Poslovno pravo – UGOVORI

Ugovor o

prodaji

Miroslav Mirković

1. UGOVOR O PRODAJI

1. 1. Pojam i osobine ugovora o prodaji. - Pod ugovorom o prodaji se podrazumeva takav ugovor u

privredi, na osnovu kojeg jedna stranka (prodavac) preuzima obavezu da toj ugovornoj strani (kupcu)

prenese pravo svojine na stvari i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu

i da preuzme stvar (robu). Prodavac nekog drugog prava,. obavezuje se da kupcu pribavi, prodato

pravo, a kada vršenje toga prava zahteva drzavmu stvari, odnosno da mu i preda tu stvar. Ovako je

odreĎen pojam ugovora o prodaju u članu 454. Zakona o obligacionim odnosima i ista pravila važe ne

samo za prodaju u graĎanskom, već i za prodaju u privrednom, odnosno trgovačkom pravu. Ranije je

pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima, a na bazi Opštih uzansi za promet robom

umesto termina "prodaja" korišćen termin "kupovina i prodaja robe" (koja potiče iz termina rimskog

prava "emptio-venditio").

1162 Uzansa broj 1.

MeĎutim oba ova termina, označaju isti pravni posao iz razloga što prodaja robe od strane prodavca

podrazumeva kupovinu od strane kupca i obrnuto. Dakle, nema prodaje robe bez kupovine robe. U

narodu, a i u ranijoj pravnoj regulativi, iz prodaje koja je podrazumevala i kupovinu, potekao je

zajednički termin "kupoprodaja" koji se kao takav u poslovnoj praksi i dalje koristi. Zakonodavac je

uzeo termin "ugovor o prodaji", koji u sebi konzumira i kupovinu, jer kao što smo istakli nema prodaje

bez kupovine.

Na osnovu napred iznetog, a i na bazi citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima, moglo bi se

zaključiti da ugovor o prodaji u privredi predstavlja pravni posao kojim se obavezuje prodavac da će

predati (isporučiti) kupcu oreĎenu robu u svojinu koju prodaje, a kojom kupac stiče pravo svojine uz

isplatu prodavcu odreĎene cene. Dakle, na osnovu ovog ugovora o prodaji razmenjuje se roba za novac

i po tome se isti ugovor razlikuje, od recimo drugog ugovora, kao na primer, ugovora o razmeni gde se

razmenjuje roba za robu.

Ugovor o prodaji kojim ugovorne strane preuzimaju na sebe odreĎene obaveze je dvostran, teretan i

komutativni pravni posao. Ugovor o prodaji u privredi ima i neke posebnosti koje ga krase, kao što su:

da se u ugovoru u privredi po pravilu, pojavljuju ugovorne strane koje su privredni subjekti

(preduzeća, društva i dr. ), kao i fizička lica koja imaju svojstvo trgovca. Dakle, privredni subjekti

profesionalno obavljaju privrednu delatnost i isti se pojavljuju kao ugovorne strane.

1. 2. Bitni i nebitni elementi ugovora o prodaji u privredi

1.2. 1. Bitni elementi ugovora o prodaji. - Pod bitnim elementima ugovora o prodaji u privredi,

smatraju se oni elementi koji su neophodni za postojanje i valjanost ovog ugovora. To su oni sastojci

ugovora bez kojih i nema ugovora o prodaji, a to su shodno članu 454. Zakona o obligacionim

odnosima - roba (stvar) i cena. TakoĎe i Opšte uzanse za promet robom predviĎaju-(uzansa broj 6.),

bitne sastojke ugovora o kupovini i prodaji, po prirodi posla: predmet i cenu, a pored bitnih sastojaka

po prirodi posla, postoje i bitni sastojci, po volji ugovornih strana, kao što su uslov, rok ili bilo koja

druga tačka ugovora od koje makar i jedna strana čini zavisnim zaključenjem ugovora.

1163 Uzansa broj 5. Opštih uzanski za promet robom.

Neki autori smatraju, da Opšte uzanse predviĎaju prema prirodi posla kao bitne elemente ovog

ugovora: predmet i cenu, a da Zakon o obligacionim odnosima zahteva samo kao bitan elemenat stvar,

kao predmet ugovora i predmet prodaje.

1164 Velimirović dr M ibid str 55

Smatramo da je i po Zakonu o obligacionim odnosima još u samoj definiciji ugovora o prodaji

naveden kao bitni elemenat ugovora o prodaji pored stvari i cena.

1165 Član 454. ovog Zakona.

To bliže znači, da nema ugovora o prodaji, pa time i ugovora o prodaji u privredi, bez jasno precizirana

oba ova elementa - stvari (robe) i cene, kao ekvivalenta za prodatu robu. MeĎutim, tačno je da ovi

elementi ne moraju da budu uvek u ugovoru o prodaji perfektuirani, odreĎeni, nego mogu da budu i

odredivi i zavise od buduće izvesne okolnosti koje će pouzdano i sigurno nastupiti.

Na osnovu napred istaknutog, smatramo da ugovor o prodaji mora imati oba ova bitna elementa

odreĎena ili odrediva (robu, odn. stvar, predmet i cenu) da bi isti proizvodio pravno dejstvo i to su

elementi koji su po prirodi stvari tako i normirani u uzansi broj 6. Opštih uzansa za promet robom.

MeĎutim, kao bitni elementi ugovora o prodaji u privredi mogu biti dodati, pored ova dva elementa i

još neki elementi koji su po volji stranaka, a shodno uzansi br. 5. Opštih uzansi za promet robom, kao

što su: rok izvršenja, uslovi izvršenja, ambalaža ili bilo koja druga tačka ugovora kod koje makar i

jedna ugovorna strana čini zavisnim zaključenje ugovora. Onda i takav elemenat postaje bitnim

elementom ugovora o prodaji u privredi.

1. 2. 2. Nebitni elementi ugovora o prodaji u privredi. - Sama reč"nebitni elementi"- označava da su

to sastojci ugovora o prodaji u privredi koji su nebitni i bez kojih može postojati ugovor o prodaji u

privredi. Dakle, ugovor je pravno valjan i bez ovih elemenata. Kao nebitni elementi ugovora o prodaji

u privredi, smatraju se mnoge klauzule koje bi se, na primer, odnosile na kvalitet robe, mesto, vreme i

način isporuke robe, mesto i način plaćanja kupovne cene, na kvalitet isporuke, ugovornu kaznu,

jemstvo, prevoz robe, osiguranje robe, skladištenje robe, ambalažu i dr.

Bitni i nebitni elementi ugovora, zajedno čine sadržinu ugovora o prodaji u privredi. I nebitni elementi

ugovora, postaju bitnim elementima ugovora kad na njima insistira jedna od ugovornih strana da bi

zaključila odreĎeni ugovor o prodaji.

Neki autori, uključuju u bitne elemente(bitne sastojke) kupoprodajnog ugovora i stranke-ugovorne

strane, a drugi autori - u elemente ugovora unose i ugovorne strane kod kupoprodajnih ugovora-

prodavca i kupca.

1166 Ristić dr Lj. , ibid, str. 403.

1167 Antonijević dr Z. , ibid, str. 269.

Smatramo, da su prodavac i kupac svakako neophodni za zaključenje ugovora o prodaji. Može se reći,

uostalom kao i kod svih ugovora, da su ugovorne strane neophodni elementi da bi jedan ugovor mogao

da nastane. Uostalom, ugovorne strane moraju da postoje i izraze svoju volju, sa usaglašenim

interesima o elementima ugovora, da bi došlo do njegovog zaključenja. Tako i kod ugovora o prodaji u

privredi, ugovorne strane-prodavac i kupac, izražavaju svoje volje u pogledu bitnih elemenata robe i

cene i kad o tome postignu punu saglasnost (koordinaciju volja), ugovor se smatra i zaključenim.

Dakle, svakako su , bitni, neophodni elementi, ugovora o prodaji u privredi ugovorne strane-prodavac i

kupac, roba - kao predmet ugovora i kupovna cena. Tu još mogu da se uključe i neke druge nebitne ;

klauzule i elementi, ukoliko strane ugovornice postignu neophodnu saglasnost. Tada i ne bitni

elementi, ugovora postaju bitnim elementima. Inače, nebitni elementi, po svojoj prirodi, ne moraju

uvek da budu uneti u ugovor i da ugovor o prodaji u privredi bude punovažan. Tada bi se eventualni

sporovi, koji bi proistekli iz takvog ugovora o prodaji, rasparvili od strane suda ili arbitraže i tada bi

bili zauzeti stavovi na bazi odredaba zakona, trgovinskih pravila struke, uzansi i sl. kako da se

odreĎena ugovorna strana ponaša ili bi trebala da se ponaša pri izvršenju ugovora.

1.3. Dejstvo ugovora o prodaji. - Ugovor o prodaji u privredi ima obligaciono pravno dejstvo jer istim

nastaju prava i obaveze ugovornih strana. Iz ugovora o prodaji u privredi nastaje obaveza prodavca da

izvrši isporuku robe i kupca da plati ugovorenu cenu. U trenutku zaključivanja ugovora o prodaji,

kupac po pravilu, ne postaje odmah vlasnikom robe, pa i u tom momentu on ne stiče ovlašćenja koja

proističu iz prava svojine. On tada postaje samo poverilac, da traži od prodavca da mu preda stvar

odnosno robu u svojini. Dakle, to pravo svojine ili pravo raspolaganja po pravilu se prenosi sa

prodavca na kupca, tek u momentu isporuke ili realne predaje stvari. Tu i kod nas postoje odreĎeni

izuzeci, pa se kod nekih ugovora o prodaji u privredi smatra da je na simbolički način, putem prenosa

odreĎenih isprava, kao hartija od vrednosti, sa prostom predajom - na simboličan izvršena i predaja

stvari, mada je samo izvršena predaja isprava o robi.

1168 Takav je slučaj sa prenosom skladišnice i teretnice sa prodavca na kupca, gde se smatra da je sa

faktom dobijanjem u ruke ovih isprava, kupac postao vlasnikom robe, pa da po osnovu ovih isprava on

može sa robom raspolagati, koristiti je, dalje prodavati, otuĎivati i prodavati, putem prenosa

skladišnice (sa oba njena elementa - priznanice i založnice) ili putem teretnice-da imalac teretnice,

novi kupac koji je istu dobio od prodavca, može da kao vlasnik robe, preuzme robu iz teretnice u

momentu pristizanja broda u luci destinacije. Čak je on može i pre toga dalje prodavati putem ovakve

teretnice i sa prenosom iste na novog kupca izvršiti prenos vlasništva na robi koja je označena u

teretnici (konosmanu). Putem skladišnice i njenog dela varanta ili založnice, može se roba i zalagati po

posebnom ugovoru o zalozi, u cilju dobijanja odreĎenih kredita i sl.

U italijanskom i francuskom pravu, ugovor o prodaji automatski, ima stvarno pravno dejstvo i kod njih

prodavac prenosi svoj inu na kupca u trenutku potpisivanja ugovora, odnosno njegovog zaključenja.

Pitanje momenta prenosa svojine sa prodavca na kupca, ima veliki pravni značaj iz razloga prelasfa

rizika, slučajne propasti ili oštećenja stvari.

1. 4. Značaj ugovora o prodaji u privredi. - Ugovor o prodaji u privredi, kao osnovni, najčešći i

najvažniji ugovor ima veliki privredno-pravni značaj. On predstavlja vrlo značajan institut razmene

roba za novac. Istim ugovorom, prodavac i kupac ostvaruju svoje ekonomske ciljeve. Pored njega,

zaključuje se i čitav niz drugih ugovora u privredi koji se odnose na ugovore o uslugama, jer se često

uz promet robe sa prodavca na kupca, zahteva i zaključenje niza drugih ugovora, kao što su na primer,

ugovor o otpremi, ugovor o skladištenju, ugovori o prevozu, ugovor o zastupanju, ugovor o kontroli i

dr.

1.5. Izvori prava o ugovoru o prodaji u privredi. - Ugovor o prodaji regulisan je nizom izvora prava,

zavisno od toga da li se radi o domaćoj ili meĎunarodnoj prodaji. MeĎutim, potrebno je istaći da su i

meĎunarodni izvori prava koji se odnose na ugovor o prodaji posebno značajni i za ugovore o prodaji

u domaćem pravu.

1.5.1. Nacionalni izvori prava, za ugovor o prodaji. - Najznačajniji domaći izvor prava za ugovor o

prodaji jeste Zakon o obligacionim odnosima, a posebno njegove odredbe kojima se isti ugovor

reguliše, kao i Zakon o društvenom kapitalu, kao i veći broj podzakonskih akata koja se odnose na

standardizaciju i kvalitet proizvoda.

1169 Članovi 454-551. ovog Zakona. Pored navedenog Zakona, potrebno je istaći i Zakon o

spoljnotrgovinskom poslovanju, Sl. list SRJ, br. 46/92;16/93;28/96. i 29/97.

1170 Sl. list FNRJ, br. 46/90

Od domaćih izvora prava za ugovor o privredi, značajne su i Opšte uzanse za promet robom iz 1954.

godine, kao i Posebne uzanse za trgovinu krompirom, Posebne uzanse za trgovinu pasuljem, Posebne

uzanse za trgovine pirinčom, Posebne uzanse za trgovinu pririnčanom arpom, Posebne uzanse za

trgovinu povrćem, Posebne uzanse za trgovinu žitaricama, Posebne uzanse o prometu robom na malo,

kao i poslovni običaji.

1171 Sl. list FNRJ, br. 25/60.

1172 Sl. list FNRJ, br. 25/60

1173 Sve ove uzanse su objavljene u Službenom listu FNRJ i Dodatku Službenog lista FNRJ, br.

25/60.

1174 Iste su objavljene u Službenom listu FNRJ i Dodatku SI. lista FNRJ, br. 29/60.

1175 Službeni list SFRJ, br. 12/78.

1. 5. 2. Međunarodni izvori prava. - Na meĎunarodnom planu, posebno je značajna aktivnost

Evropske ekonomske komisije UN, MeĎunarodne trgovinske komore i Komisije UN za meĎunarodno

trgovačko pravo (UNCITRAL) koje su izvršile značajnu unifikaciju instituta meĎunarodne prodaje.

Tako na primer, Evropska ekonomska komisija donela je niz tipskih ugovora i opštih uslova za koje

važi dobrovoljnost primene, kao što su: tipski ugovori za oblast prodaje žitarica, Opšti uslovi za

prodaju suvog i sušenog voća, Opšti uslovi za prodaju svežeg voća i povrća uključujući i južno voće,

Opšti uslovi za prodaju u uvozu i izvozu trajnih potrošnih dobara i industrijske robe serijske

proizvodnje, Opšti uslovi za nabavku i montažu investicione opreme i dr.

1176 Svi ovi Opšti uslovi i tipski ugovori prezentirani su u original u i prevodu -Goldštajn dr. A. ,

MeĎunarodno trgovačko pravo, Zagreb, 1970.

MeĎunarodna trgovinska komora u Parizu donela je "Incoterms" 1936. godine, a izmene su učinjene

1953, 1967, 1976, 1980. i 1990. godine. Isti predstavlja skup pravila za tumačenje glavnih termina koji

se upotrebljavaju u spoljnotrgovinskim ugovorima, radi neobaveznog korišćenja od strane poslovnih

ljudi koji će kod zaključenja meĎunrodnih ugovora u privredi njima se koristiti. To je skup pravila

kojima se tumači niz klauzula i termina koji se upotrebljavaju u meĎunarodnim spoljnotrgovinskim

ugovorima.

1177 Izdanje Privredne komore Jugoslavije i Jugoslovenskog nacionalnog odbora MeĎunarodne

trgovinske komore 1980. i 1990. godine

Na teritorij i SAD , primenjuju se posebna pravila za tumačenje trgovinskih termina i transportnih

klauzula pod nazivom "Revidirane spoljnotrgovinske definicije SAD" iz 1941. godine.

1178 Filipović R., MeĎunarodna poslovna pravila i običaji, Beogrd, 1972. , str. 64.

Spoljnotrgovinske devinicije SAD razlikuju se od pravila "Incoterms" što znači da i na meĎunarodnom

planu nije postignuta potpuna unificiranost pojedinih termina i klauzula koji se koriste u trgovini i

prodaji roba.

Potrebno je istaći, da je na meĎunarodnom planu, unifikacija prava u vezi sa meĎunarodnom prodajom

robe, imala posebne rezultate donošenjem dve značajne konvencije u Hagu 1964. godine:

Jednoobraznog zakona o meĎunrodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari i Jednoobraznog zakona o

zaključivanju ugovora o meĎunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari. Iste konvencije su stupile na

snagu 1972. godine.

Putem UNCITRALA donete su tri konvencije:Konvencija UN o zastarelosti u oblasti meĎunarodne

prodaje (1974. ), Konvencija UN o meĎunarodnoj prodaji robe - "Bečka konvencija" (1980. ) i

Konvencija o predstavljanju u meĎunarodnoj prodaji robe (1983. ).

1179 Vilus dr. J. Komentar Konvencije UN o meĎunarodnoj prodaji robe, Zagreb, 1981;Vasiljević dr.

M. ibid, str. 330.

Od sve tri ove konvencija najznačajnija je Konvencija UN o ugovorima o me- Ďunarodnoj prodaji robe

koju je naša zemlja ratifikovala 1988. godine i koja bi trebala da zameni napred navedena dva

Jednoobrazna zakona.

Pored napred navedenih izvora prava, kod ugovora o prodaji robe potrebno je istaći i trgovinske

običaje kao i trgovinsku praksu meĎu ugovornim stranama.

2. Predmet ugovora o prodaji u privredi. - Predmet ugovora o prodaji u privredi predtavlja roba tj.

telesne pokretne stvari koje su namenjene za tržište. U privredno-pravnim ugovorima više se koristi

termin "roba" kao predmet ugovora, nego termin "stvar" koji se više koristi u graĎanskom pravu i na

taj način se izbegava mešanje ugovora o prodaji u privredi sa ugovorom o prodaji u graĎanskom pravu.

Ima autora koji su mišljenja, daje pojam robe, u privrednom pravu kod ugovora o prodaji, uži od

pojma stvari, jer se pod pojmom robe u komercijalnom smislu, podrazumevaju telesne pokretne stvari i

hartije od vrednosti koje su namenjene prometu čiji je promet moguć i dozvoljen - član 458. Zakona o

obligacionim odnosima.

1180 Velimirović dr. M. , ibid, str. 61.

Smatra se da je pojam robe kod ugovora o prodaji uži jer ne obuhvata i nepokretnosti koje bi se u

privrednom pravu mogle tretirati kao roba, kao na primer poslovne prostorije i stanovi za prodaju na

tržištu.

Da bi roba bila predmet ugovora u prodaji, ista treba da bude u slobodnom prometu. MeĎutim, vrlo

često u privredama niza država, može doći do ograničenja prometa roba, kako prema objektima, a

takoĎe i subjektima prometa. Ograničenja prometa roba koja se odnose na objekat, pre svega se odnose

na robe, kao što su: predmeti naoružanja i vojne opreme, otrovi, droge i sl. Roba, da bi bila predmet

ugovora o prodaji u privredi, mora da ispuni uslov u komercijalnom smislu reči, da zadovolji potrebe

čovekove, da ima upotrebnu vrednost i vrednost i da ista može biti predmet prometa. Tako se ne bi

mogle smatrati robom, u smislu privrednog prava, one stvari koje su van komercijalnog prometa (rex

extra commercium - kao što su spomenici, skulpture izložene u gradu i dr. ).

Predmet ugovora o prodaji u privredi jeste konkretna i postojeća roba koja je sa svojim

karakteristikama u momentu zaključenja ugovora potpuno odreĎena, ali to može da bude i roba koja je

odrediva, tj. buduća izvesna roba (stvari koje će se proizvesti sa sigurnošću, a sa kojima prodavac ne

raspolaže u momentu zaključenja ugovora - član 458. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima). U

ugovorma o prodaji u privredi, predmet ugovora mogu da budu brodovi i vazduhoplovi koji se kod

niza država smatraju nepokretnostima, ali se i takve nepokretnosti mogu pojaviti kao predmet ugovora

o prodaji u privredi. Konvencija o medunarodnoj prodaji robe1181 ne smatra brodove i vazduhoplove

robom, pa se za njihov promet vezuje pravni režim nacionalnog, autonomnog zakonodavstva.

1181 Član 2. ove Konvencije.

-Vrste stvari, odn. robe kod ugovora o prodaji. - Predmet ugovora o prodaji u privredi mogu da budu

stvari koje su odreĎene po rodu (generične stvari i individualno odreĎene stvari). Individualno

odreĎene stvari su nezamenljive stvari i u slučaju propasti ili oštećenja takvih stvari, prestaje

prodavčeva obaveza u vezi sa isporukom i kupac u tom slučaju može da zahtva naknadu štete koju je

pretrpeo. MeĎutim, kada se radi o stvarima odreĎenim po rodu tj. zamenljivim stvarima, generičnim,

onda se može isporučiti neka druga stvar iste vrste i kvaliteta jer se za prodavca isporuka robe ne gasi,

već je prodavac u obavezi, umesto propale ili oštećne robe, isporučiti drugu ispravnu robu iste vrste,

količine i kvaliteta. Kod individualno odreĎenih stvari, kao što smo izneli, prodavac u slučaju njene

propasti ne može da isporuči drugu robu, već će snositi posledice u vidu naknade štete, ako je došlo do

propasti stvari njegovom krivicom.

2. 1. Količina i kvalitet robe kod ugovora o prodaji u privredi.

2.1. 1. Količina robe. - Količina robe predstavlja masu robe koju je prodavac u obavezi da isporuči

kupcu. Ona mora biti predviĎena ugovorom o prodaji u privredi, tako se ugovorom može fiksno

odrediti broj komada odreĎene robe, težina, dimenzija, zapremina sa oznakom jedinice mere (na

primer, kilogram, tona, metar, litar itd. ). Kada količina robe nije fiksno odreĎena u ugovoru, ona treba

da bude odrediva. Tako na primer, uzansa broj 120. u Opštim uzansama za promet robe, predviĎa

mogućnost da se prodavac i kupac sporazumeju o količini koja može da bude odrediva terminima "od.

..do ..." ili "najmanje. ..najviše. .." i tada isporučena količina može odgovarati bilo kojem iznosu, u

odgovarajućim granicama. Tada, prodavac ima pravo da isporuči bilo koju količinu robe u datim

granicama i to bilo u minimalnom ili maksimalnom iznosu. Kada je količina robe u ugovoru označena

sa terminom "circa", "oko", "od prilike", dopušteno je odstupanje od najviše 2% do 5% iznad ili ispod

ugovorene količine robe.

1182 Uzansa broj 121.

Izraz u ugovoru "vagon", koji je korišćen bez bližeg označenja, znači, da težina isporučene robe treba

da iznosi 10. 000 kgr bruto (100 metarskih centi bruto), a izraz "cisterna" bez bližeg označavanja,

podrazumeva da težina isporučene robe iznosi 10. 000 litara neto.

1183 Uzansa broj 118.

Klauzula u ugovoru o prodaji robe u privredi "en bloc", podrazumeva da je ugovorena prodaja ukupne

robe koja se, na primer, nalazi u magacinu.

UtvrĎivanje količine robe pri ispunjenju ugovora o prodaji, tj. pri isporuci robe, može biti na više

načina: vaganjem, merenjem ili prebrojavanjem i ista se ugovorom predviĎa, zavisno o vrsti robe o

kojoj se radi. Troškove vaganja, merenja kao i prebrojavanja, snosi prodavac. Količina robe koja se

vaga, uzima se "bruto za neto", količina robe koja se meri, uzima se po prostornim jedinicama sa

šupljinama.

2. 1. 2. Mesto i vreme utvrđivanja količine. - Količina isporučene robe utvrĎuje se u mestu i u vreme

kada je prodavac dužan da izvrši isporuku, sem ako nije što propisima drukčije odreĎeno. Kad to nije

moguće da se učin, na izneti način, kupac mora bez odlaganja utvrditi količinu čim je to moguće. Kad

prodavac i kupac ili njegov predstavnik imaju sedište, odnosno prebivalište u istom mestu, a isporuka

robe ima se izvršiti u tom mestu, u skladištu prodavca, tada prodavac mora pozvati kupca ili njegovog

predstavnika da prisustvuje utvrĎivanju količine. U slučaju, da prodavac ne pozove kupca, odnosno

njegovog predstavnika da prisustvuje utvrĎivanju količine robe, tada se predpostavlja da je isporučena

ona količina robe koju je utvrdio kupac u svojem skladištu. U slučaju da se isporuka robe ima izvršiti u

mestu otpreme, a kupac nije prisustvovao isporuci, predpostavlja se da je isporučena ona količina robe

koju je utvrdio prodavac sa vozarom ili špediterom u utovarnoj stanici ili na pristaništu, u mestu

prodavca. Kad se isporuka robe ima izvršiti u mestu otpreme, a prodavac je bio obavezan da pozove

kupca (ili njegovog predstavnika) da prisustvuje utvrĎivanju iste, ali ga nije pozvao, tada se

predpostavlja da je isporučena ona količina robe koju je utvrdio kupac sa vozarom ili špediterom na

istovarnoj stanici, u luci iskrcaja ili na pristaništu kupca.

Kada se isporuka robe ima izvršiti u mestu destinacije (opredeljenja), a prodavac nije prisustvovao

isporuci, pretpostavlja se da je isporučena ona količina robe koju je utvrdio kupac sa vozarom ili

špediterom na istovarnoj stanici u luci iskrcaja ili na pristaništu kupca.

U slučaju da je roba upućena kupcu na adresu javnog skladišta, merodavna je količina koju je javno

skladište utvrdilo prilikom skladištenja.

Količina robe je bitan elemenat predmeta ugovora o prodaji u privredi i ona je posebno značajna i pri

samom momentu zaključenja ugovora, ali i pri ispunjenju, odnosno izvršenju istog ugovora. U tom

smislu, posebno su značajne Opšte uzanse za promet robom koje na detaljan način regulišu pitanje

količine robe kod zaključenja ovog ugovora, ali takoĎe i kod ispunjenja, odnosno izvršenja ugovora o

prodaji. S tim u vezi, posebno su aktuelni i načini utvrĎivanja količine robe pri njenoj isporuci, kao i

prigovori od strane kupca, kao i prodavca na isporučenu robu.

2. 1.3. Kvalitet robe. - Pod pojmom kvaliteta robe, podrazumeva se njena kakvoća koja u sebi

podrazumeva skup mnogih svojstava o robi, kao što su: hemijska, tehnička, fizička, estetska i druga

svojstva. Kvalitet se odreĎuje ugovorom o prodaji u privredi i to se postiže opisivanjem svojstava robe.

Nekada se kod ugovora o prodaji u privredi, umesto opisivanja tehničkih svojstava robe, koriste

prospekti, katalozi, tehnička dokumentacija koja se često overava i čini sastavni deo ugovora o prodaji

u privredi. Kod nekih roba i kod njenog odreĎivanja kvaliteta, pored trgovačkog naziva robe navode se

i marka proizvoda, kao na primer: automobil marke "Yugo", godina proizvodnje, tip, karakteristike

motora i dr. To kod drugih roba može da bude i korišćeni trgovački naziv robe, na primer, kafa "mi-

nas", kafa "santos", "crmničko vino", uz dodatak preciznije oznake "ekstra kvalitet", "prima kvalitet" i

dr.

Roba koja je predmet ugovora mora da ima u ugovoru označen kvalitet i to se smatra bitnim

elementom ugovora. Neki autori, smatraju da odreĎivanje kvaliteta robe nije bitni elemenat ugovora o

prodaji, ali je njegov značaj tako veliki da se odmah svrstava zajedno sa bitnim elementima ugovora.

1184 Velimirović dr M. , ibid , str. 64.

Smatramo da kvalitet robe predstavlja bitan elemenat ugovora, jer nije svejedno da li je ugovorena

"takva-kakva", "tale quale", "telle quelle", što znači, robu isporučiti "takva-kakva je" ili "roba-ekstra

kvaliteta" koja podrazumeva poseban ekstra, izvanredan kvalitet.

Kupac je u obavezi da po prijemu isporuke, bez odlaganja utvrdi kvalitet robe, čim je to prema

redovnom toku stvari moguće. Do odlaganja utvrĎivanja kvaliteta može doći iz razloga što kupac nije

od prodavca dobio isprave koje su za tu svrhu potrebne, s tim što je u obavezi da opomene prodavca da

mu takve isprave dostavi. MeĎutim, kad se radi o robi koja je lako kvarljiva ili u kvaru, kupac je dužan

da utvrĎuje kvalitet odmah i bez obzira što mu prodavac nije dostavio isprave koje su mu za tu svrhu

potrebne. Troškove utvrĎivanja kvaliteta snosi kupac, ali kupac ima pravo da zahteva od prodavca da

mu naknadi troškove koji su bili potrebni da se utvrde one mane na robi, za koje odgovara prodavac. O

slučaju da se kvalitet utvrĎuje u skladištu prodavca, skodno uzansi 139. Opštih uzansi za promet

robom, prodavac mora staviti kupcu na raspolaganje bez prava na nadoknadu radnu snagu i sredstva

koja su potrebna, u cilju utvrĎivanja kvaliteta.

2. 1. 4. Kvalitet robe prema uzroku (mustri). - U slučaju da su prodavac i kupac zaključili ugovor

prema odreĎenom uzroku (mustri) i ugovorom predvideli da je prodavac u obavezi da obezbedi

kvalitet robe saobrazan uzorku, onda je i obaveza prodavca da isporuči robu koja u svemu mora

odgovarati uzroku. Odstupanja od uzorka, dopuštena su samo kada je to predviĎeno ugovorom,

posebnim uzansama ili trgovinskim običajima. Smatra se da je autentičan uzorak koji je zapečaćen i na

kome je etiketa potpisana od strane ugovornih strana ili uzorak koji je jedna strana, pod svojim

pečatom predala drugoj strani, ili uzrok koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom. O

slučaju da ima više uzoraka, onda je merodavan onaj koji su ugovorne strane kao takav odredile.

2. 1. 5. Kvalitet robe prema standardu. - Kada je ugovoreno da se kvalitet robe, utvrĎuje prema

standardu, podrazumeva se standard koji važi u mestu prodavca. Standard je vrlo često propis koji na

opšti način odreĎuje osobine ugovorene robe. U našoj zemlji, standarde odreĎuje Jugoslovenski zavod

za standardizaciju i oni se objavljuju u Službenom listu SRJ. Jugoslovenski standardi nose oznaku JUS

(jugoslovenski univerzalni standard) i posebnu oznaku prema klasifikaciji. Ovakvim standardima se

obezbeĎuje jedinstvenost i tipizacija robe, kao i uprošćavanje postupka prilikom njenog prometa.

Standardima se utvrĎuju sledeći elementi: oblik, dimenzija, kvalitet, namena i sl. Standard odreĎuje

samo minimum svojstava koje roba treba da poseduje, tako da ista može da bude i boljeg kvaliteta. U

prometu roba na jugoslovenskom tržištu, strane ugovornice kod ugovora u privredi o prodaji robe,

dužne su da se pridržavaju propisanih standarda, jer ako se ne pridržavaju istih, odgovaraće za

prekršaje.

Pored domaćih standarda, postoje i meĎunarodni standardi koji posebno utvrĎuju kvalitet robe. Ovakvi

meĎunarodni standardi za kvalitet robe posebno su značajni kod meĎunarodne kupoprodaje. Poznati su

univerzalni meĎunarodni standardi za kvalitet ISO - 9000, 9001, 9002 itd.

2. 1. 6. Kvalitet robe, sa pozivom na određene izraze. - Ovakav kvalitet se najčešće utvrĎuje prema

pozivima na odreĎene termine koji se često koriste u trgovačkoj praksi i koji, u skladu sa Opštim

uzansama za promet robe, trgovinskoj praksi i običajima, predstavljaju odreĎene kvalitete koji se

prilikom ispunjenja ugovora, obzirom da su se strane ugovornice kod ugovora o prodaji na njega

pozvale ima ispuniti. Tako na primer, izraz "uobičajeni kvalitet" podrazumeva da isporučena roba

mora odgovarati svojstvima koja se u mestu prodavca redovno traže u prometu takvom robom.

1185 Uzansa br. 143. Opštih uzansi za promet robom.

Izrazom "takva-kakva", "tale-quale", "telle-quelle", označava se roba koja se ima isporučiti sa

odreĎenog prostora, stovarišta, odreĎene berbe roda, ali bez prebiranja i izdvajanja robe boljeg

kvaliteta. U vezi sa ovim standardom, potrebno je istaći da prodavac ne odgovara za kvalitet robe, sem

ako se ne radi o obmani.

Termin "viĎeno-odobreno", označava da je kupac pri zaključivanju ugovora pregledao robu i složio se

sa njenim kvalitetom. Tu takoĎe, prodavac ne odgovara za kvalitet, sem ako se ne radi o njegovoj

obmani.

OdreĎivanje kvaliteta, kad isti ugovorom nije odreĎen, a prodavcu je pri zaključivanju ugovora bila

poznata ili mu je morala biti poznata svrha za koju je roba namenjena, tada prodavac mora da isporuči

robu takvog kvaliteta koji će da odgovara svrsi. Kad kvalitet robe nije odreĎen ugovorom, a svrha

prodavcu nije poznata zbog koje se roba pribavlja, ali mu je takva svrha morala biti poznata, onda

kvalitet robe ne može biti ispod srednjeg kvaliteta.

2. 1. 7. Kvalitet prema specifikaciji. - U slučaju da je ugovorom odreĎen kvalitet robe prema

specifikaciji, tada roba mora u svemu odgovarati svojstvima navedenim u specifikaciji. Pod

specifikacijom se podrazumeva svaka odredba ugovora kojim se bliže odreĎuju svojstva i asortiman

robe. U slučaju da su u specifikaciji označena samo neka svojstva, ili su dati samo neki opisi robe,

onda ostala svojstva moraju odgovarati kvalitetu koji je uobičajen u prometu takvim robama ili biti u

skladu sa svojstvima i opisima iz specifikacije.

Pitanje kvaliteta je posebno značajno kod ugovora o prodaji u privredi i njegova saobraznost sa

ugovorom se utvje naročito kod isporuke robe, odnosno pri ispunjenju ugovora. Kvalitet se utvrĎuje na

više načina: stručnim pregledom, uporeĎivanjem sa uzorkom, hemijskom analizom, fizičkim

merenjem, vaĎenjem uzorka i sl. Pošto se radi o vrlo stručnim metodama, utvrĎivanje kvaliteta se vrlo

često, od strane ugovornih strana ili samo jedne ugovorne strane, naročito kupca, poverava posebnoj

stručnoj organizaciji koja se tim poslovima bavi. Tada kupac zaključuje posebni ugovor, sa nekom

stručnom organizacijom da bi se utvrdio kvalitet odreĎene robe. To se može poveriti i

specijalizovanim institutima, stručnim laboratorijama, jer se za odreĎene, posebno hemijske robe,

moraju izvršiti stručne analize i ekspertize.

3. Cena robe. - Cena robe predstavlja bitni element ugovora o prodaji u privredi. Ona je ekvivalent

vrednosti za kupljenu robu koju plaća kupac prodavcu. Kako ugovor o prodaji podrazumeva jednaka

davanja ugovornih strana, to podrazumeva da kupac za pribavljenu robu, po osnovu ugovora o prodaji,

plati ekvivalentnu njenu cenu prodavcu. To je, dakle, transakcijska cena izmeĎu prodavca i kupca, koja

je izmeĎu njih dogovorena.

Cena robe je, po pravilu, odreĎena u ugovoru, ali može biti i odrediva, tj. da zavisi od izvesne buduće

okolnosti koja će nastupiti. Tako se kod ugovora o prodaji u privredi, vrlo često zaključuju i takvi

ugovori o prodaji gde cena robe nije odreĎena ali je odrediva, kao na primer, cena za odreĎenu robu

koja se odreĎenog dana postigne na kotaciji - na odreĎenoj berzi ili cena robe pri prodaji odreĎenog

poslovnog prostora koji je u izgradnji može da zavisi i po pravilu zavisi, od klizne skale koja

podrazumeva kretanje cena na tržištu u odreĎenim vremenskim intervalima, posebno cena radne snage

i materijala pri izgradnji poslovnog prostora i dr.

Cena kod odreĎenih ugovora može da bude i tekuća i pod njom se podrazumeva cena koja je utvrĎena

službenom evidencijom za odreĎenu vrstu robe. Ista se zvanično evidentira na tržištu u mestu

prodavca. Tu se smatra merodavnom ona tekuća cena koja je evidentirana na dan kada je trebala da

bude isporučena roba.

1186 Član 464. Zakona o obligacionim odnosima.

Pod trţišnom cenom, podrazu,eva se cena postoji odreĎenog dana na konkretnom tržištu, bilo da se

ona evidentira ili ne evidentira.

Ugovorom može biti predviĎeno da cenu robe odredi neko treće lice kao nepristrasni arbitar, neka

agencija, veštak i sl. U tom slučaju, treće lice pri odreĎivanju cene robe iz

ugovora o prodaji, treba da postupa savesno i pošteno. On formira cenu na bazi slobodne procene ali i

na osnovu cena koje se kreću na tržištu, evidentiranih cena, berzanskih cena i sl. Dakle, treće lice mora

da postupa u ovom slučaju sa stručnom pažnjom. Kada treće lice ne može da utvrdi cenu ili ne učini iz

nekih razloga da utvrdi cenu, smatra se da je ugovorena razumna cena, sem ako stranke ne raskinu

ugovor o prodaji.

1187 Član 465. Zakona o obligacionim odnosima.

Berzanska cena, podrazumeva onu cenu koja se utvrĎuje na odreĎenoj berzi i za odreĎeni dan, a koja

se objavljuje u posebnoj listi berze.

Fabrička cena, podrazumeva cenu odreĎenog prozvoda prema kalkulaciji proizvodača koji je takav

proizvod stavio u promet. Ista se najčešće obračunava, prema ceni utrošenog materijala, troškova

proizvodnje, ceni radne snage, transportnih troškova i dr. Ovakve cene su promenljive i one se

najčešće ugovaraju kada je predmet ugovora o prodaji u privredi isporuka odreĎene investicione

opreme od strane proizvodača.

Cena robe može da bude propisana i od strane nadleţnog organa i tada ugovorne strane ne mogu

menjati cenu. Ukoliko je u ugovoru odreĎena neka druga cena, kupac po istom ugovoru prodavcu

duguje samo iznos propisane cene. Kupac ima pravo u slučaju da je platio višu cenu, da zahteva da mu

bude vraćena razlika izmeĎu ugovorene i propisane cene.

1188 Član 463. Zakona o obligacionim odnosima.

Cena se u ugovoru koja je predviĎena od strane prodavca i kupca može izuzetno menjati i u slučaju

promenjenih okolnosti. Kao što je poznato, u slučaju da doĎe do promenjenih okolnosti koje otežavaju

ispunjavanje ugovornih obaveza ili ugovorne obaveze jedne strane, pa se iz istih ne može postići svrha

ugovora, ugovor se čak može i raskinuti, tj. bilo bi nepravično održavati ga na snazi. Tu se, kada je reč

o ceni i promenjenim okolnostima, ne može podrazumevati normalan ili uobičajeni porast ili pad cena,

već se podrazumevaju stalni i kontinuirani inflatorni skokovi cena koje mogu često da se menjaju iz

dana u dan. U takvim slučajevima, ugovorne strane mogu da traže raskid ugovora ili da se cena

pravično izmeni.

Cena obuhvata neto težinu robe, bez kasa skonta ili rabata, pod kojima se podrazumevaju popusti koje

prodavac daje kupcu. Ukoliko ovakvi popusti nisu ugovorom predviĎeni, oni se ne priznaju. Ovi

popusti predstavljaju procentualno sniženje cene koje prodavac daje kupcu, u vidu stimulacije, što

kupac plaća odmah robu. Kasa skonto ili rabat najčešće se u ugovoru odreĎuju u odreĎenom procentu

(2%, 4%, 5% itd. ). Ovakav novčani iznos sniženja, prodavac odbija od kupovne cene robe.

Kupac je u obavezi da plati cenu robe samo za neto težinu, pa se u cenu robe ne obračunava cena za

ambalažu, sem ako se ne radi o nekoj posebno vrednoj ambalaži koja nije uobičajena u trgovini, a

kupac je insistirao da roba bude upakovana u takvoj ambalaži.

Obračun cene, vrši se fakturom ili računom koja predstavlja ispravu koju ispostavlja prodavac i

predaje kupcu za isporučenu robu. Na osnovu ovakve fakture, kupac isplaćuje kupovnu cenu. Faktura

sadrži potrebne podatke za plaćanje kupovne cene i ista kupcu služi kao dokaz o izvršenom plaćanju

kupovne cene. Ona služi i kao dokaz kupcu da je izvršio isplatu odreĎene ugovorene cene u slučaju

eventualnog spora. Ona mora, da bude tako sastavljena da u svemu odgovara ugovoru o prodaji u

pogledu uslova i načina plaćanja kupovne cene. Ista sadrži oznaku mesta plaćanja, broj tekućeg računa

prodavca, rok plaćanja, kamate, ugovornu kaznu, transportne troškove, troškove pregleda robe, rabate i

druga sniženja.

U slučaju da prodavac u fakturi jednostrano unese neke nove uslove plaćanja koji su za kupca

nepovoljniji, od onih koji su ugovorom predvideni, u teoriji postoje dva shvatanja. Po jednom

shvatanju, isti uslovi obavezivali bi kupca ukoliko ih on prihvati, a drugo shvatanje, nalaže da kupac

treba da stavi prigovore na fakturu koja je sačinjena suprotno ugovoru. U tom slučaju, prodavac treba

da postupi po prigovoru kupca i da s njim utvrdi uslove i u fakturi kakvi su predviĎeni ugovorom.

Faktura se dostavlja kupcu, najčešće, zajedno sa robom ili posle isporuke robe.Kod ovog ugovora u

privredi, prodavac može i pre isporuke da kupcu ispostavi profakturu. Profaktura kupcu služi da plati

cenu, ali i da putem nje pribavi uvoznu dozvolu i sl.

Predmet ugovora o prodaji, mogu da budu i odreĎena prava i to samo ona koja su prenosiva imovinska

prava, kao što su prava intelektualne svojine (patent, žig, licenca i sl. ). To mogu da budu i

potraživanja gde se u tom slučaju prodavac obavezuje da pribavi kupcu prodato pravo. Roba koja je

predmet ugovora o prodaji treba da bude odreĎena po vrsti i po količini, tj. da bude potpuno

perfektuirana u momentu zaključenja ugovora.

4. JOŠ NEKE OSOBINE (KARAKTERISTIKE) UGOVORA O PRODAJI Ugovor o prodaji u privredi se zaključuju u okviru redovnih delatnosti privrednih subjekata, bilo kao

osnovni ili akcesorni poslovi tih subjekata. Na ove ugovore vrlo često primenjuju posebna pravila,

trgovačka praksa i uzanse, poslovni običaji koji se primenjuju na trgovinu.

Napred smo istakli, da je ugovor u privredi o prodaji dvostrano obavezan ugovor jer stvara prava i

obaveze za obe ugovorne strane, tj. prava i obaveze i za prodavca i kupca. To bliže znači, da se obe

ugovorne strane obavezuju na uzajamna davanja: prodavac je dužnik tj. u obavezi da izvrši isporuku

robe, a kupac je dužnik da plati odgovarajuću cenu, kao naknadu za isporučenu robu. Kod istog

ugovora, prodavac je poverilac da zahteva od dužnika plaćanje cene, a kupac je poverilac da od

prodavca zahteva isporuku robe. Dakle, kod ovog ugovora o prodaji u privredi, prodavac i kupac su

istovremeno poverilac i dužnik.

Kao što je već rečeno, ugovor o prodaji u privredi je i teret an ugovor jer je to uvek ugovor sa

naknadom. To znači, da uvek jedna ugovorna strana daje naknadu za korist dobijenu od druge

ugovorne strane. Teret je i za prodavca (koji se obavezuje da isporuči robu i da garantuje da je ona u

ispravnom stanju), a za kupca (da plati cenu robe koja predstavlja naknadu za isporučenu robu). Iz

razloga teretnosti ovog ugovora, svaka ugovorna strana odgovara za nedostatke pri ispunjenju svoje

obaveze. Tako na primer, prodavac će odgovarati kada roba koja je predmet isporuke ima odreĎene

nedostatke ili kada izvrši isporuku sa zakašnjenjem. Kupac će da odgovara ako ne izvrši obavezu

preuzimanja robe i kad ne isplati ili isplati sa zakašnjenjem kupovnu cenu. Ugovor o prodaji je i

komutativni ugovor jer u momentu zaljučenja su poznata uzajamna davanja i činidbe prodavca i kupca.

Tako je u momentu zaključenja ugovora, ugovornim strana poznato šta one jedna od druge prima i šta

jedna drugoj daje. Isti ugovor može izuzetno da bude i aleatoran, pa da u momentu njegovog

zaključenja se pouzdano ne zna koliko ugovarači jedan drugom druguju (kao na primer, kod isporuke

budućih roba koje treba da se nabave iz uvoza ili proizvedu).

Ugovor o prodaji u privredi, može da bude sa trenutnim ili trajnim izvršenjem obaveza pa tako, na

primer, prodavac kada se radi o trenutnom izvršenju obaveze (je dužan da izvrši isporuku odmah po

zaključenju ugovora) ili kada se radi o trajnom izvršenju obaveze (prodavac može da izvrši istu u

nekoliko navrata, na rate, sukcesivno, tj. u više navrata). Iz tih razloga, ugovor o prodaji u privredi sa

trajnim izvršenjem obaveza može da bude zaključen, kao generalni ugovor, gde se okvirno ureĎuju

meĎusobna prava i obaveze prodavca i kupca, a posle toga se zaključuju posebni ugovori - u pojedinim

vremenskim intervalima ili u vezi pojedinih količina ili vrsta robe koje su predmet isporuke.

U govor o prodaji u privredi je i kauzalan ugovor jer se iz njega pouzdano vidi razlog obavezivanja

svakog ugovarača, tako kupac se obavezuje radi sticanja prava svojine na robi, kao predmetu ugovora,

a prodavac u cilju sticanja odreĎene sume novca.

Ugovor o prodaji u privredi može biti i adhezioni ugovor, kao tipski ugovor gde se na unapred

odštampanom formularu (obrascu) daje sadržina ugovora koju prihvataju i prodavac i kupac.

Ugovor o prodaji u privredi je imenovani ugovor jer je isti regulisan pozitivnim zakonskim propisima

(Zakonom o obligacionim odnosima i Opštim uzansama za promet robe). On je u isto vreme i

neformalan ugovor jer ugovorne strane slobodno biraju formu u kojoj će isti da zaključe. Iz toga

proizilazi, da se ugovor o prodaji u privredi može zaključiti na bilo koji poznati način, ispoljavanjem

volje ugovarača. MeĎutim, zakonodavac je izričit, kada se radi o vrsti ugovora o prodaji sa obročnim

otplatama cene, pa u Zakonu o obligacionim odnosima,1189 predviĎa da takav ugovor o prodaji mora

biti sastavljen u pismenoj formi.

1189 Član 543. ovog Zakona.

TakoĎe, i ugovori o prodaji nepokretnih stvari, moraju biti zaključeni u pismenoj formi - pod pretnjom

ništavosti.

1190 Član 455. ovog Zakona o obligacionim odnosima.

Kao što smo istakli, brodovi i vazduhoplovi u nekim državama se smatraju nepokretnostima, pa se

takvi ugovori moraju zaključiti u pismenoj formi. S druge strane, radi se i o posebnoj vrsti robe koja

ima nesumnjivo veliku vrednost. Iz tih razloga, smatramo da bi ugovor o prodaji broda i

vazduhoplova, morao biti sačinjen u pismenoj formi.

Opštim uzansama za promet robom predviĎeno je:da kad su se stranke saglasile da će ugovor imati

odreĎeni oblik, ugovor je zaključen tek kada bude sastavljen u tom obliku, izuzev kada iz okolnosti

proističe da stranke nisu uslovile punovažnost ugovora ispunjavanjem te forme.

1191 Uzansa br. 8.

TakoĎe, i uzansa br. 9. predviĎa da ako je za punovažnost ugovora propisano da mora biti sastavljen

napismeno ili kada su se stranke tako sporazumele, ugovor će se smatrati zaključenim tek kada ga

stranke potpišu. Na izneti način, ugovor o prodaji u privredi, pod odreĎenim uslovima postaje i

formalni ugovor, jer se, kao što smo izneli, često pismena forma javlja kao uslov pravne valjanosti i

punovažnosti ovog ugovora.

5. Zaključenje ugovora o prodaji. - Što se tiče zaključenja ugovora o prodaji u privredi, od posebnog

su interesa, sledeći elementi: forma ugovora, trenutak zaključenja ugovora, mesto zaključenja ugovora

i način zaključenja ugovora.

a) Forma ugovora. - Već smo napred istakli da se ugovori o prodaji u privredi smatraju neformalnim

ugovorima, ali da je u pojedinim slučajevima propisima predviĎena obavezna pismena forma ili su

stranke svojom voljom se sporazumele na obaveznu pismenu formu. Pored iznetih primera obavezne

pismene forme ugovora o prodaji, postoji i obavezna primena forma koju predviĎa Zakon o

obligacionim odnosima kod ugovora o prodaji sa obročnim otplatama cene, kao i ugovora o prodaji

nepokretnih stvari, gde se u smislu člana 455. Zakona o obligacionim odnosima, zahteva pod pretnjom

ništavosti zaključenje u pismenoj formi, a što se posebno odnosi kod ugovora u privredi za prodaju i

kupovinu brodova i vazduhoplova (obzirom da se kod nekih država isti smatraju nepokretnosima), kao

i kod kupoprodaje električne energije i dr.

U slučaju da je za ugovor o prodaji u privredi propisana pismena forma, bilo zakonom ili da su se

strane dogovorile, onda se isti ugovor o prodaji sačinjava u najmanje onoliko primeraka koliko ima

ugovornih strana.

b) Trenutak zaključenja ugovora o prodaji. - Kad se ugovor zaključuje izmeĎu prisutnih strana

ugovornica, smatra se da je ugovor zaključen u onom momentu kad su obe strane postigle saglasnost o

bitnim elementima ugovora, tj. kad ponudeni prihvati ponudu koju mu je učinila druga ugovorna strana

ponuĎač. Kad se ugovor zaključuje izmeĎu odsutnih strana, isti se smatra zaključenim tek u momentu

prijema izjave ponuĎenoga koji prihvata ponudu za zaključenje ugovora. Dakle, kod nas je prihvaćena

teorija prijema i ugovor se smatra zaključenim kad ponudilac primi izjavu ponudača da prihvata u

celini ponudu.

c) Mesto zaključenja kupoprodajnog ugovora. - Kada se ugovor zaključuje izmeĎu prisutnih strana,

isti se smatra zaključenim u onom mestu gde su ugovorne strane - prodavac i kupac postigle saglasnost

o robi i ceni, kao i o drugim elementima iz ugovora.

O slučaju da do zaključenja ugovora dolazi izmeĎu odsutnih strana ugovornica, ugovor o prodaji se

smatra zaključenim u mestu u kojem prodavac ima svoje poslovno sedište. Kad prodavac ima više

poslovnih sedišta, smatra se da je ugovor zaključen u onom mestu iz kojeg je on poslao svoju ponudu.

Prodavac i kupac imaju pravo da kao mesto ugovora označe i neko drugo mesto, pod uslovom da se to

ne protivi pozitivnim propisima i da se time ne vreĎaju interesi nekih trećih lica.

d) Način zaključenja kupoprodajnog ugovora. - Što se tiče načina zaključenja ugovora o prodaji u

privredi, primenjuju se opšta pravila o ponudi i prihvatanju ponude, tj. da se ponuda i prihvatanje

ponude može izvršiti na uobičajeni način (ličnim putem, putem punomoćnika, telefonom, teleprinterm,

telefaksom i dr.).

Poseban oblik ili način zaključenja ugovora o prodaji u privredi je putem izdavanja zaključnice.

Zaključnica je isprava o zaključenom ugovoru o prodaji.

1192 Opšte uzanse za promet robom, uzanse broj 15-17.

Istom se zaključnicom dokazuje, postojanje i sadržaj ugovora o prodaji u privredi. Pošto je ugovor o

prodaji u privredi neformalan ugovor, onda zaključnica koju jedan ugovarač zahteva od druge

ugovorne strane, predstavlja pismenu potvrdu za usmeno zaključeni ugovor. Ona, kao pisani

dokument, predstavlja dokaz o zaključenom ugovoru o prodaji u privredi i služi u cilju zaštite interesa

obe ugovorne strane (prodavca i kupca). Zaključnica ima svoju posebnu formu, za pojedine vrste

ugovora o prodaji u privredi sačinjena je na posebnom obrascu i izdaje se u dva istovetna primerka

koju potpisuju i prodavac i kupac i od kojih po jedan primerak zadržava svaka ugovorna strana. Istu

zaključnicu, sastavlja i prvi potpisuje prodavac, a potom kupac, koji tom prilikom zadržava za sebe

jedan primerak iste, a drugi primerak vraća prodavcu. Zaključnica sadrži sve elemente koje treba da

sadrži zaključeni ugovor o prodaji. Ona sadrži i bitne i nebitne elemente o kojoj su postigle saglasnost

obe ugovorne strane. O slučaju da je u zaključnicu uneta neka klauzula, o kojoj se nisu ugovorne

strane dogovorile, druga ugovorna strana - može ako želi istu da prihvati, ali je i ne mora prihvatiti.

Ona ih neće prihvatiti ako bi takva klauzula znatno menjala sadržinu ugovora.

Zaključnica, dakle, predstavlja poseban pismeni dokaz o zaključenom ugovoru o prodaji, izmeĎu

prisutnih ugovornih strana -prodavca i kupca, o tome šta ugovor o prodaji sadrži (sa bitnim i nebitnim

elementima) koji su postignuti usmenim ugovorom o prodaji, odnosno usmenim dogovorom ugovornih

strana.

6. Obaveze prodavca

Zaključivanjem ugovora o prodaji u privredi, nastaju mnogobrojne obaveze na strani prodavca kao što

su: obaveze koje proističu iz zakona, odnosno zakonskih propisa, a i obaveze koje proistču iz ugovora

o prodaji, kao što su obaveza isporuke robe, obaveza za fizička svojstva robe, obaveza zaštite od

evikcije, prijema kupovne cene i dr.

6.1. Zakonske obaveze prodavca. - Prodavac, kao ugvorna strana kod ugovora o prodaji, u privredi,

posebno ima obaveze koje se odnose iz zakona, kao što su: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o

spoljnotrgovinskom poslovanju i dr. Kod meĎunrodnih ugovora o prodaji, prodavac ima često obaveze

da pribavi odreĎena odobrenja i dozvole u vezi sa izvozom-uvozom robe. TakoĎe, mogu se smatrati

zakonskim obavezama prodavca i kod stavljanja robe u unutrašnjem prometu, u pogledu kvaliteta robe

da se ispoštuju odreĎeni pravni standardi, u nas JUS, a na meĎunarodnom planu kvalitet ISO, a koji su

takoĎe utvrĎeni na osnovu posebnih propisa.

a) Isporuka robe. - Jedna od glavnih obaveza prodavca po samom ugovoru o prodaji je njegova

obaveza da kupcu isporuči robu koja je i ugovorena, tj. koja je predmet ugovora. Pojam isporuke robe

je veoma složen i pod istim se podrazumeva niz radnji koje prodavac treba da preduzme da bi robu

predao kupcu. Paralelno sa prodavcem i kupac treba da preduzme odreĎene radnje, kako bi primio

kupljenu robu.

b) Vreme (rok) isporuke.- Pod rokom isporuke podrazumeva se ono vreme u kojem je proda vac

shodno ugovoru, trgovinskim običajima i praksi, obavezan da robu preda kupcu. Vreme isporuke,

ukoliko nije određeno ugovorom, moţe se naknadno utvrditi sporazumom stranaka. Vreme isporuke

u ugovoru moţe da bude i tako određeno da jedna ugovorna strana samostalno naknadno odredi

rok isporuke, a moguće je da u ugovoru nema nikakvih odredbi o vremenu isporuke. Ukoliko je ugovorom predviĎeno da vreme isporuke bude"odmah", "prompt", "hitno" i sl. označava da

prodavac treba da izvrši isporuku robe što je moguće pre, najkasnije u roku od 8 dana od dana kada je

zaključen ugovor. Izraz "početkom meseca" označava vreme od l-og do zaključno 10-og dana u

mesecu. Termin u ugovoru "u prvoj polovini meseca", označava vreme koje obavezuje prodavca da od

prvog do zaključno 15-og dana u mesecu izvrši isporuku robe. Izraz "sredinom meseca", označava

vreme isporuke robe od strane prodavca od 11-og do zaključno 20-og dana u mesecu. Termin u

"drugoj polovini meseca" označava vreme od l6-og do zaključno poslednjeg dana u mesecu, a termin

"krajem meseca" označava vreme od 2l-og do zaključno poslednjeg dana u mesecu. Kada je rok

isporuke u ugovoru predviĎen samo naziv meseca, tada se isporuka može izvršiti u toku celog meseca.

1193 uzansa br. 82. Opštih uzansi za promet robom.

U trgovinskoj praksi i običajima, mogu se koristiti u ugovorima i izrazi "u vožnji", "plivajuća", "na

putu" koji se odnose na robu koja je u trenutku zaključenja ugovora već utovarena u prevozno sredstvo

i dat joj pravac otpreme. U ovakvim slučajevima, isporuka se smatra izvršenom kada prevozno

sredstvo stigne umesto destinacije. Kao dokaz da je roba u momentu zaključenja ugovora već

utovarena, služe odgovarajuće prevozne isprave (tovarni list, teretnica i dr. ). Prodavac je u obavezi, u

tom slučaju, da kupcu bez odlaganja dostavi oznake prevoznog sredstva u koje je roba utovarena (broj

vagona, ime broda i sl. ). Izraz u ugovoru, predati "na krcanje", sa naznačenjem roka, označava

obavezu prodavca da robu preda o roku brodu na krcanje i otpremu. Kada se isporuka ima izvršiti po

proteku odreĎenog vremena od zaključenja ugovora ili nekog drugog dogaĎaja, rok isporuke se računa

na jedan od sledećih načina: kad je rok utvrĎen u danima, u rok se ne računa dan u koji pada dogaĎaj

od kojega rok počinje teći, tako da rok počinje teći sledećeg dana, kada je rok odreĎen u nedeljama u

ugovoru, isporuka se ima izvršiti onog dana poslednje nedelje koji nosi isti naziv kao dan u koji se

dogodio dogaĎaj, od kojeg je počeo teći rok. U slučaju, da je rok odreĎen u mesecima ili godinama,

isporuka robe se ima izvršiti onog poslednjeg dana meseca koji svojim datumom odgovara danu u koji

se desio dogaĎaj, od kojeg je rok počeo teći, a u slučaju da u tom mesecu takvog dana nema, onda

poslednjeg dana u tom mesecu. U slučaju da je rok odreĎen sa jednim ili više meseci i delom meseca,

deo meseca računa se na kraju, a kad je rok odreĎen jednom ili više godina i delom godine, deo godine

se računa na kraju. OdreĎivanje roka isporuke u ugovoru na pola meseca označava rok od 15 dana, a

tromesečje ili kvartal - rok od 3 meseca, pola godine rok od 6 meseci.

1194 Uzansa br. 86. Opštih uzansi za promet robom.

U slučaju da ugovorom predviĎena isporuka unutar ugovorenog roka, onda se ista mora izvršiti unutar

toga roka, tj. pre isteka istog roka. Stranka koja je ovlašćena da odredi rok isporuke unutar ugovorenog

roka, može da odredi bilo koji radni dan unutar toga roka. Kad se isporuka ima izvršiti odreĎenog dana

a taj dan pada u nedelju ili državni praznik, onda se ista ima izvršiti sledećeg radnog dana. Ali kad se

isporuka izvršava unutar

odreĎenog ugovorenog roka, a poslednji dan toga roka pada u nedelju ili državni praznik, isporuka se

ima izvršiti na dan koji neposredno predhodi nedelji ili prazniku.

1195 Uzansa br. 90. Opštih uzansi za promet robom.

c) Rokovi sukcesivnih isporuka. - U slučaju da je ugovorena sukcesivna isporuka robe, u roku od 2 ili

više meseci, a nisu odreĎeni rokovi i količine pojedinih obroka, isporuka se izvršava u približno

jednakim obrocima svakog meseca. U slučaju da je ugovorena sukcesivna isporuka u roku kraćem od 2

meseca, a nisu odreĎeni rokovi i količine pojedinih obroka, tada se isporuka ima izvršiti u dva

približno jednaka obroka, sredinom i krajem ugovorenog roka.

d) Mesto isporuke robe.- Pod mesto isporuke robe, podrazumeva se mesto u kojem prodavac stavlja

kupcu robu u cilju preuzimanja. Kao mesto isporuke robe, smatra se i ono mestu u kojem prodavac

predaje robu špediteru ili vozaru za račun kupca. Po pravilu, ugovorne strane sporazumno odreĎuju

mesto isporuke u ugovoru o prodaji. Mesto isporuke je značajno, sa gledišta prava, jer u njemu dolazi

do prelaska rizika sa prodavca na kupca, a kod ugovora o meĎunarodnoj prodaji često se prema mestu

isporuke, odreĎuju nacionalni propisi koji će biti primenjeni na ugovomi odnos.

Kad mesto isporuke nije ugovorom predviĎeno, smatra se kao mesto isporuke ono mesto u kojem

prodavac ima svoje poslovno sedište u momentu zaključenja ugovora, a ako on ima više poslovnih

sedišta onda ono mesto iz kojeg je poslao ponudu ili mesto u kojem je kupac prihvatio ponudu. U

slučaju, da se radi o istom mestu poslovnih sedišta prodavaca i kupaca, kao mesto isporuke smatra se

skladište prodavca, a ako u tom mestu prodavac ima više skladišta, onda ono skladište koje on odredi

za isporuku robe.

e) Način isporuke robe. - Strane ugovornice ugovaraju način na koji se izvršava isporuka robe.

MeĎutim, kad ugovorom nije o tome bliže odreĎeno onda će se, ako je u pitanju roba koja je odreĎena

po rodu, stvoriti obaveza prodavca da robu izdvoji i da pozove kupca da istu preuzme. Kad je prema

ugovoru prodavac obavezan da robu isporuči u drugom mestu, isporuka se izvršava predajom robe

vozaru ili špediteru. U slučaju da kupac propusti da odredi vozara ili špeditera, onda će to učiniti

prodavac, ali odgovara kupcu za izvršeni izbor.

6.2. Obaveze prodavca zajizička svojstva robe. - Prodavac ima obavezu, da kupcu garantuje da roba

poseduje ugovorena ili uobičajena svojstva, tj. da prodata roba ima ugovoreni kvalitet. U slučaju da

ugovorom o prodaji nije odreĎen kvalitet, a prodavac garantuje kupcu da roba poseduje kvalitet koji je

uobičajen na tržištu prodavca, tj. da isporučena roba nije ispod srednjeg kvaliteta te vrste robe. Kada

ugovorom nije predviĎen kvalitet, a prodavac zna za koju svrhu kupac nabavlja robu, tada prodavac

garantuje kupcu da roba poseduje svojstva za tu namenu. TakoĎe, ako je ugovoren kvalitet prema

uzorku (mustri), prodavac garantuje da roba poseduje kvalitet prema uzorku (mustri).

Može se reći da uopšte, postoji obaveza prodavca da robu isporuči saobrazno predmetu ugovora -

posebno u pogledu kvaliteta i da se tu primenjuju već istaknuti standardi i uzanse sa nizom termina,

koje smo napred pri izlaganju kvaliteta robe već istakli, kao što su termini: "uobičajeni kvalitet" (gde

prodavac garantuje da roba odgovara svojstvima u njegovom sedištu) izraz "takva-kakva" (da

prodavac garantuje da je roba isporučena sa odreĎenog skladišta bez biranja ili izdvajanja robe) kao i

kod izraza "viĎeno-odobreno" gde prodavac garantuje da je isporučio kupcu baš onu robu koja je

prikazana kupcu u vreme zaključenja ugovora i koju je on pristao da kupi.

6. 3. Obaveza garancije za pravna svojstva robe-zaštita od evikcije. - Prodavac, pored garancije za

fizička svojstva prodate robe, garantuje i za pravna svojstva, a što bliže znači da garantuje kupcu

prodavac nesmetano korišćenje robe, tj. nesmetano vršenje prava na robi. U slučaju da se pojave kupcu

treća lica koja zahtevaju od njega neka prava na robi, tvrdeći da oni takva prava imaju, tada je

prodavac obavezan da kupca zaštiti od pravnog uznemiravanja od strane trećih lica, tj. da pruži zaštiti

od evikcije.

6.4. Obaveza prijema kupovne cene. - Prodavac po ugovoru o prodaji ima obavezu da od kupca primi

isplatu kupovne cene, u vreme i u mestu i na način odreĎen ugovorom, propisima i trgovinskim

običajima.

6.5. Ostale obaveze prodavca. - Prodavac može preuzeti i razne druge obaveze koje se odnose na:

ambalažu, osiguranje robe, čuvanje robe, predaju odreĎenih dokumenata i sl.

Pod ambalažom, ako ništa nije ugovorom predviĎeno, smatra se da ista mora da bude takva, da robu

zaštiti od uobičajenih rizika i da bude pogodna, ne samo za čuvanje robe, nego i za prenošenje i

manipulaciju. Ambalažu obezbeĎuje prodavac i on je dužan da upotrebi uobičajenu ambalažu za

odreĎenu vrstu robe. Ona mora da bude dovoljno jaka da obezbedi nesmetani transport robe, da je

pogodna za manipulaciju prilikom utovara, istovara, pretovara, skladištenja robe, da obezbeĎuje

primenu najnižeg vozarinskog stava i da odgovara predviĎenim standardima.

Ugovorom se može predvideti vraćanje ambalaže ili plaćanje njene cene od strane kupca, ako ne doĎe

do njenog vraćanja prodavcu. To je potrebno ugovorom predvideti iz razloga što su ambalaže vrlo

često tako napravljene da se mogu koristi za neke robe u više navrata. MeĎutim, ima i takvih ambalaža

koje ne podrazumevaju njeno vraćanje, pa se iz tih razloga u ugovoru ne mora ništa predviĎati, na

primer, plastične flaše za zejtin, plastične kese za mleko, hartijane kese za so, hartijani džakovi za

šećer itd. Takva navedena ambalaža podrazumeva da nije za višekratnu upotrebu nego se ista posle

upotrebe robe baca, odnosno uništava.

Kada je prodavac preuzeo na sebe obavezu da robu otpremi kupcu, tada se smatra da je on istovremeno

preuzeo i obavezu da robu osigura od uobičajenih rizika, sem u slučaju, da je ugovorom ili

transportnom klauzulom teret osiguranja prebačen na kupca. Kod nekih zemalja važi suprotno gledište,

pa se smatra da je prodavac obavezan da izvrši osiguranje robe samo u slučaju kad je ugovorom o

prodaji izričito to predviĎeno.

Prodavac je u obavezi da čuva prodatu robu, pa čak i kada je rok isporuke, istekao, a roba se nalazi kod

prodavca. Tada troškovi čuvanja, posle isteka roka isporuke, padaju na teret kupca.

Postoji obaveza prodavca da preda kupcu ugovorena ili uobičajena robna dokumenta koja

omogućavaju raspolaganje robom ili obezbeĎuju kupca prema trećim licima. To se posebno odnosi na

predaju prevoznih dokumenata, kao što su tovarni list, teretnica jer se često kupac ne može bez takvih

isprava u mestu destinacije pojaviti kao legitiman - novi vlasnik robe, koji po tom osnovu robu i

preuzima.

Kod meĎunarodnih ugovora o kupoprodaji prodavac je u obavezi da pribavi odreĎene izvozne dozvole

za robu koju proizvodi, a čiji je izvoz u odreĎenim slučajevima od strane države ograničen i sl.

7. Obaveze kupca. - I kupac, kao ugovorna strana iz ugovora o prodaji u privredi, ima odreĎene

obaveze koje se u suštini mogu svesti na sledeće: zakonske obaveze kupca, obaveza plaćanja kupovne

cene, obaveza prijema isporučene robe, kao i druge obaveze kupca.

7. 1. Zakonske obaveze kupca. - Kada se radi o ugovorima o prodaji u spoljnotrgovinskom prometu,

kupac, kao uvoznik robe ima odreĎene obaveze koje se odnose, pre svega, da on kao uvoznik robe

pribavi odreĎene dozvole o uvozu robe, a koje zakon predviĎa kao obavezne za odreĎene robe. I u

unutrašnjem prometu, mogu da postoje odreĎene obaveze kupca da prodavcu preda propisana

dokumenta za obezbeĎenje plaćanja, da plati porez na promet i druge poreze i doprinose koji proističu

iz zakona.

7. 2. Obaveza plaćanja kupovne cene. - Kupac je u obavezi da plati cenu u vreme koje je ugovorom

predviĎeno i na način kako je to ugovorom predviĎeno. Ugovorom o prodaji robe može da bude

predviĎeno i plaćanje kupovne cene unapred, ali je pravilo da kupac plaća cenu posle dobijanja

ugovorene robe, tj. po dobijanju fakture. Kada je ugovorom predviĎeno da se kupovna cena plaća

istovremeno sa isporukom robe, kupac je onda u i obavezi da robu plati u roku od 8 dana po prijemu

robe ili fakture. Kupac može da odloži plaćanje dok ne izvrši utvrĎivanje količine i kvaliteta robe, sem

ako se plaćanje vrši na osnovu robnih dokumenata kojima se prodavac lišava prava raspolaganja

robom. Kada su u pitanju sukcesivne isporuke, onda kupac plaća cenu - posebno za svaku izvršenu

isporuku, sem ako ugovorom nije drugačije predviĎeno.

U slučaju, da se plaćanje kupovne cene vrši putem pošte, smatra se da je kupac izvršio plaćanje onog

dana kada je uplatu predao na poštu.

Pod mestom plaćanja kupovne cene, podrazumeva se mesto u kojem kupac treba da izvrši plaćanje

cene, a kad ugovorom nije ništa predviĎeno, plaćanje se ima izvršiti u mestu u kojem prodavac ima

svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku zaključivanja ugovora. Kad prodavac ima više raznih

sedišta, merodavno je ono sedište iz kojeg je poslao svoju ponudu ili u kojem je prihvatio izjavu

kupca.

U slučaju da je predviĎeno plaćanje kupovne cene uslovljeno jednovremenom predajom robe i robnih

dokumenata, kupac je u obavezi da izvrši plaćanje u mestu u kojem se obavlja predaja robe iz tih

dokumenata. Način plaćanja podrazumeva, da plaćanje može i da bude u gotovom novcu, ali kod

ugovora o kupoprodaji plaćanje može da bude i putem robnog (dokumentarnog) akreditiva. Tada

kupac ima obavezu, da o svom trošku otvori kod banke neopoziv akreditiv koji je plativ prodavcu.

Kupac mora otvoriti robni akreditiv najdocnije 15 dana pre ugovorenog roka isporuke, a kada je

ugovorena promptna isporuka, akreditiv mora da bude otvoren bez odlaganja. Iznos akreditiva mora da

pokrije cenu za najveću količinu robe predviĎenu ugovorom. Akreditiv mora da važi najmanje 15 dana

posle poslednjeg dana predviĎenog ugovorom za izvršenje isplate. Kupac ima pravo da izvršenje

isplate akreditiva, uslovi prezentacijom robnih dokumenata od strane prodavca.

Kupac ima obavezu da primi robu koju mu isporučuje prodavac, odnosno da preduzme sve potrebne

radnje kako bi prodavac mogao da izvrši isporuku robe. U vezi sa ovim svakako se kod prijema

isporuke robe postavljaju pitanja koja se odnose na utvrĎivanje količine robe, mesta, načina

utvrĎivanja količine robe, utvrĎivanje kvaliteta robe kao i prigovorima s tim u vezi.

1196 O utvrĎivanju količine, njenom načinu utvrĎivanja, utvrĎivanju kvaliteta robe, kao i prigovorima

s tim u vezi, bilo je više reči u delu o predmetu ugovora, pa ih iz tih razloga ovom prilikom nećemo

ponavljati.

U svakom slučaju, potrebno je još jednom podvući da kupac prilikom prijema isporučene robe mora da

utvrdi da li je ugovorena količina i kvalitet robe isporučen saglasno ugovoru o prodaji robe i s tim u

vezi ako postoje neki nedostaci, mora prodavcu da istakne odgovarajuće prigovore (posebno prigovor

koji se odnosi na količinu robe, kao i odvojeni prigovor u odnosu na kvalitet robe).

Količinu i kvalitet robe, vrlo često, može da utvrdi i ugovorena kontrolna organizacija koja zapisnički

utvrĎuje stanje robe, kako u pogledu količine, tako i u pogledu njenih svojstava, odnosno kvaliteta u

momentu isporuke. Taj stav kontrolne organizacije u pogledu elementa količine i kvaliteta robe je od

značaja za kupca jer na bazi utvrĎenog stanja, od strane kontrolne organizacije, kupac može da ističe

prigovore da roba nije isporučena saobrazno ugovoru.

7.3. Ostale obaveze kupca. - MeĎu ostale obaveze kupca, mogu se ubrojati: obaveza garancije za

plaćanje cene, obavezu davanja dispozicije, obavezu plaćanja troškova, obavezu pribavljanja

transportnih sredstava, obavezu pribavljanja dozvole i dr.

Sve obe obaveze kupca su takoĎe značajne za prodavca kao ugovornu stranu jer u odreĎenim

slučajevima, posebno kada kupac ne izvrši svoje obaveze, prodavac ima pravo da zahteva naknadno

izvršenje takvih obaveza, da traži odreĎenu naknadu štete pod pretnjom raskida ugovora.

8. Posledice neispunjenja prodavčevih obaveza

Posledice neispunjenja ugovornih obaveza od strane prodavca mogu biti predviđene ugovorom ili da

potiču iz pozitivnih propisa, uzansi ili trgovinskih običaja.

8.1. Docnja prodavca sa isporukom robe. - Jedna od posledica neispunjavanja ugovora je docnja

prodavca sa isporukom robe koja daje kupcu odreĎena prava. Tako kupac, može da zahteva ispunjenje

ugovora i naknadu štete zbog zadocnjenja; da odustane od ugovora i da traži naknadu štete zbog

neispunjenja ugovornih ogaveza, kao i da kupac izvrši kupovinu radi pokrića, tj. da robu kupi kod

nekog trećeg lica i da traži naknadu štete, s tim što mora prethodno da obavesti prodavca o

nameravanoj kupovini, a kupovinu mora izvršiti u primerenom roku.

Kad se odustane od ugovora, kupac ima pravo da traži razliku izmeĎu ugovorene cene i srednje tržišne

cene takve robe u mestu isporuke prvog radnog dana po isteku naknadnog roka za izvršenje isporuke.

U slučaju da kupac nije ostavljao naknadni rok za isporuku iz razloga što mu je prodavac saopštio da

neće izvršiti isporuku, merodavna je srednja tržišna cena u mestu isporuke prvog radnog dana, po

isteku isporuke. U oba slučaja radi se o naknadi apstraktne štete.

U slučaju da je kupac izvršio kupovinu radi pokrića, može od prodavca zahtevati razliku izmeĎu

ugovorene cene i cene po kojoj je robu kupio od trećeg lica, uz naknadu pretrpljene štete. U ovom

slučaju radi se o naknadi konkretne štete.

8. 2. Docnja prodavca sa prijemom kupovne cene. - Prodavac može da doĎe u docnju i sa prijemom

kupovne cene, kad bez opravdanih razloga odbije da primi isplatu kupovne cene. Smatra se u tom

slučaju da je prodavacu poverilačkoj docnji i da kupac ima sledeća prava:da traži od prodavca naknadu

štete, (sem kada je prodavac zakasnio iz razloga za koje nije odgovoran), da deponuje kod suda iznos

kupovne rene u mestu plaćanja na trošak i rizik prodavca i tada se smatra da je on izvršio svoju

ugovornu obavezu, da obustavi plaćanje ugovorne kamate na svoju novčanu obavezu dok se prodavac

nalazi u docnji. Prodavac snosi i rizik za propast ili oštećenje stvari koja nije isporučena kupcu.

8.3. Neispunjenje prodavčeve obaveze, u pogledu količine robe. - U slučaju da prodavac isporuči

manju ili veću količinu od ugovorene, a kupac to utvrdi i uredno stavi prigovore prodavcu, dolazi do

odgovornosti prodavca zbog neurednog izvršavanja obaveze isporuke robe.

Kada je prodavac isporučio manju količinu robe nego što je bilo ugovoreno, kupac je duţan da

primi manju količinu od ugovorene. On jedino moţe da odbije prijem manje količine isporučene

robe od ugovorene, samo pod uslovom da ukupna ugovorena količina čini jedinstvenu celinu, tj.

kada ima opravdani interes da zahteva celokupnu količinu robe. Kupac, u tom slučaju, plaća

kupovnu cenu samo za deo robe koju je primio i cena se obačunava za taj manjak robe po

ugovorenoj ceni. U slučaju da kupac ima pravo da odbije prijem robe za manju količinu, tada on

moţe da traži od prodavca kompletnu isporuku robe i naknadu štete zbog neispunjenja ugovora.

U slučaju veće količine isporučene robe, takoĎe se smatra da prodavac nije uredno izvršio svoju

ugovornu obavezu. Kupac tada može da odbije da primi višak robe, sem kada se ne radi o višku koji se

kreće u granicama dozvoljenog odstupanja - tolerancije. On može i taj višak primiti i obračunati prema

ugovorenoj kupovnoj ceni. Kupac ne može odbiti prijem viška isporučnee robe, kada se taj višak ne

može odvojiti od ukupne količine ili je odvajanje takvog viška skopčano sa velikim troskovlma.

Prodavac odgovara kupcu i za isporuku nenaručene robe, tj. kad isporuči kupcu, neku drugu robu, a ne

onu koja je predmet ugovora. Tada kupac ima prvo da odbije prijem takve robe. U slučaju da kupac

primi isporuku robe koja je nenaručena, smatra se da je kupac prećutno pristao na prornenu predmeta

ugovora i biće u obavezi da plati cenu nenaručenoj robi.

8.4. Neispunjenje prodavčeve obaveze, u pogledu kvaliteta robe. - Prodavac nije uredno ispunio svoju

obavezu ni u slučaju kada isporuči robu lošijeg ili boljeg kvaliteta, nego što je to ugovoreno ili

uobičajeno. Pravilo je da prodavac kupcu odgovara za sve mane na robi koje su nastale u trenutku

prelaska rizika sa prodavca na kupca, kao i posle prelaska rizika, kad iste predstavljaju posledicu

nekog uzroka koji je postojao pre prelaska rizika.

Kupac je u obavezi da blagovremeno i uredno ustanovi mane robe u pogledu kvaliteta i da prodavcu

blagovremeno stavi svoje prigovore na kalitet robe. Tada on ima mogućnost, da odustane od, ugovora i

robu stavi na raspolaganje prodavcu sa zahtevom za naknadu štete zbog neispunjenja ugovora; da

preda robu na raspolaganje prodavcu i da zahteva ispunjenje ugovora: saobrazno ugovoru, uz zahtev za

naknadu štete zbog neurednog ispunjenja i da zahteva tzv. bonifikaciju, tj. srazmerno smanjenje

kupovne cene usled mana robe, a uz naknadu štete zbog neurednog ispunjenja. Na kraju, kupac ima

pravo da zahteva od prodavca uklanjanje otklonjivih mana na isporučenoj robi u primerenom roku, a

uz naknadu štete zbog neurednog ispunjenja.

U slučaju da je jedan deo isporučene robe manljiv, tj. da ima utvrĎene nedostatke, kupac ne može

odbiti prijem ostale robe, sem kad to ne čini jedinstvenu isporuku ili odreĎenu celinu. Pored toga,

kupac nema pravo da odbije prijem robe kad je on već sa robom raspolagao u svoje ime i za svoj račun

ili kad razlika u kvalitetu ne prelazi dozvoljenu toleranciju. U slučaju da kupac odbije da primi robu,

zbog njenih mana, ima obavezu da takvu robu čuva, da je uskladišti na trošak i rizik prodavca, ali da o

tome bez odlaganja obavesti prodavca. Popekad, u posebnim slučajevima, kupac može i prodati robu

ali takoĎe, mora obavestiti prodavca o tome, da namerava da izvrši prodaju.

Prodavac neće odgovarati kupcu za mane na robi kad su iste nastale posle prelaska rizika sa

prodavca na kupca, a iste nisu posledica uzroka koji su postojali pre prelaska rizika, kad su mane

bile poznate kupcu već u momentu zaključenja ugovora, sem kad je prodavac zlonamerno prećutao

mane robe. Takođe, prodavac neće odgovarati kupcu za mane u pogledu kvaliteta na robi kad je u

ugovoru bila uneta klauzula "takva-kakva", "viđeno-odobreno" i dr., sem kad se ne radi o obmani

prodavca prema kupcu.

Kupac, po pravilu, mora da primi isporuku robe boljeg kvaliteta nego što je ugovoreno ili uobičajeno.

On može da odbije prijem robe, samo u slučaju kada ima opravdan interes da zahteva isporu.ku

kaliteta koji je ugovoren. Potrebno je istaći da kupac tom prilikom nije dužan da plati veću kupovnu

cenu od ugovorene.

8.5. Neispunjenje prodavčeve obaveze, u pogledu pravnih svojstava robe. - Prodavac treba da zaštiti

kupca od pravnog uznemiravanja od strane nekih trećih lica tzv. zaštita od evikcije. Kupac je dužan pa

pozove prodavca radi ove zaštite. MeĎutim, ako kupac propusti da to učini, prodavac nije odgovoran

za štetu od evikcije. MeĎutim, ako prodavac ne uspe da zaštiti kupca, koji ga je uredno pozvao, od

pravnog uznemiravnaja, kupac ima mogućnost da raskine ugovor i da zahteva povraćaj kupovne cene,

njeno srazmerno sniženje i naknadu štete.

8. 6. Neispunjenje ostalih prodavčevih obaveza. - MeĎu ostale prodavčeve obaveze za koje je on

odgovoran, mogu se ubrojati, kao na primer, odgovornost prodavca da kupcu preda odreĎene isprave,

tj. ako ne preda potrebna dokumenta, fakture i druge isprave, tada je on odgovoran.

TakoĎe je prodavac odgovoran i kad zadocni sa predajom robe vozaru ili špediteru kad je on po

ugovoru bio dužan na to ili ne preda u mestu koje je oznčeno kao mesto isporuke. U slučaju, da je

ugovorom obavezan prodavac da robu otpremi u drugo mesto, a on to ne učini ili učini sa

zakašnjenjem, biće odgovoran kupcu za naknadu štete.

TakoĎe, postoji odgovornost prodavca i zbog toga što nije osigurao robu i za štete koje nastanu, u vezi

sa tim, a po ugovoru ili običajima bio je dužan da to učini.

9. Posledice neispunjenja kupčevih obaveza

Posledice neispunjenja kupčevih obaveza su slične sa posledicama koje učini prodavac kod neurednog

ili neblagovremenog izvršenja svojih ugovornih obaveza. Tako i kupac može doći u docnju sa

plaćanjem kupovne cene ili u docnju sa prijemom isporuke robe.

9. 1. Docnja kupca sa plaćanjem kupovne cene. - Kupac je u docnji sa plaćanjem kupovne cene u

onom slučaju kad nije izvršio plaćanje u ugovorenom roku. Tada se kupac nalazi u dužničkoj docnji, a

posledice će biti zavisno od toga da li je on robu primio ili nije.

U slučaju da je kupac robu primio od prodavca, a zakasni sa plaćanjem kupovne cene, tada prodavac

može samo tražiti ispunjenje ugovora, tj. plaćanje kupovne cene i naknadu štete zbog kupčevog

zadocnjenja. Pored toga, prodavac može zahtevati od kupca i plaćanje zatezne kamate zbog

zadocnjenja sa izvršenjem novčane obaveze, čak i u slučaju da je kupac zadocnio sa plaćanjem cene iz

razloga što on nije odgovoran.

U slučaju da kupac nije primio robu od prodavca, a zadocnio je sa plaćanjem cene, tada prodav\lc ima

pravo da traži plaćanje kupovne cene i naknadu pretrpljene štete, da odustane odiugovora i da traži

naknadu štete zbog neispunjenja ugovora, da izvrši prodaju radi obezbedenja, odnosno da robu proda

trećem licu i da traži od kupca razliku izmeĎu ugovorene cene i cene po kojoj je roba prodana trećem

licu, kao i naknadu štete. Tada prodavac, mora obavestiti kupca o nameravanoj prodaji.

9. 2. Docnja kupca sa prijemom isporučene robe. - Kupac može da dode u docnju i sa prijemom

isporučene robe, kad bez ikakvih opravdanih razloga odbije da primi isporučenu robu, kad ne

preduzme potrebne radnje kako bi omogućio prodavcu da izvrši isporuku. Tada se kupac nalazi u

poverilačkoj docnji, a prodavac ima tada odredena prava kao što su: da zahteva ispunjenje ugovora i

naknadu štete zbog docnje, da odustane od ugovora i da traži naknadu štete zbog neispunjenja

ugovora, da izvrši prodaju radi obezbedenja i da traži naknad,u štete, da deponuje robu u javno

skladište o trošku i na rizik kupca, da pod odreĎenim uslovima proda robu i spreči prekomerne

troškove i štete koje bi nastale po kupca.

9. 3. Neispunjenje ostalih obaveza kupca. - Kupac je u obavezi prema prodavcu da ispoštuje

ugovorene obaveze. U slučaju kad ne ispuni neku ugovornu obavezu, kupac je dužan da prodcu

naknadi prouzrokovanu štetu. Tako na primer, kupac odgovara za štetu ako ne čuva robu koju mu je

isporučio prodavac ili odbije da je primi.

Osim toga, postoji odgovornost kupca i kada ne obavesti prodavca o pojedinim činjenicama kpje su

bitne na ispunjenje ugovornih obaveza, kada je po ugovoru trebalo da dostavi prodavcu dispoziciju u

vezi sa otpremom robe, a to nije učinio, kad ne postavi blagovremeno prevozno sredstvo radi utovara

robe, a on je po ugovoru bio obavezan da to učini, kada ne pruži prodavcu garancije da će da plati

kupovnu cenu a ugovorom je na to bio obavezan i dr.

10. Prelaz svojine i rizika kod ugovora o prodaji u privredi

Strane ugovornice kod ugovora o prodaji u privredi, po pravilu, samim ugovorom regulišu pitanje

prelaska prava svojine, kao i pitanje troškova u vezi sa otpremom robe, kao i pitanje prelaska rizika za

robu, sa prodavca na kupca. MeĎutim, kad stranke to u ugovoru nisu izričito navele, onda će se

primeniti sledeća pravila: 1) rizik za propast ili oštećenje robe sa prodavca na kupca, prelazi u trenutku

prijema robe od strane kupca; 2) kada kupac zadocni sa prijemom isporuke, tada rizik prelazi na njega,

u momentu njegovog zadocnjenja; 3) kada je ugovorom o prodajom robe u privredi, predvideno da se

isporuka robe ima izvršiti u mestu destinacije, tada rizik prelazi na kupca sa prijemom isporuke u

mestu destinacije i 4) kada nije ugovorom ništa predviĎeno u vezi troškova prevoza robe, smatra se da

troškove u vezi sa prevozom robe do mesta opredeljenja snosi prodavac, a od tog mesta - kupac.

10. 1. Transportne klauzule. - Tansportne klauzule su posebni trgovački termini koji regulišu niz

pitanja koja se odnose na ugovor o prodaji robe, kao ina ugovore o prevozu robe. Istima se regulišu

pitanja koja se odnose na mesto isporuke robe, momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca,

plaćanje prevoznine i drugih troškova prevoza, pitanja osiguranja robe u prevozu i dr. Dakle, iste

ureĎuju odnose izmeĎu prodavca i kupca i imaju veliki privredni značaj za praksu, jer skraćuju i

pojednostavljuju postupak u vezi sa zaključivanjem ugovora o prodaji.

Transportne klauzule je sačinila MeĎunarodna trgovinska komora u Parizu 1936. godine, ali su iste

menjane i dopunjavane u više navrata, kao 1953, 1967, 1980, 1990, a doneta su i Incoterms pravila

2.000 godine. Ista su objavljene pod naslovom INCOTERMS (International Comertial Terms). Iz

izvornih Incoterms-ovih pravila i mi smo ih preuzeli i sa izvesnim izmenama inkorporirali u Opšte

uzanse za promet robom (uzanse br. 100-114). U SAD, kao što smo izneli, donet je sličan akt u vezi

transportnih klauzula"Revidirane spoljnotrgovinske definicije SAD"- 1941. godine.

INCOTERMS 2000. koji je stupio na snagu 01. 01. 2000. godine, pretrpeo je značajne promene, u

odnosu na ranija pravila kod Incoterms-a iz 1990 godine, posebno kod pariteta FAS i DEO u delu

carinjenja i plaćanja obaveza, kao i paritetu FCA u delu obaveza kod utovara i istovara robe. U odnosu

na ostale klauzule posebno u odnosu na carinjenje robe zadržane su formulacije iz INCOTERMS-a

1990. Inače, zadržana je grupacija klazuzula koje su tako klasificirane i u Incoterms-u 1990 godine, na

grupe:"E", "F", "C", "D", a za pomorski i rečni prevoz grupe klauzula: "F", "C"i "D". Sve transportne

klauzule imaju dispozitivan karakter, jer strane ugovornice slobodno ugovaraju njihovu primenu.

10.2. Incoterms pravila iz 1980. godine. - Svrha ovih Incoterms pravila je da daju skup meĎunarodnih

normi za osnovne termine koji se upotrebljavaju, posebno u meĎunarodnim privredim ugovorima, radi

dobrovoljnog korišćenja od strane trgovaca. Ona treba da dovedu do odreĎene sigurnosti u obavljanju

trgovinskih poslova, jer različito tumačenje pojedinih normi u meĎunarodnom trgovinskom pravu, pre

donošenja ovih pravila, dovodilo je do mnogih nesporazuma izmeĎu strana ugovornica, što je dovodilo

i do sudskih sporova, velikog gubitka vremena i troškova.

Osnovna svrha pravila INCOTERMS je da ugovorne strane što jasnije predvide svoja prava i obaveze.

Podloga za donošenje ovih pravila bili su meĎunarodni običaji iz oblasti trgovine koji su se

primenjivali duži niz godina. Pravila Incotrems-a polaze od toga da ukoliko u ugovorima postoje

posebne odredbe izmedu stranaka, da iste dolaze ispred ovih pravila. Dakle, stranke mogu da pored

pravila Incoterms-a u ugovorima unesu i odgovarajuće promene i dopune, prema svojim zahtevima a

koja odstupaju od pravila Incoterms. Tako na primer, može se dogoditi da neka inostrana firma

zahteva od svog partnera -isporučioca robe da po ugovoru sa CIF klauzulom bude pokriveno ne samo

pomorsko transportno osiguranje, već i osiguranje protiv ratnog rizika. Tada, kupac može ugovoriti

primenu Incoterms-a - CIF, sa dodatkom osiguranja protiv ratnog rizika. Dakle, kupac u prodajnom

ugovoru može izričito da predvidi ovakvu klauzulu.

Potrebno je istaći da Incoterms pravila, po pravilu se odnose na ugovorne odnose izmedu kupca i

prodavca iz ugovora o prodaji, dok se odnosu u vezi sa ugovorom o prevozu izmeĎu naručioca posla

ivozara regulišu posebnim ugovorom.

Trgovačke firme i privredni subjekti koji žele da se koriste pravilima Incoterms treba da naznače da se

na njih pozivaju i sa posebnom oznakom godine na koji se Incoterms pozivaju, kao na primer

Incoterms 1980. ili Incoterms 1990. godina.

10.3. Incoterms pravila iz 1990. i 2000. godine, sa transportnim klauzulama - Cilj Incoterms-ovih

pravila je bilo usklaĎivanje istih sa savremenom praksom u meĎunarodnoj trgovini, a posebno da se

njene klauzule prilagode sve većoj upotrebi elektronske obrade podataka (EDI), koja se sve više

manifestuje u meĎunarodnoj trgovini i prodaji robe.

1197 MeĎunarodna pravila za tumačenje trgovinskihtermina - Incoterms 1990. , Beograd, str. 7.

To se pogotovo odnosi na mnogobrojna dokumena i isprave koje se javljaju kod meĎunarodne

kupovine i prodaje, kao što su trgovačke fakutre, carinska dokumenta i isprave, kao i mnogobrojne

transportne isprave (tovarni listovi, teretnica i dr. ).

Poseban razlog za izmenu Incotermsa bilo je i to što je u meĎunarodnom transportu pri prodaji i

kupovini robe došlo do izmene tehnike prevoza, sve veće kontejnerizacije i uvoĎenja mulmodalnog,

višegranskog i kombinovanog transporta koji sve više uzimaju maha pri prevozu robe "od vrata do

vrata".

Po reviziji pravila Incoterms-a iz 1990. godine, izvršeno je grupisanje odredbi i odrednica koje se

javljaju u meĎunrodnim trgovačkim odnosima u četiri osnovne grupacije, a što je zadržano i u

Incoterms-ovim pravilima iz 2000 godine:

1) Stavljanje robe na raspolaganje kupcu u prostorijama prodavca (odredbe pod grupom "E"- klauzula

EXW franko fabrika - naznačeno mesto );

2) Druga grupa odredbi "F', po kojima je prodavac obavezan da robu isporuči vozaru kojeg je

odredio kupac. To su odredbe: "FCA"- franko prevoznik, naznačeno mesto; "FAS"- franko uz bok

broda i "FOB"- franko brod. Klauzula "FCA-franko prevoznik, naznačeno mesto..."je prilagoĎena

svim oblicima prevoza, pa su s toga iz ove nove verzije Incoterms-a isključene odredbe koje se odnose

na odreĎenu vrstu prevoza "FOR", "FOT", "franko-vagon" i "FOB aerodrom".

3) U treću grupu odredbi, spadaju odredbe "C', po kojima je prodavac dužan da ugovori prevoz ali

bez preuzimanja rizika od gubljenja ili oštećenja robe ili naknadnih troškova zbog dogaĎaja posle

utovara i otpreme. To su klauzule "CFR", "CIF", "CPT" i "CIP".

4) U četvrtu kategoriju odredbi spadaju odredbe tipa "D", po kojima je prodavac dužan da snosi sve

troškove i rizike koji se odnose na dopremu robe u odreĎenu državu, odnosno zemlju destinacije. U

tom slučaju, radi se o sledećim klauzulama: "DAP- isporučeno granica...", "DES - isporučeno franko

brod", "DEQ - isporučeno franko obala", "DDU - isporučeno i necarinjeno" i klauzula "DDP -

isporučeno i ocarinjeno",

13. TRANSPORTNE KLAUZULE, PREMA OPŠTIM UZANSAMA ZA PROMET ROBOM Transportne klauzule predviĎene su Opštim uzansama od uzanse br. 100. zaključno sa br. 114.

Potrebno je istaći da transportne klauzule po Opštim uzansama nisu potpuno identične sa klauzulama u

Incoterms-ovih pravilima. Radi se o sledećim transportnim klauzulalama po Opštim uzansama za

promet robom: "franko" "Iz", "sa", "ex", "ab", sa naznakom "fabrika", "rudnik", "mlin", "skladište";

"franko vagon" (FOT, FOR) sa naznakom utovarne stanice; "franko državna granica"(na primer,

franko jugoslovensko-maĎarska granica);"franco, uz naznaku mesta opredeljenja; "franco brod"

(FOB); "franco uz bok broda"(FAS), sa naznačenjem luke ukrcaja; klauzula "cena, osiguranje,

vozarina (CIF, CAP) sa oznakom luke opredeljenja; "iz broda" "ex ship"; "sa keja", "sa obale", "ex

quay";C&F i dr.

14. POSEBNI OBLICI UGOVORA O PRODAJI U PRIVREDI - PREMA PREDMETU

UGOVORA

Postoje posebna pravila koja se odnose na slučajeve kada se radi da predmet ugovora o prodaji u

privredi, čine odreĎene posebne stvari. Takav je slučaj sa prodajom investicija, transportnih sredstava i

električne energije.

-Prodaja investicija. - Kod ovog ugovora o prodaji investicija smatra se onaj ugovor čiji predmet

predstavljaju investiciona oprema i delovi investicione opreme.

1198 Đurović dr R, MeĎunrodno privredno pravo, Beograd, 1974, str. 229.

Kada se radi o ovakvom ugovoru, prodavac preuzima na sebe obavezu vrlo često da robu montira, da

je pusti za odreĎeno vreme u probni rad, da vrši nadzor za vreme probnog rada i da obučava osoblje

kupca pri korišćenju opreme. Na meĎunarodnom planu kada se radi o ovom ugovvoru primenjuju se

posebni Opšti uslovi koje je donela Ekonomska komisija OUN za Evropu.

Ovakvi ugovori o prodaji investicija tj. investicione opreme zaključuju se u pismenoj formi, jer se radi

i o velikim vrednostima predmeta ovih ugovora, a rizik za propast i oštećenje opreme prelazi na kupca

kada mu je ista oprema predata na raspolaganje. Prodavac polaže pravo svojine na ovakvoj opremi, po

pravilu, do isplate kupovne cene.

-Ugovor o prodaji transportnih sredstava. - I kod ovog ugovora o prodaji postoje odreĎena posebna

pravila jer se i tu radi o posebno skupim transportnim sredstvima i obzirom da se vazduhoplovi i

brodovi kod nekih zemalja smatraju kao nepokretnosti, primenjuju se odreĎena pravila u vezi

evidencije ovih ugovora.

Karakteristika ovih ugovora je i ta što se vrlo često predvida poseban garantni rok, u kojem je

prodavac obavezan da za vreme korišćenja transportnih sredstava otklanja nedostatke prodatih stvari,

posebno u garantnom roku.

-Prodaja električne energije. - Ugovor o prodaji električne energije, takoĎe ima niz posebnsti. Ova

materija je regulisana i posebnim Zakonom o elektroprivredi, ali i Opštim uslovima o isporuci

električne energije. Specifičnost kod ovog ugovora je i ta što pored obaveze davanja elektroenergetske

saglasnosti za priključenje potrošača, postoje posebni uslovi i rokovi i način zaključenja ugovora,

uslovi i način obaveze isporuke električne energije, redosled i način isporuke električne energije u

slučaju nestašice, način plaćanja električne energije, popusti, beneficije, penali, "blok-tarifa" i dr. kao i

način obračuna električne energije. Opšti uslovi o isporuci električne energije se objavljuju u

"Službenom glasniku Republike Srbije" za potrošače sa područja Republike Srbije.

Ovaj ugovor predstavlja jedan od oblika ugovora po pristupu - adhezioni ugovor i kod istog se

elektroprivreda, odnosno elektrodistribucija pojavljuje kao ekonomski jača strana koja diktira uslove u

ugovoru, a druga ugovorna strana konzument-potrošač, najčešće, mora da prihvati takve uslove i ne

može puno svojom voljom da pri zaključenju ugovora utiče na elemente ugovora. Ukoliko se potrošač,

ugovorna strana ne pridržava u vezi sa Opštim uslovima za isporuku električne energije

elektroprivreda, pored sudskog puta naplate električne energije, ima i efikasno sredstvo prinude, putem

isključenja električne energije potrošaču, odnosno ugovornoj strani koja se ogreši o Opšte uslove

poslovanja pri isporuci električne energije, tj. koja ne ispoštuje sve predviĎene elemente iz ugovora.

15. POSEBNI OBLICI UGOVORA O PRODAJI - PREMA SADRŢINI UGOVORA

Tu postoji više oblika ugovora, kao što su: fiksna prodaja, prodaja na poček, prenumeraciona prodaja,

prodaja po uzorku (mustri), prodaja na ogled, specifikaciona prodaja, prodaja sa pravom ponovnog

otkupa, prodaja sa pravom preče kupovine, prodaja o sukcesivnoj isporuci.

-Fiksna prodaja - Pod fiksnom prodajom smatra se oblik ugovora o prodaji, kod koje se ispunjenje

pojedinih ugovornih obaveza prodavca i kupca (plaćanje kupvne cene ili isporuke robe) moraju izvršiti

u tačno odreĎenom roku ili na tačno predviĎeni dan i gde se takav elemenat ugovora smatra bitnim. U

našem pravu, ovakav se ugovor smatra fiksnim, čak i kad u njemu to nije izričito navedeno, ali se iz

prirode ugovora i same okolnosti posla to da zaključiti.

Kod ovog ugovora docnja dužnika, povlači i specijalne posledice; kao što su: ugovor se automatski

raskida, kada dužnik zadocni sa izvršenjem konkretne obaveze. Poverilc može da ostane pri ugovoru

ali tada mora da hitno obavesti dužnika i da zahteva ispunjenje njegove ugovorene obaveze.

Poverilac ima pravo da od dužnika zahteva naknadu štete zbog njegovog zadocnjenja ili neispunjenja,

zavisno od toga da li je on ostao pri ugovoru ili nije.

-Prodaja na kredit, veresiju, poček, smatra se, takoĎe, posebnim ugovorom o prodaji u privredi gde

prodavac isporučuje robu, a kupac će da isplati kupovnu cenu posle odreĎenog roka. Kupac tada

postaje odmah i vlasnikom robe, a prodavac može tražiti samo isplatu kupovne cene i eventualnu

naknadu štete kada bi mu kupac kupovnu cenu isplatio posle proteka roka. Kod nekih zemalja,

meĎutim, prodavac ostaje i dalje vlasnik prodate stvari dok se ne isplati kupovna cena. To znači, da u

nekim slučajevima može tražiti i povraćaj stvari kada kupac ne isplati cenu.

-Prenumeraciona prodaja. - Kod ove prodaje kupac se obavezuje da unapred plati kupovnu cenu (bilo

u ratama ili odjednom), a prodavac obavlja isporuku robe kada u celosti primi kupovnu cenu. Ovakav

ugovor se zaključuje u slučaju da prodavac nije pouzdan u kupca, njegovu soloventnost i sl. ili nema

dovoljno sredstava za proizvodnju i sl.

-Prodaja po uzorku. - Prodaja po uzorku (mustri) je jedan od oblika ugovora o prodaji gde se zahteva

da isporučena roba u celini odgovara uzorku, na osnovu kojeg je ugovor zaključen. Prodavac, može

predati kupcu uzorak prilikom zaključenja ugovora ili nekom trećem licu, posredniku, komisionaru, da

bi se obezbedilo da isporučena roba kod ovog ugovora o prodaji bude u potpunosti saobrazna uzorku.

Ovaj se uzorak najčešće pečati i potpisuje od ugovornih strana i trećeg lica da bi se mogao smatrati

verodostojnim, tj. da ne bi bilo nikakvih zloupotreba sa uzorkom.

-Prodaja na ogled (na probu). - Ugovor o prodaji robe na probu (na ogled), smatra se kao poseban

oblik ugovora o prodaji gde se roba od strane prodavca prethddno predaje kupcu da je ovaj oproba, tj.

da utvrdi njene karakteristike, osobine, ponašanje pri radu itd. Kod ovog ugovora, kupac je u obavezi

da robu isprobava saglasno njenoj nameni i da se tada ponaša "kao dobar privrednik", uz još jednu

obavezu da u ugovorenom ili uobičajenom roku obavesti prodavca da je zadovoljan robom ili da mu

povrati robu, kada je nezadovoljan.

Postoje neslaganja u teoriji, kada se smatra da je ugovor zaključen. Jedno shvatanje, stoji na

stanovištu, da je ugovor zaključen onog momenta kada je kupac obavestio prodavca da je zadovoljan

isprobanom stvari, po drugom da je ugovor zaključen odmah, ali uz uslov da je roba izdržala probu i

da se smatra u tom slučaju da je obaveza kupca da izvesti prodavca o tome. U slučaju da kupac ne

obavesti prodavca i ne vrati mu robu, smatra se da je ugovor zaključen, tj. da je roba odgovarajućeg

kvaliteta, odnosno da je tzdržala probu.

-Specifikaciona prodaja. - Kod ovog ugovora, pri njegovom zaključbnju, odreĎuju se vrsta, količina

robe i bazična (osnovna) cena, a pitanje kvaliteta, asortimana robe reguliše se kasnije, putem

specifikacije koju kupac dostavlja prodavcu. Prodavac ima pravo da raskine ugovor i da zahteva

naknadu štete, kada mu kupac ne dostavi ili mu ne dostavi ni u kasnijem roku, pomenutu specifikaciju.

Izuzetno, može i prodavac sam da sastavi specifikaciju i da je dostavi kupcu sa zahtevom da mu da

odgovor na njegovu specifikaciju kada mu je poznata namena stvari. U slučaju, da kupac ne odgovori

na specifikciju prodavca, tada se ugovor može raskinuti. Kod ovog ugovora uslov je da prodavac

isporučuje robu koja u svemu mora da odgovara specifikaciji.

-Prodaja sa pravom ponovnog otkupa. - Po ovom ugovoru prodavac zadržava prvo da u odreĎenom

roku ponovno otkupi prodatu stvar (robu) i tada je prodavac obavezan da kupcu vrati kupovnu cenu uz

obavezu plaćanja nužnih troškova u vezi sa robom. Kod nekih zemalja je odreĎen najduži rok u kojem

prodavac može da koristi ovakvo pravo.

-Prodaja sa pravom preče kupovine. - Kad u ovakvom ugovoru bude navedena klauzula da prodavac

ima pravo preče kupovine, tada kupac mora kada se odluči da robu dalje prodaje, najpre da je ponudi

prodavcu. U propisima se najčešće odreĎuje rok u kojem prodavac mora da se izjasni o ovom pravu

preče kupovine, pa ako se on ne izjasni u tom roku, onda kupac može pod istim uslovima ponuditi

trećim licima. (Pravo preče kupovine došlo je posebno do izražaja u graĎanskom pravu, gde je

propisima predviĎeno da vlasnik stana u kojem stanuje nosilac stanarskog prava, mora prvo da ponudi

stan na prodaju licu koje, stanuje u njegovom stanu, nosiocu stanarskog prava, koje ima pravo preče

kupovine u odnosu na treća lica. Tek kada ovo lice odbije ili u odreĎenom roku od 30 dana se ne

izjasni, prodavac može stan pod istim uslovima ponuditi na prodaju trećim licima.)

-Ugovor o sukcesivnoj isporuci (ugovor o liferovanju). - Ovaj ugovor o sukcesivnim, uzastopnim

isporukama ili liferovanju je poseban ugovor o prodaji gde se prodavac obavezuje kupcu da će

sukcesivno isporučivati robu u odreĎenim obrocima, tj. u odreĎenom vremenskom periodu. Dakle,

izmeĎu prodavca i kupca uspostavlja se konstantan poslovni odnos, na bazi ranijeg generalnog

(okvirnog) ugovora, po osnovu kojeg se robe sukcesivno, i uzastopno isporučuju kupcu, a gde kupac

plaća cenu u obrocima za isporučenu robu. Predmet ovog ugovora su generične stvari, odnosno stvari

koje su odreĎene po rodu, predmet ugovora ne postoji u momentu zaključenja ugovora, jer prodavac

preuzima obavezu da robu proizvode ili da nabavi od trećeg lica, da bi je isporučio kupcu. Cena se,

kao što smo istakli, isplaćuje sukcesivno, tj. u ratarna, kako se i roba isporučuje u više navrata. Ovakav

ugovor zaključuje se da traje duže vreme (konstantno) i da prodavac isporu.ku robe ne izvršava

odjednom nego u više navrata (obrocima).