polo@aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini · kao {to su kvote i dozvole. ograni~enja...

UVODNE NAPOMENE

Uloga trgovine u svetskoj privredi tokom proteklih 50 godina zna~ajno je po-rasla. Trgovina je rasla mnogo brè nego proizvodnja, a mnoge zemlje koje suostvarile visoke stope privrednog rasta to su postigle zahvaljuju}i pove}anju svogudela u svetskoj trgovini. Politika uvozne supstitucije, rasprostranjena tokom pe-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

65

Radovan Kova~evi} *

POLO@AJ ZEMALJA U RAZVOJU USVETSKOJ TRGOVINI

THE POSITION OF DEVELOPING COUNTRIES IN INTERNATIONAL TRADE

APSTRAKT: Poslednjih godina zna~ajnosu smanjene trgovinske prepreke koje suusporavale porast u~e{}a zemalja u razvoju(ZUR) u svetskoj trgovini. Smanjivanje ovihprepreka je dovelo do dramati~ne promenestrukture trgovine ZUR - smanjivanje zavi-snosti od izvoza sirovina u korist pove}anogudela izvoza industrijskih proizvoda i uslu-ga. Sem toga, pove}an je zna~aj me|usobnetrgovine ZUR. To ima zna~ajne posledice zaulogu koju igraju ZUR u svetskoj privredi itrgovinskom sistemu. ZUR su postale velikiigra~i u svetskoj privredi. Izvozno usmerenestrategije brojnih zemalja Azije sa trì{tem unastajanju dovele su do zna~ajnog porastatrgovine i omogu}ile stabilan rast njihovogu~e{}a u svetskoj trgovini.KLJU^NE REÎ: Zemlje u razvoju, trgo-vinska politika, svetska trgovina, trgovinskisistem, carine, struktura trgovine, pristup tr-ì{tu.

ABSTRACT: Recent years have seen a sub-stantial reduction in trade policy and otherbarriers inhibiting developing country par-ticipation in the world trade. Lower barriershave contributed to a dramatic shift in thepattern of developing country trade -awayfrom dependence on commodity exports tomuch greater reliance on manufactures andservices. In addition, exports to other devel-oping countries have become much moreimportant. These changes have profoundimplications for the role played by develop-ing countries in the world economy and thetrade system. Developing countries havebecome major players in the global economy.The outward-oriented strategies of manyeconomies in emerging Asia have beenreflected in high trade growth and a steadyincrease in their share in the world trade.KEY WORDS: developing countries, tradepolicy, world trade, trade system, tariffs,trade patterns, market access.

* Centar za nau~noistraìva~ki rad PKS

^LANCI/ARTICLES

desetih, {ezdesetih i sedamdesetih godina, bila je manje uspe{na u odnosu na izvo-zno usmerenu politiku koju su koristile zemlje Isto~ne Azije sa visokim rastom do-hotka. Zbog toga su nosioci ekonomske politike u mnogim ZUR otpo~eli sa pri-menom otvorenije politike trgovine tokom 1980-ih godina. Krajem 1980-ih godi-na skoro sve zemlje centralno planske ekonomije koje nisu imale trì{nu privreduili su se suo~ile sa propadanjem ili su preduzele zna~ajne reforme koje su spoljnojtrgovini i investicijama dale zna~ajnu ulogu u njihovim razvojnim programima.

Ove reforme su dovele do dramati~nih promena na podru~ju uklju~ivanjaZUR u me|unarodnu trgovinu. Do sredine osamdesetih godina, ve}ina ZUR sepre svega oslanjala na izvoz sirovina, pa su zbog toga bile izloène izuzetno viso-kim oscilacijama i kontinuiranom padu cena tih proizvoda, uz porast uvozne za-visnosti od industrijskih proizvoda. Me|utim, po~etkom osamdesetih godinamnoge ZUR su znatno pove}ale izvoz industrijskih proizvoda. U kasnim devede-setim godinama oko 80% izvoza iz ZUR imalo je industrijski karakter, ~ime jesmanjena ranija zabrinutost u pogledu uloge trgovine. Tako su siroma{ne ze-mlje, u kojima ìvi oko 3 mlrd. stanovnika, sada veoma aktivne na globalnom tr-ì{tu industrijskih proizvoda i usluga (World Bank, 2002a).

Me|utim, kontinuiran rast i ja~anje dinamike integracije imaju svoje izazove� {to se moè videti i iz zabrinutosti u pogledu procesa globalizacije koja se ispo-ljava u velikim protestima u skoro svakom gradu koji je bio doma}in ve}ih me-|unarodnih skupova od 1999. godine. Ova zabrinutost i enormno visoki tro{ko-vi i rizici koji su povezani sa me|unarodnim terorizmom name}u ozbiljne izazo-ve u~vr{}ivanju ekonomskih odnosa izme|u zemalja. Integracija u svetsku pri-vredu je izazov koji moraju da prihvate nosioci ekonomske politike, jer su tro-{kovi odustajanja izuzetno visoki (Wolf, 2001). Osim toga, postoji zna~ajna po-vezanost izme|u dono{enja odluka nosilaca ekonomske politike. Ukoliko ve}ezemlje dignu ruke od svetskog trì{ta, kao {to se to desilo 1930-ih godina, rezul-tat bi mogao da bude opadaju}i obim me|unarodne trgovine, {to bi nanelo {tetei onim zemljama koje èle da ostanu integrisane u svetsku privredu.

Izbor politike kojom se upravlja povezivanje zemlje sa svetskom privredomnije jednostavan. Reforma trgovinske politike zahteva znatno vi{e nego {to je tosmanjivanje i oblikovanje grani~ne za{tite, {to tako|e podrazumeva razvijene in-stitucije. Potrebne su mnoge reforme "unutar granica" da bi se iskoristila prei-mu}stva nastala zbog otvaranja trgovinskih reìma. Ove reforme zahtevaju insti-tucionalne kapacitete, koji nisu dovoljno razvijeni u ZUR. Osim toga, mere eko-nomske politike treba da ublaè nepovoljne uticaje na posebne ekonomske gru-pe. Globalizacija kao proces }e po svoj prilici biti odrìva samo ako je pra}enapolitikom koja izjedna~ava ljude u pogledu mogu}nosti da imaju koristi od po-ve}ane integracije u svetsku privredu (Rodrik, 1997).

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

66

Radovan Kova~evi}

Da bi se dao zadovoljavaju}i odgovor na pitanje {ta treba da se radi u pogledutrgovinske politike, prvo je potrebno da se ispita teku}a situacija i utvrdi mogu}iprostor za pobolj{anja. Zbog toga se u slede}em poglavlju ispituju novije tenden-cije u trgovinskoj politici i preostale trgovinske barijere u svetskoj trgovini. Na-kon toga, u ovom radu se ispituju va`nije promene trgovinske strukture ZUR injihova me|usobna trgovina.

1. NOVIJE PROMENE TRGOVINSKE POLITIKE I DRUGE PREPREKEINTEGRACIJI U SVETSKU PRIVREDU

Od sredine 1950-ih godina registruje se izuzetan rast svetske trgovine iotvaranja svetske privrede. U svim godinama posle 1965. godine svetska trgo-vina je rasla znatno brè od svetskog dohotka (bruto doma}i proizvod �GDP), mada je u pojedinim godinama dolazilo do cikli~nih oscilacija. Tokom1990-ih godina trgovina je rasla skoro dvostruko brè u odnosu na rast svet-skog dohotka. Ovaj izuzetan rast otvorenosti svetske privrede posledica jebrojnih faktora, uklju~uju}i smanjivanje trgovinskih prepreka, transportnihtro{kova i tro{kova komunikacija. Na ove procese uticao je i porast zna~aja tr-govine industrijskim proizvodima, gde je me|usobna trgovina znatno ve}a uodnosu na trgovinu sirovinama, i fragmentacija procesa proizvodnje, koja do-vodi do porasta me|unarodne trgovine delovima i uslugama (Ng i Yeats,1999; Deadorff, 2001).

Smanjivanje protekcionizma u industrijskim zemljama sa visokih nivoa kojisu dostignuti tokom 1930-ih godina bilo je ve} u toku kada je formiran GATT1947. godine, i ovaj proces je i dalje uspe{no nastavljen kroz sukcesivne rundepregovora u okviru GATT-a. Reforme obuhvataju smanjivanje carinskih stopa iukidanje kvantitativnih ograni~enja koja su naj~e{}e kori{}ena iz platnobilansnihrazloga. Me|utim, proces liberalizacije nije bio niti kontinuiran niti ujedna~en.Tokom 1950-ih godina poljoprivreda se "izvukla" od primene ve}ine multilate-ralnih pravila. Izvoz tekstila i ode}e iz ZUR tokom 1960-ih i 1970-ih godina bioje podloàn sistemu kvota koji je dovodio do diskriminacije izme|u zemalja, ikoji je naru{io sve fundamentalne principe GATT-a. Dok su na jednoj strani ca-rinske stope opale, necarinske prepreke � kao {to su dobrovoljna izvozna ograni-~enja i antidampin{ka pravila � postale su zna~ajnije.

Uprkos tome, u industrijski razvijenim zemljama (IRZ) je do{lo do zna~aj-nog smanjivanja protekcionizma. Tako je prose~na carinska stopa na uvoz indu-strijskih proizvoda opala sa oko 50% i vi{e iz kasnih 1940-ih na 4,1% u 1998. go-dini, odnosno po~etkom Urugvajske runde (Abreu, 1996). Za ve}inu ovih proiz-voda su opale i necarinske prepreke. Trgovina industrijskim proizvodima izme-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

67

Poloàj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini

|u IRZ je rasla dinami~no, pri ~emu je ve}i deo trgovine podrazumevao dvo-smernu trgovinu proizvodima koji spadaju u iste proizvodne grupe.

Trgovinska liberalizacija u ZUR odvijala se znatno sporije. U ovim zemljamaje bilo popularno uverenje da mladu industriju treba {tititi protekcionisti~kimmerama, dok su da`bine na izvoz sirovina predstavljale konvencionalni vid po-ve}anja budètskih prihoda. Intelektualnu podlogu ovim gledi{tima je osiguraoRaul Prebi{ (Raoul Prebisch) povezuju}i otvoreno trì{te sa zavisno{}u od izvozasirovina i utvr|uju}i tendencije pada cena sirovina zajedno sa pogor{anjem od-nosa razmene ovih zemalja. U isto vreme, brojni i ra{ireni interesi koji proisti~u ikoji imaju koristi od protekcionizma ~vrsto su podràvali politiku supstitucije.Carinska ograni~enja su bila izuzetno jaka, a bile su prisutne i necarinske barijerekao {to su kvote i dozvole. Ograni~enja funkcionisanja deviznog trì{ta ~esto sunametala velike dodatne takse na trgovinu.

U okviru reìma uvozne supstitucije, uvozne kvote su po pravilu dovodile dorenti od kvota koje su bile ranga veli~ine GDP (Krueger, 1980). Kvote i dozvolesu ~esto odobravane tako da sna`no podstaknu kori{}enje realnih resursa u na-stojanju da se iskoristi renta koja je sa tim bila povezana, {to je dovodilo do ne-milosrdnog rasipanja retkih resursa (Bhagwati, 1983). Ovo stimulisanje kori{}e-nja rente moè imati ekstremno negativne posledice za razvoj. Ovi podsticaji su umnogim ZUR dru{tvene prinose na masovne investicije u ljudski kapital sveli nanulu ili na negativne nivoe (Pritchett, 2001). Ovo je tako|e, podsticalo preduze}ada lociraju proizvodnju blizu glavnih gradova kako bi osigurala bolji pristup no-siocima politi~kih odluka, pre nego {to su investirala u oblastima gde su tro{koviza{tite ìvotne sredine niì ili gde bi proizvodnja mogla biti efikasnija (Livas iKrugman, 1992). Na kraju, takve politike su podsticale korupciju, {to je imalo iz-uzetno negativne posledice na kvalitet institucija, razvoj i jednakost (WorldBank, 2000).

Za{titni efekti carina, kvota i dozvola u ZUR ~esto su poja~avani poreme}aji-ma koji su dolazili sa deviznog trì{ta. Ovi poreme}aji obuhvataju precenjen de-vizni kurs povezan sa mehanizmom me|usobne raspodele retkih deviza. Kada seova raspodela sprovodila preko sekundarnog trì{ta, kao {to je to bio slu~aj u Ki-ni izme|u 1980-ih i 1994. godine (Martin, 1993b), ili u Nigeriji u novije vreme,nastali poreme}aji u trgovini su smanjeni jer su devizna sredstva kao redak resursprodavana onim preduze}ima koja su mogla da plate najve}u vrednost, odnosnonajve}u cenu ovih deviza.

Produbljeni poreme}aji trgovine i deviznih reìma u ve}ini ZUR pre 1980-ihgodina, oteàvali su izbor reformske politike koja bi mogla dovesti do pobolj{a-nja blagostanja. Uprkos tome, na raspolaganju su bile ograni~ene smernice. Naprimer, promene politike koje pove}avaju otvorenost i ujedna~avaju poreme}aje

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

68

Radovan Kova~evi}

izme|u preduze}a u osnovi dovode do pobolj{anja blagostanja, kao u slu~aju ka-da je dodela deviza zamenjena prodajom na sekundarnom trì{tu (videti Dervis,de Melo i Robinson, 1981). Me|utim, otvorenost za inostrane investicije, kojanije pra}ena smanjivanjem prepreka, lako bi mogla dovesti do smanjivanja bla-gostanja (Brecher i Diaz- Alejandro, 1977). Mere politike koje stranim investito-rima name}u obavezu izvoza odre|enog dela proizvodnje mogu da budu drugonajbolje re{enje u unapre|enju blagostanja (Rodrik, 1987).

Politi~ka privla~nost koncepta uvozne supstitucije za nosioce ekonomskepolitike u ZUR bila je prisutna sve do po~etka Urugvajske runde pregovora uokviru GATT-a (1986-1994). Nosioci ekonomske politike u ZUR po pravilu suusmeravali svoje napore u okviru GATT-a da bi osigurali nerecipro~no unapre-|enje pristupa trì{tu IRZ u okviru stavki "specijalni i diferencirani" tretman.Ovaj pristup je mogao pomo}i nekim zemljama da pobolj{aju svoje odnose raz-mene (Terms of trade1). Ali ovo ima i svoje nepovoljne ekonomske posledice. Pr-vo, ovaj pristup oteàva ZUR da jeftino pro|u na planu unapre|enja pristupa tr-ì{tu za proizvode koji za njih imaju najve}i zna~aj. Drugo, ovaj pristup je ~estobio sputan kvantitativnim ograni~enjima ili rizikom ukidanja preferencijalnogtretmana. Tre}e, ovaj pristup zna~i da doma}i izvoznici nisu bili podstaknuti dalobiraju za smanjivanje doma}e za{tite, {to bi dovelo do unapre|enja njihovogpristupa trì{tu partnerskih zemalja. Nije bila slu~ajnost {to su IRZ uvodile noveprepreke u oblastima koje su od posebnog zna~aja za ZUR � kao {to je poljopri-vreda, tekstil i ode}a, tokom ovog perioda.

Mala grupa ZUR, pre svega zemlje isto~ne Azije, ili nije sprovodila politikuuvozne supstitucije, ili je sprovodila politiku unapre|enja izvoza kao deo svojeop{te izvozne orijentacije. Izvanredne karakteristike privrede zemalja kao {to suHong Kong, Republika Koreja i Tajvan, od 1960-ih godina po~ele su da privla~epa`nju. Ove karakteristike, kombinovane sa kriti~kim ocenama reìma uvoznesupstitucije (videti Krueger, 1980), doprinele su postupnoj evoluciji razmi{ljanjau pravcu politike otvaranja trì{ta.

Imaju}i u vidu ova iskustva, ZUR su po~ele da prihvataju politiku otvorenijetrgovine. Ove promene stava ZUR su iskazale tokom multilateralnih pregovora uUrugvajskoj rundi, kada su pristale na zna~ajne koncesije u razmeni sa drugim

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

69


1 U ~lanku koji je u nagla{enom raskoraku sa op{tim gledi{tem, Rosse (2002) zaklju~uje da ~lan-stvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (World Trade Organisation - WTO) nije bilo pra}enopove}anom liberalizacijom trgovine, ve} je pobolj{an pristup trgovinskim preferencijalimadovodio do zna~ajnog porasta trgovine. Ovi rezultati su verovatno podstakli veliki broj ZURda koriste posebne i diferencirane mere kako bi izbegle zna~ajnije smanjivanje za{tite svog tr-ì{ta. Ukoliko se prihvati da ovaj stav ima op{ti zna~aj, zaklju~ci autora bi zahtevali ponovnopreispitivanje determinanti trgovinske liberalizacije i rasta trgovine.

zemljama. ZUR su pristale da zaveù (plafoniraju) svoje carinske stope, {to je uosnovi predstavljalo obavezu da one ne}e podizati ove carinske stope iznad nivoakoji su utvr|eni u pregovorima u koncesijama u okviru WTO � ovo se odnosilona 100% njihovog poljoprivrednog uvoza i na vi{e od 60% njihovog industrij-skog uvoza (Abreu, 1996).

Produbljeni i dalekose`ni dokaz zainteresovanosti ZUR za ve}im u~e{}em utrgovini poti~e iz talasa jednostranih trgovinskih reformi koji je zahvatio ove ze-mlje. Ove reforme su uticale na sve regione i va`nije oblike neuskla|enosti politi-ka. Izme|u po~etka 1980-ih i kraja 1990-ih godina prose~ne carinske stope uZUR su bile prepolovljene. Apsolutno smanjivanje carinskih stopa u ZUR bilo jeznatno ve}e nego u IRZ, a smanjivanje sa vi{ih nivoa verovatno je donelo ve}ekoristi u pogledu blagostanja nego odgovaraju}e smanjivanje sa niìh nivoa(Martin, 1997). Sem toga, disperzija carinskih stopa, koja po pravilu pove}avatro{kove blagostanja na svakom nivou prose~ne carinske stope, zna~ajno je sma-njena.

Mora se biti oprezan kada se ispituju promene carina, zato {to njihovo opa-danje moè biti posledica zamene necarinskih barijera za carine. Me|utim, u po-smatranom periodu necarinske barijere u ZUR su, tako|e, zna~ajno opale (vide-ti tabelu 1).

Tabela 1.Osnovne necarinske barijere u regionu ZUR u periodu 1989-98. godine

u %

Napomena: brojevi u zagradama ozna~avaju broj zemalja za koje su bili raspoloìvi podaci.Izvor: World Bank (2001), navedeno prema Michalopoulous (1999).

Druga va`na dimenzija reformi je bilo zna~ajno smanjivanje broja ZUR kojekoriste devizna ograni~enja i devizne premije. Poreme}aji deviznih trì{ta tokom1980-ih godina su imale velike razmere, da bi ove premije kasnije zna~ajno opalena veoma niske nivoe u ve}ini regiona ZUR (videti tabelu 2).

Najve}a prose~na premija na devizni kurs je registrovana u ZUR Bliskog Is-toka i Severne Afrike (46,5%, izra~unato kao obi~an prosek), ali je do ovoga do-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

70

Radovan Kova~evi}

Region 1989-94 1995-98 Isto~na Azija (7) 30,1 16,3 Latinska Amerika i Karipsko podru~je (13) 18,3 8,0 Bliski istok i Severna Afrika (4) 43,8 16,6 Ju`na Azija (4) 57,0 58,3 Sub-saharska Afrika (12) 26,0 10,4

{lo pre svega zbog Alìra i Irana. Kada se isklju~e ove dve zemlje, prose~na stopaje opala na skoro 1,4%. Sli~no tome, ako se izuzme Nigerija, prose~na premija uzemljama Subsaharske Afrike je manja od 10%, {to predstavlja zna~ajan pad od112%, kolika je bila ova stopa sredinom 1980-ih godina.

Tabela 2Prose~ne premije na crnom trì{tu u regionu ZUR u periodu 1980-97. godine

u %

a) Uzorak od 41 ZURIzvor: World Bank (2001).

Detaljnije istraìvanje trgovinskih reìma u Africi potvr|uje da su trgovinskereforme u ovom regionu tokom 1990-ih godina bile zna~ajne i da su imale {irokzahvat, uklju~uju}i smanjivanje nivoa carinskih stopa i eliminisanje poreme}ajadeviznog kursa, kao i izvoznih da`bina i monopola (Hinkle i Herreou-Arragon,2002). Izgleda da jedino preostalo podru~je ozbiljne zabrinutosti obuhvata ko-rupciju i neefikasnost carinske administracije, kao i probleme da izvoznici obez-bede pristup inputima za proizvodnju po svetskim cenama.

2. PROMENE STRUKTURE TRGOVINE

Promene trgovinske politike i smanjivanje trgovinskih prepreka bile su pra-}ene velikim promenama uloge ZUR u svetskoj privredi. Posebno se zapaà da jezna~ajno promenjena struktura izvoza iz ZUR nakon {to su ove zemlje smanjilesvoje trgovinske prepreke. ZUR su, posle 1980-ih godina, zna~ajno pove}ale iz-voz industrijskih proizvoda i izvoz u druge ZUR. Sem toga, sve zna~ajniju ulogudobija izvoz usluga. U ovom poglavlju se prvo ispituje kretanje izvoza ZUR kaoceline, a zatim se ispituju promene izvoza izabranih grupa zemalja koje zavise odizvoza sirovina.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

71


Region 1980-89 1990-93 1994-97 Ukupnoa 82,0 78,2 20,3 Isto~na Azija 3,6 3,6 3,2 Latinska Amerika i Karibi 48,7 13,1 4,4 Bliski istok i Severna Afrika 165,6 351,6 46,5 Isklj. Alìr i Iran 7,1 8,8 1,4 Ju`na Azija 40,8 45,1 10,1 Sub-saharska Afrika 116,5 28,6 32,2 Isklj. Nigeriju 112,1 25,8 9,6

IZVOZ SVIH ZUR

Izvoz poljoprivrednih proizvoda u 1965. godini je ~inio oko 50% izvozaZUR, a izvoz industrijskih proizvoda samo 15%. Nakon toga, udeo industrijskihproizvoda je kontinuirano rastao, izuzimaju}i prolazni pad u 1997. godini, koji jebio povezan sa isto~noazijskom krizom. Udeo poljoprivrednih poizvoda je poka-zao stabilnu tendenciju pada, na oko 10% u 1998. godini.

Udeo metala i minerala je fluktuirao, sa porastom u 1973. godini zbog pove-}anih cena nafte, zadràvaju}i udeo ove kategorije na sli~nom nivou od 1973. do1980-ih godina. Me|utim, od po~etka 1980-ih godina udeo izvoza minerala jeopadao, ~ak na ispod 10% u 1998. godini. Globalno posmatrano, ZUR su bile li-der u promenama strukture svetske trgovine, menjaju}i strukturu svog izvoza odsirovina u korist industrijskih proizvoda znatno brè nego {to se ove promeneodnose na svet u celini.

Ove izrazite promene strukture izvoza ZUR imaju brojne uzroke. Jedan oduzroka je relativno visoka stopa akumulacije ljudskog i fizi~kog kapitala u ovimzemljama. Procene koje iznose Nehru i Dhareshwar (1993) sugeri{u ocenu da jeizme|u 1960. i 1990. godine koeficijent kapitala u odnosu na rad vi{e nego dupli-ran u ve}ini ZUR. Procene koje iznose Nehru, Swanson i Dubey (1995) sugeri{uda je obrazovanje po zaposlenom, posebno vi{e obrazovanje po zaposlenom, ra-slo ~ak i brè. Mada ove ocene treba sa oprezno{}u prihvatiti (Pritchett, 2000,2001), teorija sugeri{e da je snaàn rast ovih faktora mogao pove}ati kako proiz-vodnju tako i trgovinu u sektorima gde se oni inenzivno koriste. Gehlhar, Herteli Martin (1994) dolaze do zaklju~ka da je dinami~na akumulacija ovih faktoradoprinela jakom zaokretu od poljoprivredne aktivnosti u korist izvozno usmere-nih industrijskih aktivnosti u zemljama Isto~ne Azije.

Politika izvozne za{tite koju su sprovodile mnoge ZUR pre 1980-ih godina~esto je bila prilago|ena da se podstakne industrijalizacija. Me|utim, jedna odnjenih posledica bilo je smanjivanje mogu}nosti zemalja da u~estvuju u dinami~-nijim segmentima me|unarodne trgovine � trgovina industrijskim proizvodimai uslugama. Oba ova vida trgovine uglavnom zahtevaju pristup kapitalu, tehno-logiji i poluproizvodima koji su po pravilu najboljeg kvaliteta ako se nabavljaju izinostranstva. Martin (2003) pokazuje da je tro{kovna struktura i struktura za{ti-te u ZUR nagla{eno diskriminisana u korist industrijskih proizvoda i prerade po-ljoprivrednih proizvoda, {to je zna~ajno pove}avalo zavisnost od izvoza poljopri-vrednih proizvoda i sirovina. Mada su vi{e stope za{tite i visoki transportni tro-{kovi podsticali industrijalizaciju ZUR u ranijim fazama, izgleda da danas pod-sticajnu ulogu ima smanjivanje barijera (Krugman i Venables, 1995). Amiti(2003) isti~e da liberalizacija kapitalno intenzivnih aktivnosti koje proizvode po-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

72

Radovan Kova~evi}

luproizvode moè pomo}i ZUR sa obiljem radne snage da ukrupne industriju,{to je klju~na karakteristika industrijalizacije.

Zaokret od poljoprivrede u ZUR izgleda da nije bio podstaknut vi{im stopa-ma rasta produktivnosti u industriji. U stvari, poslednjih decenija rast produk-tivnosti je bio ve}i u poljoprivredi kako u IRZ tako i u ZUR (Martin i Mitra,2001; Bernard i Jones, 1996). Ni transportni tro{kovi nisu tako zna~ajno opalikao {to to mnogi sugeri{u. Hummels (1999) dolazi do saznanja da su tro{kovi li-nijske plovidbe u stvari porasli za vi{e od 50% realno izme|u 1954. i 1983. godi-ne, pre nego {to su po~eli da opadaju. Transport je postao sve brì i prihvatljiviji,a tro{kovi avionskog prevoza brzo su opadali. Hummels (2001) je procenio da jeto bilo ekvivalentno efektima smanjivanja carinskih stopa za vi{e od 20%.

Zajedno sa promenama robne strukture izvoza desile su se i zna~ajne prome-ne njegovog usmerenja. Sredinom 1960-ih godina samo 17% izvoza ZUR bilo jeusmereno u druge ZUR. Ovaj deo je porastao na preko 40% u 1995. godini. Ma-da je ovo u~e{}e opalo u periodu 1996-1998. godini, ono je u 1998. godini bilodvostruko ve}e nego sredinom 1960-ih godina.

Zanimljivo je ista}i da porast u~e{}a izvoza u druge ZUR nije nastao zbog po-rasta izvoza industrijskih proizvoda. Udeo industrijskog izvoza koji je bio usme-ren u druge ZUR u 1960-im godinama bio je znatno ve}i od udela poljoprivred-nog i mineralnog izvoza koji je bio usmeren u IRZ. Me|utim, udeo izvoza poljo-privrednih proizvoda i mineralnih sirovina u druge ZUR je zna~ajno porastaotokom vremena.

Ovaj porast zna~aja ZUR kao trì{ta za me|usobnu robnu trgovinu posledicaje nekoliko faktora, uklju~uju}i porast udela ZUR u svetskoj trgovini i liberaliza-ciju trgovine ZUR. Whalley (1985) je predvideo da }e jednostrana, nediskrimi-natorna liberalizacija trgovine ZUR u poslednjim decenijama (World Bank,2001) dovesti do zna~ajnog pove}anja trgovine izme|u ovih zemalja. Ovaj porastzna~aja trì{ta ZUR ima va`ne posledice za ograni~enja pristupa trì{tu sa kojimse suo~avaju ove zemlje. Ve}i deo carinskih ograni~enja sa kojim se danas suo~a-va izvoz su zapravo carine drugih ZUR (Hertel i Martin, 2001)2.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

73


2 Uprkos dinami~nom rastu izvoza ZUR, potrebno je skrenuti pa`nju na ~injenicu da uticajproizvoda i proizvodnog procesa na ljudsku okolinu postaje sve zna~ajniji faktor koji uti~e nakvalitet proizvoda i me|unarodnu konkurentnost. Da bi obezbedili povoljan poloàj na me-|unarodnom trì{tu, proizvo|a~i iz ZUR moraju da ispune, i u meri u kojoj je to mogu}e,predvide kretanja na me|unarodnim trì{tima za proizvode koji imaju klju~nu ulogu u njiho-vom izvozu. Za uslove pristupa trì{tu videti UNCTAD (2003). Da bi izvoznici iz ZUR stekliili sa~uvali pristup trì{tu, oni moraju ispuniti zdravstvene zahteve kao i zahteve o~uvanjaljudske sredine. U slu~ajevima kada su ovi zahtevi sastavni deo kvaliteta proizvoda, proizvo|a-~i iz ZUR moraju ispuniti ove uslove, kako bi mogli da ostvare uobi~ajene trì{ne cene. Ispu-njavanje ovih zahteva retko }e dovesti do postizanja vi{ih cena ili ve}eg trì{nog udela na kra-

Druga va`na promena u svetskoj trgovini je zna~ajan porast uloge trgovineuslugama. Po~etkom 1980-ih godina komercijalne usluge su ~inile oko 17% iz-voza zemalja sa visokim dohotkom � udeo koji je kasnije porastao na 20%. Trgo-vina ovim uslugama u ZUR u po~etku je imala manji zna~aj, oko 9%, ali je rasladinami~no i dostigla 17%. Ovaj rast je bio dinami~an ~ak i Sub-saharskoj Africi,sa 10 na 15%.

IZVOZ NEKIH GRUPA ZUR

Zna~ajni uspesi ZUR u transformaciji njihove izvozne strukture su vidljiviukoliko se izvr{i pore|enje sa zemljama tradicionalne izvozne strukture. Da bi sevidelo koje grupe ZUR su naprednije, korisno je da se analiziraju kretanja u poje-dinim zemljama i grupama. Statisti~ki podaci pokazuju da je visoko u~e{}e izvo-za industrijskih proizvoda za {iri krug ZUR. Mnoge ZUR � uklju~uju}i zemlje saniskim dohotkom, kao {to su Banglade{, Kina i [ri Lanka � imale su u~e{}e indu-strijskog izvoza iznad svetskog proseka od 81%. Druge zemlje, kao {to je Indija,Indonezija, Maroko i Turska, bile su na nivou svetskog proseka.

Zemlje gde je udeo industrijskog izvoza jo{ uvek nizak uklju~uju reformskiorijentisane zemlje, kao {to su île i Uganda, i veliki broj zemalja Sub-saharskeAfrike, Andskog regiona i zemalja Bliskog Istoka i Severne Afrike, koje su bilemanje uspe{ne u integraciji u svetsku privredu. Mnogo toga zavisi od struktureizvoza ovih zemalja, izvoznica sirovina. Ukoliko zemlje razvijaju novu struktururobnog izvoza na nova trì{ta, kao {to je to radio île, veliko oslanjanje na izvozsirovina moè biti u skladu sa sna`nim porastom izvoza.

Me|utim, za regione kao {to je Sub-saharska Afrika, postoji ve}a zabrinutostu pogledu produène zavisnosti od izvoza sirovina zato {to ona nastaje kao po-sledica nedovoljnih investicija u infrastrukturu, opremu i ve{tine koje su potreb-ne za uspe{no u~e{}e u svetskoj trgovini. Uprkos tome, mada udeo poljoprivred-nih proizvoda i mineralnih sirovina iz zemalja Sub-saharske Afrike varira zbog

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

74

Radovan Kova~evi}

tak rok (vi{e o tome videti Berdegué, 2003). Posmatrano na duì rok, ovo omogu}ava konsoli-daciju i pove}anje trì{nog udela. Ubudu}e na ove zahteve treba gledati kao na integralne de-love poslovne strategije korporacija, odnosno kao na delove ekonomske strategije ZUR. Mno-ga preduze}a iz ZUR dolaze do saznanja da je njihov izvoz ograni~en ne zbog nesposobnostipreduze}a da ispune zdravstvene zahteve i zahteve za{tite ~ovekove okoline, ve} zbog nemo-gu}nosti da utvrde relevantne zahteve; da sprovedu neophodne tehni~ke, institucionalne iproceduralne promene; ili da na uverljiv na~in pokaù sposobnost prilago|avanja. Va`no jenaglasiti da su tehni~ke prepreke trgovini obuhva}ene sa sva tri stuba koji ~ine "sistem kvalite-ta za{tite ~ovekove okoline". Ove prepreke se odnose na (a) ispunjavanje pravila (u vidu defi-nisanih tehni~kih uslova ili dobrovoljnih standarda); (b) stepen usagla{enosti (sertifikacija, naprimer), i (c) akreditaciju sertifikacionih tela. Za vi{e informacija o ovome videti Rotherham(2003).

problema nepostojanja podataka za neke va`nije zemlje i neke godine, i ovaj re-gion je zabeleìo zna~ajan porast udela industrijskih proizvoda u ukupnom izvo-zu � sa 10% sredinom 1960-ih na oko 20% kasnih 1990-ih godina. Mada je ovomalo u odnosu na ostale zemlje, promene su ~ak zna~ajne i u ovom regionu. O~i-gledno je da ocene o velikim promenama u regionu, kao {to je Sub-saharskaAfrika, mogu biti pod uticajem promena u nekoliko velikih zemalja.

Zajedni~ka karakteristika promene strukture izvoza ZUR pokazuje korenitzaokret od tradicionalne matrice svetske privrede Sever- Jug, u okviru koje ZURizvoze sirovine u zamenu za uvoz industrijskih proizvoda. Ova diverzifikacija iz-voza i zaokret od izvoza sirovina pruàju brojne prednosti. Pre svega, to smanju-je oscilacije izvoznih prihoda i umanjuje brige u pogledu mogu}eg pada cenazbog pove}anja izvoza (Martin, 1993a). Ovo se posebno odnosi na ZUR kojeimaju mogu}nost da uve}aju kapitalno i tehnolo{ki intenzivni izvoz, pove}avaju-}i akumulaciju kapitala i ve{tine njihovih radnika (Mayer, 2001).

Me|utim, snaàn porast industrijskog izvoza iz ZUR doveo je do protekcio-nisti~ke zabrinutosti kako u IRZ tako i u ZUR i pojave novih pitanja kao {to suona koja se odnose na standarde rada. Prema tome, ove promene imaju zna~ajneposledice za trgovinsku politiku i {ira razmi{ljanja o razvoju. U svakom slu~aju,~esto navo|ena ~injenica (videti, na primer, Todaro, 1994, str. 52) da ZUR zaviseod izvoza primarnih proizvoda sasvim izvesno zahteva ponovna razmatranja.

Danas se ZUR manje zavisne od isporuka primarnih proizvoda, a izvoz indu-strijskih proizvoda ima sve zna~ajniju ulogu. Dok su ZUR samo pre dve decenijeoko 70% izvoznih robnih prihoda ostvarivale od prodaje primarnih sirovinskihproizvoda � poljoprivreda i energija � situacija je danas kompletno izmenjena,jer oko 80% prihoda poti~e od izvoza industrijskih proizvoda. âk se i izvoz izzemalja Sub-saharske Afrike danas primarno ne naslanja na izvoz resursa, po{toje udeo industrijskih proizvoda u afri~kom izvozu porastao sa 25% iz 1950-ih na56% danas. Skoro da je celokupan porast izvoza realizovan u poslednjoj decenijidvadesetog veka.

Zaokret u pogledu industrijskog izvoza obja{njava neke regionalne razlike uop{tim trgovinskim karakteristikama, iz ~ega se name}e ocena da ubrzanje rastatrgovine nije bilo prolazno, zato {to je udeo industrijskih proizvoda imao konti-nuirani rast, a to se moè o~ekivati i ubudu}e.

Name}e se pitanje da li trgovina moè imati ovako dinami~an rast i ubudu-}e? Pokreta~ke snage njenog rasta su kombinacija reformi i politike, strukturnihpromena procesa globalne proizvodnje i op{tih ekonomskih trendova koji su po-vezani sa kontinuiranim rastom realnog per capita dohotka. Doprinos ovih razli-~itih faktora ne moè se linearno razloìti, zbog toga {to su pojedini faktori tesnopovezani sa drugim faktorima. Me|utim, zato {to ~vrste veze deluju u za~ara-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

75


nom krugu verovatno je da }e kombinovani efekti koji postoje u sada{njim ten-dencijama biti nastavljeni i u narednim godinama.

Reforme politike su otpo~ele 1970-ih godina u zemljama Isto~ne Azije. Onesu kasnije nastavljene i u drugim regionima, da bi tokom 1990-ih do{lo do njiho-vog sna`nog ubrzanja. Klju~ni element promene politike bilo je smanjivanje pre-preka u trgovini industrijskim proizvodima - unilateralno, regionalno i multila-teralno. Me|utim, u svim uspe{nim slu~ajevima, promene su bile povezane sa {i-rim doma}im institucionalnim reformama. Tehnolo{ki progres je doveo dosmanjivanja tro{kova transporta, unapre|enja komunikacija i poslovne prakse, iomogu}io je izgradnju mreè globalne proizvodnje. Poslednje promene su radi-kalno izmenile geografsku strukturu specijalizacije i poja~ale trgovinu poluproi-zvodima. Rast dohotka je podstakao èlje potro{a~a za potro{njom novih proiz-voda, stvaraju}i trì{te za inostrane proizvode. Ovi faktori su podsticali jednidruge: niè trgovinske prepreke su podstakle novu, globalnu organizaciju proiz-vodnje da bi se iskoristile prednosti uporednih tro{kova izme|u zemalja u svet-skoj privredi. @elja za potro{njom novih proizvoda i istraìvanje novih trì{ta da-li su jak dodatni podsticaj za smanjivanje trgovinskih prepreka. Posebno trebanaglasiti da su tehnolo{ki progres i rast dohotka podstaknuti rastom globalnekonkurencije i op{te efikasnosti kroz globalne mreè.

Opadanje cena industrijskih proizvoda u odnosu na doma}i cenovni deflatorje jasan pokazatelj zna~ajnog rasta produktivnosti u sektorima koji funkcioni{una globalnom trì{tu. Cene izvoza industrijskih proizvoda iz zemalja sa visokimdohotkom su opadale tokom 1990-ih za skoro 2% godi{nje, u odnosu na doma-}e cene. Ovo pokazuje zna~ajno ubrzanje cenovnih razlika upore|eno sa 1980-im godinama, kada su relativne izvozne cene opadale za 1% godi{nje. Sli~an po-kazatelj ubrzanja rasta produktivnosti u sektorima koji proizvode za globalna tr-ì{ta je prime}en i u zemljama Isto~ne Azije gde je izvoz ve} ranije bio skoncen-trisan na industrijske proizvode. Cenovni diferencijali u ovom regionu su se me-njali za skoro 2% godi{nje tokom 1990-ih godina. Mada su cenovne tendencijepome{ane, delom zbog razli~ite strukture specijalizacije, a delimi~no zbog neper-fektnih trì{ta doma}ih faktora � ubrzanje rasta produktivnosti u industrijskimsektorima koji se takmi~e na globalnim trì{tima izgleda da je svetski fenomen.

Mada postoji nekoliko klju~nih faktora koji pokre}u ove promene u trgovini,nema sumnje da je kontinuirano smanjivanje prepreka u trgovini bilo primarnipokreta~. Na primer, rast proizvodnih mreà i njihova povezanost sa rastom tr-govine ne bi bila mogu}a kad bi trgovinske barijere ostale na visokom nivou. Po-ve}anje koristi od trgovine za {iri krug zemalja zahteva zna~ajno dalje smanjiva-nje trgovinskih prepreka, posebno za one proizvode u kojima siroma{ne zemljeimaju komparativne prednosti � poljoprivreda i industrijski proizvodi intenzivni

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

76

Radovan Kova~evi}

nisko kvalifikovanom radnom snagom. Mada {irenje pristupa tr`i{tu nije dovo-ljan uslov koji }e pokrenuti privrede siroma{nih zemalja, ali je potreban uslov dabi se opravdale neophodne investicije - u javni sektor, privatnu infrastrukturu iobrazovanje � kako bi se stvorile pretpostavke za uzlet ovih privreda. Doha run-da }e biti klju~ni dodatak ostalim manje vi{e ograni~enim naporima da se smanjetrgovinske prepreke, na primer, regionalnim trgovinskim sporazumima i unila-teralnim reformama.

Dekompozicija stopa rasta izvoza sa svaku grupu zemalja po nivou tehnolo-gije pokazuje da ZUR sti~u sve ve}i zna~aj u izvozu proizvoda visoke tehnologije(videti tabelu 3).

Tabela 3.Struktura izvoza ZUR po nivou tehnologije

- godi{nji rast u %

Napomena: U ovoj tabeli su date godi{nje stope rasta po proizvodnim grupama i po gru-pama zemalja na bazi nivoa dohotka iz 1981. godine, da bi se izbegli problemi izbora dokojih dolazi ako se za selekciju izaberu karakteristike sa kraja posmatranog perioda.Izvor: COMTRADE, WITS, WTO, navedeno prema World Bank (2004).

Grupa zemalja sa niskim dohotkom je imala najve}u stopu rasta izvoza, 14%godi{nje � stopa koja je dovoljna da prouzrokuje pove}anje izvoza od 14 puta uperiodu od 20 godina3. Zemlje sa srednjim dohotkom tako|e su imale zna~ajnestope rasta koje su bile ve}e od stopa rasta zemalja sa visokim dohotkom, {to po-kazuje da su ZUR sustizale IRZ u njihovoj strukturi trgovine � zaklju~ak koji je u

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

77


Nizak dohodak, sem Kine i Indije

Nizak dohodak

Kina i Indija

Srednji dohodak

Visok dohodak

Svet

Primarni proizvodi 1 2 5 1 4 2 Na resursima zasnovani proizvodi Poljopr. 7 8 12 6 6 6 Ostali 4 7 10 5 5 5 Proizvodi niske tehnologije Tekstil 14 15 15 7 5 8 Ostalo 16 19 20 10 6 8 Srednje tehnolo{ki proizvodi Automobili i komponente 22 20 19 19 7 8 Proizvodi prera|. industrija 14 13 12 11 6 7 Tehni~ki proizvodi 21 23 24 12 7 8 Proizvodi visoke tehnologije Elektronski 21 26 36 17 10 13 Ostali 10 16 20 12 9 9 Ukupno 13 15 17 10 6 7

3 Kori{}enje kategorija kojima se defini{e dohodni status zemalja na po~etku posmatranoguzorka stvara zna~ajne razlike. Ako bi se definisao posmatrani uzorak zemalja sa niskim do-hotkom, po nivou dohotka krajem posmatranog perioda, stopa rasta trgovine grupe zemaljasa niskim dohotkom bi bila ispod proseka.

o{trom raskoraku sa pokazateljima divergencije koji se mogu na}i u brojnimanalizama privrednog rasta (Pritchett, 1997).

Razlike izme|u rasta izvoza datog regiona i prose~nog rasta svetskog izvozamogu se pripisati delovanju dva klju~na faktora: (1) rastu svetske tra`nje za pro-izvodima datog regiona i (2) porastu konkurentnosti zbog smanjivanja cena pro-izvoda, pobolj{anju kvaliteta ili promenama u strukturi izvoza u korist proizvodasa ja~om svetskom tra`njom.

Od 1981. do 1991. godine, ZUR Isto~ne Azije su ostvarile stopu rasta izvozaod 232%, upore|eno sa op{tim prose~nim rastom izvoza od 115%. Tra`nja zaproizvodima koji se izvoze iz zemalja Isto~ne Azije rasla je znatno brè od svet-skog proseka, po stopi od 124%, mada su izvozne performanse zemalja Isto~neAzije bile izuzetne pre svega zbog porasta konkurentnosti koja je podigla izvozovih zemalja za 109 procentnih poena u odnosu na globalni rast trì{ta. ZemljeEvrope i Centralne Azije su izgubile na konkurentnosti tokom istog perioda, {toje prouzrokovalo rast njihovog izvoza za 94% u odnosu na rast trì{ta za njihovizvoz od 124% i rast svetskog izvoza od 115%. Izvoznici sirovina iz zemalja Bli-skog Istoka i Severne Afrike imali su zna~ajne {tete zbog ograni~enja tra`nje zanjihovim proizvodima - svetsko trì{te za izvoz njihovih proizvoda je suèno za21%. Sem toga, one su izgubile konkurentnost na trì{tima njihovih proizvoda,{to je imalo za posledicu pad njihovog izvoza za 24% tokom posmatranog perio-da. Nasuprot tome, proizvodna struktura izvoznika iz Ju`ne Azije je bila uspe{na- trì{te za njihove proizvode je poraslo za 129% tokom posmatranog perioda.Zemlje Ju`ne Azije su tako|e ostvarile zna~ajno pobolj{anje konkurentnosti, ko-je je ~inilo dodatnih 70 procentnih poena rasta izvoza, dovode}i stopu rasta nji-hovog ukupnog izvoza na skoro blizu 200%. Trì{te za proizvode koji se izvoze izzemalja Latinske Amerike i Kariba je poraslo za 54% - manje od polovine prose-ka za svet u celini, ali su ove zemlje uspele da steknu dodatnih 21% porasta nji-hovog izvoza, posredstvom rasta konkurentnosti. U periodu od 1991. do 2001.godine, rast izvoza svih ZUR je nadilazio rast izvoza IRZ (videti tabelu 4).

Tabela 4.Faktori rasta izvoza ZUR u periodu 1981-2001. godine

u %

Izvor: COMTRADE.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

78

Radovan Kova~evi}

1981-91 1991-2001 Ukupno Tra`nja Konkurentnost Ukupno Tra`nja Konkurentnost

Industrijske zemlje 133 148 -16 48 70 -22 Evropa i Centralna Azija 94 122 -28 255 48 206 Isto~na Azija i Pacifik 232 124 109 139 75 64 Latinska Amerika i Karibi 75 54 21 137 50 87 Bliski Istok i Severna Afrika -24 -21 -3 60 58 3 Ju`na Azija 199 129 70 113 36 77 Sub-saharska Afrika 10 20 -10 68 35 33 Svet 115 - - 68 - -

Mada je rast izvoza u zemljama Isto~ne Azije i Pacifika bio jak, ovaj rast je bio~ak i ve}i u ZUR Evrope i Centralne Azije, gde je trì{ni udeo reagovao na zna~aj-no pobolj{anje konkurentnosti4. Od svih regiona ZUR, samo su zemlje isto~neAzije i Pacifika imale koristi od rasta tra`nje iznad proseka. Ali svi regioni, izuzevBliskog Istoka i Severne Afrike, su rasli ili po stopi ili iznad svetske prose~ne sto-pe rasta, posredstvom porasta konkurentnosti.

ÎME SE OBJA[NJAVA RAST KONKURENTNOSTI?

Promene u produktivnosti faktora koje koriste ZUR verovatno su pobolj{alenjihovu konkurentnost. Jedna od naj~e{}ih pogre{nih pretpostavki u pogledubudu}nosti privrede je da }e promene angaòvanih faktora u otvorenoj privredidovesti do promena strukture proizvodnih dobara i njihovog izvoza, pre nego{to bi na to mogle da uti~u cene angaòvanih faktora proizvodnje. Porast iznosakapitala po radniku u otvorenoj privredi moè, na primer, dovesti do porastaudela proizvodnje kapitalno intenzivnih sektora, pre nego {to bi se smanjio pri-nos na kapital. Sli~no tome, porast obrazovanja po radniku mogao bi dovesti doporasta udela proizvodnje koja poti~e iz znanjem intenzivnih aktivnosti, pre ne-go {to bi do{lo do pada prinosa od obrazovanja i porasta nezaposlenosti kvalifi-kovanih radnika. Posmatrano iz ovog ugla, otvorena ekonomija je mnogo boljere{enje nego zatvorena privreda, gde bi rast svakog faktora mogao da dovede dopada njegove cene, po{to dolazi do zasi}enja doma}e tra`nje za proizvodima u~ijoj proizvodnji se intenzivno koristi dati faktor. Naravno, i svetsko trì{te jeograni~eno tako da snaàn rast ponude moè dovesti do pada svetskih cena � kao{to izgleda da se desilo u slu~aju trì{ta kafe poslednjih godina. Me|utim, svetskotrì{te je mnogo ve}e od trì{ta pojedina~nih zemalja. Manje je verovatno da }eproblem zasi}enosti ovim proizvodima da se pojavi u trgovini industrijskim pro-izvodima, zato {to je ja~a me|usobna trgovina izme|u ZUR. Zbog toga Martin(1993a) dolazi do zaklju~ka da bi za svaku ZUR bilo bolje da su ZUR u celiniimale koristi od porasta produktivnosti u proizvodnji industrijskih proizvoda,nego da je ta korist pripala samo nekoj od zemalja.

Ostali mogu}i uticaji na strukturu proizvodnje i izvoza obuhvataju promeneu trgovini, trgovinskoj i investicionoj politici; promene u trì{nim mogu}nosti-ma sa kojima se suo~avaju ZUR; i stvaranje novih trì{nih mogu}nosti u kojimaZUR ve} imaju, ili mogu razviti komparativne prednosti. Naravno, ovi uticaji sume|usobno povezani - porast trì{nih mogu}nosti i unapre|enje trgovinske i in-vesticione politike verovatno }e stimulisati investicije u fizi~ki i ljudski kapital.

Porast zna~aja stranih direktnih investicija (SDI) je drugi faktor koji moè dauti~e na promene u~e{}a ZUR u svetskoj trgovini5. Kako je to navedeno u istraì-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

79


4 Karakteristike rasta ovog regiona su izuzetno visoke zbog potcenjenosti trgovine pre 1990. godine.5 Za perspektive SDI videti UNCTAD (2004).

vanju Svetske banke (2002c), SDI su zna~ajno porasle tokom 1990-ih godina. Nesamo da su ove investicije donele dodatni kapital ZUR, pove}avaju}i ukupnu po-nudu kapitala po zaposlenom, nego su donele i znanja i upravlja~ke tehnologije,kao i veze sa ostalim elementima u mre`i globalne proizvodnje.

Jedan od verovatnih faktora koji su dali svoj doprinos promenama struktureizvoza ZUR je rastu}i iznos kapitala po zaposlenom, koji je registrovan u pojedi-nim ZUR. Godi{nja stopa rasta kapitala po zaposlenom u zemljama Isto~ne Azijeskoro da je bila jedan i po put ve}a od one u IRZ (Nehru i Dhareshwar, 1993; Ne-hru, Swanfon i Dubey, 1995). Prose~na stopa rasta kapitala po zaposlenom uostalim regionima bila je manja nego u IRZ, mada su neke ZUR izvan regiona Is-to~ne Azije imale stope {tednje i investicija koje su uporedive u zemljama Isto~neAzije. Pove}anje iznosa sekundarnog i tercijarnog obrazovanja po zaposlenombilo je znatno ve}e za ve}inu regiona ZUR nego u industrijalizovanom svetu -mada ~esto sa niskog nivoa.

U meri u kojoj su ovi resursi bili efektivno uposleni, moglo bi se o~ekivati dabi ovo pove}anje finansijskog i ljudskog kapitala po zaposlenom moglo podsta}izaokret od radno intenzivnih aktivnosti u pravcu aktivnosti koje vi{e koriste ka-pital i kvalifikovanu radnu snagu. Procene stope rasta finansijskog i obrazovnogkapitala za svaki region ZUR su prikazane u tabeli 5..

Tabela 5.Investicije u ljude i kapital u periodu 1960-90. godine

procentualne godi{nje promene u faktorskoj opremljenosti

Izvor: Nehru and Dhareshwar (1993); Nehru, Swanson, and Dubey (1995).

U prvoj koloni tabele 5. je prikazan rast kapitala po radniku, dok naredne ko-lone prikazuju godine obrazovanja i prose~ne godine sekundarnog i tercijarnogobrazovanja po radniku. Mada su ove mere grubi pokazatelji rasta posmatranihinputa po radniku, one predstavljaju reprezentativne indikatore napora koje supreduzele ZUR da bi pove}ale kapital i obrazovanje raspolo`ive po zaposlenomradniku.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

80

Radovan Kova~evi}

Kapital po radniku

Obrazovanje po radniku

Sekundarno obrazovanje po

radniku

Tercijarno obrazovanje po

radniku Industrijske zemlje 3,7 0,3 2,2 4,9 ZUR

Isto~na Azija i Pacifik 5,1 4,2 9,2 3,4 Latinska Amerika i Karibi 2,4 2,0 5,3 6,7 Liski istok i Severna Afrika 3,4 2,3 1,9 6,3 Ju`na Azija 3,2 3,3 4,3 6,4 Sub-saharska Afrika 2,1 4,2 9,7 12,6

Me|uodnosi izme|u akumulacije faktora proizvodnje i strukture izvoza prili~-no su sloèni, pri ~emu zemlje prvo pove}avaju proizvodnju radno intenzivnihproizvoda, a zatim, nakon dostignutog odre|enog nivoa kapitala i obrazovanja,prelaze u razli~ite rangove proizvodnje (Schott, 2003). Nadalje, postavlja se pitanjekoliko su efikasno mnoge zemlje mogle da koriste dodatni kapital i ljudske kvalifi-kacije (Pritchett, 2000, 2001). Me|utim, ipak se ~ini da je registrovan snaàn porastkapitala i kvalifikacija po zaposlenom bio veoma vaàn za mnoge ZUR i da je ovobitan faktor za dugoro~ni napredak. Bez velikog porasta raspoloìve kvalifikovaneradne snage, te{ko da bi se mogao objasniti snaàn porast izvoza proizvoda visoketehnologije iz ZUR - posebno iz zemalja sa niskim dohotkom. ̂ ak i tamo gde izvozproizvoda visoke tehnologije podrazumeva rutinske operacije koje su izvedene nasofisticiranim uvoznim inputima, potrebna su napredna organizaciona i tehni~kaznanja da bi se osigurala stabilna ponuda visoko kvalitetnog izvoza.

ME\USOBNA TRGOVINA ZUR

Na trgovinu izme|u ZUR (trgovina Jug-Jug) dugo vremena se gledalo kao nasredstvo smanjivanja zavisnosti ZUR od razvijenih zemalja i kao put promenestrukture izvoza nerazvijenih zemalja. Glavni mehanizmi za ja~anje saradnje iz-me|u ZUR uglavnom su bili subregionalni i regionalni sporazumi, pri ~emu jeve}ina ovih sporazuma imala preferencijalni karakter. Unapre|enje saradnjeJug-Jug tokom 50-tih i 60-tih godina odvijalo se kroz strategiju uvozne supstitu-cije, koja je bila potpomognuta visokim trgovinskim preprekama. Trgovina iz-me|u ZUR imala je svoje uzlete i padove u skladu sa privrednim ciklusima krozkoje su prolazile ove zemlje. Uprkos naporima da se unapredi i diversifikuje tr-govina izme|u ovih zemalja, primarni proizvodi i dalje ~ine okosnicu njihove tr-govine, tako da je trgovina Jug-Jug u 90-tim ~inila samo 6,5% svetske trgovine.

Me|utim, tokom poslednje decenije 20. veka ZUR su imale ve}u stopu pri-vrednog rasta nego razvijene zemlje i zemlje u tranziciji, a procenjuje se da }e seove tendencije preneti i na prvu deceniju 21. veka6. Dinami~an privredni rast u90-tim bio je glavni ~inilac koji je doveo do skoro dvostrukog porasta trgovineizme|u ZUR u svetskoj trgovini (10,7% u 2001. godini). Trgovinski i investicionireìmi velikog broja ZUR su liberalizovani, a pristup njihovom trì{tu je pobolj-{an u periodu posle 1985. godine. Priliv SDI u ZUR je u~etvorostru~en od po~et-ka do kraja 90-tih godina. Tokovi investicija izme|u ZUR su dinami~no rasli iokvirno su procenjeni na 50 mlrd. dolara u 2000. godini (Aykut i Ratha, 2002)7.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

81


6 Svetska banka je u izve{taju Global Economic Prospects 2003 prognozirala da }e GDP ZUR rastipo godi{njoj stopi od 4,7% u periodu 2003-2015. godine, dok se za razvijene zemlje prognozi-ra rast po godi{njoj stopi od 2,5%. Sli~no tome, u srednjoro~nom osnovnom scenariju Me|u-narodnog monetarnog fonda (2005-2008) projektuje se godi{nji rast GDP po stopi od 5,9% zaZUR i 3,0% za razvijene zemlje (IMF, 2003, str. 240, tabela 45).

7 Za procenu dubine me|usobne integracije ZUR videti Cernat (2003).

Kombinacija prethodno navedenih prose~nih stopa rasta i sna`ne trgovinskei investicione liberalizacije dovela je do dinami~nog rasta trgovinskih tokovaZUR. Stope rasta izvoza i uvoza ZUR su nadilazile rast svetske robne trgovine,kako po vrednosti tako i po obimu, u periodu 1990-2001. godine. Najve}e koristiod privrednog rasta i liberalizacije trgovine imala je intra-trgovina ZUR. Uprkoszna~ajnom smanjivanju prepreka u trgovini, ZUR su jo{ uvek zadràle ve}e pro-se~ne carinske i necarinske mere u pore|enju sa razvijenim zemljama. Visina po-stoje}e za{tite ukazuje na mogu}nosti dalje liberalizacije trgovine, {to bi imalo zaposledicu dalji rast trgovine Jug-Jug.

Uprkos rastu}oj popularnosti, regionalni i bilateralni preferencijalni trgovin-ski sporazumi nisu zna~ajnije doprineli sna`nom porastu me|usobne trgovineZUR u periodu 1990-2001. godine. Procenjeno je da je udeo intra-regionalne tr-govine u okviru preferencijalnih trgovinskih sporazuma ZUR ostao neprome-njen na nivou od oko 20% trgovine Jug-Jug u periodu 1990-2001. godine8. Za-klju~ak u pogledu skromnog doprinosa preferencijalnih sporazuma porastu tr-govine izme|u ZUR sli~an je drugim nalazima koji se odnose na trgovinu izme-|u ZUR u 70-tim i 80-tim godinama9.

[irenje me|usobne trgovine izme|u ZUR nisu spre~ile samo trgovinske pre-preke ve} i brojne necarinske mere10. Me|u glavne prepreke sa kojima se suo~avave}ina ZUR spadaju relativno visoki tro{kovi transporta, osiguranja i komunika-cija, te{ko}e u finansiranju trgovine i nedostatak iskustva u marketingu i distri-buciji. Slaba diversifikacija proizvodnje tako|e predstavlja prepreku jer zavisnostod nekoliko primarnih proizvoda (izuzev nafte) za kojima dugoro~no opadasvetska tra`nja predstavlja strukturnu prepreku za porast trgovine. Ovo se odno-si kako na trgovinu u celini, tako i na trgovinu sa ostalim ZUR sa sli~nom raspo-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

82

Radovan Kova~evi}

8 Ovaj obra~un se zasniva na ukupnoj intra-trgovini u okviru ovih sporazuma, ne uzimaju}i uobzir ~injenicu da svi proizvodi nisu koristili prednosti preferencijalnih sporazuma. âk i ka-da je to bio slu~aj, nisu kori{}eni svi preferencijalni sporazumi zbog dodatnih transakcionihtro{kova, kao {to su tro{kovi povezani sa pribavljanjem dokumentacije o poreklu robe. Osimtoga, potrebna je opreznost u kori{}enju podataka o intra-regionalnim tokovima, kako ne bido{lo do njihovog dupliranja. U slu~aju ASEAN-a, na primer, postoji veliki raskorak izme|uintra-regionalnog izvoza i uvoza (intra-regionalni izvoz u 2001. godini je iznosio 90,4 mlrd.dolara, dok je intra-regionalni uvoz iznosio 76,5 mlrd. dolara). Nesklad izme|u podataka uovom slu~aju uglavnom se moè objasniti ako se reeksportuje iz Singapura ra~una kao intra-ASEAN izvoz uprkos tome {to neki proizvodi vode poreklo iz zemalja izvan ASEAN-a (WTO,2003).

9 Greenaway i Miller (1990), smatraju da "sporazumi izme|u ZUR nisu podstakli trgovinu iz-me|u ovih zemalja".

10 Langhammer i Hiemenz (1990) prave razliku izme|u materijalnih, politi~kih, ekonomskih ipoliti~ko-ekonomskih prepreka, dok UNCTAD (1999) pravi razliku izme|u strukturnih i po-litikom podstaknutih prepreka za {irenje trgovine izme|u ZUR.

loìvo{}u resursa. To prakti~no zna~i da liberalizaciju trgovine treba da pratemere za re{avanje infrastrukturnih uskih grla, kao i mere za mobilizaciju resursa.

U~e{}e ZUR Azije u me|usobnoj trgovini ZUR je poraslo sa 60% u 1990. na66% u 2001. godini, dok je udeo ostalih regiona - Latinska Amerika, Afrika i Bli-ski istok, opao. U~e{}e ZUR Azije na uvoznoj strani je ~inilo vi{e od dve tre}ineukupnog me|usobnog uvoza ZUR (videti tabelu 6).

Tabela 6.Robni izvoz izme|u ZUR u periodu 1990-2001. godine

u mlrd. dolara i %

Izvor: WTO (2003, str. 27, tabela IB.1).

Izvoz zemalja Bliskog Istoka u ZUR zauzimao je drugo mesto izme|u ~e-tiri posmatrana regiona ZUR, dostiù}i skoro 100 mln. dolara ili oko 15%ukupne me|usobne trgovine ZUR. Ovaj region je imao najmanje u~e{}e in-tra-regionalne trgovine me|u posmatranim regionima zbog nagla{enog izvo-za goriva svih zemalja regiona. Slaba diversifikacija proizvodnje, kombinova-na sa sli~nom raspoloìvo{}u resursa, spre~avala je porast trgovine unutar re-giona.

Izvoz zemalja Latinske Amerike u sve ZUR iznosio je 82 mlrd. dolara ili 13%trgovine Jug-Jug. Intra-MERCOSUR trgovina je dostigla 15 mlrd. dolara u 2001.godini, {to je ~inilo 2,4% intra-trgovine ZUR.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

83


Vrednost Udeo Godi{nje procentualne

promene

2001 2001 1990-1995 1995-2000 1990-2001

ZUR Azije 422 66,0 21 6 11

intra-trgovina 345 21 6 11

Bliski istok 99 15,5 7 13 8


Latinska Amerika 82 12,8 16 4 9


Afrika 36 5,6 12 9 9

intra-trgovina 11 12 -6 6

Jug-Jug 639 100,0 17 7 10

Iz podataka tabele 7. se vidi da se 43% svetske robne trgovine u 2000. godiniodvijalo pod ki{obranom preferencijalnih trgovinskih sporazuma. Posmatraniudeo }e rasti u narednim godinama kako se bude pove}avao broj ovih sporazu-ma.

Celokupna trgovina izme|u partnera sa preferencijalnim trgovinskim spora-zumima ne odvija se po povla{}enim uslovima. Ve}ina sporazuma isklju~uje od-re|ene osetljive sektore. Trgovci mogu odustati od primene preferencijalnogsporazuma ako tro{kovi ispunjenja zahtevanih pravila porekla mogu biti ve}i odkoristi koje nudi preferencijalni sporazum.

Tabela 7.Udeo preferencijalne trgovine u okviru regionalnih integracija u

robnom uvozu ve}ih regiona u 2000. i 2005. godiniu procentima

Napomena: Procene se zasnivaju na uzorku od 113 sporazuma koji pokrivaju robnu tr-govinu, koji su prijavljeni kod WTO do jula 2000. godine.Izvor: WTO (2003).

Deo trgovine u okviru preferencijalnih sporazuma nema preferencijalni ka-rakter zato {to su carinske stope u okviru klauzule najpovla{}enije nacije (MostFavored Nations - MFN) za neke proizvode jednake nuli. Procenat tarifnih pozi-cija sa nultim MFN stopama u Kanadi je 49% i 35% u SAD (videti ~etvrtu kolonuu tabeli 8). Tamo gde carinske stope nisu jednake nuli, one mogu biti veoma ni-ske, {to tako|e umanjuje zna~aj preferencijalnih stopa u okviru preferencijalnihtrgovinskih sporazuma. Niske MFN stope karakteri{u mnoge tarifne pozicije uZUR. Aritmeti~ki prosek plafoniranih carinskih stopa za Kanadu, SAD i EU je is-pod 5%. Neki sektori ne u`ivaju nikave privilegije u pogledu MFN carinskih sto-pa, jer mnogi regionalni sporazumi ne pokrivaju odre|ene proizvode.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

84

Radovan Kova~evi}

2000 2005

Zapadna Evropa 64,7 67,0

Zemlje u tranziciji 61,6 61,6

Severna Amerika (uklju~uju}i Meksiko) 41,4 51,6

Afrika 37,2 43,6

Bliski istok 19,2 38,1

Latinska Amerika (izuzimaju}i Meksiko) 18,3 63,6

Azija 5,6 16,2

Svet 43,2 51,2

Prema podacima tabele 8. moè se zaklju~iti u kom stepenu partneri u nekimregionalnim trgovinskim sporazumima uìvaju preferencijalne koristi u odnosuna trgovinu u okviru klauzule najpovla{}enije nacije. Iznos ovih koristi zavisi odrazlike izme|u preferencijalnih stopa i MFN stopa, i spektra proizvoda na koje seodnose ove razlike. Tabela 8. pokazuje razlike izme|u prose~nih, preferencijal-nih i MFN stopa. U slu~aju SAD, na primer, prose~na preferencijalna carinskastopa unutar NAFTA je 0,3% i uporediva je sa MFN stopom od 4,6%. Ova tabelatako|e pokazuje procenat tarifnih pozicija sa nultom carinskom stopom u okvi-ru odgovaraju}eg regionalnog trgovinskog sporazuma i MFN reìma (kolona4)11.

Tabela 8.Pokazatelji preferencijalnog carinskog tretmana u okviru regionalnih

trgovinskih sporazumaprocene krajem perioda

Napomena: Podaci za NAFTA su aritmeti~ki prosek primenjenih carinskih stopa za pro-izvode i ~lanice NAFTA. Ponderisani proseci za sve proizvode su 0,7; 5,8 i 0,5% za Kana-du, Meksiko i SAD, posmatrano respektivno, gde su ponderi dati kao procenat carinskihpozicija sa nultom carinskom stopom vis-à-vis svake druge ~lanice NAFTA. Kalkulacijene uzimaju u obzir carinske pozicije sa carinskim kvotama ve} uklju~uju samo ad valo-rem komponentu specifi~nih carina.Izvor: WTO (2003, str. 60, tabela IB.13).

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

85


11 Obi~an prosek carinskih stopa carinskih pozicija moè biti pogre{na mera integracije. Po{to sepodaci odnose na carinske pozicije sa ad valorem carinskim stopama, zemlje sa relativno ve-}im brojem carinskih pozicija gde se primenjuju specifi~ne carine (u nekim slu~ajevima to seodnosi na vi{e od 20% poljoprivrede) mogu izgledati kao da imaju manje carinske stope.

(1) (2) (3) (4) (5)

Regionalni sporazum

Godina Prose~na primenjena carina

Carinske pozicije sa nultom carinom (procenat od ukupnog)

Koeficijent preferencijalne marè (u procentima)

Preferencijal MFN Preferencijal MFN NAFTA

Kanada 2000 0,5 4,4 93 49 90 Meksiko 1997 4,0 15,5 49 0 75 SAD 2000 0,3 4,6 95 35 94

EU-Ju`na Afrika EU 2000 - 5,5 55 19 -

Ju`na Afrika 2002 9,8 10,7 47 45 9

MERCOSUR Argentina 2000 0,1 13,3 100 5 99 Urugvaj 2001 0,1 12,3 99 5 99

ASEAN Malezija 2001 3,9 9,2 60 58 57

SADC Ju`na Afrika 2002 5,2 10,7 65 45 52

Razlike izme|u preferencijalnih carinskih stopa, prikazane u koloni 3. tabele8. nisu velike zato {to su carinske stope u okviru klauzule najpovla{}enije nacijeprili~no niske za IRZ. Razlika je manja od 5 procentnih poena za SAD i Kanadu uokviru NAFTA, a sli~no je i za EU u okviru sporazuma EU - Ju`na Afrika. Me|u-tim, regionalni trgovinski sporazumi ZUR pokazuju tendenciju ve}ih razlika iz-me|u preferencijalnih carinskih stopa zato {to su njihove carinske stope u okviruklauzule najpovla{}enije nacije ve}e, pa je i prostor za carinske koncesije ve}i.Ova razlika je ve}a od 10 procentnih poena za Meksiko u okviru NAFTA i za Ar-gentinu i Urugvaj u MERCOSUR-u. Zbog toga se name}e pitanje koliki su mo-gu}i efekti stvaranja trgovine u regionalnim trgovinskim sporazumima gde se za-jedno nalaze IRZ, koje imaju klju~nu ulogu u trgovini, i ZUR.

Na kraju, tabela 8. prikazuje koeficijent koji je ozna~en kao koeficijent prefe-rencijalne marè. Ovaj koeficijent predstavlja razliku izme|u prose~ne primenje-ne carinske stope u okviru klauzule najpovla{}enije nacije i prose~ne primenjenepreferencijalne carinske stope, podeljeno sa carinskom stopom u okviru klauzulenajpovla{}enije nacije. Ovaj koeficijent, prikazan u koloni 5. tabele 8. omogu}ujeuvid u to koliko je regionalni trgovinski sporazum doprineo liberalizaciji ukupnetrgovine izme|u ~lanica ove integracije, uslov koji je definisan XXIV ~lanomGATT-a. Ovaj koeficijent je uporediv izme|u razli~itih regionalnih trgovinskihsporazuma bez obzira na razlike u nivou carinskih stopa u okviru klauzule naj-povla{}enije nacije. Ako je vrednost ovog pokazatelja blizu 100%, to ukazuje napotpunu preferencijalnu carinsku liberalizaciju. Vrednosti ovog pokazatelja pri-kazane u tabeli 8. ukazuju na zna~ajne razlike u stepenu liberalizacije pojedinih~lanica regionalnog trgovinskog sporazuma sa ostalim partnerima. Na primer, uslu~aju Argentine u okviru MERCOSUR-a, ovaj koeficijent iznosi 99% i pokazu-je da se skoro celokupna trgovina izme|u MERCOSUR partnera odvija po nul-tim preferencijalnim carinskim stopama. U slu~aju Ju`ne Afrike, u okviru spora-zuma EU i Ju`ne Afrike na drugoj strani, koeficijent od 9% ukazuje na smanjenobim preferencijalnog pokri}a.

Tendencija porasta broja novih regionalnih trgovinskih sporazuma nesta-vljena je u 2002. i u prvoj polovini 2003. godine. Krajem 2002. godine kod STO jebilo prijavljeno 176 regionalnih trgovinskih sporazuma, 17 vi{e nego krajem2001. godine. Noviji sporazumi se zaklju~uju izme|u geografskih regiona i svevi{e na bilateralnoj osnovi.

Polaze}i od rastu}e naklonosti zemalja za stupanje u nove regionalne trgo-vinske sporazume, name}e se pitanje da li regionalni trgovinski sporazumi omo-gu}uju dublju integraciju od one koja se moè o~ekivati u bliskoj budu}nosti uokviru STO? Naàlost, nije mogu}e dati precizan odgovor na ovo pitanje zbogtoga {to o mnogim regionalnim sporazumima postoje samo delimi~ne informa-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

86

Radovan Kova~evi}

cije. Sliku muti i mreà preplitanja sporazuma. Ipak, postoje odre|ene analizekoeficijenata koncentracije, preferencijalnih marì, carinskih vrhova i dubine in-tegracije. Takve analize pokazuju da mnogi regionalni trgovinski sporazumi nepruàju uverljive dokaze o stvaranju trgovine, a ~esto ne uspevaju da re{e i pro-blem carinskih vrhova (tariff peaks) (visoka za{tita u osetljivim sektorima), azna~ajan deo trgovine u okviru regionalnih trgovinskih sporazuma nema prefe-rencijalni karakter.

Uop{teno re~eno, te{ko je da se utvrdi u kojoj meri najve}i broj regionalnihtrgovinskih sporazuma postiè dublju integraciju u odnosu na STO. Jedna novi-ja studija ura|ena u OECD (2002) iznosi ocene o tome u kom stepenu mere uokviru regionalnih trgovinskih sporazuma nadilaze obaveze iz STO. Pa`nja ustudiji je skoncentrisana na carine (uklju~uju}i pravila porekla), usluge, pokre-tljivost radne snage, trgovinske olak{ice, specijalni i diferenciran tretman i mereza{tite okoline u okviru APEC, NAFTA, EFTA i EU. Zaklju~eno je da u mnogimslu~ajevima regionalni trgovinski sporazumi nisu postigli zna~ajniji napredak uodnosu na GATT/WTO sporazume, i da je bilo veoma te{ko da se oceni da li sudoprineli daljoj liberalizaciji trgovine.

Najzna~ajniji argument u korist regionalnih trgovinskih sporazuma je dabescarinski tretman proizvoda koji poti~u iz ~lanica sporazuma doprinosi stvara-nju trgovine (trade creation). Po{to je u praksi te{ko da se izdvoji efekat stvaranjatrgovine koji poti~e od regionalnih trgovinskih sporazuma, ~esto se koriste drugipokazatelji, kao {to je udeo intra-regionalne trgovine ili koeficijent koncentraci-je. Me|utim, ~ak i kada se koriste ovi neperfektni pokazatelji, podaci ne ukazujuna rastu}u koncentraciju trgovine unutar regionalnih trgovinskih sporazuma.

Podaci u tabeli 9. pokazuju kako se razvijao udeo intra-regionalnog izvoza uokviru ve}ih regionalnih trgovinskih sporazuma. Udeo intra-regionalnog izvozakao procenat izvoza posmatranog regionalnog bloka je rastao u ve}ini slu~ajevaposle 1970-tih godina. Preko 60% izvoza EU realizovano je na trì{tu ostalih ~la-nica EU i preko polovine izvoza NAFTA je realizovano na trì{tu partnera u ovojintegraciji. Me|utim, udeo intra-regionalnog izvoza u okviru EU je skoro ujed-na~en u periodu od 1970. do 2001. godine, a kod NAFTA je rastao do po~etka70-tih, znatno pre nego {to je sporazum NAFTA stupio na snagu 1994. godine12.Sli~na struktura se javlja i u drugim ve}im regionalnim trgovinskim sporazumi-ma. MERCOSUR je izuzetak jer je do{lo do porasta intra-regionalnog izvoza na-kon {to je sporazum stupio na snagu.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

87


12 Neka empirijska istraìvanja ukazuju na pozitivan uticaj formiranja EU na intra-regionalnutrgovinu. Rezultati su jasniji kada se procene zasnivaju na dezagregiranim podacima ili kadasu usredsre|ene na rast trgovine (Frankel, 1997; Bayoumi i Eichengreen, 1998). ZUR bi imalezna~ajne koristi od unilateralnog otvaranja SAD u iznosu od 0,4% GDP, odnosno oko 28mlrd. dolara u 1997. godini (Bradford i Lawrence, 2004, str. 62).

Tabela 9.Udeo intra-regionalnog izvoza u ukupnoj trgovini

u periodu 1970-2001. godine

Napomene: a Ne raspola`e se podacima za Namibiju i Svazilend pre 2000. godine; b Ne ras-pola`e se podacima za Bocvanu, Lesoto i Svazilend pre 2000. godine; c Godina osnivanja.Izvor: UNCTAD (2002); WTO (2002).

Udeo intra-regionalne trgovine u tabeli 9. je izra~unat kao koeficijent trgovi-ne izme|u ~lanica u odnosu na ukupnu trgovinu (sa ~lanicama i ne~lanicama)regionalne grupe. Ovaj pokazatelj ima nepovoljnu karakteristiku da se njegovavrednost menja sa veli~inom trgovinskog sporazuma, koja se iskazuje u vidu bro-ja ~lanica ili obima trgovine izme|u ~lanica. Dakle, ako nova ~lanica stupi u spo-razum ili ukoliko jedna od zemalja ima visoku stopu rasta GDP, koeficijent in-tra-regionalne trgovine }e porasti. U krajnjem slu~aju, ukoliko sve zemlje u svetu

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

88

Radovan Kova~evi}

1970 1980 1985 1990 1995 2000 2001 Godina stupanja na snagu Evropa i Severna Amerika

CEFTA - - - - 14,6 11,5 12,4 1993

EU 59,5 60,8 59,2 65,9 62,4 62,1 61,2 1957

NAFTA 36,0 33,6 43,9 41,4 46,2 55,7 54,8 1994

Latinska amerika i Karibi

CACM 26,0 24,4 14,4 15,4 21,7 13,7 15,0 1961

Andska grupa 1,8 3,8 3,2 4,2 12,2 8,8 11,2 1988

CARICOM 4,2 5,3 6,3 8,1 12,1 14,6 13,4 1973

MERCOSUR 9,4 11,6 5,5 8,9 20,3 20,7 20,8 1991

Afrika

CEMAC (UDEAC) 4,8 1,6 1,9 2,3 2,2 1,2 1,3 1999

COMESAa 7,4 5,7 4,4 6,3 6,0 4,8 5,2 1994

ECCAS 9,8 1,4 1,7 1,4 1,5 0,9 1,1 1983c

ECOWAS 2,9 9,6 5,1 8,0 9,0 9,6 9,8 1975c

SADCb 4,2 0,4 1,4 3,1 10,6 11,9 10,9 1992c

UEMOA 6,2 9,9 8,7 12,1 10,3 13,0 13,5 2000

Bliski istok i Azija

ASEAN/AFTA 22,4 17,4 18,6 19,0 24,6 23,0 22,4 1992

GCC 4,6 3,0 4,9 8,0 6,8 5,0 5,1 1981c

SAARC 3,2 4,8 4,5 3,2 4,4 4,3 4,9 1985c

postanu ~lanice sporazuma, svetski udeo }e biti jednak jedinici. Zbog toga visokudeo intra-regionalne trgovine ne zna~i da }e ~lanice regionalnog trgovinskogsporazuma imati ve}u trgovinu sa partnerima u regionu13.

U svim regionalnim sporazumima koji su prikazani u tabeli 9. koeficijentikoncentracije su ve}i od jedinice, {to zna~i da je trgovina vi{e skoncentrisana naregion nego {to bi se moglo zaklju~iti na osnovu veli~ine i otvorenosti trgovin-skih partnera. Na drugoj strani, ovo moè biti posledica delovanja faktora kojinisu uklju~eni u posmatranje, kao {to je geografska blizina. Posebno treba ista}ida je visoka vrednost koeficijenta koncentracije registrovana u ve}ini regionalnihtrgovinskih sporazuma izme|u ZUR, {to je posledica relativno va`nije ulogetransportnih tro{kova. To prakti~no zna~i da zemlje trguju vi{e sa svojim partne-rima u okviru sporazuma zbog njihove me|usobne blizine ili zajedni~kog jezika,pre nego zbog preferencijalnih prednosti. Neke zemlje su "prirodni" trgovinskipartneri14.

AZIJSKE ZEMLJE

Izvozno usmerene strategije rasta mnogih zemalja Azije sa trì{tem u nastaja-nju uticale su na visok rast trgovine i stabilan rast njihovog udela u svetskoj trgo-vini (slika 1)15. Prema slici 1. uo~ava se da je udeo zemalja Azije sa trì{tem u na-stajanju u svetskom izvozu vi{e nego dupliran sa 8% iz 1978. na 19% u 2002. go-dini, sa sli~nim porastom na strani uvoza16.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

89


13 Koeficijenti koncentracije su bolji pokazatelji intra-regionalne trgovine. Oni se izra~unavajukao koli~nik udela intra-regionalne trgovine u odnosu na u~e{}e regiona u svetskoj trgovini.Ideja je da se sagleda da li zemlja vi{e trguje sa ~lanicama bloka nego sa ostalim zemljama usvetu. Ako je geografska struktura bilateralne trgovine proporcionalna distribuciji ukupne tr-govine, tada }e koeficijent koncentracije biti blizu jedinice. Ako je, pak, trgovina skoncentrisa-na na posmatranu regionalnu grupu zemalja, koeficijent koncentracije za ovu grupu }e biti ve-}i od jedinice. Ono {to je posebno zna~ajno je da se sagleda kretanje vrednosti ovog koeficijen-ta tokom vremena, jer mnogi faktori uti~u na tendencije intra-regionalne trgovine. Ako regio-nalni trgovinski sporazum ima jak uticaj na trgovinu, tada }e koeficijent koncentracije ispolji-ti zna~ajan rast nakon primene ovog sporazuma.

14 Difuzija tehnologije tako|e ima svoja ograni~enja. Postoje empirijski dokazi da difuzija opadasa rastojanjem i da tehnologija ima pre lokalni nego globalni karakter (Keller, 2002).

15 U zemlje Azije sa trì{tem u nastajanju spadaju Kina, Hong Kong SAR, Indija, Indonezija, Ko-reja, Malezija, Filipini, Singapur, Kineska provincija Tajvan i Tajland.

16 Snaàn privredni rast azijskih zemalja sa trì{tem u nastajanju name}e pitanje da li je ovaj re-gion postao lokomotiva rasta svetske privrede. Povoljne karakteristike privrede zemalja ovogregiona u 2002. i 2003. godini u raskoraku su saa slabim karakteristikama okruènja. Ove ze-mlje su ~inile 44% rasta svetskog GDP u 2002. godini i 24% rasta izvoza u ostatku sveta. Izvozrobe i usluga ovog regiona iznosi blizu 40% GDP (IMF, 2004, str. 34).

Slika 1.Industrijalizovane zemlje Azije i zemlje Azije sa trì{tem u nastajanju

u % u odnosu na svet

Napomene: Industrijalizovana Azija uklju~uje Australiju, Japan i Novi Zeland.Izvor: IMF, Direction of Trade Statistics i procene IMF, navedeno prema Zebregs (2004).

Me|usobna robna razmena azijskih zemalja stabilno je rasla od 20% ukup-nog izvoza sa kraja 1970-tih na 40% u 2002. godini. Rast intraregionalnog izvoza~inio je ne{to vi{e od polovine rasta ukupnog izvoza zemalja Azije sa trì{tem unastajanju u periodu 1998-2002. godine, dok je izvoz u EU, Japan i SAD ~iniooko jedne tre}ine, {to je predstavljalo kontinuiranu tendenciju koja je nakratkoprekinuta tokom azijske finansijske krize17. Kina predstavlja vaàn faktor rastaintraregionalne trgovine. Ona je primila 14% izvoza ostalih azijskih zemalja satrì{tem u nastajanju u 2002. godini (Zebregs, 2004).

Ng i Yeats (2003) su zaklju~ili da su povezanost i me|uzavisnost zemalja Is-to~ne Azije zna~ajno oja~ali tokom poslednje dve decenije. Po{to je trgovina va-àn kanal posredstvom koga se prenose ekonomski {okovi izme|u zemalja, izvo-zno orijentisane strategije razvoja {tite zemlje od privrednih kretanja u ostatkusveta. Snaàn rast intraregionalne trgovine u zemljama Azije sa trì{tem u nasta-janju upu}uje na zaklju~ak da se smanjuje regionalno oslanjanje na ostatak sveta.

Analiza pokazuje da je intraregionalna trgovina ve}im delom posledica teku-}e geografske disperzije procesa proizvodnje, pri ~emu se operacije sklapanja de-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

90

Radovan Kova~evi}

17 Prema istraìvanjima Ng i Yeats (2003), prose~an intenzitet trgovine izme|u zemalja Isto~neAzije porastao je izme|u 1995. i 2001. godine i nadilazi predvi|anja standardnog gravitacio-nog modela.

lova prebacuju u zemlje sa relativno niìm nadnicama, dok se zemlje sa vi{imnadnicama specijalizuju u proizvodnji komponenti. U poslednje vreme kompa-nije su po~ele da izme{taju proizvodne procese visoke dodate vrednosti. Preovla-|uju}i deo intraregionalne trgovine se odnosi na poluproizvode, dok se u zemljeizvan regiona uglavnom izvoze finalni proizvodi.

Ve}ina vlada u zemljama Azije sa trì{tem u nastajanju tradicionalno pospe-{uje svoj izvoz povoljnim makroekonomskih okruènjem, obezbe|uju}i mikroe-konomske podsticaje izabranim industrijskim granama. Ove su zemlje tako|e iz-begle da uvode zna~ajnija uvozna ograni~enja, koja bi mogla da smanje uvoz in-puta za izvozne proizvode18. Aktivna trgovinska politika zemalja Isto~ne Azijepomaè u stvaranju okruènja u kojem se izvoznici ne suo~avaju sa mnogo ogra-ni~enja, tako da oni mogu brzo da {ire svoje poslove i pove}avaju u~e{}e na svet-skom trì{tu.

Ostali faktori, kao {to je rast tra`nje na svetskom trì{tu, tako|e igraju zna-~ajnu ulogu u oblikovanju trgovinskih karakteristika zemalja Azije sa trì{tem unastajanju. Analiza konstantnog trì{nog udela (Constant market share - CMS)je jednostavna tehnika koja izvozne karakteristike pripisuje izvoznoj strukturi ze-mlje ili njenoj konkurentnosti. Prema ovoj analizi, izvoz zemlje moè da raste br-è od rasta svetskog izvoza zato {to njena izvozna trì{ta rastu brè od prose~nograsta svetskog izvoza ("efekat regionalne usmerenosti"); zbog toga {to je izvoznatra`nja za njenim proizvodima ja~a od prose~nog svetskog izvoza ("efekat robnestrukture izvoza); ili zbog toga {to je zemlja pobolj{ala svoju izvoznu konkurent-nost ("efekat konkurentnosti")19.

Efekat konkurentnosti obuhvata uticaj promena u tehnologiji, raspoloìvostfaktora, relativne cene, kao i elemente trgovinske i makroekonomske politike ze-malja izvoznica. Osim toga, aktivna trgovinska politika mnogih zemalja Azije satrì{tem u nastajanju, tako|e moè uticati na strukturu izvoza putem unapre|e-nja izvoza pojedinih industrijskih grana. Rezultati CMS analize za zemlje Azije satrì{tem u nastajanju, prikazani su na slici 2. Kada bi rast izvoza zemalja Azije satrì{tem u nastajanju bio isti kao i rast svetskog izvoza, vrednost "efekta rastasvetskog izvoza" bila bi 100%, {to bi zna~ilo da je uticaj ostalih faktora ili mali ilida je neutralisan. Rast svetskog izvoza manje od 100% pokazuje da je izvoz zema-lja Azije sa trì{tem u nastajanju rastao brè od svetskog izvoza.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

91


18 Trgovinska politika pojedinih zemalja Isto~ne Azije analizirana je u World Bank (1993, tre}epoglavlje).

19 Za detaljnije obja{njenje CMS analize videti Leamer i Stern (1970), a za kriti~ko vrednovanje iredefinisanje originalne metodologije videti Richardson (1971a, 1971b) i Fagerberg i Sollie(1987).

Radovan Kova~evi}

92

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

Slika 2.Analiza konstantnog trì{nog udela: rast izvoza zemalja Azije sa

trì{tem u nastajanju- petogodi{nji pokretni proseci (u %)

Izvor: UN, COMTRAD baza podataka.

Na osnovu slike 2. zapaà se da je efekat trì{ne usmerenosti izvoza bio klju~-ni faktor koji je obja{njavao jake izvozne karakteristike privrede zemalja Azije satrì{tem u nastajanju po~etkom 1990-tih godina u odnosu na svetski izvoz.

Prora~uni pokazuju da je u periodu od sredine 1980-tih do sredine 1990-tihkonkurentnost azijskih privreda sa trì{tem u nastajanju, predstavljala vaàn fak-tor koji je doprinosio jakim izvoznim karakteristikama regiona, ali je njegov zna-~aj progresivno opadao od sredine 1990-tih godina (Zebregs, 2004, str. 7)20.

Porast intra-industrijske trgovine u zemljama Azije sa trì{tem u nastajanju uvelikoj meri je posledica vertikalne specijalizacije, koja podrazumeva ve}u trgovi-nu poluproizvodima. Prema istraìvanju Rumbaugh i Blancher (2004), Kina imacentralnu ulogu u porastu intra-industrijske trgovine. Oko polovine kineskoguvoza su poluproizvodi i reeksport21. Velika preduze}a u regionu, od kojih su

20 Ova ocena se mora prihvatiti sa rezervom jer je "efekat konkurentnosti" rezidual u CMS anali-zi. Me|utim, Ng i Yeats (2003), primenjuju}i sli~nu metodologiju u kojoj konkurentnost nijerezidual, izve{tavaju da pobolj{anje konkurentnosti ima va`nu ulogu u {irenju intraregionalnetrgovine u Isto~noj Aziji od sredine 1980-tih godina.

21 Goldman (2003) ocenjuje da blizu 80% intraregionalnog izvoza Kine ~ine poluproizvodi, ka-pitalna dobra i sirovine, dok je ostatak namenjen doma}oj potro{nji.


93

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

mnoga iz Koreje i Kineske provincije Tajvan, sve vi{e prebacuju delove svoje pro-izvodnje u Kinu. Posebno se prebacuju radno intenzivne operacije sklapanja kakobi se iskoristile komparativne prednosti jeftine kineske radne snage. Preusmerava-nje proizvodnje preko granica doprinelo je rastu intraregionalne trgovine i SDI,{to je pove}alo udeo kineskog izvoza na me|unarodno trì{te. Rast kineskog izvo-za je ujedno izazov i prilika za ostale zemlje regiona22. Rast trgovine deluje povolj-no na rast GDP zemalja Azije sa trì{tem u nastajanju, kao i na ostale privrede23.

Rastu}a trgovinska integracija je doprinela ja~anju veza me|u azijskim zemlja-ma sa trì{tem u nastajanju, mada su IRZ i dalje va`no trì{te za njihov izvoz. Rastu-}a me|uzavisnost ovih zemalja i interes jednog broja zemalja u regionu da sprovode~vrstu makroekonomsku politiku, kao i makroekonomski uslovi kod trgovinskihpartnera, zna~ajno uti~u na privredni rast, kako na kratak tako i na dug rok24.

3. ZAKLJUÂK

Poslednjih decenija je porasla integracija svetske privrede. Mada je ovaj procesbio dinami~an od po~etka do sredine 1990-ih godina, poslednjih godina je izloènzna~ajnim udarima. Istaknuta karakteristika procesa integracije je zna~ajan zao-kret u trgovinskim odnosima izme|u IRZ i ZUR. Ovaj zaokret, od zavisnosti od iz-voza sirovina prema ve}em osloncu na izvoz industrijskih proizvoda i usluga, zah-teva ponovna preispitivanja ranijih gledi{ta o trgovini i razvoju. Tako|e se registru-ju zna~ajni pritisci za promene multilateralnog trgovinskog sistema. Zbog toga {tosu ZUR postale znatno aktivniji u~esnik u svetskoj privredi. Naravno, ovaj zaokretne poga|a sve zemlje podjednako, pa mnoge zemlje � posebno one koje su u suko-bu, su smanjile svoje u~e{}e u svetskoj trgovini. Ali za zemlje koje u~estvuju u svet-skoj trgovini, ove promene imaju nagla{ene posledice. Ne samo da je zna~ajnosmanjena zabrinutost u pogledu mogu}eg pogor{anja odnosa razmene, ve} je svenagla{eniji pritisak na nosioce ekonomske politike da odràvaju relativno otvorenetrgovinske reìme � reìm koji dozvoljava uvoz poluproizvoda i kapitalnih proiz-voda, i koji potpomaè proizvodnju industrijskih proizvoda za izvoz.

22 Za uticaj {irenja kineske trgovine za zemlje Azije sa trì{tem u nastajanju detaljnije videti Ahe-arne et al. (2003).

23 Berg i Krueger (2003) daju pregled literature koja se odnosi na povezanost trgovine i privred-nog rasta. Rast intra-industrijske trgovine, u mnogim teorijskim modelima, pozitivno uti~e naprivredni rast preko rasta produktivnosti (Krugman, 1979). Lederman i Maloney (2003) po-tvr|uju, na uzorku od 65 razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, da intra-industrijska trgovinapozitivno uti~e na privredni rast, ali ne daje ubedljive dokaze da intra-industrijska trgovinapodsti~e privredni rast posredstvom rasta produktivnosti.

24 Arora i Vamvakidis (2004) iznose empirijske dokaze da privredni uslovi trgovinskih partnerauti~u na privredni rast posmatrane zemlje.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

94

Radovan Kova~evi}

LITERATURA

Abreu, M. 1996. "Trade in Manufactures, theOutcome of the Uruguay Round, and De-veloping Country Interests." In W.Martinand L.A.Winters, eds., The Uruguay Roundand the Developing Countries. Cambridge:Cambridge University Press.

Ahearne, A.G., J.G.Fernald, P.Loungani, andJ.W.Schindler. 2003. "China and Emer-ging Asia: Comrades or Competitors?" Fe-deral Reserve Bank of Chicago WorkingPaper No. 2003-27. Chicago: Federal Re-serve Bank of Chicago.

Amiti, M. 2003. "How the Sequence of TradeLiberalization Affects Industrial Location",rad izlo`en na Festschrift conference forProffesor Peter Lloyd, University of Mel-bourn, 23-24 January. Nalazi se nahttp://pluto.ecom.unimelb.edu.au/confe-rence2002

Arora, V. and A.Vamvakidis. 2004. "HowMuch Do Trading Partners Matter forEconomic Growth." IMF Working PaperNo. 04/26. Washington, D.C.: Internatio-nal Monetary Fund.

Aykut, D. and D.Ratha. 2002. "South-SouthTrade Flows in the 1990." Background Pa-per for Global Development Finance.Washington, D.C.:World Bank.

Bayoumi, T. and B.Eichengreen. 1998. "Is Re-gionalism Simply a Diversion? Evidencefrom the Evolution of the EC and EFTA."In T.Ito and A.Krueger (eds.), Regionalismversus Multilateral Trade arrangemants.University of Chicago Press.

Berdegué, J.A. 2003. Food Safety in FoodSecurity and Food Trade: Case Study: Su-permarkets and Quality and Safety Stan-dards for Produce in Latin America. Focus10, Brief 12 (September), InternationalFood Policy Research Institute, dostupnona www.ifpri.org

Berg, A. and A.O.Krueger. 2003. "Trade,Growth, and Poverty: A Selective Survey."

IMF Working Paper No. 03/30.Washington, D.C.: InternationalMonetary Fund.

Bernard, A. and Ch.Jones. 1996."Productivity across Industries and Co-untries: Time Series Theory and Eviden-ce." Review of Economics and Statistics 78(1): 135-46.

Bhagwati, J. 1983. "DUP Activities and RentSeeking." Kyklos 36 (4): 634-37.

Bradford, S. and R.Z.Lawrance. 2004. Has Glo-balization Gone Far Enough? Washington,D.C.:Institute for International Econo-mics.

Brecher, R. and C.Diaz-Alejandro. 1977. "Ta-riffs, Foreign Capital, and ImmiserizingGrowth." Journal of International Econo-mics 7: 317-22.

Cernat, L. 2003. Assessing South-South Regio-nal Integration: Some Issues, Many Me-trics, Policy Issues in International Tradeand Commodities Study Series No. 21.UNCTAD, New York.

Deardorff A. 2001. "International Provision ofTrade Services, Trade and Fragmentation."Review of International Economics 9 (2):233-48.

Dervis, K., J. de Melo, and Sh.Robinson. 1981."General Equlibrium Analysis of ForeignExchange Shortages in a DevelopingCountry." Economic Journal 91 (Decem-ber): 891-906.

Fagerberg, J. and G.Sollie. 1987. "The Methodof Constant Market Shares Analysis Re-considered." Applied Economics 19: 1571-1583.

Frankel, A.J. 1997. Regional Trade Blocs in theWorld Economic System. Washington,D.C.: Institute for International Econo-mics.

_____ and D.Romer. 1999. "Does Trade CauseGrowth?" American Economic Review 89(3): 379-399.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

95


Gehlhar, M., T.Hertel, and W.Martin. 1994."Economic Growth and the ChangingStructure of Trade and Production in thePacific Rim." American Journal of Agricul-tural Economics 76 (December): 1101-10.

Goldman S. 2003. "What is Driving Asia¸'sExports to China?" Asia Pacific EconomicsAnalyst, January 17.

Greenaway, D. and C.R.Miller. 1990. "South-South Trade: Theory, Evidence and PolicyImplications." The World Bank ResearchObserver 5 (1): 47-68.

Hertel, T. and W.Martin. 2001. "LiberalizingAgriculture and Manufactures in a Millen-nium Round: Implications for DevelopingCountries". In B.Hoekman and W.Martin,eds., Developing Countries and the WTO: aPro-Active Agenda. Oxford: Blackwell.

Hinkle, L. and A.Herrou-Aragon. 2002. HowFar Did Africa's First Generation Trade Re-forms Go? Vol.1. Washington, D.C.: WorldBank.

Hummels, D. 1999. "Have International Tran-sport Costs Declined?" Purdue University,West Lafayette, Ind.

_____. 2001. "Time as a Trade Barrier." PurdueUniversity, West Lafayette, Ind.

IMF. 2003. World Economic Outlook, Septem-ber 2003. Washington. D.C.

_____. 2004. World Economic Outlook, April.Washington. D.C.

Keller, W. 2002. "Geographical Localization ofInternational Technology Diffusion." TheAmerican Economic Review 92 (1): 120-142.

Krueger, A.O. 1980. "Trade Policy as an Inputto Development." American EconomicReview 70(2): 288-92.

Krugman, P. 1979. "Increasing Returns, Mono-polistic Competition and InternationalTrade." Journal of International Economics9: 469-479.

_____ and A.Venables. 1995. "Globalizationand the Inequality of Nations."Quarterly Journal of Economics 110 (4):857-80.

Langhammer, R.J. and U.Hiemenz. 1990. Regi-onal Integration among Developing Coun-tries. Kieler Studien 232, Tübingen.

Leamer, E. and R.Stern. 1970. Quantitative In-ternational Economics. Chicago: Aldine Pu-blishing.

Lederman, D. and W.F.Maloney. 2003. "TradeStructure and Growth." Policy ResearchPaper 3025. Washington, D.C.: WorldBank.

Livas E.R. and P.Krugman. "Trade Policy andThird World Metropolis." NBER WorkingPaper 4283. National Bureau of EconomicResearch, Cambridge, Mass.

Martin, W. 1993a. "The Fallacy of Compositionand Developing Country Exports of Ma-nufactures." World Economy 16 (2): 159-72.

_____. 1993b. "Modeling the Post Reform Chi-nese Economy." Journal of Policy Modeling15 (5&6): 545-79.

_____. 1997. "Measuring Welfare Changes withDistortions." In J.Francosi and K.Reinert,eds., Applied Methods for Trade PolicyAnalysis. Cambridge: CambridgeUniversity Press.

_____, 2003. "Outgrowing Resource Depen-dence." Washington, D.C.: World Bank.

Martin, W. and D.Mitra. 2001."Productivity Growth and Convergencein Agriculture versus Manufacturing."Economic Development and CulturalChange 49(2): 403-22.

Mayer, J. 2001. "The Fallacy of Composition: AReview of the Literature". Referat izlo`enna United Nations Conference on Tradeand Development, Geneva.

Michalopoulos, C. 1999. "Trade Policy andMarket Access Issues for DevelopingCountries". Policy Research WorkingPaper 2214. Washington, D.C.: WorldBank.

Nehru, V., and A.Dhareshwar. 1993. "A NewDatabase on Physical Capital Stock: Sour-ces, Methodology, and Results." Revisita deAnalisis Economico 8 (1): 37-59.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

96

Radovan Kova~evi}

_____, E.Swanson, and A.Dubey. 1995. "A NewDatabase on Human Capital Stosk in De-veloping and Industrial Countries: Sour-ces, Methodology, and Results." Journal ofDevelopment Economics 46: 379-401.

Ng, F. and A.Yeats. 1999. "Production Sharingin East Asia: Who Does What for Whom,and Why?" Policy Research Working Pa-per 2197. Washington, D.C.: World Bank.

_____ and A.Yeats. 2003. "Major Trade Trendsin Asia." Policy Research Working Paper3084 (June). Washington, D.C.: WoldBank.

OECD. 2002. "Intra-industry Trade and Intra-firm Trade and the Internationalisation ofProduction." OECD Economic Outlook, 71.Paris: OECD.

Pritchett, L. 1997. "Divergence, Big Time", Jo-urnal of Economic Perspectives 11 (3): 3-17.

_____. 2000. "The Tyranny of Concepts: CU-DIE (Cumulated, Depreciated InvestmentEffort) Is Not Capital." Journal of EconomicGrowth 5: 361-84.

_____. 2001. "Where has All the Education Go-ne?" World Bank Economic Review 15 (3):367-91.

Richardson, J. D. 1971a. "Constant-MarketShares Analysis of Export Growth." Journalof International Economics, 1: 227-239.

________, 1971b, "Some Sensitivity Tests for a"Constant Market Shares"Analisys ofExport Growth." Review of Economics andStatistics, 53 (3): 300-304.

Rodrik, D. 1987. "The Economics of ExportPerformance Requirements." Quarterly Jo-urnal of Economics 102 (August): 633-50.

_____. 1997. Has Globalization Gone Too Far?Washington, D.C.: Institute for Internati-onal Economics.

Rose, A. 2002. "Do We Really Know That theWTO Increases Trade?" NBER WorkingPaper 9273. National Bureau of EconomicResearch, Cambridge, Mass.

Rotherham, T. 2003. Implementing Environ-mental, Health and Safety Standards. AndTechnical Regulations: The Developing

Country Experience, Trade KnowledgeNetwork Thematic Paper, Winnipeg andGeneva, IISD/ICTSD, raspolo`ivo nawww.iisd.org

Rumbaugh, Th., and N.Blancher. 2004."Chi-na: International Trade and WTO Acces-sion", IMF Working Paper No. 04/36.Washington, D.C.: InternationalMonetary Fund.

Schott, P. 2003. "One Size Fits All? Heckscher-Ohlin Specialization in Global Produc-tion." American Economic Review 93 (3):686-708.

Todaro, M. 1994. Economic Development. 5thedition, New York: Longman.

UNCTAD. 1999. Trade and Developmet Report1999. New York.

UNCTAD. 2002. Handbook of Statistics. Gene-va.

_____. 2003. Market Entry Conditions AffectingCompetitiveness and Export of Goods andServices of Developing Countries: Large Di-stribution Networks, Taking into Accountthe Special Needs of LDCs.TD/B/COM1/EM/23/2.

_____. 2004. Prospects for FDI Flows, Transna-tional Corporation Strategies and Promo-tion Policies: 2004-2007. TD (XI)/BP/5.

Whalley, J. 1985. Trade Liberalization amongMajor World Trading Areas. Cambridge,Mass.: MIT Press.

Wolf, M. 2001. "Will the Nation-State SurviveGlobalization?" Foreign Affairs 80(1): 178-90.

World Bank. 1993. The East Asian Miracle: Eco-nomic Growth and Public Policy. WorldBank Policy Research Report. New York:Oxford University Press.

_____. 2000. Trade Blocs. New York: OxfordUniversity Press.

_____. 2001. Global Economic Prospects andDeveloping Countries 2001. Washington,D.C.

_____. 2002a. Globalization, Growth andPoverty. A Policy Research Report. NewYork: Oxford University Press.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

97


_____. 2002b. World Development Report 2002.New York: Oxford University Press.

_____. 2002c. Global Economic Prospects 2001.Washington, D.C.

_____. 2004. Global Economic Prospects 2004.Washington, D.C.

WTO. 2002. International Trade Statistics. Ge-neva.

_____. 2003. World Trade Report 2003. Geneva.Zebregs, H. 2004. "Intraregional Trade in

Emerging Asia." IMF Policy DiscussionPaper, 04/1. Washington, D.C.

polo@aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini · kao {to su kvote i dozvole. ograni~enja...

Documents