

Ambasador Kristijan Strohal,

Direktor ODIHR-a

1Deklaracija Samita u Budimpeti, iz 1994. godine.

2ODIHR-ova metodologija je takoe prihvaena i adaptirana od strane drugih meunarodnih organizacija koje su se bavile posmatranjem izbora. Na

primer, Evropska Unija navodi u svom Handbook for European Union Election Observation Missions (Priruniku Evropske Unije za misije za posmatranje

izbora) da je njen metodoloki pristup posmatranju izbora bio delimino obogaen iskustvom Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju, i njenom

metodologijom posmatranja izbora, skiciranom u OEBS-ovom/ODIHR-ovom Priruniku za posmatranje izbora.


9/88


1.Uvod

1.1 O ODIHR-ovom Priruniku za posmatranje izbora

Ovaj prirunik prua osnovni pregled ODIHR-ove metodologije posmatranja i slui kao uputstvo za

sve lanove EOM-a3. Takoe, on slui za informisanje OEBS-ove zajednice u irem smislu, ukljuujui

vlade drava lanica, politike partije, kandidate, glasae i graansko drutvo o planiranju, raspore-

ivanju i implementaciji misije za posmatranje izbora.

Iako ODIHR-ova metodologija, u osnovi, nije bila menjana od prvog tampanja ovog prirunika 1996.

godine, peto izdanje je bogatije za iskustvo sa vie od sto pedeset izbora koje je ODIHR nadgledaodo danas. ODIHR je proirio svoj fokus kako bi uzeo u obzir odreene probleme, posebno u obla-

stima kao to su uee ena i ukljuivanje nacionalnih manjina u izbore. Osim to se poziva na Kope-

nhagenski dokument iz 1990. godine, ovo izdanje se takoe poziva na dodatne obaveze u vezi sa

izborima sa kojima su se sloile sve drave lanice u razliitim forumima.4

Objavljivanje petog izdanja ovog prirunika se podudara sa tridesetogodinjicom Helsinkog zavr-

nog akta, kao i sa petnaestogodinjicom Kopenhagenskog dokumenta i Pariske povelje. Kao takav,

ovaj prirunik slui kao podsetnik dravama lanicama na dostignua OEBS-a kao organizacije u

oblasti unapreivanja demokratskih izbornih procesa. Prvo izdanje ovog prirunika je ve nagla-

silo injenicu da izborni proces nije samo jednodnevni dogaaj i odslikalo ODIHR-ovu bitniju ulogu

u dugoronim posmatranjima pre, za vreme i posle samog izbornog dana (Deklaracija Samita u

Budimpeti, iz 1994. godine).

3Detaljniji i specijalizovaniji saveti za lanove misija za posmatranje izbora se mogu se nai u brojnim drugim publikacijama ODIHR-a, ukljuujui i Priru-

nik za posmatranje uea ena na izborima, Uputsva za ekspertsku analizu i ocenju izborne regulative, Smjernice za uee nacionalnih manjina u izbornom

procesu i Resolving Election Disputes in the OSCE Area: Towards a Standard Election Dispute Monitoring System (Reavanje izbornih sporova na teritoriji

OEBS-a: U susret standardizovanom sistemu posmatranja izborni h sporova), kao i Existing Commitments for Democratic Elections in OSCE Participating

States (Postojee obaveze OEBS-ovih drava lanica koje se tiu demokratskih izbora). Sve ove publikacije su dostupne ili u tampanom obliku u ODIHR-u

ili u elektronskom obliku na ODIHR-ovom sajtu: www.osce.org/odihr.

4Deklaracija samita u Budimpeti, i z 1994. godine; Deklaracija samita u Lisabonu, iz 1996. godine; Deklaracija samita u Istanbulu, iz 1999. godine; Povelja

za Evropsku Bezbednost, iz 1999. godine.


10/88


Danas, u skladu sa odlukama donetim u Istanbulu (1999.), Portu (2002.) i Mastrihtu (2003.), ovo peto

izdanje prirunika naglaava ODIHR-ov stalni interes da se OEBS-ove drave lanice i dalje posve-

uju urednom praenju ODIHR-ovih preporuka za poboljanje izbornih procesa. Tokom jedne

decenije - od prvog do petog izdanja prirunika, ODIHR je u partnerstvu sa OEBS-ovim dravama

lanicama naglasio vanost dugoronog angamana i pristupa orijentisanog na proces, kako bi sepostigao zajedniki cilj implementacije OEBS-ovih obaveza u vezi sa izborima.

1.2 Kako koristiti ovaj prirunik

Ovaj prirunik je struktuiran tako da olaka pristup specifinom materijalu koji je od neposredne va-

nosti za itaoca. Poglavlja 1 do 4 razmatraju osnovu za ODIHR- ovo posmatranje izbora, ukljuujui

i OEBS-ove obaveze prema kojima su ocenjivani izborni procesi u OEBS-ovom regionu kao i druge

univerzalne principe5za demokratske izbore. Takoe je obuhvaen i kontrolni okvir misije za posma-

tranje izbora, koji pokriva neophodne uslove za efektivno posmatranje izbora i Kodeks ponaanja

posmatraa.

Operativna poglavlja su grupisana na sledei nain: poglavlja 5 do 6 se bave specifinim pripre-

mama za EOM, poevi sa misijom ocenjivanja potreba, a ukljuujui i eventualno rasporeivanje

misije, njene strukture i organizacije; poglavlja 7 do 9 detaljno opisuju metodologiju posmatranja

predizbornog perioda kao i procedure glasanja i brojanja glasova; poglavlja 10 do 12 se fokusiraju na

period posle izbora, ukljuujui i neposredno izvetavanje nakon izbora, posmatranje razvoja situ-

acije nakon izbora, i privoenje misije kraju; a poslednja poglavlja (13 do 15) se bave partnerstvom

ODIHR-a sa drugim organizacijama, konanom procenom izbora i opcijama za nastavak aktivnosti

posle izbora.

Konano, prirunik takoe sadri i tri dodatka u kojima se nalaze dodatne informacije: Dodatak Asadri sve glavne OEBS-ove obaveze u vezi sa izborima, a koje se nalaze u Kopenhagenskom Doku-

mentu iz 1990. godine, kao i druge relevantne obaveze OEBS-a; Dodatak B prua primer upitnika koji

koriste kratkoroni posmatrai pri dolasku na glasaka mesta; i Dodatak C prua spisak publikacija u

izdanju ODIHR-a koje se odnose na izbore.

5Univerzalni principi su oni koji su stavljeni u prvi plan u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Meunarodnom paktu za graanska i politika

prava. Kompletni tekstovi ovih i drugih dokumenata Ujedinjenih Nacija se mogu nai na sajtu Visokog Komesara UN za ljudska prava www.unhchr.ch.


11/88


2.Poreklomeunarodnog

posmatranja

izbora

2.1 Zato posmatrati izbore?

Kao zajednica zemalja koja se obavezala na demokratiju, OEBS se usredsredio na unapreivanje

demokratskih izbora kao kljunog elementa stabilnosti. Sve drave lanice OEBS-a su se obavezale

da pozovu meunarodne posmatrae, a posebno ODIHR (Istanbulski samit 1999.), na svoje izbore,

priznajui da posmatranje izbora moe igrati vanu ulogu u poveanju poverenja u biraki proces.

Rasporeivanje posmatraa izbora prua vidljivu podrku demokratskom procesu i moe pomoi

OEBS-ovim dravama lanicama u njihovom nastojanju da se izvedu verodostojni izbori u skladu sa

OEBS-ovim obavezama.

Izbori su promovisanje osnovnih ljudskih prava i, odreenije, graanskih i politikih prava, i zato

posmatranje izbora doprinosi ukupnom unapreivanju i zatiti ovih prava. Verodostojni izbori su

politiko takmienje koje se odrava u sredini koju karakterie poverenje, transparentnost i odgo-

vornost to prua biraima informacije na osnovu kojih biraju razliite politike opcije. Proces vero-

dostojnih demokratskih izbora pretpostavlja potovanje slobode govora i slobode medija; slobode

udruivanja, okupljanja i kretanja; potovanje zakonskih odredbi; pravo na osnivanje politikih par-

tija i pravo da se bore zapozicije u vlasti;nediskriminaciju i jednaka prava za sve graane; slobodu od

zastraivanja; i druga brojna osnovna prava i slobode na koje su sve drave lanice OEBS-a obavezaleda e tititi i unapreivati.

Posmatranje izbora poveava odgovornost i transparentnost, i time poveava i domae i meuna-

rodno poverenje u izborni proces. Samo prisustvo meunarodnih posmatraa ne moe da povea

legitimnost ili kredibilnost izbornog procesa. Iako prisustvo posmatraa moe ukazati da izborni

proces zavreuje posmatranje; zakljuci posmatraa o procesu zasnovani na ODIHR-ovoj metodolo-

giji, oblikovae ODIHR-ov stav o izborima.

Krajnji cilj ODIHR-ove misije za posmatranje izbora je da proceni u kojoj meri je izborni proces u

skladu sa OEBS-ovim principima, i u skladu sa Kopenhagenskim dokumentom iz 1990. godine,

domaim zakonodavstvom i drugim univerzalnim principima koji se odnose na demokratske izbore.


12/88


Takoe se ocenjuje i usklaenost domaeg zakonodavstva sa ovim principima i zakonskog okvira za

sprovoenje izbora koji takoe moraju odslikavati navedene principe.

2.2 Posmatranje izbora u kontekstu

irenje aktivnosti posmatranja izbora u protekle dve decenije direktno je povezano sa globalnim

trendom demokratizacije. Posmatranje izbora je stoga jedna od aktivnosti koja je novim demokrati-

jama i zemljama u tranziciji prvobitno sluila kao podrka na putu ka demokratiji . ODIHR-ove aktiv-

nosti posmatranja izbora pokazale su OEBS-ovu posveenost izgradnji vrste demokratske struk-

ture u novim demokratijama i demokratijama u razvoju koje se nalaze u OEBS-ovom regionu. U isto

vreme, posmatranje izbora omoguava i procenu u kojoj meri nove i demokratije u razvoju potuju

obaveze preuzete lanstvom u OEBS-u.

Iako je fokus veine posmatranja izbora bio na zemljama novih demokratija i zemljama u tranziciji,

napredne demokratije takoe mogu izvui korist iz ciljanogposmatranja ili ocene meunarodnih

posmatraa. Treba primetiti da su po principu ravnopravnosti suverenih drava, kako je izloeno uHelsinkiju, svih 55 drava lanica podjednako obavezane identinimprincipima.Imajui ovo u vidu,

ODIHR je takoe rasporedio misije za posmatranje izbora (vidi odeljak 2.4.2) u zemljama dugotrajne

ili uspostavljene demokratske tradicije kako bi procenioizborne prakse i, gde je to potrebno, pred-

loio poboljanja.

Posmatranje izbora je graanska aktivnost. Meutim, mogue je da se posmatranje izbora izvodi i u

postkonfliktnim situacijama, u zavisnosti od toga da li je uspostavljena odgovarajua bezbedna sre-

dina za rad posmatraa i strunjaka za izbore kao i jednako bezbedna sredina za sprovoenje izbor-

nih procesa koji imaju smisla. Meutim, posmatranje izbora nema nikakav znaaj ukoliko se sprovodi

po strogim bezbednosnim propisima, kao i uz prisustvo naoruane strae.

2.3 ODIHR-ov mandat za posmatranje izbora

ODIHR-ov mandat za posmatranje izbora izveden je iz Paragrafa 8 Kopenhagenskog dokumenta iz

1990. godine, a potvren je Pariskom poveljom iz 1990. godine, Dokumentom sa etvrtog sastanka

Saveta KEBS-a (Rim) 1993. godine, Dokumentom samita u Budimpeti iz 1994. godine i Dokumentom

samita u Istanbulu (Povelja za Evropsku bezbednost) iz 1990. godine.

ODIHR je prvobitno osnovan kao Kancelarija za slobodne izbore odlukom OEBS-ovog prethodnika,

Konferencije za Evropsku bezbednost i saradnju (KEBS), donetom na Pariskom samitu 1990. godine.

Originalni mandat Kancelarije je bio da neguje primenu OEBS-ovih principa, posebno u odnosu nademokratske izbore. Ova organizacija je poela da u manjem obimu posmatra izbore ubrzo nakon

svog osnivanja.

Kancelarija je 1992. godine promenila ime u Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava i

tada su joj date dodatne odgovornosti za druge elemente u oblasti ljudske dimenzije. Na sastanku

odranom u Rimu 1993. godine, Savet KEBS-a je odluio da povea ODIHR-ovu ulogu kroz sveobu-

hvatno nadgledanje izbora.6Sledee godine, Samit u Budimpeti jeprihvatio stav da izborni proces

6 Dokument etvrtog sast anka Saveta KEBS-a, Rim, 1993. godine, Odluke, Poglavlje IV, paragraf 4. Tekst ovog i drugih OEBS-ovih dokumenata na koje se

poziva ovaj prirunik su dostupni na OEBS-ovom sajtu: www.osce.org. Zbirka OEBS-ovih principa iz oblasti ljudskih prava, ukljuujui i izbore, nalazi se u

publikaciji OSCE Human Dimension Commitments,drugo izdanje(Varava, OEBS/ODIHR, 2005. godina). Ova zbirka se t akoe moe nai na O DIHR-ovom sajtu

www.osce.org/odihr.


13/88


nije samo jednodnevni dogaaj, i odluio da bi ODIHR trebalo da ima veu ulogu u nadgledanju

izbornog procesa, pre, za vreme i posle izbora.7Takoe, Samit u Budimpeti je iskljuivo ODIHR-u

poverio procenjivanje odgovarajuih uslova za slobodno i nezavisno funkcionisanje medija u vezi

sa izborima.

U Povelji za Evropsku bezbednost, usvojenoj na OEBS-ovom Samitu u Istanbulu 1999. godine, drave

lanice su se posebno obavezale da e pozivati ODIHR da posmatra njihove izbore. Priznajui u istom

dokumentu da posmatranje izbora nije dovoljnosamo po sebi, ve da treba da vodi poboljanju

izbornih praksi, drave lanice su dodale jo jedan vaan, novi princip: Slaemo se da emoodmah

prihvatitiODIHR-ove procene i predloge.8

2.4 Kada posmatrati

Budimpetanski samit iz 1994. godine, dao je zadatak ODIHR-u da sastavi tekuikalendar za pred-

stojee izbore.9Od svih drava lanica OEBS-a zatraeno je da izveste ODIHR o svojim predstojeim

izborima i da na vreme poalju zvanini poziv ODIHR-u, po mogustvu ne kasnije od tri meseca predana kada se odravaju izbori. Meutim, kako u toku svake godine u OEBS-ovom regionu ima veliki

broj izbora kako na dravnom, tako i na niim nivoima, ODIHR mora da proceni koje e izbore posma-

trati, istovremeno imajui u vidu i sredstva kojima raspolae.

ODIHR-ova aktivnost posmatranja izbora finansira se iz OEBS-ovog osnovnog budeta, koji se odo-

brava konsenzusom drava lanica OEBS-a. To ukazuje na potrebu za paljivom raspodelom sred-

stava, a ODIHR razmatra potencijalne posmatrake aktivnosti imajui u vidu njihov optimalni uticaj

na unapreenje demokratije i ljudskih prava. Stoga je posmatranje izbora u novim ili demokrati-

jama u razvoju prioritet, jer takve drave obino imaju najvie koristi od meunarodnog posmatra-

nja izbora i datih preporuka.

U principu, ODIHR se uglavnom fokusirao na neposredne izbore za dravne institucije na dravnom

nivou. Meutim, tokom prethodnih godina i u skladu sa paragrafom 8 Kopenhagenskog dokumenta

iz 1990. godine, ODIHR je posmatrao i izbore na optinskim i regionalnim nivoima. Takoe je bio

posmatran i jedan broj referenduma.

U nekim sluajevima, ODIHR moe odluiti da ne posmatra odreene izbore, zato to: preliminarna

procena ukazuje da je drava lanica ve sprovela izbore u skladu sa OEBS-ovim principima; zato to

zakonski okvir ili ukupni uslovi za verodostojne demokratske izbore nisu u skladu sa OEBS-ovim oba-

vezama; ili zato to bezbednosni faktori ili druge okolnosti ne pruaju minimum potrebnih uslova za

uspeno posmatranje izbora.

2.5 Adaptacija ODIHR-ove posmatrake metodologije

ODIHR-ova standardna posmatraka metodologija je prikazana u Poglavljima 6 do 15 ovog priru-

nika. Kao dodatak standardnim posmatrakim misijama (vidi poglavlje 6), ODIHR je izmenio svoju

posmatraku metodologiju kako bi na odgovarajui nain reagovao na brojne specifine okolnosti

koje mogu nastati tokom posmatranja izbora. Ove izmene su izloene u narednim poglavljima.

7Zakljuni Dokument iz Budimpete, Odluke, Poglavlje VIII, paragraf 12.

8

Povelja za Evropsku bezbednost, Istanbul, paragraf 25.9Ovaj kalendar je dostupan na ODIHR-ovom sajtu: www.osce.org/odihr.


14/88


2.5.1 Misije za posmatranje izbora bez kratkoronih posmatraa

Neke posmatrake misije su bile ograniene na dugoroni tim posmatraa, bez prisustva kratkoro-

nih posmatraa na dan izbora. Ovo je bio sluaj u zemljama gde prethodno iskustvo ili misije ocene

potreba (vidi Poglavlje 5) ukazuju na to da verovatno nee biti ozbiljnih problema na dan izbora

na birakom mestu,ali da dugoroni proces posmatranja moe rezultirati korisnimpreporukama.Takoe, misija ne mora da rasporedikratkorone posmatrae ako je na poetku jasno, ili postane

jasno tokom izbornog procesa, da nisu uspostavljeni prihvatljivi uslovi za izborne procese.

2.5.2 Misije za procenu izbora

Jo jedna od inicijativa ODIHR-a u cilju ispunjenja mandata bila je razvitak misija za procenu izbora.

Misija za procenu se obino rasporeuje da bi se procenili izbori u dugotrajnijim ili bolje utvrenim

demokratijama i fokusira se na specifina pitanja i primenu najboljih reenja u praksi. Kako uspo-

stavljene demokratije obino imaju dobro proverenu izbornu praksu koja uivapoverenje veine

birakog tela, kao i slobodne i jake medije koji izborne nedostatkeiznose u javnim raspravama, ove

misije za procenu mogu postii svoje osnovne ciljeve po najmanjoj ceni, bez potrebe za dugoronim

prisustvom ili sistematinim rasporeivanjem posmatraa na dan izbora.

Misija za procenu se uglavnom sastoji od tima eksperata koji dolaze u zemlju na kratko vreme pre

dana kada se odravaju izbori i na sam dan izbora. Misija za procenu ne pokuava da komentarie

izborni proces na sveobuhvatni nain kako to ini posmatraka misija i najee ima samo ograni-

eno prisustvo na nivou birakog mesta. Meutim, misija za procenu ima mogunost da se bavi pro-

blemima koji se odnose na administrativni i zakonski okvir za sprovoenje izbora, probleme koji

utiu na izbore, i na dravnom i na regionalnom nivou, kao i na odreene probleme koji se tiu bira-

kih mesta, ali vrlo ogranieno. Preporuke se daju ukoliko je to potrebno.

2.5.3 Ekspertski timovi podrke

U sluaju kada ODIHR ne posmatra odreene izbore, moe poslati jednog eksperta ili manji tim

eksperata da pomognu OEBS-ovu misiju na terenu ukoliko je tomogue. Njihova uloga je da budu

prisutni neposredno pred, za vreme i odmah nakon izbora i da poveaju sposobnost misije da izve-

tava o izborima kroz svoje standardne kanale izvetavanja. Ekspertski tim podrke se najee alje

u sluaju optinskih izbora ili referenduma koje ODIHR ne namerava da posmatra u veim razme-

rama.


15/88


3.Univerzalniprincipi o izborima

i ljudskim pravima

Sve drave lanice OEBS-a su se sloile da je volja naroda, slobodno i poteno izraena kroz peri-

odine i verodostojne izbore osnova za autoritet i legitimnost vlade. Verodostojni izbori su stoga

osnovno ljudsko pravo i osnovni element demokratije. ODIHR-ove misije za posmatranje izbora pro-

cenjuju izbore u skladu sa OEBS-ovim principima i univerzalnim principima za demokratske izbore.

Na primer, ako su drave potpisnice razliitih sporazuma UN u vezi sa ljudskim pravima ili drugih

meunarodnih pravnih instrumenata relevantnih za izbore (na primer, Evropske Konvencije o zatiti

ljudskih prava i sloboda), potovanje ovih principa e takoe biti uzeto u obzir.

3.1 Univerzalni principi

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju su prihvatile sve drave lanice Ujedinjenih Nacija,

uspostavila je univerzalno pravo na verodostojne izbore. lan 21 Univerzalne deklaracije predvia

da, svako ima pravo da uestvuje u vlasti svoje drave, direktno ili preko slobodnoizabranih pred-

stavnika. Isti lan takoe utvruje da su slobodni izbori jedina osnova za vladin autoritet: Volja

naroda e biti osnova za vladin autoritet; ona e se iskazivati kroz periodine i verodostojne izbore,

univerzalnim i jednakim pravom glasa i glasae se tajnim glasakim listiima ili ekvivalentnim slo-

bodnim glasakim procedurama.

Kao dodatak lanu 21, koji se odnosi iskljuivo na izbore, Univerzalna deklaracija iznosi i listu drugih

prava relevantnih za izborne procese, ukljuujui slobode govora, udruivanja i okupljanja.

Prava izneta u Univerzalnoj deklaraciji su ponovljena i proirena u Meunarodnom paktu za graan-

ska i politika prava (ICCPR), ugovoru o ljudskim pravima UN koji je ratifikovan od strane skoro svih

OEBS-ovih drava lanica. Kao ugovor, ICCPR pravno obavezuje dravu da postupa u skladu sa njego-

vim odredbama. lan 25 ICCPR-a garantuje svakom graaninu, bez diskriminacije, pravo da glasa i da

se kandiduje za dravne pozicije. ICCPR takoe kodifikuje i proiruje spektar graanskih i politikih

prava stavljenih u prvi plan Univerzalnom deklaracijom.

Drugi instrumenti Ujedinjenih Nacija vezani za ljudska prava, ukljuuju specifine odredbe vezane

za izborna prava, kao i za druga ljudska prava koja se mogu odnositi na izbore. Na primer, lan 5.


16/88


Konvencije za eliminaciju svih oblika rasne diskriminacije (CERD) garantuje svima, bez razlike ili dis-

kriminacije, politika prava, posebno pravo na uee u izborima na glasanje i kandidovanje.

Konvencija za eliminaciju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) garantuje, u lanu 7, pravo enama

da uestvuju u politikom ivotu i izborima na istoj osnovi kao i mukarcima. Praktino sve drave

lanice OEBS-a su ratifikovale CERD i CEDAW i obavezale su se na potavanje njihovih odredbi. Ruko-vodei principi UN o interno raseljenim, odreuju da interno raseljene osobe imaju ista prava kao i

ostali graani, ukljuujui, posebno i pravo na glasanje i uestvovanje u dravnim i javnim poslo-

vima.

3.2 OEBS-ovi principi

Drave lanice OEBS-a su se obavezale na sprovoenje irokog niza standarda koji podravaju, tite

i unapreuju demokratsko upravljanje i potovanje ljudskih prava.10Veina osnovnih principa koji

se iskljuivo odnose na izbore sadre se u paragrafima 6 do 8 Kopenhagenskog dokumenta iz 1990.

godine, iako se u dokumentu takoe nalaze i relevantne obaveze koje se tiu velikog broja drugih

graanskih i politikih prava, vladavine prava i odredbi o nediskriminaciji koje su misije za posma-

tranje izbora uzele u obzir.11Svi posmatrai bi trebalo da budu upoznati sa ovim principima, iji se

kompletan tekst nalazi u Dodatku A. Ukratko, ovi principima zahtevaju od drava da:

l Odravaju izbore u razumnim intervalima;

l Dozvole da sva mestau barem jednom domu zakonodavnog tela budu izabrana direktnim

glasanjem;

l Garantuju univerzalno i jednako pravo glasa;

l Potuju pravo graana da nastoje da dobiju funkcije;

l Potuju pravo na osnivanje politikih partija i da omogue da se partije mogu takmiiti po

ravnopravnom tretmanu pred zakonomi od strane vlasti;

l Omogue da se politike kampanje sprovode u slobodnoj i potenoj atmosferi bez dravnih

akcija, nasilja, zastraivanja ili straha od odmazde protiv kandidata, partija ili glasaa;

l Omogue neometan pristup medijima na osnovi nediskriminacije;

l Omogue da se glasa tajno glasakim listiima, da se glasovi prebrojavaju i o njima izvetava

poteno, da se rezultati glasanja objave u dogledno vreme; i

l Omogue da kandidati koji osvoje potrebne glasove za izbor budu propisnopostavljeni na

funkcije i da im bude dozvoljeno da ostanu na funkciji dok im ne istekne mandat.

Paragraf 8 Kopenhagenskog dokumenta iz 1990. godine, predvia da prisustvo posmatraa, i doma-

ih i stranih, moe poveati integritet izbornog procesa. Dokument sadri i otvoreni poziv dravamalanicama i odgovarajuim privatnim institucijama i organizacijama da posmatraju napredovanje

dravnih izbora u svojoj zemlji.

Drugi OEBS-ovi dokumenti sadre i dodatne principe u pogledu izbora. Na primer, Deklaracija Lisa-

bonskog samita iz 1996. godine navodi izbornu prevaru kao naruavanje ljudskih prava i ona pred-

stavlja problem regionalne bezbednosti i stoga obavezuje sve drave lanice da obrate panju na

ovaj priznati problem. Dokument koji je usvojen na Istanbulskom samitu 1999. godine ponavljaoba-

vezu drava OEBS-a da odravaju slobodne i potene izbore i obavezuje drave lanice da obezbede

10

Vidi OSCE Human Dimension Commitments,beleka 6.11Dokument sa sastanka KEBS-a u Kopenhagenu, koji se tice ljudske dimenzije. Kopenhagen, 1990. godine.


17/88


puno pravo osobama koje pripadaju manjinskom stanovnitvu da glasaju i da brinu o pravu izbe-

glica da uestvuju u izborima koji se odravaju u zemljama njihovog porekla. Kao to stoji u Poglav-

lju 2 ovog prirunika, drave lanice su se takoe obavezale da e odmah prihvatiti ODIHR-ove pro-

cene i preporuke.

3.3 Drugi meunarodni principi

Veina OEBS-ovih drava lanica su takoe lanice Saveta Evrope i stoga su obavezane Evropskom

konvencijom o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR) i njenim Protokolima kao i drugim

ugovorima koje je usvojio Savet Evrope.12lan 3 Prvog Protokola ECHRzahteva od drava da odr-

avaju slobodne izbore sa tajnim glasanjem u razumnim intervalima, u uslovima koji e osigurati slo-

bodno izraavanje stava naroda pri izboru zakonodavnih tela. U dravama lanicama OEBS-a koje

su lanice Saveta Evrope, pojedinci mogu uloiti albu Evropskom sudu za ljudska prava i zatraiti

odtetu za izborne prekraje, pod uslovom da su ve iscrpeli sve mogue domae pravne lekove.

Evropska Unija je takoe usvojila sporazumesa odredbama relevantnim za slobodne izbore ukljuu-jui i Ugovor o Evropskoj Uniji i Povelju evropske unije o osnovnim pravima. Ovi sporazumi su oba-

vezujui samo za drave lanice Evropske Unije. Pitanja koja se odnosenademokratiju su stavljena

u centar odnosa izmeu EU i njenih partnera, jer je uvrivanje demokratskih institucija i ljudskih

prava zajednikavrednost i predstavlja zajedniki interes na koji su zvanino pristale sve strane.

Zajednica nezavisnih drava i Organizacija amerikih drava takoe su usvojile izborne standarde

koji obavezujudotine drave lanice koje su ih ratifikovale.

3.4 Praktine implikacije

Naredni paragrafi ukratko izlau neke kljune koncepte koji su stavljeni u prvi plan u univerzalnim

principima, principima OEBS-a i drugim meunarodnim obavezama kojima bi posmatrake misije

trebalo da posvete najveu panju, ukljuujui: periodine izbore, verodostojne izbore, slobodne

izbore, potene izbore, univerzalno i jednako pravo glasa, glasanje tajnim glasakim listiima i

poteno prebrojavanje i objavljivanje rezulta. Vlada svake zemlje je na prvom mestu zaduena da se

pobrine da se ove obaveze potuju.

PERIODINI IZBORIzahtevaju da se izbori odravaju u regularnim intervalima kao to je ustanovljeno

zakonom. Vremenski period izmeu izbora ne bi trebalo da bude nerazumno dug. U OEBS-ovom

regionu, sedam godina se uglavnom smatra maksimalnim razumnim periodom izmeu izbora za

organe izvrne vlasti, iako su mnoge zemlje odluile za interval od etiri do pet godina izmeuizbora. Pet godina se uglavnom smatra maksimalnim razumnim periodom izmeu izbora za donje

domove parlamenta.

VERODOSTOJNI IZBORIpretpostavljaju da se izborni proces izvodi na odgovoran i transparentan nain i

da omoguuje pravi izbor i izbor nainjen na osnovu dovoljno dobrih informacija kojima raspolau

birai osiguravajui time ukupno poverenje birakog tela. Koncept verodostojnih izbora moe biti

doveden u pitanje ukoliko osnovna prava i slobode nisu potovana, ukoliko nema verodostojne poli-

tike konkurencije, ukoliko postoje nerazumne restrikcije u pogledu formiranja ili delovanja politi-

12Dokumenti Saveta Evrope su dostupni na sajtu www.coe.int.


18/88


kih partija ili ukoliko ne postoji stvaran izgled da e birai moi da glasajui dovedu do promene

prethodno izabranih funkcionera.

SLOBODNI IZBORIzahtevaju da svi graani uivaju svoja osnovna prava i slobode govora, udruivanja,

okupljanja i kretanja. Svaki glasa bi trebalo da da svoj tajni glas bez straha, nasilja, dravnih akcija ili

straha od odmazde. Nijedna prepreka ne bi trebalo da stoji na putu kandidatima da slobodno iznose

svoje stavove niti da spreava birae da se angauju u kampanji niti da razmatraju ili saznaju zaova

gledita. Mediji bi trebalo da slobodno prenose kampanju, bez meanja ili nerazumnih restrikcija

koje nameu vlasti. Domai posmatrai, kako stranaki(zastupnici kandidata i partija) tako i nestra-

naki posmatrai morali bi biti slobodni da mogu da posmatraju sve faze izbornog procesa pre, za

vreme i posle dana kada se izbori odravaju. Tabelarno predstavljen pregled izbornih rezultata po

pratijama i kandidatima bi trebalo da bude vidljiv i proverljiv na nivou birakog mesta i na svim

meunivoima izborne administracije i konano na nivou dravnih organa zaduenih za izbore.

POTENI IZBORI bi trebalo da omogue jednake uslove za sve uesnike izbornog procesa. Zakonski

okvir bi trebalo da odraava OEBS-ove i druge univerzalne principe i svi zakoni koji se tiu izbora bitrebalo da budu implementiranii neselektivno primenjeni. Svi kandidati, partije i politike organiza-

cije koje ele da se kandidujubi trebalo da mogu to da urade, i da se takmie po jednakom i nepri-

strasnom tretmanu pred zakonom i vlastima. Kandidati i politike partije bi trebalo da imaju neo-

metan pristup medijima na osnovi nediskriminacije, a dravni mediji bi trebalo da ispotuju svoju

posebnu odgovornost i da obezbede dovoljne i proporcionalne informacije kako bi omoguili bira-

kom telu da napravi izbor na osnovu dovoljno dobrih informacija. Regulisanje finansiranja kampa-

nje ne bi trebalo da ide u korist neke partije ili kandidata ili da ih diskriminie. Treba da postoji jasna

odvojenost izmeu drave i politikih partija i dravni resursi ne bi trebalo da se koriste pristrasno

u korist jednog kandidata ili grupe kandidata. Izborna administracija na svim nivoima bi trebalo da

deluje na profesionalan i neutralan nain, a u procesima glasanja, prebrojavanja glasova i tabelar-

nog predstavljanja rezultata ne bi smelo da bude prevara i manipulacija. Kandidati, partije i birai

bi trebalo da imaju mogunost za brzu i efektivnu odtetu i kroz nezavisno sudstvo, u sluaju kre-

nja zakona ili ljudskih prava. Oni odgovorni za krenje zakona bi trebalo da se izvedu pred sud u

dogledno vreme. Kandidati koji dobiju potreban broj glasova za izbor bi trebalo da budu propisno

postavljeni na funkcije.

UNIVERZALNO PRAVO GLASAzahteva da se svim kvalifikovanim graanima da pravo da glasaju. Trebalo

bi da postoji efektivna, nepristrasna, nediskriminativna i precizna procedura registracije biraa koja

obezbeuje svim kvalifikovanim graanima pravo glasa i titi od viestrukog glasanja. Ne bi trebalo

da postoje birake takse i trokovi prijavljivanja u biraki spisak. Ne bi trebalo da postoje organienjaglasanja osobama koje pripadaju manjinama, enama ili drugim grupama graana. Svi birai, uklju-

ujui osobe sa invaliditetom, bi trebalo da imaju efektivan pristup birakim mestima i drugim gla-

sakim procedurama. Trebalo bi da postojeuredbe za glasanje interno raseljenih osoba. Trebalo bi

da se uloe napori kako bi se obezbedile adekvatne uredbe za glasanje u inostranstvu. Ogranienja

graanskih i politikih prava za graane koji su osueni na kaznu zatvora bi trebalo da budu pro-

porcionalne tom prestupu i glasaka prava bi trebalo automatski da im budu vraena im se kazna

odslui.

JEDNAKO PRAVO GLASAznai da glas svakog graanina treba da ima istu vrednost. To znai da bi pod pro-

porcionalnimsistemima, broj predstavnika za svaki okrug trebalo da bude proporcionalan veliini


19/88


birakog tela i da cenzus za osvajanje mesta u parlamentu ne sme da bude visoko postavljen kako bi

se ispotovaopolitiki izbor relativno velikog broja biraa. U veini izbornih sistema, jednako pravo

glasa znai da broj stanovnika u izbornim jedinicama mora da bude priblino jednak; razlika vea od

10 procenata, moe se smatrati zabrinjavajuom.

GLASANJE TAJNIM GLASAKIM LISTIIMAzahteva da birai oznaavaju svoje glasake listie nasamo, u pri-

vatnosti bezbedne glasake kabine, i tako da se listi sa glasom ne moe videti pre nego to se ubaci

u glasaku kutiju i kako se kasnije ne bi doveo u vezu sa odreenim glasaa. Prisustvo vie od jedne

osobe u glasakoj kabini ne sme da bude dozvoljeno jer ugroava tajnost glasa. Izuzeci se mogu

napraviti samo u posebnim sluajevima, na zahtev glasaa kojima je pomo potebna, npr.invalid-

nih lica ili nepismenih glasaa. Svako glasanje van glasake kabine ugroava tajnost glasa. Grupno

glasanje, zajedniko glasanje lanova porodice, javno glasanje ili nezakonito glasanje preko zastu-

pnikasu krenje principa glasanja tajnim glasakim listiima.Organizacija glasanja pripadnika vojske

i, tamo gde je to dozvoljeno, glasanja zatvorenika bi morala da obezbedi da njihovi glasovi ostanu

u tajnosti i da nisu posledica prinude, a bilo bi najbolje da vojnici glasaju sa civilnim stanovnitvom,

uz postojanje specijalnih birakih mesta za vojnike koja su rezervisana za izuzetne sluajeve. Nijedno

birako mesto ne bi trebalo da ima tako mali broj biraa da objavljivanje rezultata moe da ugrozi taj-

nost glasakih listia (ovo ponekad moe biti problem kod glasanja u vojnim jedinicama, zatvorima

ili ambasadama u inostranstvu).


20/88


21/88


4.Praktini okvir zameunarodno

posmatranje

izbora

Praktini okvir za posmatranje izbora je baziran na sledeim minimalnim uslovima za efektivno

posmatranje koje drava domain treba da potuje i OEBS-ovom Kodeksu ponaanja posmatrae za

koji se oekuje da e biti potovan od strane posmatraa.

4.1 Uslovi za efektivno posmatranje

Kako bi posmatranje bilo efektivno, ODIHR oekuje od drave domaina da se postara da misija za

posmatranje izbora izvri svoje dunosti u predvieno vremei posebno da:

l Odredi vremenski okvir za misiju koji dozvoljava posmatranje svih faza izbornog procesa;

l Odlui po svom slobodnom uverenju da organizuje posmatraku misiju koja e odgovarati

praktinim potrebama;

l Primi akreditacije za sve svoje posmatrae kroz jednostavnu i nediskriminatornu proceduru;

l Da obezbedi od vlasti na svim nivoima sve potrebne informacije koje se tiu izbornog procesa u

predvieno vreme;

l Da se sastane sa kandidatima, lanovima svih politikih partija, predstavnicima graanskog

drutva i svim drugim pojedincima po svom izboru;

l Da im bude mogue da putuju u sve regione drave tokom izbornog procesa i na dan izbora,

bez ikakvih ogranienja ili prethodnog obavetenja.

l Da im bude mogu neometan pristup svim birakim mestima, izbornim komisijama, i centrima

za prebrojavanje i tabelarno prikazivanje rezultata izbora u celoj zemlji; i

l Da im bude mogue da daju javne izjave.

Tamo gde ove okolnosti ne postoje, uslovi za efektivno posmatranje su nisu ispunjeni.


22/88


4.2 Kodeks ponaanja posmatraa

Kodeks ponaanja posmatraa je razvijen da bi se osiguralo da se svi lanovi misije za posmatranje

izbora ponaaju u skladu sa visokim profesionalnim i linim standardima i na nain koji je dosledan

ulozi nezavisnog i nepristrasnog posmatraa. Uloga posmatraa je ograniena na posmatranje i izve-

tavanje i posmatrai nemaju pravo da daju instrukcije, pomo ili da se meaju u proces glasanja,

prebrojavanja glasova, tabelarno prikazivanje rezultata izbora i druge aspekte izbornog procesa.

Kodeks ponaanja posmatraa je obavezujui za sve ODIHR-ove posmatrae; svaka ozbiljna povreda

Kodeksa dovodi do oduzimanja posmatrake akreditacije.

KODEKS PONAANJA ZA OEBS/ODIHR-ove POSMATRAE

Posmatrai e sauvati strogu nepristrasnost pri obavljanju svojih dunosti i ni u jednom trenutku nee javnoizraavati ili pokazivati bilo kakve predrasude ili preferencije u vezi sa domaim vlastima, partijama, kandidatimaili u pogledu bilo kog pitanja u toku izbornog procesa.

Posmatrai e izvravati svoje dunosti na nenametljiv nain i nee se meati u izborni proces. Posmatrai mogupostavljati pitanja izbornim zvaninicima i mogu im skrenuti panju na nepravilnosti, ali ne smeju davati instrukcije

niti ponitavati njihove odluke.

Posmatrai e ostati na dunosti tokom celog izbornog dana, kao i za vreme posmatranja prebrojavanja glasova i,ukoliko su takve instrukcije date, i tokom faze izrade tabelarnog pre gleda rezultata.

Posmatrai e sve zakljuke zasnivati na svojim linim zapaanjima ili na osnovu jasnih i ubedljivih injenica ilidokaza.

Posmatrai nee iznositi nikakve komentare u medijima u vezi sa izbornim procesom ili sutini svojih zapaanja, asvaki komentar u medijima e biti ogranien na uoptene informacije o posmatrakoj misiji i ulozi posmatraa.

Posmatrai nee preduzimati nikakve nepotrebne ili neprikladne rizike. Bezbednost svakog posmatraa je prea od

svakog drugog pitanja.

Posmatrai e sve vreme nositi propisanu identifikaciju koju je izdala drava domain ili izborna komisija iidentifikovae se svakoj vlasti na zahtev.

Posmatrai e potovati sve nacionalne zakone i pravila.

Posmatrai e iskazivati najvii nivo line diskrecije i profesionalnog ponaanja u svakom trenutku.

Posmatrai e prisustvovati svim potrebnim instruktaama i kratkim usmenim izvetavanjima misije i dratise plana rasporeivanja i svih drugih instrukcija datih od strane OEBS/ODIHR-ove misije za posmatranje izbora.Posmatrai e prisustvovati svim potrebnim instruktaama i kratkim usmenim izvetavanjima misije i drati seplana rasporeivanja i svih drugih instrukcija datih od stran e OEBS/ODIHR-ove misije za posmatranje izbora.

U dodatku Kodeksa ponaanja posmatrae, od svih posmatraa se oekuje da se dre OEBS-ovih

smernica za profesionalnu radnu sredinu, koje zabranjuju diskriminaciju ili seksualno uznemirava-

nje. Misije za posmatranje izbora u nekim zemljama mogu da izdaju dodatna pravilaili uputstva koja

obavezuju OEBS/ODIHR posmatrae.


23/88


5.Pripreme zaposmatranje:

misija za procenu

potreba

Poetni korak prema uspostavljanju ODIHR Izborne posmatrake misije EOM-a je rasporeivanje

misije za procenu potreba (NAM), obino nekoliko meseci pre izbora. NAM se sprovodi u periodu

od nekoliko dana od strane lanova ODHIR-ovog Odeljenja za izbore. Potencijalni ef, zamenik efa

ili saradnik za logistiku potencijalne EOM mogu takoe uestvovati, kao i drugi bitni ili potrebni

eksperti.

Svrha NAM-a je da identifikuje izglede za izvoenje izbornog procesa u skladu sa OEBS-ovim oba-

vezama i zatim da posavetuje direktora ODIHR-a o predloenoj aktivnosti ODIHR-a. NAM takoe

procenjuje da li drava domain namerava da potuje minimalne uslove za efektivno posmatranje

izbora.

Izvetaj NAM-a koji se prosleuje svim dravama lanicama, odslikava ODIHR-ove zakljuke o veliini

i razmeri posmatrake misije koju treba uspostaviti. U nekim sluajevima, na osnovu svojih nalaza,

NAM moe preporuiti da kompletno posmatranje nije adekvatno ili nije potrebno i umesto toga

moe da zatrai rasporeivanje ograniene misije za posmatranje izbora ili misije za procenu izbora

(vidi Odeljak 2.4). Izvetaj NAM-a takoe odreuje broj dugoronih i kratkoronih posmatraa koji

e traiti od drava lanica da poalju kako bi se realizovala dotina misija.

NAM takoe slui da uspostavi preliminarne razgovore sa nacionalnim izbornim vlastima i drugim

institucijama ukljuenim u izborni proces. U principu, NAM e se sastati sa visokim zvaninicima

izborne administracije, predstavnicima vlade (ministarstvom inostranih poslova i drugim ministar-

stvima ukljuenim u izbore kao to je Ministarstvo unutranjih poslova i ministarstva koje se bave

nacionalnim manjinama ili ljudskim pravima), politikim partijama, predstavnicima medija, graan-

skog drutva,organizacija, misijama OEBS-a (gde je to relevantno), ambasadama OEBS-ovih drava

lanica i bilo kojom drugom zainteresovanom meunarodnom organizacijom.


24/88


NAM pravi preliminarnu procenu sledeeg:

l U kojoj meri su primenjene preporuke koje proistiu iz prethodnih ODIHR-ovih misija za

posmatranje izbora;

l Predizborne situacije kao i u kojoj meri vlada potuje ljudska prava i osnovne slobode u vezi sa

predstojeim izborima;

l Zakonskog okvira i svih amandmana donetih nakon poslednjih izbora (kad god je to mogue ili

relevantno, ODIHR e pripremiti posebnu detaljnu analizu izbornog zakonodavstva);

l Sastava i strukture izborne administracije kao i dokle su stigli sa pripremama za izbore i opti

nivo poverenja javnosti i politikog poverenja u njen rad;

l Statusa medija i njihove oekivane uloge u izborima;

l Bilo kojih drugih pitanja od posebne vanosti, kao to je izrada registra biraa, proces

registracije kandidata/partija, uestvovanje ena, ukljuenje manjina ili izborne aktivnosti

organizacija graanskog drutva;

l Stepena u kojem sagovornici veruju da uspostavljanjeODIHR Izborne posmatrake misije

EOM-a moe biti korisno; i

l Da li je bezbednosna situacija pogodna za posmatraku misiju.


25/88


6.Struktura OEBS/ODIHR-ove misije

za posmatranje

izbora

ODIHR-ova misija za posmatranje izbora se rasporeuje pod upravom direktora ODIHR-a. ef ODIHR-

ovog Odeljenja za izbore zastupa Direktora u svim pitanja vezanim za izbore. efa svake posebne

izborne posmatrake misije EOM-a postavlja direktor ODIHR-a i ef preuzima odgovornost za sva-

kodnevni rad izborne posmatrake misije, u bliskoj saradnji sa ODIHR-ovim Odeljenjem za izbore.

ODIHR-ov savetnik za izbore koji je odgovoran za odreene izbore odrzava redovnu vezu izmeu

EOM-a i ODIHR-a u Varavi. Od efa odreenog EOM-a moe biti zatraeno da ode i/ili da se vrati izizborne misije preko Varave radi primanja instrukcija i/ili podnoenja kratkih usmenih izvetaja.

Standardna misija ukljuuje osnovni tim, dugorone posmatrae (LTO) i kratkorone posmatrae

(STO). lanovi osnovnog tima se biraju sa ODIHR-ovih listi eksperata13i zapoljavaju direktno ugovo-

rom, ili se ponekad odreuju od strane OEBS-ovih drava lanica na zahtev ODIHR-a. Za svake izbore,

ODIHR izdaje Note Verbale svim OEBS-ovim dravama lanicama kojom zahteva od njih da poalju

LTO i STO za tu odreenu misiju.

U nekim sluajevima, LTO i STO mogu biti regrutovani preko ODIHR-ovih korpusa dobrovoljaca za

unoenje diverziteta (raznolikosti) u misije za posmatranje izbora, koji je osnovan 2001. godine. Kor-

pus je bio od izuzetne vanosti za ODIHR u njegovim nastojanjima da unese raznolikosti u sastavmisija za posmatranje izbora i da garantuje uestvovanje posmatraa izbora iz Centralne i Istone

Evrope i iz drava lanica Zajednica Nezavisnih Drava. Ovo je posebno vano jer omoguava razli-

ita iskustava koja e biti predstavljena u posmatrakim misijama, esto iz drava lanica koje obino

ne alju posmatrae.

ODIHR-ovi posmatrai izbora moraju biti graani drava lanica OEBS-a14, izuzevi dotinudravu

domaina. Kako je engleski radni jezik ODIHR-ovih misija za posmatranje izbora, svi lanovi EOM-a,

ukljuujui i dugorone i kratkorone posmatrae, moraju biti sposobni da komuniciraju efektivno

13ODIHR preporuuje da zainteresovani eksperti redovno auriraju svoje informacije za unos u ODIHR-ovu bazu podataka o eksperti ma kako bi pomogli

pri odabiru osoblja misija (baza podataka se moe nai na ODIHR-ovom vebsajtu www.osce.org/odihr).14Ponekad, OEBS/ODIHR prihvata kratkorone goste posmatrae iz OEBS-ovih Par tnera za Saradnju.


26/88


i na govornom i na pisanom engleskom. Meutim, znanje drugog jezika koji je dominantan je prei-

mustvo u podruju rasporeivanja misije.

Specifine informacije o svakoj ODIHR-ovoj misiji za posmatranje izbora su dostupne na posebnoj

internet strani kreiranoj po uspostavljanjumisije.15

6.1 Osnovni tim

ODIHR osniva svoje kancelarije u glavnom gradu dotinezemlje domaina otprilike oko 6 do 8 nede-

lja pre dana kada se odravaju izbori, a tu je baziran i osnovni tim svake misije za posmatranje izbora.

Osnovni tim obino sadri negde oko 10 do 12 meunarodnih eksperata, u zavisnosti od veliine

misije i specifinih okolnosti izbora. efu misije pri obavljanju dunosti obino pomae zamenik efa

misije; u vrlo velikim misijama, moe biti postavljeno vie od jednog zamenika. Ostali lanovi osnov-

nog tima su analitiar izbora, politiki analitiar, pravni analitiar, medijski analitiar, statistiki ana-

litiar, koordinator dugoronih posmatraa, slubenik za logistiku, slubenik za bezbednost, slube-

nik za finansije, i slubenik za vezu sa parlamentom kada je to relevantno. Ponekad osnovnom timumoe biti dodeljen ekspert za rodna pitanja i pitanja nacionalnih manjina kako bi se produbila ana-

liza u pogledu ovih posebnih pitanja u kontekstu izbora. Dunosti ovog osoblja su sledee:

EF MISIJEje odgovoran za svakodnevni rad posmatrake misije. On ili ona vodi ODIHR-ovu misiju

prema sopstvenoj proceni mere u kojoj su svi aspekti izbornog procesa u skladu sa domaim zako-

nom, OEBS-ovim principima i drugim univerzalnim principima za demokratske izbore.

ef misije je odgovoran, u bliskoj koordinaciji i saradnji sa ODIHR-ovim Odeljenjem za izbore, za rad

misije, ukljuujui:

l Pripremu privremenih izvetaja koji skiciraju glavna predizborna pitanja i dogaaje;l Uspostavljanje i odravanje veze sa vlastima, izbornom administracijom, glavnim politikim

partijama, kandidatima, graanskim drutvom, drugim posmatrakim grupama, domaim

diplomatama i domaim organizacijama;

l Nadgledanjerada osnovnog tima, LTO i STO;

l Odnose sa medijima, kao i pripremu EOM-ovih izjava za javnost (takoe u saradnji sa ODIHR-

ovim portparolom);

l Davanje instrukcija i blisku saradnju sa parlamentarnim delegacijama (ukoliko je to mogue);

l Sastavljanje izjave o preliminarnim nalazima i zakljucima i izjavu za tampu, ponekad zajedno

sa liderima drugih delegacija; i

l Pripremanje konanog izvetaja koji e biti izdat oko est nedelja po zavretku izbornogprocesa.

Po dolasku u zemlju domaina, ODIHR ili daje izjavu za tampu najavljujui poetak rada misije ili

ef misije odrava konferenciju za tampu da bi predstavio misiju i njen rad. Konferencija za tampu

prua priliku da se objasne svrhe misije i ODIHR-ova metodologija za posmatranje izbora, a takoe

izraava i voljnost misije da se sastane sa svim zainteresovanim stranama i dobije informacije o izbor-

nom procesu.

ZAMENIK EFA MISIJEobino slui kao ef osoblja i obezbeuje ukupnu uspenu koordinaciju EOM-a pri-

tom asistirajui efu misije kada je to potrebno. Pored drugih zaduenja, zamenik efa nadgleda sve

15Zasebne EOM-ove internet strane mogu se nai na ODIHR-ovom sajtu ww w.osce.org/odihr.


27/88


aspekte LTO i STO operacija, ukljuujui i pripremu instrukcija, proporcionalni i reprezentativni plan

rasporeivanja, i podnoenje zavrnih izvetaja. On ili ona moe koordinirati skiciranje privremenih

izvetaja zajedno sa efom misije i ODIHR-ovim Odeljenjem za izbore. U manjim EOM-ima, zamenik

efa moe sluiti istovremeno i kao jedan od eksperata/analitiara ije su funkcije objanjene nie.

ANALITIAR IZBORAprocenjuje uinak izborne administracije zemlje domaina u skladu sa OEBS-ovim

principima i drugim univerzalnim principima. On ili ona je EOM-ova glavna spona sa izbornom admi-

nistracijom i prisustvuje svim sastancima centralne izborne komisije, ili ekvivalentnog tela, kada je

neophodno. Analitiar izbora procenjuje efektivnost tog tela, nezavisnost od izvrne vlasti, transpa-

rentnost i nepristrasnost. Analitiar izbora je odgovoran za nadgledanje registracije biraa, registra-

cije kandidata, izbornih regulacija i procedura, dizajn i tampu glasakih listia, efektivnost izbornih

komisija niih nivoa, i drugih pitanja u delokrugu izborne administracije. Analitiar izbora takoe

ocenjuje procedure prebrojavanja i tabelarni prikaz izbornih rezultata i analizira proces dobijanja

ukupnih konanih rezultata, usklaenost zakonskih regulativa i administrativnih procedura. Analiti-

ar izbora blisko sarauje sa pravnim analitiarom na pritubama i albama vezanim za izbore.

PRAVNI ANALITIARrazmatraizborno zakonodavstvo i regulative. On ili ona procenjuje u kojoj se meri

zakonodavstvo i njegova implementacija slae sa principima OEBS-a i drugim univerzalnim princi-

pima i da li je domai zakon primenjen u potpunosti i nepristrasno. Pravni analitiar takoe prati i

sporove u vezi sa tubama na izbore, sudske postupke i pravne lekove. Ovo omoguava procenu ras-

poloivih efektivnih pravnih sredstava za pokretanje postupaka i nepristrasnost suda pri reavanju

sluajeva koji se odnose na izbore.

POLITIKI ANALITIARslui kao EOM-ova glavna veza sa kandidatima i politikim partijama i nadgleda

i ocenjuje politiku kampanju u skladu sa OEBS-ovim principima i drugim univerzalnim principima.

On ili ona uspostavlja kontakt sa politikim partijama, graanskim drutvom i nevladinim organizaci-jama relevantnim za politiki proces. U mnogim sluajevima, politiki analitiar moe biti zaduen za

odreena vana pitanja, kao to je uee ena, pitanja manjina i pitanja koja se odnose na graan-

ska i politika prava. Politiki analitiar takoe moe biti odreen da bude glavna osoba za kontakt

izmeu EOM-a i domaih posmatraa izbora.

MEDIJSKI ANALITIARkoordinira analitiki tim koji je odgovoran za pripremanje kvalitativne i kvantita-

tivne analize ponaanja i sadraja glavnih elektronskih i tampanih medija za vreme izbornog pro-

cesa. On ili ona procenjuje u kojoj meri partije i kandidati imaju jednak pristup medijima u skladu sa

OEBS-ovim principima i drugim univerzalnim principima. Medijski analitiar kontrolie da li mediji,

a posebno dravni, ispunjavaju svoje dunosti kako bi obezbedili uravnoteen i neutralan prenos

izbornog procesa. Na kraju, medijski analitiar mora da proceni da li mediji pruaju dovoljno, urav-

noteenih i razliitih informacija kako bi omoguili glasaima da naprave izbor na osnovu dovoljno

dobrih informacija. Medijski analitiar se upoznaje sa Zakonom o medijima i procenjuje da li se mediji

i vlasti ponaaju u skladu sa medijskim zakonima i regulativama. Medijski analitiar takoe prati rad

regulatornih tela svih medija vezan za izbore, kao i sporove koji se odnose na izbore, a koji se tiu

medija. Medijskom analitiaru takoe moe biti dodeljeno da priprema rezime dnevnih vesti.

STATISTIKI ANALITIARje odgovoran za pripremanje statistike analize kljunih nalaza na dan izbora

zasnovanih na formularima koje su nainili STO i napravljenih kako bi se ocenile procedure na bira-

kim mestima i centrima za prebrojavanje. Statistiki analitiar daje savete pri sastavljanju STO formu-

lara za dotine izbore i nadgleda tim koji je zaduen za unos podataka. Preliminarni podaci moraju


28/88


biti analizirani i dostupni rano ujutru, odmah nakon izbornog dana kako bi se ti nalazi ukljuili u preli-

minarnu izjavu. Statistiki analitiar dolazi u zemlju nekoliko dana pre izbora i odlazi poto su svi STO

formulari obraeni i detaljno analizirani.

KOORDINATOR DUGORONIH POSMATRAA, ili LTO koordinator, je glavna osoba za kontakt unutar osnovnog

tima za LTO. LTO koordinator pravi nacrt plana za rasporeivanje LTO, u koordinaciji sa zamenikom

efa misije kako bi obezbedio pokrivanje svih deavanja vezanih za izbore u celoj zemlji. On ili ona

organizuje instruktau za LTO kada stignu u zemlju domainai naredno podnoenje kratkih usme-

nih izvetaja za vreme posmatranja. LTO koordinator daje instrukcije LTO, i stara se da oni ispunja-

vaju svoje dunosti kao i da dobijaju podrku misije koja im je potrebna, odrava redovan kontakt sa

njima, i prima i analizira njihove izvetaje. On ili ona takoe daje savete o odgovarajuem rasporei-

vanju STO po regionima u zemlji kako bi se ostvario uravnoteeni i reprezentativni plan rasporeiva-

nja i mogu biti odgovorni za koordinisanje rasporeivanja lokalno regrutovanih STO. LTO koordina-

tor igra glavnu ulogu u organizaciji i rasporedu izvetavanja LTO i STO tokom izbornog dana i izborne

noi kako bi obezbedio da potpuni i redovni izvetaji budu dostupni za preliminarnu izjavu.

SLUBENIK ZA LOGISTIKUje zaduen za sva pitanja koja se tiu logistikih operacija jedne EOM. On ili ona

obino stie u zemlju nekoliko dana pre ostatka osnovnogtima i pronalazi i iznajmljuje odgovara-

jue kancelarijske prostore, opremu, komunikacijska sredstva, a takoe razmatra opcije za smetaj.

Slubenik za logistiku takoe pomae unajmljivanje nacionalnog pomonog osoblja. Kako se dan

izbora pribliava, slubenik za logistiku primenjuje plan rasporeivanja STO (uz konsultaciju sa LTO

koordinatorom i zamenikom efa misije), dogovara se sa prevodiocima, vozaima i nalazi smetaj za

STO. On ili ona takoe moe biti odgovoran za bezbednosne poslove EOM-a u sluaju da slubenik

za bezbednost nije dodeljen. Slubenik za logistiku ostaje u zemlji nekoliko dana due od ostatka

osnovnog tima kako bi pomogao pri zatvaranju EOM-a.

Kako je bezbednost OEBS-ovogosoblja, kao i posmatraa izbora, od velike vanosti za vreme svih

ODIHR-ovih posmatrakih aktivnosti, kada je to potrebno, obino se uzima SLUBENIK ZA BEZBEDNOST

u misiji za posmatranje izbora. U tipinim okolnostima, slubenik za bezbednost odrava redovne

kontakte sa relevantnim vlastima zemlje domaina, posebno sa institucijama slubi za sprovoe-

nje zakona; obezbeuje redovneinstrukcije o bezbednosnoj situaciji za lanove EOM-a, ukljuujui i

dugorone i kratkorone posmatrae; priprema plan evakuacije, ukljuujui i medicinsku evakuaciju;

i blisko je povezan sa OEBS-ovim koordinatorom za bezbednost u Beu i slubenicima za bezbed-

nosti OEBS-ovom misijom ili kancelarijama u zemlji, gde je tood znaaja.

SLUBENIK ZA FINANSIJErazvija i upravlja detaljnim EOM-ovim budetom u skladu sa ODIHR-ovim regu-

lativama i procedurama. On ili ona upravlja EOM-ovim finansijama i trokovima, ukljuujui i plaa-

nje za prostor i opremu, plate, dnevnice i druge trokove i brine da je sve u skladu sa budetom. On ili

ona takoe sastavlja ili proverava sve ugovore za domae pomono osoblje i iznajmljivanje prosto-

rija. Slubenik za finansije obino stie u zemlju zajedno sa slubenikom za logistiku, nekoliko dana

pre ostatka osnovnog tima i ostaje u zemlji da pomogne zatvaranje EOM-a.

SLUBENIK ZA VEZU SA PARLAMENTOM slui kao EOM-ova glavna veza sa parlamentarnim delegacijama

koje posmatraju izbore. Ovo moe ukljuivati lanove OEBS-oveParlamentarne skuptine (OSCE PA),

Parlamentarna skuptinaSaveta Evrope (PACE), Evropski parlament, ili, ponekad, druga parlamen-

tarna tela. U zavisnosti od odreenih okolnosti, slubenik za vezu sa parlamentom moe biti zadu-

en za pripremanje instruktaa, logistike podrke, razvojnih planova, i drugih aranmana za parla-


29/88


mentarce. Slubenik za vezu sa parlamentom odrava bliske kontakte sa administrativnim osobljem

odgovarajuih parlamentarnih tela. On ili ona obino stie u zemlju dve ili tri nedelje pre izbora i

ostaje sve dok parlamentarci ne odu.

6.2 Dugoroni posmatrai

Dugoroni posmatrai (LTO) se trae kroz Note Verbale, upuenom svim 55 dravama lanicama

OEBS-a, u kojoj ODIHR zahtevaslanje osoba da slue kao LTO sa relevantnimiskustvom u izbornoj

administraciji i/ili iskustvom u uporednom posmatranju. LTO mora biti sposoban da odrava objek-

tivne odnose sa optinskim i regionalnim zvaninicima, izbornim zvaninicima, predstavnicima poli-

tikih partija i kandidatima i vanim nevladinim organizacijama dui vremenski period. Oni moraju

biti sposobni da prue nezavisnu analizu predizbornesredine, u celoj zemlji domainu, kako bi ona

bila ukljuena u ODIHR-ov ukupni izvetaj. Drava lanica koja ih aljesnosi veinu trokova za ras-

poreivanje i pruanje podrke LTO-va.

LTO obino dolaze u zemlju oko nedelju dana nakon to se izborna posmatraka misija osnuje i ostajuoko nedelju dana nakon izbornog dana. Obino su rasporeeni u celoj zemlji domainu prema planu

rasporeivanja koji omoguava uravnoteenu geografsku pokrivenost. Timove ine po dve osobe

razliitog dravljanstva. Od LTO se oekuje da rade u optinama, okruzima ili na nivou provincija,

ostajui u svojim regionima do kraja izbornog procesa, ukoliko im se ne odredi drugaije. Od njih

se obino zahteva da prisustvuju periodinom podnoenju izvetaja na centralnom nivou. Broj LTO

moe varirati u zavisnosti od veliine zemlje i drugih posebnih okolnosti.

Pre nego te se rasporede u podruja za koja su zadueni, LTO dobijaju sveobuhvatnu instruktau od

osnovnog tima, koja ukljuuje:

l Pregled uloge OEBS-a i uloge LTO unutar ODIHR-ove EOM;

l Pregled ODIHR-ove metodologije posmatranja izbora i Kodeks ponaanja;

l Analizu izbornog sistema, izbornih zakona i regulativa, i strukture izborne administracije;

l Politiki pregled;

l Opis svih kljunih taaka za posmatranje i svih odreenih zadataka koji treba da budu ispunjeni;

l Pregledrodnih i manjinskih pitanja koja su bitna;

l Pregled bezbednosnih pitanja koja su bitna;

l Logistike, finansijske i informacije o rasporeivanju; i

l Instrukcije za izvetavanje i druga zaduenja.

EOM-ov slubenik za logistiku pomae LTO pri unajmljivanju prevodilaca i vozaa, obezbeujui imprevoz u oblasti za koje su zadueni, i pronalazi prvi smetaj, a takoe obezbeuje osnovnu opremu

za svaki LTO tim u koju spadaju laptop i mobilni telefon. Od LTO se oekuje da rade sa mesta gde su

smeteni, budui da EOM-ov budet ne ukljuuje sredstva za kancelarijski prostor za LTO.

Prisustvo LTOomoguava da EOM moe da efektivno proiri svoj domet kroz celu zemlju. Svaki LTO

tim preuzima aktivnosti posmatranja i izvetavanja u regionima, ba kao to osnovni tim preuzima

ove aktivnosti na dravnom nivou. Svaki LTO tim raspodeljuje svoje vreme na nadgledanje sutinskih

pitanja u pogledu izbora i pravljenje logistikih priprema i priprema za rasporeivanje STO-ova koji

e biti rasporeeni u njihovo podruje i raditi pod njihovim neposrednim nadzorom.


30/88


Sutinska uloga LTO je posmatranje i ocena efektivnosti i nepristrasnosti izborne administracije, pri-

mene izbornih zakona i regulativa, prirode kampanje i politike sredine. U tu svrhu, LTO uspostav-

ljaju i odravaju kontakte sa regionalnim i lokalnim administracijama i dravnim vlastima, politikim

partijama i kandidatima, liderima manjinskih grupa i graanskim drutvom relevantnim za izbore. To

ukljuuje grupe za ljudska prava, domae posmatrake grupe za posmatranje izbora, enske organi-zacije, druge NVO i predstavnike medija. U koordinaciji sa EOM-ovim medijskim analitiarem, od LTO

se moe traiti da prate reportae o izborima u regionalnim medijima. (Detalji o pitanjima koja treba

pratiti u analizi medija navedeni su u poglavlju 7 ovog prirunika.)

Od LTO se zahtevada alju nedeljne izvetaje efu misije preko LTO koordinatora. Ovi izvetaji bi tre-

balo da rezimiraju glavne nalaze LTO-vih posmatranja procesa tokom protekle nedelje, i trebalo bi

da naznae razliite sastanke koji su odrani. Posebno vane ili hitne informacije bi trebalo da budu

slate odvojeno u spot izvetajima. Nalazi LTO e biti uvrteni u EOM-ov ukupni izvetaj.

Od LTO se takoe trai da prue sutinske instrukcije za STO o aspektima izbornog procesa speci-

finih za oblasti za koje su STO zadueni. Ove instrukcije istiu glavne aspekte izbornog procesa unjihovom regionu i kljuna politika pitanja, i takoe ukazuju na svaku vanu logistiku ili bezbed-

nosnu informaciju. Od LTO se oekuje da prisustvuju periodinim sastancima koje moe da sazove

ef misije tokom posmatranja.

Uloga LTO u pruanju logistike podrke STO je krucijalna za efektivno funkcionisanje EOM-a. Svi LTO

timovi moraju da pomognu u odreivanju optimalnog broja STO koji e biti potrebni za posmatranje

izbornog dana u njihovim regionima; taan broj bie odreen u konsultaciji sa osnovnim timom, na

osnovu raspoloivog broja STO. LTO moraju skicirati lokalne planove rasporeivanja STO kako bi osi-

gurali adekvatnu i uravnoteeno pokrivanje izbornih mesta i centara za prebrojavanjeu svojim regi-

onima. Takoe moraju nai odgovarajui smetaj, prevodioce, automobile i vozae za STO timove zakoje su neposredno zadueni. LTO e moda morati da pomognu u pravljenju posebnih regionalnih

aranmana za regionalne posmatrae.

Tokom izbornog dana i izborne noi, LTO moraju da koordiniraju izvetavanje STO i da se pobrinu da

je osnovni tim kompletno informisan o trendovima i deavanjima u njihovim regionima. Od LTO e

se obino traiti da poalju izvetaj osnovnom timu vrlo rano ujutru nakon izbora kako bi osigurali

da se regionalni nalazi odraze na EOM-ovu preliminarnu izjavu. Od LTO se esto trai da organizuju

regionalno podnoenje izvetaja za STO rano ujutru nakon izbora.

6.3 Kratkoroni posmatrai

KRATKORONI POSMATRAI(STO) se trae kroz Note Verbale, i upuenom svim 55 dravama lanicama

OEBS-a, pri emu ODIHR zahteva slanje osoba sa relevantnim iskustvom u izbornoj administraciji

i/ili iskustvom u uporednom posmatranju da slue kao STO. Drava koja ih alje snosi sve trokove

za STO.

STO obino ostaju u zemlji oko nedelju dana. STO su rasporeeni u timove od po dva i posmatraju

glasanje i prebrojavanje glasova tokom izbornog dana. Oni su rasporeeni po planu koji prua iroko

i uravnoteeno prisustvo u celoj zemlji tokom izbornog dana. Zbog sloenosti plana rasporeivanja,

nije mogue razmatrati zahteve STO da budu rasporeeni na odreene lokacije ili da budu u timu sa

odreenim partnerom. Specifina zaduenja STO i procedure su prikazane u Poglavljima 8 i 9 ovogprirunika.


31/88


U veini sluajeva, ODIHR takoe rado prihvata da kratkoroni posmatrai budu i lokalno regruto-

vani strani dravljani koji e dopuniti poslati tim; to su obino diplomate ili drugi graani OEBS-ovih

drava lanica koje preporuuju njihove ambasade. ODIHR, ipak, zadrava pravo da prihvati ili odbije

takve naimenovanekandidate u zavisnosti od sluaja do sluaja. Posebnim dogovorom, drave koje

su OEBS-ovi Partneri za saradnju mogu povremeno slati goste posmatrae da budu STO-vi.

Kao to je pomenuto ranije, ODIHR je osnovao dobrovoljni korpus 2001. godine koji mu omoguava

da osigura uee posmatraa iz delova Centralne i Istone Evrope i iz drava lanica unutar Zajed-

nica nezavisnih drava, u zavisnosti od dostupnosti sredstava.

STO obino stiu u zemlju oko etiri dana pre izbora; taan raspored ustanovljuje ODIHR na osnovu

lokalnih okolnosti i na vreme se obavetavaju delegacije drava lanica. Osnovni tim omoguuje

jednodevnu instruktau jedan dan nakon planiranog dolaska STO. Sledeeg dana, STO se raspore-

uju u regione; obino imaju jedan dan da se upoznaju sa dodeljenim podrujima odgovornosti pre

izbornog dana.

STO poinju sa radom rano ujutru na dan izbora posmatrajui otvaranje birakih mesta. U toku dana,

STO posete oko 10 birakih mesta. Onda izaberu jedno birako mesto u kome e posmatrati proce-

dure zatvaranja i prebrojavanja glasova. U nekim sluajevima od STO se moe traiti da ostanu na

jednom birakom mestu, ili mogu dobiti zadatak da posmatraju tabelarni prikaz izbornih rezultata u

izbornoj komisiji srednjeg nivoa i/ili da obavljaju druge dunosti, kao to je posmatranje specijalnih

glasakih procedura (glasanje vojnika ili zatvorenika ili praenje mobilne glasake kutije).

Prisustvo na predizbornoj instruktai je obavezno za sve STO-ve; pojedinci koji ne mogu da stignu

u zemlju na vreme za instruktae nee biti prihvaeni za lanove odgovarajuih EOM-a. ak i STO

sa iskustvom moraju biti instruirani o pitanjima i procedurama specifinim za odreene izbore. Ta

instruktaa pokriva:

l ODIHR-ovu metodologiju i Kodeks ponaanja posmatraa;

l Politiki pregled;

l Izborni sistem;

l Izborne zakone i njihovu primenu u praksi;

l Izbornu administraciju;

l Procedure glasanja i prebrojavanja;

l Rodna pitanja i pitanja manjina;

l Medijski pregled;

l Kako odgovoriti na pitanja medija;l Predizborni period na osnovu dugoronog posmatranja;

l Sve posebna pitanja i procedure na koje treba obratiti panju;

l Kako popuniti i poslati formulare za podnoenje izvetaja;

l Logistika pitanja, i informacije o rasporeivanju i finansiranju; i

l Bezbednosna pitanja.

STO dobijaju akreditacije i pisani instrukcioni materijal, ukljuujui tu i instrukcionu knjigu za STO,

posebno pripremljenu za svake izbore, prevod domaeg izbornog zakona i vanih regulativa, opte

logistike informacije i brojeve hitnih slubi, mapa zemlje ili podruja za koje su zadueni, ODIHR-ov

Prirunik za posmatranje izbora, i formulare za podnoenje izvetaja. Kad god je to mogue, instruk-

ciona knjiga za STO se alje mejlom STO-vima pre izbornog dana.


32/88


6.4 Domae pomono osoblje

Kljuna komponenta svake misije za posmatranje izbora je njeno domae osoblje, koje EOM-u

prua neprocenjiva saznanja. U principu, svaki lan osnovnog tima e imati bar po jednog doma-

eg pomonika. Neke jedinice posebno mediji i logistika obino zahtevaju nekoliko lanova

domaeg osoblja.

lanovi EOM-ovog domaeg osoblja slue kao prevodioci i kao administrativna podrka za meu-

narodno osoblje. Meu domaim osobljem se mogu nalaziti ljudi struni za posebne oblasti od va-

nosti za posmatraku misiju. Svaki LTO tim i svaki STO tim e takoe biti potpomognut domaim

prevodiocem i vozaem.

Dok domae osoblje ima sutinsku ulogu podrke u svakoj posmatrakoj misiji, oni sami ne mogu

biti akreditovani kao ODIHR-ovi posmatrai. Ove restrikcije su neophodne kako bi se osigurala objek-

tivna i nepristrasna analiza, kako bi se spreili potencijalni sukobi interesa, i kako bi se odrala jasna

odvojenost izmeu meunarodnih posmatraa i domaeg miljenja.


33/88


7.Posmatranjepredizbornog

perioda

Osnovni tim i LTO odgovorni su za posmatranje dugoronog procesa i ocenjivanje tog procesa u

skladu sa OEBS-ovim principima i drugim univerzalnim principima. Posebno, dugorono posmatra-

nje bi trebalo da ocenjuje primenu izbornog zakonodavstva, uinke izborne administracije, sprovo-

enje izborne kampanje i ulogu medija. Naredni odeljci istiu neke od kljunih pitanja i oblasti istra-

ivanja unutar svakog od ovih polja.

7.1 Zakonski okvir

A. Zakonodavstvo u vezi sa izborima i njegova primena

ZAKON O IZBORIMA:Pre nego to se EOM rasporedi u neku zemlju, ODIHR obezbeuje, kad god je to

mogue pregled i analizu dotinog zakona o izborima. Ovo omoguava sveobuhvatnu ocenu u kojoj

meri zakon odraavaOEBS-ove principe i univerzalne principe. Ta analiza se sprovodi u skladu sa

ODIHR-ovim Uputsvama za ekspertsku analizu i ocenju izborne regulative.16U dravama lanicama

Saveta Evrope ova analiza moe biti izvedena zajedno ili u saradnji sa Komisijom Saveta Evrope za

demokratiju krozzakon(Venecijanska komisija). lanovi EOM-a, a posebno pravni analitiar, moraju

biti vrlo detaljno upoznati sa svakom takvom analizom. Ukoliko ima jasnih nedostataka u zakono-

davstvu, to treba da se zabelei, a preporuke za odgovarajue amandmane bi zatim trebalo da budu

ukljuene u EOM-ov konani izvetaj.

EOM ne razmatra samo sadraj zakonodavstva nego i kakav je bio nacrt zakona i kako je on usvojen.

Izborno zakonodavstvo mora imati iroku podrku meu politikim strankama u datoj zemlji. Zakon-

ski okvir bi zato trebalo da rezultira nacrtom zakona do kojega se dolazi na otvoren i nain koji uklju-

uje sve kako bi se obezbedilo iroko poverenje izmeu politikih partija koje se takmie, kandidata

i biraa. Vane promene u zakonodavnom okviru ne bi trebalo da se uvedu neposredno pred izbore,

izuzev u posebnim okolnostima i onda kada potrebni amandmani imaju iroku podrku, jer to moe

izazvati zabunu i dovesti do nestabilnog i nepredvidivog okruenja.

16Uputsva za ekspertsku analizu i ocenju izborne regulative (Varava, OEBS/ODIHR, 2001. god.).


34/88


OSTALO ZAKONODAVSTVO: Zakonodavni okvir za izbore ukljuuje ne samo Zakon o izborima ve i ostalo

zakonodavstvo u vezi sa izborima. U zavisnosti od okolnosti, pravni analitiar, a mogue i drugi la-

novi EOM-a, e moda morati da pregledaju ustavne odredbe i druge zakone vane za izbore, uklju-

ujui i zakon o politikim partijama, zakone o dravljanstvu, zakone o registraciji biraa, zakone o

finansiranju kampanje, zakone o medijima i verovatno elemente krivinog zakona i zakona o uprav-nom postupku. Zakoni koji se odnose na ljudska prava i nediskriminaciju takoe mogu biti vani za

izborni proces. Pregled regulativa i uredbi, kao i zakona, esto je neophodan.

PRIMENA: Nepristrasna i dosledna primena zakonodavnog okvira je sutinski vana i zasluuje

posebnu panju EOM-a. Obino su razliita tela odgovorna za sprovoenje i primenu: izborne komi-

sije, tuilatvo i drugi vladine slube, centralne i lokalne dravne vlasti, tela koja reguliu medije i

policija. EOM posmatra u kojoj meri svako od ovih tela ispunjava svoje obaveze u skladu sa zakonom

i OEBS-ovim principima i drugim univerzalnim principima. Iskustvo pokazuje da je kljuni faktor u

svim izborima politika volja vlasti da implementira proces na nepristrasan, transparentan i odgovo-

ran nain. ak i iako je zakonodavstvo u potpunosti u skladu sa meunarodnim standardima, ovo e

biti od male vanosti ukoliko nije u potpunosti i poteno primenjeno.

Mogui problemi kojih treba biti svestan:

Zakonodavstvo koje ne potuje u potpunosti OEBS-ove principe i druge univerzalne principe;

Zakoni koji ne uivaju poverenje glavnih uesnika u izborima;

Zakonodavstvo koje je neodreeno, predmet razliitih tumaenja i u kojem nema dovoljnih garancija za potovanjegraanskih i politikih prava;

Zakoni ili administrativne regulative koja ne tite adekvatno osnovna ljudska prava;

Neuspena primena zakonodavstva na nestranaki, dosledan i transparentan nain; i

Regulative koje mogu naruiti duh zakona.

B. Prigovori i albe

Jo jedan vaan element zakonodavnog okvira je proces prigovora i albi, koji mora pruiti efektne

i blagovremene pravne lekove u sluaju krenja zakona. Sa prigovorima na izborni proces se mora

postupati pravino, transparentno, i u skladu sa odgovarajuim zakonskim procesom. Procedure i

rokove bi trebalo jasno naznaiti u Zakonu o izborima. Vremenski rokovi moraju biti dovoljno kratki

kako bi osigurali pravni lek koji ima smisla. Moraju postojati lako pristupane i adekvatne moguno-

sti za podnoenje prigovora.

Mora se uspostaviti pravo na albu izbornim telima i sudovima kako bi se omoguio jasan, razu-

mljiv, hijerarhijski albeni proces koji definie ulogu svih nivoa izbornih komisija i svih nivoa sudova.

Ovim e se izbei mogunost da osoba koja podnosi prigovor, podnese prigovor telu za koje smatra

da e mu biti najnaklonjenije, i moe da obezbedi da e svi prigovori biti tretirani dosledan nain.

Ako se od osoba koje podnose prigovor zahteva da ga prvo podnesu izbornim telima, zakon ipak

treba da obezbedi i pravo albe i pred sudovima drugoj i/ili treoj instanci. Posmatrai bi trebalo da

obrate panju na nezavisnost i nepristrasnost sudova. Odgovori na prigovore bi trebalo da se daju na

vreme, a sva sasluanja i presude bi trebalo da budu javni.


35/88


Pravni analitiar bi trebalo da prati prigovore registrovane za vreme kampanje i na koji nain su

reeni. Lista prigovora moe posluiti kao indikator pitanja koja zahtevaju vie EOM-ove panje.


Nejasan ili dvosmisleni proces podnoenja prigovora;

Sud koji nije nezavisan od izvrne vlasti;

Nedostatak odgovarajuih procesa u sudskoj proceduri;

Odlaganje presuda na prigovore do posle izbora;

Nedostatak transparentnosti u primeni albenih procesa; i

Neuspean pokuaj da se procesuiraju oni koji su prekrili zakon.

7.2 Izborna administracija

A. Sastav izborne administracije

IZBORNE KOMISIJE:Domaa izborna administracija, kao to je centralna izborna komisija ili neko drugo

ekvivalentno telo, obino je odgovorna za upravljanje izborima. Ponekad sudovi mogu nadgledati

izborni proces. Rad svakog tela koje je konstituisano da upravlja odreenim izborima bi trebalo da

bude kolegijalan, nestranaki, transparentan i nezavisan od vlasti i drugih politikih uticaja.

Nezavisnost centralne izborne komisije je poveana ukoliko se sastoji od uglednih i kvalifikovanih

pojedinaca i koji su predloeni na osnovu zahteva za proporcionalnou. Trebalo bi da bude spo-

sobna da primenjuje izborno zakonodavstvo i regulativu bez meanja, zastraivanja ili ometanja.

Upravno telo takoe moe biti sastavljeno od proporcionalnog broja predstavnika koje su predloile

politike partije. Proporcionalno prisustvo predstavnika partija moe posluiti kao kontrola mogu-

eg loeg upravljanja ili zloupotrebe poloaja, posebno ako partije imaju predstavnike na svim nivo-

ima izborne administracije. Ako predstavnici politikih partija ine izborne komisije, trebalo bi da im

bude zabranjeno da uestvuju u kampanji i trebalo bi da budu sposobni da deluju nezavisno, bez

straha od odmazde ili opoziva.

Ako je sudsko telo zadueno za upravljanje izborima, nezavisnost od izvrnih vlasti i politikih mo-

nika mora biti osigurana, ukljuujui i transparentne procedure. Lica imenovana u sudovima bi

morala biti imuna na uticaj onih koji se kandiduju za funkcije.

Centralno upravno telo moe biti stalno telo, ili bar moe imati stalni izvrni odbor. Ukoliko nijestalno telo, njegova nezavisnost bi trebalo da bude garantovana tako to e lanovima biti obezbe-

ena primanja i pravo da se vrate na svoja prethodna zaposlenja.

Kada su svi sastanci izborne administracije otvorenog tipa, transparentnost je u velikoj meri pove-

ana, i time doprinosi poverenju javnosti u sistem. Ukoliko nije tako, tela izborne administracije bi

trebalo da objave svoje odluke odmah nakon donoenja i da obezbede redovno i blagovremeno

obavetavanje medija.

Izborne administracije uivaju najvee poverenje javnosti onda kada su u prilici da rade na osnovu

konsenzusa ili kolegijalnosti. Svi sastanci bi trebalo da budu blagovremeno najavljeni, svi dokumenti


36/88


isporueni na vreme svim lanovima komisije kako bi bili razmotreni pre zasedanja. Trebalo bi da se

vode zapisnici svakog sastanka.

U sredini u kojoj nedostaje transparentnost, EOM, a posebno analitiar izbora, bi trebalo da prisu-

stvuju svim sastancima centralne izborne administracije, dok bi LTO trebalo da prisustvuju svim

sastancima regionalnih i lokalnih izbornih administracija. Domaim posmatraima bi takoe trebalo

da bude dozvoljeno da prisustvuju i prate sastanke izbornih komisija.

DRUGA TELA UKLJUENA U IZBORNU ADMINISTRACIJU: Pored izbornih komisija, od raznih vladinih ministar-

stava i regionalnih i lokalnih zvaninika moe biti zatraeno da izvravaju administrativne i logistike

operacije za pripremanje i odravanje izbora. Njihovo zaduenje moe biti pripremanje glasakih

spiskova i distribuiranje birakih listi, glasakih listia, glasakih kutija, glasakih kabina, zvaninih

peata i svog drugog potrebnog materijala, kao i odreivanje mesta za skladitenje, kao i briga o

distribuciji i bezbednosti.

Sva tela koja su ukljuena u pripremanje izbora bi trebalo da izvravaju svoje zadatke transparentno i

odgovorno. Posmatrai bi trebalo da budu upoznati sa ulogom ministarstava i lokalnih vlasti u orga-

nizovanju izbornog procesa i u kojoj meri oni doprinose efektivnoj administraciji izbora.


Izborne komisije koje ne uivaju veinsko poverenje uesnika u izborima;

Komisije koje su pod politikim pritiskom ili nisu dovoljno nezavisne od izvrne vlasti;

Komisije koje tee donoenju odluka glasanjem po politikoj liniji, a ne veinskim sporazumom;

Komisije koje ne odravaju javne sastanke ili ne daju dovoljno publiciteta svojim odlukama;

Sve potekoe koje mogu imati glavni uesnici u izborima pri zauzimanju mesta u komisiji;

Promene lanstva komisije u poslednjem trenutku ili neosnovan opoziv lanova; i

Nedostatak efektivne koordinacije izmeu izbornih komisija i regionalnihi lokalnih zvaninika odgovornih za podravanje izbora.

B. Sredstva

MATERIJALNA SREDSTVA: Kakve god da su posebne karakteristike odreenog nacionalnog sistema za

finansiranje razliitih izbornih procesa, izbornoj administraciji bi trebalo da budu obezbeena, na

transparentan nain, dovoljna sredstva iz dravnog ili optinskog budeta da bi obavljala svoju du-

nost. Nezavisnost izborne administracije moe biti poveana ukoliko ima sopstevni javni budet,

na utvrenim nivoima, vie nego u sluaju da joj sredstva budu dodeljena kroz ad hoc budetske

procedure.

Posmatrai bi trebalo da ustanove da li izborna administracija realno razume, i da li poseduje ade-

kvatna sredstva da zadovolji potrebe za efikasnim izbornim procesom. Ovo ukljuuje i sredstva za

naknade lanovima izborne komisije, dovoljan broj odgovarajuih birakih objekata, dovoljnu koli-

inu birake opreme (glasakih listia, sigurnih i adekvatnih glasakih kutija, adekvatnih glasakih

kabina), kao i odgovarajue komunikacijske i kompjuterske kapacitete.

LJUDSKI RESURSI: Da bi se izbori efektivno realizovali takoe su potrebni adekvatna ljudski resursi i

specijalizovano znanje. Posmatrai bi trebalo da ustanove da li je postavljen dovoljan broj izbornih


37/88


38/88


regionalna podrka ili obaveznu podrku partije ili nerazuman potreban broj imena na prijavama

za registraciju.

S obzirom na princip proporcionalnosti, partije ili kandidati ne bi trebalo da budu odbijeni za kandi-

dovanje na izborima osim iz najozbiljnih razloga. Trebalo bi da im se prui prilika da isprave sve teh-

nike nedostatke u svojim prijavama za registraciju; ne bi trebalo da budu diskvalifikovani ili da im

se odbije registracija iz tehnikih razloga. Partija ili kandidat mora imati pravo na sudsku albu zbog

odbijanja registracije neke partije ili kandidata, a albe moraju biti razmatrane u razumnom vremen-

skom periodu pre izbora.

S obzirom na to da je registracija kandidata i politikih partija kljuni deo svakog izbornog procesa

koji se direktno odraava na takmiarsku prirodu i kvalitet procesa, EOM bi trebalo da je nadgleda.

Ukoliko se neki deo ili ceo proces registracije kandidata zavri pre nego to EOM stigne u zemlju,

EOM bi ipak trebalo da oceni koliko je ovaj proces bio poten i efektivan kroz diskusije sa zvanini-

cima, predstavnicima partija i kandidatima, ukljuujui i kandidate kojima je odbijena registracija.


Zabrana, suspenzija ili brisanje iz registra partija ili kandidata;

Restriktivne ili diskriminativne prakse u odnosu na formiranje ili delovanje politikih partija ili graanskog drutva;

Selektivna primena zakona u odnosu na registraciju partija ili kandidata;

Zahtevi za prevelikim novanim depozitima, obaveznom regionalnom zastupljenouili preteranim brojem potpisa potrebnim za registraciju;

Preterani zahtevi u pogledu poznavanja jezika;

Diskvalifikacija kandidata zbog prethodnih krenja upravnih kodeksa ili administrativnih regulativa; Diskvalifikacija kandidata ili partija zbog tehnikih problema sa njihovim prijavama; i

Neprikladna zakanjenja ili administrativne prepreke za registraciju politikih partija.

D. Registracija biraa

OPTI KRITERIIJUMI ZA REGISTRACIJU: Svi graani zemlje moraju da imaju pravo glasa, s tim da imaju odre-

eni broj godina i da nisu od strane suda proglaeni poslovno nesposobnim. Registracija biraa treba

da obezbedi da svi graan

posmatranje izbora osce.pdf

Documents