PROBLEMSKA NASTAVA

“U~ewe bez razmi{qawa je prazno,

razmi{qawe bez u~ewa opasno."

Lao Ce

PROBLEMSKA NASTAVA

Pojam I definicija problemske nastave

Teorijske osnove problemske nastave

Osnovni pojmovi u problemskoj nastavi- problem- problemska situacija

Faze u re{avawu problema

Struktura ~asa problemske nastave

Nivoi problemske nastave

Metode problemske nastave

Primena problemske nastave

Aktivnosti nastavnika i u~enika u problemskoj nastavi

Vrednovawe ~asa

Primeri nastavnih jedinica

[ematski prikaz problrbske nastave

Pojam i definicija problemske nastave

Problemska nastava je didakti~ki sistem koji za primarni zadatak ima razvijawe stvarala~kog mi{qewa u~enika. Nastala je iz potrebe da se pove}a efikasnost obrazovnog rada.Java se prvo u SAD , a zatim se {iri i u ostale zemqe sveta.

U savremenij didaktici sve se vi{e i upornije zahteva da nastava ima istra`iva~ki karakter. Tradicionalana nastava je od u~enika tra`ila savladavawe vrlo obimnog ~iweni~nog materijala, a zapostavqala se primena nau~enog i mentalni razvoj u~enika.

U problemskoj nastavi glavni ciq je razvijawe stvarala~kog mi{qewa u~enika, odnosno shvatawe nastavnih sadr`aja tako da se nau~eno mo`e samostalno primewivati u potpuno novim okolnostim. Sadr`aji koji treba da se nau~e nisu dati u finalnom obliku u kojem treba da budu usvojeni ve} se polazi od poroblemske situacije za koju ne postoji direktan odgovor u prethodno u~enom gradivu i u~enici samostalno tra`e re{ewe. U procesu sticawa znawa u~enik se pona{a poput nau~nog istra`iva~a, on samostalno istra`uje i otkriva ~iwenice, znawa sti~e na kreativan na~in.

U problemskoj nastavi nije u prvom planu sadr`aj tj. sticawe znawa, nego razvijawe umewa, metoda i tehnika suo~avawa sa problemom i re{avawe problema.

Razli~iti autori su razli~ito definisali problemsku nastavu, ali zajedni~ki elementi svih tih definicija su:

- postojawe te{ko}e, prepreke;- protivure~nost izme|u poznatog i nepoznatog;- usvajawe novih znawa;- samostalnost u radu;- stvarala~ka aktivnost;- dolazak do ciqa;- razvija stvarala~ko mi{qewe u~enika;

Teorijske osnove problemske nastave

Teorijske osnove problemska nastava nalazi u kognitivnim teorijama Vigotskog. Vigotski isti~e da u~ewe treba da ide ispred razvoja li~nosti. Nastavnici treba da zadaju u~enicima zadatke koji }e dovesti do razvoja misaonih odlika koje se jedva naziru ili koje tek treba da se razviju. To se mo`e posti}i zadacima koji idu korak ispred dostignutog razvoja. Oni onda zahtevaju umni napor pa samim tim dovode i do mentalnog i emocionalnog razvoja. Ukoliko zadaci pripadaju zoni aktuelnog razvoja, u~enik }e sticati brzinu, rutinu u re{avawu takvih zadataka, ali ne}e do}i do razvoja.

Xerom Bruner isti~e da u~enik sam treba da konstrui{e znawa. On isti~e da u~enik u nastavnom procesu treba da bude aktivan, a ne da prima znawa u gotovom obliku. U~enik treba sam da gradi sliku stvarnosti da uo~ava veze i odnose o svetu koji ga okru`uje. Odnosno – nastavnik treba da obezbedi podatke i ~iwenice, a u~enik sam otkriva veze i odnose me|u ~iwenicama, uo~ava sli~nosti i razlike, uspostavqa hijerarhiju. Nastavnik treba da obezbeki instrumente za otkrivawe sveta i da u~enike maksimalno misaono motivi{e.

Xon Djuj isti~e da se istinitost qudskog saznawa meri wegovim prakti~nim rezultatima. U~enik u procesu obrazovawa treba stalno da vrednuje sopstvena iskustva i da na osnovu tog redefini{e svoje ciqeve. U procesu obrazovawa ~ovek treba da se obu~i za “refleksivno mi{qewe” koje ima 5 etapa:

1) predlozi za neko re{ewe2) razja{wavawe su{tine problema3) kori{}ewe hipoteze4) razmi{qawe o rezultatima primene hipoteza5) testirawe odabrane hipoteze imaginativnom akcijom

Po Djuiju nastavnik treba da stvori uslove za u~ewe i sticawe dobrih misaonih navika. U~ewe je “u~iti kako se misli”. Uspeh u u~ewu zavisi od toga koliko je u~enik formirao prave navike mi{qewa.

Robert Gawe se bavio prou~avawem kognitivnog razvoja u~enika. Gawe tra`i da se intelektualne sposobnosti u~e na taj na~in {to }e se gradivo izlagati organizovano i sistemati~no u logi~kim celinma. On smatra da su “problemi vrhunski tip u~ewa u hijerarhiji koja se kre}e od najjednostavnijeg uslovqavawa preko u~ewa pojmova i na~ela do samog

re{avawa problema.” “Problemi se re{avaju me|usobnim povezivawem pravila.” U procesu u~ewa nastavnik treba minimalno da rukovodi tim procesom, a u~enici sami da dolaze do otkri}a.

Predstavnici Ge{talt teorije smatraju da u~ewe ne te~e postupno, nego se saznawa sti~u odjednom. Po Maksu Verthajmeru za re{avawe nekog zadatka potrebno je razumevawe, a razumevawe je sagledavawe problemske situacije kao sastavnog dela {ire celine. On smatra da se porblemska situacija mo`e re{iti uvi|awem dobrog oblika – odnosno sagledavawem odnosa me|u elementima problemske situacije, sagledavawem pojedina~nog i op{teg, sredstva i ciqa i dr. Predstavnici Ge{talt teorije smatraju da proces u~ewa ima 4 etape:

1) preparacija – upoznavawe sa problemom2) inkubacija – prividan mir3) iluminacija – nala`ewe re{ewa4) verifikacija – provera

Osnovni pojmovi problemske nastave

U problemskoj nastavi sre}u se dva osnovna pojma: problem i problemska situacija.

Problem: O tome {ta predstavqa problem me|u stru~wacima nema jedinstvenog mi{qewa.

Re~ problem je gr~kog porekla i prvobitno zna~i: zadatak, zagonetka, sporno pitawe, nere{eno pitawe, pitawe koje tra`i re{ewe. Me|utim re~i “problem” i “zadatak” nisu sinonimi, jer “zadatak” ima {ire zna~ewe i mo`e se odnositi i na mentalne aktivnosti koje nisu vezane sa odra|enom te{ko}om. Od u~enika se mo`e tra`iti da zapamti neke ~iwenice, da izvu~e zakqu~ak, da uradi ne{to na osnovu ranije u~enog. Problem se javqa kada u~enik nai|e na neku te{ko}u ili prepreku u zadovoqavawu svojih `eqa, ili postizawu svjih ciqeva. U~enik mora da na|e sopstveni put u savladavawu te{ko}e i tako dolazi do novih znawa. Osnovne odlike problema su:

postojawe ne~ega nepoznatog,odnosno postojawe nepopuwenih mesta koja treba otkriti i popuniti;

praznine se ne mogu popuniti na osnovu postoje}eg fonda znawa - mora se osloniti na produktivno mi{qewe;

do re{ewa se mo`e do}i na vi{e na~ina (svaki u~enik mo`e da bira sopstveni put, na~in);

pri re{avawu problema ukqu~en je veliku broj slo`enih logi~kih struktura;

problem se ne mo`e re{iti pomo}u nekog ustaqenog obrasca; re{avawem problema u~enik produbquje znawa i razvija logi~ko

mi{qewe.

Problemska situacija predstavqa po~etnu alku u re{avawu problema. Karakteri{e je velika mosaona napregnutost, zainteresovanost, stawe iznena|ewa, zbuwenosti, tenzije. Problemska situasija treba da motivi{e u~enika za re{avawe problema, da mobili{e wegova interesovawa, ma{tu. U~iteq je obavezan da dobro izabranim i formulisanim pitawima ili pogodnom pri~om svori problemsku situaciju i na taj na~in primora u~enika da aktivno misli.

Osnovne karakteristike problemske situacije su:

1) poznati su neki elementi te situacije2) neki elementi nisu poznati 3) treba jasno videti u ~emu j e problem4) u~enici sami odabiraju {ta im je potrebno za re{avawe problema i

proveru dobijenog re{ewa. U problemskoj situacijim se pokre}e stvarala~ko mi{qewe u~enika, razvija inicijativa, intelektualna i emocijalna napetost.

Problemska situacija se mo`e stvarati razli~itim postupcima:

1. pomo}u u~beni~kog teksta- da se na osnovu sadr`aja postave problemska pitawa;

2. otkrivawem veza odnosa me|u datim podacima;3. postavqawem pitawa u vidu problema;4. sukobom protivure~nih ~iwenica;5. pomo}u grafi~ko-ilustrativnog materijala idr.

Faze u re{avawu problema

Re{avawe problema predstavqa niz slo`enih intelektualnih operacija koje se mogu ra{~laniti na nekoliko faza:

1) Upoznavawe ili uo~avawe problema – u ovoj fazi u~enik postaje svestan postojawa problema i upoznaje wegove elemente, me|usobne veze i odnose;

2) Su`avawe – reformulisawe problema - u ovoj fazi dolazi do su`avawa i konkretizacije problema. Pojedinac vr{i analizu podataka i wihovu selekciju, lokalizuje te{ko}u i tra`i re{ewe;

3) Postavqaw hipoteza - u ovoj fazi pojedinac postavqa hipoteze i rasu|ivawem nastoji da do|e do rezultata koji proisti~e iz te hipoteze;

4) Proveravawe i verifikacija hipoteze – ovde pojedinac proverava hipoteze koje predstavqaju mogu}e re{ewe, odnosno proverava rezulatate mi{qewa u praksi.

Gawe isti~e tri bitna uslova za uspe{no re{avawe problema:

1) Onaj ko u~i mora biti sposoban da se seti relevantnih na~ela koja je prethodno nau~io;

2) Na~ela koja u~enik treba da iskoristi tokom re{avawa problema moraju biti dostupna;

3) Verbalna uputstva mogu navesti onoga ko u~i na razmi{qawe u vi{e pravaca.

Struktura ~asa problemske nastave

Jedno od najva`nijih pitawa kada je re~o ~asu problemske nastave jeste – kako treba da izgleda wegova struktura. Struktura ~asa zavisi od vrste gradiva, nivoa znawa u~enika, iskustva u~enika u re{avawu problema. Ne postoji recept po kome }e se izvoditi ~as problemske nastave. On mo`e imati slede}e faze:

1) Stvarawe problemske situacije – u ovoj fazi nastavnik izla`e radni zadatak u problemskom obliku nastoje}i da pobudi radoznalost, pa`wu i interesovawe kod u~enika. Aktivnost je prvenstveno na strani nastavnika, a u~enik postaje svestan te{ko}e;

2) Re{avawe problema – ova faza zauzima glavni deo ~asa; u woj u~enik nastoji da kori{}ewem postoje}ih znawa i aktivnim razmi{qawem do|e do re{ewa problema. U ovoj fazi dolazi do dekompozicije problema na wegove delove, na mawe logi~ke celine. U~enik sagledava problem u celini, utvr|uje vezu i odnose me|u elementima, povezuje sa prethodnim znawima.

Kada je sagledao postoje}e elemente i uo~io {ta mu nedostaje, u~enik postavqa hipotezu koja predstavqa mogu}e re{ewe problema.Postavqena hipoteza se obrazla`e i prakti~no proverava (verifikuje);

3) Ve`bawe i utvr|ivawe – u zavr{nom delu ~asa nastavnik zadaje u~enicima isti problem sa nekom novom nepoznatom i tra`i da ga re{e. U~enici }e primenom ste~enog znawa daleko lak{e da re{avaju problem; ume}e ste~eno znawe da primeni u novoj sitaciji;

4) Doma}i zadatak – za doma}i zadatak u~enivim se postavqa isti problem sa nekom novom prazninom. Zadavawe doma}eg zadatka ne sme biti rutinski posao, zadatak mora biti ranije pripremwen, za wegovo zadavawe mora ostati dovoqno vremena, u~enicima ukazati na {ta da obrate pa`wu. Na slede}em ~asu treba obavezno izvr{iti kontrolu ura|enog;

Provera ste~enih znawa na narednim ~asovima i prepoznavawe nau~enih zakonitosti u novim situacijama obaveza}e u~enike na pove}anu misaonu aktivnost.

Organizacija problemskog ~asa treba da s odvija po fazama koje su navedene, ali nastavnik ne mora da se kruto pridr`ava navedenih faza. Neke faze mogu biti izostavqene, a neke oboga}ene novim sadr`ajima. Kako }e izgledati struktura ~asa zavisi od problema. Problem koji se iznosi pred u~enike mora biti prelago|en wihovom uzrastu.

Nastavnik se mora dobro pripremiti za problemski ~as jer obrada nastavne jedinice problemskim putem zaheva vi{e vremena od drugih didakti~kih sistema. Ako je nastavnik dobro pripremqen za problemski ~as pove}a}e se ekonomi~nost nastave.

Ne mora ceo ~as da bude posve}en re{avawu problema.U toku nastave mogu se uspe{no kombinovati razli~iti didakti~ki sistemi. U pojedinim etapama klasi~ne nastave mogu se primewivati problemi. Nastavnik treba da vodi ra~una i o broju i vrsti podataka koje daje u~enicima jer isuvi{e nebitnih podataka mo`e da odvu~e pa`wu u~enika.

[EMATSKI PRIKAZ ARTIKULACIJE ^ASA PROBLEMSKE NASTAVE

STVARAWE PROBLEMSKE SITUACIJE

RE[AVAWE PROBLEMA

UTVR\IVAWE I VE@BAWE

DOMA]I ZADATAK

SAGLEDAVAWE ELEMENATA

ANALIZA I SINTEZA

POSTAVQAWE HIPOTEZE

RASPRAVA O HIPOTEZI

VERIFIKACIJA HIPOTEZE

Nivoi problemske nastave

Kada se nastavnik opredeli za problemsku nastavu on vr{i i odabirawe nivoa problemske nastave, odnosno opredequje se za stepen anga`ovanosti u~enika.

Ve}ina autora navodi ~etiri nivoa problemske nastave.

1. Monolo{ko izlagawe- problemski monolog

Ovo je najni`i nivo problemske nastave i primewuje se ako su nastavni sadr`aji potpuno nepoznati, novi. Ovaj vid problema realizuje se primenom problemskih pitawa na koja u su{tini nastavnik odgovara. U~enici su slabo aktivni.

2. Dijalo{ko izlagawe- problemski dijalog

Ovaj vid problema realizuje se kroz dijalog nastavnik – u~enik i u~enik- nastavnik. Nastavnik pred u~enike postavqa problem i usmerava ih u pravcu wegovog re{ewa. Nekada se de{ava da u~enici i posle nekoliko poku{aja ne uspeju da re{e problem, tada nastavnik sam saop{tava rezultat.

3. Samostalno re{avawe problema

Tre}i nivo priblema se realizuje tako {to nastavnik postavqa problem i motive{e u~enike- stvara problemsku situaciju, a u~enici samostalno dolaze do re{ewa problema. U toku rada nastavnik ih obilazi i daje im potrebne instrukcije I materijal.

4. Samostalno formulisawe i re{avawe problema

Na ~etvrtom nivou u~enici samostalno formuli{u i re{avaju problem. Nastavnik ima zadatak da pripremi problem i da stvori problemsku situaciju.

Metode problemske nastave

U problemskoj nastavi primewuju se slede}i metodski postupci:

1. Problemsko ~itawe – ovo je usmereno samostalno ~itawe u sebi. U~enik nastoji da odvoji bitno od nebitnog, vr{i selekciju ~iwenica, uo~ava uzro~no- posledi~ne veze i dr.

2. Problemsko izlagawe – to je zajedni~ki rad nastavnika i u~enika gde u~enik nastoji da istra`uju}i do|e do odgovora na pitawa i zadatke.

3. Heuristi~ki razgovor –nastavnik postavqa pitawa i nastoji da u~enike usmeri u otkrivawe novog. Tehnika heuristi~kog razgovora tj. izbor pitawa zavisi od prirode gradiva, ciqeva i zadataka koje treba ostvariti, u~eni~kih sposobnosti i dr.

4. Istra`iva~ka metoda – ovde je u~enik izrazito aktivan, on prolazi kroz sve faze koje podrazumeva problemsko u~ewe, samostalno istra`uje i usvaja nastavni sadr`aj.

5. Metoda problemsko-stvarala~kih zadataka- to su zadaci koji sadr`e elemente problemske nastave. Nastavnik mo`e ponuditi alternativna re{ewa, a u~enici vr{e selekciju i izbor pravog re{ewa.

Primena problemske nastave

Pitawe koje se name}e je kad po~eti sa problemskom nastavom i u kojim nastavnim oblastima ona mo`e sa se primewuje?

Prema ranijim shvatawima deca u razrednoj nastavi nisu biolo{ki spremna da apstraktno misle pa samim tim ni da re{avaju probleme. Me|utim, Lav Vigotski je svojim istra`ivawima opovrgao ovu tezu i do{ao do pouzdanih zakqu~aka da deca i na ovom nivou mogu da apstraktno misle.

Neophodno je da problemski zadaci budu primereni uzrastu u~enika.Treba voditi ra~una o zahtevima koji se postavqaju pred u~enike i o mogu}nosti da oni odgovore na te zahteve. Zahtevi mogu biti znatno vi{i, znatno ni`i, na istom nivou i malo vi{i. Najboqe je kada su zahtevi malo vi{i od u~enikovih mogu}nosti. U tom slu~aju u~enik zadatak ne mo`e da re{i na osnovu ranije poznatih algoritama, ve} mora da uo~ava nove veze i odnose, analizira i tra`i novi, do tada nepoznati put re{avawa.

Kada je u pitawu nastavna oblast u kojoj mo`e da se primewuje problemska nastava ni tu ne postije slagawa. Xerom Bruner isti~e da se problemska nastava mo`e primewivati u onim oblastima u kojima su sadr`aji logi~ki struktirani i nau~no egzaktni. To zna~i da se problemska nastava mo`e primewivati u matematici i prirodnim naukama.

Hans Ebli navodi i analizira primenu problemske nastave u razli~itim nastavnim predmetima i oblastima: u istoriji, geografiji, fizici, matematici, biologiji, materwem jeziku.

Kako u svakom nastavnom priedmetu postoje problemi, to se i problemska nastava mo`e primewivati u svakoj nastavnoj oblasti, ali ~iwenica je da se ona mo`e vi{e primewivati u matematici i prirodnim naukama. Kada odlu~uje o primeni ove nastave, nastavnik mora da vodi ra~una o prirodi gradiva i pogodnosti nastavne teme. Ako u okviru teme postoje zadaci sa nekom problemskom te`inom, onda se ovaj vid nastave mo`e primewivati na ~asu obrade, utvr|ivawa, ponavqawa.

Nastavnik treba postepeno da uvodi ovaj tip nastave i da navikava u~enike na re{avawe problema. U~enicima se mogu postepeno postavqati neka problemska pitawa na ~asu obrade ili utvr|ivawa, a kasnije se postepeno pove}ava problemska te{ko}a.

Treba ista}i da re{avawe problema jeste vid nastave kojim se poste`e velika misaona aktivnost u~enika, ali nije preporu~ivo da se u nekom nastavnom predmetu praktikuje samo ovaj vid nastave.

Iz svega navedenog mo`e se zakqu~iti da primena problemske nastave zavisi od slede}ih ~inilaca:

- uzrasta u~enika,- stepena individualnog psihikog razvoja,- emocijalnog razvoja- motivacije- obima informacija kojim u~enici raspola`u,- osetqivosti za uvi|awe problema,- na~ina na koji su se sticala znawa i dr.

Aktivnosti nastavnika i u~enika u problemskoj nastavi

Uloga nastavnika u problemskoj nastavi je veoma slo`ena i delikatna. Nastavnik vr{i izbor i selekciju nastavnih sadr`aja za primenu problemske nastave. On mora dobro da odmeri te`inu problema koji se re{ava prema intelektualnom nivou u~enika. Ako je problem neprilago|en u~enicima,

vrednost ~asa }e biti mala. Nastavnik vr{i izbor problema u skladu sa uzrastom u~enika i gaji poverewe u wihove optimalne mogu}nosti.

Nastavnik ima zna~ajnu uligu u stvarawu odgovaraju}e problemske situacije, on odabira elemente za stvarawe problemske situacije. U~enici moraju da budu maksimalno motivisani za rad. Najodgovornija uloga nastavnika je pri vo|ewu procesa re{avawa. Nastavnik se ne sme previ{e uplitati u rad, jer u tom slu~aju u~enik samo prividno re{ava problem. Preveliko uzdr`avawe nastavnika mo`e dovesti do suvi{nog lutawa u~enika jer nemaju potrebnu pomo}. Nastavnik mo`e da pomogne u~enicima na slede}i na~in: postavqawem novog pitawa, izno{ewem neke hipoteze, dodavawem nekog podatka, diskutovawem sa u~enicima. On mora da prati aktivnosti u~enika i da ima stalnu povratnu informaciju o tome koliko su u~enici razumeli i usvojili planiranih sadr`aja. Do tih informacija on mo`e do}i pra}ewem u~enika kad iznose i obrazla`u hipotezu, preko kontrolnih i doma}ih zadataka. Nastavnik je saradnik i organizator nastave.

Aktivnosti u~enika – Ovakav vid nastave razvija apstraktno mi{qewe i ukupne mentalne kapacitete u~enika. U~enik prilikom re{avawa problema ispoqava slede}e aktivnosti: uo~ava, defini{e i precizira problem, preuzima inicijativu za re{avawe problema, samostalno analizira i prikupqa ~iwenice, ~ita tekstove i pravi izvode o onome {to je potrebno za re{avawe problema, postavqa hipoteze, diskutuje o ispravnosti postavqenih hipoteza, samostalno otkriva tehnike i metode re{avawa problema i proverava re{ewe, saop{tava nalaze do kojih je do{ao.U~enik je istra`iva~ i kreator.

Vrednovawe ~asa problemske nastave

Veoma je va`no da nastavnik posle odr`anog ~asa problemske nastave izvr{i wegovo vrednovawe. Na taj na~in }e dobiti povratnu informaciju da li je ~as uspeo – odnosno da li su u~enici re{ili problem, da li su zadaci, koje je

sastavio ili uzeo gotove, dobri; da li su ga re{ili na optimalan na~in, da li su razumeli i usvojili problemske sadr`aje… Ukoliko nastavnik dobije nepovoqnu povratnu informaciju, on sebi mora da postavi nekoliko pitawa: da li su zadaci koje je postavio dobri – odnosno da li nisu prete{ki ili prelaki, da li je na po~etku ~asa stvorna dobra problemska situacija, da li je dovoqno motivisao u~enike, da li su u~enici samostalno iznosili hipoteze ili je on iznosio, da li je previ{e rukovodio ~asom. U toku samoanalize nastavnik nastoji da odgovori na sva navedena pitawa i da na|e re{ewe za otklawawe uo~enih nedostataka. Povratnu informaciju o usvojenosti nastavnih sadr`aja, nivou usvojenosti, nastavnik mo`e dobiti i na osnovu kontrolnih zadataka. Tada nastavnik na ~asovima utvr|ivawa vr{i korekciju onoga u ~emu su u~enici gre{ili. Proveru usvojenosti nastavnih sadr`aja nastavnik mo`e ostvariti i analizom doma}ih zadataka.

Zna~aj problemske nastave

Problemska nastava kao didakti~ki sistem ima niz vrednosti.

Neke od tih vrednosti su:

-ovaj vid nastave pove}ava efikasnoet vaspitno obrazovnog rada,-razvija sposobnost apstraktnog mi{qewa kao najvi{eg vida mi{qewa,-u~enici su akivni u procesu sticawa znawa-podsti~e u~eni~ku samostalnost -primenom ovog didakti~kog sistema nastava postaje intenzivnija-poja~ava mtivaciju-doprinosi uspe{nom razvoju misaonih operacija: analize, sinteze, indukcije, dedukcije, apstrakcije, generalizacije idr.-znawa usvojena na ovaj na~in su trajnija-povoqno uti~e na razvoj li~nosti u~enika, neguje istrajnost i upornost-u~enici se osposobqavaju sa samostalan rad-doprinosi razvoju stvarala~kog mi{qewa-neguje originalnost, fleksibilnost, fluentnost, osetqivost za problem i dr.- doprinosi intenzifikaciji misaonih operacija-razvija sposobnost kod u~enika da uo~e bitno, da uo~e veze i odnose

-u~enici u procesu sticawa znawa osposobqavaju se za primenu razli~itih izvora-u~enici se osposobqavaju za permanentno obrazovawe- doprinosi razvoju samopouzdawa kod u~enika i dr.

PRIMERI NASTAVNIH JEDINICA

1. Primer

Nastavna jedinica: Izra~unavawe povr{ine kvadrata i Pravougaonika

Tip ~asa: Utvr|ivawe gradivaRazred; ^etvrti

U~enici su na prithodnim ~asovima usvojili pojam povr{ine figure i nau~ili su da odre|uju povr{inu pravougaonika i kvadrata.

Re{avali su zadatke tipa:

Izra~unaj povr{inu pravougaonika ~ije su stranice a = 40cm i b = 15cm

Izra~unaj povr{inu kvadrata ako je wegova stranica a = 18cm Izra~unaj obim kvadrata ~ija je povr{ina 36cm2. Odredi du`inu pravougaonika ako je povr{ina 1dm2, a {irina

10cm.

Nakon kontrole doma}ih zadataka u~enicim se postavqa sede}i problem:

1. Postavqawe i definisawe Ako se stranica kvadrata

problema udvostru~i, ho}e li se Stvarawe problemske udvostru~iti wegova po- situacije povr{ina?

2. Nala`ewe principa re{ewa Na osnovu podataka iz za-navo|ewe hipoteza dataka i znawa o povr{ini

kvadrata u~enici polaze od pretpostavke (postavqaju

hipotezu) da }e se povr{ina kvadrata pove}ati

ako se pove}a du`ina stranice

3. Dekompozicija problema Kolika je bila stranica

lnog na u`e probleme) Kolika je povr{ina tog kvadrata? Kolika je stranica novo- dobijenog kvadrata? Koliko se pove}ala wego- va povr{ina?

4.Proces re{avawa problema; U~enici crtaju kvadrat ~i- - Kolika je bila stranica kva- ja stranica ima merni drata? broj a a

a - Kolika je povr{ina kvadrata? U~enici na osnovu ranije ste~enih znawa znaju da se povr{ina kvadrata do- bija kada se du`ina wego- ve stranice pomno`i sa- ma sa sobom.Pa je povr{i- na kvadrata P = a*a = a2 - Kolika je stranica novodobi- Na osnovu datih podataka jenog kvadrata? u zadatku, u~enici znaju da je du`ina stranice udvo- stru~ena.

a

a

a a

Odnosno stranica novodo- bijenog kvadrata iznosi 2a

4. Op{ti zakqu~ak –shvata- U~enici sa crte`a lako we su{tine problema uo~avaju da je povr{ina novodobijenog kvadrata ~etiri puta ve}a od po- povr{ine starog kvadrata R = 4R

ili

R = 2a · 2a primenom zakona asoci- jativnosti dobijamo

R = 2 · 2 · a · a R = 4 · a2

5. Primena zakqu~aka u novim situacijama:

U~enici sada dosta br`e dolaze do re{ewa pro-

Kako se mewa povr{ina pra- blema.Ste~ena znawa o vougaonika ako se wegove povr{ini kvadrata pri-stranice udvostru~e? mewuju na povr{inu pra-

vougaonika:

R

crtaju sliku i uo~avaju

bR = 4RR = 4 · a · b b

a a

7.Zadavawe doma}eg zadatka Ako se svaka stranica kvadra-

ta uve}a za 2 cm wegova povr- {ina se pove}a za 20 cm2.

Izra~unaj obim i povr{inu prvobitnog kvadrata.

2. Primer Nastavna jedinica : [uma kao `ivotna zajednica

Tip ~asa: obrada Razred : tre}i

1. Postavqawe i definisawe Na po~etku ~asa stvaramo problema atmosferu koja }e zainte- -stvarawe problemske situ- resovati u~enike, isprovo- acije- cirati ih i biti formuli- sana kao problem. Stvara- wem takve atmosfere mo`e se posti}i pevawem pesama (“Razbole se lisica”,”Vu~e vu-

~e bubo lewa”…), ~itawem pesama, pri~e. Na primer: Jela i hrast

Jesen je do{la i mraz je pao

R= a · b

hrast je jeli pri~ati stao:“Tvoje grane jo{ zelene mo-je li{}e `uti, vene!”Zima do{la i sneg pao, hrast je tiho zaplakao:“Zbogom sada, seka jelo, pokri}e nas iwe belo!”Jela {apnu: “Brate ,}uti.i okreni plast svoj `uti.Poqupci su tvoji maliu granama pozaspaliMiruj hraste Kad pristignu nove lastezemqica }e pla~ tvoj ~utili{}em }e te odenuti.”

Postavqawe problema: Za{to ba{ odre|ene vrste biqaka i `ivotiwa `ive u odre|enim zajednicama?

2. Nala`ewe principa re{e- U ovoj fazi mo`e se aktivi- wa – navo|ewe hipoteza rati u~eni~ko predznawe

pogodnim pitawima-u~enici su u drugom razredu upo-znali biqke i `ivotiwe;-`ivotiwe prema na~inu ishrane i dr.;

3. Dekompozicija problema -vrste {umskih biqaka (ra{~lawavawe problema -`ivotiwe koje `ive u {umina mawe probleme) -na~in ishrane ovih `ivotiwa

4. Proces re{avawa problema

- Vrste {umskih biqaka U~enici posmatraju slike, slajdove i na osnovu teksta

u uxbeniku uo~avaju da: sve {ume se mogu grupisati u tri osnovna tipa

li{}arsko zimzelene, li{}arske listopadne, ~etinarske zimzelene {ume:najvi{i sprat u {umama na-ziva se {umski svod i ~ine ga vrhovi drve}a,zatim sprat `buwa i {ipra`ja.Sasvim nisko su paprati,trave i cve}e, a potom dola-ze mahovine i gqive koje ra-

stu na {umskom tlu.Stanovnici li{}arskih {uma:sprat drve}a:crni i beli grab, bukva, cer , hrast, vrba, topola, brest, javor; sprat `buwa:glog, dren leska, trwina, kupina;prizemni sloj:vrgawi, navala, visibaba, kopitwak,lediwak, pasji zub idr.

-@ivotiwe koje ‘ive u U~enici navode koje su to {umi `ivotiwe koje `ive u na{im

{umama:ptice:orao,{tigli},sova,detli},vrabac,golub,…;veverica;li-

sice,medvedi,vukovi,divqesviwe, je`, jazavac, jelen,

srna,zec,zmije, da~devwak,slepi}, {umska `aba,gliste,i nahiqade sitnih organizama koji `ive pod zemqom;

-Na~in ishrane ovih `ivo- U~enici razvrstavaju `ivo- tiwa tiwe prema na~inu ishrane

u tri grupe: sva{tojedi, me-sojedi i biqojedi;

5.Op{ti zakqu~ak U~enici dolaze do zakqu- - shvatawe su{tine pro- ~ka da je `ivot `ivotiwa

blema uslovqen na~inom ishrane, odnosno opstanak i funkci-onisawe `ivotne zajednicezavisi od povezanosti lanca ishrane.Ovde u~enici navode neke

lance ishrane u {umi;U~enici uo~avaju da u lancu

ishrane postoje proizvo|a~i, potro{a~i i razlaga~i; proizvodwu hrane vr{e biqke, biqkama se hrane biqojedi, me|u kojima su najzna~ajniji insekti i ptice; biqojedima se hrane mesojedi;Na primer: gusenica leptira hrani se biqkama, gusenicama se hrane tr~uqci-insekt; slepi} se hrahi tr~uqcima, slepi}ima se hrane je`evi, je`evima se hrane lisice, a lisicama se hrane vukovi;Primer : biqka- srna –vuk;Primer :Jelovnik medveda : plodovi {umski biqaka, {umski med, pu`evi, ptice, jleni, pa ~ak I vukovi.

6. Primena zakqu~aka u novim situacijama:

-Za{to odre|ene vrste `i- Ovde u~enici navode lancevotiwa `ive na livadi? ishrane na livadi i ulogu

-[ta bi se desilo kada bi insekata u opra{ivawu.nestali insekti? Primer :skakavci se hrane biqkama,

zrikavci se hrane skakavcima, zelemba}I- zrikavcima, {areni tvorovi- zelemba}ima, lisice- tvorovima, a lisicama se hrane otlovi.U~enici isti~u zna~aj insekata u opra{ivawu.

Obrada gradiva na problemski na~in zahteva vi{e vremena I truda;Te{ko je pravilno odmeriti zahteve koji se postavqaju predu~enika;

-Izrazito doprinosi stvarala~kom razvoju u~enika I wihovo jmisaonoj aktivizaciji;-Podsti~e u~enike da sami re{avaju zadatke I osamostaquje ih;-Obezbe|uje mogu}npst za redovnu povratnu informaciju, kontinuirano I redovno pra}ewe vrednovawe rada u~enika;motive{e u~enike -navikava u~enike da nau~eno primewuju u praksi I u novim situacijama -nastavnik na osnovu

nedostaci

prednosti

Problemska nastava

Problemska nastava