pomoĆ eu kosovu - european union external...

POMOĆ EU KOSOVUPokretanje ekonomije

POKRETANJE EKONOMIJE | 3

PODRŽAVANJE BIZNISA NA KOSOVU

1999, Bedri Kosumi, farmer iz opštine Vučitrn osnovao je malu trgovačku kompaniju “Pestova”. Danas je “Pestova” moderna kompanija za proizvodnju krompira, ekskluzivni agent za različite marke mašinerije i Agora semena; te partner i pokretačka snaga za mnoge lokalne poljoprivrednike.

To je samo jedan od mnogih biznisa na celom Kosovu koji su imali koristi od miliona evra investiranih od strane EU. Sve je počelo 2006. kada je g-din Kosumi odlučio da mu je potrebna pomoć sa planiranjem biznisa i istraživanjem pa je podneo zahtev projektu finansiranom od strane EU pod nazivom TAM/BAS.

To znači Turn Around Management-Menadžment preokreta i Business Advisory Service – Savetodavne usluge za poslovne subjekte. Ubrzo zatim se, sada značajno, njegovo preduzeće kvalifikovalo za još intenzivniju podršku kroz projekat TAM. Uz pomoć oba, g-din Kosumi je pripremio jake projekte koji su privukli 1,9 miliona kapitala finansiranog od strane Evropske banke za obnovu i razvoj kako bi investirao u bolju opremu i razvijao nove proizvode i tržišta.

EU snažno investira u izgradnju kosovske male ali veoma otvorene ekonomije.

Prema Svetskoj banci, Kosovo ima godišnji BDP po glavi stanovnika oko 1,500€ - manje od pola od bilo koje zemlje u regionu. Uvoz se procenjuje na 60% od ukupnog BDP-a. Izvozi su zanemarljivi (uglavnom staro gvožđe i nikal).

Veliki deo prihoda na Kosovu se sastoji od novčanih pošiljki od strane Kosovaca koji žive u inostranstvu i od pomoći preko donacija. Porast od 3% u zadnjih par godina - uglavnom zbog privatizacije i malih preduzeća sa prodajom na malo – je jako spor da bi dozvolio da BDP dostigne nivo susednih zemalja. Što je najvažnije, 40% je nezaposlenih, težak problem koji podstiče emigraciju.

Stoga postoji hitna potreba za ekonomskim razvojem koji bi stvorio nova radna mesta. Zbog toga Kosovo želi da razvije privatni sektor kojim dominiraju mala i srednja preduzeća (MSP).

¹Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244/1999

4 | POKRETANJE EKONOMIJE

ZAŠTO JE BIZNISIMA POTREBNA PODRŠKA

Pokretanje biznisa je jedan od najvećih izazova koji može pokrenuti jedan preduzetnik. Podrška pomaže.

U svom Okviru srednjoročnih rashoda (OSR) 2008-2010, Vlada priznaje da osnivanje i rast novih i malih preduzeća teži ka osnivanju najvećeg broja novih radnih mesta. Tako je kreiranje uslova za pokretanje i razvoj MSP-a prioritet. EU naporno radi da napravi upravo to. Njen višedimenzionalan pristup obuhvata obezbeđivanje:

• Lakšeg pristupa finansijama • Bolje obuke i kvalifikacija zaposlenih i menadžera • Usklađivanje sa međunarodnim standardima, pomaganje firmama da pristupe tržištu • Poreskog sistema koji je naklonjen rastu, • Procedura i sistema koje obezbeđuju veću transparentnost ali ne samo u tenderima za javnu nabavku • Infrastrukturu koja funkcioniše, i • Podršku u izgradnji kapaciteta centralnih i lokalnih vlasti na utvrđivanju poslovnih politika i strategija koje su potrebne da se na najbolji način iskoristi najveća aktiva Kosova-njegova omladina

Anketa iz 2006. je pokazala da 50% novoosnovanih preduzeća koja rade po svome propadne u prve dve godine dok mnoga prežive ukoliko dobiju tehničku i finansijsku podršku. Postojećim firmama je takođe potrebna pažnja. Ankete i intervjui pokazuju da je većini postojećih kompanija na Kosovu potrebna podrška različitog spektra kako bi postale konkurentije, uključujući:

• Istraživanje tržišta i poslovne planove • Reorganizaciju i restrukturiranje • Utvrđivanje finansijskih sistema • Sprovođenje standarda EU • Strateško planiranje

Zbog toga je, tokom poslednje decenije, EU finansirala brojne projekte kojima se obezbeđuje direktna podrška poslovnim subjektima. Oni se dele u dva tipa.

MSP STVARAJU NAJVIŠE NOVIH RADNIH MESTA


POKRENUTI IH

Samo su mikropreduzeća stvorila 1500 radnih

mesta sa punim radnim vremenom i 1014

sezonskih ili poslova sa pola radnog vremena

Prvi tip projekta je usmeren ka pružanju direktne nepovratne finansijske podrške – radi promovisanja razvoja u siromašnim i marginalizovanim regionima. Projekat obuhvata:

› Program stabilizacije zajednice (PSZ). Najpre je ciljano 18 sela u 10 opština, do 2008. bilo je obuhvaćeno preko 200

sela u 23 opštine fokusirajući se uglavnom na manjinske zajednice. PSZ je podržao 648 projekata mikro preduzeća, uglavnom kupovinom opreme koja će preduzetnicima omogućiti pokretanje malih preduzeća – sve od pčelarstva do opremanja radionica i prodavnica za popravku električnih aparata. PSZ je takođe pomogao 165 projekata malih zajednicama kojima nedostaju usluge kao što su prevoz kombijem ili vodovodna mreža.

› Ublažavanje siromaštva u marginalizovanim opštinama (USMO). Iako sličan PSZ-u, ovaj projekat vredan 3 miliona evra ciljao je najugroženije

zajednice, bez obzira na etničko poreklo. Između 2006. i 2009. USMO je dodelio grantove za 211 pojedinaca i 19 zajednica. Pomoć je takođe pružena preko Regionalnih poslovnih centara. Oni nude usluge besplatnog interneta, pomažu poslovnim subjektima u pisanju predloga i istraživanju tržišta; pružaju obuku i usluge marketinga i reklamiranja proizvoda. USMO je takođe organizovao poslovni sajam za korisnike grantova i interesente.

› Fond za poljoprivrednu obradu i revitalizaciju industrije (FPOR). Počevsi od 2007, FPOR je značajno podržao proizvodnju, preradu poljoprivrednih

sirovina ili usluge za firme u procvatu, izvoz ili uvoz – potencijal razmene u pet kosovskih opština na severu. Novi i rastući biznisi su dobili poslovne savete i grantove od 50,000-200,000 € za nove investicije sve dotle dok daju 25 % od njihove ukupne vrednosti. Više od 2.3 miliona evra je dodeljeno 17 korisnicima sa 5,3 miliona evra mobilizovanih investicija. Proizvodi obuhvataju: proizvodnju salame, proizvodnju nameštaja, kartona za jaja (od reciklažnog papira) i propisanih sočiva. Osam firmi nudi proizvode koji su dosad uvoženi.

› Podrška programu za stvaranje poslova Lansiran 2006, ovaj projekat je potrošio 5 miliona evra na stvaranju mogućnosti

za posao u opštinama Mitrovici i Zvečanu. Grantovi su korišćeni za obnavljanje postojećih ustanova i opreme i obezbeđivanje novih infrastrukturnih ustanova uglavnom za razvoj šeme MSP-a. Podržani projekti su obuhvatili izgradnju mesta za proizvodnju na malo; stočne pijace; multietničke pijace u južnoj Mitrovici, trafika i obnovu rečne obale u severnoj Mitrovici, kao i poslovni kompleks i međunarodnu pijacu veleprodaje u opštini Zvečan.


Pomoć u svim aspektima modnog poslovanja

Drugi tip projekata je podrška poslovnimh subjekatima koja je više usmerena ka pružanju stručne pomoći umesto finansiranja kroz grantove i koja je otvorena za firme u bilo kom regionu. Njen cilj je da se promoviše rast preduzeća, njihova modernizacija i zapošljavanje ciljajući ključne kompanije, posebno one sa potencijalom za izvoz. Važni projekti obuhvataju:

› Savetodavne usluge za poslovne subjekte (BAS). Ovo dozvoljava firmama pristup pomoći lokalnih savetovališta u vezi sa, na

primer, analizom istraživanja tržišta, razvojem marke proizvoda ili uvođenjem sistema kvaliteta menadžmenta. EU snosi 50% troškova. Od 2010, BAS je već pomogao nekim 252 kompanija na Kosovu.

› Meadžment preokreta (TAM). Do 2010, Pestova je bila samo jedna od 45 kosovskih firmi koja je imala

korist. Dostupan samo kompanijama sa više od 50 radnika, godišnjim obrtom od milion evra i održivim potencijalom rasta, cilj TAM-a je da obezbedi njihov razvoj ili opstanak kroz poboljšanje učinka, proširenje tržišta i povećanu konkurentnost. Firme mogu dobiti dugoročne besplatne savete od međunarodnih konsultanata.

Podrška projekta obično obuhvata: • Pripremu strategija prodaje i marketinga • Istraživanje mogućnosti za izvoz • Restrukturiranje organizacije i • Privlačenje finansija

Krenare Rugova, jedna od kosovskih vrhunskih mladih dizajnera dobila je grant u obliku šivaćih mašina vredan preko 100 000 €. Ali ona je bila posebno zadovoljna savetima koje je dobila od međunarodnih stručnjaka.

“Naučila sam puno, posebno od drugog”, priznaje. On ju je naučio ne samo o materijalima i tehnikama šivenja i o obuci krojača već i kako da odredi cenu, kako da organizuje svoje proizvodne linije, kako da organizuje svoje kolekcije. “Jednostavno mi je pomogao u svim aspektima trgovine “, kaže ona.

Danas su njene kolekcije veliki pogodak u svojoj zemlji i eventualno van. Najpre u Evropi a sada i u Kanadi.

DOVOĐENJE STRUČNJAKA

“Definitivno bismo preporučili TAM/BAS ostalim kompanijama ... i svima koji žele biti konkurentni na region-alnom tržištu”, kaže Butrint Batalii, generalni menadžer IVOVA.

SAMO SU PAR NJIH STRUČNJACI U SVIM OBLASTIMA BIZNISA


Pristup iskusnim agencijama za podršku

poslovnih subjekata i obuka su takođe

značajni

Ali da bi vaš posao rastao i da bi bio konkurentan u globalnoj ekonomiji potrebno vam je više od direktne pomoći. Takođe su vam potrebne dobre politike.

Politike na nacionalnom nivou koje, na primer: • Primenjuju pravni okvir koji biznisima dozvoljava da budu konkurentni i da modernizuju svoju tehnologiju • Pružaju bolju podršku poslovnim subjektima • Razvijaju kulturu preduzetništva • Pružaju uverenje o kvalitetu proizvoda i • Osiguravaju pristup finansijama po konkurentim cenama

Vlada to priznaje. I EU pomaže. Potrošila je 3 miliona evra na „povećanje kapaciteta“ kosovskog Ministarstva za trgovinu i industriju (MTI). To znači učiniti da je MTI sposobnije da donese prave politike, strategije, zakone i regulatorni okvir te na taj način unapredi konkurentnost MSP-a i usklađujući kosovske zakone sa evropskih poveljom malih preduzeća. To, takođe, znači i razgovor, u svim fazama, sa institucijama privatnog sektora, sektorskim poslovnim udruženjima i MSP-ovima kako bi se osiguralo da su stvarne potrebe poslovnih subjekata uzete u obzir.

Ali je i regionalni nivo takođe važan za stvaranje podržive okoline za poslovne subjekte. Zbog toga je 2008. EU pomogla osnivanje pet međuopštinskih Agencija za regionalni razvoj (ARR) na Kosovu.

Podržana od strane projekta Regionalnog ekonomskog razvoja (RER) EU, ARR pripremaju strategije regionalnog rasta, analiziraju lokalne potrebe i konsultuju se sa lokalnim partnerima. Takođe, lokalnim partnerima pomažu u dizajniranju projekata. Sa 7,4 miliona evra dostupnih iz fondova RER-a za 2010. dosad su odobreni sledeći projekti: osnivanje poslovnih inkubatora za podršku lokalnih preduzetnika, razvoj turističkog potencijala i postavljanje poljoprivrednih sabirnih centara koji će poljoprivrednicima omogućiti skladištenje, hlađenje i obradu proizvoda za prodaju tokom cele godine umesto da to prodaju samo tokom sezone i po najnižim cenama.

ARR takođe pomaže lokalnim partnerima da pripreme predloge za finansiranje preko drugih projekata EU, na primer Projekta seoskog razvoja.

USMERAVANJE POSLOVNE SREDINE NA PRAVI PUT

POKRETANJE EKONOMIJE


Anketa preduzeća Svetske banke pokazuje da 28% kosovskih velikih firmi vide nedostatak radnih veština kao prepreku. Da bi se privukle investicije koje pružaju veštije poslove i dobre prihode, Kosovu su potrebni dobro obrazovani i dobro kvalifikovani radnici. EU radi i na tome. Uložila je sredstva u poboljšanje kvaliteta škola i obrazovanja, uključujući šeme za usklađivanje kvalifikacija i standarda sa međunarodnim normama, povećanje kapaciteta Ministarstva obrazovanja, modernizaciju nastavnog plana i programa i razvijanje programa za obuku prosvetnih radnika. Ali je preduzela i inicijative koje se direktno bave pitanjima potrebnih veština za poslovne subjekte, uključujući:

• Obuku o preduzetništvu u školama za profesionalnu obuku i edukaciju • Stažiranje i programe obuke koji pomažu razvoj veština i primamljivost nezaposlenih ljudi • Obuku na radnom mestu radi unapređenja veština već zaposlenih

Dugoročna, ali neophodna inicijativa je KOSVET V, koja podržava sistem garancije kvaliteta, akreditaciju i kvalifikaciju posebno preko profesionalne obuke i edukacije. Ovo će pomoći da kosovske nacionalne kvalifikacije budu u skladu sa Evropskim okvirom kvalifikacija (EOK) i da su veštine radnika priznate i ovde i vani.

Skoriji primer je KOSVET VI, projekat čiji je cilj da pomogne nezaposlenoj omladini. Jedan način je da se obezbedi tromesečna obuka na radnom mestu u firmama koje su voljne da ih prihvate. Treneri su i domaći i strani. I pripravnici i firme će imati koristi od obuke koja će biti prilagođena potrebama kompanije. KOSVET VI takođe pruža 20-odnevni program obuke za nezaposlene koji žele pokrenuti svoj biznis pružajući im osnove marketinga, prodaje, finansija i poslovnog planiranja. To je važno: mnogi počinju biznis bez plana dok pravilno planiranje u velikoj meri povećava šanse za opstanak.

RAZVIJANJE VEŠTINA

POLJOPRIVREDA - POSEBAN SLUČAJ 2 miliona evra vredan projekat o bezbednosti hrane povećao je komercijalni i izvozni potencijal sektora poljoprivrede i poljoprivrednog poslovanja unapređenjem kontrole zdravlja životinja, bezbednosti i kvaliteta hrane u skladu sa standardima i tehničkim zahtevima EU. Projekat je, prethodno usitnjene institucije za kontrolu hrane, okupio pod jednim kišobranom i učinio da propisi budu dosledniji i efikasniji. Prethodno su se primenjivali različiti standardi za bezbednost hrane što je rezultiralo u dupliranju, nedoslednosti i zabuni.

Sve u svemu, očekuje se da će prehrambena industrija povećati lokalnu potrošnju i izvoz pošto će prehrambeni proizvodi Kosova zadovoljiti zahteve za zdravu i bezbednu hranu. Projekat će takođe povećati zaposlenost u selima, smanjiti rizik bolesti prenosivih hranom i poboljšati sisteme kontrole zdravlja životinja. Štaviše, zahvaljujući većoj kontroli, postojaće manji rizik od širenja bolesti životinja i skupih zahteva za nadoknadu.


Investitori pitaju: Hoće li biti prekida struje?

Podrška infrastrukturi uključuje prave strategije, politike i zakoneAli vešti radnici i preduzetnički menadžment nisu dovoljni. Potrebna vam je i dobra infrastruktura. Potencijalni investitori će postaviti pitanje: Hoće li biti prekida struje? Koliko su dobri putevi? Da li postoji pristup tržištima van granice? EU je puno pomogla i u ovome.

Na primer, u poslednjoj deceniji je investirala 430 miliona evra da Kosovu omogući pouzdan strujni sistem. Ovo je obuhvatilo sve, od hitnih prepravki i renoviranja termoelektrana, rudnika uglja i daljinskih sistema grejanja preko ogromnih investicija u sisteme prenosa energije i uvoz struje tokom zima 1999. i 2000. do promovisanja energetske efikasnosti i obuke za revizore. Rezultat: danas se snabdevanje strujom može smatrati pouzdanim.

EU je takođe investirala izgradnju puteva i mostova i unapređenje graničnih prelaza. Kosovo je mala zemlja čiji se veći deo nalazi u blizini granica. Tamo gde postoji dobra prekogranična saradnja, granice predstavljaju mogućnost. Tamo gde ne postoji, teži se ka zastoju. Iz tog razloga je EU uspostavila programe za prekograničnu saradnju radi promovisanja i utvrđivanja saradnje i društveno-ekonomske integracije sa susednim zemljama.

BOLJI PROPISI I MANJE BIROKRATIJETakođe postoji nekakva pravna i administrativna “infrastruktura” i kako bi MSP-i procvali ona mora funkcionisati bez zastoja, pravedno i čisto. To znači:

• Sudski sistem koji rešava sporove nepristrasno, brzo i odlučno i onda efektivno sprovodi svoje odluke • Sistem administrativnih i sudskih žalbi koji brzo radi • Sistem javne nabavke koji ugovore dodeljuje na pravedan i transparentan način • Sistemi carina i poreza koji su efikasni i rade na osnovu jasnih propisa • Administracija koja nema puno birokratije • Propisi koji su dosledni u unutrašnjosti

INFRASTRUKTURNA PODRŠKA

PODRŠKA INFRASTRUKTURI UKLJUČUJE PRAVE STRATEGIJE, POLITIKE I ZAKONE


SMANJENJE PREPREKA KA USPEHU

Očigledno je pred Kosovom još uvek neki put. Nedavna anketa 270 kosovskih preduzeća sprovedena od strane Svetske banke pokazala je da samo 45 % njih vidi sudove kao nepristrasne dok 73,4 % vide korupciju kao glavnu prepreku nasuprot 33 % u celom regionu. Ali i tu se preduzimaju napori. I EU radi svoj deo. Jedan primer koji vredi pomenuti je podrška projekta za Kosovsko sudsko veće koje je pripremilo procedure za postavljanje procedura inspirisanih Evropskom unijom za utvrđivanje nadležnosti i moralne časti i njihove obaveze za sve sudije i tužioce.

Uspešan završetak procesa ponovnog imenovanja obeležio je novo poglavlje u kosovskoj sudskoj i tužilačkoj službi. Direktna uključenost pet kosovskih sudija i tužilaca u rad Nezavisne sudske i tužilačke komisije osigurala je da proces odabira sudija i tužilaca u budućnosti bude na osnovu utvrđenih procedura. Ostali projekti finansirani od strane EU su:

› Podrška lokalnoj samoupravi:Ovo obuhvata obuku lokalnih vlasti i sistematsko ispitivanje doslednosti 94 zakona koje trebaju primeniti.

› Podrška cariniskoj i poreskoj administraciji:Jedan projekat u ovoj oblasti cilja da ove kosovske institucije uskladi sa standardima EU o efikasnosti, transparentnosti i pomoći korisnicima. Mere obuhvataju: pojednostavljivanje procedura uvoza/izvoza i carinskih formalnosti, primenu modernih obaveštajnih tehnika i prikupljanja informacija; procenu rizika idr. u borbi protiv krijumčarenja na granicama; pomoć u utvrđivanju Jedinice za istraživanje utaja poreza.

› Podrška antikorupcijskim institucijama:Ovaj projekat je doprineo pisanju ključnih propisa u okviru nacionalne borbe protiv korupcije. Ovo obuhvata četiri zakona koji su trenutno u pripremi – zakon o Antikorupcijskoj agenciji, o prijavljivanju imovine, o sukobu interesa i o finansiranju političkih stranaka. Ovaj projekat je takođe pomogao i sa izmenama određenih članova Krivičnog zakona Kosova.

Kosovo je mala zemlja čiji se veći deo nalazi u blizini granica. Tamo gde postoji dobra prekogranična saradnja, granice predstavljaju mogućnost.

Tamo gde ne postoji, teži se ka zastoju. Iz tog razloga je EU uspostavila programe za prekograničnu saradnju radi promovisanja i utvrđivanja saradnje i društveno-ekonomske integracije sa susednim zemljama.


PRIHVATANJE MEĐUNARODNIH STANDARDA

› Ispunjavanje standarda EU u javnoj nabavci:Ovo je projekat vredan 1.9 miliona evra za pomoć razvoja kosovskog sistema javne nabavke obezbeđivanjem transparentnosti i usklađenosti sa trenutnim standardima EU. Ovo nije samo pitanje morala. Ukoliko mito odlučuje ko će dobiti tender, ugovarač dobitnik ne znači da će biti i najbolji kandidat pošto će često, da bi nadoknadio isplate, zakinuti u delovima projekta.

› Razvoj Okvira za merenje, standardizaciju, testiranje i kvalitet (Okvir MSTK):Ovaj projekat je podržao Ministarstvo za trgovinu i industriju u pripremi nadležnih institucija za proveru kvaliteta proizvoda i njihove pouzdanosti. Kosovo je usvojilo nekoliko evropskih standarda, uskladilo Uredbu o građevinskim proizvodima sa zahtevima EU i, zahvaljujući EU, laboratorije su u stanju da provere pouzdanost određenih mera (litara, kg,...idr) proizvoda. › Pomoć Kancelariji za industrijsku imovinu i Kancelariji za autorska prava:Ovaj projekat doprinosi usklađivanju trenutnih propisa o pravima intelektualne svojine sa zahtevima bilo kojeg efektivnog trgovinskog sporazuma. Ovaj projekat podržava ne samo razvoj Kancelarije za industrijska-imovinska prava u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju već pomaže i utvrđivanje Kancelarije za autorska prava u okviru Ministarstva za kulturu, omladinu i sport.

› Promovisanje investicija i izvoza.Izvozi skoro uopšte ne doprinose kosovskom BDP-u. To se treba promeniti: dobra ravnoteža trgovine je bitna za svaku ekonomiju. Da bi se to postiglo, potrebno je promovisati trgovinu, investicije i izvoz. Dosad su podržani mnogi projekti, uključujući:

› Projekat promovisanja investicija, dizajniran da ojača institutcionalnu promociju domaćih i stranih investicija. Projekat obuhvata rad na izgradnji snažnih i efektivnih Agencija za investiranja i izvoz sa pristupom „sve na jednom mestu“ i olakša direktne kontakte između kosovskih poslovnih subjekata i stranih partnera. Rezultat ovoga je najmanje 20 održivih investicija i partnerstava između Kosova i kompanija iz zemalja članica EU.

› Projekat o daljem razvoju kosovske tržišne politike koji će pomoći da se tržišne politike usklade sa međunarodnim pravilima i praksama.

GLEDANJE UNAPREDEkonomska infrastruktura je prešla dug put od 1999. I još je uvek dug put pred njom ali neće biti sama na ovom putovanju. Kao i u prošlosti i u budućnosti može računati na snažnu podršku Evropske unije.

“Ova publikacija je pripremljena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je jedino odgovornost Kancelarije za vezu Evropske komisije na Kosovu i ni na koji način ne odražava poglede Evropske unije.”

KONTAKTIKancelarija za vezu Evropske komisije na Kosovu

A. Ulica Kosovo 1 (P.O. Box 331)

Pristina, KOSOVOT. +381 38 51 31 200 F. +381 38 51 31 304

E. [email protected]

W. www.delprn.ec.europa.eu

pomoĆ eu kosovu - european union external...

Documents