30динараШаБац, 29. СеПтемБар 2011. ГОдИНа V БрОј 196-197

Иван ТомашевИћ:

Стр. 6

CCoorr ttiinnii dd’’ AAmmppeezzzzoo

Иницијативни одбор за оснивање градске општине Прњавор,предао је градоначелнику Шапца захтев за сазивање збора грађа-на ове месне заједнице како би се они изјаснили да ли су или не,за општину Прњавор. По речима председника Иницијативног од-бора Негована Станарчића, захтев са потписима близу 580 Прња-вораца, представља довољан број за покретање ове иницијативе.Основни циљ је да се Прњавору врати статус градске општине којије она већ имала до 1965.-е године. Идеја Иницијативног одбораје да добробит и просперитет Прњавора и његових мештана, морабити изнад страначких и личних интереса, поручили су потпис-ници ове иницијативе.

Да Прњавор буде општина

УУ ооввоомм ббрроојјуу ::

ппооссееббаанн ддооддааттааккИИттааллиијјааннии ммннооггоо ввооллее ннаашшее ггллууммццее

Почиње Позоришна сезона

ППррееммиијјеерраа ЈЈООВВЧЧАА

Станари објекта социјалног становања у заштићеним условима добили кључеве

Стр. 13

да се разумемо, немам ниш-та против овог нашег малогос-поинског сајма у Шапцу градубјеломе. Напротив, и сам сам нањему одрастао уз рингишпиле ионо чувено ,, дођи, види, паиди " ...!

Него, гледам наше телеви-зије са националним фреквен-цијама и сви нас добро зајеба-вају. амиџа на Пинку нас оплео,а Б92 експлицитно рече ,, Иди-те у Шабац на вашар, тамо садаи паркинг службе раде проду-жено од 0-24х".

Знате, не знам за вас, али јаживим у овом граду и мени јестало до мог вашара и целе тесептембарске ујдурме. Лепо мије када се хиљаде људи са брдаоближњих и целе мачве и Сем-берије сјати на ово наше ва-шарско ходочашће. Опет незнам како ви, али ја уживам у тојсељани јер ето бар тих неколи-ко дана и ми постајемо неко инешто. тих дана мој градски егодаје себи одушка, коментари-шући разне појаве на поспрданначин и моју сујету малогра-ђанску намирује за нареднихгодину дана!

међутим, није ми јасно за-што баш тих неколико дана ко-ристимо да се наклепамо паракао да смо најсиромашнији градна свету. Уместо да развијамосеоски туризам у најбољем мо-гућем светлу, типа ,, посета се-љака велеграду" ми те исте ,добро нам дошле, сељаке ши-шамо као што пастири о проле-ће шишају недужне овце. Првоим скупо наплатимо сајамскештандове на михаеловцу,урачунавајући им комуналије,струју и остало и када се таманразраде, после пар сати им по-шаљемо инспекцију да им тра-жи лавабое и мокре чворове.Ове године су то радили го-стујући нам инспектори из Бео-града, као, ето, они неће иматимилости ни разумевања као штото имају шабачки нам инспек-тори. јебига, покажњаваше го-стујуће излагаче са цифрама од20 до 100.000,00 дин. На све то,уз тај нарастајући сајамски ту-

ризам, на пречац се разради ипаркинг сервис односећи свакииоле сумљиво паркиран ауто-мобил, јер је то идеална прили-ка да се у та три дана намакнешто више пара. Ви, драги мојисуграђани, знате да наш паркингсервис ради од 07-21х, али заГоспојину има да ради доклемтреба, па и до 02 - 03х ујутру.

Но, ту није крај голготе и му-кама добронамерних гостију изоколних села и општина!Својим очима сам гледао како сеизживљавају саобраћајни по-лицајци по центру Шапца ипрема вашаришту, толико сам сеизнервирао да сам једнога мо-мента пришао једном надобуд-ном плавушану у униформи ипитао га зашто се изживљававрло непринципијално, заштокажњава бахато једног млађегвозача а пропушта у пешачкузону аутомобил који вози једнулокалну функционерку до оп-штине, када знамо да општинаима свој паркинг и службениулаз иза зграде. Све се то де-шавало у по бела дана неђе окоподне. Саобраћајац са значкомбр. 123021 ми је само окренуолеђа и наставио да пише за-писник и казну том неком мла-дом човеку који је ето ту по-тпуно мирно седео у свом аутучекајући пресуду.

Поента свега овога је јавнопитање, ако ми хоћемо да у тихнеколико дана буде Шабац за-иста србијанска туристичка ат-ракција, онда не треба да се по-нашамо као да је на наш град из-вршена инвазија коју требаспречити. Замислите да се такои на тај начин понашају градскеслужбе у Котору када је маш-карада, у Новом Саду кад јееxит или у Гучи када је Сабортрубача. ако већ хоћемо тајШабачки вашар, онда треба дасмо много флексибилнији, данашем тОШУ дамо одрешенеруке и да сви заједно будемомного толерантнији. мислим, нетреба тих дана, ако смо Шапча-ни, онако осветнички го-стојућим сељацима и другиматако брутално ј.... матер.

.....или брате, да укинемо ва-шар и мирна Бачка.

2 www. podrinske.com 29. септембар 2011.зАбеЛешКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИЧнИ СтАВ: ХАнИбАЛ КОВАЧ

Према одлуци мини-старства пољопривреде, трго-вине, водопривреде и шу-марства, сви незапослени по-љопривредни инжењери моћиће да конкуришу за посао по-љопривредног саветника устручним службама тог мини-старства. Налажење посла задве хиљаде стручњака су-штински је важан напредак уразвоју српске пољопривреде,јер ће више од 100.000 пољо-привредних газдинстава иматиприлику да добију квалитетногсаветодавца чије ће услугеплаћати Влада Србије.

У шабачком центру застручно образовање почела јеобука за 45 агронома. Будуће са-ветнике поздравио је градона-челник Шапца милош мило-шевић.

- Град Шабац улаже зна-чајна средства и енергију у по-бољшање квалитета живота населу, и то углавном кроз по-бољшање инфраструктуре: ас-фалтирање путева, рекон-струкција нисконапонске мре-же, уређење центара села, об-

нова школа и здравствених ам-буланти. ангажовани смо и наразвоју спорта и културе, тру-димо се да људима обезбедимоквалитетнији живот у свимаспектима. међутим, да би мла-ди остали на селу, поред свегаовога неопходно је да при-стојно живе од производњекојом се баве. Зато подржавамо

иницијативу министарства по-љопривреде којом се остваруједвострука корист – пољопри-вредници ће бити у прилици дадобију корисне савете, упознајусе са новинама, препорукама,уредбама, а агрономи имају

шансу за запослење, у завис-ности од рада и труда који уло-же. Сматрамо да је ово добарпотез чије ћемо ефекте меритиуспехом пољопривредника упроизводњи, истакао је градо-начелник Шапца и напоменуода ће, иако их упошљава ми-нистарство пољопривреде, по-љопривредни саветници бити

под будним оком јавности иГрадске управе. то је начин дапроизводњу учинимо бољом иефикаснијом јер је знање кључуспеха у било којој области, на-гласио је градоначелник ми-лошевић.

Пољопривредници добијају саветникена обуцИ 45 агрономаПапрени

вашер

У складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник рС“, бр. 72/09,

81/09, 24/11), Правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта („Сл.

гласник рС“, бр. 43/10) Одељење за урбанизам Градске управе Шабац оглашава:

ЈаВнУ ПрезенТаЦиЈУ1. Урбанистичког пројекта „манастир радовашница“ у радовашници

(Урбанистички пројекат за реконструкцију цркве Св. арханђела и изградњу објеката

на катастарској парцели бр. 630 КО радовашница – инвеститор „НЗ“ д.о.о. Београд.

2. Урбанистичког пројекта за изградњу магистралног цевовода Прњавор – рибари

I фаза-инвестирор јКП „Водовод“- Шабац.

3. Урбанистичког пројекта за изградњу магистралног цевовода кроз Слепчевић (од

Б.П. „ајант“ до центра насеља Слепчевић)- инвеститор јКП „Водовод“ – Шабац.

јавна презентација ће се обавити од 30.09.2011.год. до 06.10.2011. год. закључно,

у просторијама Одељења за урбанизам Градске управе Шабац, улица масарикова

бр.10.

Службено лице Одељења за урбанизам, даваће основне информације о

урбанистичким пројектима, заинтересованим лицима, сваког радног дана у времену

од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да изврше увид у урбанистичке

пројекте, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и

сугестије у писаном облику Одељењу за урбанизам Градске управе Шабац, ул.

масарикова бр. 10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

329. септембар 2011. www. podrinske.comшАбАцВеСтИ

ОгЛАСИ

сертификат зареаговање уванредним

ситуацијамаамеричка организација за

међународну помоћ и сарадњуUSAID доделила је Градскојуправи Града Шапца сертификатза реаговање у ванредним си-туацијама. то значи да је ГрадШабац као локална заједницаоспособљен и приправан да де-лује у ванредним ситуацијама.

Осим безбедоносног аспек-та за грађане, сертификат језначајан и у погледу стварањабезбедних услова за пословање,што је важна чињеница за ин-веститоре.

током утврђивања и спро-вођења процедура за добијањесертификата, Град Шабац је са-рађивао са министарствомунутрашњих послова – Секто-ром за ванредне ситуације иНационалним тренинг центром,као и са међународном органи-зацијом за развој DAI.

радове на изградњи обало-утврде, иза Фабрике белих лимо-ва, која од високих водостаја рекеСаве треба да штити будуће по-стројење за пречишћавање от-падних вода, као и трансфер ста-ницу за претовар комуналног от-пада, чија је изградња у току,16.септембра, обишао је градо-начелник Шапца милош мило-шевић. Вредни су 130 милионадинара, а преко дирекција заводе, финансира их република.

-дугујемо велику захвал-ност Влади републике Србије,дирекцији за воде, који су од-војили 130 милиона динара заизградњу ове наше обалоутврде,која треба да заштити вредне

објекте који се граде на овомпростору. Финансирајући из-градњу темељних објеката ко-муналне инфраструктуре, и ула-жући велике паре, наша држава,и европска унија, стварају ос-нове да Шабац може да доживиједну експанзију кад је у пита-њу и развој привреде и подиза-ње квалитета живота - истакаоје значај изградње обалоутврдеградоначелник Шапца милошмилошевић. Подсетио је и да ће

трансфер станица, уз депонијукоја се гради у Сремској мит-ровици, значити почетак орга-низованог одношења смећа сасеоског подручја Града Шапца,

и да, без тих темељних објека-та инфраструктуре, и квалитет-них улагања (велике количинепара и знања) није могуће на-правити тај скок и увести ко-мунални ред на ширем под-ручју града, што ће значитибољи и квалитетнији живот засве грађане.

-мене радује да су посао до-биле две реномиране куће из овеобласти, наше, шабачко Водо-привредно предузеће „Сава“ исремско-митровачка „регула-ција“, који су експерти за из-градњу хидротехничких објека-та. Са њима, са великим гаран-цијама и пуним поверењем, си-гуран сам да ће посао бити ква-литетно урађен, и да ће овинаши вредни објекти бити без-бедни - похвалио је градона-челник и извођаче, интере-сујући се за детаље, и не кријућизадовољство што радови на оба-лоутврди, уз лепо време напре-дују и боље од планираног.

За непуних месец дана, наизградњи обалоутврде дуге 600метара, обављено је тридесетпосто вредности уговорених ра-дова.

-тендер, уз склопљени кон-зорцијум наше две фирме, до-били смо од републичке ди-рекције за воде, односно од ми-нистарства за пољопривреду,

трговину, шумарство и водо-привреду. Почели смо 5.сеп-тембра и напредујемо испредсвих очекивања. Сигурно то небисмо успели да није овако доб-

ро време за ову врсту послова.Већ смо завршили значајан део(30%), рок нам је годину дана, ами ћемо, надам се бити испредрока и Шапцу изградити једанлеп објекат. Обалоутврда се

ослања на камену ножицу којаје већ готова, а састојаће се оддунав блокова, у два нивоа, иимаће две лепе шетне стазе. Уњу ће бити уграђено око 15 хи-љада кубика камена, двадесетхиљада квадрата филтер пла-стике, која ће штитити од ис-пирања материјала из залеђа.Биће уграђено седам хиљадаквадрата дунав блокова, што јепрактично 72 хиљаде комадаблокова – каже одговорни ру-ководилац радова, из ВП „ре-гулација“, Љиљана марић,управо техничким детаљимауказујући на обиман и захтеванпосао. За крај кратког разгово-ра додала је: „Заиста се надамода ћемо обалоутврду завршитипре рока“. Шапцу је пожелелајош лепих објеката. Ц.Љубић

обалоуТврда И шеТалИшТе на СавИ

Радови напредују испред динамике

-ми баш користимо, домаксимума, ово прелепо вре-ме за изградњу обалоутврде,тако да динамика иде испреддоговорене, управо због овоглепог времана. Користимога да што више урадимо иизађемо на коту 76, 5 превеликих вода, које се могуочекивати већ у октобру и но-вембру. ми покушавамо даурадимо и више од планира-ног, у овом мало водном пе-риоду, и по до сада урађеном,заиста очекујем да све будезавршено далеко пре рока -каже драган топаловић, ди-ректор шабачког Водопри-вредног предузећа „Сава“

15. СкупшТИне града

Локални акти усаглашениса републичким законима

На заседању одборникаСкупштине Града Шапца дата јесагласност на статут Култур-ног центра, као и сагласност наОдлуку о изменама и допунамаСтатута Народног музеја у Шап-цу, што је практично усаглаша-вање са законом у култури. та-кође, ради усаглашавања са За-коном о социјалној заштити,прихваћен је Предлог одлуке опромени оснивачког акта цент-ра за социјални рад.

Усвојени су предлози оп-штег и оперативног плана од-бране од поплава, као и Пред-лог одлуке о усвајању проценеугрожености, потреба и мо-гућности за заштиту и спаса-вање становништва и мате-ријалних добара.

Приваћен је Предлог одлукео изради Генералног урбани-стичког плана (ГУП) „Шабац2020“, који се односи на ускла-ђивање Генералног плана за

Шабац и приградска насеља:мајур, јевремовац, ПоцерскиПричиновић, јеленча и мишарса Законом о планирању и из-градњи. Одборници су одобри-ли и Предлог одлуке о израдистратешке процене утицаја наживотну средину за ГУП „Ша-бац 2020“, а такође и Предлогизмене и допуне Плана детаљ-не регулације „Северозападнарадна зона“, блокови: ц6, ц9 иО3.

На дневном реду 15. Скуп-штине Града, био је, измеђуосталог, Предлог измене и до-пуне Плана детаљне регулације„црква у мишару“.

Због преласка на нову дуж-ност, са места директора јКП„топлана - Шабац“ разрешен једејан Стојановић, а именованмилан Стошић, дипломираниинжењер електротехнике изШапца, са шестогодишњим рад-ним стажом у топлани.

чишћењевашаришта

радници јавно-комуналногпредућа „Стари град“ увеликораде на рашчићавању просторамихаиловца, где је у току ви-кенда завршен Шабачки вашар.Учесници ове традиционалнеманифестације, као и посетио-ци, за собом су оставили око 400кубних метара смећа. Оно ће докраја седмице бити уклоњено, апотом и транспортовано на град-ску депонију.

Продајем стан у Кара-ђорђевој 33, други спрат 43м2 плус две терасе. Повољ-но!

Тел. 015/349-544

4 www. podrinske.com 29. септембар 2011.ДрУштВО

У јуну 2010.године поло-жен је камен темељац цркве умишару, посвећене Васкрсењу

Господњем, а план је да у по-тпуности буде завршена доВаскрса идуће године. Пово-дом слемена и освећења најве-ћих знамења, у недељу по под-не, на мишарско брдо сјатило сеи младо и старо... молитву засвети храм, градитеље, ми-шарце, и све вернике, служио јешабачки епископ, господин Ла-

врентије, са бројним свештен-ством.

-данас освећујемо и дижемона овај ваш велелепни храм дванајлепша украса цркве – крстХристов и звоно. Крст, као украсвасељене, као сила која прогонидемоне, као утеха и помоћ вер-нима, и звоно, као глас божији,који ће бити будилник ваших са-вести, јер, кад год чујете гласњегов, сетићете се да нематесамо тело него и душу – пору-чио је владика Лаврентије. При-сетио се поруке са једног звона

које је осветио у Срему, на комепише: „Живе дозива, мртвеоплакује, облаке растерује“

-Све је речено у ове триреченице, живе дозива на мо-литву, да се саберемо у сваком

добру, мртве, заједно са нама ис-праћа пред свевишњег Господа

горе, и силом својом разгониваздушне струје које би наште-тиле нама... Истинска је радостшто ће од данас, овај крст и овазвона бити украс и глас вашегдивног храма, и ја вам желим даовај храм буде омиљено местосастајања. Нека вам Господ Богдарује среће и здравља, да вашвеличанствени храм завршитеовако лепо, и да дочекамо да гаосветимо и предамо вама намолитвену употребу... „ Уз хва-ла свима који су помогли, вла-дика Лаврентије је пожелеоздравља, среће и благослова, исваког доброг дара... „Украс је

ово Шапца, овако лепо подиг-нут, на овом величанственомместу, јер доминира, а сада ћејош више доминирати кад крстна њему засија горе и кад звоноодавде буде позивало . Чуће се

до пола Шапца. Хвала вам штосте ово омогућили, Бог нек васблагослови!“

Не кријући радост, свечано-сти је присуствовао и ктитор

цркве, раде Николић, миша-рац, власник предузећа „Ин-теркоп“: „данашњи чин је башсвечан и добар. трудили смо седа ово стигнемо, и ако Бог да, заВаскрс би требало да цркву за-

вршимо“.дар, бесплатан пројекат, та-

кође мишарца, драгана Кне-жевића: „ Угрубо гледано цркваје димензија десет пута дваде-

сет метара, висина главног бро-да је негде око осам метара, ацела црква је око 22-23 метра,значи, торањ, где је овај звоник“.И истиче Кнез украсе, два већуграђена, прелепе розете, као ида ће тај детаљ бити поновљени на прозорима на главном тор-њу, и на куполи... Узор су билеразне цркве, мишарска је ком-бинација, није ниједна пресли-кана. додаје: „мени добро из-гледа, не знам како другима? По-готово кад се иде из Шапца од-лично изгледа, на добром је ме-сту и одлично изгледа“.

Изузетно свечан чин било јесамо подизање звона на цркву ињегово прво оглашавање.

Текст. Ц.ЉубићФотографије: Б.Станић

оСвећена знамења мИшарСке цркве

Живе дозива, мртве оплакује, облаке растерује

Звоно, које је на свеча-ности у недељу подигнуто нацркву, и које се по први путогласило, Храму Васкрсе-ња Господњег на мишаруприложио је марко Здрав-ковић са породицом - роди-тељима за здравље и напре-дак целе фамилије. марко,иначе, живи у Швајцарској,а има кућу у мишару и јакоје везан за мишар. Звоно јетешко тачно 205 килогра-ма, а изливено је код тополе,у Ливници Кременовић.

Кум крста је Слободандушић – Барон, из мишара,а кум већ подигнутог крстаје Зоран Живковић из Пред-ворице.

-Велика је радост данаш-њег дана, јер смо дочекали даданас, 25.септембра, годину итри месеца од почетка радо-ва, прослављамо слеме на-шег светог храма, посвећеногВаскрсењу Господњем. За-вршетак цркве најављен је доВаскрса, а ми ћемо све учи-нити да житељи мишара идруги верници, цркву могу дапосећују за нешто више одмесец дана – с поносом и ра-дошћу каже млади мишарскисвештеник, Небојша јере-мић.

туристичка организацијаСрбије од 2008. године пре-стижну награду,

„туристички цвет“, доде-љује на Светски дан туризма,како би указала на значај ту-ризма за развој Србије. Под-сећање, и да је Светски дан ту-

ризма, 27.септембар, Светскатуристичка организација уста-новила 1979. године, а темаовогодишњег била је „туризам– повезивање култура“.

Ове године награда „тури-стички цвет“ додељена је пет-наести пут и то у девет катего-

рија. Признање, у категорији„Сеоско туристичко домаћин-ство“, међу седам предложених,припало је Вили „албедо“ уВарни. Награду, на јучерашњојсвечаности у туристичкој ор-ганизацији Србије, примила јевласница милојка Ковачевић.

У образложењу жирија, на-ведено је да се Вила “албедо”,од 2006. године осмишљенимконцептом снажно развија иизраста у сјајан туристичкикомплекс, запажен од туриста илокалног становништва.

„Објекат се складно уклапау изворно окружење са две ку-поле кула које га надмашују иизазовно већ издалека мамерадознале посетиоце. једин-ствени ентеријер и екстеријер,по чему је ово домаћинствопрепознатљиво, нуде лепоту ираскошност као главну компо-ненту осећаја удобног и опуш-

Туристички цвет Вили “Албедо”

- Ово је заиста великопризнање. И оно,исто то-ликои обавезује, на ве-лики, још већи рад,ијош квалитетнији, савише квалитетнихсадржаја, обавезује наквалитетнијеуслове. ми саданемамо права нагрешку, једно-ставно подвуче-на је црта. Им-пресије су пре-дивне, на додели признања у

туристичкој организацијиСрбије, било је величан-

ствено. Заиста се ра-дујем, срећна сам збогтога што је неко пре-познао то што сам ра-

дила; пет годинатешког рада је тубило, пет годинасе тешко радило,али, исплатилосе, људи су топрепознали – некрије радост

мица Ковачевић.

мишар у стиху КрстивојаИлића, компизицији БудимираГајића, и извођењу шабачкогпевачког друштва – хорова„66.девојака“ и мушког „Не-вен“, са диригентом ( и соли-стом) Бранком Ђурковићем, биоје увод у светковину одржану унедељу у мишару...

У организацији Задужбин-ског друштва „Први српскиустанак“ из мишара, у споменкомплексу, испред музеја, уцентру села, откривене су бистепознатим Карађорђевим војво-

дама, поп Луки Лазаревићу имилошу Стојићевићу Поцер-цу. По речима почасног пред-седника, историчара БогданаСекендека, остварена деце-нијска жеља чланова друштва.

-Идеја да се војводама по-дигну спомен обележја, стара јеколико и наше друштво, од ав-густа 1999.године. Питали смосе зашто те наше војводе немајуобележја, и писали смо, и гово-рили, рекли да је најлепше по-дићи им споменике испред „Зор-киног“ солитера, где се сусрећуулице попа Луке и милоша По-церца. али, нису нас чули... Наједном састанку, Стеван Симић,председник Извршног одборанашег друштва рекао је: „Падобро, ако Шабац неће, једног

дана ми ћемо на мишару поди-ћи им обележје“. Било је ту ишале, и љутње, било је мало, јабих рекао и оног српског инатаи пркоса... И ево десило се.Нису то оне војводе, на коњима

бронзаним, али што би рекаокњаз милош „Како се и коликомогло“...

тако су се војводе сконачи-ле у историјском мишару, дајош више сећају и подсећају наславно војевање од пре више оддва века. мини историјски часпрофесора Секендека, био јеподсећање на Луку Лазаревића,рођеног 1774.године, у Свилеу-ви и на две године млађег ми-лоша Стојићевића, рођеног уГорњој Врањској. На понос суроду и целом овом крају, од де-таља да су били писмени, што јебила реткост у ондашњој Србији( и Карађорђе, и милош беху не-писмени), до непревазиђеногјунаштва....

-Војводе, поп Лука Лазаре-вић и милош Стојићевић По-церац, учествовале су у боју намишару, и у многим другимбојевима. Велики јунаци. Лукаје на мишару био командант ко-њице, која је била стационира-на у Липовици, између Жабараи јеленче и која је имала посе-бан задатак да на договоренизнак, два узајамна пуцња, кренена јуриш...тај његов чувени ма-невар са коњицом, у многоме једопринео победи. У току тогјуриша дошло је и до двобоја из-међу Луке и Кулин капетана, укоме је Лука тешко рањен, атеодор драгићевић из Жабара,кнез, хитајући да спасе Луку, по-гинуо је. Његови момци су пло-туном убили Кулина...Наравно,и милош Стојићевић је пред-водио Поцерце, за војводу је иза-бран неколико дана пред битку,у десићу испод цера, где је за-ноћио Карађорђе кад је ишао даупозна ситуацију пред битку уПоцерини... Сутрадан је ми-

лош Карађорђу довео 200 ко-њаника и 400 пешака... У Боју намишару погубио је чувеног ка-петана мехмеда Видајића, изЗворника, који је доста зала на-чинио овоме крају... И у тој по-беди нарочито се истакао у го-њењу турака кроз мачву све додрине“ – део је приче и казива-ња Богдана Секендека.

На славне дане српске ис-торије, подсетили су и глумци

мишарског аматерског позо-ришта „Вожд“, Филип рајко-вић и душан Симић, у ликови-ма Карађорђа и милоша, сасегментом из недавно изведенепредставе „Небески крунскисавет“, по тексту професора Се-

кендека... Присутне (зашто нерећи, у невеликом броју, погото-во не у броју какав заслужује по-штовање мишара), вратили су увреме Првог српског устанка,дочаравајући и српске нарави...

Уз слободно можемо рећи,химну мишару – „Ој, мишарусрпска царевино“, Шабачко пе-вачко друштво извело је и ком-позицију „Хвалите“ Борњан-ског, а надахнуто је мишаром

одјекнула и „Српкиња“ Иси-дора Бајића.

Свечаност је завршена от-кивањем бисти славним војво-дама.

Текст: Ц.ЉубићФотографије: Б.Станић

529. септембар 2011. www. podrinske.comДрУштВО

... Ој, Мишару,српска царевино...

-Остаје ми једино да вамизразим дивљење због на-чина на који негујете по-штовање према својим пре-цима. Желим да наставитеда водите ову чету која себори за историју и културусвог народа као што су тоуспешно радиле и војводе изовог краја“ – поручио јеаутор спомен обележја, кле-сар и вајар из Лајковца, ми-лутин ранковић.

дуг И Спомен карађорђевИм војводама

Поп Лука Лазаревић Милош Стојићевић(1774 – 1852) (1776-1811)

војвода и командант коњице војвода поцерскиИ детаљи за поколења. да је бисте подигло Задужбинско друшт-

во „Први српски устанак“ мишар. У спомен на 205.годишњицумишарске битке. да је бисте исклесао милутин ранковић, а да супомогли Интеркоп из мишара и Фармаком мБ

фИЛИП И ДУшАн мИЛУтИн рАнКОВИћ

На спомен обележјима остало је записано:Туристички цвет Вили “Албедо”

тајућег одмора. домаћинствоима шест соба, јединственоуређених и мистичног назива- црна, бела и црвена соба, за-тим, салоне, четири купатила,летњу башту, бунар, фонтану,украшен трем, библиотеку,атеље, просторије за радио-нице. На имању се организујууметничке радионице, излож-бе, књижевне вечери, пред-ставе, семинари, модне ревије,музички кампови... За радо-знале организују се излети уоколину, а љубитељи бицик-лизма имају могућност да сеокушају у истраживању По-

церине и цера. Госпођа Ко-вачевић учествовала је набројним семинарима, а и самаје аутор три пројекта из обла-сти сеоског туризма. Сарађујеса Градом, туристичком орга-низацијом Шапца, туристич-ком организацијом Србије иНационалним удружењем засеоски туризам“.

међу признањима, из-двајамо да је награда за најбо-љу туристичку организацијуприпало организацији из Нишаа да је специјални догађај уфункцији промоције туризмабила „Нушићијада“. Ц.Љ.

� www. podrinske.com 29. септембар 2011.ИнтерВЈУ

После филма Lo scandalodella Banca Romana и две серије:Paura Di Amare и Il Restauratore,за телевизију RAI Uno, Иван то-машевић је ових дана почео уCortini d’ Ampezzo са снимањемфилма Vacanze di Natale 2011.

Продуцентска кућа „De Lau-rentis“ а у режији Нерија Парен-тија и са Christianom De Sicom уједној од неколико значајнијихулога, управо је почела рад наовом филму. У овом светски чу-веном монденском центру већ суснимљени многи филмски хито-ви: алпиниста са СилвестеромСталонеом, Пинк пантер са Пи-тером Селерсом, један од фил-мова о Џемсу Бонду…

Наслов „Vacanze di natale“ јеједан од најпопуларнијих теле-визијских пројеката у Италији.до сада је снимљено неколикофилмова са оваквим називом,разлика је само у години. Пореднаслова је увек година у којој јефилм снимљен. Иначе локацијена којима су снимани ови фил-мови су јужна африка, Бразил,Њујорк, мајами, Индија… Овегодине, по други пут филм сеснима у Cortini d’ Ampezzo.

Првих дана боравка у Кор-тини, најтеже се било навићи наклиму. После тропских врућинакод нас, одједном се нађеш нависини већој од 1.200 метара. Наједној страни сунце које те нате-ра да будеш у мајици, на другојстрани предео покривен снегом,додуше вештачким за потребеснимања, али сам призор те на-тера да одмах обучеш јакну. могуслободно рећи да је то мени,али и осталим глумцима бионајвећи проблем. Вероватно суорганизатори то знали, па су намоставили прва два дана да буде-мо слободни. цела екипа филмаје смештена у прелепи хотел Фа-лориа управо преко пута олим-пијске скакаонице, а неких дватри километра од самог центраграда – каже за Подринске Ивантомашевић и додаје:

Услови за рад су идеални.Зелена долина, окружена чуве-ним, високим доломитима, ти-шина и мир пружају нам мо-гућности за миран и добар рад.трећег дана боравка у овом рајупочели смо са разговорима ипробом са редитељем. Већ сут-радан снимање. Све тече поплану и без проблема.

Од куда Ви у италијан-ском филму?

Прво морам рећи да Ита-лијани много воле наше глумце,врло цене начин на који ми ра-димо и имају високо мишљење

о нама. У филму Lo scandalo del-la Banca Romana који је сниману риму, Београду и Котору иградоста наших глумаца и то, богами, лепе улоге: Предраг ејдус,таса Узуновић, Зоран миљко-вић, Ирфан менсур…ето, за-хваљујући ангелини маринко-вић, кастинг-директору про-дукције „Cinecitta“ међу њимасам се нашао и ја. тај мој првипосао са Италијанима ми је биоправо задовољство. Одличнаулога, одлични глумци, пореднаших, Винсент Перез – Фран-цуска, Ландо Будзанка, БепеФиорело, андреа Осварт…, од-личан редитељ Стефано реали(био помоћник Серђу Леонеу зафилм Било једном у америци),високо професионална екипана свим местима, што је и ло-гично с обзиром да се ради о ви-сокој а продукцији. Све у све-

му филм је одлично прошао,проглашен је за филм године уИталији. Од самог почетка, чиними се да су карте почеле накакода се отварају. требало је даиграм нешто мању улогу, алипосле пробног снимања, добиосам од ангелине обавештење даје Стефано реали одлучио да мида већу улогу. Наравно да самбио задовољан, нарочито кадами је редитељ на крају снимањајавно честитао и најавио новусарадњу. Убрзо после тога до-лазе телевизијске серије Paura DiAmare и Il Restauratore, а онданајава од Стефана реалија да мепланира за једну велику улогу уфилму Карузо. У међувременује почео рад на филму Vacanzedi natale а редитељ Нери Па-ренти, по препоруци реалија, јеизабрао мене за једну интере-сантну и значајну улогу. Знам дасу у конкуренцији за ову улогу,са ових наших простора билиСветозар цветковић и ФраноЛасић. На крају сам се у филмуипак нашао ја, овога пута, поредједне руске глумице која живи умилану, као једини странац уиталијанском филму.

Како се сналазите са јези-ком?

до сад је било лако. Нашиглумци су говорили српски,француски глумци - француски,а онда су то Италијани нахова-ли. то је код њих правило, онито раде са свим филмовима,код њих нема титла него постојеглумци који само то раде, по-зајмљују своје гласове глумци-ма који говоре друге језике.Оваога пута није тако. У филмуговорим италијански, али поштииграм руса у одређеним сцена-ма говорим и руски. Нисамимао проблема око тога.

Реците нам нешто о улозикоји уграте

Улога је врло интересантана.Играм човека, руса, озбиљногбизнисмена који тргује нафтом игасом. Он долази са својом, доста

млађом женом у Cortinu d’ Am-pezzo да проведе Божићне и Но-вогодишње празнике. Салећу гаИталијани да са њим потпишууговор значајан за Италију, ме-ђутим рус открива да га женавара, долази до свађе између су-пружника, и то све пред Ита-лијанима. Потпис долази у пита-ње. рус се заљубљује у другу, хоћеда се разведе од жене. Италијанисве раде да му удовоље. И таманкад је све спремно за потпис,рус схвати да га и нова „љубав“вара. Италијанима поново свепада у воду… На крају рус ипак,сасвим случајно налази „праву“што даје наду за потпис… мис-лим да је ово довољно да се за-кључи да је у питању комедијакоја, за сада, бар што се сценаријатиче, доста обећава.

Какви су услови за рад?Услови за рад… Ово је неки

други свет. Све се потчињаваглумцу. Глумац не сме да буденичим оптерећен, не дозвољававам се да имате ни најмањипроблем, да се ниједног тре-нутка не осећате непријатно,сви се труде да вам удовоље, ма

шта пожелели. Ваше је само даразмишљате о улози. такав од-нос вас онда тера да стално бу-дете сконцентрисани, јер унајмању руку је непријатно да,поред свега тога дођете на сетнеспремни и да лоше радите,или шта ја знам… да не знатетекст. Ваљда све то, да свако својпосао обавља врхунски, најбо-ље што може и доприноси даснимање иде увек по плану иувек лако, у савршеној атмо-сфери. Код нас, на жалост нијеувек тако. Част изузецима.

Који су Вам даљи плано-ви?

Што се Италије тиче, тамосам, са два мала прекида, докраја октобра и имаћу још једанодлазак на пар дана до петнае-стог новембра, када се заврша-ва снимање.

Не знам шта ће бити са фил-мом Карузо. требало је да сеснима по Италији и у Београду,али због недостатка новца Бео-град је отпао. редитељ Стефанореали је најавио долазак у Кор-тину да се видимо, па… ви-дећемо.

Што се позоришта тиче, на-равно да је оно на првом месту,радимо јовчу Боре Станковићау режији југа радивојевића.требало је да играм у тој пред-стави, али захваљујући дирек-тору позоришта Зорану Ка-рајићу и редитељу југу ради-војевићу који су имали разуме-вања за мој ангажман на филму,моја улога у јовчи је преподе-љена.

Сцена маСКа је такође ак-тивна. У оквиру позоришне ре-вије, којом се већ традиционал-но отвара сезона Шабачког по-зоришта, биће премијера пред-

ставе „Пусти ме да сањам“.ради се о копродукцији Ша-бачког позоришта и СценемаСКа. Прича је у ствари јед-на конструкција о могућим пре-испитивањима и мислима ЛазеЛазаревића у последњој ноћињеговог живота. Одмах по момповратку биће премијера пред-ставе „тигар“ која је урађена подпокровитељством града Шапцаа у којој ће се појавити двојемладих глумаца из Београда.Затим премијера монодраме„Зоран радмиловић“ по књизи„Залажем се за лаж“ ане рад-миловић, под покровитељствомминистарства културе Србије,града Шапца и града Београда,и премијера монодраме по Ну-шићевом тексту „аутобиогра-фија“. мало су се због мог од-ласка у Италију рокови и тер-мини ових премијера померили,али надокнадићемо све то.

Поред наведених премијерамаСКа ће играти и своје ста-ре представе „Краљица смеха“,„Клара догодило се нешто не-очекивано“ и „Све о оним ства-рима и шире са женскама“. Одзначајнијих гостовања имамопозив из Немачке, али о томекада дође време.

Следеће године је и десет го-дина Сцене маСКа, надам седа ћемо ову годишњицу обеле-жити како треба.

разговор С поводом: Иван ТомашевИћ, глумац шабачког позорИшТа

Италијани много воле наше глумце

Дипломираланина Јанковић

Глумица Нина јанковићдуго ће памтити петак 16. сеп-тембар 2011. године, јер је наовај дан званично завршиласвоје школовање дипломирав-ши на Факултету драмскихуметности.

Звезда првог дела филмамонтевидео, Бог те видео лепаглумица Нина јанковић, и упр-кос популарности која ју је за-десила преко ноћи није запо-ставила своје факултетске оба-везе, па је у петак 16. септем-бар положила и последњи ис-пит на Факултету драмскихуметности у Београду. Иакотренутно вредно ради на новимтелевизијским пројектима, али

и у позоришту у свом родномШапцу, Нина већ размишља накоји ће начин са својимпријатељима и колегама обе-лежити завршетак академскихстудија.

ЛАКше Је Уз ПОДрИнСКе

�29. септембар 2011. www. podrinske.comЧИВИЈАДА

Овогодишњи, четерес и тре-ћи за редом, Васељенски саборхумора, шале, шеге и сатире,илити простонародски казано„Чивијада“ отпочео је још у ра-ним, преподневним сатима пет-

наестог дана деветог месеца2011.- ог лета Господњег у ша-бачким основним школама, гдесу наши најмлађи суграђани исуграђанке имали прилику да, уздружење са афористичарима исатиричарима у себе прихвате„чивиjашки пелцер духовито-сти“, и ко зна, можда већ за пет-наестак, двадесетак година бор-ба за место првог хумористеграда буде и далеко јача негошто је то сада случај са намеш-тењима и ангажманима убројним предузећима у Шапцу.јавним предузећима, да не будезабуне, и да неком не падну напамет какве скарадне, брезоб-разне и погане мисли. а у ве-черњим часовима Народни му-зеј шабачки широм је отвориосвоје двери за изложбу фото-графија александра Књлића„Шабац - Гуча виа Кучево“.којом је аутор приказао и некудругу, не баш свакидашњу стра-ну људског лица и наличја. У ис-том простору, само мало кас-није, одржано је и проглашењенајуспешнијих радова на ово-годишњем конкурсу за карика-туру, афоризам и кратку хумо-ристичку причу. Нагр(а)ђениаутори добили су баснословненаграде, толико велике које ће

им омогућити безбрижан и ла-годан живот целих 2, а ако будуштедљиви можда чак и 3 дана.

Други дан

другог дана организованаје шетња кроз велики градскипарк, где су учесници шетањаимали могућност да се надишусвежег, озоном обогаћеног ваз-духа, али и да стекну или усавр-ше знања из области природнихнаука, у чему су им помагали

„Физикси“, ученици Средњемедицинске школе „др андрајовановић“, окупљени у клубљубитеља физике, који су обич-ним, народским језиком и појед-ностављењем компликованих исувопарних појмова свима којису то желели, успевали да појас-не и приближе појмове са којимасе свакодневно сусрећемо, али

никад нисмо размишљали заштосе ствари дешавају баш такокако се дешавају.

На Градској плажи пред-ставници десетак удружења па-раплегичара из целе Србије сусе такмичили у припремањубећар паприкаша са ћуфтетама.У овом такмичењу, у ком су по-бедници били сви који су узелиучешће, и своја кулинарска уме-ћа преточили у ораније и каза-не у којима је припремана хра-на, неки су морали да буду и не-што бољи од осталих. Испо-ставило се овом приликом да јеЂоле Балашевић, познати му-зичар и кантаутор из Неоплан-те још пре тридесетак годинабио потпуно у праву, када је уједној од својих култних песамаиз периода раног стваралачкогопуса до ситница описао гур-манлуке по којима су „Лалоши“надалеко познати, јер су чакдве од три првонаграђене екипебиле са леве обале Саве.

Након подизања карневалс-ке заставе испред зграде градскеуправе, најмлађи основци так-мичили су се у брзом једењушампита без помоћи руку, а као

и претходне године, они нај-бржи, поред симболичних роб-них награда, добили су могућ-ност и прилику да поједу јошнеколико шампита. Ваљда, да неби дошло до скоковитих про-мена када је количина угљениххидрата у организму у питању.

Уследило је пуштање пору-ка са мислима младих Чивијаша,које су, привезане за балоне,одлетеле у свет. малишан иликлинцеза из најудаљенијег ме-ста до ког балон стигне, бићегост Шапца, као и свог другараили другарице који су порукунаписали,

дечији карневал, који је про-шао штрафтом од Основне шко-ле „Вук Караџић“, па све доцентралног градског трга пока-зао је маштовитост, креатив-ност и лепршавост костима укојима су шабачки предшколци,као и ученици основних и сред-њих школа прошетали цент-

ралним деловима града.Већ по традицији, вечерњи

део програма одвијао се на двелокације. И док су млађи учес-ници главног, великог карнева-ла ђускали и играли уз звукепоп, рок и турбо фолк музике удискотеци „див“, они нештостарији, и подсећању на стара

времена склонији, своје место завечерњи провод нашли су у не-када култној кафани „Код Лиле“,у шабачкој махали. тамо где јеу неком давним временима ноћ-ни живот био к'о сред Париза, аЛеонардова Ђоконда Шапча-нима и Шапцу слала заводнич-ке пољупце и осмехе, у нади даће се две престонице, Париз -културе, и Шабац - ноћног про-вода, блиско повезати и успо-ставити сарадњу чак и на најви-шем, државном нивоу. Што, по-сматрано са садашње тачке гле-дишта уопште не би било лоше.јер, замислимо само какав бипривредни бум и процват Ша-бац доживео ако би овде стигаосвеж, фришки, парижански но-вац и капитал.

Трећи данцентрални, трећи дан огла-

сио је, баш као и други, чи-вијашки добошар, комшија БораГлумац, а након тога испредКултурног центра туристичкаорганизација ријеке презенто-вала је аспекте Истре и Квар-нера. Уз поделу проспеката укојима су приказани пре свега

туристички потенцијали ове ре-гије, пролазници су били у мо-гућности да се лично увере уквалитете кулинарских спе-цијалитета северног дела хрват-ског приморја. Лична опаска једа су и Истрани велики зналцигастрономских вештина, а по-себно добри били су пршута,

зрели сир и изузетно питко беловино.

традиционална чивијашкаспортска надметања и овог путапобудила су огромну пажњу,као и, до сада незапамћено ин-тересовање, како локалне, такои међународне јавности. Првимеч, између оних који нас за-бављају и увесељавају својимкревељењем и глуматањем надаскама које живот значе, ионих који нам на елегантан на-чин из буђелара извлаче и по-следњи евроцент, наравно каданађемо времена за одлазак укафане, пошто нама паре по-одавно нису проблем, јер новаци немамо, протекла је у изузет-но фер и коректној игри и ат-мосфери. до победе у овом дуе-лу и непостојећег пехара стиглису угоститељи након знатнобоље игре у другом полувреме-ну. Зато је сусрет између селек-ција седме силе, и оних којимисле да су сила само зато штокао власт или опозиција одлу-чују о свакодневном животујош и пре изласка екипа на те-рен био на ивици прекида. Но-винари, које је окупио и селек-тирао некадашњи спортиста (ат-

Нама паре поодавно нису проблем, немамо их

ПУбЛИКА нА КАрнеВАЛУ

ХУмОрИСтИ

ПрИЈем КОД грАДОнАЧеЛнИКА

ДОбОшАр бОрА

ПУбЛИКА нА КОнцертУ

� www. podrinske.com 29. септембар 2011.ЧИВИЈАДАлетичар и гимнастичар) ама-тер, Ханибал Ковач, ултима-тивно су захтевали да сви чла-нови екипе естаблишмента по-

кажу платне листиће, те да никоко нема примања изнад 700 евране може да буде члан против-ничке екипе. јер, какав је то по-литичар који није члан баремдва управна одбора са плаћеномфункцијом, а уз то и подмитљив.Фер плеја ради, новинари супристали да одиграју утакмицунакон обећања и уверавања даће тражени документи бити до-стављени у најскорије време, ко-лико до почетка Олимпијскихигара у рио де Жанеиру 2016.године. још један гаф ових дру-гих, представника естаблиш-мента, запретио је да угрозиодржавање утакмице, пре свегазбог непоштовања прописа покојима у свакој екипи мора битибарем једна представница леп-шег пола. Због толерантног ста-ва, и коректног односа са вла-стима, новинари су пристали даодиграју утакмицу. Почеткомдругог дела игре технико нови-нарске екипе Слободан Каши-ковић похвалио је заиста од-лично суђење доживотно иза-браног човека у црном мишеБуље, алиас миодрага Стошића,који је свој задатак заиста од-лично обављао. На то је Сто-шић, који је овом приликомпрезентовао најновији моднихит када је спортска обућа у пи-тању, из џепа извадио картонбоје црепа, и показао га Каши-ковићу, чиме је дао за право сви-ма који сматрају да у нашемфудбалу много тога није у реду,пошто је очигледно да фуд-балска олигархија не подноси никритике и придике, али ни по-хвале на свој рачун. Како је

овај меч преношен путем има-гинарних интернет веза у се-диште ФИФа, УеФа и мОК,непосредно по завршетку утак-

мице стигла је и одлука о каз-нама.

Искључени технико кажњенје безусловном казном од 350дана забране седења на клупиновинарске селекције на спорт-ској Чивијади, док је Стошић по-хваљен за своје суђење, па је из-весно да ће и наредне годинеуправо он судити ове тешкемечеве

Градоначелник Шапца ми-лош милошевић приредио је уградској кући пријем за пред-ставнике свих 39 група које супредвиђене за учешће на главномкарневалу, и том приликом раз-менио пригодне поклоне. За раз-лику од оног обешењака из пре-тпрошлог века, који је и нехоти-це ушао у историју по чивији којује извукао из Књажевих кочија,овог пута, у поклон кесама за го-сте нашла се и по једна резервначивија. За сваки случај, ако некомданашњем шерету и обешењакупадну на памет сличне идеје, пада се гости не би непотребно за-

државали у Шапцу. а можда иу складу са оном, да је свакоггоста...

Велико чивијашко коло оку-пило је и повезало у један низученике основних школа са те-риторије Шапца, који су билиодевени у традиционалне српскенародне ношње, са етно моти-вима.

Након тога, карневалска по-ворка кретала се истом трасомкао и претходног дана дечијикарневал. Кореографи и кости-мографи трупа показали су даидеје, креативност, као и маш-товитост не недостају, ни када сувелики, одрасли учесници у пи-тању. Карневалска поворка про-лазила је скоро три пуна сата, асве је завршено великим и спек-такуларним ватрометом који јеподсетио на онај са отварањаОИ у Пекингу пре три године.

На ред су дошли и избори зановог председнилка Чивијашкерепублике. Ову, веома захвалну,а неплаћену функцију у наред-них 360 и нешто дана обављаћекњижевник и сатиричар из Бео-града Петар Лазић, уредник ча-

сописа „Бре“ и „Наша Крмача“,као и један од коаутора култнерадио емисије „ИНдеКСОВОрадИО ПОЗОрИШте“, која јебила веома популарна крајем де-вете и почетком последње де-ценије прошлог века. Већ на са-мом почетку Лазић је истакао за-хтев да му се у Шапцу изградиродна кућа, јер добро смо ви-дели докле је стигла држава укојој председник нема свој стан,већ мора да се „потуца“ послужбеним државним смеш-тајима величине пар стотинаметара квадратних, као и даједан од тргова у Шапцу поне-се његово име, и то одмах. Саманоминација и номинација Ла-зића изазвала је сумњу да серади о покушају прања мрља ифлека са организације ове ма-нифестације, пошто је исти претри године услед своје необа-вештености био жртва најпро-фитабилнијег јавног у Шапцу,Паук сервиса. Већ на почеткусвог првог и јединог једного-дишњег мандата, Лазић је по-казао да се, када је непотизам упитању, не разликује од пред-ставника власти и опозиције,

пошто је одмах почео шаком, безкапе, да дели намештења ифункције својим пријатељима ипознаницима.

а на самом крају, за све љу-битеље квалитетне музике, при-ређен је концерт Жељка Самар-џића, који је својим изузетнимвокалом одушевио неколико хи-љада прсутних. Уз јадање збогцрне драге која га није сачекала,те признање да је луд али не и домаксимума, захтева да му се учашу улију још један виски ивотка, Грлице која је, као све-

временски посвећена свим два-десететогодишњакињама, Лов-ца који је на потезу, и бројнихдругх хитова из свог опуса, пасве до неких непристојних очијубоје смарагда, чиме је завршиоконцерт, и званично спустиозавесу на овогодишњу Чивијаду,која је била једна од најбољих,ако не и најбоља, још од 1969.године, па све до сада. а до на-редне, 44. Чивијаде, у септембру2012. године...

ЋаО, Нема ВИШеСлободан Д. Кашиковић

Било је и награда...Председник асоцијације карневалских градова, господин

Хенри Ван дер Крон, одушевљен наступом, кореографијом икостимима, а нарочито “ситним детаљима” који су красили овутачку, карневалске трупе “амазонке” коју су за ову прилику на-правили ученици и учитељи ОШ “Краљ Петар I Карађорђевић”из Прњавора доделио им је златну карневалску медаљу.

Оно што је несвакидашње за карневалске манифестацијеје и то да су на шабачком карневалу додељене чак две златнемедаље дечјим трупама. другу златну медаљу господин Крондоделио је деци предшколске установе “Наше дете” одушев-љен бројношћу учесника, кореографијом и сценскимнаступомали и озбиљношћу са којом су деца наступала.

Ове медаље су добра препорука да ће ови малишани добитипозиве за гостовања на карневалима широм Србије али и ев-ропе.

СЛИКАње зА УСПОменУ

нОВИнАрИ

гЛУмцИ И КОнОбАрИ

ПОЛИтИЧАрИ

добродошлицу, те вечери,песмом и игром упутили сучланови првог ансамбла КУд„абрашевић“, „Играма из Шу-мадије“, наравно, уз пратњу На-родног оркестра... И већ је тобило довољно да се створи изу-зетна атмосфера а плато и ули-ца испред Лилине кафане пре-крили бројном публиком...

Постоје људи који нассвојим делањем радују и заду-жују да овај Град волимо јошвише... Који желе да и они дру-ги воле свој Шабац... На свој на-чин то чини управо Лила ах-метовић, музичка и угости-тељска легенда, пресрећан што

вече у његовој кафани, трећу го-дину заредом постаде део Чи-вијаде...

Неминовно је било под-сећање на размеђу 19. и 20.века, Шабац, као пограничниград, град развијене трговине изанатства, његов развој у свакомпогледу... Време отварања хо-тела, кафана, издавања нови-на... звука чувених андолије ицицварића...

Како Бранко Шашић, у књи-зи о андолији забележи и под-сети, „о тадашњим временима,шабачки хроничари су писали:

„ради се и дању и ноћу, али иживи пуним, бесним живо-том...Неки задужбинама, а скоросви песмом и свирком, кроз сев-

дах и дерт... труде се да оставеспомен своме драгом Шапцу...“

„ ...Светле кафане и пивни-це, коцка се и просипа злато, асву ноћ цвиле пусте виолине иодзвања песма...“ а једна по-стаде, и остаде, права Варошкахимна... И већ је традиција, даВече код Лиле, меша њоме от-вара... „Пошетали шабачкитрговци“...

У истом духу наставили сучланови секције Ветерана КУд„абрашевић“, у духу старогШапца биле су и њихове Град-ске игре...

Песму, и причу – за свавремена – о „малом Паризу“, о„првој вароши Србије“ – оста-више цицварићи... И разлегао семалом глас Николе марковићаГибе... И вечне песме „јеленомомо“ и „ангелина“...

... још 1822. године Шабац једобио своју прву кафану која јебила по европском узору...„многобројне и разнолике, аопет сличне, много су допри-неле да се изгради и до данассачува специфичан, шабачки

однос према кафани, ноћномживоту, музици и проводу...“да и данас Шабац има врсне му-зичаре, показаше Назиф мура-товић, Лола, солиста КУд „аб-рашевић“ и Народни оркестар...

... можда се данас не зна,али, Шапчани су, „у добра ста-ра времена“, „добар део друшт-веног живота проводили по раз-ним кафанама и механама“...Уз то, у другој половини 19. ипочетком 20.века, имао је трипевачка друштва, а музички жи-вот све до данашњих дана пре-познатљива је одредница овогаграда...

„Београдска Политика, од21. јануара 1938. године, писа-ла је да Шабац има преко 130 ка-фана, што ће рећи да сваки 115.Шапчанин држи кафану...“...

„У шабачким кафанама, по-ред музике и лепе песме, чуле сусе и добре шале и досетке. Ве-роватно се у њима родила и чу-вена шабачка чивија...“

а за крај првог дела, „аб-рашевић“ је накратко повео у

Врање, а свита се, и овог путаиграла на бис...

Вече код Лиле у шабачкој

мали, на радост домаћина ињегове породице, али и бројних

Шапчана и гостију, постаје са-ставни део „Чивијаде“... Заслу-жио је то Лила, као музичка и

угоститељска легенда... У култ-ној кафани сате и сате, дане, тач-није ноћи, проводили су чувениглумци, писци, спортисти, но-винари... многи су ту стицалисвоје прво кафанско образова-ње... многа су незаборавна сећа-ња, а Лила жели подари и нова,посебно младима овога града...дружење је настављено у окри-љу његове кафане... Најпре, узмузичке легенде - тетка мицу иГибу, потом младе музичаре...Све их је пратио оркестар и чу-десна виолина ахмета Леки-ћа...

Ц.Љубић

www. podrinske.comЧИВИЈАДА29. септембар 2011. 9

Чивијашко вече код Лиле Жеља Лиле ахметовића, била је да ода пошту и почаст,и те вечери, сећањем, и великим хвала, недавно преминуломновинару, публицисти и књижевнику, великом пријатељу – Но-вици Прстојевићу. Човеку чији је изузетан и трајан доприносчувању тог старог духа и треадиције... трајни су знамен гра-да и Новичини „Пошетали шабачки трговци“ (и остале књи-ге), а да угледају светлост дана помагао је и Лила... Као деотог сећања, поклонио је најновије издање књиге „Пошеталишабачки трговци“ Новице Прстојевића, двојици данашњих,како рече изузетних музичара – „шефовима“ оркестара, којису те вечери свирали – Ибрахиму ахметовићу и ахмету Ле-кићу...

-Жеља моја, и моје породице је да вратимо и оживимо талепа сећања, на једно дивно време... мој деда, асан аљић је,баш на овом месту, где ја држим кафану, још 1924. имао своју...млади не знају, они старији памте како се код Лиле освањива-ло...док год сам ја жив, даваћу ту позитивну енергију, и ради-ти на очувању те традиције наше, да вратимо нека култна де-шавања која су на неки начин у Шапцу заборављена – обећаваЛила. И додаје: „Право да вам кажем, шабачка мала има једанпосебан дух; не потцењујем ни један део града, далеко од тога,ја сам мештанин овог најлепшег града на свету и не бих га даони за један град на свету... али, шабачка мала, кад је у пита-њу тај музички део, нешто је посебно...“

Зна Лила, још увек и да засвира и запева...-Право да вам кажем, само онако породично, кад се оку-

пимо, седнем мало за клавир... Иначе, не наступам... музикаје део мог живота, а ја сам угоститељ, као угоститељ сам и пен-зију стекао... међутим, ја сам у срцу и души, ипак, музичар...И то се види и по мојој породици... „ И засвирао је Лила малои у својој чивијашкој вечери...

КУД “АбрАшеВИћ, ПрВИ АнСАмбЛ И ОрКеСтАр

КУД “АбрАшеВИћ, ВетерАнИ

мИцА И ЛИЛА

ИбрА, ЛИЛА И АХметЛИЛА - мУзИКА Је ДеО његОВОг жИВОтА

ПУбЛИКА Је УжИВАЛА

�� www. podrinske.com 29. септембар 2011.зАбеЛешКеВеСтИ ВеСтИ

Глобус ДинГускоро на другој

локацијиУ договору са аутором

пројекта „дан и ноћ на глобусу– дИНГ“, Градска управа ГрадаШапца предложила је да се,због сталне изложености ош-тећењима, наставно средствоглобус дИНГ из градског паркапремести у центар за стручноусавршавање (цСУ) на Летњи-ковцу.

Имајући у виду да је реч ојединственом интерактивномучилу, центрар за стручноусавршавање, чији је циљ еду-кација грађана и стручне јавно-сти, примерено је место за овак-во наставно средство. Истовре-мено, цСУ ће добити уникатнудимензију чиме ће се разлико-вати од сличних установа уСрбији, а глобус дИНГ ће каоспецифичан и квалитетанпројекат бити у безбедном про-стору у коме ће имати пунупримену.

нова места за 600малишана

Повећање смештајних ка-пацитета у шабачким вртићимаусловило је да су листе чекањасмањене. У предшколској уста-нови “Наше дете” најављају из-градњу још једног новог вртићаи адаптацију радних соба у ша-бачким основним школама, паће се место наћи и за 600 мали-шана који чекају на обданиште.

сарадњашабачких

високих школа иКарловачкогуниверзитетаСарадња са Карловачким

универзитетом и Шабачким ви-соким школама настављена јепостиписивањем уговора, којиће представљати размену ис-кустава у областима образовањакао и учешће у пројектима којефинансира европска заједни-ца. Идеја је да се по угледу наУниверзитет примењених наукау Карловцима, промени и си-стем високих школа у Шапцу.

Прњавор добијаслужбу Хитне

помоћиЗдравствена амбуланта дома

здравља Шабац у Прњавору, дополовине октобра добиће Служ-бу хитне медицинске помоћи. Утоку су завршни грађевински ра-дови на преуређењу постојећегпростора, а пет специјализова-них медицинских тимова де-жураће 24 часа. На тај начин,житељи Прњавора и околнихсела добиће бржу лекарску по-моћ у хитним ситуацијама. Зареконструкцију Службе хитнепомоћи, град Шабац опреде-лио је више од милион динара.

Шабачка канцеларија Ка-рИтаС-а, једне од најстаријих инајутацајнијих међународних ху-манитарних организација като-личке цркве, тренутно се бринео 75 корисника које живе на иви-

ци егзистенције. За последњих 10година за шест хиљада корисни-ка обезбеђена је нека врста по-моћи. Све се заснива на добројвољи чланова који имају разу-

мевања за болесне, сиромашне иособе са инвалидитетом.

У собу милеве Шарчевићсмех и топлину унесу активи-сткиње Каритаса сваки пут кададођу. Помоћ јој је неопходна јер

већ три деценије живи у мраку.још више јој значи разумевањеи људска брига.

Програм кућне неге „Кари-тас“ у Шапцу спороводи већ де-

сет година. Само током про-шле године за 600 најугроже-нијих обезбеђена је нека врстапомоћи. Сви запослени на овајпосао крећу са истом идејом.

Биљана Поповић, инжењертехнологије већ две године је во-лонтер. У пратњи медицинскихсестара које се брину о здрав-ственом стању инвалидних истарих особа, дневно посети20-ак породица.

Стари и немоћни су њиховабрига. Овде не само да слушајуњихове проблеме, већ их и ре-шавају. једина награда за во-лонтере су путовања, дружењеи размена искустава. Прошле го-дине о трошку организације бо-равили су у Словенији а ове го-дине у македонији и Италији.

У години волонтеризма Ка-ритас покушава да анимирамладе да се определе за воло-нитирање јер у развијених зем-љама ово искуство драгоцено језа добијање посла

семинар уМедицинској

школи Шабачка средња медицин-

ска школа „др андра јовано-вић“ прва ће у Србији бити ор-ганизатор семинара континуи-ране медицинске едукације заздравствене раднике. Семинарису акредитовани, а држаће ихШапчанин, доцент др душанЂурић, професор на медицин-ском факултету. Полазници ћена овај начин моћи да остваредва бода потребна за лиценци-рање, а др Ђурић се прихода одхонорара одрекао у корист во-лонтера медицинске школе.

Шабачка медицинска школаједина је образовна установа уСрбији која је код надлежногминистартва покренула оваквуиницијативу.

У организацију семинарабиће укључени ученици овешколе, који су већ ангажовани уВолонтерском центру.

Семинари почињу у октоб-ру, а у медицинској школи сенадају да ће, уз подршку града,реконструкцијом постојећегпростора створити и боље усло-ве за рад и бројне активностиоко хиљаду својих ученика иочигледно све бројнијих гостијушколе.

Дан заштитеозонског омотача

међународни дан заштитеозонског омотача обележен је16. септембра у свим земљамасвета. Указујући на значај еду-кације о поступцима људскеврсте који доводе до смањењаозонског слоја, Шабачки еко-лошки покрет организовао јескуп за грађане и ученике ша-бачких школа.

Градоначелник Шапца ми-лош милошевић приредио је уГрадској кући пријем за рускесликаре који од 14. до 30. сеп-тембра бораве у Шапцу. Поже-левши им угодан боравак и ус-пешно уметничко ангажовање,градоначелник милошевић из-разио је задовољство њиховимприсуством у граду за време Чи-вијаде и малогоспојинског ва-шара, што их чини делом праз-ничне атмосфере и употпуњујеградску светковину.

Осам уметника из Иванова,москве, Петровграда и јаро-славља учесници су 5. сликар-ске колоније „Србија очима ру-ских сликара“. Њихова интере-совања су сеоски пејзажи, град-ски мотиви, религијски објекти,

а осим у Шапцу и Поцерини, досада су сликали поред Саве идрине, као и у кругу манастираСоко град, Петковица и троно-ша. Планирана је посета фруш-когорским манастирима, радо-вашници и манастирима ва-љевске епархије.

Према речима Слободана Ни-колића, члана Градског већа, из-ложба радова биће приређенакрајем септембра у вили албедо уВарни. Половина од укупног бројанасталих слика је поклон градуШапцу, а остатак ће имати прили-ку да виде грађани руских градова.

Руски сликари у Шапцу

Разумевање и брига за сиромашне и болесне

За представнике јавнихпредузећа, градских служби,Полицијске управе, ВојскеСрбије, дома здравља, култур-них и образовних установа којису помогли одржавању реда иобогаћивању садржаја Осмесмотре извиђача, организован јепријем у Градској кући. Била јето прилика за доделу захвални-ца и плакета најзаслужнијимакоји су, како је истакао Велимирмилошевић, организатор Смот-ре извиђача, допринели да скупод 2.000 младих, међу којима419 странаца, протекне у најбо-љем реду.

Посебну захвалност Вели-мир милошевић упутио је Град-

ској управи Града Шапца и гра-доначелнику милошу мило-шевићу за ангажовање у орга-

низацији десетодневног догађајакојим је обележен век скаутиз-ма у Србији.

Извиђачка смотра у режији Града Шапца

www. podrinske.comзАбеЛешКе29. септембар 2011. ��ВеСтИ

Предлог заотварање

рециклажногцентра у шапцу

Представници демократскелевице рома предали су шабач-кој граској управи Предлог про-токола за изградњу рециклажногцентра. циљ пројекта је да сеподстакне запошљавање ромскепопулације али и заштита живт-не средине подигне на вишиниво.

алкохоличарисве млађи

На Одељењу психијатријешабачке Опште болнице великиброј пацијената збринут је збогалкохолизма. Старосна границаје померена, а последњих годи-на све је чешћа појава акутногалкохолизма код малолетнихлица.

шабачкиапотекари уМакедонији

Фармацеути апотеке „Ша-бац“ представили су традицијудужу од једног и по века на 40.конгресу посвећеном историјифармације у Берлину. Шабачкиапотекари учествовали су и нарегионалном скупу у македо-нији, а унапређење својих зна-ња виде као могућност за по-бољшање квалитета услуге, штоим је примарни циљ. Учешћа намеђународним стручним ску-повима су један од садржајакојим обележавају јубилеј – 155година фармације у Шапцу.

активне мерезапошљавањаКроз активне мере запош-

љавања, шабачка Филијала На-ционалне службе за запошља-вање до краја 2011.-е године,упослиће близу хиљаду особа.Нови пројекти, попут „Првешансе“, „Стручне праксе“, алии јавних радова и запошљавањаособа са инвалидитетом, доби-ли су ове године више средста-ва из државног буџета, рекао једиректор Националне службе зазапошљавање дејан јовановић.

ради се о традиционалнојсарадњи и изложби, коју зајед-нички организују Удружење ли-ковних стваралаца Шапца иБиблиотека. Задовољство, какоје истакла директорка, мр СоњаБокун Ђинић, „увек је велико,посебно када се представљајутри млада уметника“. јер, удру-жили су се староставна зграда,вредне књиге, читалачка пуб-лика, те вечери и ликовна, самладим уметницима који ис-тински имају много шта да кажуи покажу. Подсетила је да себиблиотека, у недостатку изла-гачког простора у граду, избо-рила да има галеријски про-стор. Посебно је поздравила

три млада уметника речима дасу увек добро дошли у Библио-теку. додајући, „Чула сам одсвих уметника који су овде из-лагали, да им је врло пријатно илепо, јер заиста ова стара згра-да зрачи неком посебном енер-гијом, још кад су ликовна делаовде, онда је то посебан до-живљај“.

У име Удружења ликовнихстваралаца Шапца, присутне јепоздравио председник СлободанПеладић, истичући изузетну са-радњу са Библиотеком. Оне којине знају, подсетио је да удру-жење ове године обележаваизузетан јубилеј – 40 годинапостојања.

-Ликовни педагози и и умет-ници 1971.године, основали суга са много ентузијазма, са мно-го жеље и наде да ће се раз-вијати и обогаћивати овај градликовном уметношћу и бројнимквалитетима које она пружа...Увек се може боље, али, у скла-

ду са средствима са којима рас-полажемо, квалитетном тех-ничком опремљеношћу, мис-лим да можемо бити задовољнинашим активностима, а једносмо од најбоље организованихудружења у Србији.“ Подсетиоје и на отворену изложбу у ма-ђарској, на језеру Балатон, којаје завредела пажњу и организа-тора и културних посленика, а,која, са 40 радова, симболишегодине удружења. Истичућида удружење, уз домаће, окупљауметнике из многих градоваСрбије, али и ван граница, ука-зао је на његов интернационал-ни састав, и као посебну вред-ност приличан број младихуметника: „ то нам је велико за-довољство, а чињеница да радоузимају учешће у активностимаје потврда да млади уметнициверују у Удружење ликовнихстваралаца Шапца. ми смо имзахвални на томе, јер њиховамладост и уметност наступају,њихова уметност је сада најак-туелнија и значи пуно у овомтренутку“ – истакао је СлободанПеладић.

„Будући да заједнички из-лажу различити аутори, предорганизаторима изложбе, биоје озбиљан задатак концепцијеизложбе“, истакао је историчаруметности Филип Ковачевић.додајући, да су пажљивим ода-биром, на трагу међусобне ко-

респоденције поетика и пракси,представљена три аутора млађегенерације сликама, илустра-цијама и фотографијама.

-Слике Кристине Пантелићкокетирају између слике, амба-лажа и илустрације, где се кла-сична сликарска техника ком-бинује и надопуњује аплика-цијама (декоративним тапетама,златним листићима, фолијама ислично), где сведена фигуранаге жене бива уклопљена удекоративно-егзотични ам-бијент. Бранко јовић излажечитаву плејаду ликова, ситуа-ција, амбијентација и контекстау својим илустрацијама и стрипфрагментима, са духовитим,ироничним, шаљивим, али иmemento mori темама. Немањамањенчић излаже веома ин-вентивне концептуалне фото-графије и зрела дизајнерска ре-шења – записао је у предговорукаталога Филип Ковачевић.

Изложба, отворена 22.сеп-тембра, у холу Библиотеке ша-бачке, може се видети до 3.ок-тобра.

Ц.Љубић

Хол бИблИоТеке шабачке до 3.окТобра краСе

Слике, илустрације, фотографије

Бранко Јовић је рођен у Шапцу, где и данас ради као илу-стратор. Излагао је стрипове и илустрације у локалном фанзину„еон“ и београдском „Shlitz“; објављује и илустрације за децуу неколико уџбеника за основну школу. Бави се стрипом и илуст-рацијом, а, уз Шабац, Београд и Нови Сад, излагао је и у ма-ђарској и Италији.

-Ово су радови од краја факултета 2009.године до сада, садоста различитих радова и приступа, од колажа, до 3 д фигу-ра, ту су и векторски цртежи (радови који се тичу карактера,то ми је био и дипломски рад на факултету), пар исечака стри-па... Иначе сам завршио примењену уметност – смер графикаи књига.“

Кристина Пантелић је рођена 1982.године у Београду, Сред-њу школу за уметничке занате завршила је у Шапцу, потом иакадемију уметности у Новом Саду, где је, на смеру сликарство,дипломирала 2005.године, у класи професора душана тодо-ровића, и где је, тренутно, у класи професора драгана мати-ћа, наставила мастер студије. Излагала је на више групних исамосталних изложби.

-Представила сам се новим циклусом који се зове „моје оне“.У питању су сликарска платна, где сам комбиновала различи-те технике, користећи акрилне боје, пастеле, тапете... На фи-гурама девојака, посебан акценат ми је био на лицу и глави, азанемарила сам тело, па самим тим на сликама не постоји пер-спектива“. И следи појашњење: „Битно је оно што је у глави...“

Немања Мањенчић је графички дизајнер и фотограф. ро-ђен је 1987.године у Шапцу, а од 2008. године излаже и уче-ствује у различитим уметничким радионицама и иницијативама;тренутно је апсолвент графичког дизајна на београдској По-литехници.

-Бавим се овим послом и приватно већ пет година, сакупиосам неког искуства и одлучио да то што радим поделим са суг-рађанима на овој изложби.“ Представио се Немања и комер-цијалним и некомерцијалним радовима, од лога, до амбалажеи плаката, а скромно каже: „Ови радови су нешто најбоље штосам урадио у мојој досадашњој каријери“.

Културно-уметничко друштво „абрашевић“ шабац,основано је на почетку прошлог века, тачније 1905.

године. од тада до данас кроз њега је прошло нахиљаде чланова свих узраста и занимања од 7–77година /лекара, инжењера, адвоката, професора,

студената, ђака, абаџија, молера, кројача, опанчара,угоститеља и других занимања/.

заједничко за све оне који су били чланови“абрашевића” је да се увек радо сећају “абрашевића”

и дана проведених у њему.за 106 године постојања и рада, чланови

“абрашевића” су своје умеће /обичаје итрадиције нашег народа/ преносили широм

наше земље и европе, представљајући нанајбољи могући начин свој град и нашу земљу

србију.

ччууввааррии ттррааддиицциијјее!!

фОЛКЛОрнИ АнСАмбЛ

ВеЛИКИ нАрОДнИ ОрКеСтАр

ХОр

ДеЧЈИ АнСАмбЛ

бИСернИцА

ЛАтИнО АмерИЧКИ ПЛеСОВИ ОрИЈентАЛнИ ПЛеС

реКреАтИВцИ

КУД “Абрашевић”КУД “Абрашевић”тУД и ЈАтУД и ЈА

DobroDobrododo{{lili !!

ако и Ти желиш да научиш даако и Ти желиш да научиш даиграш, певаш, свираш, плешеш,играш, певаш, свираш, плешеш,глумиш, сликаш или само да сеглумиш, сликаш или само да се

рекреираш и добро забавишрекреираш и добро забавишпријави се. Постани члан КУДпријави се. Постани члан КУД

“абрашевић и део породице која“абрашевић и део породице којаброји више од 600 чланова.броји више од 600 чланова.

испуни свој живот културом,испуни свој живот културом,упознај нове људе, градове, земље...упознај нове људе, градове, земље...

Године нису важне - сви стеГодине нису важне - сви стедобродошли!добродошли!

теЛефОн: 015/352-133шАбАц, мАСАрИКОВА 20

десет избегличких и две со-цијално угрожене породице до-биле су у среду, 28. септембра,кључеве станова у објекту со-цијалног становања у заштиће-ним условима. међународнаорганизација за миграције(мОм) у сарадњи са Комеса-ријатом за избеглице и ГрадомШапцем је, у оквиру пројекта„Подршка избеглим и интернорасељеним лицима у Србији“,реализовала изградњу објекта засоцијално становање у за-штићеним условима. Уговор јепотписан 28. јануара 2011. го-дине, а камен темељац положен15. априла.

Објекат је приземан са 12стамбених јединица површинеод 39 до 54 квадратна метра иједном заједничком просторијомод 40 квадратних метара. Уњему ће бити смештено 36 ста-нара. Станови су пројектова-ни, саграђени и делимичноопремљени средствима дона-ције европске уније (184.500,00евра) и републике Словеније(25.000,00 евра). Град Шабац је

у пројекту учествовао дона-цијом грађевинске парцеле, ње-ним комуналним опремањем ифинансирањем изградње при-ступног пута (130.000,00 евра).

Имајући у виду најаву за-тварања колективног центра уВарни, ово је била прилика да сеизбеглим и прогнаним породи-цама обезбеде адекватни усло-ви живота у новим, функцио-налним становима опремље-ним основним намештајем итехником за домаћинство, као ида се онима који станују у не-одговарајућем приватном смеш-тају омогуће хуманији и до-стојанственији услови станова-ња уз надзор и помоћ центра засоцијални рад.

- Ово је решење великог

броја проблема за 12 породицакоје су данас добиле кључевестанова. али тиме се листа про-блема не закључује. много је ег-зистенцијално угрожених по-родица које је ратни вихор донеона ове просторе. Град Шабац, уз

помоћ државе Србије и ев-ропске уније, настоји да помог-не овим људима и то је за сададобар модел који ћемо приме-

њивати и даље, истакао је гра-доначелник Шапца милош ми-лошевић, честитајући породи-цама које су данас и званичнодобиле кров над главом. Градо-начелник милошевић захвалиоје европској унији, Влади ре-публике Словеније, међуна-родној организацији за мигра-ције и Комесаријату за избе-глице на помоћи на помоћи и ан-гажовању у решавању проблемаизбеглих и интерно расељених,као и породица у стању со-цијалне потребе.

Према оцени адриана мар-тинса, земеника шефа делега-ције еУ у републици Србији,пројекат који је данас остварену пуном смислу је пример парт-нерства који даје добар резултат.

- На овакав и сличан начину Србији је збринуто више од7.500 људи. то је само корак на-пред у нашим намерама, пору-чио је адриано мартинс.

министар рада и социјалнеполитике расим Љајић нагласио

је да је социјално становање узаштићеним условима један одрешавања проблема избеглица иинтерно расељених лица, и под-сетио да је 1996. године уСрбији било 700 колективнихцентара, 2002. – 388, а данас ихје 42, од чега је 29 у Србији а 13на Косову. Читава стратегијазбрињавања ове категорије ста-новништва била је базирана налокалној интеграцији али и наповратку у крајеве које су на-пустили, и пуној примени Са-рајевске декларације чији је по-тписник и Србија.

- По истом моделу изграђе-ни су објекти за становање у 40градова и општина у Србији,укупно 682 стамбене јединице у

којима је смештено 2.100 људи.У плану је градња још 160 стам-бених објеката за 400 избеглихи интерно расељених, најавио јеминистар Љајић и додао да јеупркос свим напорима у Србијијош увек значајан број избегли-ца – око 75.000.

Како је навео Иван Гергинов,помоћник комесара за избегли-це, у Шапцу је 1996. годинебило 17.500 избеглица, а данасих је 1.850 и 372 интерно расе-љених. Када је реч о затварањуколективних центара, Гергиновје нагласио да није најважнијирок већ квалитетно трајно стам-бено решење за кориснике.

- Град Шабац је од децембра2009. године потрошио 47 ми-

лиона динара за решавање стам-бених проблема и економскооснаживање избеглих и интер-но расељених, рекао је Герги-нов.

Свечаности је присуствоваоје и Франц Бут, амбасадор ре-публике Словеније у Србији.Нагласивши да је Словенија са-

рађивала на сличним пројекти-ма у прошлости, изразио јеспремност да такву парксу и на-стави, јер је партнерство правиначин за решавање проблемасоцијално угроженог станов-ништва.

Грегоар Гудстаин, шеф ми-сије мОм, говорио је о поро-дицама које ће бити настањенеу објекту.

- У пет од 12 породица начелу су самохране мајке. Већи-на њих има само сезонске при-ходе за живот и у избегличкомстатусу су више од 15 година.Иако је данас решен само малидео проблема, ово је значајан ко-рак у решавању укупне про-блематике избеглица, навео је

Гудстаин и закључио да су овак-ве иницијативе могуће само узвишеструка партнерства.

Власник објекта социјалногстановања у заштићеним усло-вима је Град Шабац. Објектомће управљати центар за со-цијални рад и биће одговоран нањегово наменско коришћење.

�3www. podrinske.comзАбеЛешКе29. септембар 2011.

Станари објекта социјалног становања узаштићеним условима добили кључеве

Градоначелник Шапца ми-лош милошевић угостио је, уГрадској кући, амбасадорке жен-ског предузетништва Србијечији се избор реализује у окви-ру Програма за конкурентности иновације који финансира ев-ропск унија. међу амбасадор-кама је и Шапчанка драгица Бо-жиновић, власница трговинскогланца “Новитас”, која је овомприликом женама поручила дабуду храбре у предузетништвујер је то пут успеха без обзирана старосно доба и занимање.

амбасадорке женског пред-узетништва су успешне по-словне жене које својим иску-

ством могу да охрабре и другеда идеје преточе у реалност.Путем јавног позива изабрано једесет амбасадорки, а циљ На-

ционалне мреже амбасадоркиженског предузетништва је по-спешивање развоја малих исредњих предузећа у Србији.

Амбасадорке женског предузетништва у Шапцу

драги моји,да ли знате ко Вам је најчеш-

ћи гост у кући? У последњевреме, то је Ивица дачић, којинам свакодневно гостује било даје на југу, било на Коридору 10,на разним прославама ипријемима, у вези са полицијом,са криминалом, Косовом и козна чиме већ, само још да нампочне да даје рецепте за спре-мање „сарме ала Гљивица“...Љубав социјалиста и медијскихмагната је лако уочљива, а имамутисак да потиче још из онихвремена када је додатак тВдневнику био обавезујуће шти-во, нешто као лектира... У свеово уклапа се и иницијатива запостављање споменика другуим Слоби, о чему челници со-цијалиста уопште нису оба-вештени (цврц!). Слика медијскепримати оних који би да опет за-владају као некад, употпуњенаје и буразерским обраћањимаминистра нам мрке, све са ста-ром крокодилком на грудима иСлобином сликом на сред Ка-бинета... макар то он и негирао,мислим Слобу...

У Скупштини нам се нештодешава. Као да се коалиција ко-меша и пуца по шавовима, јерочито је да их више не сједи-њује гола жеља за владањем,обзиром да предстоји одмера-вање снага на изборима, па бисвако да буде у шанси да по-ентира. Приметна је и естетскаизмена неких ликова. Чеда иЧанак су пустили браде, а већи-на позиционих посланика јепрепланула... Нека, и треба,нека они горе на сунцу меди-терана, уместо грађана, јер би-рани су да буду њихови пред-ставници, зар не...

На нашем Косову и мето-хији, некако се опет закувава. Незнам како ће се све завршити,али сам сигуран да по нас нећебити добро. Онај амбасадорКонузин се изгледа узалуд те-атрално трудио да изиграва за-штитника Срба, на састанку ре-гионалне конференције за без-бедност. Његова брига за суд-бину Србадије на Косову и ме-тохији деловала је искрено уоној мери у којој је тај гаф биодипломатски... И док наша Вла-да, кажу, има резервни план заслучај преузимања прелаза унекој вукојебини, оно мало Србаје преузело ствар у своје руке и

опколило прелазе шодером иземљом, па нека њихови цари-ници долазе на посао хелико-птерима и нека прегледају „оцасвога“ на путу којим нико неможе проћи. Жалим те дичне ца-ринике, јер, није лоше бити ца-риник, било где, макар и на Ко-сову... зар не. а Конузин и руси,уместо што се питају „има лиовде Срба“, нека нама дају од-говор „шта је са русима“... Увексе некако сетим оне 1999.г. и ру-ских подморница које крену-ше, а не стигоше...

Како баш све некако код наспада у невреме, тако нам се на-местише и малинари са својимпроблемима, а и она геј попула-ција баш сада хоће да се експо-нира јавно, па то ето брине ми-нистра полиције, јер, као што ви-димо, он не може баш свугде дастигне... а волео би, ближе се из-борни дани. али, таман кадапомислимо да је досадно, ониухапсе неке ликове... директо-рицу за вакцину, а жандарме и

службеника БИа за побуну из2001.г. а све ми некако миришеда нишане неке друге ликове,који им сметају још од 6.октоб-ра оне тамо године...

Ко нам је ових дана посетионаш градић, видели смо, Вашарје завршен, некада надалеко чу-вен по белосветским чудима намихајловачкој ливади поредСаве. данас је то парада еко-номске кризе на коју одлазе људииз навике, а не да би се угости-ли и провели. а на параде беде,не долазе они што нам беду про-дуцирају, иако се све заклињу данису баш они, и да је за све кривнеко трећи... стога ни не чудишто на Вашар у Шабац нисудошле неке фаце. далеко било, тоје забава за пучанство...

рећићете да сам помало до-садан са Брђанима и њиховимкомплексима у вези са језикоми мантијама. Има ли игде на све-ту званичног језика који се зове:црногорско-српски, босански,хрватски језик и књижевност...

Како да не, има, итекако, у цГшколама. алал Вам вера лакр-дијаши, како Вам се зову про-фесори који тај језик предају, игде су за професуру завршилифакултете?

Професор Новак се башустремио на оног јадника штопада у несвест од болова када мунеко случајно помене презимена ИЋ. дере ли га дере, и то сва-ки пут баш у финалу. а онда сееспањолац понаша као малодете, некако ми је покуњен и ту-

жан, а сви виде да нема збогчега, Ноле је бољи и то је то,признају сви који се мало вишеразумеју у смечеве... Шта мис-лите, питам Вас, онако без везе,како би Ноле прошао на избо-рима... ако му то падне на па-мет, а надам се да неће, многикоји га сада тапшу по леђима исмешкају му се, брзо би му на-шли стотине мана... такви смоми, мајке ми... а таква је и по-литика... Верујте ми...

Све Вас волим и поздрављам.

�4 www. podrinske.com 29. септембар 2011.зАбАВА

Моје, наше, њихово, а ничије!

ПИше: брАнИСЛАВ СеКУЛОВИћ, АДВОКАт

У Љубовији је по трећи путодржанана спортско рекреатвнабициклистичка манифстација„Бициклијада“ коју је органи-зовала Општинска туристичкаорганизација „Љубовија“, Фондза безбедност саобраћаја имики Живковић, љубитељ би-циклизма из Љубовије, у којој јеучествовало више од 200 би-циклиста међу којим је био и 78-годишњи милутин Илић, којисвакодневно вози бицикл одсвоје десете године, и најмлађиседмогодишњи Петар марко-вић из Љубовије. Бициклисти супродефиловали улицама Љубо-вије а потом су на тргу „9. ок-тобар“ на бицикима изводлиегзибиције. Најбољим у тој веш-тини додељене су дипломе искромне награде. На овогодиш-њој „Бицилијади“ поред љубо-вијана било је доста чесника игостију из Шапца, Лознице, Ва-љева, Ужица, Бајине Баште, Бо-гатића, Лазаревца и Братунца,Сребренице, Зворника и Бјељи-не градова у републици Српској.

да бициклистима, бициклидобро послуже на „Бицик-лијади“ и да на њима при вож-њи буду безбедни, допринео јеЗоран Ноличић, бициклиста изЛознице, који има радионицу запоправку бицила.

-Волим бициклизам и вели-ки сам љубитељ тог веома лепоги атрактивног спорта. Веомами годи што на „Бициклијада-ма“ које се организују учествуједоста омладине, људи средњихгодина а и старијих особа. Нанеколико дана пред одравање

„Бициклијаде“ био сам неко-лико дана у Љубовији, и у мојојпокретној радионици за по-правку бицикала сервисираосам и поправљао бесплатно би-цикле учесницима „Бицик-лијаде“ којима је то било по-требно. Било их је више од се-дамдесетак, и веома сам задо-вољан што су они са исправнимвозилима на два точка спремнодочекали „Бициклијаду“ - кажеНоличић.

Ноличић је веома добар би-цилиста и мајстор за поправкубицикла. По томе је познат и уБициклистичком савезу Србије,па је неколико пута по позивуБСС био учесник бицикли-стичких трка кроз Србију, не каовозач бицикла, већ је на тркама,веома успешно и брзо, отклањаокварове на бициклима и за тајпосао добио је бројна прзнања.

Миладин Малишић

Одржана бициклијада

ЛдП је једина партија на по-литичкој сцени која нуди реал-ну политику, нагласила је на-родна посланица Либерално де-мократске партије марија Бу-гарчић на трећој редовној из-борној Скупштина ГрО ЛдПШабац.

"Странке владајуће коали-ције у Србији су сада дошле уфазу у којој се искључиво бавесобом са намером да преживенародне изборе апсолутно за-немарујући реалне проблеме сакојима се земља суочава", на-гласила је марија Бугарчић.

милан Чичулић менаџерЛдП-а за мачвански округ и до-садањи менџер Градског одбо-ра у Шапцу истакао је да је да-нашња изборна скупштина уШапцу најмасовнија скупшти-на коју је икада организоваланека политичка партија у граду

и да је то јасан доказ да су гра-ђани препознали све оно што јеЛдП радила у протеклих годи-на како у Србији тако и у Шап-цу. Он је додао да више ни коднајвећих противника не постојидилема да ће управо Либералнодемократска партија бити онакључна снага од које ће пре-судно зависити формирање бу-дуће власти на свим нивоима.

За менаџера Градског одбо-ра ЛдП Шабац изабрана је Гор-дана марковић, професорка раз-редне наставе. Обраћајући сеучесницима скупштине она јеистакла да Либерално демо-кратска партија у Шапцу нудиједноставнија и квалитетна ре-шења многих локалних про-блема, као и да је спремна даподржи сваког ко понуди реше-ње које ће допринети бољемживоту грађана.

СкупшТИна гро лдп шабац

Партија која нуди реалнуполитику

�5www. podrinske.comПОЛИтИКА29. септембар 2011.

нерационалнотрошењебуџетскихсредстава

На конференцији за штампуГрадског одбора Нове Србије,критиковано је начин на којиградска власт троши буџетскасредства. Како су истакли устранци, иако потешкоће јошнису изражене у великој мери,до краја године ће се Шабац су-очити са озбиљним проблемимана приходној страни буџета.Превелика средства која се тро-ше за Шабачки летњи фестивал,који не доноси зараду, стварајувелики дефицит, који угхража-вају функционисање града.

"Прво породица"„Прво породица“, назив је

акције у којој су функционери,чланови и симпатизери Српскогпокрета обнове истакли поро-дицу као стуб друштва и јакедржаве. Без породице нема ле-пих традиционалних и хриш-ћанских вредности, истакао јепортпарол СПО-а Немања Ста-ровић. Српски покрет обновепоздравља градску одлуку о за-брани точења алкохолних пићау касним ноћним сатима и став-љање интереса породице ис-пред угоститељства. данашњаакција Српског покрета обновепод називом „Прво породица“,подрзумева истовремено и по-четак предизборне кампање овеполитичке странке.

нова СрбИја

СрпСкИ покреТ обнове

На политичкој сцени Шапцапрошле године се појавила новаорганизација. Удружење грађа-на Шабачки покрет, који је закратко време постао занимљивполитички фактор. У разговоруса председником ШП Слави-шом Костадиновићем поку-шаћемо да вам приближимоидеје и циљеве овог удружења.

Шта, пре свега, Шабачкипокрет претставља на град-ској политичкој сцени?

Шабачки покрет представљанови пут, нови начин размиш-љана. Удружење грађана које јенастало због неспособности избог међусобне борбе за властполитичких странака које у овомтренутку нису у стању да ре-шавају нагомилане проблеме иподигну квалитет живота и радана виши ниво. Представљамоалтрнативу и стварно сматрамда нудимо нове идеје и решења.екипа људи из различитих по-литичких организација која серазочарала до сада постигнутими људи који до сада нису билини у једној странци, су се оку-пили и формирали Шабачкипокрет.

Какав је одјек, по вашеммишљењу, изазвао Шабачкипокрет као нова партија уграду?

Пре свега морам да истак-нем да смо ми удружење грађа-на. Формално-правно тако ифункционишемо. Шабачки по-крет је по мом мишљењу недо-стајао нашем граду. Група гра-ђана којој није интерес Бео-град, људи који нису оптереће-ни централом и додворавањемфункционерима у окружним ирепубличким одборима могудоста да пунуде свом граду.мислим да је то у Шапцу иза-звало поприлично интересова-ње. На штандовима које смоорганизовали и на којима смоделили програм, прилазило намје доста људи и дало подршку.Број чланова нам расте из данау дан.

На који начин мислите дарешавате градске проблеме?

Само конкретним акцијамаи решењима. Немамо намеру дасе бавимо тзв. прљавом кампа-њом где би без аргумената кри-тиковали било коју странку илибило кога у нашем граду. За-пошљавање људи, менаџерскиприступ локалне самоуправе,побољшавање живота пољо-привредника кроз измену се-товне структуре, подизање ни-воа прерадне индустрије, развој

инфраструктуре у Шапцу тј.израда свих локалних путевакао и борба за изградњу аутопута Нови Сад-рума-Шабац-Граница БиХ, изградња луке уШапцу и чишћење корита рекеСаве. Подстицај савременог на-чина финансирања инвести-ционих пројеката као што су до-маћи и страни инвеститори,заједничка улагања, акцио-нартсво и развојна средства избуџета. Стварање услова за раз-вој малих и средњих предузећа,као и предузетника чиме бисмо

остварили флексибилнију при-вреду и спречили монополскопонашање великих система. та-кође је битно и иницирање зајед-ничког наступање трговачкихланац из окужења на великатржишта у земљи и иностран-ству.

Шта је то што нудитеШапчанима, а да друге пар-тије на политичкој сцени то досада нису радиле?

Све већ постојеће странке сене разликују ни по чему, када бипогледали програме свих стра-нака схватили би да су скороидентични. Оно што јесте про-блем је и то што им је и дело-вање идентично и зато и јесмоту где смо. Наш циљ је јасан -бољи живот Шапчана, што је иисказано у нашем програму.Шабачки покрет као удружењеделује на тај начин што не ука-зује на грешке, већ нуди реше-ња. Чланови нашег покрета суурадили већ низ пројеката којисе на срећу остварују. један однајзначајних је и пројекат уш-теде енергије израдом термо-изолационих фасада стиропо-ром тзв. десетком, који водинаш енергетски сектор на челуса милошем маринковићем, ареализије се преко јСП СтаНШабац. Значајан је и пројекат

азила за псе који је искључивозаслуга милене милићевић изШабачког покрета. Имали смо иниз других акција помоћи мла-дим ствараоцима, културнимрадницима, добровољног дава-ња крви, помоћ спортским клу-бовима, издавање књига итд.Нудимо решења пољопривреди,економији у граду, предузетни-цима, привредним друштвима имноге друге активности. Нашекономски сектор израђује про-грам за повећање запослено-сти у Шапцу. мислим да је то

што сам навео основна разликаизмеђу Шабачког покрета иосталих.

Ако није тајна, да ли мо-жемо да сазнамо нешто вишео вашем чланству?

Структура чланства је раз-нолика и међу члановима има-мо различита годишта, стручнеспреме као и заступљена обапола. Ипак преовлађују млађиљуди пуни енергије и спремниза извазове и решавање про-блема.

Организовани смо на дваначина. Подељени смо на сек-торе и месне одборе. Секторивезују чланове кадровски и такоимамо правни, економски, енер-гетски, пољопривредни, еко-лошки, грађевински, медицин-ски, предузетнички, информа-циони сектор, као и сектор закултуру, просвету , итд. Секто-ри примећују проблеме и доно-се решења кроз пројекте. Немамешања у рад сектора и то је јед-но од основних начела радаШабачког покрета. Нема ме-шања у рад стручних људи.Сматрамо да је то једини начинза решавање нагомиланих про-блема, да људи који имају зна-ња и енергије доносе одлуке.други вид нашег организовањаје и по месним одборима. Има-

мо формиран већ поприличанброј месних одбора како у град-ским тако и у сеоским меснимзаједницама и што је најбитнијеквалитетне људе који воде те од-боре. Највише тело у нашемпокрету је Управни одбор којије до скоро броја 7 чланова, алисмо због повећања броја чла-нова Шабачког покрета сраз-мерно и повећали број члановаУ.О. на 11.

Који су по вашем мишље-њу највећи проблеми у градутј. има ли нешто што је доброи што не треба мењати?

треба бити реалан и рећи даје урађено доста тога, али јошдоста тога треба урадити. Крозпрограм који ми нудимо Шабацће у будућности бити оно што итреба да буде, развијен европскиград, Град који запошљава, ин-тересантан инвеститорима, Градкоји ће да мисли о својим пред-узетницима из свих делатно-сти, Град јаке пољопривреде,Град који штеди енергију, Градкоји нуди доста тога туристима,Град културе, све у свему Граду коме ћемо сви желети да оста-немо и остати и у који ће се вра-тити они који су одавде отишли.

Очекивања Шабачког по-крета пред предстојеће ло-калне изборе?

За сада остаје отворено какоћемо изаћи на изборе, с обзиромна то да је донет нови закон олокалним изборима. ми радимона још јачој инфраструктурипокрета, јачању месних одбораи сектора и изради новихпројеката. Пресрећан сам штовелики број људи препознајеквалитет нашег рада. ми већимамо огроман број симпати-зера и само квалитном кадров-ском политиком и конкретнимакцијама покушавамо да при-ближимо наше идеје Шапча-нима, који то већ препознају. Унеким интерним истраживањи-ма које су обавиле појединестранке у нашем граду, а докојих смо ми дошли незванич-но, ШП има сјајну подршку и за-видан проценат. Пошто резул-тати истраживања нису јавни изванични не могу да их изнесем,само ћу Вам рећи да смо изнад5%, што би значило да смоизнад цензуса. Ни ја, ни осталичланови покрета не би ни ула-зили у целу ову причу да не ве-рујемо да ће донети доста тогадоброг нашем граду. Најискре-није мислим да ће резултат Ша-бачког покрете бити неочеки-вано добар.

Ханибал Ковач

у шапцу богаТИја полИТИчка Сцена

Шабачки покрет

ПреДСеДнИК шП СЛАВИшА КОСтАДИнОВИћ

У протеклом периоду О.О.СрС Шабац је уложио достатруда на очувању постојећегброја чланства и повећању ис-тог, тако да тренутно имамо3,800 чланова.

Без обзира на све што се де-шавало у друштвеним и поли-тичким збивањима како на ни-воу републике тако и на тери-торији наше Општине, једин-ство и идеологија наше странкенису нарушени.

Одборничка група СрС упарламенту града Шапца је идаље најјача и једина права опо-зициона странка.

О.О. СрС у Шапцу сачиња-ва 61 м.о. колико има и мес.Заједница у нашој Општини,што значи да Српских радикалаима свуда.

Имамо 10 градских и 51 се-оски месн.одбор од тога 40мес.одбора функционише сапредс.мес.одбора или повере-ницима у осталим мес.одбори-ма у овом тренутку чланствоније заинтересовано за неки ин-тезивнији рад.

Поново је на територији

градских и приградских мес.од-бора извршена ревизија члан-ства где су активисти из О.О. по-сећивали не само чланове стран-ке већ и све остале грађане,наше симпатизере.

Извршена је смена трипредс.м.о. због не залагања устраначком раду и на те функ-ције су именовани други којижеле и могу више да помогну ураду странке.

У мају ове године у Шап-цу је за непуних 7 дана органи-зован величанствен митинг под-ршке Божидару Вучуревићу, гдесу учешће узели не само ради-кали из Шабачког Округа већ ииз целе Србије.

такође, О.О. је организоваои одлазак на митинг у Београдкоји је био посвећен подршцигенералу ратку младићу.

О.О. СрС Шабац је успео даразбије медијску блокаду у на-шем граду.

Све то смо постигли захва-љујући томе што износимо ис-тину, тако да су наши ставови иидеологија врло често објав-љивани у локалном листу

„Подринске „ новине и еми-товани на тВ аС на чему се јакао председник овог О.О. по-себно захваљујем овом прили-ком наведеним представницимаових медијских кућа.

Одржан је велики број кон-ференција за штампу где су го-сти између осталих били ре-публички посланици Зоран Кра-сић, мр александар мартиновићи милорад Буха.

У посети О.О. су биле и на-родне посланице Вјерица раде-та и Гордана Поп – Лазић.

По финансијском извештајукоји ће те касније имати приликеда чујете уочиће те да смо билирационални, штедљиви и даније било малверзација са нов-чаном имовином странке и да сусредства искоришћена у правусврху.

делегати и гости све ово штоје предходно изнето о досадаш-њем раду О.О. СрС у Шапцу јесамо у једном правцу а то је даимате увид и поверење у рад чла-нова О.О. СрС у Шапцу.

Пред О.О. СрС Шабац суврло озбиљни задаци.

јер, оно што нас чека у на-редном периоду који је пун иза-зова морамо се још боље, јошозбиљније, још храбрије спре-мити за борбу до остварења на-ших циљева.

Имамо врло јасну смерницу,идеологију Српског национа-

лизма коју је утемељио нашпред. Проф др Војислав Ше-шељ.

Пред нама су парламентар-ни, републички а можда и ло-кални избори који ће битинајпљавији до сада, тј. поли-

тичка борба ће бити до послед-њег гласача.

О.О. СрС у Шапцу се морашто боље спремити за веома оз-биљну борбу, тако да ћемо у на-редном периоду појачати рад натерену како би смо и ове м.о.где постоји чланство без руко-водства максимално анимирати.

У наредном периоду акти-вираћемо младе, перспективнеи поштене који би у највећојмери могли да изнесу теретрада О.О. СрС у Шапцу.

Предизборну кампању ћемоспроводити по упуствима цент-ралне Отаџбинске Управе и Из-вршног одбора али највећи ак-ценат ће бити стављен на про-блеме у нашој Општини.

Наравно, као председникаО.О. а и све Вас највише радујескори повратак председниканаше странке проф.др Војисла-ва Шешеља из луде Хашке прав-не куће где му психолошки и ин-телектуално није место.

Њему је место међу нама,правим патриотама Српскимрадикалима.

ПОЛИтИКАwww. podrinske.com�� 29. септембар 2011.

Редовна годишња скупштина ОО СРС Шабац

На редовној годишњојСкупштини Општинског од-бора СрС у Шапцу присутноје било 83 делегата и 120 го-стију.

Гости Скупштине су билијадранко Вуковић- члан тимаза одбрану проф. др Војисла-ва Шешеља и народни по-сланик, миљан дамјановић-члан Извршног одбора СрС,драган аћимовић - народнипосланик.

Скупштини су прису-ствовали и представници Оп-штинских одбора СрС из Ко-цељеве, Владимираца и Бо-гатића.

бОшКО ВАСИћ

План рада О.О. СРС Шабацза наредни период

рАДнО ПреДСеДнИштВО: зДенКА фИЛИПОВИћ, ДрАгАн ЈеВтИћ - ПреДСеДнИК,мИрЈАнА мАЛетИћ И тАњА рАДАКОВИћ

Извештај о раду О.О. СРС Шабац

мИЛАн мАрКОВИћ

мИЛе ИВАнОВИћ

��29. септембар 2011. www. podrinske.comПОЛИтИКА

Редовна годишња скупштина ОО СРС Шабац

Како у целој Србији тако иу нашем Округу овај наш ра-дикалски подухват заистаје тежак, јер смо ми jединаправа опозициона странкакоја се залаже за интере-се свих грађана Србије.

то је данас врло тешкорадити јер је Србија земљакоју предводе окупаториса запада, америка и до-маћи издајници. Због тогаданашња политичка сценапредставља медијски, фи-нансијски и на све другеначине само странке и сведруге који су лојалне ев-ропској унији и Нато пак-ту и које извршавају њи-хова наређења.

Нека од тих али и најбитнијанаређења су парчање Србије,

уништавање привреде и заду-живање Српског радника и се-

љака како би се са њима лакшеманипулисало.

Порука СрС је свима намакоји смо часни и поштени и

који смо остали уз нашегпредседника проф. др Војис-лава Шешеља, треба и даљеда следимо идеологију и про-грамске циљеве странке јерједино су ова начела данас уинтересу државе Србије исвим њених грађана.

Проф. др Војислав Ше-шељ већ осамипо година безикаквог правног основа бо-рави у Хашком трибуналу ими му морамо помоћи, ње-гови представници у Србији.Он ће веома брзо бити санама да нам да још већу под-ршку у остваривању про-грамских циљева СрС и очу-

вању Србије и интереса њенихграђана.

Хвала Вам што сте дошли наовај величанствени скуп, скупна коме ми сумирамо резултатепрошлогодишњег рада. Ви свидобро знате у каквим мукама иу каквој патњи грађани Србијеживе данас под овом досман-лијском влашћу. У овом тре-нутку ми смо, за грађане Србије,једини светионик преко кога сенадзире ослобађање од овог до-сманлијског јарма и прозапад-ног, америчког слуганства.Српска радикална странка морау следеће парламентарне избо-ре кренути одлучно и без ком-промиса јер ми смо, у овом тре-нутку, једина снага у Србијикоја је може спасити од кома-дања, економске пропаст... да-нас, у Србији, је најбитније дасачувамо нашу децу. то јединоможе Српска радикална стран-ка која није скренула са свогидеолошког пута, пута који јетрасирао др Војислав Шешељ.да би смо остварили зацртанециљеви морамо дати свој мак-симум и убедити и оне који досада нису били свесни и нису ве-ровали да само Српска ради-

кална странка може помоћо гра-ђанима Србије. Ви видите даова, данашња, власт пуца посвим шавовима. Колико новца јеова власт добила од донација?Колико је новца ова власт по-зајмила? Где су те паре? Коли-ко су криминалном приватиза-цијом упропастили предузећа уСрбији, и нашем граду? Новацсу проћердали у некакву ин-фраструктуру да, тобож, покажуграђанима како мисле на њих.али бехатон плоче се не једу.Социјални програми се оства-рују само отварањем нових рад-них места а не њиховим затва-рањем. У Србији, тренутно, имавише од милион незапослениха само преко 25.000 незапосле-них има у нашем граду. Они овеподатке не смеју да прикажу.Уништили су највећег херојарада – српског сељака. Уместода тај сељак ужива у плодовимасвога рада он мора да изађе наулицу да се, очи у очи, гледа саполицијом и да на тај начиностварује своја права, права назагарантоване цене пољопри-вредних производа. десет го-

дина ова власт лаже сељаке,раднике. Ова агонија се морапрекинути. морамо се суочитиса проблемима које имамо, мо-рамо узети власт како на ре-публичком тако и на локалномнивоу. то ћемо остварити саквалитетним, модерним и че-ститим кадровима које имамо.Они морају да замене ову ре-циклирану власт коју чининајгори талог. а то неће битилако.

За месец дана добићемо про-грам Српске радикалне странкеза излазак из кризе. тај про-грам мора ући у сваку кућу имора га прочитати сваки нашстановник, наш симпатизер исваки наш члан.

У Шабац сам увек радо до-лазио и сматрам великом при-вилегијом то што сам данасовде са вама. Сви ми који смоовде без др Војислава Шешељ икоји смо остали верни Српскојрадикалној странци смо правирадикали. Синоћ сам др Војис-лаву Шешељу рекао да долазимна годишњу Скупштину у Ша-бац и он вас је поздравио и по-ручио вам је да верује у Вас јерсте Ви показали да сте у време-ну када су покушали да расту-ре нашу странку остали веома

компактни и да сте се одржалиу великом броју.

Верујем да ћете на нареднимизборима успети да остваритезавидне резултате и да ћете датисве од себе, без обзира да лићемо у кампању ићи са др Војис-лавом Шешељем или без њега.Он ће, свакако, доћи идуће го-дине. Лако је бити радикал саШешељем на челу колоне ализато сте Ви прави радикали јерсте издржали све недаће и оп-стали сте и без нашег предед-ника.

мр Србољуб ЖИвановИћ, народнИ поСланИк

Морамо узети властјадранко вуковИћ, члан ТИма за одбрану проф. др војИСлава шешељаИ народнИ поСланИк

Ми смо прави радикали

драгана аћИмовИћа - народног поСланИка

Шешељ ће брзо бити са нама

изабрани чланови општинскогодбора срс шабац:

1. ДРАГАН БАСАРИЋ - м.О. БаИр2. НИНОСЛАВ ЈЕВТИЋ - м.О. ЖИКа ПОПОВИЋ3. ДОБРИВОЈ ДРАГИЋ - м.О. КамеЊаК 4. ЦВИКО ПЕТРОВИЋ - м.О. ШИПУрСКе ЛИВаде5. ДЕЈАН САВИЋ - м.О. мајУр6. ВИТОМИР ЦВЕТКОВИЋ - м.О. дОЊИ ШОр 7. ЗОРАН КОВАНОВИЋ - м.О. ОраШац8. МАРКО ТОВАРОВИЋ - м.О.БУКОр9. РАДОВАН СТАНАРЧИЋ - м.О. м. ПрЊаВОр10. ПЕТАР ПАВИЋ - м.О. мајУр

Бура коју су изазвали до-гађаји везани за ЖрК медици-нар резултирала је избором но-вог клупског руководства, које јепреузело нимало лак и једно-ставан задатак, оздрављења иопоравка најуспешнијег жен-ског спортског колектива Шап-ца свих времена, још увек се нестишава. Сам ток расплета до-гађаја у вези са медицинаромнаишао је, углавном, на под-ршку свих оних којима је заистастало до просперитета и на-претка шабачког спорта. Ипак,и поред позитивног расплета,још увек поједини губитници уовом случају, а пре свих доско-рашњи секретар медицинара,тања Илић, покушавају да ис-криве стварну слику, те да при-казивањем да су ствари онаквекаквим би они желели, за себеућаре још понеке јефтине пое-не. Овом приликом, појасниће-мо неке догађаје који су и до-вели до настанка кризе у ме-дицинару.

Жиро рачун клуба био је јошод септембра 2009. године ублокади, због неизмиривања оба-веза према пореским органима,као и према служби ПИО, те суд-ских потраживања која су поједи-не бивше првотимке у међувре-мену затражиле, због неизмири-вања уговорних обавеза још изпериода с краја деведесетих го-дина прошлог века. решење занормално пословање пронађеноје у сарадњи са Окружним ру-кометним савезом, преко кога јемедицинар пословао. У међу-времену, претходну сезону клубје завршио на позицији која јемедицинар преселила у нижиранг такмичења, што само посеби и није трагедија, јер већ седешавало да клуб испадне излиге, па да се након неколико го-дина поново врати у елитнодруштво. Непосредно уочи крајапретходног првенства, изабран јеи нови управни одбор клуба, укоји су ушли и појединци којибаш и немају много тога зајед-ничког са спортом, посебно не сарукометом.

а како су у септембру ове го-дине наступили и услови за по-кретање стечајног поступка, штонеминовно доводи и до увођењастечајног поступка, то је Илић,схвативши да ће се њене инге-ренције и овлаштења свести напуку формалност, брже боље по-

журила да пошаље обавештење уиме Управног одбора ЖрК ме-дицинар, у националну кућу ру-комета, рСС, о томе да медици-нар одустаје од свих такмичењау наредном периоду. Овакву од-луку Управни одбор никада ниједонео јер се, практично, од данакада је именован, никада и нијесастајао са овом темом на днев-ном реду, што указује на покушајфалсификовања службеног до-кумента у циљу противзаконитогстицања личне материјалне ифинансијске користи.

током претходног периода,дугогодишња првотимка и рад-ник у администрацији, дали-борка јовановић, обавештенаје да ће по повратку са поро-диљског боловања бити про-глашена технолошким виш-ком, због смањења прилива фи-нансијских средстава у клуб,као и због смањења обима по-сла. тако је и било, а непосред-но након што је јовановић до-била отказ, донета је одлука оангажовању у клупској адми-нистрацији момка који је личнии кућни пријатељ са породицомтање Илић, фудбалским судијомВладом Ђермановићем, чимеје драстично прекршен и Законо раду, јер се у случају давањаотказа раднику због престанкапотребе за радним ангажманомрадника, не може ангажоватинови запослени у периоду од 6месеци.

такође, током претходних паргодина Илић је покушавала и даманипулише јавношћу, тако што суиз клупске канцеларије у јавностишле само инфлормације које суњој одговарале, док су сва пигањау вези са проблемима у клубунаилазила на зид ћутања, као и вео-ма „пријатељске“ савете да се за свешто их занима, представници сред-

става информисања могу обрати-ти у клупске просторије.

Суочена и са могућношћупокретања стечаја у клубу, Илићна своју руку оснива нови клуб,коме даје име ЖрК мачва, какоби и даље могла неометано даприма лични доходак из градскогбуџета, као тобоже, правни на-следник медицинара, што је, поњеној замисли требало да буде но-воосновани клуб.

Ипак, наде су јој се изјалови-ле, пре свега због одлучностиветеранки, као и некадашњихпрвотимки, али и свих искренихпријатеља рукомета у Шапцу,који су дигли глас и удружили сепротив нелегалне и крајње не-легитимне, намере Илић да својнаум спроведе у дело. Недавно јеодржана ванредна клупска скуп-штина на којој је медицинар до-био ново руководство, у које суушли сви они који заиста желедобро клубу, и који су спремни дазаложе лични углед и ауторитет ушироким спортским круговима,у циљу постављања клуба наздраве ноге.

том приликом, Илић је доби-ла понуду да и даље остане даради у клубу, као администра-тивни радник, што је она одбила,уздајући се да ће добити подршкунеких кругова моћи из локалнихструктура, у циљу да и даљеводи главну реч о женском руко-мету у Шапцу.

У међувремену, нов Управниодбор ЖрК медицинар је уред-но поднео пријаву за такмичење,а такмичарски органи рСС омо-гућили су да клуб крене са так-мичењем од трећег ранга, другелиге центар. Ово сазнање за-текло је Илић изненађену, али незадуго. Како она и даље неле-гално и нелегитимно користиканцеларију ЖрК медкицинар,

то и даље има приступ доку-ментацији, као и електронскојпошти која стиже у клуб. тако седесило да је током претходне сед-мице сакрила обавештење о про-мени термина одигравања првогкола, са екипом Слоге у Петро-вцу на млави, чиме је створиладодатне трошкове клубу око од-ласка на ово гостовање. Срећнаоколност је да је информација опромени термина ипак стиглакада је екипа практично тек кре-нула из Шапца, али је овим по-ступком Илић на себе навуклагнев, пре свега од стране мајки иочева девојака које су силомприлика ушле у сениорску еки-пу и пре времена.

а у периоду од одржавањаскупштине, на којој је медици-нар добио ново руководство,аутору ових редова упућиванису, и још увек се упућују, крајње„пријатељски“ савети, да при-пази шта и како пише о овојтеми, што ми даје за право даистрајем у намери да коначнопочне детаљно и прецизно рас-ветљавање пословања клуба.Само, можда би ту требало раз-мотрити и целокупно послова-ње, од пролећа 2000. године, а несамо у последњих седамсто инешто дана. Посебно, због тогашто је јавност Шапца, не самоспортска, изузетно заинтересо-вана да се до краја расветли иразјасни и евентуална умеша-ност неких јавних личности уцео случај, као и да се до сит-ница, практично до последњегевроцента расветли финансијскопословање клуба у периоду од2000. па до данашњих дана,укључујући све трошкове, какооне регуларне, тако и оне почи-њене на име репрезентације, анарочито закупа станова...

Слободан Д. Кашиковић

СПОртwww. podrinske.com�� 29. септембар 2011.

КОшАрКА

шКОЛСКИ СПОрт

КОњИЧКИ СПОрт

На шабачком хиподрому,пред више од три хиљаде гле-далаца одржан је 10. тркачки данса пет галопских и једном тркому сулкама. Прву трку на 1.200метара, за наградни фонд од80.000 динара, добила је коби-ла Queen of sur коју је јахао тикаВујковић. У другој трци на 1.600метара и наградни фонд од80.000 динара победу је однелогрло Џера Љубин са јахачемШашићем у седлу. Победниктреће трке на 1.600 метара и на-градни фонд од 110.000 динараје Надалина са џокејем Перо-вићем, а четврте, на 800 метараи за наградни фонд од 50.000 ди-нара, у којој су јахали џокеји ве-терани, био је мајор дуле саВладом Вујићем.

Пета трка, трка града Шап-ца на 2.000 метара и награднифонд од 500.000 динара, при-пала је грлу артисто штале те-шић и џокеју Перовићу. Пехарвласнику победника доделио је

Совраније Чоњагић, члан Град-ског већа. У трци у сулкама на1.700 метара победио је Пирлоса Бурмазовићем у сулкама.

Следећи тркачки дан заказанје за 9. октобар.

Кадети оКК"шабац" нижу

успехеКадети Омладинског ко-

шаркашког клуба Шабац ос-војили су прво место на недав-но одржаном међународном тур-ниру у Пули. Ово представљапоследњи у низу добрих резул-тата које је ова селекција оства-рила у претходних годину дана

Позив за учешће на турнируу Истри представља наставакдобре сарадње екипе ОКК Ша-бац и Хрватског кошаркашкогсавеза. другачији систем рас-поделе старосних категорија се-лекција у Хрватској, условиоје да шабачки играчи 95. и 96.годиште, на турниру играју про-тив годину дана старијих ко-шаркаша.

На меморијалу „јосип јозаСевер“ је учествовало 5 тимова.У коначном пласману иза екипеОКК Шабац су остали: Пула1981, ровињ, Стоја из Пуле, ирудар из Чаковеца. Иако титулау Пули представља велики ус-пех, нови изазови за талентова-ну селекцију шабачког клубаследе убрзо.

Квалификације за једин-ствену кадетску лигу Србијестартују у октобру. Први изазовна путу до остварења зацртаногциља је турнир у Чачку. енер-гију и вољу играчи и тренеримају, а уколико и фактор срећебуде на страни Шапчана, ре-зултат неће изостати.

Градска лигаосновних школа у

малом фудбалуУ организацији Спортског

савеза Шабац, друштва учитељаШабац, ФК “академац” и под по-кровитељством Града Шапца натеренима Спортског центра ака-демац – Интерeкс протеклог ви-кенда одиграна су два кола Град-СКе ЛИГе ОСНОВНИХ ШКО-Ла У маЛОм ФУдБаЛУ. Лигатраје до 15. октобра и игра сесамо суботом и недељом.

Учешће су се узеле све град-ске основне школе са по двеекипе - у категорија за дечаке ро-ђене 2004/05. године и категоријаза дечаке рођене 2002/03. године.

одржане републичке сеоске игреНа републичким сеоским играма одржаним у Нишу, екипа

града Шапца освојила је екипно друго место у конкуренцији 13градова и општина са 850 учесника. По спортовима прва ме-ста су изборили одбојкашице и стонотенисери јевремовца, пи-кадо екипа табановића и женска баскет екипа из Прњавора.Шапчани су освојили и три друга места, као и осам трећих. Ово-годишњи победник републичких сеоских игара је аранђеловац.

Артисту Трка града Шапца

Цунами протутњао, Медицинар преживео – део други

ПоФК саВаЦиУМ(шабац)- ЈаГоДина 1:0

Градски стадион, гледала-ца 200. Главни судија: Бори-слав Галић (Сремска митрови-ца) 7,5. Жути картони: марин-ковић (Савациум), милошевић(јагодина).

Стрелац 1:0 Ђурић у 70. ми-нуту

Савациум: З. јовановић 7, Ђ.јовановић 7, Поповић 7, И. јова-новић 7, Карајичић 7, маринко-вић 7, миловановић 7, Богићевић7, радовановић – (трифуновић 7),Ђурић 7,5, Вучетић 7.

Јагодина: Ст. Здравковић 7,Гајић 7, Живковић 7, Станојевић7, миркаило 7, милошевић 7,Павићевић 7 (Стефановић -),Савић 7 (Илић -) марковић 7,, микић 7 (Л. Ивановић 7), И.Ивановић 7 (Се. Здравковић 7)

Играч утакмице: Стефан Ђу-рић ( Савациум)

Шабац, 24. септембра. Одсамог почетка, Шапчани су кре-нули отворено ка голу гостију,али сем покушаја Ивана јова-новића у 37. минуту, токомпрвог полувремена нису ималиизгледније шансе за погодак.Слична слика виђена је на те-рену и током другог полувре-мена, да би тек у 70. минуту ис-користио гужву пред голом јаго-дине, савладао Здравковића идонео три бода својкој екипи.

С. К.

КОшАрКА

рУКОмет

фУДбАЛ

фУДбАЛ

�929. септембар 2011. www. podrinske.comСПОрт

оКК шаБаЦ- раДиВоЈКораЋ (Београд) 69:105(16:32, 14:23, 18:26, 21:34)

Хала спортова Зорка, гледа-лаца 200. Судије: драган Нико-лић и Ненад Перић (оба изШапца)

ОКК Шабац: Савић 10, Си-мић 5, Степановић 7, адамовић6, Велисављевић 10, Лукић, ма-летић, ацаловић 2, С. марковић10, Ћосић 6, Ћирић 2, Шуба-шић 7, Видаковић 2, Петровић2.

радивој Кораћ: Чолић 14,јанквић, Станковић 9, Н. јова-новић 12, ј. јовановић 8, ман-дић 13, Ђорђевић 10, топузовић8, Стјепановић 2, м. марко-вић, Брајковић 13, Капор 7.

Шабац, 22. септембра.Првим поготком, који је на са-мом почетку утакмице постиг-ла, од активне играчке каријере,након скоро две деценије про-ведене на паркетима широмСрбије, опростила се дугого-дишњи капитен шабачких ко-шаркашица, ана Петровић, која

је, поред играња у свом граду,један део свог спортског бити-сања у сениорској конкурен-цији, провела и у београдскојцрвеној Звезди. Свечарској ат-мосфери овом приликом при-дружили су се и велики спорт-ски пријатељи, КК радивој Ко-раћ из Београда, који су Петро-вићевој уручили поклон, ко-шаркашку лопту са потписимасвих првотимки. У име нацио-налне куће кошарке, селекторсвих млађих репрезентативнихселекција Зоран Ковачић „Чи-вија“ ани је уручио заставицу саамблемом КСС, а ОКК Шабац,у чијем дресу је и провела ве-лики део каријере Петровићевојје поклонио урамљену сликуна којој је ана снимљена у ак-цији током утакмице. Сам су-срет није имао такмичарскизначај, али поменућемо да је по-беда заслужено припшала екип-ши из Београда, чију окосницучине девојке које наступају замлађе репрезентативне селек-ције Србије.

С. К.

рК МП зорКаКераМиКа (шабац) -изВиЂач (Љубушки)

28:22 (13:12)Хала спортова Зорка, гледа-

лаца 1.250. Судије: томиславциндрић и роберт Гонзурек(Осјек). Седмерци: мП ЗоркаКерамикиа 6 (4), Извиђач –. Ис-кључења: мП Зорка Керамика 2минута, Извиђач 4 минута

мП Зорка Керамика:рајичић, Карановић 3, Жива-новић, Станчић, алексић, Креч-ковић, марјановић 10 (4), дра-гаш 4, медурић 3, марковић,арсић, Грујичић, Видаковић,м. митровић 1, Л. митровић 7,теодоровић.

Извиђач: милићевић, ми-лас, малиновић 1, Зељић 3,Грбавац 1, С. Бурић 2, ереш,матић 6, Кордић, Б.Бурузић,Борас 3, толић, Вегар 1, Илић 5,Џеба

Играч утакмице: Филипмарјановић (мП Зорка Кера-мика)

Шабац, 20. септембра. ру-кометаши металопластике за-бележили су победу на стартурегионалне СеХа лиге. екипаИзвиђача из Љубушког била јесамо током првог полувременаколико толико равноправан ри-вал, да би Шапчани у наставкупотпуно преузели контролу

игре, диктирали темпо, и по-тпуно заслужено стигли до прватри бода. С. Кашиковић

рК ВарДар (скопље)-МП зорКа КераМиКа

(шабац) 21:19 (12.8)Хала спортова „аутокоман-

да“, гледалаца 700. Судије: Па-вићевић и ражнатовић (Подго-рица). Седмерци: металург 6(4), мП Зорка Керамика 1 (0).Искључења: металург 6 мину-та, мП Зорка Керамика 10 ми-нута

металург: Станић, ангелов,ракчевић 3, Левов 1, димов-ски, марковић 5 (4), Георгијев-ски 2. атанасков 3, миркулов-ски 1, маркоски 2, мојсевски,Стоилов, Батиновић, Стојчев-ски, јовановски, аушевски 4

мП Зорка Керамика:рајичић, максимовић, Карано-вић 3, Живановић, алексић,Кречковић, марјановић 4, дра-гаш 5, медурић 2, марковић,Грујичић, Видаковић,

м. митровић, Л. митровић5, тодоровић, арсић

Играч утакмице: дарко Ста-нић (металург)

Скопље, 24. септембра.Шапчани су пружили снажн от-

пор фаворизованој екипи Вар-дара, и били на прагу великогизненађења у другом колу ре-гионалне СеХа лиге. мада сурукометаши Вардара већ од по-четка диктирали темпо, и сдржа-ли контролу игре, ни Шапчанисе нису предавали, па су среди-ном другог полувремена успелии да изједначе резултат. Ипак, за-хваљујући одличном дарку Ста-нићу на свом голу, екипа Вар-дара је стигла до победе. С. К.

обележена клупска славаУ среду, 21. септембра, обележена је клупска слава ФК мач-

ва, мала Госпојина, која је уједно и рођендан шабачкогсрпсколигаша. Пригодној свечаности у клупским просторијамаприсуствовали су првотимци и чланови стручног штаба, пред-ставници јавног и политичког живота Шапца, средства јасвногинформисања, као и пријатељи клуба. Свечани чин ломљењаславског колача обављен је у присуству старешине шабачког хра-ма „Светих апостола Петра и Павла“, протојереја милана Пан-телића који је овом приликом пожелео много спортских успе-ха у овој првенственој сезони, и изразио наду да ће већ од јесе-ни 2012. године мачва бити члан Прве лиге Србије.

С. Кашиковић

Петровићева завршила каријеру

Победа на старту СЕХА лиге

Станић спасао СкопљанцеЂурић донео радост

фУДбАЛ

ФК ”Maчва” (шабац) –сЛоГа (Пожега) 2:1Стадион ФК мачва, гледа-

лаца 700. Главни судија маркоЂоковић (Чачак) 7. Помоћници:Стефан јевремовић (Г.милиа-новац) и Влада миловановић(Словац). Стрелци:1:0 Коваче-вић у петом, 1:1 Ђокиђ у 9, 2:1Самуровић у 59 минуту.

мачва: радукић 7,5, Пејовић7,5, ристивојевић 7,5, Зарић 8,а.радовановић 7,5, Ђукановић7,5 , милутиновић 7 (И. радо-вановић8,5 ), Самуровић 8,5,м. Ковачевић 8,5 (м.Живановић-) Б.Живановић 7,5 (милинко-вић 7,5 ,тарабић 8

Слога: Узуновић 7,5 , рађе-новић 7, Врањевац 7, Штуловић7 (јеринић), Илић 7, јовановић7, Павловић 7, Ковачевић 7, Ле-посавић 7;Ђокић 7,5 ,радовић 7(Богдановић7)

Играч утакмице:Иван радо-вановић мачва

Шабац, 25. септембра. Шап-чани су кренули силовито од са-мог старта, и већ у петом минутуКовачевћ је савладао Узуновића.Само четири минута каснијеЂокиђ је искористио кикс фуд-балера мачве Ђукановића и по-равнао резултат. током првог по-лувремена фудабалери слоге

демонстрилирали су изузетнооштру чак и на моменте груб уигру.

Шапчани су и у наставку ди-китирали темпо, и имали вишеод игре, али без решења у самојзавршници.У 59 минуту Само-рувић се нашао сам испред Узу-новића и постигао други пого-дак за мачву. Само пет минута

касније тарабић је снажно шу-тирао а пречка, спречила новипогодак Шапчана.

У 77 минуту фудбалеримачве су поново били у прили-ци да постигну погодак, али јенајбољи појединац сусрета Иванрадовановић закаснио сапријемом лопте.

С.Кашиковић

Достојан отпор пожежана

рУКОмет - жене

ЖорК ПеТроВаЦ - МеДиЦинар 30:26 (16:15)Сц младост, гледалаца 800. Судије томислав девичић и Пет-

ко дондић (оба из Београда). Седмерци : Петровац 3(0) медици-нар 2(2). Искључења: Петровац 2 минута, медицинар 6 минута

Петровац: Бабић, манојловић, јовановиц 1, милошеви 6,м.да-бовић, Стојановић 8, С.дабовић 5, Гајић 7 , Богосављевић, јовић,Стојић, милојевић, Павловић, мијатовић 3,

медицинар: Петровић, Ф. Вујиновић,јовановић 5(2), Васиљевиц3, Симић 4, Илић, јанковић, дукић, а.ручнов 7, Х. Вујиновић 6,И.ручнов, докић 1, мијаиловић, Лукић

Играчица утакмице: Стојановић (Петровац)Петровац на млави 25. септембра. На старту првенства дру-

ге лиге центар, екипа медицинара поражена је од искуснијег ри-вала. Шапчанке су се добро држале током већег дела сусрета, у парнаврата имале и резултатски прикључак када би и стизале и на-домак изједначења, али нису имале ни снаге, а ни спортске срећеда начине и коначан преокрет. У другом колу, медицинар на свомтерену дочекује екипу Слоге из Београда.

С.Кашиковић

Плаћен данак неискуству

еКСКЛУзИВнАПОнУДА

СтАнОВИ И ПОСЛОВнИ ПрОСтОр064/64-67-689

015/355-001

нОВО! нОВО! нОВО! нОВО!проф. др Бранко станков

сТраБоЛоГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

На престижном кајакашкомтакмичењу познатом као „Олим-пијске наде“ за узраст од 15 до17 година, који је ове сезонеодржан у Бигошћу у Пољској, од16 до 18 септембра, боје репре-зентације Србије бранила су итројица шабачких кануиста:драган Ковачевић, маркоБијеловић и Никола ракић, чла-нова КК „Зорка колор“.

драган Ковачевић, у катего-рији ц-1 (кану једноклек) на1.000 метара изборио је пласману финале где је заузео девето ме-сто. У трци ц-1 на 500 метарадраган се, такође, пласирао уфинала где му је медаља из-макла за само неколико санти-метара. Испред њега, кроз циљсу прошла два мађара и Пољак.Ипак, четврто место за овогмладог кануисту представљавелики успех.

У трци ц-2 (кану двоклек)на 500 метара Шапчанин мар-ко Бјеловић је у пару са Игоромдимитријевићем из Бачке Па-ланке успео да се пласира уфинале и освоји девето место.

Никола ракић и његов парт-нер из Панчева милош Љубоб-ратовић у трци ц-2 на 500 ме-тара били су седми у полуфи-налу што им је донело укупно16 место на свету.

У укупном пласману репре-зентација Србије освојила јепето место у конкуренцији де-ветнаест земаља са освојенихосам медаља, 1 златна, 3 сребр-не и 4 бронзане.

2�29. септембар 2011. www. podrinske.comКАЈАК

круна Сезоне за кајакашкИ подмладак

На домак мм еедд аа љљ ее

ДрАгАн КОВАЧеВИћ

нИКОЛА рАКИћ И мАрКО бИЈеЛОВИћ

www. podrinske.com 29. септембар 2011.22 www. podrinske.com зАбеЛешКе

слађана Грујић,туристички техничар-Сви пољопривредни про-

изводи, сир, кајмак и воће сускупи и постају све недоступ-нији народу. Пасуљ, купус, шар-гарепа, кромпир, лук, такође...Скупоћа је велика а и намети.Не знам како живе они који не-мају посла?

Лепосава Пантићпензионер,-цене су високе а народ оси-

ромашен, па је на пијаци купа-ца све мање, а све више пре-продаваца и накупаца. Њих јевише него произвођача пољо-привредика. Због тога и не по-мишљам да идем на пијацу.

Драгиша Живковић,кројач-цене на пијацама су висо-

ке за стандард људи у Србији.Има много оних који једва

преживљавају пијацу. На њојкупе минимум оног шо им тре-ба. мени је на пијаци све пре-скупупо, па понекад одем усело код пријатеља и од њих до-бијем поврћа, воћа и млечнихпроизвода по повољнијој цени.

радоје стефановић,пензионер-На пијаци у Љубовији хра-

на је постала веома скупа, атоме највишр доприносе на-купци из мачве и Срема који до-возе пољопривредне и другепроизводе и убирају кајмак. Немогу да схватим да је цена сиру250 до 300 динара, а кајмаку 450до 500 динара по килограмукада је љубовијски крај познатпо производњи ових намирница.

стана Давидовић,радник-Није само пијаца скупа,

скупа је струја, комуналије, те-лефон, тВ претплата. Када чо-век плати све рачуне, за пијацутешко да остане који динар.Приморана сам да купујем мање

количине, јер о сваком динаруморам да водим рачуна. Осиро-машени смо. Народ је дотерандо дувара, а треба да се пре-храни - не знам како?

Милица Јањић,домаћица-На пијацу ретко идем. Знам

да су на њој пољопривреднипроизводи прескупи. Не могусељаци продавати своје про-изводе јевтино када је у про-давницама све скупо. Особитопрехранбени производи.

Текст и слике: М.Малишић

анКеТа - ЉУБоВиЈа

Да ли су цене на зеленој пијаци високе?

афористичка збирка НенадаЋорилића, под насловом «рас-продаја магле», објављена је уиздању Библиотеке Вуковог за-вичаја из Лознице. реч је о дру-гој књизи афоризама 36-годиш-њег Лозничанина, у којој је 330духовитих и јетких осврта на са-дашњост. међу корицама је и 14«школизама» и пет карикатураСаве Бабића.

«распродаја магле» сведочи онашем времену и нама самима, анеки афоризми језичким браву-рама и мудрошћу попут светио-ника осветљавају излаз. ако је ис-тина да је «афоризам добро изре-дигован роман», онда их је младиЋорилић потписао на десетине.Сви су слојевити, изузетно анга-жовани, и сви имају по(р)уку.

Наводимо само два. Први је:“Гладни поручују да су сити свега”.

други, гласи: “Поштовани

путници, не паничите! тита-ник је у сигурним водама.”

међу школизмима, из-двајамо: “Пуна школа врата,ниоткуда ђака!”

Ненад Ћорилић потиче измајсторске и уметничке «радио-нице», син је познатог песникаЉубомира Ћорилића, па не чудишто је по мишљењу многих већстао у ред најперспективнијихсрпских афористичара. Заступ-љен је и у антологији балканскогафоризма и зборницима афори-зама и кратких прича. енглескијезик и књижевност дипломираоје у Нишу, а предаје у Лозници.Осим афоризама, пише краткеприче и поезију. Објавио је збир-ку прича «Господин Нојвил» иафористичку књигу «Преузима-ње неодговорности«. Објављујеи у електронским часописима.

Ж. Војиновић

нове књИге

Распродаја маглеНа првенству Србије, за

Немачке овчаре које је одржаноу моровићу, у конкуренцији243 пса у различитим катего-ријама паса, тројица одгајивачаиз Шапца, чланови Кинолошкогдруштва „Зоран Станковић“,из Шапца, са својим псима ос-војили су прва места . У разре-ду за псе од шест до девет ме-сеци јегер В Никонен, влас-ништво драгана деспотовића,заузео је прво место .У разредуод девет до 12 месеци женка та-лија вон радхаус, власништвоЗорана Лукића, такође освијилаје прво место. У разреду од 12до 18 месеци мужјак драганајоковића, Кимбо ареус монс,такође би је убедљив, и донеоизлагачима из Шапца, на томпрвенству, трећи ЗИГер. Нека-да су титуле за наш градосвајали ловни пси и доберма-

ни а сада у мало измењенојформи имамо нове државнепрваке. ти пси и из других зе-маља доносе признања и пеха-ре. Иначе, одгајивач Но. Нило-ла Ненадовић, уз успехе својихпаса редовно на кинолошкимманифестацијама у земљи ииностранству освоји и неко одпризнања које се додељује најус-пешнијем водичу. На том так-мичењу у ринговима судили суреномирани кинолошки струч-њаци Габријеле Петинароли иЂузепе Пафони, из Италије. Узкоњички спорт, који је ове го-дине Шабац, увео у центар зби-вања коњарства у Србији и ки-нолози полако наш град који јеседамдесетих и осамдесетихгодина прошлог века био кино-лошки центар старе југосла-вије, полако враћају на позицијукоју и заслужује. Б.П.

Три првака државе

ЉУБОВИја - На прелепојвисоравни мачков камен кодЉубовије, обележена је 97.годишњица битке из Првогсветског рата. У спомен палимвојницима одржан је парастоса венце на спомен-костурницу,положиле су делегације Љу-бовије, Крупња, Лознице,Шапца, Ваљева и делегацијеУдружења и подружнице занеговање ослободилачких ра-това од 1912. до 1918. године.Одржан је час историје и при-годан културно – уметничкипрограм. домаћин обележа-вања битке на мачковом ка-мену била је Скупштина оп-штина Љубовија.

Од 16. до 23. септембра1914. године на мачковом ка-мену водиле су се жестоке икрваве борбе. Нема ама баш ниједног јединог педља тла, и тосасвим дословно, на заравниоко пола километра на мачко-

вом Камену који тих септем-барских дана 1914. године нијебио натопљен крвљу и пре-кривен телима палих српскихвојника...

За шест дана колико је љутабитка трајала на мачковом ка-мену из строја је избачено11.490 наших војника и 12.000аустроугара. дринска дивизијапрвог позива изгубила је 5.772војника, официра и подофици-ра, а од петог прекобројног пукаостало је само 800 бораца. Не-пријатељски команданти сутвдили, према записима исто-ричара, да је жестока битка напросторима мачковог каменабила најкрвавија коју су ималиу рату са Србима. а баш на пла-тоу на којем је одржана свеча-ност нађено је више од 2.000 по-гинулих, бувално тело прекотела, а страдали су и цивили, чаки деца у колевци.

Милaдин Малишић

Парастос српским јунацима

97- годИшњИца бИТеке на мачковом камену

2329. септембар 2011. www. podrinske.comКАЈАК

ПрОгрАм тВ шАбАцУ СтАЛнИм термИнИмА: мАЛИ ОгЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , нОћнИ ОгЛАСИ 00:00 - 08.00 ВеСтИ У 3: рАДнИм ДАнИмА У 15:00

САњА ЧОњАгИћ ИВАнА мАрКОВИћ

регИОнАЛнИ КОрДИнАтОрИ eltA-e

Evropski dan jezika, us-tanovljen u Savetu Evrope(SE), obeležava se 26. sep-tembra radi skretanjapažnje javnosti nalingvističko bogatstvostarog kontinenta, kao i napotrebu učenja stranih jezi-ka, kako bi se u većoj mericenila vrednost i prednostirazličitih kultura.

Evropski dan jezika us-tanovljen je tokom Evropskegodine jezika 2001. godine i odtada se redovno obeležava u 47država članica SE, među koji-ma je i Srbija, sa željom daohrabri 800 miliona Evropl-jana da uče više jezika, kao i daupozori javnost o važnostiučenja jezika radi povećanjastepena plurilingvalizma imeđukulturološkog razumevan-ja.

U Evropi postoji više od220 auto-h t o n i hjezika, štočini oko triodsto odukupnogbroja jezi-ka na sve-tu. U svetuse govori 6.000 do 7.000 jezi-ka, dok se na primer na teritorijiRusije, gde živi 148 milionastanovnika, govori dalekonajveći broj jezika - od 130 do200, u zavisnosti od kriterijuma.

U većini država u Evropipostoje i regionalni ili manjin-ski jezici, od kojih su neki do-bili i status službenog jezika.Zbog priliva migranata i

izbeglica, Evropa je postalamultilingvistička, pa se tako usamom Londonu govori oko300 jezika - arapski, turski,kurdski, berberski, hindu,pendžabski ...

Mnogi Evropljani govoresamo jedan jezik, ali činjenicaje i da najmanje jedna polovinasvetskog stanovništva govoridva ili više jezika.

Dvojezičnost omogućavalakše učenje dodatnih jezika,poboljšava razmišljanje ipojačava kontakte sa drugimljudima i njihovim kulturama,a omogućava i povoljnijiekonomski položaj, jer su ljudi-ma koji govore nekoliko jezikaposlovi dostupniji, a kompani-je u kojima se govori više jezi-ka su konkurentnije na tržištu.

Savet Evrope želi da pro-moviše bogatu jezičku i kul-turološku raznolikost Evropekoja se mora sačuvati i pojačati,

pa ohrabru-je učenjejezika uškolama iliizvan njih,tokom cel-og života,bilo da seradi o

studiranju, potrebama profesi-je, mobilnosti, ili zbog zado-voljstva i razmene mišljenja.

U Srbiji, prema podacimaPrivredne komore Srbije, pos-toji 1.000 do 1.500 škola stranihjezika, od kojih je jedna trećinau Beogradu, i u tim ustanova-ma uvodi se nastava u skladu saevropskim standardima.

Izvor: Tanjug

Koliko jezika govorite?

ЧетВртАК 29.09.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10: 00 амор Латино ®

10:40 Све о животињама-доку-

ментарни програм

11:15 Питање савести

12:30 Биографије

13.00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 медикус

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 Освета

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21:00 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 Освета ®

ПетАК 30.09.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:10 Спортска галаксија

13.00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 Освета

19:00 Вести

20:05 Полигон

21.15 Mouviland

22.00 Вести

22.30 Велика руска колекција

23.15 Освета

СУбОтА 01.10.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Џумбус

11:00 Све о животињама- доку-

ментарни програм

11:30 амор Латино (5 епизода)®

15:15 медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Биографије

19:00 Вести

20:05 Пасош за јужну америку:

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм: Квигли

неДеЉА 02.10.10:00 Водич за родитеље

10.30 цртани филм Џумбус

11:00 Све о животињама

11:35 Освета ( 5 епизода) ®

15:15 Пасош за јужну америку

16:15 Полигон

18:00 цртани филм Џумбус

19:00 Вести

20:05 Биљана за вас

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм: Силвија

ПОнеДеЉАК 03.10.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Водич за родитеље

11.15 Филм Квигли

13:00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 Освета

19:00 Вести

20:05 мењамо навике

21:00 Иза сцене

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 Освета (р)

УтОрАК 04.10.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10.30 Кроз прозор маште

11:15 Филм : Силвија

13.00 Велика руска колекција (р)

13.30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 мењамо навике

14:30 Лек из природе

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 Освета

19:00 Вести

20:05 Бубамаром по селу

20:30 Све о животињама

21:00 Биографије

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 Освета

СреДА 05.10.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 Све о животињама-доку-

ментарни програм

11:15 Питање савести-(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Иза сцене

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 Освета

19:00 Вести

20:05 Све о животињама

21:00 медикус

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција (р)

На програму телевизијеШабац трећи део италијанскесерије - Питање савести

адвокат роко тасца на-ставља своје активности у од-брани оних који су жртве со-цијалне неправде. У трећемсеријалу, роко и његове коле-ге истраживаће случајеве којииспуњавају странице днев-них новина.

суботом и недељом од 21 сат

„Квигли“- комедијаНесносан шаљивџија ,

после константног мешања у

туђе животе, мистериозно гинеу аутомобилској нестерећи,.Уместо да продје кроз вратараја, послат је на земљу да сеискупи за штету коју је нанео,и то у облику белог пуфнастогпса....

„Силвија“- драмаПрича о страсној љубави,

два генијална ума и једнојпрелепој и паметној жени, којау свом бесу и очају покушавада пронадје смисао постојањаи баланс измедју живота исмрти. Главне улоге: GvinetPaltrou, данијел крејг

ФиЛМсКи ПроГраМ, сУБоТоМ и неДеЉоМ оД 22.30

Као и сваке године, Град-ско удружење пензионерасвојим програмом, поводом1.октобра, Међународногдана старих, и „Октобра – ме-сеца солидарности са старимлицима“, планирало јебројне, различите садржаје.

-Наше бројне секције –шаховска, пензионисанихрадника МУП-а, затим, про-светних и здравствених рад-ника, у оквиру својих плано-ва реализоваће овај програм.Издвајају се посете, излети идружења чланова удруже-ња, шаховски турнир, књи-жевно вече, здравствена пре-давања. Неће изостати нивећ традиционална посетанашем позоришту, а свенаше месне организације та-кође ће имати активности –каже председница удруже-

ња Милена Ћорилић. Додајеи да ће представници меснихорганизација и секција по-сетити један број старих и бо-лесних пензионера и уручи-ти им скромне поклоне увиду пакета или новчане по-моћи. Ц.Љ.

PENZIONERИнфОрмАтИВнИ ДОДАтАК зА ПензИОнере грАДА шАПцАбрОЈ 30 29. СеПтембАр 2011.

Да ситнице живот значе,на најлепши начин показујудружења наших најстаријихсуграђана. Међу онима који утој и те како позитивној ми-сији предњаче је Геронто-лошки клуб (који делује у ок-виру Геронтолошког центра).Били су и део „Чивијаде“ натај начин што су 17.септем-бра били домаћини (и клуб,и центар) члановима Клубаза старе и пензионере изВрњачке бање, који су билии учесници „Чивијашког кар-невала“.

-Случајно или не, не знамни ја, данас смо дочекалинаше пријатеље из Врњачкебање, који су у Шабац дошлизбог Карневала и Чивијаде.Први пут се сусрећемо, али,видите како је пријатно идобро расположење, атмо-сфера сјајна. Доказ да ми

увек знамо да се лепо дру-жимо. С обзиром да сам изтих крајева, мени је посебнозадовољство – каже пред-седница клуба ЖиванкаГмитрић.

Случајност или не, алиЖиванки је тога дана биорођендан. Придружисмо сечеститкама, а бележимо.

-Неке ствари су најлепшекад су случајне. Ја данас за-иста имам двоструко задо-вољство, да видим те својепријатеље, и ето, да и сањима, и нашим члановима,поделим ту срећу да сам еводочекала и шездесет две го-дине живота – са осмехомнам узвраћа слављеница. Ау сусрет „Октобру, месецусолидарности са старим ли-

цима“ најављује пуно актив-ности.

-Ми смо почели са припре-мама, од активирања нашегпрограма и свега што се де-шава у октобру. Увек је то при-лика да се чујемо, да се пока-жемо и да другима ставимо дознања да постојимо и да оче-кујемо да не забораве овенаше генерације. И да смисленешто што ће нас и даље одр-жавати активним и виталним унашим животима.“

Ведра и топла порука и у

име гостију. Предводи их Дра-гица Перовић, некада радникЦентра за социјални рад убањи, данас у Клубу за ста-ре и пензионере. Имају, вели,јако мало простора, али пуноактивности и жеље за дру-

жењем.-Наши корисници су у клу-

бу сваке среде и петка по двасата, правимо рођендане,идемо на излете, учествујемона свим карневалима. Накарневалу „Треће доба“ уЛесковцу, прошле и ове го-дине, освојили смо прво ме-сто, тако да нам је то и ве-лика награда за наш рад. Иово наше дружење, и овајкратки сусрет, сигурна сампрви, али не и последњи,доказ је да овакви клубовитреба да постоје. Треба да ихбуде што више, јер, све вишесмо отуђени, све више јестарих; млади имају пунообавеза, тако да, ако сами ненађемо начина да органи-зујемо своје време изгубилисмо се у свему томе.“

У Геронтолошком клубуна Камичку, остависмо их узМишу Даничића и заједничкупесму: „За шабачке вашаре иМале госпојине, свираће намциганске старе виолине...“ Апронађосмо их и на великомЧивијашком карневалу. Изу-зетно расположени, пуниенергије и жеље за живо-том, као каубоји, освојишебројну карневалску публику.

Ц.Љубић

геронТолошкИ клуб шабац

Каубоји из Врњачке бањене маре за године

жИВАнКА гмИтрИћ И ДрАгИцА ПерОВИћ

гОСтИ Из бАње нА КАрнеВАЛУ

градСко удруЖење пензИонера шапца

Октобар њихов месец

Бања Дворови јуче јебила у знаку пензионера.Разлог, традиционални, овегодине петнаести сусретипензионера из више региона– уз домаћине, из Сембе-рије, окупили су се пред-ставници Златиборског, Ко-лубарског и Мачванског окру-га, као и неколико удружењаиз Хрватске.

Увек је за ова дружењепостојало велико интересо-вање, па је и ове годинеБијељина угостила дупловише пензионера од плани-раног. Шапчани, су обећалии „извештај“ како је било, аукупно је из Мачванског окру-га на сусретима било вишеод две стотине пензинера.

Ц.Љ.

Шапчани у Бијељини

Градско удружење пен-зионера Шапца, уз помоћГрадске управе, успело је даобезбеди, и ове године,учешће својих представникана Олимпијади спорта, здрав-ља и културе, која се одржа-ва у Соко Бањи.

-Манифестација је четво-родневна, а такмичења су ушест лаких дисциплина, то сушах, пикадо и стрељаштво, за-тим, риболов, пуцање пенала,као и штафетно надметање убрзом ходању – најављујепредседница удружења Ми-лена Ћорилић. Она ће бити иједина дама у шабачкој екипи,где су још Милета Адамовић,Чедомир Ђурић, Станко Ша-шић и Стеван Матић.

-Олимпијада је као ком-плетна манифестација по-свећена и обележавању 1.ок-тобра, Међународног данастарих, а уз, спортска так-мичења, најављен је и богатпратећи програм, где субројна предавања и превен-тивне услуге из областиздравствене заштите. Бићеречи и о организацији ци-вилног друштва, затим о уго-ворима о доживотном из-државању, и другим питањи-ма која интересују пензио-нере – каже Милена Ћори-лић.

Вести додајемо, да су ша-бачки олимпијци, од јуче уСоко Бањи.

Ц.Љ.

Шабачки олимпијци

Драгутин Марковић Мар-кан, професор математикеиз Мачванског Прњавора,првог дана септембра опро-стио се од школе, дневника иученика, а наставио да себави драмским аматеризмомкоји му је хоби готово 45 го-дина. Након одласка у пен-зију већ је остварио првуулогу, и то у документарно-играном филму «ШабачкиЈевреји» који ће у Шабачкомпозоришту премијерно битиизведен 12. октобра.

У свету цифара и рачун-ских операција био је дуже одчетири деценије, јер је мате-матику и физику предевао 40година и два месеца, бездана боловања. Почео је уКалесији, наставио у Мач-ванском Причиновићу, а1976. прешао у родно селоРибари и Мачвански Прња-вор. За изузетне педагошкерезулатате у ОШ «КраљАлександар Карађорђевић»награђен је 1995. За по-свећеност уметности, фолк-лору, глуми и сценографији,исте године је као јединиаматер добио Награду «ЖикаПоповић», највише признањеу шабачкој култури.

Награђиван је Маркан иза рецитовање, а истиче и данема значајније позоришнесцене на којој није играо. По-чео је, каже, 1967. године уРибарима. Тамо је, иако по-четник, одмах игао главнеулоге: у представи «Кошта-на» био је Хаџи Тома а у«Јазавцу пред судом» Да-вид Штрбац. Речју, у драмскиаматеризам ушао је на глав-на врата. Од тада се интен-зивно бави глумом, а играо јеи на сцени Шабачког позо-ришта, у представи «Робије»Оскара Давича. Најзна-чајнијим тренутком у својојуметничкој каријери сматра1982. годину, јер су се тада

2 www. podrinske.com 29. септембар 2011.ПензИОнер

ПИше: СтеВАн мАтИћ

ИзузеТнИ СуграђанИ

Математичар и драмски аматер

Када је схватила да јена самрти, бака се обраћасвом унуку:

• Желим да ти оставимсвоју фарму с великом ви-лом, 3 трактора, ергеломкоња и свом осталом сто-ком, као и 3,567,456 дола-ра.

Одушевљени унук:• Вауу! Нисам знао да

имаш то све, а где се на-лази та фарма?

Баба одговара:• На Facebooku!

нАСмеЈте Се

већИна СТараца „гулИ“ проју чекајућИ окТобарСко повећање пензИја

Млади троше незарађено

Октобар на прагу, а не-извесност све више тресемилион и 650.000 пензионе-ра! Тобож „добро обавеште-ни“ Протурили су вест да ћеобећано октобарско повећа-ње пензија бити минимално.Само 1,40 одсто. Благо рече-но: подцењујуће!

Из званичних извора, ме-ђутим, нико не потврђује нитинегира „радио-милеву“ изузевшто је потпредседник Владедр Јован Кркобабић, најод-говорнији и најпозванији запензиону област у недавномпредпоноћном разговору сановинар(к)ом РТС рекао даће „пензије бити повећанеза проценат повећања ше-стомесечне инфлације, плусполовина повећања брутодруштвеног производа!

Другим речима то значи:коначну реч о обећаном ок-тобарском повећању даћестручњаци-статистичари.

Шеф посланичке групе ипотпредседник ПУПС МомоЧолаковић у прошлонедељ-ном телефонском јављањуРТС-Телевизији Војводине,такође је поновио тврдњупредседника те Партије дрКркобабића, проширујући јеновим-старим обећањем дапензионери не би требало да

брину за пензије, ове нитиидуће године. Оне неће битисигурно смањиване!

Пропустио је да каже даза то постоји и услов: све докје ПУПС у власти!

Наравно, на ово готовоникада није заборавио даподсети председник те Пар-тије. Али, многи, чак и пен-зионери, нису увек хтели,могли или умели да „сваре“такав услов, па често не-оправдано негодујући говореда ПУПС уцењује комплетнупопулацију и снажно утиче нањену идеолошку опредеље-ност, што, наводно, излази изоквира демократије!

Шта би „добро обавеште-ни“ и „радио-милева“ реклида је из неких „извора“ про-турена вест да ће октобар-ске, и касније, пензије битисмањене за 1,40 одсто? Речподцењујуће сигурно би за-менила, у свакој прилициупотребљавана, мисаонаименица „срамота“!

Већина пензионера, на-жалост, још увек не схвата даје тако звано „срећно време“када су зарађене пензијебиле загарантоване, осталонајмање деценију иза нас.Више није ништа загаранто-вано! Пензионери морају

сами да чувају своја стеченаправа, иначе ће их партијетако зване демократске про-венијенције „окачити мачку ореп“!

Зато је формиран ПУПС.Да у Парламенту бранистечена права. Али не самосвог чланства, него свих пен-зионера, без обзира како суполитички оријентисани.

Није ми, међутим, циљда уверавам пензионере дастају под „заставу“ ПУПС. Дали ће и коју политичку партијуподржати у предстојећимпролећним изборима, самиће, сигурно, да одлуче. Али,рекло би се да је неопходноподсетити да су најчешћи инајвећи потрошачи пензије,без обзира на њену висину,деца и унучад пензионера!Невероватно, али истинито.Јер, у транзиционо времемноги су остали без посла, адобар број младих није га до-био још из предтранзиционогпериода!

Отуда времешни људи упензионерским клубовима понеколико сати играју шах, до-мине, карте. Да разонодомотерају свакодневне бригехоће ли малом пензијом моћида подмире месечне обавезе:струју и ТВ претплату, воду, те-лефон, комуналне услуге, еко-лошку таксу, грејање (или на-бавку огрева за зиму). И даунуцима и унукама дају џепа-рац како би „као и сав осталисвет“ могли да у кафићу попијуђус, сок, вотку или пиво, саили без седатива! А за хлеб,кило кромпира, млеко и пар-че меса макар седмично, ко-лико остане. О уштеђевини –мало ко и мисли!

И док пензионери „гуле“проју, на Аутобуској станици(некада она беше „7.јула“,четвртог по величини ауто-саобраћајног превозника увеликој Југославији) младићтридесетих година свако-дневно од пролазника убира„данак“. Не бира. Прилазитинејџеркама, девојкама, ђа-цима, студентима, старци-ма. Свима прича исту „жва-

ку“: „Изгубио сам новчаник.Имаш ли који динар да купимкарту за аутобус? Хтео бихда идем кући.“

Не говори где му је кућа,где би хтео да иде. То ганико и не пита.

И старци му најчешћедају. Само они верују у при-чу!

- Како те није срамота? –осмелио се човек беле косеи бркова, да укори јуношу од120 кила, кад је пришао де-војци, по свој прилици сту-денткињи, да тражи новац.„Јесам ти мало час ја дао 250динара?!“

- Ћути матори! Не питамтебе, него ову лепотицу –одбрусио је јуноша, окренуосе на левокруг и пришао сле-дећем путнику.

- Е мој стари, оседео си аостао наиван. Дао си новацлезилебовићу, а он тако сва-ког дана стави у џеп најмањехиљаду динара! Ви, маторине знате у којем времену жи-вимо – открио је седом чо-веку сурову истину вратарна улазу на перон.

Том младићу који би коњуреп могао да исчупа, нико небрани да вара људе. Поли-ција је заузета другим по-словима. Комунална, такође.А човек и не чини испаде најавном месту, нити је исто-варио дрва или угаљ испредкуће на тротоару. Његов„хоби“ је да без мотике изноја „заради“ пристојнудневницу. Оним што су „за-рађивали“ испред Цркве, По-ште и још понеког прометногместа „делатност“ је забра-њена. Нема више прошења.Најзад. Од просјака се нијемогло на миру центром Шап-ца проћи.

Не смем ни да помислимшта ће и како ће бити већидуће или идућих година,ако ПУПС, не дај боже, неуђе у власт. Пензионери ћесвоја стечена права сами(о)качити мачку о реп! Никоих неће бранити. Или, бар засада, ниједна политичка пар-тија није рекла да хоће.

У домовима пензионера у Подрињу старци „убијају“време доминама, картама, шахом и празном причом без

кафе и пића, чувајући пензију за незапослену децу иунучад у школи или факултету Демократија

елиминисала просјаке са улица

рецеПтИ

ПЉесКаВиЦеоД ПаПриКа2 кг паприка3 јајета100 г брашнапола чаше пива1 кашика презлесо, уље

Паприке опрати, испе-ћи, ољуштити.Ситно на-сецкати додати 2 јаета, ка-шику брашна, презле, со.Све добро измешати и пра-вити пљескавице које тре-ба умакати у пиво, брашнои јаје. Пржити на вреломуљу.

ПаПриКеПрЖене на

УЉУ

10 кг паприкауље, со , есенција

Паприке добро опрати,осушити и извадити семе, паих пропржити на уљу. Врућепаприке слагати у велику то-плу теглу и сваки ред папри-ка солити. Оставити два данада се хлади. Прелити шољи-цом есенције, одозго још малопосолити и затворити цело-фаном.

спојила културно-уметничкадруштва Рибара и Прњавора.

Остварио је Маркан вишеод 50 улога, а посебно се по-носи оним које су награђене.Прва на тој листи је пред-става «Хамлет у селу Мрду-ша Доња», у којој је 1982. ту-мачио лик учитеља, и прво наФЕДРАС-у добио награду аонда на сусретима Међуре-публичке заједнице културе«Сава». На ФЕДРАС-у је на-грађен и пет година касније,када је играо књаза Милошау представи «Вук», која је«покупила све живе награ-де». Маркан је у свом Ама-

терском позоришту Прња-вор, у комаду «Свети Геор-гије убива аждаху» који је урежији Зорана Ђонлића биопобедник ФЕДРАС-а 1995,остварио и награђени ликНинка Белотића. У Ђон-лићевој режији, каже, Прња-ворци су припремили и «Ру-жење народа», своју најус-пешнију представу, која је1996. победила на смотриаматерских позоришта у Вра-њу и добила још седам-осамнаграда. Драутин Марковићје тада, као Стеван Станко-вић, освојио Златну маску занајбољу мушку улогу. О радуна тој роли, у Прњавору нампричао последњег тропскогдана овога лета:

-Та улога ме највише на-мучила. Морао сам да пу-шим, певам и говорим енг-лески, а ништа од тога неумем. Како сам се снашао?Колегиница ми енглескитекст написала на српском,од пушења сам више путахтео да се онесвестим, а дасам уркос свему успео, знаосам када сам чуо коментар:«Види се да је страсан пу-шач». Иначе, моје најдражесу у представама «Српскадрама» и «Доктор Шустер».

Тако прича Рибарац којиживи у Прњавору, а глумачкиансамбл истиче као кључ ус-пешности и представе и глум-

ца. Тврди да је то кључ и ње-говог успеха и наглашава даје протеклих деценија сталноиграо са Зораном Катићем иМомчилом Мошом Дујмови-ћем. «Зорана и мене су 2000.кратко елеминисали, јер супосле промена хтели да на-праве ново и позориште, алису нас вратили када нису ус-пели», сећа се математичар-глумац.

Сценографија је другаМарканова преокупација, акао сценограф је од 2002. го-дине потписао све прњавор-ске представе. У паузамафилмских клапа, у хладови-

ни позоришне сале у Домукултуре у Прњавору, открионам и свој тихи «жал»:

-Права је несрећа што сенаши комади не изводе дуго,што им је живот кратак. Ве-рујем, ипак, да ће бити боље,сад кад је потписан уговор о са-радњи села. Верујем у то затошто писани договор већ дајерезултате, јер смо већ смобили на гостовањима. Обичновезујемо два места, рецимо,Петровац и Костолац.

Због посвећености драм-ском аматеризму и честогодсуства у току припремањапредстава, Драгутин Марко-вић никада није имао поро-дичних проблема. Својевре-мено је заједно са супругом иг-рао у фолклору, а ћерке су имодрасле у Дому културе и узпозорницу. Поноси се и чи-њеницом да је вирусом ама-теризма инфицирао и некесвоје ученике. Један од њих јеЗоран Калабић, садашњиуправник Дома културе. При-чао нам потом и о Остоји,који се у Грацу сетио свогпрофесора математике и по-звао га да са фолклором го-стује.

А нама, док слушасмо за-љубљеника у «даске које жи-вот значе», беше сасвим јес-но да Маркану у пензионер-ским данима досада не пре-ти. Ж. Војиновић

329. септембар 2011. www. podrinske.comПензИОнер

Око 60 припадника Југо-словенске народне армијекоји су у време велике Југо-славије били на служби укасарни „Маршал Тито“ у За-гребу, стигли су у прошлусуботу, у предвечерје мало-госпојинског вашара, у Ша-бац, на дружење које је већпрерасло у традицију. Стигласу два генерала, неколиковиших и нижих официра, по-дофицира, па чак и два војни-ка, да евоцирају успомене налепе дане и моћну Армију,која се, у то време, по бојевојготовости и војно-техничкојопремљености сматрала зачетврту војну силу у Европи(после Енглеске, Францускеи Италије).

Домаћини сусрета ИлијаДрагутиновић, Бора Пекме-зовић и пуковник у пензијиАлександар Лазић, међутим,већ при првим срдачним по-здравима са гостима из Пуле,Загреба, Карловца, Београ-да, Ниша, Новог Сада, Кра-гујевца, Краљева и другихместа наговестили су да ниовог пута, као и у претходначетири сусрета, не би треба-ло да се носталгично прича опрошлости, нити о садаш-њим политичким догађањи-ма, већ о проналажењу сва-кодневних појединачних илиздружених задовољстава упензији.

Нису желели генерали иофицири да повређују„ране“и отварају истрошенутему како и зашто се распа-ла велика, и у сваком погле-ду моћна, земља, са чијим сецрвеним пасошем, без визамогло путовати у било којудестинацију у свету (осим уГрчку), али се носталгија мог-ла уочити у њиховим погле-дима и ретким, као блесакмуње кратким сећањима.

Уместо приче о лепотамапрошлог и тешкоћама са-дашњег времена, пуног на-боја и неизвесности због без-број нагомиланих, не самонаших него и проблема усвету (катаклизмична плане-тарна догађања, учесталилокални ратови, рецесија уиндустријском и другом раз-воју) на која је практично не-

могуће позитивно деловати,некадашњи припадници ЈНАсу групно отишли на Михаи-ловац. Да се у вашарској ат-мосфери опусте, запевају ис-под шатре, погледају цир-куске артисте и у укупномшаренилу виде „својим очи-ма“ што се не може пронаћинигде више него на чувеномшабачком вашару, због чегаје настала и чувена песма„Хоћемо ли у Шабац на ва-шар? Да идемо да се весе-лимо...“

После вашара сви су сенашли у репрезентативномресторану, где су уз богатручак и пригодну музику про-вели време, и са пажњомодслушали глумца, првакаШабачког позоришта, ПетраЛазића који је надахнуто го-ворио о граду домаћину, ње-говом развоју кроз векове,знаменитостима и личности-

ма које су дале снажан печатњеговој историји. Казивање језавршио афоризмом: „Ша-бац је у прошлости имао ве-лике људе. Сада има самовелике зграде!“ Лазић јездушно награђен аплаузом.Без сумње због лепоречиво-сти и лапидарне приче.

Пре него што су се рас-тали генерали, официри, по-дофицири и војници (некиод њих су на сусрет довели исупруге), једни другима по-желели су добро здравље идуга дружења. После топлихпоздрава и другарских за-грљаја примећена је и поне-ка суза. Разумљиво, јер итврда војничка срца поне-кад омекшају пред надошлимемоцијама.

А следеће дружење зака-зано је у Новом Саду. Опет усептембру, али 2012. год.

Стеван МАТИЋ

у шапцу одрЖан пеТИ СуСреТ прИпаднИка јна Из загребачке каСарне „маршал ТИТо“

Официри чувају традицијуна сусрет стигли генерали, официри, подофицири ивојници из Хрватске, Босне и Херцеговине и србије

следеће виђење у новом саду

ИзузеТнИ СуграђанИ

Математичар и драмски аматер

ПрВА УЛОгА У ПензИОнерСКИм ДАнИмА - ДрАгУтИнмАрКОВИћ КАО ДАнИЛО АЛбАХАрИ У фИЛмУ

О шАбАЧКИм ЈеВреЈИмА

www. podrinske.com ПензИОнер 29. септембар 2011.4

Представници шабачкеОрганизације инвалида радаи овог септембра (деветог),били су део већ традиио-налног дружења братских ор-ганизација, које је ове годинеодржано у Руми.

-Имали смо најпре зајед-нички излет на језеро Борко-вац, а потом дружење, где је,у Срему и Војводини у ма-лом, био присутан и Шабац.Заиста је било лепо и уз доб-ро расположење; негде око250 чланова инвалидских ор-ганизација, и увек је то при-

лика да се размене и иску-ства, чују и проблеми и по-требе у другим срединама,начини на које се решавају,договоре нови видови са-радње градских и општин-ских организација – кажепредседница Градске орга-низације инвалида ГрадаШапца Мира Савковић. До-даје: „Све је завршено лепоммузиком и игром и порукомда се видимо догодине уШапцу, када ћемо, надам семи бити домаћини исто таколепом дружењу“. Ц.Љ.

Сусрети који се пожеле

Представљање књиге пое-зије „57 љубавних песама“Миољуба Дамњановића, до-нело је петнаестог септем-барског поподнева у шабач-ком Геронтолошком клубу изу-зетно пријатно дружење. Однајаве и поздрава МиладеВасиљевић (координаторарада клуба), па надаље.

-Драго ми је да имамо ова-ко дивне госте, мог драгог ко-легу Миољуба Дамњановићаи његовог сина Ђорђа. Дивноје видети њихову међусобнуљубав и поштовање, а дивноје и што ово предвечерје по-свећујемо љубавним песма-ма... О мом колеги бих реклада је то врло позитиван човек,човек који сваки пут када уђе унаш ресторан, одмах поздра-ви стихом, макар какав дан,расположење и обавезе свихнас били. Лично га веома це-ним и као колегу и као човека.Зато ми се ово дружење ичини посебним, зато што је они део овог клуба и део Герон-толошког центра, и што свизаједно, и на овај начин, ука-зујемо поштовање лицима„трећег доба“ и члановимаовог клуба“...

Уз Миладину најаву, по-пуларни Баја, кратко је по-здравио речима: „Драго ми једа сам пред вама, углавномсе знамо...“ И ненаметљиво језапловио у свет поезије... Уз

своју прошле године објав-љену књигу „57 љубавних пе-

сама“ (уз исто толико година)...„Како су жене у већини пуб-лика, љубавна поезија добродође...“... Додадоше, „увекдобро дође“... Уживало се уз„Зиму у Лозници“, „Тису“, „Али-ментацију“, „Грешком луда“,

„Јутарње мисли“ и бројне дру-ге песме...

Необавезно, и располо-жено, али и са, признаде,великом тремом – своје сти-хове је говорио син Ђорђе.

-Било је баш интересант-но и занимљиво.Често уче-

ствујем у програмима, на-ступам. Али, веровали или

не, имао сам ужасну трему,ова публика је посебна, и,чини се, озбиљна, права,могли су да кажу, еј, то неваља, то ваља... И говориосам са тремом... „ А, на при-медбу, коментар, да је то,ипак „друго лице Ђорђа Дам-њановића“, са осмехом до-даде: „Сви врло добро знајушта, где и како радим, а лицепесника, то сам, нормалнопонео гене од оца песника...“

Миша Даничић, члан клу-ба, и ово дружење улепшаоје песмом и гитаром... Такокаже и стих: „Слушајте песме

што Миша пева, овде се пијеи будан снева...“ И уз „Во-љени град“, „Ко те има тај тенема...“, „Јесен у врту мом...“,„Што се боре мисли моје“, иостале, сви су певушили...

Биће прилике за нова дру-

жења, јер Миољуб најави даврло брзо из штампе излазинова књига – „58 песама“.

-Подељена је у сегменте,први је посвећен мом сину

Ђорђу, заслужио је то, памојој ћерки Милици, некимдивним људима, мојим љу-бимцима, женама које во-лим, ту су и нека моја раз-мишљања, има и љубавних,и описних, и социјалних пе-сама, мислим да је квали-тетнија од ове претходне...“

Ц.Љубић

геронТолошкИ клуб шабац

Искрени регистар песникових осећања

„Теби, лепото моја мала,Треба одузети сва огледала.У том случају, док ја постојим.Ти се огледај у очима мојим.“

(М.Дамњановић)

„... И због једноставногисказа, и због непретен-циозности којом зрачиДамњановићеву књигу, „57љубавних песама“ можемодоживети и као покушајповратка у време чедно-сти, које више не постоји,али које песник, као вред-ни археолог, успева даубедљиво дочара својимстиховима...“ (из рецензијеТомислава Маринковића)

-Лепо и пријатно дру-жење.

-Ја сам навикао да седружим са старијима, послужбеној дужности, а иовако. Заволео сам их јед-ноставно. Животном си-туацијом и живим са ста-ром мајком.

-Још један доказ дапоезија у свим генера-цијама налази пут до срца.

-Управо је то публикакоја разуме све, прошли сукроз све фазе и етапе,ништа им није страно, јакосу пажљиви били, и меније пријало. Хвала на слу-шању!

„Инвалиди рада, због спе-цифичности и својих болести,углавном су млађе особе, нанесрећу и болесније, алиимамо и уважених, нашихстаријих чланова“, почетакје кратке најаве активностиГрадске организације инва-лида рада у „Октобру, месе-цу солидарности са старима“.„Наглашеније се посветимоуправо њима“ каже председ-ница Мира Савковић.

-Имаћемо у октобру двалепа дружења, излета. Сед-мог октобра, идемо у Вуко-вар, на традиционалне су-срете, на позив Удруге уми-ровљеника „Западни Сри-јем“, а четрнаестог за нашечланове организујемо одла-зак у Јунаковић бању. Бићето, на позив Липо груп фир-ме, уз представљање њихо-вог програма, али, првен-ствено лепо дружење. Дамало упознамо лепоте бање,ко жели моћи ће и да се оку-па у лековитој води.“

Биће дружења и у Шапцу,где се издваја традиционал-на манифестација шабачког

Геронтолошког клуба, одно-сно Геронтолошког центра, уззавршни концерт члановаклуба „За сунчану јесен жи-вота“, посвећен управонајстаријим суграђанима. Иове године учествоваће ичланови Организације инва-лида рада, група која негујеградске игре.

-Стандардно, у октобрућемо се укључити и у део ак-тивности са Црвеним крстоми Центром за социјални рад.Оно што, као организацијаможемо, то је да од нашегмало издвојимо неких пет-наестак метара дрва, којећемо поделити нашим најси-ромашнијим члановима. Тосу уједно и наши најстаријичланови, и они који су сами.Биће мало појачани обилас-ци оних који су усамљени ане могу да дођу до органи-зације. А, верујте, да се де-шава, често, да бар назовутелефоном, да питају штаима ново у организацији, ида и на тај начин буду у кон-такту са нама – каже МираСавковић. Ц.Љ.

градСка органИзацИја ИнвалИдаграда шапца

У сусрет Октобру – месецупосвећеном старима

СеПтембАр 2011.

9ИзЛАзИ ПОСЛеДњег

ЧетВртКА У меСецУ

Наставак заједничких актив-ности социјалних партнера, Унијепослодавац Србије и репрезен-тативних синдиката ССС и УГС„Независност“ на пројекту „ре-гистрација појединачних колек-тивних уговора“, преточен је уброшуру под истим називом, стим што су премет истраживањаовога пута била предузећа у обла-сти туризма, трговине и угости-тељства, финансијских услуга исаобраћаја. Презентацију ове пуб-ликације, на састанку одржаном23. септембра у Шапцу, водила јеНаташа Завођа, директорка Сек-тора за правне послове и со-цијални дијалог УПС и вођапројекта. Састанку су прису-ствовали и Љиљана Павловић,секретар за чланство УПС-а, Оли-вера Степановић, националникоординатор SOLIDARSuisse/Swiss Labour AssistanceSLA - Канцеларија у Србији,Сретен јоцковић испред Само-сталног синдиката Шабац и пред-седник локалног Социјално-еко-номског савета, Борисав Павло-вић, регионални повереник УГС„Независност“ за мачванскиокруг, данило Недељковић, на-челник Инспекције рада за мач-вански округ, и драгана мило-сављевић, секретар локалног Со-цијално-економског савета ипредставник локалне самоуправе.

У уводној речи, председниклокалног СеС-а Сретен јоцко-вић поздравио је присутне иосврнуо се на проблеме које јетранзиција донела са собом - не-запосленост, исплату зарада иотпремнина, штрајкове, као и назначај формираног Социјално-економског савета у Шапцу.Оливера Степановић, испредSOLIDAR Suisse/Swiss LabourAssistance SLA, под чијим по-кровитељством је изведенпројекат о регистрацији колек-тивних уговора, рекла је да јециљ ове организације пружањепомоћи социјалним партнеримаи да ће сарадња на овом планубити настављена.

Потписан Социјално-еко-номски споразум за 2011. годи-ну између репрезентативнихпредставника послодаваца,

УПС-а, репрезентативних син-диката СССС и УГС “Независ-ност“ са представницима ВладеСрбије, обавезао је све потпис-нике да заједно створе услове запривредни раст и очување за-послености. Овакве обавезе под-стичу на усаглашавање и по-тписивање гранских колектив-них уговора, посебно у гранаматуризма и угоститељства, хемијеи неметала, металског ком-плекса. Истраживање које јеспроведено кроз пројекат има зациљ да кроз закључене колек-тивне уговоре код послодавацаопредели полазне основе за уса-

глашавање гранских колектив-них уговора. Овим пројектомучесници су тежили да се уградовима у којима су форми-рани локални Социјално-еко-номски савети оформе и базеподатака о закљученим колек-тивним уговорима код посло-даваца, што би послужило да сесагледа стање у области колек-тивног преговарања. У пројек-ту су учествовали градови којису најзначајнији носиоци при-вредних активности у регио-налним центрима, па је истра-живање обухватило: Београд,Крагујевац, Шабац, Ужице иНови Сад.

- још прошле године смокренули са пројектом регистра-ције колективних уговора, алисмо се овај пут определили за

гране трговине, саобраћаја ифинансијских услуга. такође,сада смо извршили проширењепрема Новом Саду, који прошлегодине није био обухваћенпројектом. резултати које смодобили за нас су јако кориснии квалитетни и сматрам да ћенам послужити у каснијем токуусаглашавања колективних уго-вора који се раде на гранскомнивоу, рекла је Наташа Завођа.

анкетни упитници на осно-ву којих је рађена анализа билису анонимни и имали су за циљда прикажу реално стање у де-латностима које су биле предмет

истраживања. анкетом је обу-хваћено 41.717 запослених. Уобласти саобраћаја дошло је дозначајног смањења величинепредузећа, па је тиме и број са-купљених анкета скроман. ан-кетирана су 72 привредна субјек-та и то 25 из области трговине, 13из области финансијских услуга,23 туризма и угоститељства и 11из саобраћаја. По градовима,највише је анкетирано у Београ-ду - 26, а најмање у Крагујевцу.У Шапцу је анкетирано 18 пред-узећа из области туризма, трго-вине и саобраћаја. Од 72 анке-тирана предузећа, највећи про-ценат (45.83%) односи се на малапредузећа, а остало су средња ивелика.

На основу анализираних ан-кета, у великом броју предузећа

започети су и вођени колек-тивни преговори, али су на крајуипак односи уређени доноше-њем Правилника о раду код по-слодавца. такође је уочено дапроцес колективног преговара-ња и код послодавца траје дуженего што је Закон о раду про-писао (60 дана), што може ко-ристити приликом преговора оизменама Закона о раду у делукоји се односи на промену роказа закључење колективних уго-вора. Борисав Павловић, ис-пред УГС „Независност,“ навеоје пример да су још 2006. годи-не започети преговори око гран-

ског колективног уговора заобласт хемије и да до сада јошнема договора.

Када је реч о структури за-послених, од 72 предузећа 63 сеизјаснило на питања о родној за-послености и добијени су по-даци да је запослено 13.715мушкараца, 12.444 жена, 6.212младих и 465 особа са инвали-дитетом. У сектору финансијаи финансијских услуга доми-нантно је запошљавање жена ито 71.45 одсто од 13 анкетира-них предузећа. Поред овога,важно је и питање да ли жене ина кључним позицијама имајудоминантне положаје. Конста-товано је и да број од 465 за-послених особа са инвалидите-том није довољан, чиме се ука-зује на потребу за већим за-

пошљавањем ових особа и по-требу за прилагођавањем раднихместа потребама ових лица.Када је реч о чланству у синди-калним и послодавачким орга-низацијама, од 72 предузећа 22су чланови удружења послода-ваца, док се у истом броју ан-кетираних предузећа регистро-ване 33 синдикалне организа-ције, 36,11 одсто СССС и 9,72одсто УГС „Независност“. У38 привредних субјеката немасиндикалних организација. На-таша Завођа истиче да у некимјавним комуналним предузећи-ма има чак 36 регистрованих ре-презентативних синдиката и датакав синдикални плурализамне иде у прилог синдикалномделовању, већ само личним ин-тересима појединаца.

Плата као поверљивподатак

анализа је показала да најве-ћи број закључених колективнихуговора има у Београду, затимНовом Саду и Ужицу. Израже-но у процентима, Шабац иманајмање закључених уговора,16.67 одсто. Највише поједи-начних колективних уговора за-кључено је у области трговине- 44 одсто од анкетираних 25друштава, док је најмање у обла-сти финансија, свега три одукупно анкетираних 13 друш-тава. Готово сви запослени упривредним друштвима обу-хваћени овим истраживањемимају закључене уговоре о радуи то 9.72 на неодређено и 84.72одсто на одређено време. По-слодавци се због нестабилнихуслова пословања нерадо одлу-чују да са радницима закључеуговор на неодређено време.Са овим у вези је и питање ис-плате отпремнина, па ће се пре-ма речима Наташе Завође упредстојећим изменама Законао раду инсистирати да се от-премнине уведу само за оне го-дине које је запослени провеокод тог послодавца. Она је под-сетила да је у ранијем периоду

регИСТрацИја поједИначнИХ колекТИвнИХ уговора

Без организованог синдиката нема ни примене колективних уговора

нАСтАВАК нА 2. СтрАнИ

II www. podrinske.com ДИЈАЛОг 29. септембар 2011.

у јавном сектору било злоупо-треба овог института и да сунеки запослени и по неколикопута уновчавали отпремнине.Када је реч о прековременомраду, 25 привредних друштаваорганизује прековремени рад,док је 29 одговорило да нема ча-сове прековременог рада. Ускладу са Законом о раду, 25привредних друштава плаћаувећање од 26 одсто од основи-це за часове прековременограда. Опште је познато да за-послени раде дуже него што језаконом прописано.

- доста запослених радидуже од предвиђеног радногвремена, а да им се то никад неплати. Не плати им се ни топлиоброк, регрес, путни трошкови,а морају да раде. Нису спремнида се за њих туже из страха дане добију отказ и онда мисле даје најбоље да ћуте, сматра Сре-тен јоцковић.

Према спроведеној анкети,годишњи одмор у складу са За-коном о раду поштује 60 од 72анкетирана привредна субјекта.Наташа Завођа каже да иакоинспекција рада сматра да је од-мор у трајању од три недељевреме потребно да се радник ре-хабилитује, врло често посло-давци не могу да омогуће одмордужи од две недеље. На увећа-ње броја дана годишњег одмо-ра углавном утиче степен струч-не спреме. Власник фирме „Pro-jeti“ из Владимираца је запос-ленима определио 13 дана го-дишњег одмора, али, премаречима Сретена јоцковића,председника Већа ССС у Шап-цу, запослени у ранијем перио-ду нису могли да користе го-дишњи одмор због чега је овајсиндикат тужио фирму. Он сенарочито осврнуо на плаћеноодсуство у случају добровољ-них давалаца крви, који су у ра-нијим периодима остварива-ли право на рекреацију и ре-хабилитацију, а сада не могу дадобију ни законом предвиђенадва дана. Кад је реч о зарадама,обрачун зарада врши 28 при-вредних друштава, по плат-ним разредима пет предузећа,док 18 привредних друштававрши обрачун на други начин.На који начин обрачунавајузараде није одговорило 21предузеће, што показује да по-слодавци не желе по аутома-тизму да опредељују исплатузарада и да је то поверљив по-датак за послодавце. Сретенјоцковић истакао је случај рад-ника шабачког предузећа„јела“, који више од годинудана нису добијали зараде,нити су им путни трошкови ис-плаћивани, због чега нису мог-ли ни да наставе са штрајкомкоји подразумева да протестрадника буде у кругу фабрике,

па су на крају прихватили не-плаћено одсуство.

Начелник Инспекције рададанило Недељковић рекао једа је зарада за остварен рад ивреме проведено на раду са-стављена из три компоненте: ос-новне зараде, радног учинка иувећане зараде и то је углавномиспоштовано код послодаваца савећим бројем запослених. Он јеистакао да се послодавци идаље служе разним начинимакако би запосленима исплатилимању плату од оне која је по-тписана уговором. Исплата то-плог оброка и висине регреса за-виси од одлуке послодаваца, у39 привредних друштава по-слодавац утврђује висину то-плог оброка, а не уговарањемкроз колективне уговоре. јуби-ларне награде су уговорене и ис-плаћују се у свега 7 од анкети-рана 72 привредна друштва.Сретен јоцковић је рекао да сујубиларне награде ствар колек-тивних уговора и да су по-стојали проблеми на релацији салокалном самоуправом око ис-плате јубиларних награда за об-разовање, које је једино у томтренутку имало потписан ПКУ.тужене су школе и добијениспорови по којима су запосле-нима исплаћивани износи јуби-ларних награда.

и минимална зарада -"добра" зарада

Безбедност и здравље нараду представља значајну темуза све социјалне партнере. Наоснову анкете, утврђено је да од72 предузећа 58 има усвојенакт о процени ризика, док је од-бор за безбедност формиран у18 привредних друштава. По-слодавац обезбеђује осигурањеза случај колективних незгода у54 привредна друштва и пред-њачи у саобраћајној делатности,затим трговини, а најмање је за-кључено колективно осигурањезапослених у области финан-сија, које су у односу на анке-тиране делатности, финансијскинајмоћнији. На основу анкете,евидентирано је у грани трго-вине 11 тешких телесних по-вреда на раду и 167 лаких те-лесних повреда. Према речимаданила Недељковића, члан 44Закона о БЗНр је изопштио син-дикат, а са друге стране синди-кати су дали сагласност на при-мену овог закона. Према овомчлану све информације треба дасе крећу преко представниказапослених или преко Одбора забезбедност, а чињеница је да увећини предузећа тога нема, јерне постоје организовани син-дикати. да би постојали посеб-ни колективни уговори, мора по-стојати синдикат. Када је реч ооцени инспекцијског надзора, од72 анкетирана предузећа 26 јеодговорило да је у њиховом

предузећу вршен инспекцијскинадзор за време важења колек-тивног уговора код послодавца,21 субјекат се изјаснио да ин-спекцијски надзор није вршен,док 25 није дало одговор.

- Имао сам срећу и задо-вољство да учествујем са ин-спекцијом рада у обиласку пред-узећа и непосредно се уверио уначин рада инспекције. Оношто се кроз ове активности на-меће као закључак је великасамовоља послодаваца и вели-ки страх код запослених. Узроксу законска решења и нашапракса која проистиче из чи-њенице да имамо оволико не-запослених и овакав положајзапослених, али и немоћ пра-восудног система. Судови чекајуда тужбе застаре и на тај начинсе обезвређује и активност ин-спекције рада и нас синдиката,рекао је Борисав Павловић, ре-гионални повереник УГС „Не-зависност“ и додао да овакав на-чин преговарања са послодав-цима мора бити превазиђен до-ношењем гранских колектив-них уговора.

данило Недељковић, начел-ник Инспекције рада у Шапцуистакао је да ово одељење већгодинама има добру сарадњу сасиндикатима и да се та сарадњаједно време огледала у вршењузаједничких инспекцијских над-зора у области индустрије играђевинарства.

- размена искустава и са-радња кроз овакве пројекте суми били од изузетне користи.Велика је штета што УПС ре-зултате који су сажети у овојброшури не може да „добаци“директно у канцеларије посло-даваца и одговорних људи, дазнају да све то знамо, и синди-кат и државни органи, рекао јеначелник Инспекције рада уШапцу. Он је напоменуо данема организованог синдикатани код послодаваца који имају инеколико хиљада запослених ида је без организованог синди-ката немогуће причати о при-мени колективних уговора, укојима се дају већа права одоних загарантованог Законом ораду, али је присутна ситуацијада се ни овај законски минимумне поштује. Стога је минимал-на зарада „добра“ зарада, јермного запослених не прима нитолико. Чињеница која охраб-рује је да је од периода спрово-ђења претходног пројекта досада дошло до закључивања двагранска колективна уговора и тоу делатностима грађевине и ин-дустрије грађевинског мате-ријала и делатности пољопри-вреде, водопривреде и дуванскеиндустрије. За оба колективнауговора преговарачким тимо-вима су од велике користи билиподаци добијени у току пре-тходне анализе у овим делат-ностима. И.Д.М.

нАСтАВАК СА 1. СтрАне

Представници репрезента-тивних синдиката у просветиСрбије и Жарко Обрадовић, ми-нистар просвете и науке, потпи-сали су 25. августа Посебан ко-лективни уговор о изменама и до-пунама Посебног колективногуговора за запослене у основними средњим школама и домовимаученика. Овим документом ре-шена су нека питања, као што сукритеријуми за утврђивање листетехнолошких вишкова и исплатеотпремнина, прековременог ипреконормног рада, док ће поло-жај запослених у просвети, као иквалитет образовања у Србијибити побољшани.

У Изменама и допунама ПКУ,отпремнине се морају исплатитинајкасније у року од тридесетдана од дана престанка радног од-носа, док у ранијем периоду тајрок није био прецизиран. Кад јереч о критеријумима за утврђи-вање запослених за чијим је ра-дом престала потреба, са пунимили непотпуним радним време-ном, вреднује се и бодује за сва-ку годину радног стажа у радномодносу један бод, док запосленикоји је сав радни стаж остварио уобразовању добија још један бод.Бодовање стручне спреме такођеје прецизирано: висока стручнаспрема носи 20 бодова, виша 15,специјалистичко образовање на-кон средњег образовања 13 бодо-ва, средње образовање 12 и ос-новно пет.

Педагошки допринос у радудо сада је различито тумачен, докје Изменама и допунама ПКУјасно на који начин се врши вред-новање. Према речима милкеПетковић, члана републичког од-бора синдиката образовањаСрбије, раније се дешавало да на-ставник објави стручни рад у не-кој педагошкој литератури и до-бије седам бодова. међутим, садасе тачно зна шта је допринос пе-дагошком раду. ако је просветнирадник радио као аутор на израдиуџбеника који су одобрени реше-њем министра, добија седам бо-дова. ако је на изради уџбеникаучествовао као сарадник пет бо-дова и као рецензент четири бода,док за објављен рад из струке до-

бија један бод. Према Изменама идопунама ПКУ, наставник којиима часове преко норме, мора зато бити исплаћен. тако се, например, не мора расписивати кон-курс за 20 одсто часова, већ семоже пренети на наставника којивећ ради и платити износ преконорме. Потписан Посебан колек-тивни уговор са изменама и до-пунама важи још четири месеца,а републички одбор синдиката об-разовања предложио је, на сед-ници одржаној 30. августа, да сеодмах крене у израду новог ПКУ.

Поред потписаног ПКУ, једанод горућих проблема у просветије и питање јубиларних награда.Крајем јула ове године на са-станку синдиката са премијероми министром просвете разматра-но је шта је до сада урађено наПротоколу и Закону о основамаобразовања.

- Протоколом није почела ис-плата јубиларних награда, па је до-говорено да тренутно буџет имадефицит, а да ће јубиларне наградеза 2009. и 2010. годину бити ис-плаћене после ребаланса буџета,крајем септембра. јубиларне на-граде за 2011. годину су ушле у бу-џет општине, тако да се са њимаможе договарати око почетка ис-плате јубиларних награда - кажемилка Петковић.

На августовској седници ре-публичког одбора синдиката об-разовања закључено је и да се хит-но исплате све заостале отпрем-нине, а посебно у Војводини. та-кође се захтева да министарствопросвете и министарство рада исоцијалне политике са репрезен-тативним синдикатима просветеформирају радну групу која ће ра-дити на предлогу измена коефи-цијената за запослене у образо-вању и усаглашавању коефи-цијената за запослене у студент-ском стандарду, као и за запосле-не у предшколским установама.Од Владе републике Србије за-хтева се да радницима који испу-њавају један од услова за одлазаку пензију, а који желе да оду из об-разовања, исплати шест брутопросечних плата и да се њиховаместа попуне радницима са спис-ка технолошких вишкова.

СИндИкаТ образовања СрбИје

Припреме за нови уговор

најава штрајка упозорењаУнија синдиката просветних радника Србије одржаће 3. октобра

штрајк упозорења у школама ако до 30. септембра Влада Србијене исплати јубиларне награде или не да писмену гаранцију да ћето учинити најкасније до 14. октобра. Главни одбор Уније је на-кон прошлонедељне седнице саопштио да ће 3. октобра одржатиштрајк упозорења у школама чланицама, тако што школе неће ра-дити први час у обе смене, ако Влада и ресорно министарство неодговоре на тражене захтеве. Унија тражи исплату јубиларне на-граде за 2009. и 2010. годину, како је утврђено Споразумом од 1.априла ове године. министар просвете Жарко Обрадовић поручиоје поводом најаве синдиката о штрајку да ће јубиларне награде упросвети за 2011. бити исплаћене до краја месеца, а за претход-не две године после ребаланса буџета.

IIIwww. podrinske.comДИЈАЛОг29. септембар 2011.

Закон о професионалној ре-хабилитацији и запошљавањуособа са инвалидитетом, који секод нас примењује нешто вишеод годину дана, уређена су пи-тања статуса особа са инвали-дитетом, процена њихове раднеспособности и могућности за-послења, професионална реха-билитација и друга питања којасу од значаја за укључивањеових лица у свакодневни друшт-вени живот. Кад је реч о њихо-вом запошљавању, закон је ут-врдио обавезу послодавца којиима најмање 20 запослених, дамора имати запослен и одређенброј особа са инвалидитетом. Онедовољној примени овог зако-на у пракси, нарочито у делукоји се односи на запошљавањеособа са инвалидитетом, најбо-ље говори потреба за реализа-цијом пројекта под називом„Балканска мрежа за социјалнуинклузију“, који је финансиранод стране европске уније.Пројекат ће спроводити истра-живачка кућа MDRI-S (Ини-цијатива за права особа са мен-талним инвалидитетом), која је16. септембра затражила учеш-ће и шабачког инвалидног пред-узећа Зорка - дИр.

- министарство економије ирегионалног развоја пратећинагомилане проблеме у Зорка -дИр-у препоручило нас је даучествујемо у овом истражи-вању чији је циљ да се створислика о запошљавању и радуособа са инвалидитетом уСрбији. акценат је стављен напитања садашње праксе за-пошљавања, нарочито особа саменталним тешкоћама и аутиз-мом. дИр је једно од реткихпредузећа које запошљава осо-бе са менталном инсуфицијен-цијом и са вишеструком мен-талном ометеношћу. такве осо-бе тешко могу наћи посао. Збоговакве праксе, еУ је оценила даЗакон о професионалној реха-билитацији и запошљавању осо-ба са инвалидитетом није дово-љан, нити даје очекиване ре-зултате у примени, с обзиром даје ова област деценијски запо-стављана - каже директоркадИр-а, Сека Шибљаковић.

Ово истраживање послужи-ће у креирању будућих нацио-налних политика за сваку земљуобухваћену пројектом, као ипобољшању сарадње свих ак-тера у овој области. циљевиистраживању су утврђивањепроблема и изазова са којима се

сусрећу предузећа и организа-ције у примени Закона о про-фесионалној рехабилитацији,посебно кад је реч о запошља-вању особа са интелектуалнимтешкоћама и аутизмом, каоструктуре запослених ОСИ упосебним облицима запошља-вања.

- Пракса у Србији је пока-зала да се за само годину данапримене Закона искључиво за-пошљавале особе са инвали-дитетом под општим условима.то значи да су организацијеуглавном бирале ОСИ са којимамогу да успоставе лакшу са-радњу. Код особа које се за-пошљавају под посебним усло-вима, подразумева се прилаго-ђавање радног места њиховимпотребама. Због тога тврдим даје постојала дискриминација уполитици запошљавања, нагла-шава директорка дИр-а.

трећа компонента истражи-вања односи се на утврђивањесистемских препрека са којимасе сусрећу особе са интелекту-алним тешкоћама и аутизмом уостваривању права на рад. Си-стемске препреке односе се нанеусаглашеност законских про-писа које појединци још увекмаксимално користе како не биизвршили обавезе које им законналаже. Колико је проблем го-рући, може се закључити и потоме што MDRI-S прихвата да упројекат Балканске мреже будуукључена и предузећа која не за-пошљавају ментално ометенеособе, да својим учешћем и су-гестијама допринесу решава-њу проблема на тржишту рада,јер ова група ОСИ има најмањушансу да оствари право на рад.

Проблем својине над згра-дом дИр-а, нејвероватније ћебити решен тек након усвајањаЗакона о својини, који се тре-нутно налази у скупштинскојпроцедури. Према речима ди-ректорке Шибљаковић, никаданису очекивали да цела зградаприпадне дИр-у, али, да ће имоваква подела добро доћи.

пројекТИ

Балканска мрежа за социјалну инклузију Проблеми грађана Града

Шапца због којих се обраћајуграђанском браниоцу, годинамаимају идентичну структуру, кон-статује милош мијаиловић, ом-будсман за територију ГрадаШапца. Због економске кризе,која се прошле године драстич-но продубила, глад је била речкоја се најчешће чула у канце-ларији грађанског браниоца.Незадовољство условима укојима се живи испољава се ог-ромним револтом према вла-дајућим структурама власти, одградског до републичког нивоа,констатовао је шабачки ом-будсман у извештају који је раз-матран на седници СкупштинеГрада.

Највећи број грађана обраћасе омбудсману због проблема урешавању и остваривању ос-новних животних питања: пра-ва на рад и права на инвалидскои пензијско осигурање, здрав-ствену заштиту. Грађани се, каои претходних година, жале нарад правосудних органа, а најве-ћи број притужби односи се на

дуготрајно вођење поступкакоји у разумном року нису за-вршени.

један број грађана распити-вао се о свом праву на рад, с об-зиром да им то право не гаран-тује висок степен заштите од са-мовоље приватних послодаваца,којима Закон о раду даје мо-гућност да против воље запос-леног траже раскид радног од-носа изговарајући се да збогтехнолошких, економских илиорганизационих промена упредузећу имају вишак запос-лених. Примећено је и да је од-нос послодаваца и радника којису отпуштени са посла, добионову димензију која не иде наруку радника. Наиме, у неколи-ко случајева радници који су до-били отказ од послодавца, илису без посла остали због стечајаприватног предузећа, жалилису се да због немара или не-одговорности бившег посло-давца нису у стању да добију за-кључене радне књижице и датако остваре своја права везаназа рад, односно незапосленост.

Послодавац је или одбијао да имврати радну књижицу, или биједноставно угасио своју фирму,а радничка документација којаје остајала у фирми, постала биза раднике недоступна, јер нијебило никога ко је могао да им даинформацију шта се са том до-кументацијом десило након га-шења фирме. На жалост, овајпроблем није решен ниједнимзаконом, тако да грађански бра-нилац није био у могућности дапомогне. Иако би радници тре-бало да своје проблеме најчеш-ће решавају преко својих стру-ковних удружења, тј. кроз син-дикална и друга удружења,највећи проблем је у томе, смат-ра шабачки омбудсман, што сусиндикална удружења недо-вољно развијена и обучена да наефикасан начин штите правазапослених, као и да кроз њи-хове оправдане захтеве за већусигурност радног места вршестални притисак на извршну изаконодавну власт, у циљу по-бољшања нивоа заштите правана рад. Ст.М.

ЖИвоТнИ проблемИ најчешћИ разлозИ обраћањаграђана омбудСману града шапца

Ефикасан синдикат - сигурније радно место

За последње две године изпогона фабрике "Зорка-Обојенаметалургија" из Шапца, која неради од 2006. године, лопови суоднели више од 30 тонаразличитих метала. Збогскупоценог метала ло-пови односе читаве кон-струкције са резервоарау којима се налази кисе-лина. Осим тога, потен-цијалну еколошку опас-ност представљају депо-новани тешки метали уунутрашњости погона.

Обрушене челичнеконструкције, срушеникровови, и цеви са заосталом ки-селином само су делић слике не-приватизованих "Зоркиних"фабрика. такође, непосредноуз реку Саву и будуће по-стројење за пречишћавање от-падних вода, налази се депонијаса 300 000 тона отпада из про-изводње. У јаросит талогу по-

стоји доста тешких метала који,уколико дођу до реке Саве, угро-зиће животну средину зато штоту има цинка, олова, кадмијума

и бакра. Проблем стар три и подеценије јесте латентна опас-ност, кажу у инспекцији за за-штиту животне средине, али засада нема могућности да сеуклони, јер не постоји исплативатехнологија која би могла дапреради цинк из отпада.

еколошку претњу пред-

стављају и крађе. У "Обојенојметалургији" кажу да су лопо-ви за две године из погона од-нели метала у вредности преко100.000 долара.

Нестало је између 10 и 15тона бакра, 10 до 15 тона олова,2 до 3 тоне алуминијума и штоје највећи проблем то су деловиапарата који се скидају и којиугрожавају систем у "Обојенојметалургији", а четрдесет пор-тира не могу да сачувају кон-струкције које се простиру на 14хектара.

"Обојену металургију" развлаче лопови

Око 40 одсто послодавацаније у законском року достави-ло доказе о редовној уплати до-приноса за запослене током2010. године. Из ПИО фонда на-воде да је у току слање опоме-на несавесним послодавцима, апочело је и подношење пре-кршајних пријава. Од око215.000 послодаваца доказе о

уплати доприноса доставило130.000, односно 60 одсто по-слодаваца. Око 85.000 послода-ваца доказе није доставило до30. априла, када је истекао за-конски рок.

Према подацима Порескеуправе, закључно са крајем јунаове године, око 51.700 посло-даваца није обрачунавало и

уплаћивало доприносе у складуса законом. до краја јуна под-нето је 8.790 захтева за покре-тање прекршајних поступака.Пореска полиција поднела је ивише од 1.600 кривичнихпријава због необрачунатих инеуплаћених пореза и допри-носа у висни од готово девет ми-лијарди динара.

Пријаве против несавесних послодаваца

највећи трошкови за храну

домаћинства у Србији у про-секу су у другом кварталу 2011.године имала месечне приходе од51.467 динара, што је око три хи-љаде динара више него у првомтромесечју, саопштио је репуб-лички завод за статистику. Одукупно расположивих средстава94,4 одсто су били приходи у нов-цу, а 5,6 одсто у натури. Највећиудео у новчаним приходима има-ли су приходи из редовног радногодноса - 48,2 одсто, и пензије -34,2 одсто.

Издаци за личну потрошњудомаћинстава износили су46.500 динара, од чега је најве-ћи удео издатака за храну ибезалкохолна пића, 44,3 про-цента.

Преговори репрезентатив-них синдиката: Гранског син-диката хемије, неметала, енер-гетике и рударства (ХНер) „Не-зависност“ и Самосталног син-диката хемије и неметала, саУнијом послодаваца Србије окоизраде Посебног колективногуговора за хемију и неметале, за-почети су још 2006. године. По-слодавци су из разних разлогаодбијали предлоге и ини-цијативе синдиката, па КУ за хе-мију и неметале још није по-тписан, али су у току завршнипреговори за усаглашавање ко-начног текста овог колектив-ног уговора. да све не иде безпроблема и тешкоћа, сведочи иследеће:

Увидом у достављени текстПосебног колективног уговораза хемију и неметале, који је Са-мостални синдикат хемије и не-метала 5. септембра ове године,без знања и учешћа Одбора запреговоре ГС ХНер „Независ-ност“, усагласио са Унијом по-слодаваца Србије, предложенасу и решења на штету запосле-них.

Примедбе ГС ХНЕР „Независност“:1. На последњем састанку

Одбора за преговоре у ком-плетном саставу остало је спор-но поглавље зарада и техно-лошког вишка;

2. текст Гранског колектив-ног уговора од 5. 09. 2011. го-дине измењен је у свим поглав-љима, а не само у делу зарада итехнолошког вишка;

3. Одбор за преговоре ГСХНер „Независност“ је првиурадио и део Безбедности издравља на раду, на који је добиосагласност Управе за безбед-ност и здравље на раду. Каснијеје тај текст коришћен у прего-ворима за закључивање другихгранских колективних уговора.У садашњем тексту он је про-мењен и утврђен је мањи нивоправа (избрисано је плаћено од-суство за представника запос-лених за време обављања по-слова везаних за безбедност и

здравље на раду; осигурање одпоследица повреда на раду ипрофесионалних обољења пред-виђено је као могућност а необавеза послодавца, што је у су-протности са Законом о без-бедности и здрављу на раду; из-брисана је и обавеза да се ин-валиду рада обезбеди радно ме-сто које одговара његовим те-лесним и психичким могућно-стима и здравственом стању);

4. У делу годишњег одмораизбрисано је да запослени муш-карац са 30 година пензијскогстажа или навршених 55 годи-на живота и запослена жена санавршених 25 година пензијскогстажа или навршених 50 годи-на живота, као и и запосленимлађи од 18 година живота,имају право на 30 дана годиш-њег одмора;

5. У делу плаћеног одсу-ства испуштено је право наплаћено одсуство за случајсмрти члана уже породице идобровољног давања крви – безобзира што је то регулисаноЗаконом о раду оно у делуплаћеног одсуства у колектив-ном уговору мора бити дефи-нисано као целина, зато штоЗакон о раду у члану 77. ставу 6.предвиђа могућност да се топраво колективним уговоромуговори и у трајању дужем од 5радних дана;

6. Није дефинисана накнадаза боловање и плаћено одсуствозбог недостатка посла (45 дана);

7. Избрисано је у отказу уго-вора о раду од стране посло-давца да у случају да запосле-ни не остварује одговарајућерезултате рада, непосредни ру-ководилац покреће поступак заутврђивање знања и способно-сти запосленог, односно резул-тата рада тог запосленог.

Упоредна анализа са дру-гим Колективним уговором:

Имајући у виду да је на сна-зи Посебан колективни уговорза пољопривреду, прехрамбенуи дуванску индустрију, који једобио и проширено дејство, на-прављена је упоредна анализа

уговорених нивоа права: 1. Све што је у претходном

делу текста констатовано да јеизбрисано у тексту Гранскогколективног уговора за хемију инеметале Србије, у Посебномколективном уговору за пољо-привреду је уговорено као пра-во;

2. Основна зарада за најјед-ноставнији посао за коефи-цијент 1, регрес и накнада за ис-храну у току рада уговорени уистим износима (минималназарада - основна зарада и регрес- 20% минималне зараде – ис-храна), исти распон коефи-цијената 1 :2,5. У ПКУ пољо-привреде област зарада боље једефинисана – утврђено је да по-слодавац не може да уговоримању основну зараду од зарадеутврђене посебним колектив-ним уговором, да основну за-раду уговара на период од 6 ме-сеци и да се општим актом кодпослодавца утврђују коефи-цијенти за све послове утврђе-не правилником о организацијии систематизацији послова. акоупоредимо стање у делатностипољопривреде и хемије и неме-тала, поставља се питање оправ-даности уговарања истих илимањих права у делатности хе-мије! Преговарачики тим ГСХНер ’’Независност’’ је инси-стирао да се уведе тарифни си-стем и то посебно за делатностхемије и посебно за фармацију, што није усвојено;

3. могућност исплате зара-де по основу доприноса по-словном успеху послодавца иучешће запосленог у добитипрецизно је дефинисана (зајед-но са представницима мини-старства рада и социјалне по-литике), а у колективном уго-вору за хемију то је самоуопштено наведено;

4. У ПКУ пољопривредеувећање зараде за ноћни рад је30% , а у хемији 26%;

5. У хемији није уговоренаминимална висина јубиларненаграде, а у пољопривреди је то

најмање 50% просечне зарадекод послодавца у месецу којемпретходи исплата;

6. Отпремнина за техно-лошки вишак у ПКУ пољопри-вреде је уговорена у износу 1/3зараде запосленог, али не мањеод 50% пресечне зараде у ре-публици Србији, а у хемији ускладу са законом о раду;

Захтев за наставак преговора

Одбор за преговоре ГСХНер „Независност“ је 13.септембра одржао састанак, сакојег је Унији послодавацаСрбије и Самосталном синди-кату хемије и неметала Србијеупућен допис којим се указује наове и друге пропусте и затражиода се хитно, а најкасније у рокуод 5 дана, одржи састанак свихчланова Одбора за преговорекоји учествују у израду овогКолективног уговора на коме бисе све примедбе, предлози исугестије ГС ХНер „Независ-ност“ размотриле и отклониле.тим поводом, у Унији послода-ваца Србије 15. септембра је

одржан састанак, на који субили позвани сви учесници,али на овај састанак представ-ници Самосталног синдикатахемије и неметала Србије, безикаквог објашњења, нису до-шли. Представници ГС ХНер„Независност“ су са примед-бама и захтевима упозналипредставнике Уније послодавцаСрбије, а они изјавили да су зањих изнети предлози и при-медбе ГС ХНер „Независност“начелно прихватљиви и обећа-ли да ће за неколико дана оњима Унија послодаваца Србијезаузети званичан став. ГС ХНер„Независност“ је од Самостал-но синдиката хемије и немета-ла обавештен да су прихваћенесве примедбе и сугестије ГСХНер „Независност“ и да су 23.септембра усаглашени ставовидва синдиката достављениУнији послодаваца Србије, унади да ће ускоро доћи и до по-тписивања Посебног (гранског)колективног уговора за хемију инеметале и то са проширенимдејством.

IV www. podrinske.com ДИЈАЛОг 29. септембар 2011.

Дијалог Издавач: Пројектни тим (представници локалне самоуправе, Унија послодаваца Србије, УГС “Независност” и Савез самосталних синдиката);Уредник: Стана муњић

реализацију пројекта омогућила SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA - Канцеларија у Србији

Из КАнцеЛАрИЈе регИОнАЛнОг ПОВеренИКА УгС "незАВИСнОСт"

поСебан колекТИвнИ уговор за ХемИју И немеТале

Усаглашени ставови - очекује се потписивање

Стално радно тело Социјално-економског Савета (СеС) ре-публике Србије и швајцарска организација SOLIDAR Suisse/SwissLabour Assistance - /SLA/- Канцеларија у Београду, у сарадњи сарепрезентативним синдикатима УГС “Независност” и СССС, суу оквиру пројекта: “ефекти приватизације у републици Србији”који се реализује у више градова републике Србије, међу којимаје и град Шабац, током августа 2011. годine спровели су анкету запослодавце и синдикате из приватизованих предузећа. анкетар уовом истраживању за град Шабац и мачвански округ, регионал-ни повереник УГС “Независност” Борисав Павловић је посло-давцима и синдикатима из 25 приватизованих предузећа са тери-торије града Шапца и мачванског округа доставио одговарајућеупитнике за послодавце и синдикате, које је сачинио СеС рС. Пи-тања из упитника су се односила на: величину и делатност пред-узећа, начин и време приватизације, пословање предузећа пре инакон приватизације, испуњавање уговора о приватизацији, по-стојање и однос са синдикатом, постојање колективног уговора упредузећу, број запослених пре и након приватизације, исплатузарада и накнада за исхрану и регрес за годишњи одмор, просеч-не зараде у предузећу, права запослених на радно време и одмору току дневног рада, на недељни и годишњи одмор, безбедност издравље на раду, степен искоришћености производних капаците-та, број радника који су након приватизације отпуштени са послаи разлоге за отпуштање као и друге проблеме са којима се они су-очавају.

Од 25 приватних и/или приватизованих предузећа којима су до-стављени упитници СеС рС, након бројних интервенција, ургенцијаи накнадно достављаних упитника, само два послодавца су до-ставила попуњене упитнике, док синдикати нису доставилиниједан попуњен упитник.

„ефекТИ прИваТИзацИје у републИцИ СрбИјИ“