UVODRe moral potie od latinske reimos-obiaj,mores-vladanje,moralis-obiajan. Grkareethikos ima isto znaenje obiaja, vladanja. Ove dve rei se sinonimnoupotreblavaju, s tomrazlikomtosezacelokupnunaukukojasebavi prouavanjemmoralaupotreblavare Etika.or al mo!e da s e de" i ni e kaoskupodr e#eni h nepi sani hnor mi , obi aj a, pravila,smernica, doputanja, zabrana, idealai stavovakojimaserukovodepojedinci, drutvene$rupeizajednice u svom svakodnevnom radu, !ivotu i milenju. %a individualno$ stanovita, moral mo!edaseobjasni kao&$ri!asavesti'zanepravednoura#enimi ne$ativnimpostupkom, ili &ose(ajzadovolstva' za neim dobrim i korisnim u radu i postupku. oral je sistem vrednosnih stavova ipostupaka u odnosu navlastito injenje ili ne injenje u odnosu na dru$o$a.oral jejedanod$radivnihelemenata ludskezajednice krozistoriju. Onjespeci"ina drutvena kate$orija jernema svoje institucionalne mehanizme nametanjai zatite kakve ima politika, ideolo$ija i reli$ija.)bo$ to$a je on za sociolo$iju interesantna pojava jer se vekovima odr!ava kao unutranja sna$asvako$pojedincai zajednice. )bo$to$ase$ovori oludskommoralu, pro"esionalnommoralu,porodinommoralu, klasnommoralu, moralu lokalne zajednice, moralu jedne etnike $rupe,lekarskoj etici, vaspitaevommoralu, politikommoralu i slino. *+ijakovi(, ,--., str.,/-0no$obrojna su shvatanja i de"inicije morala koje moral odre#uju na osnovu dobra i zla. 1obro jesteosnovna komponenta i najva!nija kate$orija morala, to dovodido slede(e de"inicije2oral kao poseban oblik drutvene svesti obuhvata skuppravila i normi o ponaanju ludikoji re$uliu njihove me#usobne odnose nabazi dobra i zla.1akle, moral jeveomaslo!enadrutvenapojava3 drutvenojeuslovlenai vri uticaj nadrutvo.%trunjaci koji prouavaju moral u$lavnom su sa$lasni da kate$orije dobra i zlaodre#ujuspeci"inost moralakaoposebnevrstedrutvenihpojava. e#utim, postoje razila!enjaokoto$akako treba shvatati i de"inisati kate$oriju dobra, a pre sve$azbo$ to$a to su dobro i zlo relativnekate$orije 4 nemaju isto znaenje u razliitim vremenskim razdoblima i razliitim drutvima. 5e(inaje sa$lasna da je vrhovna moralna vrednost &moralno dobro' koje, iako ima relativno znaenje, uodre#enom smisluima i opte univerzalno znaenje. 6ipini primer univerzalno$ dobra jespreavanjeneko$adapoini ubistvo, odn. poiniti ubistvokaoprimer univerzalno$zla.oralodre#uje ono to je dobro, a zabranjuje ono to je zlo, odobrava ono to je dostojno i oveno azabranjuje ono to je nedostojno i neoveno. &e#utim, ta jedobro i zlo, ta je oveno, a taneoveno, ne mo!e se odrediti unapred i jednom za sva drutva. 7I DEO - MORAL KAO DRUTVENA POJAVA1. SOCIOLOKI POJAM MORALAMoral je drutveni "enomen koji podrazumeva ukupnost vrednosti, ideala, ose(anja, obiaja,pravila i uputstava, normi kojima se odre#uje ta je dobro i ukazuje na to ta je r#avo.Moralna linost je ona linost koja ima razvijena moralna ose(anja, savest i koja se moralnoponaa iz svo$ unutranje$ ose(anja du!nosti a prema usvojenim moralnim normama i univerzalnimva!e(im vrednostima i principima.oral kao !"o#n! ili $!lt!rn! %o&a#! prouavaju2 moralna do$matika i moralna analitika.Moralna o'(ati$a prouava smisaonu sadr!inu i njen je zadatak da tano utvrdi ta moral sadr!i.Moralna analiti$a t&. t)ori&aprouava strukturu sadr!ine morala i njen zadatak je da je prouavapolaze(i odto$aizkojihsepojmovnih*misaonih0 elemenatamoral sastoji i ukakvomsuonime#usobnom odnosu.oral kao%si"i$!%o&a#!izuava psiholo$ija morala i to kako individualna tako isocijalna.Eti$akaoposebna"ilozo"skadisciplina, prouavamoral procenjuju(i moralnevrednostiporeklo i naela moralnosti.Eti$a s) )li na*7. 6eorijskuetiku*naukeuu!emsmislu, ali i neke"ilozo"skedisciplineomoralu, kaotojemetaetika03,. 8ormativnu etiku *postavlja idealan moral039. :raktino-normativnu etiku.;sto tako, )ti$a predstavlja jedinstvo moralne do$matike i normativne etike.U +ir)( s(isl! etika obuhvata celu "ilozo"iju morala ili sve "ilozo"ske discipline o moralu, a! !,)( s(isl! samo tzv. normativnu etiku.oral se odre#uje i kao oblik ljudske prakse, kao oblik delatno$, praktino$ odnosa ovekaprema svetu, dru$im ljudima, kao i samom sebi i u tom smislu, moral se mani"estuje u vrednosnomprocenjivanjuljudskihpostupakai htenjakaopozitivnoili ne$ativnovrednih*tj. nevrednih0, priemu se prvi odobravaju, a dru$i osu#uju.8ajbli!i pojam koji slu!i za odre#enje morala je %o&a( %ra$s), koji se odnosi na vrednosnoprocenjivanje ljudskih postupaka.V!$o Pa#i-)#i- 4 speci"inost moralne prakse je u tome to ovek njome oblikuje sopstvenuprirodu, dok u proizvodno-tehnikoj praksi oblikuje prirodu, tj. objekte izvan sebe.Osnovni nosilacmoralajeovekkaobi(epraksei zatojepostojanjemoralajedinomo$u(eudrutvu..or(alnoor)/)n&)(oralaseu$lavnomvezujezaI(an!)laKantai nje$ovuetikukate$oriko$ imperativa. 8je$ova etika je, u stvari, etika norme i zakona koja nala!e2 &Radi tako damaksima tvoje volje u svako doba mo!e ujedno da vredi kao princip opte$ zakonodavstva' iE(ilaDir$)(a i nje$ov sociolo$istiki kriterijum solidarnosti sa $rupom.6akojerojd razlikuje i tre(i deolinosti koji se sastoji od principa, normi, moralnih propisa i ideala usvojenih u procesusocijalizacije, vaspitanjai identi"ikacijomsaocem, aijaseosnovnaulo$asastoji ure$ulisanjuovekovo$ ponaanja. 6aj deo linosti naziva S!%)r-)'o ili Na-&a. 1akle, osnovna ulo$a ovo$ delalinosti jeste u spreavanju zadovoljavanja zahteva koje postavlja Id, onih zahteva koji nisu u skladusa usvojenim moralom u drutvu, pri emu ih ovaj deo linosti iz svesne s"ere potiskuje u nesvesnu.Ova tri dela linosti su popuno nezavisna i predstavljaju tri strane ljudsko$ ponaanja.I predstavlja bioloku stranu linosti, osn. "izioloke potrebe i na$one3E'opredstavljapsiholokustranulinosti, raznepsihike"unkcijekaotosuopa!anje,pam(enje, miljenje3S!%)r-)'o predstavlja socijalnu stranu linosti, uticaj drutva da usvoji norme koje treba dapostanu principi ovekovo$ ponaanja.N)osta0i i $riti$)>rojdove teorije2 prena$laavanje znaaja nesvesno$3 svo#enjeovekovih motiva na samo dva instinkta, pri emu se prvenstveni znaaj daje seksualnom3 postojanjeovekove uro#ene te!nje za unitavanjem sebe i dru$ih ljudi3 preterano na$laavanje ulo$e i znaajanasle#auzzanemarivanjeulo$ei znaajasocijalnih"aktora3 nesi$urni postupci uistra!ivanjuiproblematine postavke u teoriji psihoanalize.2. Al)ro#aini#i!alna%si"olo'i&a*Gl"redGdler jezasnovaoindividualno-psiholokipristup izuavanju linosti i nje$ova teorija se zasnivala na jedinstvenom poimanju linosti, njeneobjektivnei subjektivnesutinei poivalajenashvatanjuindividualnosti kojapodrazumevadasvaka individua ima sopstvene ciljeve koji tra!e jedinstven nain njihovo$ ostvarivanja. = skladu stim se i ponaanje linosti shvata kao dinamian, somatski, psiholoki i socijalan proces.%vojeosnovnopolaziste Gdler jenasaoumotivaciji kaoovekovoj uro#enojt),n&i 1asa#r+)nst#o(. :oistove(uje je sa superiorno(u u drutvu. %vi ostali motivi podre#eni su ovom isamo su nain ispoljavanja osnovno$ cilja2 biti znaajan inilac u drutvu.6e!njazasavrenstvomkao$lavni pokretaovekovo$ponaanjaproistie izos)-an&a(an&) #r)nosti, koje mo!e biti urodjeno ili steeno, ali koje se pod nepovoljnim uslovima mo!erazviti u kompleks manje vrednosti. :uteve prevazila!enja ose(anja manje vrednosti Gdler je oznaioprocesima kompenzacije i natkompenzacije.@ovekova !elja i potreba za vladanjem,te!nja za mo(i i dominacijom kao izraz psihiko$jedinstva linosti, a ne samo kao izraz nje$ove nesvesne psihe, zamenjuje seksualni na$onindividualnimna$onom. )atoje, prema Gdleru,instin$t #laan&ajaine$otojetoseksualniinstinkt.Kara$t)r je za Gdlera socijalni pojam koji oveka povezuje sa sredinom u kojoj ostvarujete!nju za va!enjem. = odnosu na .ro&a, Gdler je mno$o vie na$laavao znaaj svesti i socijalnihinilaca u oblikovanju linosti, ime je u velikoj meri uticao na "ormiranje so0i&aln) %si"oanali1).:o njemu postoje #) 'r!%) l&!i2 socijalno korisni i socijalno nekorisni.Gdlerovateorijabilaje$riti$o#anaucelosti, madasukritikeposebnobileupu(enenanje$ov stav da je osnovni izvor motivacije, u stvari, ose(anje in"eriornosti koje pokre(e pojedinca kasuperiornosti, ka per"ekcionizmu i kompletnosti.795. J!n'o#a $o(%l)$sna %si"olo'i&a*?un$ je kritikovao >rojda i nje$ovu de"iniciju libida*polni na$on, seks, seksualni a"ekat ili psihiko zadovoljstvo, kao seksualnu ener$iju0.Po J!n'!li3iojeener$ijai emocija, mo!edanapredujei dasta$nira, dabudepotisnut, trans"ormisan,kanalisan, mo!e da bude svesne i nesvesne prirode, da zavisi od na$ona, ali da ne bude na$on. )a?un$akaoi za.ro&a,NA8ONjetajanstvenamani"estacija!ivota, kojajepodlo!nastalnommenjanju.Dina(i$a ! li3i!je prema.ro&!uslovljena dejstvom principa zadovoljstva i patnje, apremaJ!n'!se ona odi$rava u jednom slo!enom sistemu koji "unkcionie po principuautore$ulacije. )nai, libido re$ulie celokupan psihiki !ivot koji "unkcionie na principima zakonasuprotnosti. ?er,sukob,tj.napetostkojaje izazvanatimsukobom, predstavlja bit!ivota,kako toistie ?un$. :oto se sukob deava izme#u suprotnih sistema, stavova i "unkcija, J!n'o#o s"#atan&)linosti podrazumeva suprotnost na relaciji ekstraverzije i introverzije.E$stra#)rtni sta#(ebiti ostvarenakojelibidousmerenpremaspoljanjoj stvarnosti, ainto#)rtni sta# ako je okrenut prema unutranjoj stvarnosti. 6o je polazna teorijska osnova nje$ovetipolo$ije linosti.J!n'o#a linost je veoma slo!ena i ine je2 Ja *svest03 lino n)s#)sno sa %rat)-i( 3ro&ni($o(%l)$si(a3$ol)$ti#non)s#)sno sa ar")ti%o#i(a,%)rsona*javna linost0 i%ri#atna linost*anima, animus0 i senka *tamna strana linosti0 i samosvest ili nadsvest.Sa(ora1#ita$ linosti* Einost se razvija tokom itavo$ svo$ !ivota, ali se u dru$oj polovini!ivotauprocesuduhovno$razvojate!itelinosti pomerasaJanaSo%st#o. :ut samorazvitkalinosti ?un$ je nazvao ini#i!a0i&o(.9o#)$je za ?un$a kompleksno bi(e2 seksualno i reli$ijsko, na$onsko i duhovno, svesno inesvesno, iracionalno i racionalno. 8je$ovo nesvesno se ne odnosi samo na r#ave na$one, ono je iizvor mudrosti. )a duevni !ivot pojedinca pored lino$ nesvesno$ veliki znaaj ima i$ol)$ti#non)s#)snotj. nadlinoi nasle#eno.Osno#ni )l)()ntikolektivno$nesvesno$suar")ti%o#ikaonevidljivi koreni svesti i celokupno$ iskustva i ponaanja. Oni nisu nasle#ene predstave, to su, prema?un$u, nasle#eni obrasci, modeli psihiko$ "unkcionisanja, prihva(eni modeli ponaanja predaka.6akoje?un$ovakompleksnapsiholo$ijaimalaprilinoveliki uticaj naistorijukultureiantropolo$iju, na reli$iju i simbolizam.6. ?orna&ina%si"olo'i&a*Dornajinateorijalinosti nastalajekaoreakcijanaklasinupsihoanalizu, a na osnovama sistematske kritike >rojdovo$ biolo$izma i mehanicizma i poivala jena a"irmaciji socijalnih inilaca i njihovomznaaju za linost.Kar)n ?orna&je kritikovala.ro&o#!teoriju libida, na$ona smrti,narcizma i tome slino, ukazuju(i da su nje$ova poimanjapo$rena i da su podlo!na reviziji. = tom smislu je istakla da je za oveka va!nija si$urnost ne$ozadovoljstvo, da mu je znaajnija sadanjost ne$o prolost, da su mu mno$o bitniji kulturni ne$obioloki "aktori. )ato je osnovni pokreta ponaanja str)%n&a a ne libido. = prevazila!enju osnovnihstrepnji nalazeserazliiteneurotinepotrebe, onepotrebezapartnerom, zauspehom, zamo(i.Osnova ovih potreba je sticanje si$urnosti koje se odnosi na kretanje ka ljudima, na kretanje protivljudi i na kretanje od ljudi.= ovim ljudskim te!njama nalaze se itri ti%a $ara$t)ra2 povodljiv,a$resivan i povuen.rojda, osnovne uzroke poreme(aja nalazi u interpersonalnim odnosima izme#u ljudi koji pripadaju7/odre#enim kulturama. = sutini, njena teorija linosti podrazumeva inte$raciju osnovnih ovekovihpotreba sa nje$ovom moralno(u.7. Ol%orto#a t)ori&a linostije personalistika teorija koja predstavlja polaznu osnovu zakonstituisanje nauke o oveku. LI9NOST je rezultat odre#ene sredine u kojoj se razvija, pri emu jeoznaena kao samosvojni sistem u sklopu unutranje or$anizacije motiva, crta i lino$ stila svako$pojedinca. Einost je slo!eno jedinstvo, nalazi se u stalnom procesu razvoja i nastanka, speci"ina je iosobena.S!+tin!Olportove teorije linosti predstavlja uenje o crtama, koje podrazumeva prisustvokarakternihosobinakojepojedincudajuspeci"inupsiholoku"izionomiju.Crta(alinostiilipersonalnim dispozicijama, objanjava relativno dosledno ponaanje svako$ pojedinca. 6ako da crtelinosti kaodeterminante ponaanjaimajukarakter motivaciono$delovanja. ?avljajuseu#a1na)n&a*:od crtom linosti on podrazumevao%+t)is%o1i0i&)koje su osnova za srodne oblikeponaanja koji pripadaju zajednikoj vrsti, zajednikoj kulturi i koji !ive u relativno slinim !ivotnimuslovima. One nemaju neki veliki znaaj za stvarnu analizu i predvi#anje ponaanja pojedinca. Glin) is%o1i0i&)su neuropsihike jedinice koje karakteriu pojedine individue i ako se posmatrajukao delovi jedinstveno$ sklopa linosti imaju mno$o ve(i znaaj za predvi#anje ponaanjapojedinca. = tom smislu, Olport istie da jedino sa(os#o&n) :!n$0i&) predstavljaju osnovu jedinstvalinosti, a to su2 raznovrsnost autonomnih interesa, objektivan stav prema sebi i jedinstvena "ilozo"ija!ivota.Krte linosti su osnova za razumevanje i dinamike i strukture linosti. :o Olportu, strukturalinosti se mo!e opisati navo#enjem)s)t 0rta linosti2 intelektualne sposobnosti, sindromitemperamenta, nesvesni motivi, socijalni stavovi, stilistike crte, patoloke crte i "aktorski skupovikoji se ne mo$u razvrstati ni u jednu prethodno navedenu kate$oriju crta.G da bi se razumela dinamika linosti, Olport istie da su i MOTIVI crte linosti, pri emusu za razumevanje ljudskih postupaka najznaajniji oni motivi koji su vezani za sadanjost a ne zaprolost. ;sto tako, planiranje i namera imaju sna!no motivaciono dejstvo, a motivi su jedinstven iosoben nain or$anizovanja unutar svako$ pojedinca.:o Olportu, razvoj linosti se odvija od primitivno$ jedninstva koji karakterie ranodetinjstvo i ide ka inte$raciji linosti, koja se istovremeno odvija sa di"erencijacijom.; Olport je kritikovao psihoanalitiki stav da je udeo svesti u ovekovom !ivotu podre#ennesvesnim aktivnostima.8aime,razvijenu linost pokre(e delovanje svesti, jer ovek, po pravilu,znataradi i zatonetoradi. LIK MORALA5.. POJMOVNO ODREFENJE RADNO8 MORALAOsnovni sadr!aj i smisao radno$ morala vezani su za uzrone odnose rada i morala, ali i zaposledice po linost uesnika u procesu rada, kome je rad e$zistencijalni uslov !ivota, a moral vrstavezaizme#udrutvai inte$ritetanje$ovelinosti. %lo!enost radno-moralno$"enomenatakoseodnosi na rad, kao drutveni proces u kome je povezano ponaanje pojedinaca usmereno ka stvaranjumaterijalnih ili duhovnih tvorevina.Gtakvo povezano ponaanje pojedinaca u procesu radare$ulisano je drutvenim normama, moralnim normama i normama radno$ morala.R!i S!%)$jeizneopodelude"inicijaradno$morala, kojujesainiouskladusapodelomalti-, koji radni moral odre#uju kao slo!enu pojavu kojaobuhvata potrebe, motive,zadovoljstva i stavove prema radu.Odre#enje radno$ morala kao odnos ljudi prema radu, kao njihovo zadovoljstvo inezadovoljstvo radom karakteristino je zaVlai(ira Milano#i-a. = tom smislu iI#an Mani-de"inie radni moral kao stanje ponaanja i aktivnosti pojedinaca i lanova $rupe u vezi sauspeno(u rada.Razmatraju(i neto kompleksnije radni moral, Ks)ni&a Sa#in istie da tek odre#ivanje nainai kvaliteta izjednaenja linih ciljeva sa ciljevima drutva odre#uje moral, pa i radni moral i da radni7Imoral nije savreno uskla#en skup moralnih zahteva, ve( skup zahteva koji mo$u, ali i ne moraju,biti takvi. Radni moral je vrednost koja se o$leda u savrenosti.Radni moral jeMili0a 8!1inatretirala kao slo!enu pojavu koja se bazira i sadr!i upotrebama, motivima, zadovoljstvimaistavovimapojedinacainjihovomuzajamnomodnosu, toukazuje da se u isto vreme mo!e $ovoriti i o odnosu pojedinca prema svom poslu, prema ciljevimaradne $rupe i celokupnoj or$anizaciji.:ojmovno odre#enje radno$ morala mora imatiiri drutveno-ekonomskikontekst. = tomsmislu Sa#a Tri:!no#i- radni moral de"inie kao slo!enu drutveno-duhovnu pojavu koja zavisi oddrutveno-ekonomsku i tehniko-tehnoloko$ odnosa i uslova procesa proizvodnje odre#eno$drutva, akojuini skupmoralnihnormi oodnosuiod$ovornosti premaradu, premavriocimadru$ih delatnostii prema sredstvima rada.:ojanjavaju(i svoje odre#enje radno$ morala kao slo!ene drutvene pojave, 6ri"unovi( istieznaaj i()n1i&a $o&) $ara$t)ri+! rani (oral, a to su27. karakter pojave *slo!enost, drutvenost, duhovnost03,. drutvena uslovljenost *drutveno-ekonomski, tehniko-tehnoloki odnosi, uslovi proizvodnjeuopte039. vrednost i ulo$a rada3/. odnos prema radu3F. od$ovornost3H. odnos prema vriocima dru$ih delatnosti i prema sredstvima rada3I. moralna norma, moralni in, moralni sud i moralna sankcija.8ajpotpunije shvatanje radno$ morala u naoj literaturi dao je Danilo G. Mar$o#i-. :olaze(iod saznanja da je rani (oral slo!ena drutveno-duhovna pojava, odre#ena drutveno-ekonomskimi tehniko-tehnolokimodnosima, arkovi(radni moral odre#ujekaoskupnormi oponaanjuovekauradnoj sredini, zasnovanihnashvatanjuopolo!ajui znaajuradaudrutvu, pri emunorme u sebe ukljuuju motive, stavove i zadovoljstva uesnika u radnom procesu i radnoj $rupi.ast ovin$ KonsumerGoods >irms, $ournal of Marketing Management, I*/0*7JJ702 9FI-9I-H. EaPton, G., %thical management for the pu&lic services, Glan EaPtonI.