Шабачки птм једаН од ЛидеРа екоЛоШког уНиШтавања медициНског - иНфективНог отпада

30динарашаБац, 13.јануар 2011. Година IV Број 159-160

PENZIONERстр. 13МОЈА ШКОЛА

стр. 15

стр. 4

стр. 13

стр. 17

стр. 4

Више тужилаштво у Шапцу примило документацију о злоупотребама у општој болници

ККоонн кк уу рр ее нн тт нн иијј ии нн аатт рржж иишш тт уу рр аа дд аа стр. 6

ЖЖеешшћћии ссммоо оодд ВВииккииллииккссаа!! стр. 2

ЛичНи стаВ:

ХаНибаЛ КоВач

На Летњиковцу, топЛи дом за РаНисава и баку миЛеНу

Навикавају се на нови живот

Вајарска дела од снега

2 www. podrinske.com 13.јануар 2011.забеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач.

Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛичНи стаВ: ХаНибаЛ КоВач

нема кикса код Викиликса!добра је фора тај асанж. Сви гамрзе и покушавају да га ућут-кају па макар му и наместилинеку сексуалну аферу. Мислим,ето и ми ћемо се у наредном пе-риоду бавити обнародовањемспецијалних и поверљивих по-датака који јасно и недвосмис-лено указују на разне крими-налне радње група и поједина-ца! ја додуше нисам асанж,нити су „Подринске“ Викиликс.Ми смо много озбиљнији ијебитачнији јер код нас немарекла – казала „ова депеша –онај дипломата“, него право углаву о криминалу са све доку-ментацијом. надам се само да ћешабачко тужилаштво и полицијаодреаговати како треба и по-хапсити њих а не нас!

јасно је да мислим на рад идешавања у шабачкој болници,на разне манифетлуке, волшеб-ног нестајања новца, кваровескенера и других апарата, му-љаже на све стране...

од следећег броја све ћемото лепо вама приказати, а вићете већ на основу свега тога до-нети закључке овакве или онак-ве. Понављам, није нам циљсензационализам, него да за-кон почне да се примењује пре-ма свима подједнако. ако самлопов ја, и лажем, нека идем узатвор, а ако су то исто Малетић,Мићић, Ђенадић и друштвонека иду они.

Баш ме занима шта ћеТужилаштво и полиција насве те папире и писанијарећи.

Жешћи смо од

Викиликса!Протеклих неколико недеља

у центру медијске пажње нашлосе и кинолошко друштво „ЗоранЗоки Станковић“ и њен секретарМилић ралић који нам са из-весне временске дистанце екс-лузивно објашњава хроно-лоишки шта се то заправо де-шавало:

након неуспелог пуча у ки-нолошком друштву где су вођенапредњака покушали да на-силним путем преузму друштво,после насилно одузетих про-сторија, нелегалног заплењи-вања комплетне документације,успели смо да оваквим крими-налним радњама станемо напут!

Који су по Вама то били

разлози?

Челници шабачког огранкаСнС Перановић и Томић, по-кушајем да нелегално присвојенаше кинолошко друштво очи-то су желели да заокруже лов-ство и кинологију и да на тај на-чин врше неке политичке и самоњима знане утицаје! ГосподинТомић је чак, користећи сввојебанкарске везе, успео на готовокриминалан начин и потпунобесправно да дође до наших из-вода у Комерцијалној банци.на то није имао никаква правајер је овлашћено лице за тако не-

што био искључиво Брана Ђу-рић, технички секретар кино-лошког друштва. да апсурд будевећи готово сви актери тог срам-ног пуча су баш тога дана по-стали кинолози тако што су нажиро рачун Кинолошког друшт-ва уплатили по 1000. динара.Значи, драган Томић је на брзи-ну скупио екипу која ће на пре-пад да заузме друштво и то у од-суству мене као секретара ијош неких битних чланова. насрећу врло брзо смо одреагова-ли и прозрели намеру пучиста иуз кривичне пријаве СуП-у идругим институцијама као штосу јавно тужилаштво и Кино-лошки Савез Србије, успели да

на нашој Скупштини уз прису-ство 87. чланова одбранимонаша права и континуитет ле-галног и часног постојања од1950. године.

Да ли сте се Ви нешто за-

мерили господи Томићу и Пе-

рановићу?

Лично не, али предпостав-љам да је основни разлог љут-ња на мене што нисам летос нашабачкој изложби паса хтео даутичем на судије и да лобирамда Томићев пас победи у кате-горији птичара. дакле, једнабанална ситуација проткана ве-ликом сујетом је довела целу

шабачку Кинологију на ивицупропасти. иначе, тај несретнипас већ је после изложбе по-клоњен неком другом ловцу одстране дотадашњег власникадрагана Томића. Ето, и таквествари се дешавају и све то не-када, као што видите може битиразлог за велику ујдурму.

Да ли је ту био крај?

наравно да не. Жеља заосветом према мени је ишладотле да сам чак био пријављенда кршим ловачки кодекс и про-тив мене је покренут дисцип-лински поступак пред ловач-ким друштвом са намером да бу-дем ригорозно кажњем, одно-сно, да ми буде забрањен лов ида ми се одузме оружје! диус-циплински поступак је противмене вођен али без обзира напритиске председника ловач-ког друштва драгана Томићамене је дисциплинска комисијавећином гласова ослободилакривице закључивши да неманикаквог основа за моје каж-њавање.

Не личи ли све ово што го-

ворите на театар апсурда?

апсолутно! невероватно једа активни политичар, банкар иродитељ дозвољава себи да сесрозава на један тако низакниво, покушавајући да спетка-ма и лажима заузме неке функ-ције које заиста немају никакавсуштински значај. но, моја од-брана и искорак у јавност требада се тумачи само као одбранаљудског достојанства и жељасвих нас у Кинолошком друшт-ву да се стане на пут сумњивимтиповима и криминогеном по-нашању.

Да ли је данас све у реду

међу шабачким Кинолозима?

шабачко Кинолошко друшт-во „Станковић“ је и поред све-га остало врло компактно ијединствено без жеље да се међуњима нађу Перановић, Томић ињима слични! наравно да ониимају право да оснују неко дру-го Кинолошко друштво и на тајначин себе покажу и докажу натом пољу. што се Кин. друшт-ва „Станковић“ тиче трудићемосе и борићемо се да га као и досада искључиво правним сред-ствима и демократским прин-ципом већине очувамо.

Ханибал Ковач

РАзгОвОР с пОвОдОМ: МиЛић РАЛић, ЛОвАц и КинОЛОг

Неуспели пуч

МиЛић РаЛић, ЛоВац и КиНоЛог

како дозвати родеу Књигу рођених Матичне службе Градске управе про-

шле године уписано је хиљаду четири стотине дванаесторо деце.Евиденција ове службе, показује и да је закључено 480 брако-ва, што је у границама просека од око пет стотина венчаних загодину дана на територији Града шапца. Промену личног име-на, што подразумева промену само имена, презимена или и јед-ног и другог, затражило је 166 лица.

истовремено, током две хиљаде десете, у Матичну књи-гу умрлих, уписано је 1.308 особа.

Господине Мирковићу, Де-

мократска странка десет го-

дина успешно руководи гра-

дом. Ваше виђење протеклог

периода.

- демократска странка је од2000.-те године најодговорнијаза оно што се догађа у нашемграду. Кроз изборне циклусекоји су се догађали, странка је сасваким имала све већу подршкуграђана. на последњим избо-рима 2008. године били смо насамој граници да добијемо ап-солутну подршку грађана шап-ца. То говори да смо за протек-лих десет година радили онакокако треба, како то грађани иочекују од нас.

Ви сте председник град-

ског одбора Демократске

странке у Шапцу, како ка-

рактеришете његов рад у до-

садашњем периоду?

- Градски одбор демократ-ске странке је заправо један великитим, велика група људи чији језаједнички циљ виши квалитетживота за све грађане шапца.

Какви су планови Град-

ског одбора у овој 2011. годи-

ни, обзиром да ће бити врло

битна у многим сегментима,

првенствено политичким?

- Планови демократскестранке јесу да учини све што јемогуће на побољшању условаживота грађана. највећи про-блем данас у нашем граду, у на-шој држави јесте велика неза-посленост. наш циљ је да увремену пред нама очувамо по-стојећа радна места и створимоуслове за повећање запослено-сти.

Крајем 2010. године одр-

жана је Скупштина Демо-

кратске странке. Какав је Ваш

коментар на унутарстраначке

резултате избора?

- Скупштина демократскестранке одржана је пре неколи-ко недеља. Показала је оно штосмо и очекивали. реизабран јепредседник странке, а потпред-седници странке су изабранипрема очекивањима.

На Скупштини Демократ-

ске странке могао се чути тер-

мин "београдизације" стран-

ке. Да ли он заиста постоји у

пракси?

- неминовно је да Београд,као главни град Србије будецентар свега па тако и стра-начког живота. Стога странкамора стално да ради на откла-њању негативних ефеката тако-

зване „београдизације“.

Ви сте и председник Скуп-

штине града Шапца. Како

оцењујете рад локалног пар-

ламента у протеклој 2010. го-

дини?

- демократска странка сакоалиционим партнерима имастабилну скупштинску већинукоја успешно спроводи полити-ку која наш град води у добромсмеру.

Постоје ли криминал и

корупција у Шапцу и има ли

лека за те „болести“ модерног

друштва?

- Криминал и корупција по-стоје у целом свету, а под најве-ћом контролом су у Европскојунији. Захваљујући добрим за-конима тамо је сведена на најни-же границе. Србија је држава утранзицији са јако израженимкриминалом и корупцијом. не-опходно је да држава учини свешто је у њеној моћи да те појавесведе у европске оквире. Кри-минала и корупције сигурноима и у нашем граду. Правосу-ђе и полиција су ти који могу иморају и криминал и корупцијусвести на ниво који неће кочи-ти развој нашег друштва.

Врло често са говорнице

Скупштине града могу се чути

реплике на поменуту тему.

Каква је сарадња владајуће

већине и опозиције у Шапцу?

- Сарадња се одвија на нивоупоштовања етичког кодекса по-нашања одборника. опозицио-не странке раде свој посао, кри-тикују позицију. Било је вишепокушаја да се наметну темекоје нису у домену Скупштинеграда. ипак, мислим да посленеколико првих седница, свакаиде ка толерантном тону, узправо да свако каже оно штомисли, наравно у складу са По-словником.

Усвојен је буџет града

Шапца за 2011. годину који из-

носи 2.479.573.000 динара. Да

ли ће бити развојни?

- он је развојни јер је најве-ћи износ средстава опредељен запобољшање комуналне инфра-структуре како у граду тако и насеоском подручју.

Када помињемо услове ко-

муналног реда и опремљено-

сти, проистиче и питање уре-

ђења Северозападне радне

зоне?

- Северозападна радна зонау коју град већ неколико годинаинтензивно улаже треба да омо-гуци инвеститорима да на по-

вршини од 600 хектара градефабрике где ће се наши грађанизапослити и својим радом по-дизати стандард живљења у на-шем граду. оно што очекујемоускоро, јесте изградња деоницеауто-пута рума- шабац, који ћенас спојити са коридором 10.изградњом луке која се оче-кује, новим инвеститорима омо-гућићемо амбијент са друм-ским, речним и железничким ко-муникацијама.

Избори следе наредене го-

дине. Јењавање економске

кризе погодује политичкој

клими. Да ли је Демократска

странка почела припреме за

ову важну политичку утак-

мицу?

- Свака станка по завршеткуизбора и сумирању резултата,поготово ако освоји власт иподршку грађана, одмах за-почиње припреме за наредне.наши услови живота данас суспецифични, обележени ути-цајима светске економске кризе.Ми смо и онако били у великимтешкоћама. Са изласком Еу инашег окружења из кризе и миочекујемо побољшање нашеекономије. Кандидатура нашедржаве за чланство у Еу, дола-зак већег броја страних инве-ститора побољшаће животнеуслове наших грађана, а тиме ћеи подршка демократској стран-ци бити већа.

Да ли можете окаракте-

рисати тренутни степен ква-

литета живота грађана Шап-

ца. Како до бољег живота?

- ова година неће бити мно-го лакша од претходне, без обзирана наше жеље. неопходно је очу-вати постојећа радна места истворити услове за отварање но-вих. Потребно је и веће ангажо-вање на развоју пољопривреде.Са започињањем пројеката окојима сам говорио уверен сам даће се и побољшати услови жи-вота наших суграђана.

Пензионери су врло битна

и велика категорија у Србији.

Шта Демократска странка

чини на унапређењу њиховог

положаја?

- То су људи који су свој рад-ни век завршили, себе на све мо-гуће начине потрошили и оче-

кују да од своје пензије приуштесеби нормалан живот. нажа-лост, у деценијама за нама, свипензиони фондови су потроше-ни. Пензије су мале, недовољнеали све док економија нашедржаве не ојача неће бити низначајнијег повећања пензија.демократска странка ради сведа до момента када ће пензије иплате свих запослених битивеће, што пре дође.

Потпуно супротан сегмент

категорији пензионера јесу

млади људи. Како до побољ-

шања њиховог положаја у

друштву данас?

- Позната је она народна:„на младима свет остаје“ и затомладима морамо пружити шан-су да се запосле и да самостал-но живе, да стварају своје по-родице. Зато су нам неопходненове инвестиције, градња новихфабрика, а тиме и побољшањеуслова за запошљавање мла-дих људи. Понављам реченицуиз претходног одговора, дСради свом снагом и читавимкапацитетом да се до моментакада ће бити довољно посла замладе, дође што пре, уверенсам у веома блиској будућности.

Ушли смо у 2011. годину, а

ово је Ваше прво обраћање

као председника Градског од-

бора на страницама званич-

ног сајта ДС Шабац. Шта по-

ручујете грађанима?

- Свим грађанима шапцажелим много среће и доброгздравља у 2011. години!

Преузето са:www.sabac.ds.org.rs

313.јануар 2011. www. podrinske.comШабац

интеРвЈу сА пОвОдОМ: пРиМ.дР сЛОбОдАн МиРКОвић - пРедсдениК гРАдсКОг ОдбОРА деМОКРАтсКестРАнКе и пРедседниК сКупШтине гРАдА ШАпцА

На реалистичан начин према развоју!

4 www. podrinske.com 13.јануар 2011.дРуШтВо

шабачко предузеће ПТМ јеједно од ретких предузећа уовом делу Балкана који је про-цесну технику у медицини до-вео до усаглашавања са најви-шим стандардима који пропа-гира Еу. до сада је ова фирмаопскрбила многобројне болницаи здр. центре како у нашој зем-љи тако у Македонији и БиХ. Каопример доброг пословања ПТМ-а из шапца може се навести и ис-поручена опрема као и сервис у„КБц“ Бежанијска Коса; уни-верзитетска дечија клиника уТиршовој; др. „драгиша Ми-шовић“ Београд као и општеболнице у неготину, Зајечару иПараћину. Седиште ове фирме јеу шапцу и има 19. запосленихмеђу којима су мемаџери, прав-ници и сервисери. Власник овогпредузећа Милорад шакан је занаш лист навео који су то прио-ритети када је реч о овом пред-узећу:

Ми овога тренутка радимона пројекту Еу и Министарст-ва здравља где треба да за-вршимо да се системски у нашојземљи умиштава инфективниотпад. За тај посао нам је оста-

ло још 24. болничка центра уСрбији. Подсећам да смо про-шле године управо ми добилипреко тендера од Европскеуније да се преко нас адекватнои еколошки унуиштава ,меди-цински инфективни отпад. Тозначи да је наша обавеза да по-ставимо 46. система на терито-рији целе Србије, да извршимообуку за људе који ће њимауправљати и наравно, пре свегасве то монтирамо и пустимо урад. Седиште наше фирме је досада посетило 20. институцијаса око стотину људи који супрошли комплетну обуку дса бимогли да раде са најмодернијоми најсавременијом опремом.шапцу су припала 2. таква си-стема. један у Заводу за јавно

здравље, а други је припао Ве-теринарском спец. институту.Вредност појединачне донацијеје око 200.000 е.

Шта очекује шабачки

ПТМ у наредном периоду?

Ми пре свега очекујемоукључење у пројекте Светскебанке које она финансира и под-ржава када је реч о нашој бран-ши. Такође ћемо учествовати ина тендерима по болницама уСрбији, Македонији и БиХ. Та-кође, желим да нагласим, дасмо у фази одабира за седиштефирме, тј. локације на којојћемо изградити пословни про-стор јер свакако у 2011. годиниочекујемо и повећање броја за-послених!

ШАбАчКи птМ ЈедАн Од ЛидеРА еКОЛОШКОг униШтАвАњАМедицинсКОг - инфеКтивнОг ОтпАдА

Покривена Србија

Вишем тужилаштву у шапцуновинари Ханибал Ковач и Сло-бодан Теодоровић предали суобимну документацију о зло-употребама у општој болници.Прикупљање документацијетрајало је дуже од пола године аодноси се на деобни биланс из-међу опште болнице и домаздравља, набаку парног котла,опремање и изградњу вешерајакао и набавке мимо тендера.Према грубим прорачунима ради

се о више десетина хиљада евракоје су потрошене незаконски. Тоје први пут да шабачки новина-ри покрећу званичну процедуруо могућим малверзацијама а наТужилаштву је да утврди чиње-нице и кршење законске про-цедуре. иначе, „Подринске“ супре више од годину дана писалео сваком појединачном случајузлоупотреба а о томе је и „ГласПодриња“ указивао у својим на-тписима.

виШе тужиЛАШтвО у ШАпцу пРиМиЛО дОКуМентАциЈу О зЛОупОтРебАМА у ОпШтОЈ бОЛници

Новинари покренули случај

513.јануар 2011. www. podrinske.comдРуШтВо

Део искреног

уважавања и

поштовања, делић

четрдесет година

пријатељства и

побратимства, Стевана

Симића са Мишара и

Милоша Милића из

Подгорице, забележен је

и на страницама

Подринских. А да се

пријатељство

оплемењује сваким

новим сусретом и

сваким новим

познаником, доказ су

поздрави, уз

безгранично уважавање,

и жеље за свеколиким

напретком, срећом и

успехом, личном и

пословном, које нам је

упутио Милош

Све је започело давне1969.године, када су се домовикултуре, шабачки, тада дом ом-ладине „Вера Благојевић“ и„Будо Томовић“ из Титограда,побратимили, управо захва-љујући својим челницима - Сте-вану и Милошу. уз традицио-нално црногорско чојство ијунаштво (Милош је из племе-на Куча, а у његовом родноморахову је и постојбина и веч-ни починак војводе, јунака икњижевника Марка Миљано-ва), и славно мишарско, Кара-ђорђево војевање (које Стеваннегује кроз рад Задужбинскогдруштва „Први српски уста-нак“), изнедрени су бројни су-срети, али су и многи другиосетили и постали део те брат-ске и пријатељске љубави и по-штовања...

и, уз најновије поздраве,Милош подсећа колико су јакасећања, и колико је тога по-свећено истицању тих веза...Вели (и фотографијама то по-казује) да су крај две хиљаде де-

сете у његовом срцу обележилепосете две велике, по њему инајвеће лилчности Србије – за-меник председника демократскестранке, шапчанин, душан Пет-ровић, и амбасадор Србије уцрној Гори, Зоран Лутовац.

душан Петровић, био је по-часни гост 6. Конгреса Со-цијалистичке народне партијецрне Горе, који је одржан у

Подгорици крајем новембра, акако колега душко шиљак за-бележи: „Петровић је том при-ликом поздравио изабране пред-ставнике Конгреса СнП-а црнеГоре и доживио аплаузе препу-не сале. Потпредсједник дС-а јетом приликом говорио о не-

опходности сарадње Србије ицрне Горе, која мора бити вео-ма блиска, јер их веже вјековнопријатељство“. остало је запи-сано и следеће: „на маргинамаКонгреса, душан Петровић сесусрео са Милошем Милићем,

почасним грађанином шапца, сакојим се срдачно поздравио.Том приликом душан Петровићи Милош Милић су евоцирали

успомене на пријатељство коједатира из времена кад је са-дашњи потпредсједник дС-абио градоначелник шапца ипосланик у Скупштини Ср југо-славије. истакнуто је да сарад-ња Подгорице и шапца датираодавно и да је као резултат тогплодног пријатељства дошлодо обимне културне и привред-не размјене између ова два гра-да“.

додаје Милош, да се, на ње-гову велику радост, у то се уве-рио и амбасадор Србије у Под-горици Зоран Лутовац, кога је,приликом обиласка села подго-ричке општине, угостио у род-ном орахову, и имао прилику даисприча и покаже како Кучидрже до своје традиције, али икакве га братске нити вежу заСрбију, шабац и Мишар...

Ц.Љ.

пОдРинсКе КАО деО везе ШАпцА и пОдгОРице

Дружење без граница

МиЛоШ МиЛић и дуШаН ПетРоВић

у доМу МиЛића, аМбасадоР ЛутоВац

Многи су веровали да је пе-тог октобра 2000. пао коначноБерлински зид и у Србији. Билоје то време невероватне народ-не енергије, веровања да ће сепромене заиста и остварити.нови председник тадашње СрјВојислава Коштуница имао јеподршку као и Тито, био иза-бран за човека године по„Тајму“... један од првих кора-ка била је промена устава, алисе с тим чекало неколико годи-на, а и то је учињено готово пре-ко ноћи, без демократске рас-праве. По том уставу народнипосланик може потписати блан-ко оставку, што је била пракса,а што сада Европа тражи дамандат децидно припада по-сланику. наравно, то је демок-рартски, да човек а не странкапредставља политичку вољуоних који су га изабрали. Ме-ђутим, десило се на овим про-сторима да ни интелектуалциманије стало до сопствене поли-тичке слободе, а практичнонајважније одлуке доноси врхстранке, односно њен челник.није ни чудо да су на политич-кој сцени остали сви лидери, већдесетлећима, изузев трагичноубијеног др Зорана Ђинђића,који је био покретач неке нове,брже Србије.

једно од важнијих обећањабило је и враћање неправедноодузете имовине. и сам тим сечекало док Европа то није де-цидно затражила, јер без тоганема опроштаја од минулих вре-мена. За ово време десила сеприватизација, по многима не-праведна, а имовина бившихвласника често је продавана ба-гателно. Е сад сви грађани требада плате реституцију, а то нећебити мање од неколико, по најма-њој рачуници, милијарди евра.

Такође, на овим просториманије се десило оно што је билоу свим државама после падаБерлинског зида-лустрација иизношење на увид докуменататајних служби, која се у Србијидобрано заиграла, па чак уче-ствовала у ликвидацији пре-мијера, бишег председникаСрбије и још неколико зна-чајних личности.

Европа такође тражи дра-стичан обрачун државе са кри-миналом и корупцијом. Па кадједна сиромашна држава каошто је Србија само у јавним на-бавкама негде затури, а по оби-чају то су приватни џепови, окомилијарду евра, питање је какото спречити. Па једноставно,чврстом контролом стручнихљуди, и да држава буде држава.Па да се не деси да се неко каз-ни за пушење на недозвољеномместу, а овамо Србија платиоко 30 милиона евра за вол-шебни израелски сателит којиникоме и не треба, при том дабивши вајни војни министародбране давинић не сноси од-говорност. или код малверзацијаса наплатом путарине да за ми-лионску крађу, у еврима нарав-но, не зна се главни починилац,а онај који је то открио послесилних мука једва се врати напређашње радно место. игреоко набавки шведских возова заЖелезницу Србије тек сада по-стају видљивије, а бивши ди-ректор шаранчић приде добијестан и неки „кредитчић“ саједан или два одсто камате...

Мало ли је за ову Србијицу?ова политичка елита показала јешта хоће и може, добра стваршто Европа зна шта хоће, аваљда то неко одавде мора и даиспуни.

Д.Ераковић

пОЛитичКА сРбиЈА у 2011.

Европа затвара круг

ШаХовскитуРНиР

у организацији шабачког шаховског клуба,16-ог јануа-ра, у недељу, , од 11 сати – биже одржан традиционални брзо-потезни „Божићни шаховски турнир“,у 13 кола, на коме се оче-кује учешће великог броја играча из шапца и околних градова.Предвиђен је богат наградни фонд у оквиру 10 редовних и истотолико специјалних награда. Заинтересовани – могу да сепријаве најкасније сат времена пре почетка такмичења, као ина телефоне: 345-328 и 064/19-555-38.

Б.П.

у недељу, у ШАпцу, пОвОдОМ бОжићних пРАзниКА

� www. podrinske.com 13.јануар 2011.дРуШтВо

основна школа „Лаза К. Ла-заревић“ у шапцу организова-ла је 23. децембра трибину подназивом „То је мој избор – Твојене, мења све“. реч је о едука-тивном и превентивном преда-вању намењеном ученицимаседмог и осмог разреда, којевећ десетак година осмишља-вају школски педагог Миро-слава радуловић и школски пси-холог јелица јеремић. Предавачје била психијатар Љиљана То-доровић, а у публици су били иученички родитељи и разреднестарешине.

да данас није лако одраста-ти, због бројних искушења, напочетку трибине показали суМладен, немања, Марта, Вањаи ангелина, који су у мини ске-чу демонстрирали ситуацију укојој је нЕ требало рећи алко-холу и учинити правилан избор,указати на пожељно понашање.

Професорка Марија рада-ковић потом се кратко обратилаприсутнима, а јелица јеремић јеговорила о истраживању које суспровели у школи а чији су ре-зултати показали да је пушењенајчешћи облик токсикоманијемеђу адолесцентима.

„о болестима зависноститреба што више причати јер јето проблем друштва а не самошколе, здравства или родите-ља“, истакла је на почетку три-бине психијатар Љиља Тодо-ровић. Током предавања је ука-зала на утицај психоактивнихсуптанци на организам, посеб-но млад, и упутила и неколиковеома корисних савета учени-цима. најважнији су: „научитеда будете срећни и да се про-водите без алкохола“ и „не ве-рујте да марихуана није опасна,и никада не пробајте дрогу, јерје то круг у који се врло лакоулази а јако тешко излази“. ро-дитељима је препоручила дасвакодневно разговарају сасвојом децом, гледају их у очии слушају, да буду искрени,неконфликтни и прави узор,односно, да не беже од про-блема већ да се суоче са њим ау лечењу болести зависностибуду подршка.

школски педагог Миросла-ва радуловић је на крају триби-не позвала родитеље на сарад-њу и замолила их да буду јошвише присутни у школи.

Ж. Војиновић

тРибинА у ОШ „ЛАзА К. ЛАзАРевић“

Твоје не - мења све

у питању је акција, коју су,24.децембра, заједнички орга-низовали Културни центар ицентар за социјални рад, у са-радњи са шабачким основнимшколама. у име организатора,посебно се истиче хуманитарнунота целе приче. од симболич-ног имена изложбе „од децедеци“, до великог труда учени-ка свих школа и изузетне маш-товитости. изложба је била про-дајног карактера, и то по прин-ципу добровољних прилога, асав новац, преко центра за со-цијални рад упућен је социјал-но најугроженијој деци у шап-цу.

- Прикупљено је 12.315 ди-нара. То многима делује каомала сума, али, и та сума је дра-гоцена, с обзиром да је прва так-ва акција, а посебно што судеца показала и ту врсту хума-ности. доделили смо једномсоцијално угроженом дететупомоћ од седам хиљада динара,а другом преостали износ, каоновогодишњи и божићни по-клон. Желимо да подстакнемомладе, да и у будућем периодуорганизују такве акције, које суод вишеструке користи – исти-че директорка центра за со-цијални рад, Бранка давидо-вић. Ц.Љ.

нОвОгОдиШњА хуМАнитАРнА АКциЈА

ООдд дд еецц ее дд еецц ииПоследњег дана 2010.годи-

не, у шабачкој филијали на-ционалне службе за запошља-вање, уручени су сертификатиповодом завршене обуке за књи-говође.

По речима организатора обу-ке за одрасле, јованке Момчи-ловић, у прошлој години ус-пешно су организоване три обу-ке, а последњу, за књиговође,изузетно успешно завршило једванаест лица. о квалитету обу-ке довољно говори податак да је,уз чак 540 часова, трајала чети-ри месеца. а сами полазнициистакли су квалитет обуке, доб-ру организацију и изузетну ат-мосферу створену током свако-дневног учења и дружења.

- изузетно сам задовољанобимом и квалитетом обуке.дипломирани сам економиста,али ово значи много за употпу-њавање знања, па бих препору-чио националној служби да на-стави са оваквим обукама. из-вођач је био изузетно квалите-тан, ми смо били изузетно ан-гажовани, мислим да је постиг-нута пуна сарадња и нису изо-стали ни максимални резултати– каже цвеја Ђурић, један од по-лазника. Маја Ковачевић, тако-

ђе истиче квалитет обуке, укојој су рађени „просто и двојнокњиговодство, увид у новчанетокове, финансијски менаџмент,

завршни рачун ...“ : “Мислим даће нам свима бити корисно и утражењу посла, и на послу који,надам се, да ћемо наћи“.

истичући да је две хиљадедесета била тешка, и да се еко-номска криза неминовно одра-зила и на тршиште рада, уру-чујући сертификате о успешнозавршеној обуци, директор фи-лијале, Бранко Филиповић, по-желео је бољу и успешнију2011. годину.

- надамо се да ће две хиља-де једанаеста бити много ус-пешнија, да ће бити много вишеинвестиција и да ћемо моћи

много више људи да упослимо.Свима бих пожелео пуно здрав-ља и успеха у животу и раду. не-запосленима бих поручио да сеукључују у програме за обуку, дараде на својим компетенцијамаи стичу нова знања, како бибили што конкурентнији натржишту рада, а послодавцимада раде на својим предузећима,да их развијају и буду што ус-пешнији, и, наравно, да упослешто више радника“. Ц.Љ.

успеШнА ОбуКА зА КњигОвОђе

Конкурентнији на тржишту рада

црвени крст шабац, 10. и11. јануара, био је организатори домаћин другог по реду ре-гионалног семинара посвеће-ног Превенцији трговине љу-дима. Поред младих волонтерацрвеног крста, учешће су узелии ученици шабачке Медицинскешколе, као и млади из Влади-мираца. уз речи добродошлице,изражавајући задовољство,“што су своје време распуста да-ривали за нова знања која ће кас-није делити са својим вршња-цима”, у имецрвеног крста,поздравила их јесамостална струч-на сарадница,Снежана Петро-вић.

Све остале ак-тивности, презен-тације и игроликеактивности уциљу анимирањамладих, реализо-вали су управомлади - МилошПалежевић, којије стекао звањенационалног тре-

нера у овој области и Ката Ми-хаиловић, локални едукатор.Поред стручних тема о појмутрговине људима, начинимаврбовања, транспорта и екс-плоатације жртава, млади суупознати и са вештинама пре-зентовања и комуникације. циљ,и ове обуке је, да, у наредномпериоду, обучени млади, својастечена знања пренесу вршња-цима у својим школским сре-динама. а полазници су истак-ли задовољство што су преда-

вачи били њихови вршњаци,јер им то “пружа неопходнуслободу и отворен однос са пре-давачима, као и веће могућностидискусија и изношења сопстве-ног мишљења”.

иначе, у оквиру зимскограспуста, шабачки црвени крстје организовао и семинар по-свећен ХиВ/ЕидС-у, као и обу-ку младих који ће радити са ос-новцима на промоцији хума-них вредности.

Ц.Љ.

ШАбАчКи цРвени КРст

Превенција трговине људима

�13.јануар 2011. www. podrinske.comдРуШтВо

Почетком седамдесетих го-дина прошлог века, први шко-ловани шабачки археолог Ми-ливоје Васиљевић регистроваоје на 37 локалитета у Мачви иПоцерини 48 оброваца. реч је омалим насељима у мочварнимделовима, насталим пре 5.000година копањем дубоког и ши-роког рова и насипањем цент-ралног дела објеката.

Према једној хипотези об-ровци су били стална стаништапраисторијског човека адапти-раног на живот у мочвари, а пре-ма другој су сезонска насељасточара. до истине ће се доћизахваљујући пројекту „Живот умочвари“, чији су носиоци оде-љење за археологију Филозоф-ског факултета у Београду, на-родни музеј у шапцу, Географ-ки факултет, рударско-геолош-ки факултет и Географски ин-ститут „јован цвијић“.

о циљевима истраживањанасеља у мочварном окруже-њу, на конференцији за нови-наре приређеној 27. децембра ушабачком Музеју говорили суруководилац пројекта др Бобан

Трипковић, доцент на Фило-зофском факултету, археолог икустос Момир церовић и ди-ректор народног музеја шабацБранислав Станковић, као идејан Булић из историјског ин-ститута.

- „Живот у мочвари: микро-регионална адаптација у севе-розападној Србији (5000. – 2500.г. п. н. е.“, неће бити само на-учно-истраживачки пројекат.Првенствено зато што је реч оинтригантном типу локалитета,који никада није истраживанјер се то није могло на стари на-чин. Трајаће најмање пет годи-на а укључиће стручњаке измногих области, географе, ар-хеологе, геологе, онако како сепроблеми буду отварали. Пра-тећи трагове старе археолошкедокументације, група научникасе упустила у истраживање узмодерну технологију за детек-цију и навигацију. Планирано јеи да овај пројекат буде и низ ра-дионица намењених деци, какоби млади разумели проблемвода – истакао је др Трипковић.

обровци су један од начинаодбране од поплава, а читаваМачва је пре пет хиљада годи-на била испресецана дренажнимканалима, истакао је археологцеровић. објаснио је да се ша-бачки народни музеј укључио упројекат јер се 90 одсто тих ло-калитета налази управо у Мач-ви и Поцерини. Тамо се и данасприча да једино та узвишења увреме поплава нису плављена ида је на њима спас проналазилаи марва. Будући да је реч о ка-меним објектима насталим ка-меним оруђем, нису посебноинтересантни за пљачкаше, алису комасација и пољопривреднемашине оштетиле многе. Њи-хова заштита је један од циље-ва пројекта, рекао је церовић.

циљ пројекра „Живот у моч-вари“ је и унапређење сазнањао винчанском и поствинчан-ском времену у северозападнојСрбији и презентација једног однајзначајнијих проблема пра-историјског периода. „ово јепоследња велика мистерија ар-хеологије, а ако се утврде ири-гациони системи они били бинајстарији на свету, што је сен-зација ка којој тренутно не иде-мо“, нагласио је др Трипковић.

Ж. Војиновић

нАучни пРОЈеКти: „живОт у МОчвАРи“

ИнтригантнипраисторијскилокалитетиВладан Михаиловић, дип-

ломирани металуршки инже-њер из Смедерева и извршни ди-ректор за производњу у U. S.Steel Serbia, именован је за глав-ног менаџера Примарне про-изводње у железари Грејт ЛејксВоркс (Great Lakes Works) уСад. Михаиловић је на овудужност ступио 1. јануара 2011.године. на својој новој пози-цији, Михаиловић ће бити од-говоран за послове производњегвожђа и челика у фабрици којасе налази у близини детроита ирапортираће Скоту Колеману(Scott Coleman), генералном ме-наџеру Грејт Лејкс Воркс-а(Great Lakes Works).

“Владан Михаиловић је биокључни члан тима који је уна-предио нашу производњу уСрбији”, рекао је Метју Перкинс(Matthew Perkins), генералнидиректор U. S. Steel Serbia.

“Захваљујемо се Владануна вођењу наше производње уСрбији и желимо му пуно сре-ће. Познавајући његово огром-но искуство у производњи, он јеидеалан избор да води При-марну производњу у железариГрејт Лејкс Воркс.“

Михаиловић (46) је рођен уСмедереву, у Србији, а каријерује започео у железари Сартид1993. године у погону за про-изводњу гвожђа. у следећихседам година, прошао је, најпре,кроз различите руководеће по-зиције у погону за производњугвожђа и челика, пре него што је1. новембра 2000. године име-нован на место директора овогпогона. Био је на тој позицијикада је U. S. Steel купио бившиСартид 2003. године. у августу2004. године Михаиловић јеименован за генералног мена-џера Примарне производње, азатим је јуна 2008. године на-предовао до садашње позицијеизвршног директора производ-

ње у U. S. Steel Serbia. Михаиловић је дипломирао

1992. године на Технолошко -металуршком факултету уни-верзитета у Београду. Владан ћесе, са супругом Биљаном и си-ном, преселити у детроит.

Мајкл роудс (MichaelRhoads) је заменио Михаило-вића на позицији извршног ди-ректора за производњу у U. S.Steel Serbia 1. јануара 2011. го-дине. на својој новој позицији,роудс ће бити одговоран за про-изводне погоне у Смедереву,шапцу и Кучеву и рапортираћег-дину Перкинсу.

“Мајкл добро познаје про-изводњу и примениће своје зна-чајно искуство на новој пози-цији извршног директора запроизводњу”, рекао је Перкинс.

“Желимо добродошлицуМајклу у Србију и очекујемо даће наставити да развија оношто смо за ових седам годинаурадили”.

роудс (37) је рођен у Питс-бургу, у Пенсилванији, а ка-ријеру у U. S. Steel-u је започео1994. године на позицији са-радник у производњи у Кокса-ри Клаиртон (Clairton CokePlant). Мајкл је у овој фабрицинапредовао кроз различите од-говорне дужности до фебруара

2007. године када је именован напозицији главног менаџера у

фабрици Китак за производњуруде гвожђа (Keetac Iron OreOperations) у Киватин (Kee-watin), у Минесоти. роудс је уовој улози био до јула 2009. го-дине када је именован на својудоскорашњу позицију менаџерапогона за производњу гвожђа иливења у Гери Воркс-у (GaryWorks) у Герију, у индијани.

роудс је дипломирао хе-мијску технологију 1995. годи-не на универзиту Питсбург. Ма-гистрирао је пословну адми-нистрацију 2002. године на ду-кесни универзитету.

Мајкл се, са супругом Хедери двоје деце, преселио у Србију.

Промене у менаџментукомпаније U. S. Steel Serbia

ВЛадаН МиХаиЛоВић

Michael Rhoads

на основу одлуке управног одбора Куд "абрашевић" од 04.01.2011. године

расписује се:

коНкуРсза уметНичке Руководиоце

1. Ансамбла народних игара

2. Хорске секције /мешовити, женски и дечји хор/

3. Тамбурашког оркестра "Бисерница"

4. Модерног плеса

Пријаве са кратком биографијом и програмом рада достављају се: поштом или

лично на адресу Куд "абрашевић" 15000 шабац, Масарикова 20.

Конкурс је отворен 14 дана од дана објављивања

Са изабраним кандидатима Куд "абрашевић" ће склопи уговор на период од

једне године /до краја календарске 2011. године./

Све додатне информације могу се добити на телефон 015/352-133 или лично у

КУД "Абрашевић" 15000 Шабац, Масарикова 20 сваког радног дана од 9-15

часова.

КУД "АБРАШЕВИЋ"

� www. podrinske.com 13.јануар 2011.дРуШтВо

друштво за помоћ особамаометеним у развоју, Стари град,организовало је за своје члано-ве поклоничко путовање по ма-настирима и црквама епархијешабачко-ваљевске. ова веселаи раздрагана дружина која сезове „Живимо заједно“, честопутује, организује приредбе, ина тај начин показује да смопред Господом сви једнаки , иуправо нас својим именом по-зива да кроз заједнички животсведочимо колико нам је свимаподједнако потребна пажња,љубав, и лепа реч.

у шабачкој Саборној црквиСв.апостола Петра и Павла го-сте из Београда дочекао је про-тојереј Воја Петровић, који јеукратко представио своју па-рохијску цркву. отац Воја јекао највредније у храму истакаоиконостас уроша Предића, којиспада међу најлепше у Србији.Такође је указао да је недавно изГрчке стигла копија иконе Пре-свете Богородице Тројеручице.

При шабачкој Саборнојцркви делује и хуманитарнифонд „Милосрдни самарјанин“,који је за водича својим гости-ма кроз епархију шабачко-ва-љевску, одредио новинаркуМирјану Филиповић. овај фонд,потрудио се да свима осимсрдачне и топле добродошлицепоклони и ручак за понети. Kаодомаћин испред спцијалне шко-ле Свети Сава, била је председ-ница школског синдиката МираХани.

Због веома тешких времен-ских прилика, после црквеСв.апостола Петра и Павла, по-клоници су се упутили ка ма-настирима до којих је било мо-гуће доћи. у манастиру јовања,угостио их је јеромонах Фо-тије, који је пригодном беседомпредставио ову Светињу.

-Манастир је саграђен стогодина пре Косовске битке, и ис-торија каже да га је саградила

бочна породица немањића. уједном тренутку ту је живелопреко двеста монаха. Кад јеСрбија пала под турску властманастир је сравњен са зем-љом, након чега је опустео, по-стао црквиште, да би у 16. векупоново био обновљен, али каоцрква. Тада је овде живео самосвешеник који је опслуживао иоколна села. Седамнаести век јевећ био повољнији за српски на-род у турском царству. у товреме монах Лонгин постао јепознат сликар који је сликао поцелом турском царству, Балан-ском полуострву. Фрескописаоје у Великој Хочи, Зочишту,овде код нас и у манастиру Лов-ница код шеховића. у 19.векудозидана је припрата, а манстирје и даље имао функцију паро-хијске цркве. Пре десетак го-дина владика шабачко-ваљев-ски Лаврентије благословио једа се поново васпостави мана-стир, што ми покушавамао и дачинимо - рекао је о.Фотије.

Пут ка манастиру Лелић,био је прекривен ледом и сне-гом, личио је на стрампутицу.Крај моштију Св. Владике ни-колаја Велимировића, ходочас-нике је са очинском љубављудочекао архимандрит авакум,старешиа манстира Лелић. осимбеседе о овом великом оцусрпске цркве, отац авакум про-читао је и молитву за здрављесвим присутнима.

После манастира Лелић,чланови друштва за помоћ осо-бама ометеним у развоју СтариГрад, били су почасни гостиудружења „анђели Чувари“ -креативна радионица „Пино-кио“ из Ваљева, који су мали-шанима овог града у центру закултуру, у сарадњи са општиномВаљево, поклонили представу„новогодишња бајка“, и поде-лили преко две хиљаде пакети-ћа.

Данијела Стевановић

Живимо заједно

на позив организације Син-диката у ош “Свети Сава“ ода-звали су се шабачки колективии друге институције и обезбе-дили поклон пакетиће за децуометене у развоју. у име Син-диката јелена Ђурђевић истичеда је ово једина школа у регио-ну која деци са сметњама пружаадекватан третман кроз тимскирад стручњака различитих про-

фила. Квалитетан рад ове уста-нове заснива се на индивиду-алном приступу сваком дететуса његовим потребама и мо-гућностима, уз примену најно-вијих знања из ове области. ак-цију Синдиката помогли су „Га-леб груп“, „интеркоп“, управа

за аграрна плаћања, ротариклуб нови Са, а „Зорка Колор“обезбедила је боје за салу иучионице. Захваљујући доб-рим људима великог срца и овегодине ће деда Мраз нашиммалишанима донети много ра-дости, каже јелена Ђурђевић.

из „интеркопа“ указују дасу се радо пркључили акцијиприкупљања новогодишњих па-

кетића за децу са посебним по-требама. ово је само једна од ак-ција у низу хуманитарних ак-тивности у којима је ово пред-узеће дало свој допринос. „Же-лимо да на овај начин допри-несемо остваривању свих пра-ва деце са посебним потребама

кроз различите облике делова-ња као што су донације. један одпринципа је да ширимо племе-нитост, доброту, благост, љу-бав, добре мисли, све оно штонедостаје у савременом животу.Жеља нам је да изамимо осме-хе на лицу“, речено је у допису„интеркопа“.

ротаракт клуб нови Сад по-стоји више од десет година и запримарни циљ има помагањезаједници у којој делује. у скло-пу пројекта „Слатка журка“чла-нови клуба уз помоћ донаторасакупили су довољно средставада се уруче пакетићи за сву децуу ош “Свети Сава“.

у Компанији „Зорка Колор“интензивно дају свој доприносдруштвеној заједници. Верују даактиван развој корпоративнедруштвене одговорности можепомоћи да привуку и задржепартнера и запослене, побољ-шају репутацију, редукују не-гативне социјалне утицаје и не-гативне утицаје околине, и тимеојачају пословање. Мотивацијаове компаније је да улаже у ло-калну заједницу, давање пози-тивног примера и доприносадруштву и околини. „донацијомош “Свети Сава“ настављамоса акцијама које имају за циљпомоћ дечјим установама у радуи едукацији најмлађих. Задо-вољство нам је што ће школа до-бити лепши и ведрији изглед инадамо се да ће ово послужитимногима да следе наш пример“,наведено је у допису „ЗоркаКолора“.

нОвОгОдиШњи пАКетићи зА децу сА пОсебниМ пОтРебАМА

Хуманост без граница

Епископ шабачки Лаврен-тије, у присуству више црквенихвеликодостојника, освештао је 6.децембра прошле године ос-

новну школу "Свети Сава" ушапцу. директорка школе, Сне-жана радовановић, рекла је да јето велики дан како за наставнике

тако и за ученике и да је ово јошједна у низу активности синди-ката, чиме се показује да син-дикат и директор могу добро дафункционишу. она је спремнада сваку будућу добру акцијусиндиката подржи.

Заменица председнице син-дикалне организације школе,Злата Петревски, рекла је да јеово једна од бројних активностисиндиката и захвалила ВећуССС у шапцу на материјалноји моралној подршци у реализа-цији пројеката.

након освештавања школе,у шабаком позоришту изведенаје представа „Торта са пет спра-това“ у извођењу члановадруштва за помоћ особама оме-теним у развоју Стари град„Живимо заједно“.

ОсвеШтАнА ШКОЛА "свети сАвА" у ШАпцу

Добра сарадња директора и синдиката

радови на цркви у Мишарупочели су 14.јуна 2010.године,а, уз истинску светковину, те-

мељи цркве Васкрсења Господ-њег освештани су 13.септембра.

ништа мање није билосвечано ни с почетка нове го-дине, уз молитву и паљење бад-њака...

... Као што Свети јован Зла-тоусти остави у аманет речи:„Поштујте, браћо, дане праз-ничне, понајвише дан рођењаХристовог, јер ко рођење Хри-стово назове мајком свих праз-ника, тај неће погрешити. изпразника рођења Христовог из-виру сви празници, као реке изизвора“.

Свечаности у Мишару, узктиторе и донаторе, представ-нике црквеног одбора, меснезаједнице, бројне мештане игосте, присуствовао је и владикаЛаврентије, који је, након бого-служења, благосиљао и осветиобадњак као симбол крста, жи-вота и васкрсења.

- нека Господ Бог дарујездравља и снаге, и нека се сто-струко одужи свима који до-приносе да се овај ваш лепихрам овако брзо подиже и ова-ко брзо ниче. Кад год прођем пу-тем видим колико се напредујеи ево, Богу хвала, дотерали сте

до кубета. да дочекамо да иду-ће године, у њему, под кубетом,дочекамо и прославимо ово

вече. нека сте благословени свиви и сви у вашим домовима. одсвег срца вас поздрављам на-шим прађедовским поздравом.Мир божји! Христос се роди!“

Подсетио је, владика Ла-врентије, и на најлепше обичајекојима је народ окитио овајпразник „који уноси најлепшетренутке радости у наша срцаи доноси мир, радост и срећу“.

- нема среће без Божића, каошто је и Његош рекао. Сви гаочекујемо преко целе године

као најрадоснији дан у години;иако је Васкрс теолошки снаж-нији, али да није Божића било,не би било ни Васкрса, не биимали ни Богојављење, ни Пре-ображење, ни Спасовдан. Такода је данас празник који испу-њује цео круг наш празника, икоји уноси у срца људи најлеп-ше тренутке радости. народ гаје толико заволео, народ га смат-ра нечим живим... Богомладенацје увек жив, увек присутан, и јажелим свима да се Бог усели усрца њихова вечерас. и молимједно, ако, кад погледају прошлугодину у мислима својим, исвоја дела, па ако виде да су сео нечуму огрешили, било о својусавест, било о своје пријатеље,комшије, рођаке, било о Бога, дасе окају и очисте своја срца. икад Спаситељ дође ноћас, и за-куца на врата наше савести даможе да уђе чисто, да унесе

радост, мир и добру вољу“ – по-желео је владика Лаврентије.

Ц.Љубић

�13.јануар 2011. www. podrinske.comдРуШтВо

у МиШАРу ОбеЛежен бАдњи дАн

Божић је празник радости, мира и љубави,праштања, слоге и јединства

Подсећајући на традиционалне обичаје, по коме сва

деца за трајно запамте Божић и божићне празнике, мишар-

ски свештеник Небојша Јеремић, позвао је децу на „пијука-

ње“.

чин освећења бадњака“Господе исусе Христе Боже наш, који си у рају засадио

дрво живота да би нам даровао вечно блаженство, а ради гре-ха наших пут у рај затворио, који си на крсту пале опет поди-гао и привео спасењу, ти сам Господе благослови и ово дрво којеје симбол твога крста и рајског дрвета живота и које нас под-сећа на твоје свето рођење и на дрво које су витлејемски пастириложили да би се грејали када су дошли да се поклоне Теби бо-гомладенцу и тиме наговестише твој спасоносни крст. Благо-слови и домове наше Твојим божанским благословом и очистисве нас који се клањамо твоме рођењу. Помози твојој Светојцркви да крстом све уједини, јер си добар и човекољубив Боги Теби славу узносимо: оцу и Сину и Светом духу сада и увеки у векове векова. амин.”

шабачки летњи фестивалнаставио је да анимира ученикетоком зимског распуста упоз-најући их са магијом седмеуметности. овога пута шЛФ јеђаке води у чаробни свет дечјихфилмова. За 16 дана, од 1. до 16.јануара, у ЛМ биоскопу бићеприказано 48 филмова. улаз јебесплатан. Пројекције су трипута дневно, од 15, 17 и 19 ча-сова. Због великог интересова-ња гледалаца, уведен је реприз-ни термин у 13 часова, резер-висан за филм пројектован од 19часова претходног дана.

Подела бесплатних улазни-

ца је 30 минута пре почеткасваке пројекције. детаљније ин-формације могу се добити набројеве телефона: 314-031 и349-500.

Садржај филмова може сепрочитати на званичној интер-нет презентацији Града шапца/www.сабац.орг/ у рубрици Ма-нифестације.

Зимски биоскоп и у репризном термину

Као и претходних неколикогодина, тако сам и овога пута од-лучио да нову годину сачекамна отвореном простору, односнона Градском тргу у шапцу. Чакни онај најављени двоцифрениминус на скали термометра нијемогао да ме поколеба, или на-тера да променим одлуку. ипак,свестан да је здравље најваж-није, договорио сам и повремe-ни обилазак неколико угости-тељских објеката у којима се, та-кође, на само младима својственначин, дочекивало ново лето, ичињеница да смо за још једну

годину мање млади. Као и пре-тходних година, и овог 31. де-цембра на тргу између ХотелаСлобода и Поште била је мон-тирана бина за бендове који сутоком вечери забављали про-мрзле шапчане. на стејџ сунајпре изашли адолесценти изшабачке групе „93“, који суврло успешним интерпрета-цијама страних, али и домаћиххитова подизали атмосферу. Саизузетним инструменталним ивокалним способностима, овиседаманестогодишњаци и седа-манестогодишњакиње показа-ли су да је, у догледној, мождачак и не тако далекој, будућно-сти пред њима изузетно пер-спективна музичка каријера.

након њих, на сцени су сепојавили момци из новосадскогбенда „шинобуси“, који су, већпомало промрзлим шапчанима,презентовали неке своје, али ипозајмљене хитове поп и рокмузике. Вероватно најзаним-љивија, а уз то и најоригинал-

нија, била је њихова изведбаевергрин хита „Чамац на Тиси“,која је овом приликом зазвуча-ла сасвим различито у односу надо сада познате варијанте овепесме.

а онда, пред сам крај, већофуцане и изанђале, а сада већи имперфектне 2010. године,на бину су изашли чланови бео-градске групе „Зана“, који су ат-мосферу подигли за неколикододатних степени. Жика и јеле-на, у сарадњи са осталим чла-новима бенда, запевали су, каконове, тако и оне, најстарије хи-

тове групе. уз лично и изузетносубјективно мишљење аутораовог текста, њихова интерпре-тација првог великог хита гру-пе Зана, „јабуке и вино“, била јебоља од оне коју су својевре-мено извели Жељко Бебек иЗана нимани, али, исто тако,стоји и чињеница да је песма„додирни ми колена“ ипак билаи остала имиџ и алтер его ни-манијеве. ређали су се стари инови хитови ове групе, а свиони, нешто мало мање млади, укоје спада и моја маленкост,могли су да се подсете и хито-ва из периода када је свој гла-совни имиџ и допринос давала

наташа Гајовић („Вејте снего-ви“), као и неких других. унову, 2011. годину, пар хиљадашапчана окупљених око бинеиспред Поште ушло је уз „Прин-ца“, и уз већ традиционалниватромет, који је и ове годинебио на нивоу који се и очекивао.након тога, свирка је била на-стављена још око осамдесетакминута. За то време, пљушталесу најлепше жеље и честитке,пољупци и загрљаји, у једнојизузетно доброј атмосфери ирасположењу, које ништа нијеуспевало да спута.

Весело је било и у бројнимшабачким ресторанима и ка-фићима. Посебно добра и опуш-тена атмосфера владала је у„рајском кутку“, на срединипрвог дела некад доњошорскеулице, где је шабачка младежсеби давала одушка у једном,

само младости својственом, рит-му и расположењу.

изузетно лепо расположењевладало је и у оном делићушапца, у коме би, бар по име-ну, требало да влада антизапад-но, а пре свега антикапитали-стичко и надасве антиамеричкорасположење. Мада, судећи помузици и пићу које је токомнајлуђе ноћи конзумирано утом објекту, то се није десило.Како на шанку, тако и на столо-вима, било је обиље Кока коле,вискија, џина, и осталих, браћиФиделу и раулу, као и њиховимверницима и слепим следбени-цима, мрских пића, из, јошмрскије им уСа.

Веле да је сјајан провод биои у осталим угоститељскимобјектима, као и у кућном ам-бијенту, широм шапца. Сигур-но је да је тако, а оно што садамогу, чак донекле и ексклузив-но, да наговестим, јесте чиње-ница да ће и током ове 2011.шапчани, али и њихови гости,имати прилику да уживају удобрим и квалитетним концер-тима на отвореном. а када суимена извођача у питању, о томпотом. Могу само да вам кажемда ће бити музике за све укусе,као и ...

Ћао, нема више...Слободан Д. Кашиковић

�� www. podrinske.com 13.јануар 2011.дРуШтВо

веЛика сцеНа13. 01. и.Томашевић СВЕ О ОНИМ СТВАРИМА И ШИРЕ

СА ЖЕНСКАМА у 20 часова - Сцена Маска

18. 01. р.Куни ЛУДА ЛОВА у 20 часова - друга реприза

20. 01. З.Божовић КРАЉИЦА СМЕХА у 20 часова

дечја сцеНа19. 01. Љ.Баровић НАТАЛИЈА И ГУСАРИ у 18 часова

маЛа сцеНа14. 01. М.Гавран ЉУБАВИ ЏОРЏА ВАШИНГТОНА у 20

часова

ШАбАчКО пОзОРиШте

РеКАпитуЛАциЈА уЛичнОг дОчеКА 2011. у ШАпцу

За некога све, за сваког понешто

Представа “СВЕ о ониМСТВариМа, и ширЕ СаЖЕнСКаМа” је комедија-вод-виљ која је изазвала велику па-жњу публике још од саме пре-мијере. одавно се није догоди-ло да позоришна сала није мог-ла да прими сву публику која јехтела да одгледа представу.

у питању је урнебесна ко-медија која се игра у жестоком

темпу сат и десет минута,и којаима циљ да задовољи потребенајшире позоришне публике.

Представа задо-вољава високеестетске и уметнич-ке критеријуме, штосе и показало на фе-стивалу малих сценау Бијељини. у кон-куренцији позориш-та Београдскогдрамског, Позориш-та на Теразијама,Позоришта Фави изБеограда, атељеа212, Представа “Свео оним стварима ишире са женскама”је проглашена занајбољу, а иван То-машевић је добио једину на-граду која се додељује на фе-стивалу – награду за глумачкоостварење за улогу дула.

... радња ове представе седогађа у кратком временском

року, готово у једном даху, од до-ласка дула, кога игра иван То-машевић, код свог школскогдруга Ђола, кога тумачи Вла-димир Милојевић, и све времаје на сцени урнебесно “шиби-царење” са три жене које несмеју да се сретну јер су Ђоло-ве веренице.

Текст врви од препознат-љивих шала, вицева и алузија...

Три типа жене остају усвојим оквирима као лакоостварљива Ђолетова жеља све

док се у овај четво-роугао не убацидуле. у почеткусрамежљив, “ма-мин син” са хомо-сексуалним мани-рима, у задатимприликама да по-могне свом пријате-љу који уз помоћ“чаробног напитка”у финалу надрастаи самог Ђола по по-тентности и сна-лажљивости.

Представа јефуриозно одигра-на, у неким сценама

и са елементима акробатике, исва је мудрост да се три жене не-где смјесте, било у купатило,собу, на чивилук или канабе.

МИЛАН ЦВЈЕТИНОВИЋ новинар и публициста

сценА “МАсКА” ШАбАц

Све о оним стварима,и шире са женскама

СВЕ О ОНИМ СТВАРИМА, И ШИРЕ СА ЖЕНСКАМА

Текст, режија и сценографија: иван ТомашевићКостим: анета ТомашевићМузика: мр. Зоран Вујовићреализација костима: школа за уметничке занате из шапца

ЛицарајКа анЕТа ТоМашЕВиЋјуЛКа СоЊа МиЛојЕВиЋКриСТина аЛЕКСандра риСТиЋЂоЛЕ ВЛадиМир МиЛојЕВиЋдуЛЕ иВан ТоМашЕВиЋтехнички шеф Михајло БрезинаТехничка реализација Михајло БрезинаТон мајстор Коста ПавловићМајстор светла радивој Костадиновић

Млади функционер - савет-ник у Социјалистичкој партијиСрбије. Политиком се бави про-фесионално, и стално усавр-шава своја знања и едукацију,бројним обавезама у седиштуСПС-а у Београду, али и поха-ђањем разних тренинга, семи-нара и едукација у земљи ииностранству, у организацијиугледних домаћих и иностранихневладиних организација и фон-дација.

Каже да је посао политича-ра одговоран задатак, а не при-вилегија. наглашава да мла-дост није препрека за озбиљанпартијски и политички рад, већда су његове бројне активностиодлична припрема за његов пар-тијски и функционерски ан-гажман у будућности. истиче дауправо млади и способни кад-рови могу много тога да учинеза напредак Србије и њенихграђана. Предочава нам своје ви-ђење места и улоге СПС-а у по-литичком животу Србије.

По чему је 8. Конгрес СПС

у јавности представљен као

историјски?

циљ 8. Конгреса је био да сепокрене озбиљна реформа уну-тар Социјалистичке партијеСрбије, како би смо били спрем-ни да одговоримо на изазовекоји нас очекују у 21. веку. Мисмо партија која је успела да на-прави реформски и добро про-мишљен рез са прошлошћу, и тусмо ставили тачку на преиспи-тивање око наше прошлости.Сада смо спремни за нове иза-зове – имамо нове људе за новуполитику. наравно, сви су оче-кивали и доста се спекулисалоу јавности око кадровских про-мена у редовима СПС, али за-право прави циљ овог конгресаје било усвајање новог, ре-формског курса политике. Сановим самопоуздањен и новомснагом обележили смо 20. го-дина постојања и рада СПС.иза нас стоји драгоцено иску-ство, које смо стекли, како на по-зицијама власти, тако и у опо-зицији. успели смо да обнови-мо партијску организацију иподмладимо кадрове, и започи-њемо нову еру у развоју.

Шта је то ново што СПС

може да понуди?

нашим бирачима, и грађа-нима Србије СПС нуди једну ре-формску, добро промишљену иозбиљну социјалдемократскуплатформу, сачињену по узоруна ону политику која је унапре-дила развој земаља и животграђана у Западној Европи. Мисмо једна модернизована пар-тија, са модернизованим про-грамом, који одговара потреба-ма 21. века. нудимо нови про-грам који чине три стуба: еко-номски бољитак, социјалнуправду и политичку демокра-тију. То су та три стуба напрет-ка Србије. Залажемо се за ус-постављање економске демо-кратије у тржишној привреди,да запослени не буду сведени настатус најамне радне снаге, засолидарну социјалну помоћдржаве, за сузбијање сиро-маштва, криминала и коруп-ције. Све су то хитни и болнипроблеми који највише интере-сују грађане Србије, и ми ћемонарочито и највише инсистира-ти на њиховом решавању.

У СПС сада има 20% мла-

дих и жена, да ли је то довољ-

но?

То је значајан корак на-пред у побољшању структуреи квалитета наших партијскихкадрова. Желим да нагласимда су и даље широм отворенаврата новим члановима, а на-рочито младим људима и на-шим суграђанкама – женама,да нам се придруже и покажу

шта знају и колико могу да до-принесу развоју друштва укоме живе.

Да ли у следећој години

очекујете најављену рекон-

струкцију Владе Србије?

СПС у својим редовима имаозбиљне, одговорне и стручнекадрове који су преузели одго-ворност да воде изузетно важнересоре у Влади Србије. Подсе-ћам да наш председник дачићводи изузетно озбиљан ресорунутрашњих послова - поли-ције, затим су наши представ-ници и министри у ресоримапросвете, енергетике и инфра-структуре. ако реконструкцијаВладе Србије буде на дневномреду, ми смо спремни да изађе-мо у сусрет новим задацима, јерсмо ми озбиљна и одговорна по-литичка партија и спремни смода увек мењамо све што је не-ефикасно. Тако је левица одувекчинила, тако ће СПС и убудућечинити.

��13.јануар 2011. www. podrinske.comдРуШтВо

Крађа голубова под окриљемноћи није тако чест и уобичајендео црне хронике новинскихиздања. Многи вероватно нисудо сада чули да се нешто слич-но икада десило, али управо сето догодило нашим суграђани-ма породици ристивојевић, којису једни од најуспешнији голу-бара у нашој земљи, и чије суптице освојиле бројна признањаи трофеје.

у ноћи између 4. и 5. јануа-ра, негде после 3 часа након по-ноћи, непознати починиоци суиз голубарника, који се налазиу непосредној близини куће по-родице ристивојевић, у Маса-риковој улици, однели сва 53 го-луба, српских високолетача. Собзиром на резултате које су по-стизали њихова вредност је ве-лика. непознати починилац је упоменуто време ушао у зајед-ничко двориште и развалио вра-та голубарника, одакле је однеосве птице.

Бранислав и син Милоје сујош у шоку након свега што имсе догодило. Период којим сеони баве голубарством, броји севећ деценијама. дресура и ства-рање голуба шампиона је ду-готрајан процес и захтева мно-го времена. из љубави премаовом спорту, њима није билотешко да одвајају од свог сло-бодног времена, како би се по-светили својим љубимцима.

- не постоје речи којимабих ја могао описати како сеосећам након свега. ја сам од-

растао са голубовима, њима себавим од своје 10 године, а пре40 година сам са својим друго-вима основао и регистровао 41.друштво голубара „Преки шор“.Гајио сам их и дресирао са мно-го љубави, чак сам и школу за-немаривао због тога, и ниједногтренутка се нисам покајао. Мојептице су ми узвраћале тро-фејима и титулама, донели су мититуле првака Србије, првакаКупа шампиона, првака регио-на, вицешампиона Ср југосла-вије. нису то само трофеји, не-процењиво је умирење и задо-вољство које су ми оне доноси-ле у тешким тренуцима. Менинису украдена само 53 врхунскаголуба, мени је однет велики деодетињства и младости који јењима посвећен – рекао је, још уневерици, власник голубова Бра-нислав ристивојевић.

Случај је пријављен поли-цији, чији су припадници у сре-ду ујутру извршили увиђај, иузели неопходне податке. истра-га је у току.

Д. Благојевић

Украдени трофејниголубови

РазВаљеН гоЛубаРНиК

цРнА хРОниКАРАзгОвОР с пОвОдОМ: АЛеКсАндАР пОжгАЈ (1984 гОд.)

Користим прилику да

упутим све најлепше жеље

свим грађанима и грађан-

кама - желим вам много ус-

пеха, здравља и више оп-

тимизма и позитивне енер-

гије у овој, 2011. години.

Срећна вам била!

Посао политичара је одговоран задатак а не привилегија

на састанку градоначелникашапца Милоша Милошевића сапројектантима реконструкције идоградње затвореног базена, одр-жаном 5. јануара, дефинисанесу појединости у оквиру при-преме тендера за избор извођачареконструкције објекта. За днев-ни листа „Press“ градоначелникшапца Милош Милошевић, из-међу осталог, рекао је:

„Концерн Фармаком МБ ку-пио је у оквиру „Зоркиног“предузећа „друштвени стан-дард“ затворени базен, а онда гаје недавно поклонио граду. овајбазен је у лошем стању, па ћемога ревитализовати уз помоћсредстава из републичког Фон-да за подстицај грађевинске ин-дустрије, односно кредита са

грејс периодом од најмање го-дину дана. у овој години ло-кална самоуправа и држава из-двајају по десет одсто средста-ва, а остатак нам долази из кре-дита. Вредност радова на ре-конструкцији процењена је на

250 милиона динара. до крајамесеца биће расписан тендер заизбор извођача, тако да оче-кујемо да посао буде готов дојесени, како би спортисти мог-ли на зиму да тренирају у свомграду“.

Шапчани ће ускоро добити базен

�2 www. podrinske.com 13.јануар 2011.дРуШтВо

Крај 2010.године, демо-кратска омладина шапца обе-лежила је десетодневном ак-цијом симболичног назива„Буди хуман“.

- наша идеја је била да са-купимо што је могуће вишегардеробе и играчака, како бис-мо за празнике, бар мало обра-довали наше суграђане који јакотешко живе. искрено се надамда смо у томе успели, јер је нашаакција наишла на добар одзив,и прикупили смо више стотинакомада гардеробе и играчака –каже председник душан Коста-диновић. двадесет деветог де-цембра, комплетна прикупљенапомоћ, лепо сложена и упако-вана, предата је центру за со-цијални рад, установи „која иманајбољи увид и најтачнију еви-денцију социјално угроженихграђана“. Забележисмо и ду-шаново хвала свим хуманим

људима који су се укључили уакцију. истакао је још, да је ак-ција била регионалног каракте-ра, и да је, на иницијативу де-мократске омладине, реализо-вана у више градова и општиназападне Србије. најавио је инове сличне акције.

а, по речима дирек-торке центра за социјални рад,Бранке давидовић, помоћ ћебити расподељана штићеници-ма у Сигурној кући, превас-ходно деци, затим, будућим ко-рисницима Прихватне станице(која са радом почиње у новојгодини), као и корисницима ма-теријалног обезбеђења: „на-равно, да ће то, свима њимазначити, и ми се овим путем за-хваљујемо демократској омла-дини, што је показала хуманостна делу, и надамо се да ће так-вих акција бити и у будућно-сти“. Ц.Љ.

хуМАнитАРнА АКциЈА деМОКРАтсКе ОМЛАдине ШАпцА

ББуу дд ии хх уу мм аа нн

PENZIONERиНФоРМатиВНи додатаК за ПеНзиоНеРе гРада ШаПцабРој 18 13.јаНуаР 2011.

Све пензионере очекујеповећање зарада за два од-сто, од децембарског чека,који ће им бити исплаћен ујануару.

Просечна пензија уСрбији износи 21.700 динара,па ће њен износ, уз повиши-цу од два одсто у јануару по-расти за 540 динара. Најни-же пензије чији је износ11.000 динара, од јануарскогчека, који се исплаћује у феб-руару биће додатно повећа-не за један одсто.

Пољопривредне пензио-нере очекује повишица одосам процената. У априлу је

предвиђено усклађивањепензија према кретању по-трошачких цена у претходнатри месеца. Октобарскепензије биће усклађене скретањима потрошачкихцена у претходних шест ме-сеци, а уколико брутодруштвени производ у 2011.буде позитиван, октобарскичекови пензионера бићеувећани и за пола процентатог раста.

Последња повишица пен-зија била је у октобру 2008.године када су поред редов-ног усклађивања пензије ван-редно повећане за 10 одсто.

Прва повишица после две године

ПољоПРиВРедНе ПеНзиоНеРе очеКује

ПоВиШица од осаМ ПРоцеНата

Сутра је први дан Новегодине према Јулијанскомкалендару, којег се при-државају Српска, Руска, Гру-зинска црква и неколико ма-лих православних цркава,четири старе патријаршије(Васељенска, Јерусалим-ска, Антиохијска и Алексан-дријска) и сви светогорскиманастири. После Другогсветског рата, код нас јепрослава Православне новегодине (или Српске нове го-дине, како се у народу чеш-ће каже) дуго била практич-но забрањена и прослав-љана је само кришом. Ка-фане су обично затваране13. јануара у 23 часа, каткади уз интервенцију милиције,а први пут после ратаСрпска нова година јавно јепрослављана 1992.

Свуда у свету, код пра-вославаца и код римокато-лика, прво долази Божић, паНова година. Зато се и кодправославних верника че-ститке упућују на следећиначин: "Срећни божићни иновогодишњи празници", ане обрнутим редоследом.

Обичај прославе кален-дарске Нове године, по гра-ђанском календару првимеђу православним наро-дима почели су да славеСовјети, када су освојиливласт и срушили царство.

Према народним оби-чајима уочи Нове годинеспрема се свечана вечера,

где укућани са гостима,пријатељима и сродницимауз весеље и песму чекају по-ноћ, када једни другима че-ститају долазак Нове годинеса жељама за дуг живот,добро здравље и успех у

послу. На сам дан Нове го-дине одлази се у Цркву апосле се обавља свечани

ручак. Тог дана једе се гла-ва божићне печенице, а то јенајчешће глава јагњета илипрасета, а домаћице месеновогодишњу чесницу "Ва-силицу".

Православна нова година

Трговачке марже на хра-ну и пиће у Србији износе идо 60 одсто, али великитрговци као и мале радњетврде да места за снижа-вање нема.

Највеће зараде остварујувелики трговински ланци, анајмање самосталне трго-винске радње, које због својевеличине немају исту прего-варачку позицију са добав-љачима. И једни и други, ме-ђутим, тврде да места заснижавања маржи нема јерби то угрозило профитабил-ност њиховог пословања.

Трговци се највише угра-ђују у цене кућне хемије,средстава за личну хигијену,кондитора, алкохолних пићаи сувомеснатих производа, анајмање зарађују на хлебу,

млеку, уљу и шећеру. Премаподацима Еуростата, зва-нични произвођачки рабати(попусти) који се одобравајутрговцима у Србији, у просе-ку износе 15 до 20 одсто. Ме-ђутим, оно што се нигде неприказује, објашњава ГоранПаповић, председник На-ционалне организације по-трошача Србије, јесу додат-

ни рабати на име манипула-тивних трошкова, трошковатранспорта, рокова плаћа-ња и позиционирања робе урадњи, који износе 30 до 40одсто. На тај начин трговцидобијају могућност да у ма-лопродајну цену зарачунајувеће марже које често изно-се и преко 50 одсто од на-бавне цене.

трговци се у цену хране уграђују и до 60 одстосиромашнима редовна помоћ у 2011.

Корисници социјалне помоћи добиће у овој години укуп-но 73 милијарде динара, што је десет милијарди више у од-носу на прошлу годину. То ће, како се очекује, бити довољ-но за редовну исплату социјалних давања, каже државни сек-ретар у Министарству рада и социјалне политике Зоран Мар-тиновић.

Највећи део тих средстава, око 39 милијарди динара, бићеопредељен за финансирање права из области дечије и по-родичне заштите, за област социјалне заштите око 19 ми-лијарди и за област борачко-инвалидске заштите око 15 ми-лијарди. Према његовим речима, број корисника социјалнепомоћи је у 2010. порастао 15 одсто у односу на претходнугодину. Мартиновић је казао да ће се тај број знатно увећа-ти и након усвајања новог Закона о социјалној заштити уСкупштини Србије, којим се другачије дефинише право нановчану социјалну помоћ. Мартиновић је објаснио да је по-раст броја грађана који су претходне године користили раз-личите облике социјалних давања поседица светске еко-номске кризе, која је утицала и на пад животног стандардау Србији.

Када је реч о раду 69 народних кухиња у Србији, које занајсиромашније грађане често представљају једино местогде могу добити оброк у току дана, он је нагласио да су сред-ства које је министарство издвојило за њихов рад и уплатилоЦрвеном крсту, бити довољна за њихово несметано функ-ционисање у наредних десет месеци.

Економски експертибољитак, за сада, не на-слућују, а политичаре оп-тимизам не напушта. Пен-зионери и запослени ујавном сектору добилиобећано повећање платаи пензија за два одсто по-четком јануара. ПрограмПУПС заснован на програ-му левице

Пензионери у Подрињупосле новогодишњих и бо-жићних празника се утишали.Нити певају, нити јадикују.Муче, што би рекла (дојуче-рашња) браћа Црногорци!

Уштеђена „цркавица“ по-трошена је за празнике, па семноги питају како ће празнихџепова дочекати пролеће илепо време! Због зиме којапосебно притиска сиротињу,у коју се, без претеривања,може убројати највећи бројпензионера.

Они који се греју начврсто гориво све чешће за-вирују у шупе и подруме дапроцене да ли ће до крајазиме бити довољно угља идрва, а остале који су себашкарили у становима сапарним, даљинским или

грејањем на гас, ухватилахронична главобоља! Град-ска топлана подигла цене унебо, а грејање на гас иона-ко је скупо. Чак, најскупље!

Кратко речено: комфору,на који се грађанствосвојевремено, брзо, навик-ло, потпуно одзвонило. Имајуга само малобројни. Богата-ши. Нови капиталисти.

Ово у народу, посебномеђу пензионерима недо-вољно кадрим да било штапромене, ствара све већенезадовољство и негодова-ње што све теже могу дакупе најнеопходније животненамирнице и лекове којим,како тако, одржавају живот.

Економски стручњаци бо-љитак и не назиру, поготовушто је и развијени свет за-хватила рецесија, застој, усвим сферама живота. Уз токатаклизмични удари уче-стали на земљином шару,па нису поштедели ни нашуземљу (земљотрес у Краље-ву) и наше Подриње. Тешкоје страдала у недавним по-плавама Азбуковица, посеб-но њен центар Љубовија, ог-ромне штете нанете су и улозничком крају, Прњавору иМачви покрај Дрине, а и Саваи Тамнава узеле су „данак“око својих обала.

Сви пострадали очекујупомоћ од сиромашног наро-да и земље у којој је просеч-

на плата (320 евра) најмањау окружењу!

Ипак, непоправљиви оп-тимисти су једино политича-ри! Ваљда су уверени да је уњиховим рукама нож и пога-ча. Отуда и лепе изјаве даова година неће бити тежанего претходна. Напротив,може се очекивати приметнибољитак, а разиграна ин-флација ће, обећавају, битизауздана. На крају годиненеће бити већа од 6 одсто!

Из њихових уста у Божијеуши, рекли би пензионери,без обзира што сумњичавоврте главом. Они би, пен-зионери, али и запослени ујавном сектору, у том случајубили на чистом добитку.Јануарски чек (за децембар)увећан је за обећаних два од-сто, а с обзиром да следујујош два повећања, у априлуи октобру, за нових пет одсто,крај године сви би дочекалиса једним одсто већим пла-тама и пензијама него што јеинфлација. Пуна шака браде,ако се зна да готово на сва-ког пензионера долази самоједан запослени који при-вређује. Некада, у временукоје је далеко иза нас, тај јеоднос био 6:1 (за запослене).

Пензионери са најнижимпримањима, а таквих је вишеод 400.000 на своје пензиједобили су најпре један одстоповећања, па тек онда новихдва одсто. Тако се, колико то-лико, смањује разлика изме-ђу најниже и највише пензије.Када капље, онда се напуни,говори већина пензионера.Није добро ако цури. Ондабрзо може да нестане. Отудаје недавни предлог једне ве-лике политичке странке, дату Скупштини Србије, да сепензије повећају за 22 одсто,ругање најстаријој попула-цији и њиховим посланици-ма. Као да су баш сви не-давно стигли са друге пла-нете, па не знају шта је и ко-лико је могуће. Пензионери,боље од свих других, најбо-ље знају да је најпре по-требно створити нове вред-ности, па тек онда расподе-љивати. И они нису прода-вали капиталне ни било коједруге објекте да би добитделили између себе, него суградили, производили, про-изводњу продавали на до-маћем и страном тржишту и

из добити издвајали за рас-поделу...

Ово је знао портир, чистачкруга и сваки радник, без об-зира да ли је завршио макарчетири разреда основне шко-ле. Кажемо: ЗНАО ЈЕ. Како једанас, нису потребна ту-мачења економских експе-рата.

Управо због свега овогапензионери су почели да сте-жу, рекли бисмо збијају, својередове. Све чешће се оку-пљају у удружењима пен-зионера и све чешће улазе учланство Партије уједиње-них пензионера Србије. Такоје у целом Мачванском окру-гу, тако је у Колубарском,Сремском, Браничевском,Топличком и свим другимокрузима у Србији. Ово јепоказало и ДЕЦЕМБАРСКОИСТРАЖИВАЊЕ Центра занаучна и примењена истра-живања /ЦНПИ/ Факултетаполитичких наука у Београду.Истраживање је (у)рађенона репрезентативном узоркуод 1196 испитаника. У Пар-тију уједињених пензионераСрбије (ПУПС) верује 6,1 од-сто грађана (у октобру 2009.веровало је само 2,3 одсто),док су испод Социјалистичкапартија Србије (СПС – 5 од-сто, а било 8,9 одсто), Г173,5, Јединствена Србија 3,3,Нова Србија 1,6 и Социјал-демократска партија Србије0,8 одсто.

ПУПС је, уз ово и јединапартија под небом Србијекоја у свом програму има уг-рађене идеје изворне леви-це: социјална правда, бес-платно школовање и здрав-ство, заштита немоћних, бо-лесних и старих и тако даље.Ово је добро појаснио у ин-тервјуу једном дневном листу11. јануара потпредседникПУПС и заменик градона-челника Београда МиланКркобабић: „Поље делова-ња СПС је комбинација Вол-стрита и Емирата. Осигура-ње, банкарство, енергетика,нафта и гас... С друге стра-не ПУПС се креће путем којије зацртала Мајка Тереза.Велике су разлике измеђунас. Социјалисти јесу левицапо елементима свог програ-ма, али хартија трпи све. Мићемо настојати да их охраб-римо, да оно што прокла-мују и над чиме ламентирају

почну да спроводе у пракси,како у нашој будућој сарадњине би било проблема. Па иугледни политиколог Слави-ша Орловић је закључио:једина социјално утемељенапартија на нашој сцени је –ПУПС.“

А проблеми су, измеђуове две партије у Шапцу, на-стали већ после самих избо-ра 11. маја 2008. године. Со-цијалисти су, триковима и узсвесрдну помоћ наклоњенихсудија Окружног суда (нису товише) отели одборнички ман-дат ПУПС-у, и као кукави-чије јаје потурили на листусвог пензионера. Ко не верујенека погледа: на сајту те пар-тије пише да су свих пет иза-браних, одборници СПС-ПУПС. Исто се догодило и ујош неким градовима и ва-рошима у Србији. А сваки од-борник, или партија, повлачи,уз скупштинску одговорностза рад и деловање, и некак-ве принадлежности.

Јасно је, очито, ко се бориза пензионере, а ко за власти привилегије. Али, дуга јепредизборна година...

www. podrinske.com ПеНзиоНеР 13.јануар 2011.2

ПиШе: стеВаН Матић

НајбољиЉубомирпауновић Први, редовни тур-

нир у 2011. години, ша-ховска секција Градскогудружења пензионераШапца организовала јевећ 4.јануара. Како, саосмехом каже секретарклуба, Момчило Гајић,“термин се зна”, ”први уто-рак у месецу”. И, овомприликом истиче да јеосамдесет људи, “заљуб-љеника у шах”, укљученоу секцију, да су то заистадобри играчи. И да је но-вогодишњи турнир, узтринаест учесника, биоизузетно јак.

Са десет и по поенапобедио је Љубомир Пау-новић, следе, са 10 – Ста-нимир Пантелић, са 9,5 –Војо Тодоровић, са 9 –Момчило Гајић и са 6поена – Владимир Кола-рић. Ц.Љ.

ШАх

зАгАзиЛи сМО у еКОнОМсКи теШКу, пОЛитичКи пРедизбОРну гОдину дРугедецениЈе тРећег МиЛениЈуМА

Пензионери стежу редове

РеКЛи су:

ЈОвАн КРКОбАбић

пупс је проевропска партијаОву Владу не може да обори нико, осим она сама себе,

изјавио је у интервјуу ФоНету потпредседник Владе Србијеи лидер Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) ЈованКркобабић, на почетку ове године. Он је нагласио да је вла-дајућа коалиција довољно јака да заврши мандат до пролећа2012. године, док опозиција нема капацитет да обори Вла-ду.

Кркобабић је оценио да је Влада стабилна, истичући даПУПС има добру сарадњу са својим коалиционим партне-рима Социјалистичком партијом Србије и ЈединственомСрбијом, као и са свим странкама чланицама владајуће коа-лиције. Будући да је Влада састављена од више странака,па је нормално, према речима Кркокабића, да понекад имаразлика у мишљењу до доношења одлука, које се, углавном,усвајају једногласно. Он сматра да ПУПС није није партијапензионера, јер се бори за равноправност свих категоријастановништва и заступа интересе, не само пензионера, већсвих социјално угрожених грађана.

“Ово је проевропска партија која нуди програм којиниједан поштен човек у држави не може да одбије и каже овоније за мене”, рекао је Кркобабић.

www. podrinske.comПеНзиоНеР13.јануар 2011. 3

сРпсКе бАње

Дивчибаре се налазе уцентралном делу Маљена,38 км јужно од Ваљева, и по-знато је планинско-климатскотуристичко место. Дивчибарележе на просечној надмор-ској висини од 980 до 1000метара. Представљају 7 кмдугачку и 3 км широку висо-

раван. Дивчибаре су најбли-же планинско туристичко ме-сто Београду и градовимаВојводине. До Дивчибара седолази из правца Београда -Ибарском магистралом пре-ко Диваца и Мионице - 117км. Из правца Београда -Ибарском магистралом пре-ко Ваљева - Каоне - 128 км.Из правца Новог Сада - ша-бачким путем преко Ваљева- Каоне - 177 км. Из Ужицапреко Пожеге и Тометиног

поља - 64 км. Из Чачка пре-ко Љига и Мионице - 133 км.

Клима на Дивчибарамапогодна је за лечење: обо-љења са неуровегетативнимпоремећајима; хроничногбронхитиса; бронхијалне аст-ме и анемије.

На Дивчибарама пре-

овлађује блага умерено-кон-тинентална клима, изобиљеизвора, водотока и разно-врсним биљним и животињ-ским светом. До Дивчибарадопиру ваздушне струје саМедитерана и сукобљавајусе са ваздушним струјамаКарпата и Панонске низије,чиме се може објаснити при-суство јода у ваздуху.

На Дивчибарама постојечетири строга резерватаприроде: Црна река, Ча-

лачки поток, Забалац иВражји вир.

На Дивчибарама постојемногобројни терени за спорти рекреацију. Тениски терени,терени за рукомет, кошарку,терен за мини голф. За рек-реацију су погодне пешачке

стазе којих има пет. Заскијање постоје три ски лиф-та и стазе које су идеалне задецу и почетнике у скијању.

У околини се могу обићи:црква Успење Богородице,манастир Пустиња и селоБранковина.

Мирис Медитерана на Дивчибарама

ПРаВда, 13.Vii 1914.

савети о лепотиЗа привлачне усне - гово-

рите речи љубазности и доб-роте.

За лепе очи - тражитесамо добро у људима.

За изазовну, танку фигуру- поделите своју храну сагладнима.

За сјајну косу - нека детепровуче своје прсте кроз њуједном дневно.

За добро телесно држање- ходајте са знањем, јер онданикада нећете ходати сами.

Људи, чак више него ства-ри, траже да буду обновље-ни, оживљени, поново дока-зани; никад немојте олакоодбацити неког.

Упамти, ако ти икада за-требају руке које ће ти помо-ћи, потражи их испод својихрамена.

Када будеш старио, от-крићеш да имаш две руке -једну да помогнеш себи, адругу да помогнеш другима.

Лепота једне жене није уодећи коју носи,

Фигури коју има,Нити у начину на који

чешља косу.Лепота једне жене може

се видети само у њеним очи-ма, јер су оне пут до њеногсрца - места где њена љубавпочива.

Лепота жене није у фи-зичкој лепоти, већ је њена ле-пота рефлексија њене душе.

То је брига коју она са љу-бављу даје и страст за којузна.

Како године пролазе, женасамо добија на лепоти.

(Sem Levenson: "Time Tested Beauty Tips")

Шта обући, вечно је жен-ско питање, а минималнешансе да се погреши имаједино избор црне хаљине.

Нема комада одеће који јетолико применљив у готовосвакој ситуацији. Мала црнахаљина је истовремено и по-словни шик и оскаровскистандард. Трик је у детаљи-ма. Уз њу се могу носитидијаманти, али и бижутерија.Високе потпетице и бале-танке. Може се носити узсако или болеро, али и ускукожну јакну.

Када је 1926. године КокоШанел дизајнирала малуцрну хаљину, Vog је предви-део да ће она постати некаврста униформе за жене састилом. Због невероватногуспеха добила је надимакфорд међу хаљинама.

ОпШте МестО истОРиЈе МОднОг КОстиМА

Форд међу хаљинама

пита саповРЋем

450 г лиснатог теста3 шаргарепе1 мањи броколи200 г грашка1 паприка1 јаје1 дл павлаке

У посољену воду ставитиповрће исецкано на коцкице.Мало прокувати па проце-дити. Загрејати мало уља, си-пати на то поврће и додатијаје умућено са павлаком.Посолити и зачинити. Лис-нато тесто развући у плоче.Сваки део нафиловати, уви-ти у ролат и пећи.

гРатиНиРаНикРомпиР

1 кг кромпира200 г шункемало маргарина1 чаша киселе павлаке2 јајетамало водесо, бибер

Кромпир ољуштити и исе-ћи на колутове. Поређати уподмазану посуду за печење.И прелити са мало воде укојој је отзопљен маргарин.Ставити да се пече. Наполаготово посути исецканомшунком и прелити умућенимјајима и павлаком. Вратити урерну и запећи.

поХоваНапиЛетиНа у

РеРНи1 пиле или пилећа ситнеж½ маргарина

За поховање:150 г качкаваља2 кашике презлиМало соли и зачина

Исећи пиле на делове.Растопити маргарин и ума-кати у њега несо а затим исмесу за поховање. Ређати уподмазан плех и пећи наумереној температури да по-румени.

РафаеЛокоцке

1 кора:5 беланаца150 г шећера150 г млевених ораха2 кашике брашна½ прашка за пециво

2 кора:5 беланаца150 г шећера100 г кокос брашна2 кашике брашна½ прашка за пециво

Фил:10 жуманаца150 г шећера1 кесица пудинга од ва-

ниле4 дл млека250 г маргарина

Коре испећи једну па дру-гу. За фил умутити жуманцаса шећером додати пудинг икувати да се згусне. У охла-ђено умутити маргарин. Там-ну кору премазати филом,преко ставити белу кору пре-мазати је филом и посути ко-кос брашном.

4 www. podrinske.com ПеНзиоНеР 13.јануар 2011.

РецеПти

Приредила:Снежана Ковачевић

изРеКе Које су МењаЛе сВет

Луј XIV (1638-1715)

Верује се да је Луј XIV насамрти рекао да он одлази,али да држава остаје заувек,али је као упечатљивији сим-бол његове владавине, рече-ница из наслова ушла у ко-лективну свест човечанства.Заиста, он је архетип апсо-лутистичког владара, а вре-ме које је провео на престо-лу, 72 године, и величина докоје је довео Француску,оправдавају епитете који гапрате: Луј Велики, Великостолеће, Краљ - Суце. Пото-њи назив је сам себи одаб-рао из чега се види схватањекраља као Божјег намесникана Земљи.

Централизовану апсо-лутну монархију наследио јеод своји министара, Рише-љеа и Мазарена, али од1661. одлучује да влада са-мостално, сматрајући да ћето допринети његовом угле-ду. На спољном плану на-ставља скупе и опасне ратнеподухвате, али, упркос свему,Француска је на крају његовевладавине успела да про-шири своје границе и да по-стане прва сила на конти-

ненту. У унутрашњој полити-ци се обрачунава са свакомопозицијом, посебно са ху-генотима, који су морали данапусте Француску. Окружиосе способним људима ууправном апарату, у којемкључно место заузима ми-нистар финансија. То местоповерио је Колберту.

Отварањем академијаприближио је науку, књижев-ност и уметност, у којој владакласицистички идеал, а сверади величања сопственеличности и Француске, коју јепредстављао. Због тога јеподигнут и велелепни дворацВерсај, с краљевом спава-оницом у самом средишту.Хиљаду људи који су у њемуживели и који су дворскимсвечаностима и раскошнимобредима учествовали устварању култа личностипретворили су Француску удворску државу. Францускијезик постаје службени језикевропских елита, а Луја XIVопонашају владари широмЕвропе. Време његове вла-давине сматра се векомФранцуске.

држава, то сам ја

из стаРог ШаПца

КРај 70-тиХ: На оВоМ Месту је даНас НоВаРобНа Кућа

Млекарска индустријаИмлек из Београда повећалаје цену млека за два динара

по литру, а млечних про-извода за динар по литру, са-општили су 11. јануара у тојкомпанији. Како су навели уИмлеку, разлог за поскуп-љење је повећање откупнецене сировог млека са 32 на33,1 динар по литру.

Према наводима бео-градским медија, цене млекаи млечних производа по-већала је и Суботичка мле-кара од два до 3,5 одсто.

Имлек је претходни пут

20. новембра 2010. повећаоцену дуготрајног млека за1,8 динара по литру, а млеч-них производа за 3,2 динарапо литру због повећања от-купне цене млека за 3,5 ди-нара по литру. Компанија Им-лек је највећи произвођачмлека и млечних производау Србији, а послује у оквируДунав храна групе. ВласникГрупе у оквиру које послује иСуботичка млекара је инве-стициони фонд Салфорд.

поскупели млеко и млечнипроизводи

Хаљина сауграђениммобилнимтелефоном

ако вам је доста "копања"по ташни сваки пут кад вамзазвони мобилни, стиже ре-шење: M-dress, модел енглес-ке компаније CuteCircuit јемала црна хаљина за 21. век -у рукаву крије мобилни који јеуграђен у хаљину. не башправи мобилни телефон, алисвакако уређај који ће вамомогућити да позивате неко-га и одговарате на позиве.

Хаљина од "тамног мате-ријала богате текстуре", најве-роватније свиленог жерсеја,предвиђена је за ношење уразличитим приликама, а свеоно што чини мобилни теле-фон - вешто је скривено. СиМкартица налази се испод ети-кете, а минијатурна антена јесмештена у самој тканини,пише "Телеграф". Софтверкоји реагује на покрете омо-гућава дами која носи M-dressда подизањем или спушта-њем руке одговори на позив,односно заврши разговор каои на правом телефону. ипак,овај модел нема тастатуру,тако да је могуће испрогра-мирати само позивање једногброја и то заузимањем одре-ђене позе, а пошто нема ни ек-рана, нећете знати ни ко васзове.

дан какав се пожелети може.да ли је тада постојало нештошто би нам скинуло осмек салица? Могли смо да уживамо утом путовању и у још лепшемдану.

Зраци сунца пролазили сукроз стакло воза. ни завесаније могла да спречи прела-мање сунчевих зрака. Купе јебио мањи, само нас три смобиле присутне. Мајка је седе-ла до мене а преко пута насједна старица. Гледала самкроз прозор, уживала у су-нчаном дану и још лепшемпејзажу.

Погледала сам жену која јеседела наспрам нас. Била је не-обична. изгледала је као да имаседамдесетак година, седа косапокривала је њена кошчата ра-мена. Тамна марама је билапребачена преко главе, а црне,забринуте очи говориле су да јењен живот тежак. Поглед јој јебио у даљини, замишњен. Пи-тала сам се зашто таква жена из-гледа тако, зашто се тако пона-ша. Многе ствари су ми прола-зиле кроз главу, анализираласам је, посматрала. Поред ње јебио дрвени штап на који сеослањала. Била је ситније грађе,прсти су јој били преклопњениједни преко дригих, а глас миои благ.

Са великом тугом у очима, укојима се се видео бол који једржала у души, испричала намје да је кренула код унука. речеда га дуго није видела и да јемного болестан. има леукемијукоју су му утврдили пре неко-лико година. Снуждена старицаразмишљала је само да стигнешто пред и да га види.

она је проживела, стваралаи имала што је хтела, али унук...Жели да му помогне и носи

паре за операцију, која је јакоскупа. Та пожртвована жена,која се једва видела онако сит-на и нежна, имала је великосрце и још већу душу. Живот јесуров, и зато се дивим племе-нитости људи који чине све задруге, чак и кад су страри и из-немогли, све због нечије среће издравља.

Марјана Николић 8/1 ОШ “Стојан Нoваковић“

(наставница Сања Цвејић)

Izlazi jednom mese~no12

Јануар 2011.MOJA {KOLA

Срећна 2011!

шабачким предшколцима, основцима, средњошколцима истудентима подлистак „Моја школа“ честита 2011. и жели срећ-ну Српску нову годину. укорачивши у другу годину постојања,популарише успешне, вредне и талентоване, окупља заљуб-љенике у писану реч и креативним ђацима пружа шансу да сеискажу.

Текстове и тинејџерске приче, записе о музици, приче о на-ставним и спортским успесима, препоруке књига и филмова,литерарне и ликовне радове, стрипове и фотографије, слати намејл info@podrinske.com.

Новогодишњи поклонједне вечери док је Милица вечерала неко је покуцао на вра-

та. То је био Миличин тата. у руци је носио пуно кутија. Мили-ца је питала шта ће му кутије и шта је у њима. одговорио је да сукутије празне и да му требају за старе ствари.

Тата је то рекао јер је хтео да стави поклоне испод јелке, да биизненадио Милицу.

Када се Милица пробудила отворила је поклоне. Сви су билилепи, али кад је отворила последњи највише се обрадовала јер суто били ролери.

После се Милица радовала и играла са својим другарима.Теодора Макевић 2/4 ОШ „Јеврем Обреновић“

(учитељица Драгана Спремић)

годишња доба

Четири годишња доба има,пролеће, лето, јесен и зима.деца се радују њима.

Пролеће је шарено, сунчано и красно.Сви га воле, и то је јасно.

Лето је врело, а воће зрело.Људи се купају и уживају.

Врана вели са грана: „Стиже јесен рана.“од великог пљуска животиње беже са свих страна.

Зими се бели велики брег,и пада снег.деца се играју асви су срећни и уживају.

Иван Глигорић 3/3 ОШ „Јеврем Обреновић“ (учитељица Рада Јеличић)

Валентина је наизглед не-озбиљна, свадљива, неодговор-на, али је то само маска иза којесе крије једна емотивна душа.она својим прелепим гласомруши све предрасуде о њој. иманеукротиве коврџе и понеки ки-лограм вишка, а симпатичнами је и због имитација којима меорасположи и насмеје до суза.

Створена је да буде великазвезда. Глума или певање,свеједно је, може она и једно идруго.

Вања је чудо. Кроз смех ипесму лакше се преболи идвојка из математике, слаба ин-спиртација за саставе из српског.Све то прође и постане успо-мена, а пред Вањом се отварајунови хоризонти. Тако и требајер, уметничка душа и треба даслуша своје емоције и да их про-носи другима. Затом Вања, пе-вај – са звездама!!!

Наташа Пауновић 8/2, ОШ „Лаза К. Лазаревић“

(наставница српског Сакиба Мијић)

Прочитала сам на лицу сапутника

Вања ће певати са звездамаВалентина Глигорић је

осми разред ОШ „Лаза

К. Лазаревић“ у Шапцу.

Врло добар је ђак, а

највише воли да пева

и жели да јој то буде

занимање. Сања да

учи соло певање и

нада се да ће у

септембру њени

родитељи имати

довољно новца

да јој омогуће

ванредно

школовање

гласа.

порука деда мразуотишла нам јесен и дошла је зимадеда Мраз је делио поклоне свима.

он има џак и у џаку даровекоје увек доброј деци поклони.

драги деда Мразе чакали те ми, испод јелке нам били дарови.

деда Мразе чекали те ми и на белим стазама и у кући.

деда Мразе и моји другари чекалии твој џак сањали и меркали.

Анђела Ристић 2/4 ОШ „Јеврем Обреновић“ (учитељица Драгана Спремић)

II www. podrinske.com Моја ШКоЛа 13.јануар 2011.

НиНа ВЛадиКоВић 3-3 оШ „јеВРеМ обРеНоВић“ (учитељица Рада јеЛичић)

''оно што нас на видљивојлепоти задивљује је оно невид-љиво'' (Мари Ебнер Ешенбах).

Свако време носи неке својезахтеве. од самог почетка човекпокушава, и са мање или вишеуспеха, одговара на те захтеве.

Међутим оно што се одувекгледало је човекова спољашњалепота. она се увек ценила идок год буде људи ценићесе.али свет некада може битисуров.Може одбацити некогасамо зато што није ''савршен''.Поставља се питање: Ко је савр-шен?

одговор је лак- нико.Сваки човек, свако живо

биће уопште, тежи некаквомсавршенству. Поставља себисве више и више циљеве.и кадана тренутак осети да је свесавршено, схвати да је тек на по-четку и да треба да уложи јошмного труда да би се макар при-ближио савршенству.

једном је амерички писацЏош Билингз изјавио: ''Лепотаје налик дуги, много обећава аликратко траје.''

Спољна лепота је пролазна.цитат са почетка рада је упра-во то желео да каже. Свакогчовека краси нека посебна,

унутрашња, невидљива лепо-та.

Као што наслов каже ''Ле-пота је савршена, али недо-стижна и незадржива'', спо-љашња лепота је пролазна, алионо што носимо у себи остаје за-увек.

Вукан Нинковић I/5,Шабачка гимназија

(Мирјана Јевтић, професор)

Лепота је видљива, али недостижна и

незадржива

Преко Министарства спољ-них послова Србије, у школу зауметничке занате у шапцу 15.децембра стигле су дипломе излатне медаље.

Катарина Станковић, уче-ница другог и Сунчица јовкић,ученица четвртог разреда овешколе, освојиле су златне ме-даље на конкурсу ''Rainbow2010''. Конкурс је расписао ма-ђарски Занка дечији и омла-дински центар, основан још1971. године са циљем умет-ничке едукације и популариза-ције лепих уметности међу де-цом и омладином из целог све-та.

награђенбе су у конкурен-цији од преко хиљаду радова сасвих континената.

Катарина и Сунчица су подменторством професора Ми-хаила Симовића, у оквиру фо-тографске секције, на конкурспослале уметничке фотографијекојима су изразиле лични сен-зибилитет и креативни односпрема свом окружењу.Директорка Невенка Ђокић

ШКОЛА зА уМетничКе зАнАте: КОнКуРс ''RAINBOW 2010'' гАЛеРиЈА ZANKA, МАђАРсКА

Златне медаље за Катаринуи Сунчицу

''ШуМа'' суНчица

''КРдо'' КатаРиНа

у Баточини је 24. децембрапрошле године одржан Луткарскифестивал „Луткеф“. изведене супредставе за старији и млађи уз-раст: „ненасилна црвенкапа“ (ош„рада Миљковић“ јагодина - ауторВесна Митровић), „школа помери детета“ (ош „Милутин и

драгиња Тодоровић Крагујевац -аутор Светлана андријанић),„Смрт мајке југовића“ (ош „Вељ-ко драгошевић“ рума - аутор ива-

на ушорац), „Чуда Светог Саве“ (ош „Петар Лековић“ Пожега -аутор душица додић), „Чаробњакиз оза (ош „драгиша Луковић

шпанац“ Крагујевац - аутор Сла-вица атанацковић) и „цврчак имрав“ (ош „Свети Сава“ Баточи-на – аутори Милијана Петровић иЖаклина јевтић).

Презентацију „Вертепи оБожићу“, као гост фестивала,приредио је аутор истоименекњиге Зоран радовановић, учи-тељ шабачке основне школе„ната јеличић“ – издвојеноодељење у дреновцу. Вертепиимају везе са луткарством јерсу код православних Срба за-право сложена позоришнапредстава коју су изводиладеца – глумци аниматопри, абаточиНа - учесНици ФестиВаЛа ЛутКеФ

Луткарски фестивал “Луткеф“

Сваке школске године мојидругови и ја са нестрпљењемочекујемо представе које орга-низују чланови драмске секцијенаше школе. радујемо се креа-тивно осмишљеном драмскомпрограму и изузетном талентуове дечје позоришне трупе.

Предстве су најчешће бази-ране на оригиналним тексто-вима, а у њима се нарочито ис-тичу ученице четвртог разреда:никола Филиповић, Миошостојић, Милан Станковић ијасна Младеновић, затим уче-ници осмог разреда, и душан

николић из 7-а одељења. При-лику да уживамо у њиховој на-дарености, духовитости и увер-љивости имамо за дан школе ина крају школске године.

никола Филиповић већ садаса сигурношћу зна да ће његовживотни позив бити глума. не-посредан, духовит и енергичан,прича нам о свом доживљајуовог позива:

- Глума је за мене при-ближавање животу и ствар-

ности. што сам ближи ствар-ним људима, моје улоге су ус-пешније, изражајније. Поредтога што глумим у школскимпредставама, похађам и шко-лу за таленте у Београду.ових дана завршавам првугодину, а до сада сам се упоз-нао са многим тајнама глу-мачког заната. истовременосе радујем свакој школскојпредстави и предано се по-свећујући улогама.

Крај школске године доносинам узбуђење и због такмичењарецитатора из Змињака и Пет-ловаче. најбољи интерпретато-ри поезије наших песника тадаимају прилику да искажу својеумеће, приближе поетски светпесника публици и освоје вред-не награде.

Стефан Вујиновић, 6-а ОШ „Јован Цвијић“ Змињак,

(наставница Наташа Нинковић)

IIIwww. podrinske.comМоја ШКоЛа13.јануар 2011.

ОШ „ЈОвАн цвиЈић“ зМињАК

долазак Господа исуса Хри-ста међу људе својим пророшт-вима у Старом завету наговеш-тавали су пророци. После мно-го пророштава дошло је времеда се Христос роди и на свој на-чин постане човек, односно,

Богочовек, који ће спасти свељуде од греха.

Када се навршило девет ме-сеци од дана када је архангелГаврило објавио Богородици даће родити Господа исуса Хри-ста – сина Божјег, римски цар

август наредио је попис ста-новништва. Свако је морао ићиу свој град да се тамно попише.Пресвета Богородица и јосиф судошли у Витлејем јер су њихо-ви преци били из тог града. Бу-дући да је због пописа у град до-шло много народа, Богородицаи јосиф нису могли наћи пре-ноћиште ни у једној кући па сусе склонили у једну пећину,која је пастирима служила каостаја. у тој пећини родио се Гос-под исус Христос.

Када су пастири чули оданђела да се у њиховој пећиниродио Христос, ушли су и по-клонили му се као Богу.

у пећину су стигла и тримудраца – астронома, које јеводила чудесна звезда са неба.они су Христа даривали златом,тамјаном и смирном.

Ми празник рођења Хри-стовог прослављамо већ са да-ном пре самог празника, а то јеБадњи дан. Тада идемо у црквуради освештавања и паљењабадњака, али и због присуствана празничним богослужењима.Празновање настављамо и кодкуће уношењем бадњака у кућу,

као и свим обичајима који пра-те овај дан.

на Божић ујутро одлазимо уцркву на литургију и причеш-ћујемо се, уколико смо постили.и сам дан празника прате лепинаши обичаји, које обављамокада се вратимо кући из церкве.Сусрећући једни друге ми се по-

здрављамо Божићним поздра-вом: „Христос се роди“, односно,„Ваистину (Заиста) се роди“.Марија Ђурић 6/2, КристинаБогићевић 6/2, Александра

Марковић 6/2, ОШ „Стојан Новаковић“

(вероучитељ Бошко Павловић)

сА чАсА веРОнАуКе

Рођење Господа Исуса Христа

РадоВе о боЖићу ПРиПРеМиЛиаЛеКсаНдРа МаРКоВић, јоВаНаНиКоЛић, КРистиНа богићеВић,јоВаНа чоЛић, МаРија ЂуРић иНиКоЛа тРиФуНоВић (ВеРоучи-тељ боШКо ПаВЛоВић)

НиКоЛа тРиФуНоВић 6/2

Млади глумци и рецитатори

главни сценски реквизит им јебила вертепска кућица и фигу-ре. Предавање је било у коре-лацији са конкурсом Мини-старством просвете „удружениучитељи у пракси - примердобре праксе“, и књигом „Вер-

тепи“ која обухвата комплетнодидактичко-методичку апара-туру.

Ученици учитеља Зорана Радовановића,

ОШ „Ната Јеличић“ Дреновац

Луткарски фестивал “Луткеф“

ВеРтеПи о боЖићу - ПРезеНтација учитеља зоРаНа РадоВаНоВића

„Три, два, један, нуЛа!Срећна нова година!!!“

у клубу настаде општа по-метња. Сви се стадоше љубитии честитати једни другима.

наздрављајући, подигошечаше и почеше пити, певати ииграти као да им је последњаприлика у животу да се добропроведу. „Као да сутра почињесмак света, а не само још једнагодина!“, помисли Петар и по-тражи излаз из просторије – за-гушљив ваздух дражио му јеочи, а и требала му је пауза одраспомамљене пијане руље.

Знао је да је требало да оста-не код куће. Приватност, ново-годишњи програм на

ТВ-у, шта је човеку више по-требно? али празнична фор-малност захтева да се „најлуђаноћ“ квалитетно проведе – фен-си клуб, гомила људи које не по-знајеш, галони алкохола – иуместо да се смеје уз нового-дишњи специјал своје омиљенесерије, заглавио је на оваквомместу. излазећи, са цигаретоммеђу уснама, превртао је џепо-ве у потрази за упаљачем. Тадасхвати да није сам; девојка, којаје очигледно и сама сматрала даје паметније смрзавати се на не-колико степени испод нуле негопридружити се еуфорији, пону-ди му упаљач.

***Телефон у мостоградитељс-

кој агенцији зазвони. директор

агенције, после краћег разгово-ра, саопшти својим радницимада су из Мозга наложили хитанпочетак радова. План је захтеваода градња почне из самог Срца,и то што пре, јер су, премадојави, радови са друге страневећ били започети.

Мостоградитељи настање-ни у Петру били су јако узбу-ђени; дуго нису имали оваквупословну понуду. они су,уопште, имали мало посла, јери малобројне везе које је Петаростварио са другим људимауглавном су биле пријатељске.Зато је овај мост био посебан,први који ће ка некоме поћи изСрца.

***Петар се захвали девојци

на упаљачу. одби првих неко-лико димова и, мало по мало, за-поче разговор са непознатом.разговарали су дуго, јер никомесе није враћало унутра, и убрзооткрише запањујућу међусобнусличност. Слушали су исту му-зику, читали исте књиге, исторазмишљали о животу и светууопште. разговор је постајаосве опуштенији; Петар се осећаопријатно како већ дуго није.усудио се и да помисли да нијепогрешио што је напустио при-ватност дома и дошао на дочек.

***Мост се развијао све брже и

брже. Мостоградитељи су већмогли да виде колеге са другестране како неуморно раде; билоје очигледно да су они већ билиуходани у поступак градњеоваквих мостова, јер њиховастрана је много брже напредо-вала. Свеједно, било је самопитање времена када ће се двестране спојити и велелепнимост засијати пуним сјајем.

***Петар извуче последњу ци-

гарету из паклице. „Тражио бихти поново упаљач... али нисамни сигуран како се зовеш.“ де-војка се насмеши; толико су сезанели у разговору да су једно-ставно прескочили део са упо-знавањем. „ја сам јелена“, рече,пружајући му упаљач. Петарзапали цигарету. „име ти и при-стаје – лепа јелена. Мислим дасам о теби учио из историје –Тројански рат и то... надам се дазбог тебе нећу морати да упад-нем у неку битку или тако не-што.“ Пожеле да се у тренуткуземља отвори и прогута га збогклишеа који је управо изгово-

рио; није био вичан оваквим раз-говорима. „Е, па, ратниче“, при-хвати јелена игру и примачему се, „можда ћеш морати да ри-зикујеш.“ насмеши му се јошшире него раније. у том тре-нутку сунце поче да се помаљаизнад хоризонта. Свитање каода је дало Петру неку нову, дотад непознату снагу. Погледајелену право у очи. „ако јетако... покушаћу“, рече јој ипољуби је.

***две стране моста се

спојише. Мостоградитељи с обестране одахнули су због сврше-ног посла и почели да славе.Мост је под растућим светломраног јутра заблистао; заиста јебио грандиозна грађевина, илепа и чврста, отпорна на не-погоде. При самом погледу нањега посматрачу би било јаснода ће дуго трајати и да временомнеће изгубити ништа од својелепоте. Представљао је не-опходну везу између две стране,толико сличне, комплементарне,да ни једна не би била потпунабез оне друге.

Андрија Петровић, III/7, Шабачка гимназија

(професор Тања Илић)

IV www. podrinske.com Моја ШКоЛа 13.јануар 2011.

MOJA {KOLA аутор и уредник подлистка Живана Војиновић

E-mail: info@podrinske.com; www.podrinske.com

Мостови

Снови и стварност су раз-личити појмови, а у ствари то-лико слични јер су део нашегживота. некада ни сама нисамсигурна шта је сан, а шта су мојаразмишљања и стварност. не-када сам сигурна да ме у снуочекује неки нови и бољи свет,створен само за мене, свет укоме је свако ново јутро лепо икоме не постоји оно што нијемогуће.

некада се осећам усамљено,тужно, немоћно, далеко и праз-но. Тада желим да побегнем, же-лим да нестане зло, желим дасам ветар и да летим да идемкуда хоћу. Е тада сан, све тествари за мене тако недостиж-не, постају реалне и тако близу.

Колико пута чујем: „Види је,опет је у неком свом свету!“. ијесам, признајем. То је мој свет,свет где нема лоших људи, бола,суза, где је све лепо и онаквокакво желим да буде.

и зато, не треба никада дадозволимо да останемо безсвојих снова, јер они нас чинесрећним и уливају нам наду даће све једном доћи на своје ме-сто.

Јана Марковић, 6/1, ОШ „Ната Јеличић“

(наставница Биљана Васић

Знаш одакле си кренулада падаш, бела пахуљо? По-знато ти је предходно уто-чиште меканог облака где сибила уљуљкивана и безбриж-на. Гледаш доле у загонетниамбис, тражећи лепше и оче-кујући боље, пре него штопаднеш. ограничена си очимаи слепо им верујеш. Сањаш,машташ, желиш свет који са тевисине изгледа мали и освојив.Видиш себе на далеком хори-зонту. Понета ветром из обла-ка, нада у теби расте. Про-бијаш се кроз мећеву другихпахуља, којима се такође жури.Грабиш ка неком циљу, али не-прекидно падаш.

одједном, све заборављаш.Судараш се са другом паху-љом. Силина ударца те врти укруг и односи на залуталустрану. очи су ти замагљене,уши запушене, али си коначнонаучила да говориш. и даље си

свесна да падаш, али те тотренутно не занима. Сједиње-на са другом пахуљом, јаснијеразумеш сврху меканог обла-ка, док и сама на неки начиноблак постајеш. Стабла твогпостојања дубоко су пустилакорене у земљу твоје личности.две пахуље, ношене хладнимветром, полако одвајају својенесавршене крајеве, чекајућиједна другу да падну.

Самим тим се производидалеки звук, који ти враћа мис-ли на стари пут којим си па-дала, бела пахуљо. Прогони течињеница да се ближиш тлу.Свет није онакав каквог си гавидела са висине. Сад осећашњегову величину и снагу. Свењегове мане и предности. да-леки хоризонт си замрзла уснег који те доле чека. утехутражиш смелим погледом нагоре, где ти је некада меканиоблак уливао сигурност. Мо-

лиш ветар да те понесе маловише, бар на тренутак. али онте силином судбине препуштагравитацији.

остала си сама и лепршашнеколико метара изнад тла.Све је прошло, немаш вишеснаге да погледаш испред.Сада си сконцентрисана наједну тачку, на место где ћешда паднеш. Схваташ да мо-жеш удахнути крај, али касно.Препустила си се тлу. Своју“несавршену савршеност” сисјединила са природом, пра-већи једну снежну чаролију.

Временом ћеш постатикап, која ће се из паре, поновопретворити у пахуљу, или не-што друго. Ти, бела пахуљо,живиш у бесконачној путањиживотног круга.

Ђорђе Мраовић III-7 Еко-номско-трговинска школа

(Рад наградио Ученички парламент)

Kруг

чувајмосвет

својихснова

Наша љубавКада кренемо у школу,само ти и ја, све је као у сну љубави.држимо се за рукепреко улице,па нас гледају све девојчице.Када звоно зазвони,табла је чиста,па наша љубавтада заблиста.

Петар Јоцковић, 5/1 , ОШ „Ната Јеличић“

доживљај савеликогодмора

једног дана када сам билау школи звонило је за почетаквеликог одмора.

обрадовала сам се затошто сам видела да напољупада снег. Била сам срећна иузбуђена, зато шпто сам мис-лила да ћемо ићи да се малогрудвамо и клизамо. али,нисмо могли јер је било јакохладно.

Било ми је жао. једва сам чекала да се за-

врши четврти час да одемкући и изађем са братом на-поље, да се грудвамо и кли-замо.

Јована Мутавџић 4/3 ОШ „Јеврем Обреновић“

(учитељица Вера Милићевић)

Три сата је. За пет минутапочиње велики одмор. Па-кујем књиге. Звони.

у секунди излазим наузана врата. решила сам да сајованом прошетам око шко-ле. у моменту схватам дасам заборавила да узмемужину, која ме стрпљиво чекана клупи. Хитро сам је згра-била и опет изашла напоље.

Полако сам загризла, кадоно, изненађење.

Моја ужина била је кроа-сан са шунком, бар је такотребало да буде. али, с обзи-ром да седим са јованом,узерла сам њен кроасан сакремом.

ипак, решила сам про-блем. дала сам јовани кроа-сан са шунком, а ја наставилада једем њену ужину.

ни она ни ја нисмо оста-ле гладне.

Стомаци су нам билипуни, мој кремом а њен –шунком.

Емилија Алексић 4/3 ОШ „Јеврем Обреновић“

(учитељица Вера Милићевић)

ужина

�313.јануар 2011. www. podrinske.comдРуШтВо

Пред нову годину уселилису се у нову, сигурну и топлу, по-тпуно опремљену кућу. Пошто-вани читаоци Подринских, во-димо вас пут Летњиковца, гдесмо 5.јануара, забележили срећ-ни епилог једне по много чемутужне и тешке животне приче.Готово нестваран, нови почетак,за тек понолетног ранисава ра-фаиловића и баку, не рођену, ализбог оног што је за њега учи-нила, најрођенију... Срећан епи-лог захваљујући градоначелни-

ку шапца Милошу Милоше-вићу, Фонду „Хумано срце“ игоспођи ружи Поповић... и љу-дима добре воље... и кафу је ра-нисав скувао гостима...

...За оне који нису чули, чи-тали или гледали... од малихногу ранисав је знао само за не-маштину. у кућерку, без струјеи воде, живео је са болесном ба-ком Миленом Мандић, мајчи-ном тетком, а једини извор при-хода био је њена више негомала социјална помоћ. Ту је на-

шао љубав и уточиште; отац јеотишао у немачку, а мајка га јеса девет година оставила у из-најмљеном, потпуно испраж-њеном стану... иако тешко бо-лесна, бака Милена га је при-хватила. шта све није радила даби преживели, а више гладнинего сити, делили су сиротињу...„Било је дана када нисмо ималини за хлеб. Претурала сам поконтејнерима, колико пута на-ђем буђав хлеб, одсечем буђавидео, остало поједемо...“, остале

су урезане речи бака Миленинеиз првих написа о њима... и какоје ранисав због немаштине за-вршио само основну школу...Пара није било ни за књиге, низа аутобус... изгубивши пове-рење у људе склањао се од свих,плашио се да га неко не пријавии да га не одведу у дом...

уз добре људе, прича, и ра-нисав стигли су до градоначел-ника МилошаМилошевића.. .Па, до руже По-повић и „Хуманогсрца“... За самонеколико месециранисав и бакаМилена уселилису се у нову кућуод педесет квад-рата, и за празни-ке су добилинајлепши поклон– сигурни и топлидом.

- осмех налицу ранисава ињегове баке испу-њава душе свихнас који смо до-принели срећиово двоје људи.Поготово ми једраго што се сведешава у ове празничне дане,после нове године, и уочи самогБожића, празника када требада се сетимо свих оних којимаможемо да помогнемо – нијекрио расположење први човекГрада. ранисаву је пожелео сре-ћан нови дом, а отпоздрав набака Миленино хвала био је:„Хвала теби, што си оваквогмомка одгајила!“

истакао је градоначелник изначај Фонда „Хумано срцешапца“, јер почесто, институ-ције државе, „које раде по уна-

пред прописаним правилима иусловима, не могу да помогнутамо где је и те како потребно,и где је та помоћ јако брзо по-требна“.

- Живот је често комплико-ванији и од закона, и ту се видиколико је удружење попут „Ху-маног срца“ драгоцено, јерфункционише по принципу со-лидарности, мотивишући и оку-пљајући људе добре воље,спремне да помогну“ – нагласиоје Милошевић, уз хвала свима

који су допринели да младостдечака и старост његове бакебуду лепши и лакши.

Коначно је, овом прераноодраслом младићу, живот пока-зао и ону лепшу страну. Захва-лан је свима који су помогли, аможда све говоре скромне ра-нисављеве речи, да „не зна штада каже“, „да је осећај неверо-ватан“ („не стрепимо да ће кров

пасти“,“имамо све нормално,као сви други“) и не зна шта бииздвојио („можда, ипак, то штоимам своју собу“)... ранисав иради, у предузећу за производ-њу сокова „Elixir Naturi“ („на по-слу је одлично“)... навикава сена нови живот... Ц.Љубић

нА ЛетњиКОвцу, тОпЛи дОМ зА РАнисАвА и бАКу МиЛену

Навикавају се на нови живот

- у тешким временима, укојима живимо, питање душедубоко је потиснуто, а данаш Град, и наш градона-челник, и „Хумано срце“,имају душу, показали смобрзопотезном акцијом, којомсмо спасли једну младост,живот овог дечака који јеживео „утамничен“ у овојкућици испред нас, без икак-вих услова за живот. у акцијусе укључило доста привред-ника, установа, „Хуманосрце“ је разапело мрежу насве стране, да се средстваприкупе, и заиста су свиподједнако важни, сви који суна било који начин помоглиу изградњи ове куће. објекатговори више од хиљаду речи,ово је прави дом за њих двојеи за њихов достојан живот, ами ћемо наставити да се бри-немо о овом дечаку – кажеружа Поповић, председницауправног одбора Фонда „Ху-мано срце шапца“.

- Свиђа ми се кућа, и лепоми је у кући. и свиђа ми сесве, и ово друштво, ипријатељство, хвала за свупомоћ“ – речи су бака Миле-нине. „Мука и сиротиња децо,купила сам из канти и кон-тејнера да се преживи, није сеимало од чега живети. а ондасам се разболела, унук је мо-рао радити, и мене гледати“.расплакасмо је речима да језаслужила његову бригу.

- Па добро јесам, али жаоми је што се мучи, мучио сестално у животу. и зато ми јежао што сам болесна, па морамене да гледа ... Хвала вамдецо свима, да сте живи издрави“.

из РАдА АРт студиЈА ШАбАц

у најкраћем веже их једнаодредница – биле су то истин-ске светковине музике и лепоте.најпре, концерт дечјег хораВиВа, у арт студију – 15. де-цембра. Потом, концерт Хора66.девојака – у шабачком по-зоришту, 23.децембра, а самодва дана касније, у истом про-стору, концерт дечјег хораВиВа. део традиције је, и, уочисаме нове године – концертученика школе клавира.

у последњој презентацијирада арт студија, на самом ис-крају две хиљаде десете (29.де-цембра), представили су се мла-ди пијанисти – осам ученикакласе иванке Ђурковић: МилаПетровић, Емилија Савић, Сте-фан Савић, наталија Гајић,Саша Савић, Вељко Живановић,

игор Стојићевић и Сара дра-гићевић. Као гост наступила јеКатарина Пантелић, ученицадруге године Средње музичкешколе у шапцу, у класи профе-сора мр драгомира Братића.

део поштовања и пажње суи пригодни новогодишњи по-клони за младе пијанисте, асвима ће, засигурно и зајед-ничка фотографија бити драгауспомена. Концерт је уједнобио и провера за предстојећапијанистичка такмичења у артстудију: 11. међународни фе-стивал младих пијаниста, који ћебити одржан од 11. до 13. мар-та, као и Први међународнифестивал камерне музике ART inDUO / ART in TRIO, чији ће ор-ганизатор и домаћин арт студиобити од 25. до 27.марта. Ц.Љ.

Четири концертаза петнаест дана

„а сада, децо, по протоко-лу, слушајте пажљиво наредбумоју!

обећајте мидецо, али искрено,да ћете у новој,2011. години, доб-ро јести, учити,лепо се слагати, ислушати поштено!

а ја обећавамда ће ова седа гла-ва и убудуће ради-ти предано, без за-борава.

Желим вам децо среће издравља, да никад више не будеоног глупог рата, да мајке будусрећних лица, и да поред васувек буде тата. Желим вам игре,и петице у школи, пуно, пунослаткиша и играчака, и да вас

никад ништа не боли, и да се неплашите мрака!

Желим да вамсе испуне свежеље, да око себеимате самопријатеље, да васчувају као најлеп-ше злато, јер висте децо, нашезвездано јато!

нек вам јесрећна нова, 2011.година, децо!“

шта пожелетивише (и деци, и одраслима), одиспуњења ових жеља деда Мра-за (речима шабачког глумца Бо-ривоја Божанића, у новогодиш-њој представи шабачког позо-ришта).

Ц.Љ.

Децо, Срећна вам Нова, 2011. година

драги моји,одувек сам се питао због

чега се, само у Србији, у ули-цама поред градских Болница(здравствених центара, домоваздравља) налазе продавнице по-гребне опреме. да ли оне опо-мињу кориснике услуга овихинституција задужених за здрав-ље, да исти нису далеко од тогада им и опрема за сахрану можезатребати... не знам, али је руж-но, да не може бити ружније. нанеки начин, ове радње пока-зују какав је однос друштвапрема здравству и какво пове-рење има у њега. Ето, и пред-седникову ахилову тетиву јеморао да оперише доктор изФинске! на препоруку олијарена и Бекама. да је мене питао,а није, рекао бих му да ту опе-рацију раде стажисти са пунопажње и 100% успеха. а то бизначило да барем он има веру унаше здравство. овако... за-кључите сами...

у самосталној и прелијепојдржави око Подгорице, десилосе чудо. Трубице победникана свим изборима од 1990. доданас објавиле су да се побед-ник заморио и да треба да сеодмара. да ли на клупи за ре-зерве или не, видећемо. и тако,сјаха Курта Мило, а зајахаМурта игор, да се не деси данеко други прекине континуи-тет власти... Сетих се како насје ономад, у октобру 2000. г.један лик обавестио да је добиослужбено обавештење да је из-губио изборе и да ће узети од-мор, не би ли се наиграо саунуцима... Кратко му је игратрајала, до априла идуће годи-не. „Сердар Мило“, или „гос-подар Мило“, носи по Форбсу,само 14,8 милијуна долара бо-гатства, што је, по мени, сит-нина за стварно стање, па сесада сви у „Свијет бијели“ пи-тају како ће се капитал тро-шити или задржати... или доклеће трајати. Е сад, шта је поза-дина наглог, што не рећи из-ненадног и акутног умораМила првог незаменљивог, мо-жемо да претпоставимо. нијетешко прогнозирати, шта даљеследи. ако мислите на хапше-ња, грешите, њега тамо нема кода хапси... а да сам у праву ви-дећете ускоро... јавља ми Лу-кашенко, из братске републикеБелорусије... Милов идеолош-

ки брат од тетке,... а и „мој ро-ђак“ Схинаватра је добро оба-вијештен...

Свако поређење између ре-форме српског правосуђа и Сагео Форсајтима је излишно. наи-ме, Сага је, ма колико била бес-крајна, имала свој крај. овојтрагикомичној србијанској си-туацији са реформом правосуд-ног система, нема краја. Коли-ко је стрпљење грађана којитрпе последице, испитује сесваког дана у судским ходни-цима... Ко ово издржи и дожи-ви неки нови почетак реформе,моћи ће да прича деци и уну-цима, „Знаш, то је било ондакада се у Србији мењало пра-восуђе“... успешност операције„ин виво“ огледа се у томе да сусе тренутно тако реформиса-ли, да се може рећи да једва и дапостоје...

Легализацијом се бави ор-топед без стажа, (иако присутанчак и као посматрач делања окоахилеусове тетиве), па као такавизрече да треба све легализова-ти по скраћеном поступку. Само,заборави при томе да је управоон предложио Закон којим је ле-гализацију свео на поновно до-бијање свих дозвола и саглас-ности, чиме се поступак ком-пликовао више него да је ко-рисник легализације код градњевадио све што му је требало.Бато мој, гипсарски стручњаче,легализацијом се у суштинипостиже верификовање по-стојећег стања у најкраћем вре-мену и са што мање комплика-ција, јер да је другачије, губилоби смисао. Када му је већ од-некле дошло у главу, онда некапод хитно мења одредбе Законаи легализује све што може. на-викли смо ми да плаћамо поре-зе, доприносе и камате, таксе иакцизе, а они који не платепосле добију опрост, па шта?Колико је милиона људи плаћа-ло за стамбене фондове од Фнрјдо јуче, па никада нису добилистанове... неко други јесте, и тоје то, ко се упецао па плаћао кодградње, сада је испао будала, ализа то је сам крив, зар не... Такавје био систем....

Ко се још сећа шта је све оСрбији и Србима говориласвојевремено, Тереза из дуб-ровника. Кесовија, мислим, пе-вачица и љубитељка ватерпо-листа, док је била млађа. Свенајгоре. „овакви су, онакви су,никада више код њих, ма немапара.“... наравно да је одржалареч, као и политичари. Слагалаје ладно и дошла да узме кинту,од Србијанаца наравно, јер овдеје тржиште дупло веће од оногу Лијепој њиховој. и то говори

све о њој. она има право да сасобом ради шта хоће, зар не.али шта је са нама, зар немамотрунке морала, па смо јој удво-рички дали простор у свим ме-дијима и још јој аплаудирали.незапамћено, невероватно. је лито исти онај народ који је 1915.г. прелазио Кајмакчалан, сасвојим краљем на челу. није си-гурно. Који је ово народ? незнам. Волео бих да знам...

реформа реформине рефор-ме, мислим правосудне, у шап-цу је најтеже поднета. Мучењеи развлачење судија и њиховихсарадника и страх од вршиоцафункције председника, убилаје евидентни квалитет и елан,тако својствен времену наконпромена. очекивао сам, као иони, да ће музиком испратитинеког ко је умислио да је цезар,на пут за Београд, а ипак, пре-варих се. немају они у зградипреко пута позоришта, вишеснаге да запевају и заиграју...убила их негативна енергија,дотукло их исцрпљивање и ду-пеувлакаштво појединаца, аможда су само застали да удах-ну, па ће запевати... Када? Чујем,негде око 8. марта...

Све је у Србији некако утих-нуло, а расим се боји како ћевласт проћи на неким следе-ћим изборима, када их буде, јерсамо неко чудо, каже он, можеда их спасе. Е мој расиме. небринем ја за њих, бринем за наскоји све мање имамо времена зачуда, а све више разлога да сеосећамо превареним... Ко насвара? деда мраз у костиму пре-мијера. није он једини... али јенама барем лепо, када нас убед-љиво лажу. умеју брате.... То имје посао... и тако, живи и здра-ви, дочекасмо крај још једне„Фармерске“ године... све санадом да то ђубре догодиненеће ницати у нашем двориш-ту...

Све Вас волим и поздрав-љам.

�4 www. podrinske.com 13.јануар 2011.РеагоВања

ПиШе: бРаНисЛаВ сеКуЛоВић, адВоКат

БОГАТИЋ, Војводе Степе 17

ШАБАЦ, Господар Јеврмова 20

Тел. 015/77-87-180

кожне јакне “фратели”(могућност плаћања у више рата)

МаЛи огЛаси

продајем

РеНо каНгу,

2004. године.

први власник.

тек регистрован.

тел: 064/18-29-715

свим људима желимо срећну и берићетнутекућу 2011.год. и надамо се да ћете битиуз нас и са нама, да покушамо удруженим

снагама да се боримо за квалитетнијиживот у којем ће нам жеље бити и

остварене.Социјалдемократска партија Србије ГО Шабац

Паде системЉуБоВија – на сточној пијаци у Љубовији, која је највећа

у Подрињу, понуда ситне и крупне стоке је веома добра. Међутим,пред божићне и новогодишње празнике сељаци су повећалицену прасади и јагњади. они, на овој сточној пиjаци, прасад, овихдана, продају по цени од 200 динара по килограну, а јагњад по цениод 280 динара по килограму живе мере. Прасад су скупља по ки-лограму 50 а јагњад 80 динара од цене која је им била пре 15 дана.

- Ми који имамо стоку за продају морали смо повећати ценупрасади и јагњади, зато што и у продавницама све осетно поску-пело. Прескуп је бензин, нафта, бутан гас, електрична струја, фикс-на и мобилна телефоноја, банкарске и поштанске услуге, као и свадруга роба која се продаје у продавницама и маркетима, па не мо-жемо ни ми сељаци своје производе који су углавном животне на-мирнице продавати јефтино јер и ми од нашег рада на пољопри-вреди треба пристојно да живимо – каже продавац прасади игњатПуцаревић, домаћин из села узовнице код Љубовији.

М.Малишић

збОг бужићних и нОвОгОдиШњих пРАзниКА

Скупља прасад

још од почетка времена не-зналице су увек биле најглас-није и окупљале су око себе на-ивну масу да је потчине својојвољи

Постојали су и они други.изрека – Зар не знате да сте бо-гови – била је један од потпор-них стубова древних мистерија.„Како горе тако и доле... човекје створен по божјем обличју...“- апотеоза. упорно обзнањива-ње божанске природе човека,његових скривених потенцијала,непрестано се понавља у древ-ним текстовима различитих тра-диција. Чак и у Библији у 6. сти-ху 82. псалма наилазимо на уз-вик – Богови сте! образованиљуди живе располућени измеђудва света – једном ногом у ду-ховном а другом у физичкомсвету. алберт ајнштајн је рекао-оно што је нама недоступно за-иста постоји.Свака тајна при-роде чува нешто сложено, не-додирљиво и необјашњиво.Моја вера састоји се од дубоког

поштовања силе која је извансвега што ми можемо да појми-мо. религија будућности бићекосмичка религија. она ће пре-вазићи поимање Бога као лич-ности, у њој неће бити ни дог-ме ни науке о Богу. наука и ми-стицизам су врло тесно повеза-ни. имају исте циљеве, само суим методе различите. нема тајнекоја неће доћи на видело. ис-користиће се још неоткривенипотенцијал људског ума.

-Божје краљевство је у теби– говорио је исус.

-упознај себе – говорио јеПитагора.

-Зар не знате да сте богови –рекао је Хермес Трисмегистус.

„Тајна је скривена унутар, ипоред свега тога човек је на-ставио да гледа у небеса, тра-жећи тамо божји лик“.

Српска Православна црквакоја време рачуна по јулијан-ском календару, омогућила намје још једну прославу нове го-дине у поноћ 13.01.2011.год.коју смо већ дочекали и про-славили у поноћ 31.12.2010.год.по Грегоријанском календару.али нека, песме и игара никаддоста.Тим поводом свима Вамажелим да ову и још много на-редних година проживите уздрављу и љубави! За паре сепобрините сами (како знате иумете). Срећно!

још приликом објављива-ља сабраних дела Слободанајовановића, пре више од дведеценије, дошло је до потреса натадашњој интелектуалној и по-литичкој сцени. То је био исвојеврстан увод у потоња зби-вања у Сану, осму седницу цКСКС и све што је из тога про-изашло. Великан какав је Сло-бодан јовановић није добиоонакво место какво заслужуједелом и због политичког и идео-лошког контекста. један однајважнијих корака у сагледа-ваљу живота и дела јовановићасвакако је библиографија, а њује после дужег истраживањаобјавио професор добрило ара-нитовић, значајно научно име уовој области, и двоструки до-битник највише награде у биб-лиотекарству, „Стојан новако-вић“. добрило аранитовић је наскупу који је организовао ФондСлободан јовановић одржаопригодну беседу чији ћемо дру-ги део објавити у наредномброју.

„Када ми је пре две године,убрзо након формирања Фонда,академик Бећковић понудио дасе прихватим овог задатка, рачу-најући на моје досадашње ис-куство на оваквим пословима,схватио сам то као изузетнучаст али и као ништа мању од-говорност. јер резултат ове по-траге ма колико искусног био-графа за обимним, разноврснимделом једне тако крупне, плод-не личности дугог животног исписатељског века, за ово рела-тивно кратко време тешко јеуздићи на ниво очекиваног. а даје живот овог универзитетскогпрофесора, политичког делат-

ника и ратног председника вла-де окупиране отаџбине, изгна-ника и доживотног емигрантасам по себи узбудљив роман, до-каз је и то што је он већ одавноовековечен као личност у ро-ману „Време зла“ добрице Ћо-сића и „очеви и оци“ СлободааСеленића.

Библиографи су, уосталом,самом природом свог посла,попут некадашњих преписива-ча древних рукописа, у својеврс-ној и добровољној монашкојповучености, увек заколоњенииза теме и личности на чијемпопису радова раде. увек спрем-ни да, попут оног пастира изСветог Писма, напусте стадоод сто оваца да би пронашлиону једну која се негде изгуби-ла, не би ли стадо опет било наброју. Стога се од њих и неочекује да свој учинак тумаче,објашњавају или, далеко било,оцењују. Библиографија, ако јестручно и ваљано сачињена- атаква је једино и достојна тогимена- сама собом говори ко-риснику својом структуром,описом, целином свог штива,властитим инструментаријем,оним што нуди и како то нуди.али је она и особена врсташтива које уме да говори ионим што није успело да обу-хвати, да га се домогне из раз-личитих разлога, говори бели-нама својим. и што остаје каозадатак настављача да се даљетрага и попуњава. не забора-вимо да смо ми народ спаљенекњиге, спаљене периодике имногобројних спаљених пред-рагоцених писаних сведочан-става првом агресорском запа-љивом бомбом априла 1941. го-

дине само неколико стотинаметара одавде. да смо народспаљених извора писане речи,што не треба никад, ни за тре-нутак, ни у најдубљем сну за-боравити ни опростити почи-нитељима тог културног гено-цида, ни данас кад нам се обе-ћава европејски рај као јединаалтернатива.

Слободан јовановић је, каошто је безброј пута речено, ро-ђен у изгнанству, у новом Саду,тада на територији нама туђедржаве, цесарије, а преминуо јеи још почива у Лондону. Све до-недавно, до публиковања иистраживања Косте Ст. Павло-вића, радоја Кнежевића. Жово-рада Стојковића, драгана Суб-отића, и других трагалаца за ње-говом књижевном оставшти-ном, нисмо имали ни издалекацеловит увид у његову списа-тељску и осталу делатност по-следње деценије и по његовогживота. до истраживања Ста-нише Војиновића нисмо ималицеловит увид у његове најранијесписатељске и преводилачке ко-раке у нашој периодици ранихдеведсетих година 19. века. а козна шта се све може наћи у де-белим фасциклама и досијеимаза то задужених служби од 1941.до 1991. године које су се пу-ниле и гојиле пола века а којенадлежни обећавају да ће отво-рити“ а ка ће –не знамо“. Под-сетимо се да је марљиви и не-уморни Голуб добрашиновићсвојевремено објавио књигу поднасловом „Вук под присмот-ром полиције“, збирку драго-цених докумената о његовомживоту и раду потеклих из перабројних жбира и шпијуна којису пратили сваки корак његовеспоре штуле. овај библиограф јеу протекле две године имао и тутешкоћу што није могао у пунојмери да користи фондове на-ционалне библиотеке, која јевећ пет пута премашила рокреконструкције, и да прегледамакар и некомплетну периоди-ку наше емиграције, ако је којимчудом налазила путеве до ње.Тек недавно су иза корица књи-ге сакупљени и објављени јова-новићеви чланци у листу“По-рука“ који су својевременообјављивани без потписа.

/наставиће се/Добрило Аранитовић

/реч на представљањукњиге „Слободан Јовановић,

Библиографија с хронологијом живота и

рада“, Коларчев народниуниверзитет, Боеград,

23. децембар 2010./

�513.јануар 2011. www. podrinske.comРеагоВања

ПиШе: гоРдаНа ПетРоВић

моја РазмиШЉања (25)

цРтице - јоВаН РуКаВиНа

нАучни пОдухвАт дОбРиЛА АРАнитОвићА: бибЛиОгРАфиЈА сЛОбОдАнА ЈОвАнОвићА

Дуг великану Србије

нова година. нове године.намножиле се, иако би билобоље да нас буде све више. одосмогодишњих школскихдочека (у току дана), до гим-назијских. незаборавних. Саратовима иза нас, и сновимавећим од Монт Евереста. Ко бинаслутио-шта нас чека? нинајвећи песимисти. у оно вре-ме гастарбајтера, и "црног та-ласа" у уметности, слаткихснова, до горке истине. Куда, икако даље? на божићној јелки"Месец од хартије". у турскојтврџави, на Старом граду-пес-ма. нема више мртвих. Поредмоста-капела. у позоришту-осам тамбураша. Слика и при-лика "Покошеног поља". немавише бечке кафане у центру

града. нема више кафане уграду, где би домаћин одвеосвога госта да пристојно руча.нема. нема више игран-ки, дочека (блиставих),балова и соареа?!нема. има сеоба. аме-рика, норвешка, новиЗеланд, Беч суместа преби-валишта. на-ших. оста-ли у "Хро-никама па-л а н а ч к о ггробља". новагодина, као и ста-ра (старе) најављују боље сут-ра. "домани. Сутра... ни данас,ни сутра! ништа од тог уна-пред замишљеног и удџбени-

цима и катихизисом гаранто-ваног живота... Слагало "да-нас" а изневерило "сутра".ништа од свега тога!" записао

је иво андрић, и додао"друштвене промене.

Човечанство мора свремена на време дапромени раме накојем носи тереткоји се зове жи-

вот." Милованилић је напи-

сао ово:"иако имамојаку левицу,више воли-

мо да ударамо главом!" Желимда у овој новој години победипамет. Вера, нада и љубав.Живели!

Боговисте!

Лепу, топлу причу о хума-ности, забележили смо у уторак,11.јануара, у Колективном цент-ру у Варни. не заборављајућидане, када је давне 1970. године,кренула у немачку, што се каже„трбухом за хлебом“, шапчан-ка драгослава Станковић (го-тово сви је знају као драгицу),у договору са људима из ша-бачког црвеног крста, за жите-ље у центру, даровала је утов-љену свињу. Прегледано, и свеуредно спаковано, и допремилаје у Варну, где, по речима управ-ника, Славка радовановића, тре-нутно борави 107 лица (углав-ном су то избеглице из Хрватске

и Босне, и расељени са Косо-ва)... од најмлађе, двогодишњеТамаре Лазић, до старине СавеГулића, са готово девет деце-нија... Породица Велимира Ма-цана, из Сарајева је ту, од отва-рања, деведесет треће године...Бележимо и речи хвале за њи-хову вредноћу и труд, колек-тивни дух у центру. а, имајућиу виду, да се, преко Комеса-ријата за избеглице, за све по-требе дневно по особи, добија300 динара, не чуде управнико-ве речи „да се јако тешко изла-зи на крај“. Стога још веће хва-ла упућено драгици Станко-вић, „у име црвеног крста шап-

ца и становника Колективногцентра“: „ Свака помоћ је доб-ро дошла, а посебно осећај да сенеко сећа и тих људи, и да имахуманих људи попут драгице“.

драгица је шапчанка, муж,Богдан је родом са Плитвица, изКоренице, а овим гестом под-сећају на доброту и хуманост.Много пута су помагали, још де-ведесетих, доносећи помоћ уБосну, републику Српску („сведо Брчког“), шабачкој болницидарујући лекове, новогодишњепакетиће ратној сирочади и децина лечењу у болници... Готово даје све остало незабележено. азапис о овој помоћи има само

један циљ, „да се анимирају идруги, да помогну онима којинемају, или од нас имају многомање...“

- ја волим да помажем, иовим искрено желим да апе-лујем на све људе. а свеснасам да сви (или многи), могу дасе одрекну неких ствари, гар-деробе, хране, или нечег за њихспецифичног. Примера ради јажелим да поклоним и своју

уметничку слику, и да у ту ак-цију укључим и своје пријатељеи колеге сликаре“ – уз осмех го-вори драгица. додајући, „никадсе не зна шта све и нама може дасе деси, па нека нам Бог вратина леп начин, као што и ми чи-нимо“.

- Мени је драго кад видимосмех на нечијем лицу, погото-во дечијем, кад ја заслужим тајосмех. некоме нешто покло-

ним, дарујем, себи улепшамдан. За мене је то мало, а неко-ме је то много.“

Куварице у Варни, БиљанаМосковљевић и Сања Живко-вић, Мира Станојевић, која иму свему помаже, потрудиће се дауз помоћ драгославе Станковић,и њеног супруга, трпеза наред-них дана у центру у Варни будебогатија.

а драгица, не мирује. и да-

нас на релацији немачка –Србија, дортмунд – шабац, авећ наставља своју хуману при-чу. уз црвени крст, и рТВ ша-бац, претаче у стварност идејуда са колегама сликарима орга-низује хуманитарну аукцију.опет, уз црвени крст, потруди-ће се да та помоћ стигне доЗдравственог центра „Студени-ца“ у страдалом Краљеву.

Ц.Љубић

�� www. podrinske.com 13.јануар 2011.забеЛеШКе

Крста Павловић, пензио-нер

- Хронични сам болесникали вакцину нећу примити затошто нисам уверен да ће да ме за-штити од грипа. Пре неколикогодина сам је примио па сампосле тога добио грип и великуупалу плућа па сам се лечио уболници. Пијем витаминскечајеве и не улазим у задимњенеи загушљиве просторије.

Милисав Богдановић, пен-зионер

- никад нисам примио вак-цину нити ћу да је примим.уместо вакцине од грипа мештити разноврсно воће и поврћекоје једем а оно садржи доставитамина. Током јесени и у зим-ском периоду једем бели лук и

сланину који су добри заштит-ници да се не оболи од сезон-ског грипа.

Миленко Ђукановић, пен-зионер

- Вакцину нећу примити,јер немам поверења у њу. а, дане добијем грип користим здра-ву храну, пијем топле напиткекоји садрже витамин ц. Такође,свакодневно проводим по неко-лико сати у природи шетајућисе. избегавам просторије укојима су пушачи.

Давид Давидовић, пензио-нер.

- Лошег сам здравстевеногстања, вакцину ћу да примим.не знам зашто многе старијеособе, особито пензионери људи

у поодмаклим годинама, који суслабог здравственог стања изЉубовији и њене околине из-бегавају да је приме када је имадовољно у љубовијском домуздравља и беплатна је.

Васо Станојевић, пензио-нер

- Вакцину нисам примиозато што нисам обавештен да јеима у дому здравља у Љубо-вији. Примићу је јер сам срчаниболесник, астматичар и имамвисок крвни притисак

Милисав Ђокић, пензионер- не пада ми на памет да

примим вакцину против грипа.није ми потребна јер осећам дасам здрав. нисам је примио никад је била епидемија птичијега ни свињског грипа.

Миладин Малишић

АнКетА љубОвиЈА

да ли сте примили вакцину против сезонског грипа?

вОЛи дА пОМАже: дРАгОсЛАвА, дРАгицА стАнКОвић

Пуно срце је најважније

- ја сам таква особа, јакоемотивна и свачија ситуацијаме дирне, кад нешто видимпреко телевизије или прочитаму новинама. није срамота при-знати да нисам увек имала.дошла сам у ситуацију да могуда помогнем, помагала сам идаље ћу помагати. и увек по-мислим на оне који немају. узову акцију, договорила сам сеса мужем, да више наше уоби-чајне божићне поклоне, неупућујемо једни другима, нитинашој деци, која су у немачкој,и ситуирана, него да сваке го-дине помогнемо некоме ко

нема и коме ће то добро доћи.Мени и мом мужу ће срцебити пуно – каже драгицаСтанковић.

��13.јануар 2011. www. podrinske.comзабеЛеШКе

Сасвим случајно или на-мерно пут нас је навео на северЕвропе… земљу данску, и градFaaborg.

данска је лоцирана измеђуСеверног и Балтичког мора. доње се, свакако, најбрже стижеавионом, али путовање колима,без обзира на пређених 2.000 кму једном правцу има својихчари. Можете свратити до Беча,провести неко време у Берлинуи видети скоро читаву данску.

данци говоре истоименимјезиком, који је сличан норвеш-ком и шведском. Статистике го-воре да 92 од 100 данца припа-да Лутеранској евангелистичкојцркви. углавном сви добро го-воре енглески, неки и немачкијезик те проблема са споразу-мевањем готово и нема. а ево инеких речи које ћете, свакако,разумети: бутик, апотека, бен-зин, кестен, школа, киоск, биб-лиотека, музеј... данска је прваод скандинавских земаља ушлау Европску унију. и даље је за-држала данску круну као на-ционалну валуту. За један евросе добија око 7,43 DKK. Позна-ти су као толерантан и пријатаннарод. не робују правилима икомформизму. у банци можете,док чекате ред, довршити својдоручак и попити бесплатнукафу или капућино. о њиховојтолеранцији сведочи и великиброј досељених из Сомалије иарапских земаља. Такође јеуочљив и велики број геј и лез-бејских веза као и веома малиброј званично склопљених бра-кова. расно питање, социјално издравствено осигурање, школо-вање и однос према старим,хендикепираним особама веомасу добро решени. Факултет сеуписује, на основу успеха токомпретходног школовања, а свакистудент добија стипендију од не-колико стотина еура месечно.након завршених студија,државне службе им помажу дапронађу посао и пружају им, утом периоду, финансијску по-моћ. Са 18 година више нико неживи са родитељима, а посећујуих неколико пута годишње,обично, за време празника. Пре-ма једној изреци швеђани једуда би пили, норвежани једу даби живели, а данци живе да бијели.

Посебно изненађује ценахлеба која варира 1-3 евра.Врста има безброј, јако су укус-ни, а они типични можда су пре-више неуобичајени за наш укус.уколико желите да се добронаједете најбоље је да за, реци-мо, 6 еура платите тзв. buffet (мибисмо га назвали шведским сто-лом али ни данци ни швеђанига не зову тако већ cold bord) где

неограничено можете јести ком-бинацију макробиотичке, ита-лијанске и кинеске хране. дан-ски специјалитет су smorrebordсендвичи премазани путеромна које ређају храну по жељи -шунку, сир, лосос, харинге.Главни оброк у данској је вече-ра, односно middag, између 18 и19 сати. За вечеру се око столанајчешће по први пут у дануокупља цела породица, а по-служују се код куће скувана то-пла јела. То је углавном једно

јело од рибе или меса с прило-гом и салатом, док је викендомвечера обилнија. За вечеру сетрадиционално послужује инајомиљенија данска посласти-ца, слатко од црвеног воћа,јагода, малина, вишања, купинаи рибизла с додатком воћног си-рупа, шећера и кукурузног скро-ба (rode grode). уз њу се послу-жује и умак од ваниле (rodegrode med flode). након тради-ционално калоричне вечереуобичајена је ракија на бази ле-ковитих биљака која поспешујепробаву (gammel dansk), одкојих је најомиљенија она саукусом купина (aquavit). иначеу Odense-у који је 3. по величи-ни град у данској и који се на-лази на неких 25км од Faaborgaможете јести рибље специјали-тете, индијску, јапанску, паки-станску, либанску, францускупа чак и српску храну чији ре-сторан држи баш човек изСрбије тачније из шапца. ре-сторана има много и понуда јеразноврсна, данци су, пре све-га, опуштени и позитивни. иуопште вас не одмеравају наулици нити процењују на првипоглед. и то не зато што сухладни или незаинтересовани-то је просто начин живљења иопхођења.

Сам град Faaborg се налазина јужном делу острва Fyn и закоји се верује да значи „дворац

лисица“ спомиње се први пут1229. године, где је краљ Valde-mar Sejr представио Faaborg каопоклон својој португалској ћер-ки, принцези Елеонори као свад-бени поклон. Стари трговачкиград још увек има оригиналнемале и прелепе улице које пру-жају велики спектар могућностиза куповину и свакако вреди даистражите све специјализованепродавнице као и мноштво ка-фића и ресторана. Сви рестора-ни, кафићи и сама архитектура

зграда окружује скулптура„Ymerbronden“ у центру градакоја ствара пријатну атмосферу.Многи догађаји се одвијају на

тргу града целе године, музич-ки фестивали, манифестације…што је довело готово до меди-теранске атмосфере у граду којије иначе трговачки град. Faaborgје и велика лука, која повезујемала острва као што су: Lyo, Av-ernako, Bjorno, Ero…и из којихможете доћи и до немачке.Само 2009. године је било50.000 посетилаца путем бро-дова, а и многи људи на посаодолазе управо бродом.

Faaborg као и цела данска по-зната је и по спорту тј рукомету,и сви живе за суботу када сеуглавном и одржавају утакмице,тада можете видети пуне хале иљуде који се из целог града ску-пљају и уживају у навијању ибодрењу своје екипе. једно-ставно Faaborg је градић којиодише културом, црквама, спо-меницима, добрим ресторанимаи пре свега дивним људима.

Па ако сте бар док сте чита-ли ово на тренутак осетили дасте стварно у данској, онда јемоја мисија била успешсна, инадам се уколико нисте до садапосетили ову лепу земљу даћете то и урадити.

а након свих ових искуста-ва, верујте, схватићете да, за-иста, ништа није, како би тоХамлет узвикнуо „труло у држа-ви данској“. она, је, чини се,створена по човековој мери.

Ваш репортер из Данске,Тијана Милошевић

Није све тако „труло у држави Данској“!!! уколико желите да и нанеки начин „окусите“ данску,можете пробати један од тра-диционалних слаткиша по-моћу овог рецепта.

данска срца2,5 дцл брашна3 кашике шећера1 жуманац10 гр маслаца или марга-

ринаФиЛ:1 јаје3/4 кашике скробног

брашна2 дцл слатке павлаке1 ванили шећерЗа украс:шећер у прахујагодеЗамесити тесто до свих са-

стојака и оставити на хладномда се стврдне. у међувременуприпремити фил. Скувати напари све састојке (осим ва-нилин шећера) у густу смесу,пресути је у чинију, додати ва-нили шећер и мешати док сене охлади. у калупиће у обли-ку срца ставити прво разва-љано и изрезано тесто и затимфил. Калупе предходно на-мазати маргарином и посутибрашном. Сложити их у плехи ставити у загрејану пећни-цу и пећи око 20 минута. из-врнути колачиће тако да тестодође горе и пустити да седобро охладе. Пре послужи-вања колачиће посути шеће-ром и украсити јагодама.

Пријатно!!!

шапчанин Боривоје БораМилићевић и ове зиме је обра-довао децу из свог комшилука,јер је у дворишту од првог сне-га направио Снешка Белића.Снежног човека високог четириметра, кога су једва могла пе-торица да обухвате, први пут јеизвајао 2000. године. од њего-ве масе, на одушевљење најмла-ђих, потом је вајао ликове изфилмова страве и ужаса.

од следеће зиме, на тротоа-ру испред свога дворишта, ства-рао је само лепе фигуре: диво-ве који мистично израњају изснежне масе, витезове који кле-че пред мачем, као да се закли-њу, мајке које у наручју држедецу, тврђаве и замкове. насвоја снежна вајарска дела Бораје трошио по читаве дане, јер мује циљ био да деци укаже какомогу да осмисле зимски распусти слободно време.

- Задовољан сам када у не-ком од суседних дворишта ви-дим Снешка Белића, јер то смат-

рам својим успехом. Чуо сам даје неки дечак урадио Вука Ка-раџића са књигом у руци. Волеобих да се коначно реализује имоја идеја о сакупљању снега пограду и одлагању на простор ис-пред хотела, како би ученицишколе за уметничке занате исви други могли да искажу креа-тивност. За јКП „Стари град“ тоне би био проблем, грађани биимали чисте тротоаре, а из ка-фића и у живо шапчани бимогли да прате стваралачки чин- каже Милићевић.

Питање, откуда склоност кауметности, одводи Бору у ос-новношколски узарст, када јебио прва генерација ош „натајеличић“ и када су новине оњему писале као о Чкаљиномнаследнику. Био је тада успешанимитатор и глумац, али, ликов-но му лежало тако да су се уче-ници окупљали и гледали гакако ради а свој рад запостав-љали. За његове родитеље, ме-ђутим, и глума и сликарство

били су страни па је морао на за-нат.

уметнички нерв поново је уМилићевићу затреперио 1971.године, када је на војној вежбинашао камен-пешчар, и уре-ђујући простор око свог шатора,исклесао војника који чита.Креативност је потом годинамаисказивао радећи торте у раз-личитим облицима: диносауру-се, аутомобиле, топове, мачкаСилвестера, Симу Страхоту,Симпсонове, ципелиће, Теле-табисе. Бора не зна када ће иснег као вајарски материјал пре-пустити другима, али нам на Бо-жић рече да је убеђен да - „заштафелај никада није касно“.

Ж. Војиновић

Вајарска дела од снеганеОбични сугРАђАни: бОРА МиЛићевић

сПоРтwww. podrinske.com�� 13.јануар 2011.

давид рашић, изданак ша-бачке рукометне школе, ген заову игру са малом кожном лоп-том повукао је од оца Ђорђа,својевремено успешног руко-меташа Металопластике, а кас-није и још успешнијег руко-метног тренера. Поникао у Ме-талопластикиној школи руко-мета, која и данас важи за једнуод најбољих у Србији, код тре-нера радисава Пајића-Пајсија.након тога, даљи давидовспортски развој наставио је кодтренера Ћирковића, да би засениорску екипу Металопла-стике дебитовао са 17 година.деби у дресу првог тима Мета-лопластике био је у време кадаје тренер Металопалстике биоВеселин Вуковић, још један изплејаде асова који су жарили ипалили рукометним теренимаЕвропе средином осамдесетихгодина прошлог века. актуелниселектор репрезентације Србијеуказао је поверење давиду, ипружио му прилику да осетижар борбе и игре у Суперлиги.

Твоје игре у дресу Мета-

лопластике нису прошле не-

запажено, барем у домаћим

оквирима?

управо тако. након неколи-ко сезона у дресу Металопла-стике, где су ми тенери били Ве-селин Вуковић и мој отацЂорђе, прешао сам у редовебеоградске црвене Звезде, закоју навијам од малих ногу. на-кон тога, уследио је одлазак уЛазаревац, и уз саиграче из Ко-лубаре прошлог лета сам оства-рио највећи успех у досадашњојкаријери, освајањем дупле кру-не, националног првенства икупа Србије. у тој сезони про-глашен сам и за најбољег левогбека у првенству, као и за најко-риснијег играча финала Купа.

Уследио је наставак ка-

ријере у иностранству, тач-

није у Шпанији, тамо где је и

твој отац провео један део ка-

ријере?

Сматрао сам да сам сазреокао играч, али и као човек занеке промене у животу, а пресвега за промену средине. Смат-рам да сам направио прави по-тез одласком у шпанију, и уаСоБаЛ лигу која је једна однајквалитетнијих и најјачих уЕвропи. Сматрам да је, уз ру-кометне лиге у немачкој и дан-ској, лига у шпанији једна однајбољих, и свакако, најквали-тетнијих рукометних лига у Ев-ропи. а да сам направио правиодабир средине у коју сам оти-шао говори и чињеница да је

екипа за коју играм тренутно начетвртој позицији, након првогдела првенства.

То би могло да значи и да

ћеш ти наредне сезоне, можда,

поново заиграти у Србији, а

можда чак и у Шапцу, у ок-

виру неког од европских ру-

кометних купова?

То би било нешто фанта-стично, јер бих на тај начин и јаимао прилику да усред сезонедођем у шабац, али и за ша-бачки рукомет. ако до тога идође, свакако ћу искориститиприлику да саиграчима пред-ставим шабац у што бољемсветлу.

Ако би требало да напра-

виш поређење градова и сре-

дина у којима си до сада на-

ступао, како би оно изгледало?

Београд је, као што је по-знато, специфична средина, град

који је тешко и описати, али и употпуности схватити и разуме-ти. Лазаревац је мањи град одшапца, и могу да кажем да сусви градови лепи и интере-сантни на неки свој начин. ипак,морам да приметим да је Пам-плона, у којој сада живимнајсређенија и најуреднија одсвих средина у којима сам досада боравио, мада морам да ка-жем да ми је најмање драг. Мо-рам да приметим и да ме срећапрати у избору средина и гра-дова у којима сам до сада играо.

Да ли си имао проблема са

адаптацијом на нову средину,

државу, и климу у Шпанији?

Промена јесте била велика,али сам имао срећу да су у еки-пи у којој сада играм махоммлади момци, приближно истихгодина, тако да се одлично ра-зумемо и на терену, али и ван

њега. уз све то, морам да кажеми да сам изузетно добро при-хваћен, како од стране руко-водства клуба, тако и од саиг-рача. играма које пружам по-казао сам да сам се сјајно укло-пио у нову средину.

Носталгије је нешто што

највише мучи наше спортисте

приликом одласка у ино-

странство. Како си ти прева-

зишао овај проблем?

у почетку, док се не навик-не на нову средину, спортисти аи било коме другом све је новои занимљиво, тако да нема нивремена да размишља о некојносталгији. али, временом,после неколико месеци, почињуда недостају и родитељи, ипријатељи, и родбина, и град уком си рођен, и Србија... Веро-ватно због тога сви једва чека-мо паузе и празнике, како бис-мо дошли кући и одморили се у

породичној атмосфери. ипак уданима када се много ради итренира, не стижемо да раз-мишљамо о носталгији. у по-четку, велику подршку сам имаои од девојке која је била самном првих пар месеци токомборавка у Памплони.

Да ли се у слободно време

у Шпанији дружиш са неким

од спортиста са простора бив-

ше Југославије, који играју у

Памплони или околини?

Ми то у шпанији у жаргонузовемо појмом Балканци. умојој екипи брани раша риста-новић, као и шеваљевић, момаккоји је из црне Горе. дружимосе у слободно време, што намумногоме и олакшава боравак ушпанији.

Памплона, град у коме жи-

виш, чувена је по једном дру-

гом спорту. Да ли си до сада

већ уживо присуствовао ко-

риди?

За сада још увек нисам имаоту прилику. Памплона је, уства-ри, чувена по оној трци бикова,а то се одржава током летњихмесеци, у јуну или јулу. То је,како кажу шпанци, фешта запамћење. Тада Памплона, којаиначе има око 300 хиљада жи-теља, нарасте и до милион ипотуриста и љубитеља тог спорта.једном ћу сигурно остати ушпанији током лета, како бих исам уживо посматрао тај дога-ђај.

Да ли можеш да упоредиш

шпанску и српску национал-

ну кухињу?

ја сам, у детињству, живео ушпанији, и већ тада сам се на-викао на специфичан укус иарому њихове националне ку-хиње. Храна им је фантастична,а о томе најбоље говори чиње-ница да сам се од летос угојио5 килограма (смех). иначе, тамонајвише волим да поједем биф-тек на жару са неким поврћем,а када су пића у питању, пре-фверирам сокове, као и, у изу-зетним приликама, понеку чашувискија.

Репрезентација и учешће

на великом такмичењу оста-

ли су, за сада, недосањани

сан. Под претпоставком да

Србија у Шведској стигне до

седмог места и учешћа на ОИ

у Лондону наредне године, да

ли себе видиш као део те еки-

пе која ће покушати да врати

славу нашем рукомету?

ја сам увек био ту, близуучешћа у репрезенацији. не жу-рим, има времена, а свакакобих био најсрећнији ако бихбио део те приче на ЕП у Србији2012. као и на ои у Лондону на-редне године.

А када су тренуци опуш-

тања у питању, на ред долази

и музика. Какву врсту музике

слушаш у слободно време у

Шпанији?

док сам био у Србији, слу-шао сам буквално све, од Сил-ване до нирване... (поново смех)Сада морам да слушам њиховумузику, али морам да приметимда шпанци заиста имају смисаоза добру, лепу и квалитетну му-зику.

Да ли можеш да упоредиш

шпански и српски менталитет

оних, обичних људи, које сре-

ћеш у свакодневним контак-

тима?

доста су слични нама. иони воле да се друже, излазе упровод и уживају у животу.Можда је и то један од разлогашто се наши људи тамо, у шпа-нији, лако уклапају у средину иуспевају да се прилагоде та-мошњем менталитету.

Шпански језик је, рела-

тивно, лак за учење. Колико

си близу оног тренутка када

ћеш моћи да размишљаш и са-

њаш на шпанском?

Као клинац сам живео ушпанији, и помало причао.Како дуго година нисам биотамо, требало ми је времена даобновим знање, али сам за по-четника на савим задовоља-вајућем нивоу.

Коме би дао предност, ако

би требао да упоредиш ква-

литет шпанске и српске ру-

кометне репрезентације?

и они су подмладили ре-презентацију, али њихова пред-ност је у чињеници да су сви иг-рачи из њихове, асобал лиге.Мада су и код њих изостали ре-зултати у последњих неколикогодина, и они имају квалитетнуекипу. Мислим да би, у случајудуела Србије и шпаније, пуб-лика могла да ужива у квали-тетној рукометној представи

Како гледаш на чињеницу

да су се у Србији, по квалите-

ту, издвојиле четири екипе,

док су сви остали у нивоу

просечности?

Ситуација у српском спортује таква каква је, већ и због чи-њенице да играчи прерано од-лазе у иностранство због лошефинансијске ситуације усрпском рукомету. Тако је про-шле године екипа у којој сам јаиграо, Колубара, правила једнуозбиљну причу, али се то рас-пало и због проблема са обез-беђењем новчаних средставанеопходних за нормално функ-ционисање и рад клуба.

Да ли би волео да себе ви-

диш, по завршетку каријере,

и на клупи неке рукометне

екипе?

још увек сам у пуној играч-кој снази, такорећи у најбољимгодинама, и још увек немамтих, тренерских амбиција. иг-раћу све док ме тело буде слу-жило, јер овај данашњи рукометје заиста убиствен. Мада, једногдана, ко зна, зашто да не?

Са Давидом Рашићем, уз Кока Колу и Фанту

разговарао Слободан Д. Кашиковић

пОдРинсКе нА КАфи сА дАвидОМ РАШићеМ

Сматрам да сам сазрео као играч али и као човек

сПоРт www. podrinske.com13.јануар 2011. ��

Спорт и политика.

- наизглед одвојене обла-сти друштвеног живота, нерас-кидиво су повезане. у спорту суувек били политичари и у по-литици спортисти. и једнима идругима мотив је успех који сепостиже радом, одрицањем иупорношћу. Само су терени раз-личити.

Да ли политички функ-

ционери треба да буду у упра-

вама спортских клубова?

- Моје лично мишљење је датреба, али само они који суспремни да део свог времена ис-крено и несебично посвете радуи унапређењу спортског колек-тива на чијем су челу. не слажемсе са праксом да у спортскимклубовима буду људи који фи-гурирају и формално обављајупосао, а у стварности не до-приносе бољитку и напретку.Предност политичара је могућ-ност да створе добре услове зарад и успешно функционисањеспортског колектива. Моје ан-гажовање као председникауправног одбора рК „Метало-пластика“ је волонтерско и мо-тивисано добрим намерама и ис-креном жељом да „Металопла-стика“ постиже што боље ре-зултате. Политичари који ууправним одборима спортскихколектива добијају надокнаду,по мом мишљењу, залутали суна тај терен. није им место успорту.

Рукоментни клуб „Мета-

лопластика“.

- име довољно говори. уз„Металопластику“ су генера-ције расле, сазревале, радовалесе... одувек је било јасно да јереч о квалитетном клубу и брен-ду чији је значај и у европскимразмерама велики. То потврђујечињеница да је у 20. веку про-глашен другим најуспешнијимклубом на свету. Бити бар накратко део „Металопластике“ убило ком сегменту, играчкомили управљачком, остаје утисакдо краја живота. имао сам при-лику да се уверим шта је „Ме-талопластика“ у Европи, да ви-дим како је поштују и против-нички играчи и публика и за-кључим да ужива углед мождаи већи него у Србији. Сви доб-ро знамо како је „Металопла-стика“ настала и да је име ацеТрифуновића, који је такође биополитичар, незаобилазно у тојпричи. деведесете су биле теш-ке за све па и за „Металопла-

стику“. Захваљујући великојенергији и сналажљивости Вла-дице Спасојевића, директораклуба, тадашњег председникаСкупштине рК „Металопла-стика“ прим. др СлободанаМирковића и њихових клуп-ских колега, и тај период је пре-вазиђен. јед-на од најзна-чајнијих го-дина за „Ме-талопласти-

ку“ била је 2002. када је уз под-ршку тадашњег председникаопштине шабац душана Пет-ровића овај клуб ушао у уређенсистем финансирања, највећимделом из градског буџета. То јебила и прекретница, јер да нијебило разумевања душана Пет-ровића, ми сада сигурно не биразговарали о „Металопласти-

ци“. и у будућности, свако кодође на чело рК „Металопла-стика“ требало би буде руково-ђен идејом о напретку и над-градњи клуба.

Има ли наде да се „Мета-

лопластика“ врати на врх Ев-

ропе и света?

нада је увек присутна, а одтог циља никада нисмо оду-стали. Ми смо народ који „желисве преко ноћи“ али за озбиљан

успех по-

требно је много времена. ишампионски тим „Металопла-стике“ стваран је годинама,иако је тадашња економска су-туација у земљи била далекобоља. имамо дугорочан план занаредних десет година. надамосе да ће, по изградњи спортскесале у Економској школи, ре-гулисања рада Соколског

друштва, и уз већ постојећусалу Гимназије, бити створениуслови за рад са полазницимашколе рукомета. Верујемо да јето начин стасавања играча, но-вих нада шабачког рукомета.Тренутни домет „Металопла-стике“ резултат је финансијскихмогућности клуба. За значајнуулогу у Европи, клуб мора рас-полагати много већим буџе-том, што је у садашњим еко-номским условима тешко. ЗарК „Металопластика“ било бидобро да се формира регио-нална лига, јер би то омогући-ло велики број квалитетнихутакмица. То би било интере-сантно и за привреднике у сми-слу спонзорства јер је реч отржишту са више од 20 ми-лиона људи. и Град шабацимао би интерес у томе јер сеоко клубова окупљају при-вредници из различитих зема-ља. добра околност је и то штосве трошкове регионалне лигесноси организатор, а то би намомогућило да се са постојећимбуџетом укључимо у борбу запрво место у супер лиги.

Колико Град по Вашем

мишљењу, улаже у спорт и да

ли је то довољно?

Лично мислим да никаданије довољно. у тешкој еко-номској ситуацији градоначел-ник шапца Милош Милошевићса својим сарадницима одваја

завидан део буџета за спорт. ина сеоском и на градском под-ручју покривене су све гранеспорта. улаже се и у профе-сионални и у аматерски спорт.Повољнија економска ситуа-ција донеће и већа улагања успорт.

Ваш посао у Градској

управи.

Задужен сам за унапређењеи развој приградског и сеоскогподручја. То подразумева стал-не контакте и редовну комуни-кацију са 51 месном заједницом.Са њиховим активностима, про-блемима и плановима упознајемградоначелника, директоре јав-них предузећа и остале којимогу помоћи у стварању квали-тетнијих услова живота. Мојпосао подразумева и тренутнореаговање на терену и све штоградоначелник сматра да је по-требно.

Ваши планови у 2011. го-

дини? Политика и спорт!

да сходно својим надлеж-ностима доприносим развоју иунапређењу приградских и сео-ских месних заједница и да самладима на селу заједно креи-рамо будућност. Када је реч оспорту, да „Металопластика“ове године буде на једном одпрва три места. а следеће, да„Металопластика“ буде првакдржаве.

вЛАдА тРифунОвић, пОМОћниК гРАдОнАчеЛниКА ШАпцА и пРедседниК уО РК „МетАЛОпЛАстиКА“О РАзЛОгу, успеху и дОМету пОЛитичАРА у спОРту

Да „Металопластика“ буде првак државе

Запослени у некадашњем

Зоркином предузећу ДИР,

већ четири недеље немају

струју и грејање. Затекли

смо их на радним местима у

зимској опреми и отворених

прозора јер, кажу, тако им је

топлије

- имамо и велики проблемса подземним водама, били смопоплављени до степеница ула-за у зграду, па смо у прилици дакористимо нове улазе, с обзиромда дир још увек нема право дазапочне производњу, а нисмо сени технички припремили, мадада смо кренули од предуслова,конструкције финансирања про-изводње. у току процеса при-преме, пријатно нас је изнена-дила заинтересованост веомаискусних и угледних фирми занаше будуће производе. имамовећ неколико понуђених угово-ра, на које нисмо сигурни да мо-жемо одговорити због ограниче-

ња производних капацитета.уколико искористимо све за-конске могућности, пракса ћепоказати пуну економску оправ-даност ових предузећа, упркоссадашњем стању, каже дирек-торка дир-а, Сека шибљако-вић.

Запослени и руководстводир-а задовољни су сарадњомса инспекцијским службама. утоку процеса припрема из-вршено је шест инспекцијскихнадзора. у дир-у су задовољнидобијеним налазима, јер су при-медбе или формалног каракте-ра или упутне.

- инспекцијски налази супотврдили да је наше послова-ње у складу са свим прописи-ма, а нарочито у смислу редов-ности исплата запосленима.Проблем је био у исплати мар-товске зараде, када дир нијестекао услове да рефундирасредства од Министарства еко-

номије, јер на нСЗ нису ималиинвалида за наше потребе. Затосмо веома захвални Вишој по-љопривредној школи, која је занас направила палету понуда. умеђувремену дир је завршио сазаконском обавезом за ову го-дину примајући дете из шапца,које је у интернату КоСМоС уБеограду завршило школу заглувонему децу. Са Мини-старством економије смо кон-тактирали 22. децембра и томприликом нам је речено да смоскоро све обавезе извршили,истиче Сека шибљаковић.

након овога, предузеће ћестећи услове за нормалан рад.Како кажу, надају се да ће уско-ро бити нормализовано снабде-вање електричном енергијом,јер веома тешко долазе до по-датака који се евидентирају укомпјутеру.

- инвалиди за сада долазе напосао у облику скраћеног рад-ног времена, о чему је донетаодлука на скупштини запосле-них. Моја велика срећа је штоимам обавезе према инспек-цијским службама, а оне сегреју, каже директорка дир-а.

Инвалиди без струје и гг рр еејј аа њњ аа

www. podrinske.com 13.јануар 2011.2� www. podrinske.com забеЛеШКе

015/355-001

НоВо! НоВо! НоВо! НоВо!проф. др бранко станков

стРабоЛог(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

По веома хладном временуна ушћу у Београду окупили сусе истински љубитељи атлети-ке. на температури од -7˚ц по-бедили су најспремнији. атле-тичари атлетског клуба ,,цЕр“из шапца оправдали су очеки-вања и постигли запажене ре-зултате.

највише успеха остварилису најмлађи. у трци девојчицана 300 метара рођених 2003. год.и млађи победила је Ксенијаопанковић док је њена сестраСимона заузела треће место иосвојила бронзану медаљу.

на 1.000 метара у трци пио-нира рођених 1997. и 1998. год.Ђорђе деспотовић није дозво-лио изненађење. убедљиво јетријумфовао и окитио се злат-ном медаљом.

ненаду Гавриловићу у трци

пионира рођених 1996. и 1995.год. на 1.000 метара мало је не-достајало да освоји златну ме-даљу.

Трка јуниора на 3.000 мета-ра од самог старта је била брзаа у њој је убедљиво тријумфоваоМихаило Божић и наговестиоривалима да ће ове сезоне бититешко победити га.

у најдужој трци сениора на8.000 метара која је до самогкраја била неизвесна дејан Бо-гићевић је освојио четврто ме-сто.

овом трком последњег данастаре 2010. године у којој су ат-летичари аК „цЕр“ освојилипрегршт медаља ставили сусамо зарез јер их већ у јануаруочекују нова такмичења, „СВЕ-ТоСаВСКа“ трка у Ваљеву27. и „БЕЛи“ крос 30.

аНКета

Новогодишња трка на Ушћусања чоњагић

РегиоНаЛНи КоРдиНатоРи elta-e

иВаНа МаРКоВић

Jingle bells"Џингл Белс"је једна од најпознатијих и најчешће изво-

ђених зимских песмама на свету. написао ју је Џејмс ЛордПиерпонт (1822-1893), а објављена је под називом " отво-рене санке које вуче један коњ" у јесен 1857. иако се обич-но назива божићном песмом, она је уствари написана и првипут отпевана за дан захвалности. Погрешно је означена каобожићна песма, јер је била изузетно популарна на дан за-хвалности, па су је опет певали око Божића.

овом приликом, преносимо вам прву строфу и рефрен овенезаобилазне празничне песме:

Dashing through the snowIn a one-horse open sleighO'er the fields we goLaughing all the wayBells on bobtail ringMaking spirits brightWhat fun it is to laugh and singA sleighing song tonight!

Jingle bells, jingle bells,Jingle all the way.Oh! what fun it is to rideIn a one-horse open sleigh.Jingle bells, jingle bells,Jingle all the way;Oh! what fun it is to rideIn a one-horse open sleigh.

2�13.јануар 2011. www. podrinske.comзабеЛеШКе

Човек витез, човек са

сунчане стране живота,

човек силних идеја.

Богатство је било имати

га. Памтиће се и њему

посвећено децембарско

вече у Културном

центру , које су најбоље

осликале речи

професора Добрила

Аранитовића, да је ту

било “часно, али јако

тешко бити”… И запис о

тој вечери (заостао у

новинарској бележници

и “архиви”

Подринских), није било

лако ставити на

папир…

Вече (осмо децембарско, надан када је 1955. године ро-ђен), једноставног, а искреног исимболичног назива, “С љу-бављу нашем Миленку Забла-ћанском”… Породица, супруганена, син никола, сестре Би-љана и Светлана, сестрић иван,пријатељи, професори, колеге,бројни шапчани… Сала Кул-турног центра претесна… у ко-лажном програму, музика, иг-роказ, фотографије, слајдови,инсерти из позоришних пред-става, ТВ серија, филмова, пис-ма, стихови, присећања драгих... Миленков живот: - детињство,школовање, војска, породица иуметнички пут… Тешко је билопотиснути емоције, али, сви сусе добро разумели…

- Верујемо да је ово један одначина да покажемо како сепркоси забораву. Пошаљимопоруку нашем пријатељу да ње-гов живот, иако нагло прекинут,није био узалудан. напротив,кроз своје стваралаштво доказаоје и оставио неизбрисив траг ,трајаће док ми трајемо и докпамтимо. на овакав начин бу-димо оно што је био он, јерсамо један део њега спава, оста-ло је са нама.учинимо вечерас

да сан постане јава” - позвалаје Бранка Тодоровић, поздрав-љајући присутне…

“... ипак ја мислим да јељубав вечита. Чак је јача и одсмрти. и ако умре неко кога во-лим његов дух остаје вечно

присутан. Стално је покрај тебе.Сија се у твом оку…” остало језаписано од Миленка… а, упра-во је те вечери “исијавао издуша свих присутних” – сеста-ра, Светлане и Биљане (најза-служнијих за вече поштовања исећања), пријатеља са “разнихстрана” - Бранке и Стевана То-доровића, професора добрилааранитовића, колега - анете иивана Томашевића, Зорана Ка-рајића, друга из гимназијскеклупе – Микице антонића, дру-га из војске Мирослава Сихте-ра, пријатеља породице _ Ми-ленка Божића, Тихомира ше-бетића и Ђорђа дамњанови-ћа…

Сваки детаљ вечери, имао јенеку поруку… најпре, Хор Куд“абрашевић”, уз диригента дра-гана Павића… Па игроказ ма-

лишана ош “ната јеличић” (уприпреми учитељице ГорданеМарковић), уз подсећање насрећно и безбрижно детињствоу Глушцима, и обећање оцадрагољуба мајци иванки да ћецела породица (по завршеткуМиленковог осмог разреда) пре-ћи у њихову кућу у шабац…“Лични задатак” је био да сестреувек буду насмејане… Витезу удечјој игри, касније на позо-ришној сцени, био је поздрав

писмом школске другарице Жи-ване Војиновић… Велика љубавбила је гимназијска разгласнастаница, а готово да је било не-познато да је писао и поезију…Почетни глумачки кораци (у“абрашевићу”, дому омладине,потом у шабачком позориш-ту…) од статисте у представи“Без кривице криви”, седамде-сет четврте, и драмског студијаБориса Ковача, до бројних по-зоришних и филмских улога…Својеврсни животни и умет-нички “времеплов”, све до вре-мена када је, између осталог, по-стао препознатљиви лик серијаСинише Павића…

“Часно је овде бити, али јакотешко”, биле су речи Милен-ковог професора, касније изу-зетног и искреног пријатеља,добрила аранитовића… оста-ли су прича о “Човеку са су-нчане стране живота”, приказкњиге “убачени елементи”, то-пло “признање” професорово:

”ја сам имао заиста срећу, дазаједно са њим готово две го-дине улазим у исту учиони-цу,… а, касније да будемо ис-тински прави пријатељи ( “нашителефонски разговори трајали сусатима”)…

- шта да кажем, он то нијени крио, кроз школу се, пого-тово гимназијску, једва провла-чио. и он је, са смехом, који јенепоновљив, једном ми рекао:“ја сам једну годину поновио угимназији, и видиш докле самдошао. ал’ не могу да достиг-нем Лечића, он је два пута по-нављао…”

“Моје заслуге у саветовањуи заштитовању мислим и да јепрецењивао… једном, на на-ставничком већу, расправљалосе о његовом изостајању; пре-више часова је одлазило на сек-ције, глуму и слично, па је топревазилазило казне разредногстарешине… Пошто сам и самнекад свашта радио, па и глумиои глумовао, некако сам осећаосолидарност са њим и браниоколико год сам могао. Чак сампотегао и онај аргумент из ше-шира професора Вујића и рекао:

“Знате шта колегинице и коле-ге, пустите човека, мало про-гледајте кроз прсте, има тален-та, воли то, можда, кад успе, бу-демо запамћени само као њего-ви професори…” (“он је то чуо,

и никад није заборавио…”) Биоје то део присећања професорааранитовића… и речи “да јеМиленко изузетно и непрекид-но радио на себи, да је самогсебе превазишао, од гимна-зијских дана није се могао пре-познати колико је озбиљно схва-тио и бавио се оним што је во-лео, што је била његова сушти-

на. Стално је тежио да буде икреатор, а не само репродукти-вац…” “Хумор је јако озбиљнаствар, а он је желео, и имао,аутентичан хумор”…

Као у Миленковим стихо-вима “Корачам и ћутим, докпоред мене сањају анђели неслутећи да ме више нема…”… Много тога је остало недо-вршено и недоречено… остајетрајање и поштоивање кроз ура-ђено… ретке су велике љубави,попут ненине и његове… Синиван наставио је очевим путем,друга је година Факултета драм-ских уметности у Београду, мла-ђи, никола, друга је годинаСредње уметничке школе…

… Заслужио је Вече сећања,љубави и поштовања у свомшапцу, који је и те како волео…

Ц.Љубић

тРАЈнО сећАње нА дОбРОг чОвеКА и веЛиКОг уМетниКА

С љубављу Миленку Заблаћанском

- утисак је страховит.Прво, једна гомила и бујицаемоција, а при томе, једноовако фино сећање на Ми-ленка. Гледам ове инсерте,стварно је био у нивоу иМије и Чкаље, иако га кри-тичари нису прогласили чо-веком који се бавио хумором,хумористом. на мене је оста-вио сјајан утисак. Човек којисе увек смејао. и уз ова при-сећања, не може се изрећиосећај. у почетку сам плакао,ево, сад се смејем… Гласносам рекао идеју, да бих лич-но волео, да се Културницентар, наш дом омладине,зове његовим именом. Мис-лим да шабац треба да раз-мишља о тим стварима, јерМиленко је волео да прича ошапцу, увек истицао да је изшапца, и шабац на тај начинможе да му се одужи – речису друга из школске клупеМикице антонића.

- Мало је рећи да мени иБиљи недостаје бата, његовим

најближим, пријатељима, ко-легама… увек ћу бити тужна,али увек ћу бити срећна што

сам га имала и само ћу рећи дами је вечерас пуно срце штосмо могли да урадимо ово зањега… увек ће бити уз нас –поручила је сестра Светлана.

- увек су га сви волели ипоштовали, и ја мислим да ћесе ове његове серије, предста-ве, филмови дуго, дуго гледа-ти… имали смо једног великогчовека, једну дивну душу, пре-дивног брата, супруга, оца,сина, од мајке иванке и оцадрагољуба, како је волео дакаже… Сви су га волели, а иово вече је то показало… див-на је идеја да Културни центар,где су били његови први кора-

ци, понесе његово име, каошто мала сцена на Теразијаманоси његово име…” уз Хваласвима који су себе уткали у ововече, биле су речи сестре Би-љанае.

- Препознали смо се, по-слом, менталним склопом,афинитетима… Препозналисмо се размишљањем… и од-мах смо, и увек, имали темуза разговор, никад нисмо ћу-тали, никад нисмо тражилитему, саме су се отварале – опосебном међусобном пре-познавању говорио је колега ипријатељ, Зоран Карајић.

- Миленко, имењак мој,човек кога нећемо и не сме-мо заборавити никад. Вели-ки визионар, велики умет-ник… Толико сам узбуђен,малопре нисам успео да ка-жем реченицу коју сам же-лео… написао је и рекаосвети владика николај Ве-лимировић, “Где обичан чо-век види кап, уметник видиокеан”… Миленко Забла-ћански је океан” – била је то-пла реч пријатеља МиленкаБожића.

добРиЛо аРаНитоВић

13.јануар 2011.22 www. podrinske.com забеЛеШКе

ППееццииВВаа ббееззааддииттииВВааППееРРееццее,,

ММааШШННииццее,, ККииФФЛЛииццее,,

ббууРРееКК......

ППееККааРРаа „„ММиићћаа ММ““ККННееззаа ЛЛааззааРРаа 77 ШШааббаацц

ббееННссККее ббааРРее

на основу одлуке управног одбора од 29.12.2010. године јКП "Стари град" шабац огла-шава:

јавНо Надметање достављањем писмених понуда за закуп земљишта

Предмет закупа је земљиште у зони "Вашаришта" кп. бр. 1873/2 , површине 03.24.00 ха,локација "пескара".

Позивају се заинтересована правна лица и предузетници, који су регистровани за обавља-ње делатности вађења шљунка и песка, да доставе своје понуде.

Понуда се доставља за целокупну површину парцеле, при чему се понуђени износ закуп-нине утврђује у нето износу по хектару земљишта месечно . износ закупнине се увећава заобавезе по основу ПдВ-а на терет закупца.

изабрани понуђач на предметној локацији може обављати само делатност, "вађење шљун-ка и песка" и у том смислу је у обавези да обезбеди све неопходне сагласности и одобрењанадлежних државних органа у складу са законом.

Период закупа је 5 година од дана потписивања уговора, уз задржавање права закуподав-ца да раскине уговор за случај измена планских и урбанистичких докумената дела градскогподручја на којем се налази поменута локација.

Понуда се доставља у затвореној коверти са назнаком "понуда не отварај".Понуђач је у обавези да достави и решење аПр.

рок за достављање понуда је 24. јануар 2011. године , до 12,00 часова а отварање понудаистог дана у 13,00 часова. обавештење о најповољнијој понуди закуподавац ће доставити за-интересованим у року од 5 дана.

Закуподавац ЈКП "Стари град" Шабац неће узети у обзир све понуде које предвиђају

закупнину у износу мањем од 6.000,00 динара по хектару месечно.

Све додатне информације могу се добити на телефон 334-613, контакт особа иван јеро-тић.

ЈКП "СТАРИ ГРАД" ШАБАЦ

ЈАвнО КОМунАЛнО пРедузеће "стАРи гРАд" ШАбАц

Војводе јанка Стојићевића бр.1

Тел.: директор 334-618, централа 334-613, Факс 334-620,

Жиро рачун 160-2276-38

Толико аутомобила парки-рано крај хиподрома у Богати-ћу, није одавно виђено ни толи-ко гледалаца на трибинама јошод 1998. године. дуга је тради-ција одржавања коњичких тркау Мачви, на први Божић. Ваљ-да сит божићне печенице, про-шле нове године и слава, народмачвански, ужелео се трка ибрзоноги хатова. Посета трихиљаде гледалаца и ново руко-водство клуба је изненадила.Божићни спектакл био је заказантачно у подне како то већ тра-диција и налаже. у Богатићу, не-виђен призор: народ се тискаона оно мало трибина што јеостало за употребу а неки идуж стазе, глас официјелногспикера на најпосећенијемспортском објекту у Мачви, Љу-бинка јефтића, најављује коњекоји су у пробном галопу, јаха-че и власнике тако да се у мо-менту чини као да сте на некомстраном хиподрому, где су уло-зи кладионичарски високи игде се се френетично навија управцу. Ето првог узбуђења: настази од 600 метара, Маркиза,Танани, Фиго, Ели... Пуно јекоња било уписано у прво ово-годишње надметање галопера уМачви. Лепо време отопило јеснег те је стаза била тешка иблетњава, требало је грла држа-ти у рукама а уједно по стази пу-ној блата и воде, знати када фи-ниширати, правац кратак а кри-вине оштре...

ипак у финишу трке Ели, сајачем шашићем, била је најбржаи поновила успех који је оства-рила у шапцу, првог јануар-ског дана у 2011. години, а свомвласнику драгану ружићу, из

дубља, доноси пехар и наградуали а поносити власник из дуб-ља, каже: „Победа на први Бо-жић, много је значајнија од свихосталих, јер најављује успешнусезону али о њој се и прича го-дину дана“. друго место при-пало је Фигу,треће, место за-узела је Маркиза, док је Панте-лићев, Танани, освојио четвртоместо. За грлоТанани, важи да јекоњ универзалац, може гало-пирати и у старту из машине алии упрегнут у сулке.у другојтрци, која је била реприза на-ступа у шапцу, седам дана ра-није, није се ништа променуло.ангела-Вукона, Гуливер, Бигденсер и Биг Брадер. а онда етотрке за коњичке гурмане - галопу сулкама. од познатог друшт-ва које се такмичило прошле ко-њичке сезоне на шабачком хи-подрому скоро да није нико не-достајао. Поставља се питање коће победити. Сухој, са краљемсулкаша, драганом Живанови-ћем-Гаримудом, или Лудwигван Гиле, у чијим је сулкама се-део Зоран Васић-шуцин. Ту сујош били Маркиза и Пирло, закојег се у публици чуло да је фа-ворит из потаје.од старта Га-римуд и Сухој, решени су да сереванширају Гилу, за победу ушапцу. Мачванском двојцу, нифренетично навијање у правцуније помогло да однесу победу.Први Сухој ,за њим Lw. Гиле паадана и Пирло, који није имаодан, лицем на Божић. Следећеокупљање, заказано је за 19.фебруар, а организоваће га ко-њари; из Глушаца и Владан ро-сић, истог дана предвиђена је икоњичка забава у Глушцима.

Б.П.

Тачно у подне са Еli и Аngelomутакмицама деветог кола,

у суботу, 15. јануара, настављасе првенство Суперлиге за ру-кометашице. Медицинар гостујеу Београду, екипи вишеструкогшампиона државе, радничкогса црвеног крста. у наставак се-зоне, шапчанке улазе у нештоизмењеном саставу у односу наекипу која је изнела терет првогдела сезоне. Клуб је напустилаФату Гуђаби, која је прешла уредове јагодине, док су новалица у екипи Медицинара ис-кусна, 27-годишња ивана руп-чић, која је пре доласка у шабациграла у орК Београду и Куче-ву, као и александра Којић, 25.-годишњи леви бек, која се вра-тила у матични клуб, након не-колико сезон. Током паузе, тре-нинзи готово да нису ни преки-дани, а примарни циљ у на-ставку сезоне јесте опстанак унајквалитетнијем рангу так-мичења. након сусрета са рад-ничким, Медицинар ће поновогостовати у Београду, екипи рК

цепелин, која је и један од ди-ректних конкурената шапчан-кама у борби за очување супер-лигашког статуса. Током паузе упрвенству, четири првотимкеМедицинара, ивана Пријовић,

Тамара Томанић, Биљана Пет-ровић и Маја Миловановић на-ступиле су и за кадетску репре-зентацију Србије у пријатељ-ском сусрету са вршњакињамаиз Француске. С. Кашиковић

РуКоМет

Наставак борбе за бодове

на измаку 2010. године, учетвртак, 30. децембра, у про-сторијама шабачког шах клуба,одржан је традиционални, де-сети по реду, новогодишњибрзопотезни турнир у шаху, у 13кола, и уз темпо игре од 5 ми-нута по играчу. на турнирује на-ступило 40 такмичара из шап-ца, Ваљева, Лознице, руме,Сремске Митровице, новогСада и Београда, а до тријумфана последњем турниру у мину-лој години стигао је драшкоБегуш, фидемајстор из шапца,који је сакупио 10 поена. Само

пола поена слабији био је ЗоранЂурић, мајсторски кандидат изЛознице, док је треће место ос-војио Мирослав Мисојчић, фи-демајстор из шапца. најус-пешнији у конкуренцији вете-рана био је Божидар Кићовић,мајсторски кандидат из Лозни-це, дописник београдског дСЛСпорт из овог града. нареднисусрет и окупљањељубитељадревне игре на 64 поља заказа-но је за недељу, 16. јануар, кадаћe бити одржан традиционалнитурнир у част Божића и право-славне нове године. С. К.

Бегушу Новогодишњи турнирШаХ

Тужна година пуна лепих успомена и сећања на нашу

сестру - мајку

борјанку Рогић1923-2010.

Лула и драгица са породицама

2313.јануар 2011. www. podrinske.comтВ

ПРогРаМ тВ Шабацу стаЛНиМ теРМиНиМа: МаЛи огЛаси: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НоћНи огЛаси 00:00 - 08.00 Вести у 3: РадНиМ даНиМа у 15:00

дана 17. јануара 2011. године навршава се 25 година

од како није са нама наш вољени супруг, отац, деда и

теча

спасоје д. павловић-пајапрофесор 1929-1986.

обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо у

недељу, 16. јануара 2011. године, у 10 часова, у

Саборној цркви“Светих апостола Петра и Павла“ у

шапцу, давати парастос.

Супруга Слободанка,

ћерке ана и Биљана са породицом.

дана 17. јануара 2011. године навршава се 25 година

од како је преминуо наш ујак

спасоје д. павловић-пајапрофесор историје у медицинској школи

Сестрићи Милош и драган Ераковић

са породицама.

четВРтаК 13.01.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библио-

теку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Повратак у рај

11:25 Пут за Ејвонли

12:20 Крисс ангел Минд-

фреак ТВ Схоw

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библио-

теку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21:00 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

ПетаК 14.01.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библио-

теку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:45 радим градим

11:25 рукомет плус

12:05 спортска галаксија

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библио-

теку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Полигон

21:15 Моувиланд

22:00 Вести

22:20 рекламни блок

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

субота 15.01.10:00 Кроз прозор маште

10:30 денис напаст

11:00 Повратак у рај

11:30 ја сам твоја судбина

(реприза 5 епизода)

15:00 Медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 у пролазу

18:00 Марфијев закон

19:00 Вести

20:05 цртани филм: Моби

дик

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм Крваво море

Недеља 16.01.10:00 Водич за родитеље

10:30 денис напаст

11:05 Повратак у рај

11:30 Љубав на продају(ре-

приза 5 епизода)

15:15 цртани филм: Моби

дик

16:10 Полигон

18:00 денис напаст

19:00 Вести

20:05 Женска страна света

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм: убиство првог

степена

ПоНедељаК 17.01.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библио-

теку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм Крваво море

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Женска страна света

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библио-

теку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

21:00 Биографије познатих

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

утоРаК 18.01.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библио-

теку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Кроз прозор маште

11:15 Филм: убиство првог

степена

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:40 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 у пролазу

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 црисс ангел Минд-

фреак ТВ Схоw

21:00 Марфијев закон

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

сРеда 19.01.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библио-

теку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:45 Повратак у рај

11:15 Пут за Ејвонли

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Биографије познатих

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библио-

теку

18:00 Право на љубав

19:00 Вести

19:15 Водимо Вас у Библио-

теку

20:05 Повратак у рај

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

филмови

Субота:

Крваво море: Мик Леди,бивши маринац одлучује дасе запосли као капетан из-најмљених јахти, али животму се компликује кад на јед-ном таквом броду се појав-љује његова бивша девојка.

Недеља:

убиство првог степена:богати бизнисмен Ендру Пајнје убијен. детектив којиистражује злочин сазнаје да јеубијени био повезан са ма-фијом. а онда почиње да сепокреће маханизам злочи-на...

ЈА САМ ТВОЈА СУД-

БИНА:

Млада деојка анчал себори за своју срећу, у светугде се традиционална индијасусреће са брзим темпом да-нашњице. Сваког радног данау 16.00