| |21| Ogledalo |Septembar 2007

B I Z N I S

| |22 | Ogledalo | Septembar 2007

D O B R O ^ I N S T V A

Na nedavno odr`anom humanitarnom pikniku na ima-nju crkve “Sveti Jovan Krstitelj” u Homer Glenu za “Sr-pski projekat” operacija na otvorenom srcu prikupljeno jeoko 12 000 dolara. Jedna od organizatorki, SuzanaNikitovi}, nedavno je boravila u Srbiji, gde je sa ekipommedjunarodne organizacije CardioStart, u saradnji saLifeline fondacijom princeze Katarine Karadjordjevi},ispitivala uslove za realizaciju “Serbia Project”, koji jedobrim delom sama i inicirala i organizovala. Volontirave} 9 godina, pru`aju}i pomo} ljudima u Peruu, Nigeriji,Ukrajini i evo kona~no u Srbiji, zemlji njenog porekla.

Suzana Nikitovi} je rodjena u ^ikagu, udata za Zo-rana sa kojim ima 3 k}erke i sina. Pored tih velikih lju-bavi jedna od nepresu{nih inspiracija joj je pomo} ljudi-ma u nevolji, naro~ito onima ~ije je srce popustilo i tra`iozbiljnu lekarsku negu.“U Srbiji smo bili 10 dana, kako bismo utvrdili mogu-

}nosti da vr{imo operacije na otvorenom srcu za decu iodrasle. Posetili smo De~iju kliniku u Beogradu, razgo-varali sa prof Idom Jovanovi}, koja je uspela da orga-nizuje kardiohirurgiju za decu i koja je moja inspiracija.U saradnji sa doktorom Kalangosom iz [vajcarske, kojije ve} radio operacije u Srbiji, poku{a}emo da organizu-jemo i program za odrasle, koga sada u tojformi nema. Oni nemaju ni ekspertizu niopremu za taj program, a `elja na{e organi-zacije je da to u~inimo u Srbiji. Svi znamoda je nedostatak novca u Srbiji najve}i prob-lem i da je potrebna pomo}. U saradnji saMinistarstvom zdravlja obi{li smo i kliniku naDedinju, a onda oti{li u Ni{, Kragujevac iU`ice. Na{a poseta je mesecima unapredplanirana i sa na{e strane veoma dobro organizovana, aliono {to smo do`iveli u Ni{u ja nikada ne}u zaboraviti.Bilo je to veoma neprijatno iskustvo, nije nas ni primiodirektor bolnice, ve} njegov zamenik, kolege su bile ne-poverljive i na momenat neprijatne. A ja sam se ipaktrudila da im objasnim da ovaj program ima {ansu, danisu potrebni novi objekti i gradjevine, da je dovoljnopar operacionih stolova, stru~ni tim i dobra volja. U Sr-biji na listama za operacije na otvorenom srcu ~eka oko700 ljudi, od toga vi{e od 400 u ni{koj regiji. Pa, reklasam kolegama, ako spasimo i samo jedan `ivot, zar tonije dovoljno?

Naravno, preneli smo ministru utiske iz Ni{a, on jeveoma energi~no reagovao, i jednog dana je iz Ni{a zasamo dva i po satadojurio kolega, sakojim smo ipakugovorili nekedetalje. Mora semnogo raditi napromeni mentalitetau Srbiji. Recimo, uU`icu smo imaliodli~an prijem, aliMinistarstvo jemedju prioritetnegradove stavilosamo Beograd,Ni{ i Kragujevac ,pa }e neki drugicentri jo{ moratida ~ekaju.”Nameravaju da

ozbijno razvijuprogram intervente

kardiologije,pomognu znanjem,opremom i sred-stvima.

“ Ja sam videlada se ovi programi

primenju i u pustinji i znam da je njihova realizacijamogu}a. Srbija ne spada u zemlje tre}eg sveta, Srbijaima {ansu i mi `elimo da pomognemo u realizaciji te {a-nse. ^ak je i ta koleginica iz Ni{a, posle nekoliko danashvataju}i da je u otporu preterala, meni poslala e-mailporuku i pitala kako mo`e da pomogne. Mi znamo da jedovoljan samo jedan koji misli negativno, pa da ra{iriotrov u kolektivu i medju narodom. A oni moraju da sh-vate da moraju imati volju i inspiraciju za projekat, a dami poma`emo u svemu ostalom. Sa mnom je u Srbijibio jedan od ~lanova Upravnog odbora na{e organizaci-je, kome je ovo bilo dragoceno iskustvo.”

U septembru }e ponovo u Beogradu imati susrete sazvani~nicima i medicinskim osobljem.

“Nadamo se da }emo tada uraditi sve pripreme za pro-jekat u Ni{u, jer sada nismo uspeli ni da napravimo fo-tografije odeljenja, niti dogovorimo bilo kakve detalje.O~ekujem bolju saradnju i verujem da }e kolege shvatitiva`nost projekta”

Suzana Nikitovi} je medicinska sestra specijalizovanaza intenzivnu negu i traumatologiju, od po~etka posve-}ena nezi ljudi.

“Posle zavr{etka {kole `elela sam da volontiram sa or-ganizacijom “Lekari bez granica”, ali su oni tra`ili isku-stvo, koje ja nisam imala. Na internetu sam prona{la Ca-rdioStart i posle prvih kontakata shvatila da predsednicalokalnog odbora `ivi tri ku}e dalje od mene. Naravno dasam pomislila da je to prst sudbine i od tada ne prestajemsa radom. U Peru sam sa sobom vodila i svoju najstarijuk}erku, Anastaziju, koja se takodje uklju~ila u neke pro-jekte, jer shvata zna~enje humanosti na delu, i mogu}nostida nekome kome je pomo} potrebna pomogne. Suprug mi

je takodje velika podr{ka, iako je mislio da ne-}u ovako dugo ostati volonter, ipak razumemoju ljudsku potrebu da se nadjem ljudima unevolji. A njihov osmeh, jedan spasen `ivot isrce koje kuca za mene su najve}a nagrada.”

Porodica Nikitovi} (suprug je iz okolineOv~ar Banje) ozbiljno razmi{lja o povratku uSrbiju.“Ja sam svesna da svojim pri~ama iz ^ikaga

ne mogu da uverim ljude u Srbiji kako je na-jbolje raditi. Ali, ako odem da `ivim tamo ja}u svojim primerom pokazati jedan od pravihna~ina. Suprug je takodje za to, verujem da}emo se uskoro preseliti u Srbiju i tamo za-po~eti neki posao, a ja nastaviti sa ovim, bezkoga ne bih mogla `iveti. Kada smo razgo-varali sa kraljevskim parom Karadjordjevi},princ Aleksandar se divio mojoj energiji ientuzijazmu, mojoj volji da promenim svestljudi, na~in gledanja na stvari. Ko zna,mo`da budem radila i za Lifeline, mogu}nostisu zaista velike. Malo ljudi mo`e da shvatida, nakon uspe{no obavljenih intervencija, jamnogo vi{e dobijem nego {to dam. Ljudski`ivot nema cenu, zar ne?”

Suzana Nikitovi}, medicinska sestra i dugogodi{nji volonter u organizaciji CardioStart International

Humanost je moja misija

CardioStart i Lifeline }e }e uskoro organizovatibanket na kome }e prikupljati pomo} za pro-jekat u Srbiji. Ovo je i poziv svim ljudimadobre volje da pomognu ovaj zna~ajni pro-jekat, i misiju organizacije ~iji je moto - Mimo`emo promeniti svet. Spasavaju}i jedan po

jedan `ivot.

| |23| Ogledalo |

Nova {kolska godina u Akademiji“Sveti Sava” u ^ikagu ove godine jepo~ela sa 15 djaka manje nego prethodne,a u~enici su rasporedjeni od pred{kolskoguzrasta do IV razreda. Kako ka`e direktor{kole, Marko Bojovi}, bez obzira na manjibroj u~enika nastava se odvija u odli~nojatmosferi i po planu i programu.

“Prvom {kolskom danu prisustvovao jei Vladika Irinej, koji je iz Australije stigao

u ^ikago i ovde proveo Labor Dayvikend, sa sve{tenicima iz na{e crkveobi{ao je djake, podigli smo zastavu izapo~eli jo{ jednu va`nu godinu.U~ini}emo sve da ova {kola opstane, jerje to veoma va~no za na{u zajednicu”.

Podse}amo, Akademija “Sveti Sava” jejedina na{a privatna dvojezi~na {kola, kojaje priznata od dr`ave Ilinois i koja radi podr`avnim planovima i programima.

Septembar 2007

P R O M O C I J A

Nova [kolska godina u Akademiji “Sveti Sava” u ^ikagu

Ne ba{ mnogo djaka

| |24 | Ogledalo | Septembar 2007

Z A N I M L J I V O S T I

BBEEOOGGRRAADDSSKKII HHOORR NNAAJJBBOOLLJJII NNAA SSVVEETTSSKKOOJJ SSMMOOTTRRII UU IIZZRRAAEELLUU

Hor “Bra}a Baruh” iz Beograda pobedio je nasvetskoj skup{tini horova “Zimrija” koja je odr`a-na od 29. jula do 9. avgusta u Jerusalimu.

Beogradski hor progla{en je najboljim u konkure-nciji horova uz Hrvatske, Poljske, Francuske, Ka-nade i Izraela, a dr`avna zastava Srbije posebnoje istaknuta na koncertu u prepunoj sali jerusalim-skog pozori{ta.

NNAAJJVVEE]]II GGRRAAFFIITT NNAA SSVVEETTUU

U kragujeva~kom parku 250 mladih iz Italije,Nema~ke, BiH i Hrvatske, ali i iz Kragujevca,Beograda, Ni{a i ^a~ka za 24 ~asa iscrtalo jegrafit na platnu, dug 605 metara, visine 1,5 metari time oborili svetski rekord koji su dr`ali Norve-`ani, sa grafitom od 507 metara. Akcija obaranjaGinisovog rekorda organizovana je u okviru Me-|unarodnog kampa prijateljstva. Deo grafita u du-`ini od dva metra, prosle|en je za potvr|ivanjeGinisovog rekorda, uz snimak koji dokumentujeda se obaranje rekorda zaista desilo. Komisija jeodlu~ila da ostatak oslikanih grafita ponudi svim

zainteresovnima uz simboli~nu nadoknadu, koju}e sami odrediti, a tako dobijena sredstva bi}edata De~jem domu „Mladost” u Kragujevcu.

KKUU]]AA OODD PPLLAASSTTII^̂NNIIHH FFLLAA[[AA

Kragujev~anin Tomislav Radovanovi} je od13.500 plasti~nih fla{a za pet godina sazidao ku-}u od 60 metara kvadratnih i nada se da }e nje-govo delo biti ubele`eno u Ginisovu knjigu rekor-da. Ovaj dovitljivi profesor fizike i matematike upenziji je ambala`u ugradio u zidove, plafon,kupatilo i kuhinju umesto keramike, a na prozori-ma je plastika zamenila stakla. ^ak i oluci su na-pravljeni od plasti~nih fla{a, samo je temelj odbetona.

Spoljni zidovi su sagra|eni od najve}ih, pivskih“dvolitra{ica”, dok su pregradni zidovi napravljeniod upola manjih, litarskih. Od pet ambala`e je ikuhinjski name{taj. Umesto kerami~kih plo~ica,

Radovanovi} je kupatilo oblepio zatvara~ima.

^̂AA^̂AANNSSKKII RRAADDIIJJAATTOORR UU GGIINNIISSOOVVOOJJKKNNJJIIZZII RREEKKOORRDDAA

Radijator ~a~anske firme “Cini”, koji je 23.aprila, povodom 30. godi{njice ovog preduze}a,predstavljen javnosti zvani~no je svrstan me|usvetske rekordere i u{ao je u Ginisovu knjigu re-korda. O tome je stigao i sertifikat iz Londona.D`inovski aluminijumski radijator te`ak 850 kilo-grama ima povr{inu od 36 kvadradnih metara,dug je 6,02 i visok 5,98 metara, a mo`e da zag-reje prostoriju od 1.000 kvadrata.

^a~anska kompanija, vlasni{tvo Slobodana Spa-sovi}a, zapo{ljava 90 radnika i proizvodi grejnatela po sopstvenoj tehnologiji.

RREE@@IISSEERR [[IIJJAANN PPRRIIMMIIOO NNAAGGRRAADDUU ZZAA@@IIVVOOTTNNOO DDEELLOO

Srpski re`iser Slobodan [ijan primio je nag-radu za `ivotno delo Grosmanovog festivala filmai vina u Ljutomeru, dok su u kratkometra`noj se-lekciji festivala pobedile “Rakete”, film koji jesnimio Vladimir Man~i} – nekada{nji [ijanov stu-dent.

“Ovo je prvanagrada za `i-votno delo kojusam dobio. Po-sebno sam po-nosan {to je na-gra|en i mojbiv{i student,koji je scenarioza ‘Rakete’ razvijao sa mnom, na tre}oj godinistudija”, rekao je [ijan na ceremoniji u slovena-~kom gradu Ljutomer. [ijan je nagradu “Stariopasni ma~ak” primio od Branka \uri}a - \ure,aktera kultne sarajevske “Top liste nadrealista”koji danas `ivi i radi u Ljubljani. “Beskrajno samsre}an {to svom velikom idolu mogu da dodelimovu nagradu. Slobodan je ~ovek koji predstavljaono ~emu se divim, a {to je i ^aplinu polazilo zarukom - da stvaraju}i u navodno lakom `anru,komediji, osvaja srca”, rekao je \uri}.

“Rakete” su odnele pobedu me|u 12 filmovaiz Slovenije, Hrvatske, Kanade i Srbije. Tanau~nofantasti~na komedija, sa Milo{emVlalukinom u glavnoj ulozi, govori o tajnoj, para-psiholo{koj jedinici Vojske Jugoslavije koja sesuprotstavlja avionima i projektilima NATO to-kom bombardovanja Srbije 1999. godine.

SSRRPPSSKKEE BBAANNAANNEE

Promena klime ili upornost uzgajiva~a, nezna se {ta je uzrok, tek u centralnoj Srbiji, u Ma-taru{koj Banji, u nekoliko dvori{ta ve} 5-6 godi-na rastu banane.

U dvori{tu porodice \oki} stablo banane, vi-soko oko pet metara, tre}u godinu zaredom dajeplod. Plodovi su minijaturni, ali su autenti~nesrpske banane.

Banane tra`e mnogo vode, lako se rasa|uju,pa je u dvori{tu ve} desetak stabala. Tokom zimestablo banane se ise~e, za{titi se stiroporom, a naprole}e se “budi” i raste nekoliko centimetara nadan. U dvori{tu \oki}a u me|uvremenu su “zap-

atili” novu vo}ku. Iz ko{tice je do visine od okometar i po izraslo stablo manga. Mango je star trigodine, za sada je u saksiji, jo{ nije davao plod,a zime, za sada, provodi u ku}i.

VVEENN^̂AANNJJAA PPUUTTEEMM PPUUNNOOMMOO]]JJAA UU SSRRBBIIJJII

Ven~anje putem punomo}ja u Srbiji nije ~esto,ali se u beogradskoj op{tini Stari Grad godi{njena ovaj na~in sklopi desetak brakova. „Privile-giju” da umesto mlado`enje u sve~anoj sali op{ti-ne, pored budu}e mlade, stoji, na primer, njegovamama ili, jo{ neverovatnije, njegov tata, imaju dr-`avljani Srbije i to iz opravdanih razloga, kako to

zakon nala`e. Koliko su takve scene sme{ne nijepotrebno posebno pominjati, jer svatovi posle tak-vog ven~anja prave ru~ak, a mlada dolazi „u ko-mpletnoj opremi” i sa bidermajerom. Mlado`enji,koji je na primer u Americi i zbog posla nijemogao da prisustvuje sopstvenom ven~anju, pa jenjegova mama umesto njega sklopila brak, odmahse {alju snimci i fotografije.

ZZLLAATTOO IIZZ MMAATTEEMMAATTIIKKEE

Na me|unarodnoj |a~koj Olimpijadi iz matem-atike u Vijetnamu, predstavnici Srbije osvojili suzlatnu i ~etiri bronzane medalje. Za 41 godinu,otkada se takmi~i matemati~ka gimnazija, ovo je~etvrto zlato na me|unarodnim takmi~enjima. Ovegodine ekipa iz Srbije bila je najmla|a u istorijidosadašnjeg takmi~enja. Ove godine zlato je os-vojio Mladen Radojevi} iz Valjeva koji je tri pu-ta u~estvovao na Balkanijadama iz matematike isvki put se vrtatio sa nekom od medalja.

DDrraaggoommiirr MMiilleennkkoovvii}},, vvooddjjaa ggrruuppee ““HHaazzaarrii””

Vi{e od muzike

| |25| Ogledalo |Septembar 2007

S A M U Z I ^ K E S C E N E

Kako opstaju i kako se dovijaju stvaraoci uSrbiji koji se ne bave muzikom za {iroke narodnemase? U Srbiji, koja je proteklih dvadesetak godi-na do`ivela vi{e promena i lomova nego neke zanekoliko vekova, te{ko se `ivi. U malim i siro-ma{nim zemljama najvi{e strada kultura, za ovuva`nu delatnost nikako da se na|e vi{e novca.Evo kako o sada{njim uslovima za stvarala{tvopromi{lja vo|a grupe “Hazari”, DragomirMilenkovi}.

BBiilloo bbii zzaanniimmlljjiivvoo nnaa ssaammoomm ppoo~~eettkkuu ddaa nnaassppooddsseettiittee kkaakkoo ssttee ddoo{{llii nnaa iiddeejjuu ddaa ggrruuppii ddaatteeiimmee””HHaazzaarrii””?? DDaa llii ttaa mmeettaaffoorraa iimmaa ppoorruukkuu iikkaakkvvuu??

“Veoma ~esto mi postavljaju ovo pitanje. Uvreme kada se sastav osnivao, “Hazarski re~nik”,knjiga Milorada Pavi}a je bila veoma popularnakod nas i u svetu. Meni se ta knjiga posebnodopala. Hazari su metafora nestalog naroda.Nezavisno od istorijskih ~injenica, Pavi} je nanekoliko stranica opisao zbog ~ega se to desilo.O~igledno se sve poklapalo sa stanjem u Srbiji.Mislim da je Pavi} zapravo pisao o Srbima i dase dosta toga iz njegove knjige obistinilo. Naputu smo da nestanemo kao narod, sli~noHazarima.”

KKoolliikkoo ssttee CCDD ddoo ssaaddaa oobbjjaavviillii,, {{ttaa jjee ssppeeccii--ffiiccnnoo uu vvaa{{oojj mmuuzziiccii {{ttoo vvaass ~~iinnii pprreeppoozznnaattlljjiivviimm??

“Do sada je objavljeno 6 CD-a. Svaki jezasebna pri~a i pe~at jednog perioda na{eg rada.U po~etku smo imali vi{e d`ez elemenata, zatimNew Age, ambijent i najzad elektro etno zvuk.Ono{to je prepoznatljivo je ju`ni Balkan kao kulturnaosnova, sa pomalo Indije, jer je moja glavna tezada smo narod izvorno indijskog porekla, {to jepotpuno o~igledno na osnovu jezika. Na{a muzikaje sasvim posebna, originalna, ni od koga kopi-rana. Ipak postoje kompozicije koje sam napisao uduhu stare prizrenske pesme, kao i Ni{a. Ja sebevidim kao graditelja nove balkanske muzike ukojoj du{a Srbije zauzima sredi{nje mesto. Zamene je duhovni i muzi~ki centar Srbije Kosovo.To je ono {to moramo sa~uvati pre svega virtuel-no, poput starozavetnog kov~ega. Bez toga smobezli~no stanovni{tvo opranog mozga.”

KKaakkoo ppuubblliikkaa rreeaagguujjee nnaa VVaa{{uu mmuuzziikkuu,, ssoobbzziirroomm ddaa VVaass kkoolleeggee hhvvaallee??

“U muzi~kom svetu se jasno prepoznaje ozbil-jan rad, kristalno jasna ideja i iskren odnos premapublici. Radim muziku isklju~ivo kada dolazi izsrca. Prezirem industrijski odnos prema muzici, jerto predstavlja puku proizvodnju buke. Drago mi jekada moje kolege dele sa mnom takav stav.”

KKrraajjeemm jjuullaa iimmaallii ssttee kkoonncceerrtt uu NNii{{uu,, ppoonnoovvnniissuussrreett ssaa rrooddnniimm ggrraaddoomm ii vvaa{{iimm ppoo~~eecciimmaa..MMoo`̀ddaa }}ee ssee nneekkoommee uu~~iinniittii pprreetteerraanniimm,, aallii NNii{{jjeessttee pprraavvii rraassaaddnniikk ttaalleennttoovvaanniihh uummeettnniikkaa.. [[ttaa VViimmiisslliittee,, zzbboogg ~~eeggaa jjee mmllaa||iimm lljjuuddiimmaa ttoolliikkoo ttee{{kkoo

ddaa ssee iizzbboorree zzaa ssvvoojjee mmeessttoo??

“Malo mojih kolega ima gvozdenu istrajnost iposve}enost. Ve}ina muzi~ara uglavnom brine onovcu koji sigurno ne}e do}i bez ozbiljnog rada.Na{i muzi~ari nemaju naviku da slu{aju muziko-lo{ke savete drugih. Umetnost je krst koji se nosiuz veliku veru da }e sve jednoga dana dobitismisao i svrhu. Na `alost tu je i dr`ava koja kaoda u`iva u uni{tavanju i neprekidnom poni`avanjusvojih umetnika. Kulturna politika je o~ajna. Sveje tako postavljeno da bez korupcije, slizanosti savlastima ili udovoljavanju satanisti~kim tokovimaanti kulture nemate, {anse. Budu}i da sam sedosta kretao po Balkanu i Evropi, bez preterivanjamogu re}i da je kulturno stanje u Srbijinajbolesnije. To je slika rada, pre svegaMinistarstava. koje izvesni klanovi koriste kaosvoje privatne instrumente. Ni{ kao zna~ajnimuzi~ki centar ima jedan poseban problem. To jenedostatak ambicije muzi~ara i regionalnazapu{tenost. Moram spomenuti podr{ku Saveta zakulturu grada Ni{a, zahvaljuju}i kojima sam ura-dio dva poslednja CD-a. Moja kritika se neodnosi na biv{eg gradona~elnika gospodinaGorana ]iri}a i sada{njeg predsednika op{tineMedijana Dragoslava ]irkovi}a, koji su pokazalirazumevanje za na{ rad.”

KKaakkvvii ssuu VVaa{{ii ppllaannoovvii,, kkoolliikkoo ~~eessttoo nnaassttuuppaatteeuu iinnoossttrraannssttvvuu,, ddaa llii ssttee ddoo ssaaddaa bbiillii uu ^̂iikkaagguu??

“U ovoj zemlji Srbiji postoje dve kaste umetni-ka. Jedni koji uvek idu van zemlje i pritom dobijajunovac od strane dr`ave i drugi kojima se neprekid-no cini~no servira kako dr`ava nema para. Postojedr`avni muzi~ari koji isprazne kase kulturnih ustano-va, da se ne bi desilo da oni drugi, izop{teni iba~eni na ulicu dobiju podr{ku. Sramotno je da seto ~ini do dan danas, da partija koja sebe nazivademokratskom, dozvoljava da njeni kadrovi u~estvu-ju u diskriminaciji umetnika, ga`enju njihovihustavnih i ljudskih prava. Prostor mi ne dozvoljavada opi{em sve {to se ~ini ali }u to uskoro objavitikao knjigu. Posle 16 godina ogromnog rada napodizanju i vertikalizaciji srpske muzi~ke ba{tine,{est izdatih CD-a i nastupa na me|unarodnim festi-valima, posle svite koju sam posvetio Nikoli Tesli uspomen 150 godina od njegovog ro|enja i jo{mnogo toga, ozbiljno razmi{ljam da u ovim godina-ma be`im u ^ikago u kome do sada nikada nisambio. Moj biv{i basista `ivi u Parizu sviraju}i naulici i ka`e da je bolje biti u francuskom zatvoru,nego na slobodi u Ni{u. Eto to je odnos premaumetnicima u Srbiji koji nemaju le|a. Uskoro }u seobratiti svetskim i evropskim ustanovama za za{tituumetnika, jer evropske fondacije daju sredstva zarazvoj ovda{nje kulture. Posebno mi je te{ko {tovama koji ste u dijaspori izlivam ovo ogor~enje ikvarim romanti~ni, nostalgi~ni zanos. Ipak neko ovomora da zna, pogotovu oni koji se nadaju da sene{to ovde izmenilo. Dragi sunarodnici u ^ikagu,ostajte tamo. To je moja poruka.”

DDrraaggiiccaa SSppaassoojjeevvii}}

NNeemmoojjmmoo pprrooppuu{{ttaattii -- ddaannaass

Generacijo,neka nam je sre}na ova godi{njica, vredna svakog po{tovanja!Budimo sre}ni zadovoljni samom ~injenicom da smo je do`iveli,da smo danas ovde, u ovoj na{oj {koli koja nam budi se}anja naradosti na{eg detinjstva i na{e mladosti, na opojne mirise beharana{eg prole}a, na{ih zanosa i nada; odakle smo se vinuli, no{enivetrovima `ivota koji su nas posle dugog putovanja doneli opetovamo.

Sada smo gospo|e i gospoda sa prili~nim brojem godina iiskustva u svojim putnim torbama, ali u na{oj du{i nosimo idanas onu blilstavu iskru mladosti koja iznenada bljesne ignori{u}ina{e godine i bore koje one nose.

I zato radujmo se dana{njem danu, radujmo se trenutcimadana{njeg dana jer `ivot se i sastoji od tih dragocenih trenutaka.

Ne ~ekajmo da nam se dogodi ne{to uzbudljivo, lepo i prijatno.Stvarajmo lepe trenutke, dru`imo se, u`ivajmo u bujanju `ivota imladosti oko nas, u vedrim jutrima i prelepim sutonima.

Prvi i najnepo`eljniji znak starenja je okretanje pro{losti, `ivl-jenju samo do uspomena, `alu za mladost. Mladost je divna, alije pro{la u nepovrat. A {to ne bismo prona{li lepotu i radost usti{anim zvukovima i rasko{nim mirisima na{e jeseni. Strasti sepolako sti{avaju, ali duboka postojana blagost na{ih jesenjih danamo`e imati mnogo dra`i ako umemo da u`ivamo u njima.

Nemamo vi{e vremena za lo{e misli, zavist, ljutinu, ogor~enost,nemamo vremena ~ak ni za dosadu. U srcu, u pam}enju zadr`imosamo ono dobro i lepo, {to greje, {to htani, {to hrabri.

“I znaj, i san, i ~ovek,i gol, i sre}a prolazna da je;i da ni{ta nema toliku mo}da ve~no traje.I ma koliko bilo protivre~noveleti treba {to su prolaznilepote ~asovi.” (D. Maksimovi})Ne o~ajavajmo zbog bora na na{em licu, to su na{e bore, dobi-

jali smo ih od briga, ali i od smeha, one nose u sebi i jedno idrugo, sve {to smo bili i {to jesmo jer “[to ne boli, to nije `ivot;{to ne prolazi, to nije sre}a.” (I. Andri}).

Ne optere}ujmo se sitnim efemernim stvarima, ne sekirajmo seprevi{e ako toga {to nemamo vladu, {to je neko ukrao toliko itoliko, {to nam je zakinuto to i to – jer sve to ne zavisi od nas.

Naravno da nas u ovim godinama ne{to boli, negde nas `iga,povi{en nam je pritisak, {e}er, holesterol, ali ne optere}ujmo nisebe, a ni druge samo svojim bolestima i lekovima. Naravno neignori{imo tegobe na{ih godina, ali ne dozvolimo im da dominira-ju na{im `ivotima.

Ne te`imo vi{e da budemo ~istunci, savremeni – dozvolimosebi neke slabosti, ogre{enje o pravila, zaobi|imo neke obavezekoje smo smatralli neodlo`nim.

Volimo svoju decu, obo`avajmo i uga|ajmo svojim unu~i}ima,ali ne podre|ujmo `itav svoj `ivot samo njima, zadr`imo jedandeli} svog `ivota samo za sebe jer drugi, rezervni `ivot nemamo.

Ne dozvolimo godinama da nas osiroma{e svojom apatijom,inertno{}u, sivilom. Svaki period na{eg `ivota nosi u sebi mnogedarove, ako ga oplemenimo ljubavlju, lepotom, rado{}u, u`ivanjemu neprolaznim stvarima prevazi}I }emo tako neda}e koje `ivotneminovno nosi.

Pro`iveli smo dobar deo 20. veka koji se ba{ nije proslavio,iako je doneo i neke neostvarene vrednosti. Ni 21. vek nam nepru`a ba{ mnogo nade i sa zebnjom i skepsom razmi{ljamo obudu}nosti na{e dece i na{ih unuka.

Bez obzira na sve {to je minulo, na te{ko}e koje smo pre`iveli,mi smo ipak imali jedan lep i sadr`ajan `ivot, sa mnogo vi{emogu}nosti, nade, ideala i optimizma od generacija koje `ivedanas svoju mladost i svoju zrelost.

I na kraju – nastavimo da se dru`imo i dalje, da se volimo isada “kada po~inju da se `ivota ovog sagledaju me|e” (D.Maksimovi}), nalaze}i toplinu i ohrabrenje i u prijateljskom stiskutople ruke svoga para iz {kolske klupe VII i IX beogradske gim-nazije, generacije koja je maturirala one daleke 1957. godine.

Beograd, 25. maja 2007. Jelena Obrenov

Mla|enovi}

Govor je ~itan na proslavi 50 godina od velike mature VIbeogradske gimnazije, nekada{njih VII i IX beogradskih gimnazija.