8/7/2019 Popularnije Je Iz Zemlje Iznosti Nego u Nju Unositi

http://slidepdf.com/reader/full/popularnije-je-iz-zemlje-iznosti-nego-u-nju-unositi 1/3

  09. Apr i l , 2011

::. Navigacija

::. Obaveštenje!

Svake srede novitekstovi...

::. Pravo na mišljen je

::. Dokumenti

Klanje Srba u Sarajevu

Popularnije je iz zemlje iznosti nego u nju unositi

Ko prolazi bolje?

'''Jer će vas ljudi predati sudovima i po zbornicama biće vas…Svet mene mrzi, jer ja svedočim o njemuda su dela njegova zla….Doći će vreme kada će svaki kojivas ubije misliti da bogu službu čini.(Mt.10,16 – 18, 22. , Jn.7, 7; 15,18 – 23; 6,2.)

Čitanje ovog teksta ne preporučujem osobama koje već imaju svoj razrađeni sistem zapljačku opljačkane, ali još uvek žive Srbije. Čitanje nije preporučljivo ni za one koji su skloni zbog izrečene istine daangažuju advokate i tuže autora. Oni koji "rafiniranim ukusom" i organizovanim iscrpljivanjem ispumpavaju zadnjiatom snage iz srpskog naroda, ne bi trebali ovo skoro nikako čitati. Zašto? Pa jednostavno da bi njihova iluzija osopstvenoj sposobnosti, a na štetu vlastitog naroda, ostala nepomućena. Kao da narod i sam ne vidi njihovanedela, koliko god se oni trudili da ih zaviju u oblande i ukrase lažnim rečima. Njihov sistem pljačkanja Srbije jeshvaćen odavno i nalazi se na nivou razmišljanja deteta od sedam godina, jer se sve zna, piše i pamti, a to značida nisu ni pametni ni mudri, već drski i bezobrazni izdajnici za šaku zveckajuće sitnine, koji bi i pokrov sa rođenemajke prodali, a nekmoli Srbiju i narod. Čitanje nije preporučljivo ni za one koji su iz srpskih redova Slovenije otišli usotonističke organizacije potpomognuti ljudima u crnom, pa iz Srbije iznose i crno ispod nokata. Zaboravljaju samo

jedno. Narod posebno pamti izdaju i naneto mu zlo, i da će sve to jednog dana stići za naplatu. Jedino šta nezaboravljaju je da pišu tužbe protiv onih koji o njihovim podlostima progovore. Nameće se pitanje, pa ko bi ondaovo trebao čitati, jer od šačice izdajnika bruji cela Srbija, stvarajući lažni privid da su svi izdajnici, i da je celokupninarod protiv Srbije, jer pošteni ne mogu od šačice bezobraznih doći do reči. Poštenima se preti tužbom, zatvorom,ubistvima, pa čak i opomenama da ne koračaju ivičnjakom puta jer ih auto u punoj brzini može slučajno zakačiti.Ipak odgovor na pitanje; ko ovo treba čitati sledi odmah. Svi oni koji u Srbiju unose, koji Srbiju i srpski narodpomažu, koji sa svojim narodom dišu jednom dušom, zajedno sa njim brinu i koji su za svoju državu spremni sveuraditi, a takvih je mnogo više od onih koji iz nje iznose i šakom i kapom, verujte mi na reč. Nisu svi izdajnici, nespavaju svi u strahu od otkrića zlodela, i ne trzaju se svi u snu smišljajući nove prevare ne bil' prikrili stare, kao štorade pojedinci podučeni zapadnom demonokratijom i sopstvenom pokvarenošću.

O čemu se radi? Da je popularnije iz zemlje iznosti nego u njuunositi na vlastitom iskustvu su osetili predstavnici Slovenskosrpskog kulturno humanitarnog društva SRETENJE izSlovenskih Konjica – Slovenija. Na put ka Srbiji otpravili su se12. marta sa ciljem uručivanja donacije Osnovnoj školi SvetiSava iz Aranđelovca, đacima i mnogobrojnim radničkimporodicama, koje se na žalost po tuđoj krivdi, samo nazivajuradničkim, jer danas u Aranđelovcu malo koja fabrika radi.Članovi društva SRETENJE stisli su čvrsto svoje redove i

odmah po Božiću, krenuli u akciju sakupljanja humanitarnepomoći, namenjene učenicima osnovnih škola iz Aranđelovca inihovim roditeljima – radnicima. Društvo SRETENJE izSlovenskih Konjica ne čine samo Srbi, već i slovenački narod,koji je i ovaj put dao nemerljiv doprinos akciji društvaSRETENJE za pomoć narodu Aranđelovca, shvatajući situaciju

u kojoj se Šumadinci nalaze.

U aktivnostima su prednjačile Metka Zoya Obrul, Jasna Kralj,Suzana Majer,Urške Roter, Pia Cerkvenič i BarbaraVarga, te sakupile dve tone garderobe, obuće, igračaka, školskog pribora, dva kompjutera za decu iz srpskoggrada Aranđelovca. Za svaku pohvalu je i javljanje g.đe Milke Knežević iz Varaždina – Hrvatska, koja je čuvši zaakciju poželela i sama dati pomoći narodu Srbije. Sastavni deo donatorstva za školu su između ostalog izuzetnokvalitetni pehari čija vrednost premašuje iznos od 1.200 evra, a poklonila ih je potpredsednica Metka Zoya Obrul.Značajan i nemerljiv doprinos ovoj akciji su nesebično dale i vlasnice građevinske firme iz Rogatca – Vlasta Marš iDuša Janžek, koje su besplatno ustupile kombi za prevoz i transpot robe do Aranđelovca. Sve je lepo zamišljeno isve planirano. Jedino što nismo ni u snu mogli očekivati je da upravo srpski carinici ne žele da narod Srbije dobijebilo kakvu pomoć.

8/7/2019 Popularnije Je Iz Zemlje Iznosti Nego u Nju Unositi

http://slidepdf.com/reader/full/popularnije-je-iz-zemlje-iznosti-nego-u-nju-unositi 2/3

Tog 12. marta, tačno u 14 časova smo se zatekli na graničnom prelazu R. Srbije. Srpski carinik, po naglasku bihrekao da je Vojvođanin, odobrio nam je ulaz sa humanitarnom robom u Srbiju. Istog trenutka se od nekudpojavljuje carinik – žena, i lupa šakom u zadnja vrata kombija kako bi se mi zaustavili. Na naše veliko iznenađenje,a po zahtevu, zaustavili smo se tri metra od carinske kućice i dobili novu komandu od carinika koji nas je prethodnopropustio. Naredba je bila: Nazad sa robom. Nisu vredele molbe ni objašnjenja niti je bilo kakvo plaćanje carinedolazilo u pitanje. Roba - predmet donacije ne može napred. Vrativši se na ničiji deo zemlje između dve granice,potražili smo savet od prisutnog policajca. Objasnio nam je da robu, ukoliko ne želimo vratiti za Sloveniji, što je unašem slučaju bilo nemoguće, možemo odložiti pored puta, jer kontejnera trenutno tu nema. U tom slučaju bi moraliplatiti kaznu za kršenje javnog reda. Posle konsultacije sa članovima delegacije društva, odlučili smo da kaznu

platimo. Na žalost ni to nije bilo moguće, jer smo obavešteni da posle plaćanja kazne, odloženu robu ipak moramouzeti sa sobom. Našli smo se u začaranom krugu. Kontejnera nema, da bi robu u njega odložili, a i u slučaju da bikaznu i platili, opet bi nam roba bila na teretu, jer nas Hrvati takođe nisu puštali u svoju zemlju. Bili smo zarobljeniizmeđu dve države. Samo razumevanju mladog policajca i njegovim angažovanjem, uspeli smo dobiti kontejner kako bi garderobu i stvari namenjene ugroženim radničkim familijama i školi Sveti Sava iz Aranđelovca, odložili bezplaćanja kazne. Prazan kontejner je uskoro počeo da se puni, na zaprepašćenje svih prisutnih, naročito vozačateških kamiona koji su negodovali zbog ponašanja državnih organa, jer su poznavali situaciju u Srbiji. Bacali smorobu u kontejner i ponovo iz njega uzimali nemogavši da se rastanemo od nje, znajući šta ona znači zaosiromašenu Srbiju. Ipak se u nama prelomilo. Bacali smo negledajući ni šta ni koliko. Na to nas je nateralaneumoljivost carinika. Potpredsednica društva Metka Zoya Obrul je sa suzama u očima sve beležila foto aparatom.

Ljudi u Aranđelovcu su očekivali pomoć kao ozebli Sunce, dok sam ja nihovu radost ostavljao u nekom kontejneruizmeđu dve zemlje. Iznenada, zaokupljeni "poslom", pored nas su se stvorila druga dva policajca. Uverivši se da mine snimamo granični prelaz, niti da nam je to cilj, videvši pun kontejner namenski ponete robe sa sve pratećomdokumentacijom društva SRETENJE, odlučili su da nam pomognu. Rečeno nam je da prestanemo sa bacanjem ida uhvatimo red u vrsti ka istom onom cariniku koji nas je vratio. U međuvremenu je sat već otkucavao 16 časova.Puna dva sata smo proveli na granici. Na naše veliko iznenađenje, i pored toga što se carinska smena menja u 19sati, onog carinika u kućici više nije bilo. U mesto njega bila su druga dvojica. Zahvaljujući razumevanju srpskegranične policije, koji su rekli carinicima da smo i previše stvari bacili, da su oni svedoci toga, odobren nam jeulazak u Srbiju sa ostatkom robe. Jedan od njih me je blago, prijateljski i razumevajuće stisnuo za mišicu. Našimmukama je tada došao kraj.

Nekako mi se posle ovog odvratnog postupka srpskih carinskih organa nametnula misao: Šta bi bilo da sampokušao nešto izneti iz Srbije? Da li bi mi to zabranjivali? Siguran sam da ne.

Dok sam besan i razočaran vozio sremačkom ravnicom, nisammogao a da se ne prisetim Ministra životne sredine iprostornog planiranja Olivera Dulića. Šta je taj čovek uradio?Da li je za to odgovarao i kada će podneti račune zazloupotrebu položaja? Dokle god su što bi rekao Šojić, žutaćina vlasti, sigurno je da mu ni dlaka sa glave neće faliti. Pitam

se na glas: Ko je njemu odobrio da od siromašnog naroda, kojije između ostalog i njegovom krivicom siromašan, uzme 2,5miliona dinara za izradu Internet sajta koji je mogao da obavisvaki informatički nadaren srednjoškolac. Pri tom su pokušalida obmanu srpsku javnost netačnim informacijama otroškovima za izradu sajta. Na portalu o kome pišem nemanestandardnih elemenata koji bi opravdali tako visoku cenu, jerkako tvrde IT stručnjaci, sajt ovog kvaliteta i performansi možese u Beogradu uraditi za nekoliko stotina evra. Šta mi drugo

ostaje nego da se i sam prisetim i podesetim čitaoce KORENA da je Internet sajt Srpskog kulturnog centra Danilo

Kiš iz Ljubljane, o čemu sam već pisao, Srbija platila milion dinara, da je takođe bez nestandardnih elemenata i daga je bilo ko mogao uraditi za samo trista evra. Sa punim pravom se nameće pitanje; Gde su otišle pare poreskihobveznika Srbije i ko prolazi bolje? Oni koji iz Srbije iznose, učeći se od aktuelne vlasti, ili oni koji u Srbiju unosepomažući svoj narod, jer je Srbija dospela u bedu zbog naopake vlasti i stotinu sitnih "danilokišića". Jedanaesta jegodina kako Miloševića nema, i nije opravdanje da se vlast, a ni razni danilokišići još uvek na njega pozivaju za svusrpsku bedu koju su sami svojom nesposobnošću i pohlepljivošću izazvali. I umesto da mi njih predamo sudovima,oni će to sa nama uraditi ne bi li nas nekako ućutkali u zastrašili da ne pričamo o njihovim prljavim rabotama. Ipakmnogo je više onih koji spavaju mirno, jer svoju zemlju i svoj narod vole, i mnogo je više onih čistog obraza kojebuduća pokolenja neće pljuvati.

A kada smo već kod Slovenije, ja ne znam da li je i šta je to poslednjih dana govorio Mitrpolit ZagrebačkoLjubljanski čoveku sa crnom samsonit tašnom. Da li je može biti Mitropolit nekoga iskritikovao ili ne, to najboljeznaju oni koji su ga tom prilikom slušali, ali sam siguran da je nelegitimni delegat Skupštine dijaspore i Srba uregionu iz Slovenije, i sada već bivši sekretar Saveza srpskih društava Slovenije, na jedanaestom festivalu folklornihgrupa SSDS, 12. februara sedeo u drugom redu, odbačen kao trinaesto prase, daleko od Predsednika Savezasrpskih društava Slovenije - Magistra i "novinara" Drage Vojvodića. Da li to znači da je "Predsedniku" dosadilo dapod svojim skutom skriva nelegitimnost spominjanog, i da ga je pustio niz vodu, jer kako bi se drugačije objasnilo

 

8/7/2019 Popularnije Je Iz Zemlje Iznosti Nego u Nju Unositi

http://slidepdf.com/reader/full/popularnije-je-iz-zemlje-iznosti-nego-u-nju-unositi 3/3

Postavite na

legalno izabranim delegatom Aksentijević Milanom? Da li i zašto i on čeka da mu neko kao na tacni doneseulaznicu za Skupštinu dijaspore i Srba u regionu?

Sve u svemu, bilo koja funkcija u srpskim društvima, a naročito one visoke i odgovorne, ne svode se samo nabiranje radi biranja i promociju pojedinaca, već na zaštitu i boljitak srpskog roda i ovde i tamo u Srbiji. Zašto ljudićute, zašto se ne oglašavaju, zašto čekaju da im to sve neko drugi odradi, a oni da se titulišu i šepure na tuđimidejama i zaslugama, polako mi sve više postaje jasno. Neverovatno je da svako od njih želi da se slika, i da ispodslike piše da je on taj i taj. Znaju oni da im slike omogućuju da što više "legitimno", iz Srbije iznose i šakom ikapom, a naročito transakcijskim računima, i pored toga što se nikako ne usuđuju reagovati na sve češće napade i

mešanje u unutrašnje stvari Srbije od strane izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina. Pa zašto onda imamote srpske organizacije? Kome trebaju njihovi predstavnici ćutolozi i klimači koji ne smeju stati u odbranu roda svoga.

Ali ništa od svega toga nije čudo, jer boraveći u Aranđelovcu, stigao sam da prisustvujem promociji PokretaBOGATA SRBIJA koju vodi čuveni novinar Zaharije Trnavčević, sa željom da pokret do izbora postane političkapartija. Zanimalo me je šta on to ima reći i kako planira da Srbija postane bogata. Zanimljivo je bilo čuti da ni on,kao ni druge političke partije u Srbiji nemaju u svom programu pitanje odnosa Matice i rasejanja i da su Srbi u svetupotpuno zaboravljeni. Podsetio sam ga da rasejanju živi oko 5. miliona Srba, da su njihove donacije nemerljivapomoć budžetu matici Srbiji, a da nam još niko nije omogućio glasanje elektronskim putem. Na pitanje o njegovommišljenju o Genetski Modifikovanoj Hrani u ishrani Srba, ustvrdio je da je lično prisustvovao u Americi na institutu i

da je gledao ubacivanje GMO gena, kao i da se rezultati tog testa mogu znati tek kroz dvesta godina. Napominjemda čovek ima 86 godina, da se bavi politikom, da je osnivač demokratske stranke i angažovan od iste te stranke daprevari narod – poljoprivrednike, da ne glasaju za patriotski opredeljene partije, osporavajući štetnost GMO, jer onje bože me oprosti već na kraju, tako da ga srpska mladež ne zanima ni danas, a kako bi ga zanimala sudbinaSrba za sledećih dvesta godina.. Važne su mu dnevnice, jer njegov pokret nikada neće imati šansu da zaista neštouradi, jer mu to i nije cilj.

Pa kada je već sve zasnovano na prevari, onda nije čudo da je i Srećković umesto smene i odlaska, dobio nagradudobivši uz put i Ministarstvo vera pored Ministarstva za Dijasporu kojim vlada niko drugi do šačica Vukovihsledbenika. Pardon – Daninih. Opet bih postavio pitanje: Koliko stanova je SPO za vreme svoje vladavine

Beogradom, a preko sekretarice Srpskog Pokreta Obnove - Suzane, rasprodao? Kako to da su se pojedinci izAranđelovca, sekretaričini drugovi, na osnovu tih kompenzacija obogatili?

Opet ne mogu a da se ne zapitam; Ko prolazi bolje? Oni kojima narod pominje i proklinje celokupno poreklo zboguništavanja svih vrednosti dostojnih ljudskog postojanja ili oni pred kojima narod plače, jer ih se kako kažu, ipakneko tamo iz belog sveta setio i doneo im pomoć.

Uprkos svim nedaćama kojima smo bili izloženi od strane nerazumnih državnih organa R. Srbije, Slovensko srpskokulturno humanitarno društvo SRETENJE je uz ogromne žrtve, po drugi put svojim poklonima i pažnjom, uspelo daobraduje Aranđelovčane. Ovaj put kolektiv Osnovne škole "Sveti Sava" iz Aranđelovca, kao i da razveseli porodice

Mijailović, Jakovljević, Radomirović, Bogdanović i ostale, koji već mesecima u preduzećima ne dobijaju platu zasvoj rad, a pojedini su i bez posla izdržavajući višečlanu porodicu sa malom decom. Obradovanih porodica bi bilomnogo više da je carina imala razumevanja, bar u onolikoj meri koliko je imala srpska granična policija. Zbog togase društvo SRETENJE natoplije zahvaljuje srpskoj graničnoj policiji na razumevanju, pokazanoj predusretljivosti ipomoći.

Ko prolazi bolje, ili ko će proći bolje? Oni koji beskrupulozno muzu Srbiju, ili oni koji joj darivaju i pomažu, vreme ćetek pokazati. Članovi društva SRETENJE iz Slovenskih Konjica koračaju stazama poštenja, i rodoljublja, koračaju

uz i sa svojim narodom, tako da se ponose učinjenim, i svoj način rada neće menjati. Izdaji sopstvene zemlje isopstvenog naroda nikada i ni po koju cenu nećeju pristupiti, niti će sarađivati sa onima koji su na tom polju

dokazani.(Deo nastavničkog kolektiva osn. Škole Sveti Sava i direktor Zoran Radovanović, na zajedničkoj fotografiji sapredstavnicima društva SRETENJE iz Slov. Konjica. Pehari i knjige Radovana B. Milića su samo deo lepih sećanjana uspešnu saradnju).

Fotografija:Zoran Bogdanović.

Piše:Radovan B. MilićSlovenija

29.3.2011.

 Prilagođeno za štampanje