plan generalne regulacije - pancevo.rs · sektor za prostorno i urbanisti~ko planirawe i...

Sektor za prostorno i urbanisti~ko planirawe i projektovawe

PPLLAANN GGEENNEERRAALLNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEE HHIIPP ""PPEETTRROOHHEEMMIIJJAA""

HHIIPP ""AAZZOOTTAARRAA"" NNIISS -- ""RRAAFFIINNEERRIIJJAA NNAAFFTTEE"" PPAANN^̂EEVVOO

UU NNAASSEEQQEENNOOMM MMEESSTTUU PPAANN^̂EEVVOO

Op{tina Pan~evo

Skup{tina op{tine Pan~evo na sednici odrànoj 21.04.2008.godine ODLUKOM br.I-01-06-25/2008 O DONO[EWU PLANA usvojila je PLAN GENERALNE REGULACIJE kompleksa HHIIPP ""PPeettrroohheemmiijjaa"",, HHIIPP ""AAzzoottaarraa"" ii NNIISS ""RRaaffiinneerriijjaa nnaaffttee PPaann~~eevvoo"" uu nnaasseeqqeennoomm mmeessttuu PPaann~~eevvoo..

Predsednik SO Pan~evo

_______________________________ Milan Babi}

Pan~evo, 2008. godine

JP "DIREKCIJA ZA IZGRADWU I URE\EWE PANÊVA " PANÊVO SEKTOR ZA PROSTORNO I URBANISTI^KO PLANIRAWE I PROJEKTOVAWE

Kara|or|eva 4, 26000 Pan~evo, tel: 013/317-212, faks: 519 - 005 e-mail: [email protected]

JP "DIREKCIJA ZA IZGRADWU I URE\EWE PANÊVA" PANÊVO SEKTOR ZA PROSTORNO I URBANISTI^KO PLANIRAWE I PROJEKTOVAWE

PLAN GENERALNE REGULACIJE KOMPLEKSA HIP ″PETROHEMIJA.″ HIP ″AZOTARA ″ I NIS ″RAFINERIJA NAFTE PANÊVO″ U NASEQENOM MESTU PANÊVO

2

Predmet

PLAN GENERALNE REGULACIJE KOMPLEKSA

HIP ″PETROHEMIJA.″ HIP ″AZOTARA ″ I NIS ″RAFINERIJA NAFTE PANÊVO″

Broj predmeta 05-7342-03/961 05-8874-04(333) 05-3358-04(334) Naru~ilac

SKUP[TINA OP[TINE PANÊVO

Obra|iva~ JP "DIREKCIJA ZA IZGRADWU I

URE\EWE P ANÊVA" PANÊVO sektor za prostorno i urbanisti~ko planirawe i projektovawe

Odgovorni urbanista

Branislav Marinkovi} , dipl.in`.arh. broj licence: 201 0660 04 (odg. Urbanista \urica Dolova~ki , dipl.prost.plan. broj licence: 201 0660 04 (odg. urbanista)

Koordinator tima Bela Kai}, dipl.in`.ma{. broj licence: 203 0353 03 (odg. urbanista)

Stru~ni tim

arhitektura

Nata{a Mitreski, dipl.in`.arh.

broj licence: 200 0809 05 (odg. urbanista)

geodezija i zemqi{te Gordana Cveti}, dipl.in`.geod.


vodovod i kanalizacija Petar Petrovi}, dipl.in`.gra|.


elektroenergetika Petar Idvorac, dipl.in`.el.


termoenergetika Bela Kai}, dipl.in`.ma{. broj licence: 203 0353 03 (odg. urbanista) Branka Mari}, dipl.in`.ma{. broj licence: 203 0360 03 (odg. urbanista)

zelenilo

Vesna Suboti}, dipl.in`.pejs.arh. broj licence: 201 0332 03 (odg. urbanista)



3

Tehnologija i ìvotna sredina Qiqana Kr~adinac, dipl.in`.tehnologije broj licence: 371 5700 03 (odg. projektant

Stru~ni saradnici

tehnologija Dragana ôlakovi}, dipl.in`.tehnologije

saobra}aj

. Ratko Nikoli}, in`.saob

ìvotna sredina

Ivan Zafirovi}, dipl.sociolog Dragana ôlakovi}, dipl.in`.tehnologije

pravni aspekt Vesna Parau{i}, dipl.pravnik

Uslovi i saglasnosti Vera Markovi}, dip.prostorni planer

Tehni~ka podr{ka Vesna Rom~ev, tehn.arh. Leposava Rakita, tehn.arh. Radojka Kotlaja, tehn.arh.. Gordana Pe{i}, tehn.geod. Gordana Koci}, tehn.arh. Mira Duki}, tehn.arh. Bogoqub Savi}, tehn.crta~ Jasmina Ma{i}, pravni teh.

Saradnici iz HIP Petrohemije DP Pan~evo

Koordinator tima

Du{an Nikoli}, dipl. in`. ma{.

Stru~ni saradnici

arhitektura, geodezija i

zemqi{te, saobra}aj, vodovod i kanalizacija i zelenilo

Zlatko Savi}, in`.gra|.

tehnologija Mitra Mili~evi}, dipl. in`. teh.

termoenergetika i elektroenergetika

Du{an Nikoli}, dipl. in`. ma{.

za{tita ìvotne sredine Sokolovi} Sr|an, dipl.in`. teh.

Saradnici iz HIP AZOTARA PANÊVO

Koordinator tima

Stanislav Glavi~, dipl.in`.ma{.

Stru~ni saradnici



4

arhitektura, geodezija i zemqi{te, saobra}aj, vodovod i

kanalizacija i zelenilo

Zoran Ni}iforovi}, dipl. in`.gra|. Goran Kova~, ing.geod.

tehnologija Zora Simi}, dipl. in`. teh.


Nikola Maksa,, tehn. el.

za{tita `ivotne sredine Nevenka Spasojevi}, dipl.biolog.

Saradnici iz *NIS* RAFINERIJA PAN^EVO

Koordinator tima

\ura Bo{kovi}, dipl.in`.ma{.

Stru~ni saradnici

arhitektura, geodezija i

zemqi{te, saobra}aj, vodovod i kanalizacija i zelenilo

Jasmina Vuka{inovi}, dipl.ing.gra|.

tehnologija Milan An|eli}, dipl.in`.tehnologije

Qiqana Spasov, dipl.in`.tehnologije


Branko @ivanov, dipl.in`.ma{. Miroqub Piperski, dipl.in`.ma{.

Rukovodilac Slu`be za urbanisti~ko i prostorno planirawe i projektovawe

Bela Kai}, dipl.in`.ma{.

Rukovodilac Slu`be za infrastrukturu

Petar Petrovi}, dipl.in`.gra|.

Rukovodilac Sektora za urbanisti~ko i prostorno planirawe i projektovawe

\urica Dolova~ki, dipl.prostorni planer

Pomo}nik direktora za urbanisti~ke poslove

Jovan Stankovi}, dipl.in`.saob.

Direktor Zoran Mihaq~i}, dipl.in`.ma{.



5

PPLLAANN GGEENNEERRAALLNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEE KKOOMMPPLLEEKKSSAA HHIIPP ""PPEETTRROOHHEEMMIIJJAA"" HHIIPP -- ""AAZZOOTTAARRAA"" II NNIISS ""RRAAFFIINNEERRIIJJAA NNAAFFTTEE"" PPAANN^̂EEVVOO

UU NNAASSEEQQEENNOOMM MMEESSTTUU PPAANN^̂EEVVOO S A D R @ A J - Re{ewe o registraciji firme - Licenca odgovornog urbaniste T E K S T U A L N I D E O Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe Plana 1. OP[TE ODREDBE 1.1. Uvodni tekst 1.2. Ciqevi izrade plana 1.3. Studije, istraìvawa 2. PLAN GENERALNE REGULACIJE 2.1. Granice plana generalne regulacije 2.2. Status zemqi{ta 2.3. Ste~ene urbanisti~ke obaveze 3. POSTOJE]E STAWE 3.1. Postoje}a namena povr{ina 3.2. Postoje}e javne povr{ine i objekti 3.3. Postoje}e stawe mreè saobra}ajnih sistema sa nivelacijom 3.4. Postoje}e stawe mreè infrastrukturnih sistema * Vodovod * Fekalna kanalizacija * Atmosferska kanalizacija * Hidrotehni~ki objekti * Elektroenergetika * Telekomunikaciona infrastruktura * Termoenergetika 3.5.Postoje}e stawe za{titnih i zelenih i povr{ina 4. PLAN 4.1. PRAVILA URE\EWA 4.1.1. Podela gra|evinskog zemqi{ta 4.1.2. Celine i zone odre|ene Planom 4.1.3. Namena povr{ina 4.1.3.1 Op{ta pravila ure|ewa 4.1.3.2. Ure|ewe posebnih prostornih celina 4.1.4. Op{ti uslovi ure|ewa javnih povr{ina i objekata 4.1.5. Op{ti uslovi ure|ewa komunalne infrastrukture 4.1.5.1. Mreà saobra}ajnih sistema sa nivelacijom terena 4.1.5.2. Mreè infrastrukturnih sistema

* Vodovod * Fekalna kanalizacija * Atmosferska kanalizacija * Elektroenergetika * Telekomunikaciona infrastruktura * Termoenergetika

4.1.5.3.Zelene i za{titne povr{ine 4.1.6. Posebni uslovi ure|ewa 4.1.7. Kulturno istorijsko nasle|e



6

4.1.8. Lokacije za daqu plansku razradu 4.1.9. Op{ta pravila za{tite ìvotne sredine 4.1.10. Planska ograni~ewa 4.1.11. Strate{ka procena uticaja zakonom odre|enih planskih re{ewa na ìvotnu

sredinu 4.1.12. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta u obuhvatu plana,

koji sadrì prikaz pojedina~nih i ukupnih tro{kova predvi|enih radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta, predvi|ene rokove za wihovo izvr{ewe i predvi|ene izvore wihovog finansiranja.

4.2. PRAVILA GRA\EWA 4.2.1. Pravila izgradwe javnih povr{ina i objekata 4.2.2. Pravila izgradwe objekata 4.2.3. Pravila za obrazovawe gra|evinske parcele 4.2.4. Pravila regulacije 4.2.5 Najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti i indeks izgra}enosti parcela 4.2.6. Najve}a dozvoqena spratnost i visina objekata 4.2.7 Najmawa dozvoqena me|usobna udaqenost objekata 4.2.8 Pravila za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli 4.2.9. Pravila za{tite susednih objekata 4.2.10. Pravila za pristup parceli i parkirawa vozila 4.2.11. Pravila izgradwe saobra}ajnica sa nivelacijom 4.2.12 Pravila izgradwe i prikqu~ewa infrastrukturnih sistema

* Vodovod * Fekalna kanalizacija * Atmosferska kanalizacija * Elektroenergetika * Telekomunikaciona infrastruktura * Termoenergetika

4.2.13. Pravila izgradwe i ure|ewa zelenih povr{ina 4.2.14. Pravila arhitektonskog oblikovawa 4.2.15. Pravila za obnovu i rekonstrukciju objekata 4.2.16. O~uvawe prirodnih i kulturnih vrednosti

* Za{tita nepokretnih kulturnih dobara * Za{tita vizura

4.2.17. Uslovi za kretawe hendikepiranih lica 4.2.18. Pravila i mere za kori{}ewe alternativnih izvora i u{tedu energije 4.2.19. Za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine i za{tita od elementarnih nepogoda i

ratnih razarawa 4.2.20. Posebni uslovi za izgradwu objekata 4.2.21. Uslovi i mere za sprovo|ewe Plana 5. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE G R A F I ^ K I P R I L O Z I - 1 Dispozicija prostora u odnosu na grad R 1: 25000 - 2 GUP Pan~ev-{ema prostorne podele R 1: 10000 - 3 Katastarsko-topografski plan sa granicom Plana detaqne regulacije R 1: 2500 Postoje}e stawe - 4 Postoje}e stawe - namena R 1: 2500 Plan - 5 Plan namene povr{ina R 1: 2500 - 6 Plan regulacije R 1: 2500 - 7 Plan saobra}ajnica sa nivelacijom R 1: 2500 - 8 Plan podele gra|evinskog zemqi{ta R 1: 2500 - 9 Plan infrastrukture R 1: 2500 - 10 Plan zelenila R 1: 2500 - Profili saobra}ajnica R 1: 100



7

P R I B A V Q E N I U S L O V I I S A G L A S N O S T I

PRIBAVQENI PRETHODNI USLOVI I SAGLASNOSTI ZA HIP ″ PETROHEMIJA″ 1. Preduze}e za telekomunikacije"Telekom-Srbija" AD Beograd RJ Pan~evo,Pan~evo \.\akovi}a br. 1 ( broj : T-07/04/3 -4595 od 20.08.2004.) 2. Mup republike Srbije sekretarijat Pan~evo Slu`ba protivpo`arne za{tite Pan~evo @.Zrewanina b.b.(Vatrogasni dom) ( broj : 02-217/485 od 17.09.2004.) 3. JKP"Vodovod i kanalizacija" Pan~evo Oslobo|ewa 15 ( D - 1278/1 od 16.09.2004. i D -1278/2 od 28.10.2004.) 4. EPS "Elektrovojvodina" Elektrodistribucija Pan~evo, Pan~evo Paje Marganovi}a broj 6 ( broj : KB/KB 5.30.2.- 4454/03 od 08.12.2004.) 5. NIS"GAS"NOVI SAD RJ"Metangas"Pan~evo, Pan~evo D.Tucovi}a broj 8 ( broj : 02-02-4/1-1892/2 od 02.11.2004.) 6. Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo Pan~evo @.Zrewanina 17 ( broj : 557/2 od 17.08.2004) 7. Srbija i Crna Gora, Ministarstvo odbrane, Sektor za gra|evinsku i urbanisti~ku delatnost,Upravi za ure|ewe prostora i infrastrukturu odbrane BEOGRAD Balkanska 53 ( broj : 743-4 od 27.09.2004.) 8. Zavod za za{titu prirode Srbije Odeqewe u Novom Sadu Radni~ka 20, Novi Sad 21000 ( broj : 03 / 602/VK/KS od 30.08.2004.) 9. JKP"Higijena" Pan~evo, D.Tucovi}a 5 ( broj :2700 od 29.09.2004) 10.JKP"Zelenilo" Dimitrija Tucovi}a 7/1,Pan~evo ( broj : 92-1938 od 27.09.2004)

11. JVP "Vojvodina vode" Mihajla Pupina 25, Novi Sad (broj : 02-1102/4 od 10.12.2004.) 12. EPS-Javno preduze}e za prenos elekt.energije Elektroistok Beograd Kneza Milo{a 11 Beograd ( broj : 8178/1 od 25.11.2004.) 13. Republika Srbija Ministarstvo Saobra}aja i veza Direkcija za puteve Beograd , Regionalni Centar Sever Novi Sad 21000, Mileti}eva broj 4 ( broj : 02-1074/3 od 05.10.2004.)



8

14. J@TP " Beograd" Vojvode Radomira Putnika 28, Pan~evo ( broj : 200- 1/04 od 01.10.2004.)

15. @TP Beograd , Sektor za razvoj Nemawina 6. ( broj : 94/04-1016 od 21.12.2004.)

16. Republi~ki Seizmolo{ki Zavod Ta{majdanski park bb. Beograd 11000 ( broj : 619-1 od 28.09.2004.) 17. Republika Srbija APV, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku Sektor za sanitarni nadzor, odeqewe u Pan~evu Pan~evo,Trg kraqa Petra I 2-4 ( broj: 107-53-02070/2004-14 od 30.09.2004.) 18. Republika Srbija AP Vojvodina, za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj Bulevar Mihajla Pupina 16 Novi Sad 21000 ( broj : 119-501-01640/2004 od 30.11.2004.) 19. Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Kneza Vi{eslava 66 Beograd ( broj : 92-III-22 od 03.12.2004.) 20. Republika Srbija Op{tina Pan~evo Op{tinska uprava Odeqewe za za{titu ìvotne sredine Trg Kraqa Petra I , 2-4 Pan~evo ( broj : VII-17-501-112/2004 od 14.12.2004.) 21. Ministarstvo za kapitalne investicije, Lu~ka Kapetanija Pan~evo Dositeja Obradovi}a 11, Pan~evo ( broj : 342-6-9/04 od 08.11.2004.)

22. HIP Petrohemija Podaci o prethodnim analizama uticaja i Fabrici otpadnih voda ( broj : 4461 od 27.09.2004.) 23. HIP Petrohemija Podaci za izradu Programa za izradu urbanisti~kog Plana (broj : 5907 od 15.11.2004.) 24. HIP Petrohemija Podaci za izradu Programa za izradu urbanisti~kog Plana ( broj: 6737 od 10.12.2004.) 25. HIP "Petrohemija" DP Pan~evo Podaci za izradu Programa za izradu urbanisti~kog Plana ( broj : 3420 od 27.07.2004.) PRIBAVQENI PRETHODNI USLOVI I SAGLASNOSTI HIP "AZOTARA" 1. Preduze}e za telekomunikacije"Telekom-Srbija" AD Beograd RJ Pan~evo,Pan~evo \.\akovi}a br. 1 ( broj : 2117/2358/2537/ZR-1704 od 20.05.2005.) 2. Mup republike Srbije sekretarijat Pan~evo Slu`ba protivpoàrne za{tite Pan~evo @.Zrewanina b.b.(Vatrogasni dom) ( broj : 217/469 od 26.07.2005.)



9

3. JKP"Vodovod i kanalizacija" Pan~evo Oslobo|ewa 15 ( broj : D -966/1 od 08.06.2005. ) 4. EPS "Elektrovojvodina" Elektrodistribucija Pan~evo, Pan~evo Paje Marganovi}a broj 6 ( broj : KB/KB 5.30.2-2132/05 od06.06.2005.) 5. NIS"JUGOPETROL"BEOGRAD PO "Plinara "Pan~evo Pan~evo Paje Marganovi}a br.6 ( broj : 1274/1 od 25.07.2005) 6. Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo Pan~evo @.Zrewanina 17 ( broj : 384/2 od 08.06.2005.) 7. Srbija i Crna Gora, Ministarstvo odbrane, Sektor za gra|evinsku i urbanisti~ku delatnost,Upravi za ure|ewe prostora i infrastrukturu odbrane BEOGRAD Balkanska 53 ( broj : int 2275-5 od 21.07.2005.) 8. Zavod za za{titu prirode Srbije Odeqewe u Novom Sadu Radni~ka 20, Novi Sad 21000 ( broj : 03-382 od 13.06.2005.) 9.JKP"Zelenilo" Dimitrija Tucovi}a 7/1,Pan~evo ( broj : 92-1337 od 23.05.2005.) 10. JVP "Vojvodina vode" Mihajla Pupina 25, Novi Sad ( broj : 02-791/6 od 15.08.2005.) 11. Republika Srbija Ministarstvo Saobra}aja i veza Direkcija za puteve Beograd , Regionalni Centar Sever Novi Sad 21000, Mileti}eva broj 4 ( broj : 02-979/2 od29.08.2005.)

12. Republi~ki Seizmolo{ki Zavod Ta{majdanski park bb. Beograd 11000 ( broj :404/1 od12.07.2005.) 13. Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku Sektor za sanitarni nadzor Odeqewe u Pan~evu Pan~evo,Trg kraqa Petra I 2-4 ( broj: 107-53-01089/2005-11 od 20.06.2005.) 14. Republika Srbija AP Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad ( broj : 119-501-00917/2005-04 od 31.05.2005.) 15. Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Kneza Vi{eslava 66 Beograd ( broj : 92-III-23/2005 od 13.06.2005.)



10

16. Republika Srbija Op{tina Pan~evo Op{tinska uprava Odeqewe za za{titu ìvotne sredine Trg Kraqa Petra I , 2-4 Pan~evo ( broj : VII-20-501-111/2005 od 03.06.2005.) 17.Savezna javna ustanova za odràvawe i razvoj unutra{wih plovnih puteva Beograd "PLOVPUT" Francuska br.7, Beograd ( broj : 11/56-1 od 02.08.2005.) 18.Narodna odbrana (SO Pan~evo) odeqewe za odbranu Trg Kraqa Petra 2-4,Pan~evo ( broj : 353-9/05-13-037 od 23.06.2005) 19. NIS"GAS"NOVI SAD RJ"Metangas"Pan~evo, Pan~evo D.Tucovi}a broj 8 ( broj : 02-04/1-2196/1 od.21.09.2005.) 20. JKP"Higijena" Pan~evo, D.Tucovi}a 5 ( broj : 329/1 od.10.02.2006.) 21. EPS - Javno preduze}e za prenos elekt.energije Elektroistok Beograd Kneza Milo{a 11 Beograd ( broj : KB/KB 5.30.2-2132/05 od 0.6.06.2005) 22. J@TP " Beograd" Vojvode Radomira Putnika 28, Pan~evo ( broj : 94/05-757 od. 03.10.2005) 23.Dopis HIP " Azotara" Pan~evo ( broj : SG/DT 7100ID100/05 od 26.04.2005) PRIBAVQENI PRETHODNI USLOVI I SAGLASNOSTI NIS- ″RAFINERIJA NAFTE″ PANÊVO 1. Preduze}e za telekomunikacije"Telekom-Srbija" AD Beograd RJ Pan~evo,Pan~evo \.\akovi}a br. 1 ( broj : 09/2358/2537/ZR-3801 od 11.08.2005.) 2. Mup republike Srbije sekretarijat Pan~evo Slu`ba protivpoàrne za{tite Pan~evo @.Zrewanina b.b.(Vatrogasni dom) ( broj : 02-217/759 od 18.11.2005.) 3. JKP"Vodovod i kanalizacija" Pan~evo Oslobo|ewa 15, Pan~evo (broj :D-2111/1 od 18.11.2005.) 4. EPS "Elektrovojvodina" Elektrodistribucija Pan~evo, Pan~evo Paje Marganovi}a broj 6 ( broj : 3D/3D 5.30.2-4941/05 od 22.12.2005.) 5. JP "SRBIJAGAS" Novi Sad RJ "Metangas "Pan~evo Pan~evo Prote Vase br.8 ( broj : 02-04/1-441/1 od 10.01.2006.) 6. Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo Pan~evo, @.Zrewanina 17 ( broj :776/2 od 21.11.2005.)



11

7. Srbija i Crna Gora, Ministarstvo odbrane, Sektor za gra|evinsku i urbanisti~ku delatnost,Upravi za ure|ewe prostora i infrastrukturu odbrane BEOGRAD Balkanska 53 ( broj : 4863-8/05 od 06.01.2006.) 8. Zavod za za{titu prirode Srbije Odeqewe u Novom Sadu Radni~ka 20, Novi Sad 21000 ( broj : 03-870/1 od 15.11.2005. i 03-870/2 od 13.02.2006.) 9.JKP"Zelenilo" Dimitrija Tucovi}a 7/1,Pan~evo ( broj : 92-3225 od 16.11.2005.)

10. JVP "Vojvodina vode" Mihajla Pupina 25, Novi Sad (broj : 02-1218/7-05 od 26.01.2006.) 11. Republika Srbija Ministarstvo Saobra}aja i veza Direkcija za puteve Beograd , Regionalni Centar Sever Novi Sad 21000, Mileti}eva broj 4 ( broj : 02-1541/2 od 16.11.2005.) 12. Republi~ki Seizmolo{ki Zavod Ta{majdanski park bb. Beograd 11000 ( broj :932-1 od 31.10.2005.) 13. Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku Sektor za sanitarni nadzor Odeqewe u Pan~evu Pan~evo,Trg kraqa Petra I 2-4 ( broj: 107-53-02215/2005-11 od 21.11.2005.) 14. Republika Srbija AP Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad 21000 ( broj : 119-501-01804/2005-04 od 07.11.2005.) 15. Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Kneza Vi{eslava 66, Beograd ( broj : 92-III-60/2005 od 10.11.2005.).) 16. Republika Srbija Op{tina Pan~evo Op{tinska uprava Odeqewe za za{titu ìvotne sredine Trg Kraqa Petra I , 2-4 Pan~evo ( broj : VIII-20-501-0447/2005 od 09.11.2005..)

17. J P ELEKTROMRE@A SRBIJE Kneza Milo{a 11,Beograd ( broj : 9101 od 26.12.2005 ) 18.Savezna javna ustanova za odràvawe i razvoj unutra{wih plovnih puteva Beograd "PLOVPUT" Francuska br.7, Beograd ( broj : 11/124-1 od 09.11.2005..) 19.Narodna odbrana (SO Pan~evo) odeqewe za odbranu Trg Kraqa Petra 2-4,Pan~evo ( broj : 353-46/05-09-037 od 08.12.2005.) 20. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Dràve Srbije i Dràve Crne Gore ( broj : 1/4-07-0468/2005-0002 od 24.11.2005.)



12

21. Republika Srbija MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE -Republi~ka direkcija za vode- Beograd ( broj : 325-05-1364/2005-07 od 04.11.2005.) 22. @eleznice Srbije RJ Pan~evo Pan~evo, Vojvode Radomira Putnika br.28 ( broj : 94/05 1005 od 13.12.2005.) 23. MINISTARSTVO ZA KAPITALNE INVESTICIJE Beograd ( broj : 350-01-01601/2005-10 od 01.03.2006.) 24. JKP HIGIJENA PAN^EVO Pan~evo ( broj : 329/1 od 10.02.2006.) 25. Republika Srbija MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE Beograd, Nemawina 22-26 ( broj : 350-01-00012/2005-04 od 10.01.2006.) 11. Strategija i program mera sanacije i za{tite `ivotne sredine Op{tina Pan~evo ("Sl.list Op{tine Pan~evo", br.14, 29.09.1989)



13

Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe Plana

Na osnovu ~lana 54, Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. Glasnik R.S. " broj 37/03 i 34/06) i na osnovu Odluke o izradi Plana generalne regulacije kompleksa HIP "Petrohemija", HIP "Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" u naseqenom mestu Pan~evu("Slu`beni list Op{tina Pan~evo " broj 14/06) Skup{tina op{tine Pan~evo je na sednici odrànoj 21.04.2008.godine Odlukom br. I-01-06-25/2008, donela

Plan generalne regulacije kompleksa HIP "Petrohemija",

HIP "Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" u naseqenom mestu Pan~evu

IZVOD IZ PLANA [IREG PODRU^JA (GENERALNI PLAN)

Na osnovu Generalnog urbanisti~kog Plana grada Pan~eva ("Sl.list Op{tina Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo", broj 37/76), predmetni prostor, odnosno blok 371 i delovi blokova:, 201, 383, 403, 372, 373, 377, 382, 384 i 385.namewene su za radnu zonu za potrebe petrohemijskog komleksa, kao deo "ju`ne zone."

IZVOD IZ GUP-a : ***

GUP str 1480 BRUTO POVR[INA CELE RADNE ZONE HEMIJSKE I PETROHEMIJSKE INDUSTRIJE, U GRANICAMA IZME\U OBALA DUNAVA, AZOTARINOG KANALA OTPADNIH VODA, POSTOJE]E GRANICE HIP -a PREMA TOPOLI I VOJLOVICI, POSTOJE]E SEVEROZAPADNE I SEVROISTO ^NE GRANICE RNP, GLAVNE POLUKRU@NE SAOBRA]AJNICE OKO STARÊVA *iza koje se prostire za{titni zeleni pojas Star~eva* I LOKALNOG PRIKQU^KA PRUGE NA JU@NOJ GRANICI KOMPLEKSA I IZNOSI 1680 ha. OD TE POVR[INE : OKO 900 ha PLANIRANO JE NETO KOMPLEKS HIP I RNP OKO 756 ha PREDSTAVQAJU ZA[TITNI ENERGETSKI I SAOBRA]AJNI KORIDOR OKO 30 ha REZERVISANO JE ZA GRADSKU STANICU ZA PREÎ[]AVAWE OTPADNIH VODA PREMA PROGRAMU HIP I RNP - MIN 687 ha - MAKS 1263 ha PREKORAÊWE ZA CCA 378 ha U ODNOSU NA BRUTO POVR[INU JE ZA ZA[TITNI I INFRASTRUKTURNI KORIDOR. IZ RAZLOGA BEZBEDNOSTI I NORMALNOG FUNKCONISAWA PROSTOR JE PODEQEN U 12 KRUPNIH BLOKOVA (ZAOKRU@ENE TEHNOLO[KE CELINE) SA OBEZBE\EWEM KORIDORA OD 250 DO 300 m. MOGU]NOST ZA DAQI RAZVOJ OVE RADNE ZONE JE NEOGRANIÊNO U PRAVCU JUGA - KRU@NA SAOBRA]AJNICA I MOST OD VINÊ OBEZBE\UJE CCA 875 ha. str 1484 JU@NA PRIVREDNA OBLAST (HIP, LUKA DUNAV, MALI RIT, STAKLARA, UTVA) JE NAJATRAKTIVNIJI TEREN ZA RAZVOJ PRETE@NO KRUPNE, BAZNE INDUSTRIJE I PREVAZI LAZI REGINALNI NIVO ZBOG :

- OSLAWAWA NA MAGISTRALNI EVROPSKI PLOVNI PUT - ENERGETSKE I SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE (DALEKOVODI, NAFTOVODI,

GASOVODI, OPERATIVNA OBALA. MAGISTRALNE DRUMSKE I @EQEZNI^KE SAOBRA]AJNICE)

- MOGU]NOST PROSTORNO-FUNKCIONALNOG POVEZIVAWA SA PLANIRANOM INDUSTRIJSKOM ZONOM BEOGRADA U VELIKOSELSKOM RITU

- MOGU]NOST ZA DAQE [IREWE PREMA JUGU



14

NEPOVOQNA OKOLNOST :

- REGISTROVAWE AEROZAGA\EWE PREKO GRADA - HAVARIJE I OPASNOST ZA GRAD

PROGRAMOM GUP-a JE PONU\ENO KOMPROMISNO RE[EWE :

- UBLA@AVAWE SISTEMOM ZA[TITNIH KORIDORA - VISOK STEPEN RAZRE\ENOSTI PROIZVODNIH POGONA - NAJSTRIKNIJE SPROVO\EWE MERA U POGLEDU ZA[TITE PRIRODNE SREDINE,

VAZDUHA I VODE A ISTOVREMENO VE] POSTOJE]E STAWE I VISOK STEPEN ATRAKTIVNOSTI

RADNU ZONU U VOJLOVICI JE MOGU]E OFORMITI SAMO DA SE IZBEGNE ZNATNIJE RU[EWE STAMBENIH OBJEKATA ILI DA TRO[KOVI RU[EWA NE TERETE U POTPUNOSTI RADNE ORGANIZACIJE U OVOJ ZONI***.

Program za izradu GP Pan~eva ( usvojen na op{tinskoj komisiji za planove 25.10.2005. god, na osnovu kojeg je doneta odluka o izradi GP Pan~eva "Sl.list Op{tine Pan~evo", br.25/2005 od 15.12.2005.god.), tako|e je ovaj prostor definisao kao zonu petrohemijskog kompleksa, sa budu}im rekonstrukcijama i pro{irewima novim tehnologijama uz zakonsku obavezu smawewa daqe degradacije `ivotne sredine.

Generalni plan Pan~eva je odlukom o dono{ewu br. I-01-06-17?2008 od 19.03.2008.godine usvojen, i svi aspekti ovg plana su u saglasnosti sa istim. AMANDMANI doneti na odluku o dono{ewu Plana generalne regulacije kompleksa ju`ne industrijske zone na Skup{tini Op{tine Pan~evo br.I-01-06-25/2008 su sastavni deo ovog plana. ( tekst amandmana u prilogu na kraju plana ).



15

1. OP[TE ODREDBE 1.1. Uvodni tekst Zna~aj planskog re{ewa za grad Pa~evo

Za potrebe izrade PLANA GENERALNE REGULACIJE, usvojena su ~etiri posebna Programa: 1. PROGRAM ZA IZRADU KOMPLEKSA URBANISTI^KOG PLANA KOMPLEKSA JU@NE

INDUSTRIJSKE ZONE 2. PROGRAM ZA IZRADU URBANISTI^KOG PLANA ″HIP Petrohemija″PANÊVO ″AD″ 3.PROGRAM ZA IZRADU URBANISTI^KOG PLANA ″ HIP - AZOTARA ″ sa P.O. u postupku restruktuirawa PANÊVO 4.PROGRAM ZA IZRADU URBANISTI^KOG PLANA ″ NIS - RAFINERIJA NAFTE″ PANÊVO Kao i : - Odluka o izradi PLANA GENERALNE REGULACIJE KOMPLEKSA ″HIP Petrohemija″, ″ HIP - AZOTARA ″ i ″ NIS - RAFINERIJA NAFTE″ PANÊVO U NASEQENOM MESTU PANÊVO ( "Sl.list Op{tine Pan~evo", br.14/2006 od 30.06.2006.god.), - Odluka o izradi STRATE[KE PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU PLANA GENERALNE REGULACIJE KOMPLEKSA ″HIP Petrohemija″, ″ HIP - AZOTARA ″ i ″ NIS - RAFINERIJA NAFTE″ PANÊVO U NASEQENOM MESTU PANÊVO ( "Sl.list Op{tine Pan~evo", br.14/2006 od 30.06.2006.god.), 1.2. Ciqevi izrade plana

Plan generalne regulacije }e svojim re{ewima omogu}iti da se u potpunosti sprovedu aktivnosti na ure|ewu prostora kompleksa:

-Smawewe zaga|ivawa (emisija) i wegovo dovo|ewe u dozvoqene okvire radi zna~ajnijeg sniàvawa ili eliminacije zaga|enosti (imisije) koja bi mogla ugroziti zdravqe i okolinu;

-Stvarawe mogu}nosti i uslova za plansko sanirawe, remedijaciju i dekontiminaciju, devastiranog zemqi{ta;

-Kvalitetnija ìvotna sredina: ~istiji vazduh, povr{inske i podzemne vode, zemqi{te, smawen nivo buke, o~uvano zelenilo, Zaustavqawe procesa daqe degradacije ìvotne sredine kompleksa i bliè i daqe okoline; O~uvawe okolnih

ekosistema; -Smawivawe rizika od hemijskog udesa odnosno pove}awe bezbednosti zaposlenih i

stanovni{tva iz blièg i daqeg okruèwa kompleksa; -Pove}awe ugodnosti boravka na radnom mestu i u bliòj i daqoj okolini kompleksa; stvarawe

pogodnijih ekolo{kih uslova za razvoj drugih privrednih i neprivrednih delatnosti u naftno-hemijskom kompleksu i wegovoj okolini; -Smawewe "pritiska" na neobnovqive i delimi~no obnovqive resurse, wihovo racionalno

kori{}ewe (voda, zemqi{te); boqe iskori{}avawe sirovina i energije, spre~avawe nastajawa otpada, smawewe nastajawa otpada i pove}awe stepena reciklirawa; bezbedno deponovawe komunalnog, industrijskog i opasnog otpada; sanacija ekolo{kih i "prostornih" posledica intenzivne industrijske proizvodwe.

-Odvajawe javnog od ostalog zemqi{ta; -Stvarawe urbanisti~kog i pravnog osnova za legalizaciju izgra|enih objekata, ako ispuwavaju

uslove; -Definisawe uslova za razvoj i izgradwu infrastrukture;

Novi pogoni i intervencije na postoje}im objektima (sanacija, rekonstrukcija i dogradwa) su planirani iskqu~ivo na bazi izra|enih Generalnih projekata i Predhodnih studija opravdanosti, na koje je saglasnost dalo nadle`no MINISTARSTVO KAPITALNIH INVESTICIJA, uz predhodno revidirawe tih dokumenata od strane revizione komisije, koju je formiralo isto Ministarstvo. Za ostale, eventualne,



16

intervencije na ovom podru~ju, potrebna je posebna razrada planskom dokumentacija uz istu proceduru.

Uporedo sa izradom Plana generalne regulacije kompleksa HIP"Petrohemija", HIP "Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" u naseqenom mestu Pan~evu, ura|ena je i usvojena Strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu Plana generalne regulacije kompleksa HIP"Petrohemija", HIP "Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" u naseqenom mestu Pan~evo, a Odluka o izradi Strate{ke procene je sastavni deo Odluke o pristupawu izradi Plana generalne regulacije. Ova Strate{ke procene je sastavni deo ovog plana. 1.3. Studije, istraìvawa

1. Prostorni plan Srbije Slu`beni glasnik, Beograd, jun 1996. (Zakon o Prostornom planu Republike Srbije, "Sl.glasnik RS, broj 13, 22.mart 1996.god) 2. Prostorni plan op{tine Pan~evo ("Sl.list Op{tina Pan~evo, Kovin i Opovo", br. 12/87 i 11/89); 3. Generalni urbanisti~ki plan grada Pan~eva ("Sl.list Op{tina Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo", broj 37/76); 4. Regionalni prostorni Plan administrativnog podru~ja Beograda ("Slu`beni list grada Beograda", broj 18/95 i 20/95) 5. Studija za potrebe izrade Revizije GUP-a grada Pan~eva (Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovawe, R.O. za urbanisti~ke poslove i prostorno planirawe "Urbanizam " - Pan~evo,Pan~evo, Beograd septembar, 1988)

sveska 1, 4, 6.

6. Strategija i program mera sanacije i za{tite ìvotne sredine Op{tina Pan~evo ("Sl.list Op{tine Pan~evo", br.14, 29.09.1989)

7. Izve{taj SRJ, Posledice NATO bombardovawa na ìvotnu sredinu SRJ , Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ìvotnu sredinu, 2000.Beograd 8. Prednacrt Plana za{tite od hemijskog udesa op{tine Pan~evo 9. Deklaracija o politici za{tite ìvotne sredine op{tine Pan~evo, doneta na sednici SO Pan~evo 1. 6. 2001. 10. Deklaracija protiv izgradwe novih zaga|iva~a SO Pan~evo doneta 22. 6. 2001. na osnovu narodne inicijative 11. Analiza stawa za{tite ìvotne sredine Pan~eva za 2002.godinu sa predlogom mera (Izve{taj op{tinske uprave za SO Pan~evo) 12. Analiza stawa za{tite ìvotne sredine Pan~eva za 2003.godinu sa predlogom mera (Izve{taj op{tinske uprave za SO Pan~evo) 13. Podaci o ispitivawu kvaliteta vode reke Dunav i Tami{ na osnovu Programa sistematskog ispitivawa kvaliteta voda za 2001. i 2002.godinu, RHMZ Beograd 14. Analiza izlagawa stanovni{tva Pan~eva komunalnoj buci - zavr{ni izve{taj za 2000. godinu, Zavod za za{titu zdravqa Pan~eva



17

15. Analiza izlagawa stanovni{tva Pan~eva komunalnoj buci - zavr{ni izve{taj za 2001.godinu, Zavod za za{titu zdravqa Pan~evo 16. Analiza stawa za{tite ìvotne sredine Pan~eva za 2002.godinu sa predlogom mera (Izve{taj op{tinske uprave za SO Pan~evo) 28. Analiza stawa za{tite ìvotne sredine Pan~eva za 2003.godinu sa predlogom mera (Izve{taj op{tinske uprave za SO Pan~evo) 17. Dva grada, IAUS ,JP Direkcija za izgradwu i ure|ewe Pan~eva Pan~evo i Ruska akademija arhitekture i gra|evinskih nauka, 1999.Beograd 18. Kona~ni izve{taj o ispitivawu uzroka i stepena zaga|ewa vazduha {tetnim i opasnim materijama na teritoriji grada Pan~eva, Univerzitet u Beogradu, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju - centar za hemiju, oktobar 2004. godine, Beograd, (www.ekoserb.sr.gov.yu)

19. LEAP Pan~evo kwiga 1 Sumarni izve{taj, Evropska agencija za rekonstrukciju, COWI, Op{tina Pan~evo, 2004.Pan~evo 20. LEAP Pan~evo, tehni~ki izve{taji

21. Studija uticaja ju`ne industrijske zone u Pan~evu na ìvotnu sredinu (Srbija projekt, TMF, Beograd i HIP Razvoj i inèwering Pan~evo,juni 2005) 22. Program za izradu GP Pan~eva ( usvojen na op{tinskoj komisiji za planove

25.10.2005.god, na osnovu kojeg je doneta odluka o izradi GP Pan~eva "Sl.list Op{tine Pan~evo", br.25/2005 od 15.12.2005.god.)

HIP "Petrohemija"

1. Program poslovno-finansijske konsolidacije HIP Petrohemije i povezivawe sa Naftnom industrijom Srbije (Delloitte & Touche) Beograd ,2003.god 2. Informacija o prihvatawu Programa - Ministarstvo za privredu i privatizaciju 3. Zakqu~ak o prihvatawu Informacija o Programu - Vlada RS 4. Dokumentacija - fabrika PEVG

4.1. Prethodna studija opravdanosti o pove}awu kapaciteta fabrike PEVG na 90 000t/god

4.2. Generalni projekat o pove}awu kapaciteta fabrike PEVG na 90 000t/god. 4.3. Analiza uticaja na ìvotnu sredinu za rekonstrukciju fabrike PEVG od

90000t/god ura|ena od strane Srbijaprojek TMF Bgd (neoverena) 4.4. Izve{taj o stru~noj kontroli Generalnog Projekta i Studije izvodqivosti

za pove}awe kapaciteta fabrike PEVG od 90 000t/god. ( Overena od strane Pokrainskog sekretarijata za arh. urb. i graditeqstvo - Novi Sad)

5. Dokumentacija - fabrika PENG

5.1. Prethodna studija opravdanosti o pove}awu kapaciteta fabrike PENG-a (overena)

5.2. Generalni projekat za pove}awe kapaciteta fabrike PENG-a 5.3. Prethodna analiza uticaja na ìvotnu sredinu za rekonstrukciju fabrike

PENG od 80000t/god strane Srbijaprojek TMF Bgd i IZNR-Ns (neoverena) 5.4. Izve{taj o stru~noj kontroli Generalnog Projekta i Prethodnom Studijom

opravdanosti za pove}awu kapaciteta fabrike PENG ( Pokrainski sekretarijat za arh. urb. i graditeqstvo - Novi Sad)



18

6. Analiza uticaja na ìvotnu sredinu Petrohemijski kompleks - Lokacija HIP Petrohemija - Pan~evo (Srbijaprojekt,Beograd juni 2004.) 7. HIP Petrohemija Pan~evo Procena opasnosti od hemijskog udesa i zaga|ivawa ìvotne sredine, mere pripreme i mere za otklawawe posledica , Pan~evo, januar 2004.

HIP Azotara

PREDHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI I GENERALNI PROJEKTI za period 2004-2009 obuhvata: Amonijak 3, Azotne kiselina, KAN, Karbamid, Obrada otpadnih voda, Hla|ewe vode PREDHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI I GENERALNI PROJEKAT za sanaciju i rekonstrukciju pogona NPK-a april 2008 Zakqu~ak o „Planovima razvoja DP HIP Azotara Pan~evo u restruktuirawu u ciqu smawewa negativnih uticaja na ìvotnu sredinu „ Prethodna analiza uticaja uticaja objekata na lokaciji DP HIP-AZOTARA, Pan~evo na ìvotnu sredinu Juni 2001 (OVERENA PO STAROM ZAKONU od strane Ministarstva za [email protected].) Re{ewe o ispuwenosti uslova i Obaveze Investitora u vezi prethodne analize uticaja HIP AZOTARA Pan~evo - MINISTARSTVO ZA ZA[TITU PRIRODNIH BOGATSTAVA I @IVOTNE SREDINE Beograd ( 353-02-00733/2001-09 od 12/26/2002 ) Plan razvoja DP HIP-AZOTARA za period 2004-2009 (USKLA\EN) Januar 2006 ( u analognom obliku) ( obuhvata: Amonijak 3, Azotne kiselina, KAN, Karbamid, Obrada otpadnih voda, Hla|ewe vode ) ( Overen 02/10/2006 ) IZVE[TAJ O STRU^NOJ KONTROLI PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI i GENERALNOG PROJEKTA za REKONSTRUKCIJU POGONA " KAN" - Pokr.Sekr. za arh., urb i graditeqstvo N.Sad ( 112-351-00364/ 2005-02 od 19.01.2006 ) Revizija IZVE[TAJ O STRU^NOJ KONTROLI PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI i GENERALNOG PROJEKTA za POSTROJEWA ZA HLA\EWE VODE u pogonu " KAN, AN I AZOTNE KISELINE I, II, III" - Pokr.Sekr. za arh., urb i graditeqstvo N.Sad ( 112-351-00366/ 2005-02 od 19.01.2006 ) Revizija IZVE[TAJ O STRU^NOJ KONTROLI PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI i GENERALNOG PROJEKTA za SANACIJA I REKONSTRUKCIJA POSTROJEWA AMONIJAKA 3 - Pokr.Sekr. za arh., urb i graditeqstvo N.Sad ( 112-351-00020/ 2006-02 od 26.01.2006 ) Revizija IZVE[TAJ O STRU^NOJ KONTROLI PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI i GENERALNOG PROJEKTA za REKONSTRUKCIJA TRI LINIJE AZOTNE KISELINE - Pokr.Sekr. za arh., urb i graditeqstvo N.Sad ( 112-351-00031/ 2006-02 od 09.02.2006 ) Revizija IZVE[TAJ O STRU^NOJ KONTROLI PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI i GENERALNOG PROJEKTA za izgradwu postrojewa "KARBAMID 2 SA PRATE]IM OBJEKTIMA" - Pokr.Sekr. za arh, urb i graditeqstvo N.Sad ( 112-351-00033/ 2006-02 od 09.02.2006 ) Revizija



19

IZVE[TAJ O STRU^NOJ KONTROLI PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI i GENERALNOG PROJEKTA pogona za prizvodwu NPK-a |ubriva - Pokr.Sekr. za arh, urb i graditeqstvo N.Sad ( 112-351-00118/ 2008-02 od 10.04.2008 ) Revizija

Rafinerije nafte Pan~evo 1. Zakqu~ak o "Akcionom planu za za{titu ìvotne sredine Rafinerije nafte

Pan~evo" donela Skup{tina Op{tine Pan~evo, 24.10.2005.god

2. Procena opasnosti od hemijskog udesa i od zaga|ewa ìvotne sredine, mere pripreme i mere za otklawawe posledica NIS RNP Pan~evo, iz oktobra 1995. god.

3. GENERALNI PROJEKAT za MODERNIZACIJU RNP I INTEGRACIJU NOVIH

POSTROJEWA I INSTALACIJA, Fakultet tehni~kih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i za{titu ìvotne sredine Novi Sad. Poglavqa; 1.0 do 4.0: Instrumentacija: 5.5, Elektro deo 5.6, 5.6 Gra|evinski deo; 6.0 do 10.0- Kwiga 1 sveska 1, iz marta 2006. god.


POSTROJEWA I INSTALACIJA, Fakultet tehni~kih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i za{titu ìvotne sredine Novi Sad. 5.1 Nova procesna postrojewa, Kwiga 1 sveska 1, iz marta 2006. god.






POSTROJEWA I INSTALACIJA, Fakultet tehni~kih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i za{titu ìvotne sredine Novi Sad. 5.2 Vanprocesni sistemi i instalacije, Kwiga 1 sveska 4, iz marta 2006. god.


POSTROJEWA I INSTALACIJA, Fakultet tehni~kih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i za{titu ìvotne sredine Novi Sad. 5.3 Pomo}ni sistemi i instalacije, Kwiga 1 sveska 5, iz marta 2006. god.

9. PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI za MODERNIZACIJU RNP I

INTEGRACIJU NOVIH POSTROJEWA I INSTALACIJA, Fakultet tehni~kih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i za{titu ìvotne sredine Novi Sad. Kwiga 2, iz marta 2006. god.

10. PROJEKTNO TEHNI^KA DOKUMENTACIJA POSTROJEWA ZA OBRADU OTPADNE

LU@INE S-1850 COMTEH, d.o.o,, Vinica 42c, Sl-8344 Vinica Bazni inìwering- idejni projekat (br.0001/07 S-1850); detaqni projekat -II Tehnolo{ki projekat (br.07-001-185); projekat izvedenog stawa -II Tehnolo{ki projekat(br.07-001-185), IV – Elektroprojekat(br.0001/07 S-1850), V - Projekat instrumentacije(br.0001/07 S-1850)



20

2. PLAN GENERALNE REGULACIJE 2.1. Granica plana generalne regulacije

Gra|evinski reon koji je obuhva}en granicom Plana generalne regulacije ju`ne industrijske zone u ~iji kompleks ulaze "Petrohemija", "Azotara", "Rafinerija nafte" Pan~evo i "MESSER-Tehnogas" nalaze se na delu k.o. Pan~evo - 3. deo, k.o. Vojlovica i k.o. Vojlovica 2.

Granica obuhvata plana ju`ne industrijske zone prati granice navedenih fabrika na rastojawu od 100,0m. Navedena granica obuhvata na planu i u prostoru definisana je prelomnim - grani~nim ta~kama od G1 do G34, ~ije su koordinate date u Gaus-Krugerovoj projekciji meridijanskih zona u metri~kom sistemu i ista je data na grafi~kom prilogu broj 3 - Katastarsko-topografski plan sa granicom Plana generalne regulacije, u razmeri 1:2500.

Ukupna povr{ina obuhvata plana u ~iji sastav ulaze: "Petrohemija", "Azotara" sa plovnim kanalom i kanalom otpadnih voda i ran`irom i "Rafinerija" sa produktovodom, Lukom na Dunavu i "MESSER-Tehnogas", iznosi 708 ha 67 ara 65m2.

Koordinate grani~nih ta~aka obuhvata plana broj ta~ke

Y(m) X(m)

G1 7 472 140.96 4 966 024.56 G2 7 473 291.26 4 966 455.42 G3 7 472 999.34 4 967 373.55 G4 7 473 008.92 4 967 519.44 G5 7 472 978.01 4 968 166.01 G6 7 473 059.54 4 968 254.00 G7 7 473 204.99 4 968 196.64 G8 7 473 169.41 4 968 027.27 G9 7 473 205.89 4 967 700.56 G10 7 473 246.75 4 967 651.08 G11 7 473 362.16 4 967 250.04 G12 7 473 390.83 4 967 129.39 G13 7 473 571.57 4 966 850.46 G14 7 473 938.11 4 967 135.91 G15 7 474 802.24 4 965 845.86 G16 7 475 109.48 4 966 056.09 G17 7 475 161.43 4 966 042.30 G18 7 475 852.94 4 966 488.26 G19 7 476 500.21 4 965 543.55 G20 7 476 565.97 4 965 563.70 G21 7 476 715.50 4 965 347.14 G22 7 476 681.50 4 965 282.83 G23 7 476 814.91 4 965 108.58 G24 7 475 713.92 4 964 359.70 G25 7 475 035.36 4 965 114.30 G26 7 474 750.60 4 965 085.99 G27 7 474 117.78 4 964 704.06 G28 7 473 894.16 4 964 708.56 G29 7 473 807.71 4 964 803.51

G30 7 473 719.71 4 964 987.20 G31 7 473 609.18 4 965 042.19 G32 7 473 152.63 4 965 043.96 G33 7 473 325.59 4 964 467.91 G34 7 472 787.02 4 964 427.16



21

Popis katastarskih parcela dat je po katastarskim op{tinama. U granicu obuhvata Plana generalne regulacije ju`ne industrijske zone u Pan~evu nalaze se na delu ko Pan~evo - 3. deo, ko Vojlovica i ko Vojlovica 2, nalaze se slede}e katastarske parcele broj:

KO Pan~evo - 3.deo Pan~evo, cele katastarske parcele: 6964, 6965/1,2,3,4,5,6, 6966/1 6967/1,2,3, 6969/2, 7110/2, 711/2, 7545/1,3,4,5, 7546, 7620/1,2,3,4, 7621/6, 7622/2, 7626/3, 7638/1, 7672, 7746/1,2,3,4, 7747/1,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17.18, 7957, 7959, 7969, 7975, 7976, 7977, 7978, 7979, 7980, 7981/1,2,3, 7987/1, 7988, 7992, 7993, 8081, 15301, 15302, 15303, 15304, 15305, 15306, 15307, 15308, 15309, 15310, 15311/1,2, 15312, 15313, 15314, 15315, 15316, 15317, 15318, 15319, 15320, 15321, 15322, 15323, 15324, 15325, 15326, 15327, 15328, 15329, 15330, 15331, 15332, 15333, 15334, 15335, 15336, 15337, 15338, 15339, 1340, 15341, 15342, 15343, 15344, 15345, 15346, 15347, 15348, 15349, 15350, 15351, 15352, 15353, 15354, 15355, 15356, 15357, 15358, 15359, 15360, 15361, 15362, 15363, 15364, 15365, 15366, 15367, 15368, 15369/1,2, 15370, 15371, 15372, 15373, 15374, 15375, 15377, 15378, 15379, 15380, 15381, 15382, 15383, 15384, 15385, 15386, 15387, 15388, 15389, 15390, 15391, 15392, 15393, 15394, 15395, 15396, 15397, 15398, 15399, 15400, 15401/1,2,3, 15402, 15403, 15404, 15405, 15406, 15407, 15408, 15501, 15502, 15503, 15504, 15505, 15506, 15507, 15508, 15509, 15510, 15511, 15512, 15513, 15514, 15515, 15516, 15517, 15518, 15519, 15520, 15521, 15522, 15523, 15524, 15525, 15526, 15527, 15528, 15529, 15530, 15531, 15532, 15533, 15534, 15535, 15536, 15537, 15538, 15539, 15540, 15541, 15542, 15543, 15544, 15546, 15547, 15548, 15549, 15550, 1551, 15552, 15553, 15554/1,2, 15555, 15556, 15557, 15558, 15559, 15560, 15561, 15562, 15563, 15564, 15565, 15566, 15567, 15568, 15569, 15570, 15578, 15579/1, 15583, 15584/2, 15588, 15589/1,2,3,4, 15590, 15591, 15592, 15593, 15594, 15595, 15596, 15597, 15598, 15599, 15600, 15601, 15602, 15603, 15604, 15605, 15608, 15609, 15610, 15611, 15612, 15613, 15614, 15615, 15616, 15617, 15618, 15619, 15620, 15621, 15622, 15623, 15624, 15625, 15626, 15627, 15628, 15629, 15630, 15631, 15632, 15633, 15634, 15635, 15636, 15637, 15638, 15639, 15640, 15641, 15642, 15643, 15644, 15645, 115646, 15647, 15648, 15649, 15650, 15651, 15652, 15653, 15654, 15655, 15656, 15657, 15658, 15659, 15660, 15661, 15662, 15663, 15664, 15665, 15666, 15667, 15668, 15669, 15670, 15671, 15672, 15673, 15674, 15675, 15676, 15677, 15678, 15679, 15680, 15681, 15682, 15683, 15690, 15691, 15692, 15693, 15694, 15695, 15696, 15697, 15698, 15699, 15700, 15701, 15702, 15703, 15704, 15705, 15706, 15707, 15708, 15709, 15710, 15711, 15712, 15713, 15714, 15715, 15716, 15717, 51718, 15719, 15720, 15721, 15722, 15723, 15724, 15725, 15726, 15727, 15728, 15729, 15730, 15731, 15732, 15733, 15734, 15735, 15736, 15737, 15738, 15739, 15740, 15741, 15742, 15743, 15744, 15745, 15746, 15747, 15748, 15749, 15750, 15751, 15752, 15753, 15754, 15755, 15756, 15757, 15758, 15759, 15760, 15761, 15762, 15763, 15764, 15765, 15766, 16767, 15768, 15769, 15770, 15771, 15772, 15773, 15774, 15775, 15776, 15777, 15778, 15779, 15780, 15781, 15782, 15783, 15784, 15785, 15786, 15787, 15788, 15789, 15790, 15791, 15792, 15793, 15794, 15795, 15796, 15797, 15797, 15798, 15799, 15800, 15801, 15802, 15803, 15804, 15805, 15806, 15807, 15808, 15809, 15810, 15811, 15812, 15813, 15814, 15815, 15816/1,2, 15817, 15818, 15819, 15821, 15822, 15823, 15824, 15825, 15826, 15827, 15828, 15829, 15830, 15831, 15832/1,2, 15833/1,2, 15834, 15838, 15839, 15840, 15841, 15842, 15843, 15843, 15844, 15845, 15846, 15847, 15848, 15849, 15850, 15851, 15852, 15853, 15854, 15855, 15856, 15857, 15858, 15859, 15860, 15861, 15862, 15863, 15864, 15865, 15866, 15867, 15868, 15869, 15870, 15871, 15872, 15873, 15874, 15875, 15876, 15877, 15878, 15879, 158080, 15881, 15882, 15883, 15884, 15885, 15886, 15887, 15888, 15889, 15890, 15891, 15892, 15893, 15894, 15895, 15896, 15897, 15898, 15899, 15900, 15901, 15902, 15903, 15904, 15905, 15906, 15907, 15908, 15909, 15910, 15911, 15912, 15913, 15914, 15915, 15916, 15917, 15918, 15919, 15920, 15921, 15922, 15923, 15924, 15925, 15926, 15927, 15928, 15929, 15930, 15931, 15932, 15933, 15934, 15935, 15936, 15937, 15938, 15939, 15940, 15941, 15942, 15943, 15944, 15945, 15946, 15947, 15948, 15949, 15950, 15951, 15952, 15953, 15954, 15955, 15956, 15957, 15958, 15959, 15960, 15961, 15962, 15963, 15964, 15965, 15966, 15967, 15968, 15969/1,2, 15970, 15971, 15972, 15973, 15974/1,2, 15975/1,2, 15976, 15977, 15978, 15979, 15980, 15981, 15982, 15983, 15984, 15985, 15986, 15987, 15988, 15989, 15990, 15991, 15992, 15993, 159994, 15995/1,2, 15996, 15997, 15998, 15999.

KO Vojlovica (krug RNP) cele katastarske parcle broj: 3319, 3522, 3523/1,2,3,4,5,6,7,8, 3524, 3525, 3526, 3527, 3528, 3529, 3530, 3531, 3532, 3533, 3534, 3535, 3536, 3537, 3538, 3539, 3540, 3541, 3542, 3543, 3544, 3545, 3546, 3547, 3548,



22

3549, 3550, 3551, 3552, 3553, 3554, 3555, 3556, 3557, 3558, 3559, 3560, 3561, 3562/1, 3563, 3564, 3565, 3566, 3567, 3568, 3569, 3570, 3571, 3572, 3573, 3574, 3575, 3576, 3577, 3578, 3579, 3580, 3581, 3582, 3583, 3584 i 3586.

KO Vojlovica 2: 7399, 7401, 7402, 7403, 7404/1,2,3,4, 7405/1,2,3,4, 7407/1,2 2.2. Status zemqi{ta

Ju`na industrijska zona u ~iji sastav ulazi "Petrohemija", "Azotara", "Rafinerija nafte" Pan~evo i "MESSER-TEHNOGAS" nalazi se u granici Generalnog urbanisti~kog plana grada Pan~evo ("Slu`beni lista op{tina: Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo", broj 37/76) ima status gra|evinskog zemqi{ta.

Navedeni status zemqi{te je steklo na osnovu navedenog plana i Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS", broj 37/03 i 34/06).

Zemqi{te obuhva}eno granicom plana je u dràvnoj svojini, a vlasnik je Republika Srbija, a korisnici su: "Petrohemija", "Azotara", "Rafinerija nafte" u Pan~evu, "MESSER - TEHNOGAS", JVP "Srbijavode" Beograd, VP "Tami{" Pan~evo, JP "Vojvodina{ume" Novi Sad, {umsko gazdinstvo "Banat" Pan~evo i drugi. 2.3. Ste~ene urbanisti~ke obaveze 2.3.1. OPIS LOKACIJE

Ju`na industrijska zona je locirana na jugoisto~nom obodu grada i neposredno uz

stambenu zonu (MZ Vojlovica), na potezu izme|u Star~eva i Pan~eva, sa obe strane lokalnog puta koji povezuje ova naseqa. Pored kompleksa "HIP-Petrohemija" Pan~evo "a.d." zona obuhvata: dp HIP "Azotara" Pan~evo , i NIS "Rafinerija nafte Pan~evo". Zona je povezana drumskim, èlezni~kim i re~nim saobra}ajem.

U pogledu drumskog saobra}aja, zona je oslowena direktno na Spoqnostar~eva~ku

ulicu, preko koje je ka jugoistoku, povezana sa naseqima Star~evo, Omoqica, Ivanovo, Banatski Brestovac, a ka severozapadu na me|unarodni put E - 70 (Prvomajska ulica) a preko wega prema zapadu na Beograd, prema istoku na Kovin, na ostale prilazne pravce Pan~evu ( prema Vr{cu i prema Zrewaninu).

U pogledu èlezni~kog saobra}aja, kompleks ju`ne industrijske zone povezan je preko ranìrne stanice koja je sme{tena severno od "Azotare" Pan~evo, na èlezni~ki prsten oko grada, a wime na pravce prema Beogradu, Zrewaninu i Vr{cu, {to je slu~aj i sa kompleksom NIS "Rafinerija nafte Pan~evo", koja je na èlezni~ki prsten oko grada povezana posebnim prikqu~kom svoje ranìrne stanice na èlezni~ku stanicu Pan~evo-Predgra|e.

U pogledu re~nog saobra}aja, kompleks ju`ne industrijske zone povezan je preko

pristani{ta u "Azotari", tzv. Azotarinim kanalom sa Dunavom, dok se rafinerijino pristani{te nalazi na Dunavu, a povezano je sa mati~nim kompleksom NIS "Rafinerije nafte Pan~evo", putem sistema cevovoda.

Teretni saobra}aj sa {irim okruèwem odvija se kroz sva tri navedena vida transporta, a putni~ki, iskqu~ivo drumskim saobra}ajem (putni~kim automobilima, javnim autobuskim saobra}ajem i posebnim autobuskim prevozom) u vidu dnevnih migracija radno mesto-stan ( mesto stanovawa je prete`no u Pan~evu, zatim u Beogradu i ostalim naseqenim mestima u Op{tini.

Za prostor ju`ne industrijske zone Pan~evo u nasequ Pan~evo ura|ena je aùrna katastarsko - topografska podloga razmere 1: 1000 sa visinskom predstavom terena ekvidistancije e=0.5m, sa suprastrukturom i infrastrukturom (nadzemnom i podzemnom) i prate}im objektima u digitalnom obliku u Gaus-Krigerovoj projekciji meridijanskih zona u metarskom sistemu. Katastersko-topografska podloga overena je od strane Republi~kog geodetskog zavoda.



23

Navedena geodetska podloga ima dvojaku ulogu prikazuje postoje}e stawe na terenu (legalnu i bespravnu gradwu) i sluì kao podloga na kojoj se prikazuje planirano stawe. Naime, plan je zasnovan na potpunim informacijama o postoje}em stawu na terenu (izgra|enom) a odluke koje se donose baziraju se na analizi i dijagnozi postoje}eg stawa i raspoloìvoj planskoj dokumentaciji.

U granicama obuhvata plana na katastarsko-topografskoj podlozi nalazi se

izgra|eno i neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te. Za prostor obuhva}en planom postoji Osnovna dràvna karta ( ODK ) razmere

1:5000 (snimak iz 2002.godine) i topografska karta razmere 1:25000 (TK 25). Navedene karte poseduje JP „DIREKCIJA ZA IZGRADWU I URE\EWE PANÊVA” u analognom i digitalnom obliku. 2.3.2. OPIS LOKACIJE POJEDINA^NIH KOMPLEKSA

HIP "Petrohemija"

Istorija nastanka i razvoja "HIP - PETROHEMIJE" Pan~evo a.d. "Petrohemija" predstavqa tzv. III fazu razvoja HIP-a na lokaciji zone naftno-

hemijske industrije u Pan~evu. Priprema za izgradwu I faze HIP-a ( Industrija azotnih |ubriva) po~ele su 1952

godine, prvo na bazi lignita, a zatim na bazi prirodnog gasa, otkrivenog u Banatu, da bi se zapo~elo sa projektovawem u drugoj polovini 1959 godine. Fabrika je pu{tena u rad 1962. godine, i obuhvatila je pogone za proizvodwu amonijaka, kiseline i kre~nog amonijum nitrita.

Posle kratkog vremena po~elo se razmi{qati o pro{irewu postoje}e fabrike |ubriva, i izgradwu novih kapaciteta sa novim asortimanom |ubriva a fabrika je pu{tena u rad novembra 1969 godine. Novi kapaciteti obuhvatili su novu liniju amonijaka, karbamida, azotnu kiselinu, kompleksna |ubriva (NPK) i rekonstrukciju i pro{irewe postoje}eg pogona kre~nog amonijum nitrata.

Uporedo sa izgradwom postrojewa za proizvodwu |ubriva, u HIP-u su razra|ivani programi za daqi razvoj preduze}a, Prvi proizvodni pogoni petrohemijskog kompleksa, PEVG i PVC startovali su 1977 godine, a ostali pogoni Etilen, VCM, PENG u naredne tri godine da bi na kraju bio pu{ten u rad i pogon Elektrolize, aprila 1980 godine.

1990.godine tranformacijom SOUR-a HIP, ″Petrohemija″ se izdvaja i postaje dru{tveno preduze}e HIP-Petrohemija, D.P.

1991.godina Petrohemija postaje bogatija za dve proizvodne fabrike.Posle duèg zastoja po~ela je sa proizvodwom fabrika sinteti~kog kau~uka u Elemiru kod Zrewanina, a tako|e, startovala je i nova fabrika za PE-cevi i elektrofuzionih fitinga Petroplast(na lokaciji Luke Dunav). Pu{tena su u rad dva nova postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, {to daje veliki doprinos poboq{awu ekolo{ke situacije u Pan~evu.

Tokom sankcija, 1991-1996 god., ve}ina postrojewa su konzervirana, propisno odràvana i pripremana za ponovni start, koji je usledio u septembru 1996.godine.

1997. godine deo poslovnog sistema HIP-Petrohemija postaje i fabrika Panonijaplast iz Crepaje, sa svojom proizvodwom PVC i PEVG granulata.

1998. Tokom ove godine usledilo je uskla|ivawe akta sa Zakonom o preduze}ima. 1999. "HIP-Petrohemija" Pan~evo"a.d" je u dva navrata bombardovana. Uni{tene

su dve fabrike - Elektroliza i VCM dok je tre}a PVC onesposobqena za rad. Epilog ovog ~ina je degradacija ekosistema na {irem podru~ju.

"HIP-Petrohemija" Pan~evo"a.d" je akcionarsko dru{tvo od 20. jula 2004. godine.



24

OPIS LOKACIJE "HIP-Petrohemija" Pan~evo a.d." nalazi se u zoni naftno-hemijskog industrijskog

kompleksa. Zona je locirana na jugoisto~nom obodu grada i neposredno uz stambenu zonu (MZ Vojlovica), na potezu izme|u Star~eva i Pan~eva, sa obe strane lokalnog puta koji povezuje ova naseqa. Pored kompleksa "HIP-Petrohemija" Pan~evo a.d." zona obuhvata: "HIP Azotara"d.o.o. Pan~evo , i NIS "Rafinerija nafte Pan~evo". Zona je povezana drumskim, èlezni~kim i re~nim saobra}ajem.

U pogledu drumskog saobra}aja, zona je oslowena direktno na Spoqnostar~eva~ku ulicu, preko koje je ka jugoistoku, povezana sa naseqima Star~evo, Omoqica, Ivanovo, Banatski Brestovac, a ka severozapadu na me|unarodni put E - 70 (Prvomajska ulica) a preko wega prema zapadu na Beograd, prema istoku na Kovin, na ostale prilazne pravce Pan~evu ( prema Vr{cu i prema Zrewaninu).

U pogledu èlezni~kog saobra}aja, kompleks "HIP-Petrohemija" Pan~evo” "a.d" povezan je preko ranìrne stanice koja je sme{tena u neposrednoj blizini, na èlezni~ki prsten oko grada, a wime na pravce prema Beogradu, Zrewaninu i Vr{cu, {to je slu~aj i sa kompleksom NIS "Rafinerija nafte Pan~evo", koja je na èlezni~ki prsten oko grada povezana posebnim prikqu~kom svoje ranìrne stanice na èlezni~ku stanicu Pan~evo-Predgra|e.

U pogledu re~nog saobra}aja, kompleksa "HIP-Petrohemija" Pan~evo a.d. povezan je preko pristani{ta u "Azotari", tzv. Azotarinim kanalom sa Dunavom, dok se rafinerijino pristani{te nalazi na Dunavu, a povezano je sa mati~nim kompleksom NIS "Rafinerije nafte Pan~evo", putem sistema cevovoda.

Teretni saobra}aj sa {irim okruèwem odvija se kroz sva tri navedena vida transporta, a putni~ki, iskqu~ivo drumskim saobra}ajem (putni~kim automobilima, javnim autobuskim saobra}ajem i posebnim autobuskim prevozom) u vidu dnevnih migracija radno mesto-stan ( mesto stanovawa je prete`no u Pan~evu, zatim u Beogradu i ostalim naseqenim mestima u Op{tini.

Objekti za proizvodwu i skladi{tewe hlora, u tehnolo{kom smislu takozvana hlorna linija, stradali su u NATO bombardovawu.Fabrika VCM i delimi~no fabrika Elektroliza, su poru{ene, i nisu vi{e u funkciji. Fabrike PVC, iako vrlo malo o{te}ena, nije u funkciji zbog fabrike VCM.

KATASTARSKE I TOPOGRAFSKE PODLOGE

Za prostor "HIP-Petrohemija" Pan~evo a.d." u nasequ Pan~evo ura|ena je aùrna

katastarsko - topografska podloga razmere 1: 1000 sa visinskom predstavom terena ekvidistancije e=0.5m, sa suprastrukturom i infrastrukturom (nadzemnom i podzemnom) i prate}im objektima u digitalnom obliku u Gaus-Krigerovoj projekciji meridijanskih zona u metarskom sistemu.Katastersko-topografska podloga overena je od strane Republi~kog geodetskog zavoda.

Navedena geodetska podloga ima dvojaku ulogu prikazuje postoje}e stawe na terenu (legalnu i bespravnu gradwu) i sluì kao podloga na kojoj se prikazuje planirano stawe. Naime, plan je zasnovan na potpunim informacijama o postoje}em stawu na terenu (izgra|enom) a odluke koje se donose baziraju se na analizi i dijagnozi postoje}eg stawa i raspoloìvoj planskoj dokumentaciji.

U granicama obuhvata plana nalaze se izgra|eno i neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te. Na delu izgra|enog gra|evinskog zemqi{ta nalazi se pedesetpet objekata u postupku legalizacije, tj. dobijawa gra|evinske dozvole i na podlozi su posebno evidentirani. Na delu izgra|enog gra|evinskog zemqi{ta katastersko i zemqi{no kwi`no stawe, me|usobno su usagla{eni i brojevi katastarskih parcela u obe navedene evidencije su isti. Sve katasterske parcele u katastru su evidentirane i nalaze se u Prepisu posedovanog lista br. 13021 k.o. Pan~evo, a u zemqi{noj kwizi date su u slede}im zemqi{no kwi`nim ulo{cima broj: 21, 28, 32, 33, 42, 69, 74, 87, 88, 89, 90, 91, 98, i 99 k.o. Pan~evo.

Za prostor obuhva}en planom postoji Osnovna dràvna karta (ODK) razmere 1:5000 (snimak iz 2002 godine) i topografska karta razmere 1:25000 (TK 25). Navedene karte posedujemo u analognom i digitalnom obliku.



25

GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Prostor na kome je izgra|ena fabrika "HIP-Petrohemija" Pan~evo a.d. u Pan~evu nalazi se u granicami GUP-a grada Pan~eva ("Slu`beni list op{tina: Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo" br. 37/76) i ima status gra|evinskog zemqi{ta. Navedeni status zemqi{te je steklo na osnovu navedenog plana i na osnovu zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik Srbije" br. 47/03).

Zemqi{te obuhva}eno granicom kompleksa je u dru{tvenoj svojini, vlasnik je Republika Srbija, a korisnik je "HIP - Petrohemija" Pan~evo. a.d. Zemqi{te obuhva}eno planom oivi~eno je sa severne strane kanalom otpadnih voda, severoisto~ne i severozapadne strane fabrikom azotnih |ubriva, Azotarom, sa severoisto~ne strane Spoqnostar~eva~kom ulicom na ju`nom delu sa Tehnogasom, sa ju`ne strane i produktovodom koji ide do reke Dunav, sa severozapadne strane nasipom, sa jugozapadne strane ide granicom katasterske parcele 7747/13 sve do Azotarinog kanala.

Ispod produktovoda nalazi se posebna enklava "HIP-Petrohemije"Pan~evo "a.d"gde se nalazi trafo postrojewe koje se nalazi ta~no ispod energane i rashladnih torweva, ima status gra|evinskog zemqi{ta. Taj status zemqi{te je steklo po osnovu zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra|evinskog zemqi{ta (Slu`beni list SFRJ broj 52/58 i 53/59) i Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS broj 47/03), jer se nalazi u granici GUP-a grada Pan~eva (Slu`beni list op{tine Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo, broj 37/76). Ovom odlukom zemqi{te nije mewalo oblik svoje svojine.

Granice gra|evinskih blokova , odre|ene su GUP-om grada Pan~eva (Slu`beni list op{tine: Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo, broj 37/76). Navedena granica obuhvata Plana obuhvata slede}e predeone blokove, cele: 371 i delove blokova:, 201, 383 i 403 372, 373, 377, 382, 384 i 385. U vreme izrade plana navedeni prostor bio je ne izgra|en. Pri izgradwi kompleksa"HIP-Petrohemija″ Pan~evo a.d. do{lo je do promene granica predeonih blokova, odnosno obrazovani su slede}i interni blokovi, tj. izvedene - izgra|ene interne ulice ispresecali su obuhva}eni prostor i obrazovale slede}e interne blokove : 01, 02, 03, 04, 05, 06, 07, 08,09,10, 11, 12 i 13. Navedena konstatacija se vidi na kartama :

• {ema prostorne podele gra|evinskog podru~ja Pan~eva na gra|evinske blokove, karta K-02/01, stawe iz 1976 godine i (karta broj 2/1)

• postoje}e stawe prostora dato na kartogrfsko-topografskom planu razmere 1:2500 u Gaus-Krigerovoj projekciji meridijanskih zona metarskom sistemu, (karta broj 3), Katastarsko i zemqi{no kwi`no stawe, me|usobno su uskla|eni i brojevi

katasterskih parcela u obe navedene evidencije su isti. Sve katasterske parcele u katastru su evidentirane i nalaze su u Prepisu posedovnog lista broj 13021 k.o. Pan~evo, a u zemqi{noj kwizi date su u slede}im zemqi{no kwi`nim ulo{cima broj : 21, 28, 32, 33, 42, 69, 74, 87, 88, 89, 90, 91, 98 i 99 k.o. Pan~evo.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 21 nalaze se slede}e katastarske

parcele broj: 15840, 15841, 15842, 15843, 15844, 15845, 15846, 15847, 15848, 15849, 15850, 15852 i 15853.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 28 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15854, 15855, 15856, 15857, 15858, 15859, 15860, 15861, 15862, 15863, 15864, 15865, 15866, 15867, 15868, 15869 i 15870.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 32 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15876, 15877, 15878, 15879, 15880, 15881, 15882, 15883, 15884 i 15885.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 33 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15894, 15895, 15896, 15897, 15898, 15899, 15900, 15901, 15902, 15903, 15904, 15905, 15906, 15907, 15908, 15909, 15910, 15911, 15912, 15913, 15914 i 15915.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 42 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15953, 15954, 15956, 15957, 15958, 15959, 15960, 15961, 15962, 15963, 15964,



26

15965, 15966, 15967, 15968, 15969/1, 15969/2, 15970, 15971, 15972, 15973, 15974/1, 15974/2 i 15975/1.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 69 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15344, 15345, 15346, 15350, 15351, 15352, 15353, 15354 i 15355.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 74 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15312, 15317, 15320. 15326, 15329, 15330, 15331, 15332, 15333, 15334, 15871, 15872, 15873, 15874, 15875, 15886, 15887, 15888, 15889, 15890, 15891, 15892, 15893, 15916, 15917, 15918, 15919, 15920, 15921, 15922, 15923, 15924, 15925, 15926 i 15927.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 87 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15386, 15387, 15388, 15389 i 15390.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 88 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15373 i 15374.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 89 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15348 i 15349.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 90 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15365, 15369/1, 15369/2 i 15370.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 91 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15928, 15929, 15948, 15949, 15950 i 15951.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 98 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15322, 15336, 15337, 15384, 15385, 15391, 15392, 15395, 15396, 15838, 15839, 15851, 15338, 15339, 15340, 15341, 15342, 15343, 15347, 15356, 15358,15359, 15360, 15361, 15363, 15364, 15366, 15367, 15368, 15371, 15372, 15375i 15377.

U okviru zemqi{no kwi`nom ulo{ku broj 99 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 15816/2, 15817, 15818, 15819 i 7747/11.

PODELA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Gra|evinsko zemqi{te, u okviru granice kompleksa predstavqa ostalo gra|evinsko zemqi{te, i koristi se kao izgra|eno i neizgra|eno. Ostalo gra|evinsko zemqi{te jeste izgra|eno zemqi{te a nije odre|eno za javno gra|evinsko zemqi{te. Neizga|eno gra|evinsko zemqi{te je zemqi{te na kojem nisu izgra|eni objekti, izgra|eni privremeni objekti ili objekti izgra|eni objekti suprotno zakonu. Izgra|enog gra|evinskog zemqi{te ima cca 100 ha, a neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta cca 77 ha.

(U okviru izgra|enih gra|evinskih blokova u skladu sa postoje}im planom namene povr{ina, dati su brojevi katastarskih parcela, ~ije brojeve navodimo)

02 15358, 15359, 15360, 15361, 15356, 15365, 15369/1, 15369/2(put),15366, 15368, 15370, 15371,

03 15362, 15375, 15377, 15374, 15364, 15372, 15373

Brojevi katasterskih parcela

1. PRUGA 15998, 15995/1, 15995/2, 15816/2, 15886, 15338, 15336, 15319, 15384, 15385 i 15391.

2. ULICA 15838, 15875, 15355, 15367, 15886, 15361, 15363, 15867, 15336, 15392, 15346, 15341, 15339, 15919, 15890, 15819, 15301, 15999, 15377, 15978, 15951, 15892, 15916

3.GRA\EVINSKI BLOKOVI

Broj bloka Katasterska parcela broj:

01 neproizvodni blok

15344, 15345, 15350, 15351, 15352, 15353, 15354,15342, 15343, 15347(put) , 15348, 15349,



27

04 15845, 15846, 15876, 15877, 15878, 15879, 15880, 15881, 15882, 15883, 15884, 15885, 15843, 15844, 15847, 15848, 15842, 15849, 15850, 15851, 15852, 15853, 15840, 15338, 15887,15888, 15889, 15839, 15873

05 15864, 15863, 15861, 15862, 15865, 15860, 15859, 15866, 15858, 15854, 15857, 15856, 15855, 15990 deo,15991deo, 15986, 15992deo, 15994, 15995/1, 15995/2, 15998, 15319

06 15868, 15869, 15340, 15870 07 15996, 15997, 15980, 15981, 15982, 15983, 15984,

15985, 15987, 15988, 15989, 15990 deo, 15991deo, 15993, 15992deo

08 15974/1, 15974/2, 15975/1, 15975/2, 15973, 15969/1,2, 15972, 15971, 15958, 15970, 15968, 15961, 15962, 15967, 15965, 15964, 15966, 15960, 15959, 15954, 15955, 15956, 15953, 15957, 15976 deo, 15978 deo, 15963, 15977

09 15947, 15934, 15933, 15932, 15931, 15930, 15935, 15942, 15939, 15936, 15937, 15938, 15940, 15941, 15943, 15944, 15945, 15946, 15949, 15948, 15929, 15952, 15950

10 15898, 15899, 15897, 15896, 15894, 15912, 15911, 15910, 15909, 15908, 15907, 15906, 15901, 15900, 15902, 15904, 15905, 15914, 15913, 15891, 15893, 15928, 15895, 15915

11 15921, 15922, 15923, 15924, 15925, 15926, 15927, 15920, 15917deo, 15337deo, 15336 deo

12 15385, 15386, 15387, 15388, 15389, 15390 13 15321, 15304, 15306, 15307, 15305 deo, 15303, 15308,

15309, 15310, 15311/1,2, 15313, 15314, 15312, 15315, 15316, 15329, 15330, 15331, 15332, 15333, 15334, 15335 deo, 15318, 15327, 15328, 15335 deo, 15305 deo, 15306 deo, 15307 deo, 15317, 15320, 15321

Neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te

Neizgra|eni deo kompleksa obuhvata slede}e katastarske parcele; 6965/4. 6966/1. 7746/1. 7747/13, 7747/14, 7747/15, 7672, 7982, 7981/21, 7981/2, 7983/1, 7983/2, 7981/3, 7980, 7979, 7978, 7977, 7976, 7975, 7969, 15323, 15324, 7747/17, 7957, 7958, 7988, 7992, 7993, 7995, 8001, 15404, 15402, 15405, 15407, 15403, 15408, 15401/1, 15401/2, 15401/3,15326, 15406, 15325, 15302, 15397(put), 15398(put), 15396(put), 7984/1, 7984/2, 8179/2, 8000, 7985, 7987/1 i 7959

Zemqi{te ispod produktovoda - katastarske parcele broj: 15153/1, 15153/2, 15156, 15154 i 15157

Crpna stanica - vodozahvat - katastarska parcela broj 7747/11(nalazi se na nasipu preko kanala) K.O. Pan~evo napomena: U slu~aju ne uskla|enosti brojeva katastarskih parcela, va`e brojevi na katastarsko-topografskom planu razmere R = 1:1000.

HIP Azotara

Istorija nastanka i razvoja "HIP Azotara"d.o.o. Pan~evo

Priprema za izgradwu I faze HIP-a (Industrija azotnih |ubriva) po~ele su 1952. godine, prvo na bazi lignita, a zatim na bazi prirodnog gasa, otkrivenog u Banatu, da bi se zapo~elo sa projektovawem u drugoj polovini 1959. godine. Fabrika je pu{tena u rad 1962. godine, i obuhvatila je pogone za proizvodwu amonijaka, kiseline i kre~nog amonijum nitrita.



28

Posle kratkog vremena po~elo se razmi{qati o pro{irewu postoje}e fabrike

|ubriva, i izgradwi novih kapaciteta sa novim asortimanom |ubriva a fabrika je pu{tena u rad novembra 1969. godine. Novi kapaciteti obuhvatili su novu liniju amonijaka, karbamida, azotnu kiselinu, kompleksna |ubriva (NPK) i rekonstrukciju i pro{irewe postoje}eg pogona kre~nog amonijum nitrata.

Realizacija tre}e faze izgradwe "HIP Azotara"d.o.o. Pan~evo zapo~eta je

izgradwom i pu{tawem u rad pogona Amonijak III 1985. godine i izgradwom Karbamida II koja je u toku.

1999. "HIP Azotara"d.o.o. Pan~evo je u vi{e navrata bombardovana. Uni{tena je

kompletan pogon NPK i onesposobqen za rad. Tako|e su o{te}eni pogon Amonijaka 3 i skladi{ni rezervoar, od 15000 tona amonijaka. Epilog ovog ~ina je degradacija ekosistema na {irem podru~ju.

Dana,12.avgusta 2005.godine objavqeno je Re{ewe o potvrdi katastarskog operata

za deo katastarske op{tine Pan~evo-Pan~evo 3 na ~ijem delu se nalazi "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 70/2005). Naime, katastarski operat,odnosno katastar nepokretnosti primewiva}e se narednog dana od dana objavqivawa re{ewa u navedenom slu`benom glasniku Republike Srbije.

Danom po~etka primene katastarskog operata, odnosno katastra nepokretnosti, a u skladu sa ~lanom 151.stav 1 Zakona o dràvnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima,za deo katastarske op{tine Pan~evo-Pan~evo 3 prestale su da vaè zemqi{na kwiga i katastar zemqi{ta ("Slu`beni glasnik Republike Srbije",broj: 83/92,53/93,67/93,48/94,12/96,15/96, 34/01 i 25/02).

Iz navedenih ~iwenica proisti~e da se za izradu programa koristi slede}a

dokumentacija: • katastarsko-topografske podloge sa suprastrukturom i infrastrukturom

i prate}im objektima, sa visinskom predstavom terena ekvidistancije E=0,5m u analognom i digitalnom obliku

• original kopija plana i • prepis lista nepokretnosti.

U listu nepokretnosti dati su svi legalni i nelegalni objekti u skladu sa

Zakonom. PODELA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

U okviru granice kompleksa "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo, zastupqeno je ostalo i javno gra|evinsko zemqi{te.

Ostalo gra|evinsko zemqi{te je ono zemqi{te koje nije odre|eno za javno gra|evinsko zemqi{te i koristi se kao izgra|eno i neizgra|eno.

U granici kompleksa "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo ostalo gra|evinsko zemqi{te ~ine: interne komunikacije: industrijska pruga, ranìr, plovni kanal, kanal otpadnih voda i objekti industrijskog transporta-unutra{we fabri~ke saobra}ajnice i interni gra|evinski blokovi (wihovi brojevi katastarskih parcela dati su u navedenoj tabeli ).

U skladu sa ~lanom 20. Zakona o eksproprijaciji ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj: 53/95 i 23/02) i Planom namene povr{ina, planirana je drumsko-èlezni~ka saobra}ajnica koja povezuje Luku Dunav i Petrohemiju sa planiranom obilaznicom, a ide preko komleksa "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo i u skladu sa Zakonom o planirawu i izgrawi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 47/03) predstavqa planirano javno gra|evinsko zemqi{te, na delu katastarske parcele broj 7747/9 K.O. Pan~evo-Pan~evo 3.

Izgra|enog gra|evinskog zemqi{ta ima 108xa 76ari 58m2, a neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta ima 20xa 76ara 31m2.



29

Zelene povr{ine su zastupqene u povr{ini od 8xa 32ara 32m2, plovni kanal u povr{ini od 29xa 34ara 13m2, kanal otpadnih voda u povr{ini od 15xa 55ari 09m2, industriska pruga u povr{ini od 1xa 56ari 38 m2, ran`ir u povr{ini 1xa 69ari 57m2 i objekti industriskog transporta - unutra{we fabri~ke saobra}ajnice u povr{ini od 5 xa 42 ara 30 m2. Ukupna povr{ina zemqi{ta obuhva}ena "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo iznosi: 129ha 52ara 89m2 {to ~ini zbir svih povr{ina iz prepisa listova nepokretnosti broj: 9.16 i 22 ko Pan~evo-Pan~evo 3.

(U okviru izgra|enih internih gra|evinskih blokova u skladu sa postoje}im planom namene povr{ina, dati su brojevi katastarskih parcela, ~ije brojeve navodimo) INTERNE KOMUNIKACIJE Brojevi katastarskih parcela:

1. INDUSTRIJSKA PRUGA 15501.15502, 15503. 15504. 15505. 15506,15526.15737, 15739. 15750.15682 i 15816/1.

2. RAN@IR 7710/2, 7111/2, 7545/1, 7545/3. 7545/4, 7545/5.7545/6.7545/7.7545/8.7545/9.7546, 7620/1, 7620/2,7620/3.7620/4.7621/6, 7622/2,7626/3.7638/1. 8081 i 8090/1.

3. OBJEKTI INDUSTRIJSKOG TRANSPORTA-UNUTRA[WE FABRI^KE SAOBRA]AJNICE

15509. 15511. 15513. 15517. 15523. 15530. 15531. 15549. 15553.15558, 15562. 15566. 15591. 15601. 15613. 15624. 15627.15632.15634,15639. 15644. 15648. 15654. 15655. 15671.15679.15680, 15693. 15707. 15708. 15709. 15711. 15717. 15730.15731. 15736, 15747.15752. 15756. 15771. 15774. 15778. 15789.15803, 15807 i 15831.

Red.br. Interni gra|evinski

blokovi broj i postoje}a namena

Brojevi katastarskih parcela

1. 1. POSTROJEWE- AMONIJAK III

15784.15785.15787deo,15788.15789. 15790. 15791. 15792. 15793. 15794. 15795. 15796. 15797. 15798. 15799.15800. 15801. 15802. 15803. 15804. 15805. 15806. 15807.15808. 15809. 15810. 15811. 15812. 15813. 15814 .15815 i 15786-deo.

2. 1a. IZGRA\ENI DEO KOMPLEKSA-PROSTOR ZA SANACIJU (Amonijak I, Amonijak II,male tehnologije)

15520. 15592. 15593. 15594. 15595. 15596. 15597. 15598. 15599. 15600. 15601. 15602. 15603. 15604. 15605. 15608. 15609. 15610. 15611.15612. 15613. 15614. 15615. 15616. 15617. 15618. 15619 i 15620.

3. 2.POGON-KISELINA 15656. 15657. 15658. 15659. 15660. 15661 i 15662 4. 3.POGON-KAN 15627. 15628. 15629. 15630. 15631. 15632. 15633.

15634. 15638. 15639. 15640. 15641. 15642. 15643. 15644. 15645. 15646. 15647. 15648. 15649. 15650. 15651 i 15652.

5. 4.POGOM-AN-N 15761. 15762. 15763. 15764. 15765.15712.15713 i 15714

6. 5.POGON-NPK 15738. 15739. 15740. 15741. 15742.15743. 15744. 15745. 15746. 15747. 15748.15749. 15750.15751.15752. 15753. 15754. 15755. 15772. 15773.15775, 15776. 15778,15777/1, 15779 i 15780.

7. 5a. DEO POGONA NPK izgra|eni deo prostora-prostor za sanaciju

15776. 15781. 15782 i 15786.

8. 6a. POGON-KARBAMID 1 izgra|eni deo kompleksa-prostor za sanaciju

15719. 15720. 15721. 15722. 15723. 15724. 15725. 15726. 15727. 15728. 15729. 15730. 15731. 15732. 15733 i 15734.

9. 6b. POGON -KARBAMID 2 izgra|eni deo kompleksa-prostor za sanaciju

15708-deo, 15718. 15727 .15728-deo i 15729.

10. 7. POGON-ENERGETIKA

15507. 15524. 15663. 15664. 15665. 15666. 15667. 15668. 15669. 15670. 15671. 15673. 15674. 15675.15694. 15705 i 15706.



30

11. 7a. DEO POGONA-ENERGETIKA prostor za pro{irewe rashladne kule

15616.15617 i 15620.

12. 8. KANAL OTPADNIH VODA

7747/12. 15768 i 15769.

13. 9. ZAJEDNI^KI SADR@AJI

15515. 15528. 15529. 15535. 15551. 15554/1. 15554/2. 15557. 15558. 15565. 15567. 15578. 15589/1. 15589/3. 15672. 15677. 15692. 15697. 15700. 15715. 15716. 15825. 15832/1 i 15832/2.

14. 10.PROSTOR ZA SANACIJU I REKULTIVACIJU

7746/3 i 7746/4.

15. ZELENE POVR[INE 7110/2. 7110/3. 7111/2. 7620/1. 7620/2. 7620/3. 7621/6. 7622/2. 7623/2. 7638. 7545/1. 7545/3. 7545/4. 7545/5. 7545/6. 7545/7. 7545/8. 7545/9. 7546. 7747/3. 7747/6. 7747/7.7747/8. 7747/9. 7747/10. 7747/13. 7747/14. 8081. 8083/2. 8090/1. 15502. 15510. 15512. 15514. 15518. 15519. 15522. 15525. 15527. 15532. 15533. 15534. 15550. 15555. 15564. 15681. 15691. 15695. 15703. 15787deo. 15830 i 15833/1.

16. PLOVNI I KANAL OTPADNIH VODA

7747/1.7747/12,15583.15608.15630 i 15783.

17. PRISTANI[TE 15637 18. NISU AZOTARINI

POGONI (privremeni objekti)

15571. 15572. 15573. 15574. 15575. 15576. 15577. 15579/2. 15580. 15581. 15582. 15583deo. 15584deo. 15585. 15586. 15587. 15606 i 15607.15684 i 15689.

19. PARKING 15826. 15827. 15829. 15833/1 i 15833/2deo. 20. NASIP 7747/7,7747/8.7747/9.7747/10 i 15638. 21. GRADSKE ZELENE

POVR[INE 15527.15532.15534.15548.15550.15552.15560.15564.15569.15570.15584/2.15589/2. 15589/4.15590.15594.15596.15600.15602,15605.15609.15617.15625.15633.15676.15678.15681.15696.15698.15702.15710.15729.15748.15749.15779.15791.15812.15827.15828 i 15832/2.

22. NEIZGRA\ENO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

7110/2.7111/2.7545/1.7545/3.7545/4,7545/5,7546.7620/1.7620/3.7620/4.7620/6. 7622/2 ,7638/1. 7746/1. 7746/2.7746/3.7746/4.15510.15514.15522.15595.15599.15604.15631,15643.15653.15670.15704.15705.15721.15728.15738.15740.15741.15743.15745.15754.15768.15770.15775.15780.15782.15793.15794.15801.15802.15813.15830. 15832/1,15833/1. 15833/2. 15834.

Nelegalni (bespravni) objekti:

Uvid u prepis listova nepokretnosti broj 9,16 i 22 ko Pan~evo-Pan~evo 3 konstatovano je da ima u kompleksu "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo sagra|enih objekata bez gra|evinske dozvole i upotrebne dozvole.

Objekti izgra|eni bez gra|evinske dozvole nalaze se na slede}im katastarskim parcelama: 15519-1.15533-1.15565-1-2.15675-1-2.15677-1.15699-1.15700-1.15701-1-2.15703-3-4-5-6-7-11.15751-1-2.15786-1-2-3-4-5 i 15787-1.

Objekti koji su sagra|eni bez upotrebne dozvole nalaze se na slede}oj katastarskoj parceli broj: 15727-1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11. Ovi objekti u prostoru predstavqaju "Karbamid 2".

Objekti koji su sagra|eni sa privremenom gra|. dozvolom nalaze se na slede}oj katastarskoj parceli broj: 15727-1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11. Ovi objekti u prostoru predstavqaju nezavr{en pogon "Karbamid 2". Napomena 1: Prvi broj predstavqa broj katastarske parcele dok ostali brojevi iza crtice predstavqaju broj objekta na predmetnoj katastarskoj parceli.



31

Navedeni objekti dati su na karti postoje}eg stawa nelegalno (bespravno) sagra|enih objekata. (Navedeni objekti su gra|eni na osnovu privremene gra|evinske dozvole, ~iji je rok vaèwa pro{ao). Napomena 2: U slu~aju ne uskla|enosti brojeva katastarskih parcela, vaè brojevi na katastarsko-topografskom planu razmere R = 1:1000. Rafinerija nafte Pan~evo

GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Zemqi{te obuhva}eno planom NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" oivi~eno je sa severozapadne strane naseqem Vojlovica, sa severoisto~ne i jugoisto~ne strane atarom Vojlovice, a sa jugozapadne strane Spoqnostar~eva~kom ulicom. Pomenuti krug fabrike povezan je cevovodom i pristupnim putem sa pristani{tem koje se nalazi na Dunavu.

Prostor na kome je izgra|ena fabrika NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" nalazi se u granicami GUP-a grada Pan~eva ("Slu`beni list op{tina: Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo" br. 37/76) i ima status gra|evinskog zemqi{ta. Taj status zemqi{te je steklo na osnovu navedenog plana i na osnovu zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik Srbije" br. 47/03 i 34/06).

Zemqi{te obuhva}eno granicom kompleksa je u dru{tvenoj svojini, vlasnik je Republika Srbija, a korisnik je NIS "Rafinerija nafte Pan~evo".

GUP-om grada Pan~eva (Slu`beni list op{tine: Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo, broj 37/76) na osnovu prostorne podele gra|evinskog podru~ja Pan~eva odre|ene su granice predeonih blokova.

Granica kompleksa NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" obuhvata slede}e predeone blokove, cele: 353,354,355,358 i 362 i delove: 351,352,353,356, 357,361,371,373,382,383,384,385 i 390.Pri izgradwi kompleksa NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" do{lo je do promene granica predeonih blokova i u skladu sa Planom namene povr{ina-kori{}ewa zemqi{ta obrazovani su interni blokovi: 01,02,03,04,05,06,07,08,09, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23 i 24 tj. izgra|ene interne ulice odnosno stritovi i avenije i pruge ispresecale su obuhva}eni prostor i obrazovale navedene interne blokove. Navedena konstatacija se vidi na kartama :

• {ema prostorne podele gra|evinskog podru~ja Pan~eva na gra|evinske blokove, karta K-02/01, stawe iz 1976 godine i (karta broj 2/1) razmere 1:10.000

• postoje}e stawe prostora dato na kartogrfsko-topografskom planu razmere 1:1000 u Gaus-Krigerovoj projekciji meridijanskih zona metarskom sistemu, (karta broj 3), Sve katasterske parcele u katastru nepokretnosti su evidentirane i nalaze su u

Prepisu lista nepokretnosti broj 10 k.o. Pan~evo- deo 3 (pristani{te i cevovod) i 312 ko Vojlovica 1 (krug fabrike).

U okviru lista nepokretnosti broj 10 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 6964, 6965/4. 6965/5, 6965/6, 6966/1. 15393, 15394, 15397, 15398, 15399 i 15400 ko Pan~evo- deo 3.

U listu nepokretnosti broj 10 ko Pan~evo - deo 3, nalazi se katastarska parcela broj 6964 u prirodi predstavqa izgra|eno pristani{te koje izlazi na levu obalu Dunava,dok na ostalim navedenim katastarskim parcelama izgra|en je cevovod i pristupni put koji povezuje pomenuto pristani{te i krug fabrike,zemqi{te je u dràvnoj svojini, vlasnik Republika Srbija a pravo kori{}ewa ima NIS "Rafinerija nafte Pan~evo".

Povr{ina zemqi{ta katastarske parcele broj 6694 na kome se nalazi pristani{te iznosi 3ha 52ar 02m2,dok na ostalim navedenim parcelama preko kojih prolazi cevovod i servisna saobra}ajnica-protivpoàrni put povr{ina zemqi{ta iznosi 7ha 79ar 41m2.



32

U okviru lista nepokretnosti broj 312 ko Vojlovica 1 nalaze se slede}e katastarske parcele broj: 3319, 3522, 3523/1, 3523/2, 3523/3, 3523/4, 3523/5, 3523/6, 3523/7, 3523/8, 3524, 3526, 3527, 3528, 3529, 3530, 3531, 3532, 3533, 3534, 3535, 3536, 3537, 3538, 3539, 3540, 3541, 3542, 3543, 3544, 3545, 3546, 3547, 3548, 3549, 3550, 3551, 3552, 3553, 3554, 3555, 3556, 3557, 3558, 3559, 3560, 3561, 3562/1, 3563, 3564, 3565, 3566, 3567, 3568, 3569, 3570, 3571, 3572, 3573, 3574, 3575, 3576, 3577, 3578, 3579, 3580, 3581, 3582, 3583, 3584 i 3586 ko Vojlovica 1.

U listu nepokretnosti broj 312 ko Vojlovica navedene katastarske parcele u

prirodi ~ine izgra|eni kompleks fabrike "NIS-Rafinerija nafte Pan~evo" u ~iji sastav ulaze industrijska pruga i objekti industrijskog transporta - unutra{we fabri~ke (interne) saobra}ajnice tj.avenije i stritovi, interni gra|evinski blokovi i zelene povr{ine (pa{wak 5 klase), zemqi{te je u dr`avnoj svojini, vlasnik Republika Srbija a pravo kori{}ewa ima "NIS-Rafinerija nafte Pan~evo".

PODELA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Gra|evinsko zemqi{te, u okviru granice kompleksa "NIS-Rafinerija nafte Pan~evo" zastupqeno je ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Ostalo gra|evinsko zemqi{te je ono zemqi{te koje nije odre|eno za javno gra|evinsko zemqi{te i koristi se kao izgra|eno i neizgra|eno.

U granici kompleksa "NIS-Rafinerija nafte Pan~evo"ostalo gra|evinsko zemqi{te ~ine: interne komunikacije: industrijska pruga, ran`ir, objekti industrijskog transporta-unutra{we fabri~ke saobra}ajnice tj. avenije i stritovi i interni gra|evinski blokovi ~iji su brojevi katastarskih parcela dati u navedenoj tabeli.

U okviru neizgra|enog zemqi{ta zastupqeno je poqoprivredno zemqi{te po kulturi pa{wak 5. klase u povr{ini od 29ha 66ar 60 m2 ,trstik druge klase u povr{ini od 26ar 42 m2 i {uma prve klase u povr{ini od 5 ha 02ar 99 m2 .

Ukupna povr{ina zemqi{ta obuhva}ena " NIS-Rafinerija nafte Pan~evo" iznosi 192ha 30ar 55m2,( krug RNP iznosi 184ha 62ar 30m2, pristani{te 3ha 52ar 02m2, i produktovod 4ha 27ar 39m2), {to ~ini zbir svih povr{ina iz prepisa listova nepokretnosti broj:10 ko Pan~evo - deo 3 i broj 312 ko Vojlovica 1.

Ukupna povr{ina pod internim saobra}ajnicama iznosi 5ha 94ar 23 m2, od toga povr{ina avenija iznosi 3ha 08 ar 15 m2 a povr{ina stritova iznosi 2ha 86ar 08m2. Povr{ina internih blokova od 1 do 24 iznosi 137 ha 00 ar 20 m2 i povr{ina parkinga iznosi 2ha 51ar 83 m2.

Neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te je zemqi{te na kojem nisu izgra|eni objekti, izgra|eni privremeni objekti ili objekti izgra|eni objekti suprotno zakonu.

Izgra|enog gra|evinskog zemqi{te ima cca 162ha 75ar 11m2, a neizgra|enog gra|evin skog zemqi{ta cca 29ha 55ar 44m2

(U okviru izgra|enih internih gra|evinskih blokova u skladu sa postoje}im planom namene povr{ina, dati su brojevi katastarskih parcela, ~ije brojeve navodimo)

K.O. Vojlovica 1

INTERNE KOMUNIKACIJE Brojevi katastarskih parcela 1. PRUGA 3319 i 3523/2 2. RAN@IR 3576

INTERNE ULICE avenije:A, B, C, D, E i F

3527, 3531, 3541, 3552, 3563 i 3582 3.

stritovi:1, 2, 3, 4, 5 i 6 3533, 3535, 3537, 3539, 3544, 3546, 3548, 3550, 3554, 3556, 3558, 3560, 3567, 3569, 3571, 3573 i 3575



33

4. INTERNI BLOKOVI: od 1 do 24

3522, 3524, 3525, 3526, 3529, 3530, 3532, 3534, 3536, 3538, 3540, 3542, 3545, 3547, 3549, 3551, 3553, 3555, 3557, 3559, 3561, 3562/1, 3564, 3566, 3568, 3570, 3572, 3574, 3576, 3577, 3578, 3579, 3580, 3581

5. PARKING 3523/4, 3523/5, 3523/7 i 3523/8 6. PA[WAK 5 klase (zelene

povr{ine) 3523/1, 3523/3, 3523/6 i 3523/8

blok: 25/1 7. CEVOVOD- PRODUKTOVOD 25/2

6965/5,6965/6,15393,15394,15397, 15398,15399 i 15400 K.O.Pan~evo-3

8. PRISTANI[TE NA DUNAVU

blok 25/3 6964 K.O.Pan~evo-3

U krugu fabrike RNP pored legalno izgra|enih nalaze se i nelegalno izgra|eni

objekti bez gra|evinske dozvole, upisani u list G-kao teret, koji su prijavqeini za legalizaciju i nalaze se na slede}oj tabeli.

Prijavqeni objekti za legalizaciju u RNP - ko Vojlovica 1 redni broj

broj katas. parcele

broj bloka

brojevi zgrada - obejakata na katas. parcelama koji nemaju gra|evinsku i upotrebnu dozvolu

1. 3529 16 10 i 11 2. 3530 16 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40 i 41

3. 3534 10 28, 29, 30, 31 i 32 4. 3536 7 18, 19 i 20 5. 3538 4 18 i 19 6. 3540 1 16 i 17

7. 3545 5 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101 i 102

8. 3549 11 31, 32, 33, 34, 35 i 36 9. 3557 9 47, 48 i 49 10. 3559 6 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93,

94, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113 i 114

11. 1366 22 7 12. 3570 20 21 i 22 13. 3576 24 15 i 16

Iz priloène tabele se vidi da u 13 blokova je zastupqena nelegalna gradwa

{to ~ini ukupno 116 objekata nelegalno sagra|enih. Na osnovu podataka iz prepisa lista nepokretnosti broj 312 ko Vojlovica 1

sa~iwena je navedena tabela i karta nelegalno sagra|enih objekata. napomena: U slu~aju neuskla|enosti brojeva katastarskih parcela, vaè brojevi na katastarsko-topografskom planu razmere R = 1:1000.

Ranìr se nalazi u suvlasni~kom odnosu : HIP Azotara, HIP Petrohemija. NIS-RNP i Luka Dunav Pan~evo.



34

3. POSTOJE]E STAWE 3.1. Postoje}a namena povr{ina

HIP "Petrohemija"

Objekti za proizvodwu i skladi{tewe hlora, u tehnolo{kom smislu takozvana

hlorna linija, stradali su u NATO bombardovawu. Fabrika VCM i delimi~no fabrika Elektroliza, su poru{ene, i nisu vi{e u funkciji. Fabrika PVC, iako vrlo malo o{te}ena, nije u funkciji zbog fabrike VCM.

POSTOJE]E STAWE OBJEKATA, NAMENA POVR[INA I URBANISTI^KI POKAZATEQI

Sa arhitektonsko-gra|evinskog aspekta objekte u okviru kompleks moèmo

podeliti na nekoliko karakteristi~nih podcelina: -procesna postrojewa (kolone, reaktori, pe}i, kotlovi, dimwaci i dr.). -klasi~ni trajni gra|evinski objekti (administrativno-upravni, magacini i

skladi{ta, labaratorije ) -objekti infrastrukture (trafostanice, parovodi, gasovodi, cevovodi za

transport sirovina, cevni mostovi, elektro i TT, vodovod i kanalizacija ..) -objekti saobra}ajne infrastukture (interne drumske saobra}ajnice, èleznica,

pristan,..) -monta`ni objekti (barake sa kancelarijama, portirnice,..). Prostorna podela kompleksa "HIP-Petrohemija"Pan~evo "a.d." Radi lak{e,

kompletnije i preglednije analize prostora"HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d."bilo je neophodno izvr{iti podelu na mawe prostorne celine, koje bi se mogle pojedina~no obra|ivati po svim karakteristi~nim pokazateqima u skladu sa fizi~kim strukturama i sa funkcijama koje sadrè. U tom smislu izvr{ene su dve vrste podele:

- Podela prema prostornim celinama podrazumeva zapravo osnovnu morfolo{ku

podelu celog kompleksa na tzv. "Kasete", koje su definisane kao povr{ine izme|u glavnih puteva u kompleksu,

- - Podela prema organizacionim celinama podrazumeva odre|ivawe teritorijalne

podele kompleksa radne jedinice u skladu sa oficijelnom organizacionom strukturom "Petrohemije" i mikrolokacijama objekata, kao i povr{ina koje im pripadaju. U "HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d." ove dve podele se uglavnom poklapaju sem u

specifi~nim slu~ajevima i to:

- kada jedna organizaciona celina obuhvata vi{e prostornih celina (slu~aj Elektrolize i Etilena)

- Kada jedna prostorna celina obuhvata nekoliko prostornih i funkcionalnih mikrocelina koje pripadaju razli~itim organizacionim celinama( slu~aj sa blokovima 01, 02, 03, 04 i 13). Da bi se obezbedila istovremeno mogu}nost kori{}ewa podataka na nivou i

prostornih i organizacionih celina, izabran je sistem prostorne podele kompleksa "HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d." gde je osnovna prostorna jedinica BLOK ("Kaseta"),

Podela prema prostornim celinama

Shodno iznetoj koncepciji i kriterijumima, kompleks"HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d."podeqen je na 13 prostornih celina - blokova numerisanih od 01-14, pri ~emu su blokovi 01, 02, 03, 04, i 14 jo{ podeqen i i na odgovaraju}i broj podblokova. Granice blokova odgovaraju granicama "batery-limit" - a i ne obuhvataju prostore glavnih



35

drumskih saobra}ajnica u kompleksu, kao i koridore produktovoda na delu koji tangira blokove 09,10,i 11. U daqim analizama, gde god je to mogu}e, svi podaci bi}e prikazani po blokovima {to }e omogu}iti wihovo sabirawe na nivou blokova, i organizacionih celina kao i na nivou celog kompleksa "Petrohemije". Graditeqske vrednosti Na osnovnu prostornih karakteristika objekata visokogradwe, neposrednim uvidom (na terenu i uz kori{}ewe geodetskih podloga) ura|ena je klasifikacija objekata. Data su tri na~ina klasifikacije: po nameni, tipu i karakteru objekata.

Pod pojmom objekat podrazumeva se gra|evinska i tehnolo{ka celina odgovaraju}e namene tipa i karaktera. Pri tome je kod objekata koji predstavqaju jednu gra|evinsku celinu, vr{ena podela na posebne objekte, ukoliko su ti delovi bili razli~iti po nameni, tipu ili karakteru.

Kod tzv.tehnolo{kih objekata, gde nema klasi~nih gra|evinskih objekata, ve} su postrojewa na otvorenom prostoru, kriterijumi za definisawe objekata je bio granica sekcije u okviru koje se odvija odgovaraju}i tehnolo{ki proces, dok se kod rezervoarskog prostora pod objektom podrazumevao ili samo rezervoar ili rezervoar sa tankvanom, gde ona postoji.

Po nameni objekti su razvrstani na: proizvodne, energetske, poslovno administrativne, skladi{ne i prate}e. (radionice, mehanizacija i sl). Po tipu objekti su podeqeni na zatvorene, poluotvorene i otvorene. Pod zatvorenim objektima se podrazumevaju tzv.klasi~ni gra|evinski objekti kod

kojih je oprema sme{tena unutar istih, poluotvorene objekte predstavqaju razne vrste nadstre{nica, a pod otvorenim objektimase podrazumevaju tehnolo{ka postrojewa koja nisu sme{tena unutar gra|evinskih objekata, ve} se nalaze na otvorenom prostoru.

Po karakteru objekti se dele na stalne, privremene i objekte u izgradwi. Osnovne prostorne karakteristike obuhvataju slede}e pokazateqe: pribli`nu

prose~nu visinu objekata maksimalnu visinu najvi{e ta~ke na objektu (ukoliko je ova ta~ka posebno karakteristi~na, kao {to je slu~aj kod dimwaka, ventova, bakqi i sli~no), spratnost (za klasi~ne gra|evinske objekte, koji imaju etaè), povr{inu pod objektom (u skladu sa ranije iznetom definicijom {ta se podrazumeva pod pojmom objekat), bruto razvijenu gra|evinsku povr{inu objekata (za gra|evinske objekte koji imaju etaè). U okviru prostornih karakteristika, objekata, nisu tretirani kvalitativni pokazateqi, koji bi se mogli odnositi na vrstu materijala od kojih su na~iweni objekti, kao i wihov stepen o~uvanosti

Proizilazi, da }e ovde biti data samo kvantitativna analiza prostornih pokazateqa objekata. Pri tome, kao osnovni pokazateq, koji moè posluìti je jedino "povr{ina pod objektima". (dato u Prilogu –tabela 1).



36

URBANISTI^KI POKAZATEQI Tabela 1

POVR[INE BLOKOVA POVR[INA

BLOKOVA PRE

BOMBARDOVAWA m²

POVR[INA BLOKOVA

POSLE BOMBARDOVAWA

m²

POVR[INA batery limits-a

PLANIRANI INDEKSI IZGRA\ENOSTI

Br. NAZIV BLOKA 01. RZRO, RZTS, LTCP 61 186.40 61 186.40 02. CARINSKI MAGACIN, 57 453.21 57 453.21 03. TS HIP, RAZNO 77 126.72 77 126.72 04. VCM/PVC 66 422.09 3810.67 45428.84 05. ELEKTROLIZA 63 047.09 6659.26 48949.15 06. ELEKTROLIZA 39 456.11 700.49 12163.46 07. SKLADI[TE ETILENA 81 399.99 81 399.99 58960.17 08. ETILEN 53 855.83 53 855.83 46645.91 09. PEVG ( bez azotne jed. ten. gasa) 56 880.14 56 880.14 40731.48 10. PENG 56 728.25 56 728.25 40282.88 11. ENERGANA 28 320.32 28 320.32 19707.01 12. ELEKTROSNABDEVAWE 243 255.15 243 255.15 13. OTPADNE VODE, PRERADA VODE

I DR.

100 395.31 100 395.31 22357.72

UKUPNA POVR[INA BLOKOVA

(proizvodnih i neproizvodnih) Σ

Σ 985 526.61 Σ 955 590.03

Σ 335226.71

UKUPNA POVR[INA

KOMPLEKSA PETROHEMIJE Σ 1 776 131.59

INDEKS IZGRA\ENOSTI

= BRUTO RAZVUJENA IZGRA\ENA P

(proizvodnih i neproizvodnih) x

UKUPNA POVR[INA KOMPLEKSA PETROHEMIJE

985526.61

1

776131.59

Iizg= 0.5548 955 590.03

1 776131.59

Iizg= 0.538

I izg MAX = 2.1

INDEKS ISKORI[]ENOSTI = BRUTO POVR[INE POD

OBJEKTOM (proizvodnih i neproizvodnih)

X 100 UKUPNA POVR[INA

KOMPLEKSA PETROHEMIJE

985 526.61 X 100

1

776131.59

IISK= 49.94

955 590.03 X 100

1 776131.59

IISK= 48.42

I ISK

MAX = 70

HIP Azotara


Prostorna podela kompleksa "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo

Sa arhitektonsko-gra|evinskog aspekta objekte u okviru kompleks mo`emo podeliti na nekoliko karakteristi~nih podcelina: -procesna postrojewa (kolone, reaktori, pe}i, kotlovi, dimwaci i dr.). -klasi~ni trajni gra|evinski objekti (administrativno-upravni, magacini i skladi{ta, labaratorije ). -objekti infrastrukture (trafostanice, parovodi, gasovodi, cevovodi za transport sirovina, cevni mostovi, elektro i TT, vodovod i kanalizacija ..) -objekti saobra}ajne infrastukture ( interne drumske saobra}ajnice, `eleznica, pristan,..) -monta`ni objekti (barake sa kancelarijama, portirnice,..).



37

Radi lak{e, kompletnije i preglednije analize prostora "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo, bilo je neophodno izvr{iti podelu na mawe prostorne celine, koje bi se mogle pojedina~no obra|ivati po svim karakteristi~nim pokazateqima u skladu sa fizi~kim strukturama i sa funkcijama koje sadr`e. U tom smislu izvr{ene su dve vrste podele:

- Podela prema prostornim celinama podrazumeva zapravo osnovnu morfolo{ku podelu

celog kompleksa na tzv. "Kasete", koje su definisane kao povr{ine izme|u glavnih puteva u kompleksu,

- Podela prema organizacionim celinama podrazumeva odre|ivawe teritorijalne podele kompleksa radne jedinice u skladu sa oficijelnom organizacionom strukturom "HIP-Azatora" d.o.o. Pan~evo i mikrolokacijama objekata, kao i povr{ina koje im pripadaju. U "HIP-Azatora" d.o.o. Pan~evo ove dve podele se uglavnom poklapaju sem u specifi~nim slu~ajevima i to:

- kada jedna organizaciona celina obuhvata vi{e prostornih celina - Kada jedna prostorna celina obuhvata nekoliko prostornih i funkcionalnih

mikrocelina koje pripadaju razli~itim organizacionim celinama Da bi se obezbedila istovremeno mogu}nost kori{}ewa podataka na nivou i prostornih i organizacionih celina, izabran je sistem prostorne podele kompleksa "HIP-Azatora" d.o.o. Pan~evo, gde je osnovna prostorna jedinica BLOK ("Kaseta")

Podela prema prostornim celinama Shodno iznetoj koncepciji i kriterijumima, kompleks "HIP-Azatora" d.o.o. Pan~evo,

podeqen je na vi{e prostornih celina - blokova numerisanih od 1- 9, pri ~emu su blokovi jo{ podeqeni i na odgovaraju}i broj podblokova. Granice blokova odgovaraju granicama "batery-limit" - a i ne obuhvataju prostore glavnih drumskih saobra}ajnica u kompleksu, U daqim analizama, gde god je to mogu}e, svi podaci bi}e prikazani po blokovima , odnosno pogonima,{to }e omogu}iti wihovo sabirawe na nivou blokova, i organizacionih celina kao i na nivou celog kompleksa "HIP-Azatora" d.o.o. Pan~evo.

Graditeqske vrednosti

Na osnovnu prostornih karakteristika objekata visokogradwe, neposrednim uvidom (na terenu i uz kori{}ewe geodetskih podloga) ura|ena je klasifikacija objekata. Data su tri na~ina klasifikacije: po nameni, tipu i karakteru objekata.

Pod pojmom objekat podrazumeva se gra|evinska i tehnolo{ka celina odgovaraju}e namene tipa i karaktera. Pri tome je kod objekata koji predstavqaju jednu gra|evinsku celinu, vr{ena podela na posebne objekte, ukoliko su ti delovi bili razli~iti po nameni, tipu ili karakteru.

Kod tzv.tehnolo{kih objekata, gde nema klasi~nih gra|evinskih objekata, ve} su postrojewa na otvorenom prostoru, kriterijumi za definisawe objekata je bio granica sekcije u okviru koje se odvija odgovaraju}i tehnolo{ki proces, dok se kod rezervoarskog prostora pod objektom podrazumevao ili samo rezervoar ili rezervoar sa tankvanom, gde ona postoji.

Po nameni objekti su razvrstani na: proizvodne, energetske, poslovno administrativne, skladi{ne i prate}e. (radionice, mehanizacija i sl). Po tipu objekti su podeqeni na zatvorene, poluotvorene i otvorene. Pod zatvorenim objektima se podrazumevaju tzv. klasi~ni gra|evinski objekti kod kojih je

oprema sme{tena unutar istih, poluotvorene objekte predstavqaju razne vrste nadstre{nica, a pod otvorenim objektima se podrazumevaju tehnolo{ka postrojewa koja nisu sme{tena unutar gra|evinskih objekata, ve} se nalaze na otvorenom prostoru.



38

Po karakteru objekti se dele na stalne, privremene i objekte u izgradwi. Osnovne prostorne karakteristike obuhvataju slede}e pokazateqe: pribli`nu prose~nu

visinu objekata maksimalnu visinu najvi{e ta~ke na objektu (ukoliko je ova ta~ka posebno karakteristi~na, kao {to je slu~aj kod dimwaka, ventova, bakqi i sli~no), spratnost (za klasi~ne gra|evinske objekte, koji imaju eta`e), povr{inu pod objektom (u skladu sa ranije iznetom definicijom {ta se podrazumeva pod pojmom objekat), bruto razvijenu gra|evinsku povr{inu objekata (za gra|evinske objekte koji imaju eta`e). U okviru prostornih karakteristika, objekata, nisu tretirani kvalitativni pokazateqi, koji bi se mogli odnositi na vrstu materijala od kojih su na~iweni objekti, kao i wihov stepen o~uvanosti.

1. PROIZVODWA Naziv:

1. AMONIJAK 2

Delatnost:proiz.te~nog anhidrovanog amonijaka Sirovine: prirodni gas,vod.para i vazduh

mah.kapac. 663 t/dan

Sada{.radn.kapac. nije u radu

Naziv:

2. AMONIJAK 3

Delatnost:proiz.te~nog anhidrovanog amonijaka Sirovine: prirodni gas,vod.para i vazduh

mah.kapac. 938 t/dan 99,90 %

Sada{.radn.kapac. 720 t/dan

jedinica mere

Postoje}e stawe Pro{ir.-smaw.

Planirano

Ulaz sirovina - prirodni gas (suv) - vazduh,suv

Nm³ Nm³/h

44946 43500

42700 41330

pov.kapac.i smawewe emisije prema

Izlaz proizvoda - amonijak (100%) - ugqendioksid

t/dan kg/h

938 46570

1050

planu razvoja

Povr{.fabr.kompleksa Unitar regul.linije

48751.48 m2 Azotare

Naziv: 3. AZOTNA KISELINA

Delatnost: proizv.azotne kiseline

mah.kapac. 1059t/dan

Sada{.radn.kapac. 750t/dan

jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina - amonijak (100) - vazduh

t/h

Nm³/h

12,5 196000

ne

rekonstrukc.za smawewe emisije NOx

Izlaz proizvoda - azotna kiselina (56%)

t/dan

kis I i I I : 515 kis I I I : 544

ne

prema planu razvoja


10982.22 m2

Azotare

Naziv: 4. NPK

Delatnost: proizvodwa NPK |ubriva

mah.kapac. 20 - 120 t/~

Sada{.radn.kapac. dan 90 t/dan

jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina kan,kcl,map,dap

t/t |ubriva

kan : 0,462 map : 0,286 kcl ; 0,250

ne

ne

Izlaz proizvoda NPK 3h15

t/~ 20-120 ne


10039.21 m2



39

Naziv:

5. KARBAMID

Delatnost: proizvodwa karbamida Sirovine: amonijak i ugqendioksid

mah.kapac. 300 t/dan


jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina - amonijak

- ugqendioksid

t/~ t/~

7,68 9,625

ne

zatvarawe pogona i izgradwa

Izlaz proizvoda KARBAMID

t/dan 300 Ne K - I I


46696.94 m2

Naziv:

6. KAN

Delatnost: proizvodwa kre~nog amonijum nitrata Sirovine: amonijak, azotna kiselina i kre~wak

mah.kapac. 2h700 t/dan


jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina - amonijak (100) - azotna kis (56%) - kre~wak

t/t

0,22 0,812 0,25

rekonstr.i smawewe emisije

Izlaz proizvoda granulisani KAN

t/dan

2 h 700

1 h 1000

prema planu Azotare


56476.34 m2

2004-2009

Naziv:

7. AN sa N-rastvorima

Delatnost: proizvodwa amonijum nitrata AN-a Sirovine: amonijak i azotna kiselina

mah.kapac. 1 h 663 t/dan


jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina - amonijak (100) - azotna kis (56%)

t/t

0,22 0,812

ne

rekonstr.i smawewe emisije

Izlaz proizvoda t/dan

663

ne prema planu Azotare


8363.81 m2

2004-2009

Naziv:

8. ENERGETIKA

Delatnost: proizvodwa vodene pare, dekarbonisane vode; demineralizovane i pitke vode

mah.kapac. pare : 120 t/~ dem vode: 2h125 t/~ dekarb.vode:1000t/~ Pitka vode:180 t/~

Sada{.radn.kapac. god. pare :35 t/~ demi vode: 2h80 t/~ dekar.voda: 375 t/~

jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina: - prir.gas - ind.voda

Nm³/~ m³/~

11150 1000

ne

Izlaz proizvoda - vodena para (4,5;17,5;33

bara) - dekarbonisana i - demi voda - pitka voda

t/~ m³/~ m³/~ m³/~

3h40 = 120 2h125 1000 180


19678.03 m2



40

2. GOTOVI PROIZVODI 2004.

3. PRATE]I SADR@AJI

Naziv: 1. AMBULANTA

Delatnost:

Sada{.radn.kapac.


2722.83 m2

Naziv: 2. LABORATORIJA

Delatnost: Ispitivawe kvaliteta gotovih proizvoda otpadnih voda

Sada{.radn.kapac.


1123.97 m2

Naziv: 3. UPRAVNA ZGRADA

Delatnost:

Sada{.radn.kapac.


986.32 m2

Naziv: 4. ZA[TITA

Delatnost: Sada{.radn.kapac.


527.80 m2

Naziv: 5. ELEKTROSERVIS

Delatnost:

Radionica

Sada{.radn.kapac.


663.07 m2

Naziv: 6. ODR@AVAWE

Delatnost:

Radionica

Sada{.radn.kapac.


866.47 m2

Naziv: 7. @ELEZN.TRANSPORT

Delatnost: Sirovine i gotovi proizvodi

Radionica mah.kapac.

Sada{.radn.kapac.

jedinica mere

Postoje}e stawe Pro{ir.-smaw. Planirano

Ulaz sirovina

Izlaz proizvoda


516.67 m2

Naziv: 8.VATROGASNA STANICA

Delatnost:

Radionica

Sada{.radn.kapac.


594.88 m2

Naziv proizvoda Ostvarena proizvodwa Jedinica mere t/god

Planirana proizv. Jedinica mere

1.Kre~ni amonijum nitrat (KAN) 2.Karbamid (UREA) 3.Kompleksno NPK |ubrivo 4.Dixol 410 5.Dixol 222

255172

63615 20878 15342 2258



41

1.1. Postoje}i kompleksi, pogoni ili celine koji se zadr`avaju bez ikakvih intervencija

Br. 1.

Naziv ( pogona ili celine)

TRAFO STANICA (deo energetike)

Delatnost: distribucija elektr.energije

mah.kapac. % god. 391,10 kWh

Sada{.radn.kapac. % god. 176,10 kWh

jedinica mere

Postoje}e stawe Planir pro{ir.-smaw.

Budu}e stawe

Ulaz sirovina 3h40 MVA

V

110.000

-

-

Izlaz proizvoda V

6.000

-

-


675.95 m2

Br. 2.

Naziv ( pogona ili celine) PLOVNI KANAL SA LUKOM

Delatnost: Transport sirovina i got proizvoda

mah.kapac. % god.

Sada{.radn.kapac. % god.


170430.08 m2

Br. 3.


KANAL OTPADNIH VODA

Delatnost: Prihvat otpadnih voda Azotare Petrohemije i Rafinerije

mah.kapac. % god.



Du`ina 1940 m

Br. 4.

Naziv ( pogona ili celine) RAN@IRNA STANICA

Delatnost: Transport sirovina i got proizvoda

mah.kapac. % god.


jedinica

mere Postoje}e stawe Planir pro{ir.-

smaw. Budu}e stawe

Ulaz sirovinaa Izlaz proizvoda


68980.17 m2

1.2. Postoje}i kompleksi, pogoni ili celine koje zahtevaju rekonstrukciju - pove}awe kapaciteta sa / bez pro{irewa kompleksa

Br. 1.

Naziv ( pogona ili celine) KAN

Delatnost: proizvodwa kre~nog amonijumnitrata

mah.kapac. % god.

kapac.nakon rekonstrukcije 1000 t/dan

jedinica mere


Budu}e stawe

Ulaz sirovina PREMA PLANU RAZVOJA AZOTARE 2004 - 2009

Izlaz proizvoda

Br. 2.

Naziv ( pogona ili celine) AZOTNA KISELINA

Delatnost: PROIZVODWA 56% azotne kiseline

mah.kapac. % god.

posle rekonstrukc.bez promene kapac.

jedinica mere


Budu}e stawe

Ulaz sirovina PREMA PLANU

RAZVOJA AZOTARE 2004 - 2009 GOD

Izlaz proizvoda



42

Br. 3.


AMONIJAK III

Delatnost: PROIZVODWA AMONIJAKA

mah.kapac. % god.

posle rekonstrukcije 1050 t/dan

jedinica mere


Budu}e stawe

Ulaz sirovina PREMA PLANU RAZVOJA AZOTARE 2004 - 2009 God.

Izlaz proizvoda

Naziv: 4. NPK

Delatnost: proizvodwa NPK |ubriva

mah.kapac. 20 - 120 t/~


jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina kan,kcl,map,dap

t/t |ubriva

kan : 0,462 map : 0,286 kcl ; 0,250

ne

ne

Izlaz proizvoda NPK 3h15

t/~ 20-120 ne


10039.21 m2

Rafinerije nafte Pan~evo


Rafinerija nafte Pan~evo nalazi se na raskrsnici dveju reka - u{}u Tami{a u

Dunav. Instalisani kapacitet za preradu sirove nafte iznosi oko 5 miliona tona godi{we.

To je Rafinerija energetskog tipa, koja proizvodi goriva, parafinske aromatske solvente, sirovine za petrohemijski kompleks, bitumen i sumpor. Sirova nafta, doma}a i uvozna moè se dopremati do Rafinerije navtovodom, re~nim baràma, èlezni~kim i autocisternama, a otprema gotovih prozvoda obavqa se vagon i auto-cisternama, re~nim baràma i produktovodom.

Izgra|ena rafinerijska postrojewa omogu}avaju veoma feleksibilnu

proizvodwu i visok stepen valorizacije sirove nafte iskazano odnosom proizvodwe "belih" (visokovrednih) i "crnih" derivata u odnosu 80:20 odsto, {to Rafineriju nafte Pan~evo svrstava po valorizaciji u red savremenih zapadnih rafinerija. Osim prozvoda po jugoslovenskom standardu Rafinerija moè da proizvodi i deo derivata u skladu sa posebnim zatevima krajwih korisnika.

Rafinerija nafte Pan~evo je radna organizacija koja posluje u okviru Naftne

industrije Srbije i bavi se preradom nafte i proizvodwom naftnih derivata. U takozvanoj nultoj fazi, u periodu od 1964-1968, izgra|en je ve}i deo kompleksa koji je obuhvatao blokove od 1-15 (postrojewe atmosferske destilacije 1., obrada otpadnih voda, rezervoarski prostor, energana i prate}i objekti) i blok 24 sa ranìrnom èlezni~kom stanicom i auto punili{tem (blok 16/02) izuzimaju}i blok 6 i pristani{te RNP postrojewa.

Obzirom na zahteve trì{ta i potro{wu naftnih derivata kao i potrebe HIP-a za sirovim benzinom (primarni benzin) RNP je sa~inila program razvoja koji se realizuje u nekoliko faza.

Prva faza ra|ena je u dve podfaze 1-A faza obuhvata {irewe rezervoarskog prostora u blokovima 17, 18 i 19 kao i izgradu atmosferske destilacije 2. i izgradwu pristani{ta. Ova faza je zavr{ena 1979/1980. godine.



43

Prva faza zavr{ena je definitivno izgradwom duvali{ta bitumena kao i novim

zauzimawem prostora u bloku 6 (I-B). Ova faza definitivno je zavr{ena 1982. godine, kao i kompletirana izgradwom Jugoslovenskog naftovoda i postavqawem wihovog terminala u blizini kompleksa RNP-a.

U drugoj fazi pro{irewa RNP-a definitivno se zauzima blok 6 (FCC) blok 20, a za blok 21, 22 i 23 ura|ena je saobra}ajna infrastruktura.

U ovoj fazi grade se uglavnom sekundardna postrojewa, koja ne pove}avaju obim proizvodwe gotovih proizvoda, nego poboq{avaju strukturu proizvodwe derivata koja proizvode postrojewa primarne prerade. Druga faza prostornog pro{irewa je gotova ali od postrojewa je zavr{en samo FCC blok 6 sa rezervoarskim prostorom u bloku 21, 1985. godine.

Sirova nafta, doma}a i uvozna, doprema se u Rafineriju preko terminala naftovoda i tankerima preko pristani{ta. Ukupni kapacitet sirove nafte koji moè da preradi Rafinerija je 5 miliona tona godi{we. Danas Rafinerija proizvodi preko 200 razli~itih derivata nafte koji se odvoze iz Rafinerije auto i èlezni~kim cisternama i tankerima Dunavom do krajweg potro{a~a.

Za razliku od Azotare i Petrohemije koje nisu imale postoje}u podelu na

blokove, u Rafineriji ceo kompleks je od samog po~etka imao osnovnu morfolo{ku podelu na blokove, koji su definisani kao povr{ine izme|u glavnih puteva (magistralnih saobra}ajnica) u kompleksu.

Radi lak{e organizacije poslovawa unutar Rafinerije izvr{ena je podela na

proizvodwu, manipulaciju i energetiku. Proizvodwu ~ine: postrojewa atmosferskih destilacija sa meroks postrojewima sumpora postrojewe vakuum destilacije, visbrekinga i bitumena postrojewe FCC kompleksa postrojewa hidrodesulfurizacije sredwih destilata postrojewa platforminga, obrade gasova i redestilacija postrojewe sulfolana Manipulaciju ~ine: terminal naftovoda PK-15 sa rezervoarskim prostorom rezervoarski prostor i pumpne ku}e za name{avawe i otpremu derivata API separator talo`nici produktovodi pristani{te auto i èlezni~ko punili{te deponija-privremeno skladi{te za muq Energetika: - proizvodwa el. energije - hemijska priprema vode - proizvodwa vodene pare -trafostanica 35/6 Rafinerija nafte Pan~evo po~ela je sa radom krajem 1968. godine, sa kapacitetom primarne prerade od 4000 t/dan sa slede}im postrojewima: atmosferska destilacija serija 100 dvostepeni termi~ki kreking serija 200 platforming serija 300



44

HDS gasnog uqa serija 400 obrada gasova serije 500, 550 funkcionacija gasova serija 570 redestilacija benzina serija 600 ekstrakcija aromata Udeks serija 620 meroks za benzine serija 650 meroks za petrolej i benzin serija 750 meroks za GM-1 serija 850 energana Ovakvim kapacitetom RNP nije mogla da zadovoqi potrebe gravitiraju}eg

trì{ta, posebno po~etak gradwe petrohemijskog kompleksa za koji je bilo potrebno obezbediti odgovaraju}e koli~ine primarnog benzina, pa je RNP morala da se pro{iri. Godine 1971. sa~iwen je investicioni program za pro{irewe, a 1973. Aneks, ~ime su obuhva}eni:

Atmosferska destilacija Meroks za stabilizovani laki benzin Pro{irewe platforminga Pro{irewe rezervoarskog i manipulativnog prostora Izgradwa prate}ih objekata energetike i pomo}nih sistema Izgradwom postrojewa za fluidni kataliti~ki kreking i vakuum-destilaciju,

RNP u ovom trenutku zadovoqava potrebe trì{ta, sa jedne strane i postepeno zaokruùje tehnolo{ki lanac ~ine}i jednu tehnolo{ku celinu, sa druge strane.

Po zavr{etku i pu{tawu u pogon FCC -kompleksa izvr{ena je rekonstrukcija

postrojewa Termi~kog dvostepenog krekinga u visbreking postrojewe. Novo postrojewe za proizvodwu aromata (benzen i toluen) Sulfolan je izgra|eno,

sa prate}im rezervoarskim prostorom i potrebnom ifrastrukturom, pu{teno u rad po~etkom 2005. godine.

U fazama pro{irewa NIS-RNP izgra|ena su slede}a postrojewa sa kapacitetom prerade 10600 t/dan sirove nafte:

atmosferska destilacija S-2100 meroks za stabilizovani laki benzin S-2650 meroks za TNG S-2050 vakuum destilacija S-2200 duvali{te bitumena S-0250 fluidni kataliti~ki kreking S-2300 obrada i frakcionacija gasova S-2500 hidrodesulfurizacija gasnog uqa S-2400 alkilacija S-2600 Sa arhitektonsko-gra|evinskog aspekta objekte u okviru kompleks moèmo

podeliti na nekoliko karakteristi~nih podcelina: -procesna postrojewa (kolone, reaktori, pe}i, kotlovi, dimwaci i dr.). -klasi~ni trajni gra|evinski objekti (administrativno-upravni, magacini i skladi{ta, labaratorije ) -objekti infrastrukture (trafostanice, parovodi, gasovodi, cevovodi za transport sirovina, cevni mostovi, elektro i TT, vodovod i kanalizacija ..) -objekti saobra}ajne infrastukture (interne drumske saobra}ajnice, èleznica, pristan,..) -monta`ni objekti (barake sa kancelarijama, portirnice,..).



45

URBANISTI^KI POKAZATEQI Tabela 1

Br. SADR@AJ BLOKA POVR[INA POD

OBJEKTIMA m²

POVR[INE INFRA

STRUKTURA m²

REZERVNE I ZELENE

POVR[INE m²

POVR[INA BLOKA

m²

1

UPRAVNA ZGRADA, AMBULANTA, ZGRADA ODR. MAGACINI, MA[INSKA RADIONICA, GARA@E

16 071.00

7 881.00

14 509.00

37 768.00

2

RESTORAN, LABORATORIJA SA ANEKSOM, TS-C, GARDEROBE, KU]ICA ZA HEMIKALIJE

4 852.00

4 718.00

25 791.00

35 994.00

3

MANASTIR VOJLOVICA, VATROGASNI DOM, KOM. ZGRADA FCC-a, CARINSKO SKLADI[TE, ZGRADE INVESTICIJA, ZGRADE ODR@AVAWA

3 397.00

3 644.00

14 709.00

21 849.00

4 BAKQA 1 I 2, POSUDE SISTEMA BAKQE, POSUDE AZOTA, BISTRIK API SEPARATOR, FB, PK , PS 4, TS-R

4 536.00

3 393.00

34 705.00

42 544.00

5

OBRADA GASOVA S500, KOMANDNA SALA, PLATFORMING S 300, KOMPRESORNICE, BA PE]I BA, UDEKS S 400,

17 632.00

7 312.00

17 577.00

42 521.00

6

FCC-KOMPLEKS, VAKUM DESTILACIJA, KOMANDNA ZGRADA, ATMOSFERSKA DESTILACIJA II

35 503.00

5 078.00

1 924.00

42 502.00

7 REZERVOARI SA TANKVANAMA 2 577.00 3 340.00 39 084.00 45 001.00

8 REZERVOARI I PK 8 NASTRE[NICA PS8,KOMANDNA ZGRADA SA TANKVANAMA

2 792.00

3 715.00

38 506.00

45 013.00

9

REZERVOARI FB PLATO, DIMWACI, ENERGA NA,ANEKS PUMPNE ST.ZA FCC,BAZEN 1 I 2, NOVI RASHLADNI TORAW,PUMPNE KU]E 1 I 2, OBJEKAT KOD PUMPNE STANICE, PRO[I REWE T.S.6/0.4 I KANC.PROST. ATOMSKO SKLONI[TE, BAZEN SIROVE VODE, STARI RASHL.TORAW, HPV, N-2 UGU[IVA^ MUQA, PC-1, N-1,LIFT ST. MCC,REZERVOAR OTPADNE VODE, RAZDELNICI PARE, BAZEN SIR.VODE, STARI TAL. OBJ.KOD.STAROG TAL. DEMI VODA 1 I 2 , FILTRIRANA VODA 1 I 2, REZER VOARI H2SO4 I NaOH ,PC-3, REZERVOAR FB

12 907.00

6 728.00

26 337.00

45 008.00

10 REZERVOARI FB, DVA OBJEKTA, TANKVANE FB

5 781.00

4 061.00

52 670.00

62 512.00

11

REZERVOARI FB T.S., T.S. PRO[IREWE, PS 11, PK 11, ANALIZATORSKA KU]ICA, TANKVANE FB

4 346.00

5 200.00

53 022.00

62 568.00

12 REZERVOARI FB TANKVANE FB

6 068.00 2 819.00 53 613.00 62 500.00

13

REZERVOARI FB ETILACIJA ,CFR T.S.-13 TANKVANE FB

5 074.00

4 688.00

52 788.00

62 550.00

14

REZERVOARI FB TANKVANA FB

5 604.00

3 107.00

53 843.00

62 554.00

15

REZERVOARI FB TANKVANA FB PUMPNA KU]A PK 15

6 398.00

3 169.00

52 939.00

62 506.00

16/1

REZERVOARI FB, BITUMEN (BA,CA,FB,DC,FA), KOMANDNA ZGRADA, KOMPRESORSKA ST. T.S. AUTO VAGA- STARA AUTO VAGA- NOVA, AUTOPUNILI[TE BITUMENA, TANKVANA FB ,AUTOPUNILI[TE AUTOVAGA -NOVA, AUTOVAGA-STARA,

7 502.00

9 299.00

86 204.00

103 005.00

16/2

PUNILI[TE TNG, REZERVOARI FB, OBJEKTI OKO FB, PUNILI[TE GA E/F, AUTOPUNILI[TE DEG.BITUMENA, ISTAKALI[TE DEG.BITUMENA, AUTOPUNILI[TE BITUMENA, @EL.PUN.BIT. TANKVANA FB, AUTOPUNILI[TE AUTOPUNILI[TE TNG, BARA, PLATO

1 113.00

10 006.00

50 232.00

61 351.00

17

REZERVOARI FB, TRULI[TE, MAGACIN, MAGACIN SA SAN. ^VOROM ZGRADA KONTROLE CISTERNI, SERVIS ZA PRAWE KOLA, ZGRADA DISPE^ERA, PORTIRN. TANKVANA FB

6 118.00

7 347.00

61 386.00

74 851.00

18 REZERVOARI FB, TANKVANE FB

5 716.00

3 326.00

53 468.00

62 510.00

19 REZERVOARI FB, TANKVANE FB 6 580.00

3 016.00

52 921.00

62 517.00



46

20 REZERVOARI FB KOMANDNA ZGRADA BL 20, PS 20, LIFT STAN1, LIFT, STAN.2, TANKVANE

3 403.00

33 800.00

37 808.00

45 011.00

21 FA-3207, SULFOLAN KOMANDNA ZGRADA FB

7 086.00

4 492 .00

30 922.00

42 500.00

22 REZERVOARI FB ,ZA PRIVREMENI BORAVAK MONTA@ERA, TANKVANA REZERVOARA

469.00

3 000 .00

21 539.00

25 008.00

23 T.S. 35/6

540.00 976.00 4 178.00 5 694.00

24

URE\ENA DEPONIJA, STRA@ARNICA, GARA@A, UTOVARNA STANICA, OBJEKAT NA PRUZI, STRA@ARNICA, STRA@ARNICA PUMPA ZA PRA@W. CISTERNI I CEVOVOD @EL.PUN.BITUMENA (1 / 2), ATOMSKO SKLON.

4 428.00

48 658 .00

134 995.00

188 089.00

25/1 PRODUKTOVOD DO PETROHEMIJE 24 429.80

25/2 PRODUKTOVOD DO PRISTANI[TA 34 527.20

25/3 POSTOJE]E PRISTANI[TE 33 765.80

26/1

REZERVOARSKI PROSTOR SA ZA[TITNIM ZELENILOM ( BUDU]I )

54 056.70

26/2 PROSTOR ZA NOVU LUKU ( BUDU]I ) 222 192.70

UKUPNA POVR[INA BLOKOVA POSTOJE]E Σ 1-25/3

Σ 176 493.00 Σ 192 773.00 1 065 660.00 1 496 422.80

NAPOMENA 1 : MANASTIRSKI KONAK NA PARCELI TOP.BR. 3562/2 NE PRIPADA KOMPLEKSU "NIS - RAFINERIJA NAFTE "PANÊVO

Tabela 2

3.2. Postoje}e javne povr{ine i objekti

Gra|evinsko zemqi{te unutar prostora obuhva}enog Planom generalne regulacije u ju`noj industrijskoj zoni u naseqenom mestu Pan~evo, planom namene povr{ina, razgrani~eno je na javno gra|evinsko zemqi{te i ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te ne postoji, iako imaju izgra|ene ulice: Spoqnostar~eva~ka (kat. parcela br. 7348), Poqska, \ure Nikolajevi}a (kat. parcela br. 8095) i dunavski odbrambeni nasip. Na terenu ulice "ìve", odnosno u funkciji su ali op{tinskom odlukom nisu progla{ene za javno gra|evinsko zemqi{te.

3.3. Postoje}e stawe mreè saobra}ajnih sistema sa nivelacijom Saobra}ajno-geografski poloàj Pan~eva karakteri{e poloàj grada koji je lociran na u{}u Tami{a u Dunav ~iju teritoriju presecaju va`ni me|unarodni i magistarni pravci: drumskog, èlezni~kog i vodno-re~nog saobra}aja. Op{ta reqefno-morfolo{ka struktura terena ju`nog Banata omogu}ila je izgradwu komunikacija i infrastrukturnih sistema koji svoje ishodi{te imaju u Pan~evu kao najpogodnijem mestu za prelaz preko Dunava prema Beogradu i ostalim delovima Srbije. Fabrike ju`ne industrijske zone: "Azotara", "Petrohemija" i "Rafinerija nafte Pan~evo" locirane su na jugoisto~nom obodu Pan~eva, neposredno uz stambeno naseqe Vojlovica na potezu izme|u Pan~eva tj. Vojlovice i Star~eva. Fabrike ju`ne industrijske zone povezane su sa okruèwem i {ire sa tri osnovna vida saobra}aja: drumski, èlezni~ki i vodnim-re~nim. U drumskom saobra}aju za fabrike ju`ne industrijske zone glavnu-osnovnu saobra}ajnicu predstavqa ulica Spoqnostar~eva~ka tj. trasa op{tinskog puta (lokalni put) br.1 (Pan~evo-Banatski Brestovac-granica sa op{tinom Kovin). Navedenom saobra}ajnicom industrijska zona je u pravcu jugoistoka povezana sa naseqima ju`nog dela op{tine Pan~evo, Kovinom i nadaqe preko Smedereva sa ju`nom i {irom Srbijom.

UKUPNA POVR[INA BLOKOVA

BUDU]E 26/1 + 26/2

276 249.40



47

U pravcu severo-zapada navedenom saobra}ajnicom industrijska zona povezana je sa dràvni putevima prvog reda ( magistarlni putevi) br.1.9 i br.24 preko kojih ostvaruje vezu sa Beogradom u pravcu zapada, Zrewaninom u pravcu severa, Kovinom u pravcu istoka i Vr{com u pravcu severo-istoka. Industrijska zona ostvaruje dobru vezu sa linijama javnog gradskog i me|umesnog autobuskog saobra}aja koji prolaze saobra}ajnicom Spoqnostar~eva~kom i imaju stajali{te neposredno naspram ulaza u fabri~ke komplekse. Sve fabrike ju`ne industrijske zone poseduju parkinge za stacionarni saobra}aj putni~kih i teretnih vozila. Parking prostori locirani su sa desne ili leve strane saobra}ajnice Spoqnostar~eva~ke. Svi fabri~ki kompleksi imaju mreù unutra{wih drumskih saobra}ajnica zasnovanu na principu ortogonalnosti. Primarne longitudinalne pravce pod pravim uglom presecaju transferzalne saobra}ajnice (sistem avenija i stritova). Kompleksi "Petrohemije"i "Rafinerije nafte Pan~evo" povezani su servisnom-protiv poàrnom saobra}ajnicom sa pristani{tem na levoj obali Dunava. Preko èlezni~kih stanica "Pan~evo-Varo{" i "Vojlovica" kompleksi su industrijskim kolosecima povezani na magistralne èlezni~ke pravce: prema zapadu ka Beogradu, severu ka Zrewaninu i Kikindi i severo-istoku ka Vr{cu. "Rafinerija nafte Pan~evo" i "Azotara" poseduju sopstvene ranìrne stanice dok "Petrohemija" koristi ranìrnu stanicu "Azotare." Kompleksi fabrika sa ju`ne i jugozapadne starne oivi~eni su rekom Dunav koja predstavwa vaàn me|unarodni plovni put. "Rafinerija nafte Pan~evo" poseduje pristani{te na levoj obali Dunava dok "Azotara" poseduje plovni kanal koji je povezan sa Dunavom. "Petrohemija" nema svoje pristani{te i potrebe u re~nom saobra}aju obavqa preko pristani{ta "Rafinerije nafte Pan~evo" i plovnog kanala "Azotare". Na osnovu napred iznetih konstatacija za fabrike ju`ne industrijske zone moè se dati generalna ocena: da imaju povoqan saobra}ajno-geografski poloàj, dobro izgra|enu i opremqenu internu saobra}ajnu infrastrukturu kojom su povezane na va`ne magistralne i me|unarodne putne pravce drumskog, èlezni~kog i re~nog saobra}aja preko kojih ostvaruju neposredne veze sa svim delovima Republike Srbije i {ire. 3.4. POSTOJE]E STAWE MRE@E INFRASTRUKTURNIH SISTEMA

Vodovod

U ju`noj zoni se tro{e velike koli~ine procesnih (tehnolo{kih) voda, zatim voda za hla|ewe procesne opreme, vode za protivpoàrnu mreù i naravno sanitarne vode.

Sve tri fabrike ju`ne zone su prikqu~ene na mreù gradskog vodovoda u ulici Spoqnostar~eva~koj. U ulici Spoqnostar~eva~koj postoji magistralni vodovod Ø500 i distributivni Ø200.

Snabdevawe iz gradske mreè prvenstveno pokriva sanitarnu potro{wu, s tim da se u izuzetnim slu~ajevima u kra}em vremenskom periodu ova voda moè koristiti i kao procesna (tehnolo{ka) ili protivpoàrna.

Za potrebe procesnih (tehnolo{kih) voda, zatim voda za hla|ewe procesne opreme i vode za protivpoàrnu mreù koristi se dunavska i u mawim koli~inama bunarska voda i to kao sirova ili prera|ena (dekarbonisana). Dunavska voda se zahvata preko pumpnih stanica na Dunavu i Azotarinom kanalu i potiskuje direktno do potro{a~a ili do postrojewa za predtretman.

Trebalo bi napomenuti da postoje}a gradska vodovodna mreà u ulici Spoqnostar~eva~koj ima dovoqan kapacitet da pokrije planirano pove}awe potro{we sanitarne vode u ju`noj zoni.

Same lokacije vodozahvata na Dunavu i plovnom dunavskom kanalu pruàju skoro neograni~ene mogu}nosti za pove}awe zahvatawa sirove vode, ali naravno uz neophodnu rekostrukciju pumpnih postrojewa i potisnih cevovoda, ~ime }e se pokriti sve budu}e novoplanirane potrebe tehnolo{ke, rashladne i protivpoàrne vode.



48

• Azotara

"HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo poseduje sopstvene bunare i obradu sanitarne i pija}e vode kapaciteta 120 m3/~as. Prose~na potro{wa vode iznosi 45 m3/~as. Kao potro{a~i u okviru ove potro{we tako|e su ukqu~ene i organizacije "Kibernetski centar" i "Petroremont".

Za slu~aj otkazivawa stanice za obradu voda postoje prikqu~ci Ø200 i Ø100 na gradsku vodovodnu mreù.

Pored sanitarne i pija}e vode tro{i se i voda za hla|ewe procesne opreme, protivpoàrnu mreù i proizvodwu dekarbonisane vode. Za ove potrebe se preko crpne stanice preuzima iz kanala oko 7040 m3/~as dunavske vode.

• Petrohemija

Unutar samog kompleksa postoji mreà sanitarne vode, prikqu~ena na gradski vodovod, zatim protiv-poàrna mreà koja se snabdeva sirovom (neprera|enom) dunavskom vodom i mreà tehnolo{ke vode koja podrazumeva i vodu za potrebe rashladnog sistema.

Potro{wa sanitarne vode je nekada iznosila i do 2000m3/dan (1998. godine) dok se sada kre}e u granicama od 800m3/dan do 1000m3/dan (2004. godine).

Tehnolo{kom vodom se HIP PETROHEMIJA snabdeva iz Dunava preko vodozahvata lociranog na Azotarinom kanalu. Sa ovog vodozahvata se napaja vodom za potrebe rashladnog sistema (rashladni torwevi i zatvoren sistem recirkulacije). Koli~ina rashladne vode u recirkulaciji je 21.000,00m3. Dodatna koli~ina za dopunu rashladnog sistema zbog gubitaka iznosi 450m3/~as. Kapacitet pumpi instaliranih na kanalu za sirovu - dunavsku vodu je 3×1116m3/~as. Voda koja se zahvata iz kanala ima predtretman i to:

Filtere kapaciteta 4×400m3/~as Talo`nik kapaciteta 1590m3/~as

i na daqu preradu ide kao dekarbonisana voda ili se kao takva koristi kao procesna voda.

Voda za protiv poàrni sistem je Dunavska i tako|e se zahvata iz Azotarinog kanala i bez ikakve obrade se upumpava u mreù. Za PP potrebe su instalirane 3 pumpe po 565 m3/~as.

• Rafinerija Unutar samog kompleksa rafinerije nafte Pan~evo postoji mreà sanitarne

vode, prikqu~ena na magistralni gradski vodovod Ø500 u ulici Spoqnostar~eva~koj (prikqu~ak Ø200). Prose~na potro{wa sanitarne vode iznosi 35 m3/~as. U sistemu rafinerije pored sanitarne postoje jo{ i sistemi procesne, rashladne i protiv-poàrne vode za koje se koristi voda sa dunavskog vodozahvata. Vode se prepumpavaju iz Dunava do kompleksa rafinerije gde se zatim taloè i hemijski tretiraju do odre|enog stepena, a zatim distribuiraju u navedene sisteme. Za ove potrebe se preko crpne stanice preuzima oko 600-800m3/~as dunavske vode.

Otpadne vode (fekalna kanalizacija)

U Vojlovici jo{ uvek nije izgra|ena gradska fekalna kanalizacija. U okviru ju`ne zone se javqa velika koli~ina upotrebqenih (otpadnih) voda, koje

se sakupqaju i tretiraju po separatnom sistemu. Odvojeni su sistemi za procesne (zauqene), rashladne (termi~ko optere}ewe vodotoka) i sanitarne (fekalne) vode. Sanitarne vode se delimi~no tretiraju preko "em{ir" jama i bistrika, delom na postrojewu za pre~i{}avawe a ostalo se direktno ispu{ta u Azotarin kanal otpadnih voda.

[to se ti~e procesnih (zauqenih) voda, samo jedan deo ide na postrojewe za pre~i{}avawe, dok se ve}i deo direktno ispu{ta u kanal otpadnih voda Azotare bez pre~i{}avawa.



49

Rashladne vode se direktno ispu{taju u Dunav. Postoje}a mreà fekalne kanalizacije u ju`noj zoni je ura|ena planski, pokriva

kompletne komplekse i u dosta dobrom je funkcionalnom stawu, ~ime se pruà realna mogu}nost za weno {irewe usled pove}awa kapaciteta.

• Azotara

U okviru kompleksa "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo ne postoji postrojewe za bilo kakav tretman otpadnih voda, Sanitarne (fekalne) vode kao i procesne vode bez obzira da li su zaga|ene ili ne, se direktno ispu{taju u kanal otpadnih voda Azotare bez pre~i{}avawa. Koli~ine procesno-rashladnih voda koje se ispu{taju u Dunav su oko 17.000 m3/dan (termi~ko zaga|ewe), tehnolo{kih oko 570m3/~as i sanitarno-fekalnih oko 100m3/~as.

• Petrohemija

U okviru kompleksa PETROHEMIJE postoje izgra|eni sistemi evakuacije i prerade upotrebqenih fekalnih i procesnih voda. U okviru kompleksa PETROHEMIJA ima izgra|eno sopstveno postrojewe za tretman otpadnih voda na kome se pre~i{}avaju i otpadne vode iz Rafinerije nafte Pan~evo i tako obra|ene ispu{taju u Dunav preko kanala otpadnih voda. Projektovani kapacitet postrojewa je do 1000m3/~as. Postrojewe se sastoji iz vi{e zasebnih tehnolo{kih celina. Postrojewe predtretmana, zatim primarno pre~i{}avawe i to dve linije za vode sa neorganskim i organskim karakteristikama i na kraju sekundarna obrada koja se sastoji od obrade na biolo{kom filtru i aktivnom muqu. Posle sekundarne obrade vr{i se taloèwe, zavr{na stabilizacija i dodatna aeracija nakon ~ega se preko monitorske stanice ispu{ta u recipijent. U procesu obrade procesnih i sanitarnih otpadnih voda izdvajaju se ~etiri vrste muqeva: biolo{ki, sanitarni, neorganski i flotacioni. Dobijeni muq sa 40% suve materije, stabilan i hidrofoban odlaè se na industrijsku deponiju Petrohemije.

Trenutno postrojewe radi sa smawenim kapacitetima jer je u toku sanacija koju ~ini vi{e faza. U prvoj fazi je izvr{ena zamena ma{inske i instrumentalne opreme (2002 god.) jer je to bio preduslov za rad fabrike. U slede}oj fazi (2002/2003 god.) sanacijom biofiltera poboq{an je proces biolo{ke obrade odnosno uklawawe biodegradabilnih organskih materija. U periodu 2003/2004 godine ponovo je uspostavqena pH regulacija. Trenutno je u toku sanacija sekcije aktivnog muqa i o~ekuje se wen zavr{etak do kraja godine.

• Rafinerija

Fekalne otpadne vode U Vojlovici jo{ uvek nije izgra|ena gradska fekalna kanalizacija na koju bi se

mogao prikqu~iti kanalizacioni sistem rafinerije. Upotrebqene sanitarne vode se prikupqaju, preko lift stanica potiskuju kolektorskim cevima Ø250 na predtretman u Em{ir jamu (sabirna jama), a zatim prepumpavaju u bistrik odakle se zajedno sa atmosferskim vodama {aqu potisnim cevovodom Ø600 u Azotarin kanal.

Procesne otpadne vode Zauqene procesne vode se ispu{taju u uqnu kanalizaciju, a zatim se preko lift stanica prepumpavaju u API separator na primarnu obradu. Iz API separatora se potisnim cevovodom Ø600 otpadne vode {aqu u Petrohemiju na postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda na sekundarnu obradu posle ~ega se ispu{taju u Azotarin kanal otpadnih voda.



50

Atmosferske vode

[to se ti~e atmosferske kanalizacije ona je izgra|ena du` ovog dela Spoqnostar~eva~ke ulice i prikqu~ena na kolektora Ø1400 koji se nalazi u ulici Olge Petrov i izliva se u baru Topolu.

U okviru kompleksa ju`ne zone postoji interna mreà atmosferske kanalizacije. Sistem je separatni u zavisnosti od stepena zaprqanosti atmosferskih voda. Sistem slivnika u saobra}ajnicama je prikqu~en na kanalizaciju rashladnih voda, dok su sistemi atmosferske kanalizacije sa platoa pogona prikqu~eni na kanalizaciju otpadnih (zauqenih) voda. Uslovno ~iste (nezauqene) atmosferske vode se delimi~no upu{taju u postoje}i kolektor u Spoqnostar~eva~koj ulici, a delimi~no u Dunav to jest Azotarin kanal direktno. Jedan mawi deo uslovno ~istih atmosferskih voda se delimi~no tretira preko bistrika dok se mawi deo zauqenih atmosferskih voda posle primarne obrade na API separatorima, {aqu na postrojewe za pre~i{}avawe.

Postoje}a mreà atmosferske kanalizacije je ura|ena planski, pokriva

kompletan kompleks i u dosta dobrom je funkcionalnom stawu, ~ime se pruà realna mogu}nost za weno {irewe i pove}awe kapaciteta. Gradska uli~na mreà pruà dodatnu mogu}nost za prikqu~ewe budu}ih novoplaniranih delova atmosferske mreè kompleksa ju`ne zone.

• Azotara U okviru kompleksa DP HIP-AZOTARA postoji mreà atmosferske kanalizacije.

Sistem slivnika u saobra}ajnicama je prikqu~en na kanalizaciju rashladnih voda, dok su sistemi atmosferske kanalizacije sa platoa pogona prikqu~eni na kanalizaciju otpadnih voda.

• Petrohemija U kompleksu PETROHEMIJE ne postoji poseban sistem ki{ne kanalizacije.

Odvodwavawe "magistralnih" puteva u kompleksu je preko slivnika i upojnih bunara lociranih uz ivi~wake u zelenim povr{inama.

Povr{ine parkinga ispred ulaza u kompleks se odvodwavaju tako|e slivnicima ali koji su prikqu~eni na interni kolektor ~iji je izliv na delu izme|u ograde PHK i Tehnogasa-sekcija vodonika.

Atmosferska voda sa procesnih betonskih povr{ina u fabrikama ima tretman procesne kanalizacije koja je prora~unata da primi i ove vode i odvede ih na postrojewe fabrike za pre~i{}avawe voda.

• Rafinerija [to se ti~e gradske atmosferske kanalizacije ona je izgra|ena du` ovog dela

Spoqnostar~eva~ke ulice i prikqu~ena na kolektora Ø1400 koji se nalazi u ulici Olge Petrov i izliva se u baru Topolu.

U kompleksu rafinerije nafte Pan~evo postoji sistem atmosferske kanalizacije koji preko otvorenih povr{inskih kanala sakupqa ki{ne vode i uvodi ih u zatvoren kanalizacioni sistem i odvodi ih do bistrika. Nakon taloèwa, vode se prepumpavaju posebnim cevovodom Ø600 direktno u Azotarin kanal. Sve atmosferske vode sa platoa u postrojewima uvode se u uqnu kanalizaciju i imaju tretman zauqenih otpadnih voda.

Povr{ine parkinga ispred ulaza u kompleks se odvodwavaju tako|e slivnicima ali koji su prikqu~eni na postoje}u uli~nu atmosfersku kanalizaciju.

Hidrotehni~ki objekti

U okviru kompleksa Ju`ne Zone postoje dva kanala direktno povezana sa Dunavom. Kanali su me|usobno razdvojeni nasipom. Plovni kanal je dimenzionisan za pristup barì kompleksu Azotare i u wega se ne ispu{taju upotrebqene otpadne vode. Iz plovnog kanala se preko pumpnog postrojewa lociranog na razdelnom nasipu,



51

zahvataju procesne i rashladne vode za Azotaru i Petrohemiju. Drugi kanal je mnogo mawih dimenzija i sluì iskqu~ivo za ispu{tawe upotrebqenih otpadnih voda.

Ju`na Zona je u brawenoj zoni dunavskog nasipa. Kote krune dunavskog nasipa u zoni grada (stacionaà 67+189 do 73+082) se kre}u od minimalne 76,60 do maksimalne 77,40.

Elektroenergetika Snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom HIP Petrohemija, HIP Azotara i RNP vr{i se iz tri elektro energetska izvora: 1. TS HIP Petrohemija 220/35/6 KV 2. TS Pan~evo -1 110/35 KV/razvodno postrojewe/ i TS110/6KV"AZOTARA" 3. Sopstvene energane (u RNP) Snabdevawe Petrohemije elektri~nom energijom vr{i se direktno iz prenosne mreè EPS-a preko izgra|enih trafo stanica "Azotara"- HIP- I 110/6 KV i TS HIP-II 220/35/6 KV. Trafo stanica HIP-II 220/35/6 KV preuzima elektri~nu energiju preko 220KV-tnog dalekovoda koji povezuje TS "Pan~evo-II" 400/220/110 KV i TS Beograd -8 i ona predstavqa prolaznu trafo stanicu. U ovoj trafo stanici ugra|ena su dva transformatora snage svakih po 100/66/66 MVA prenosnog odnosa transformacije 220/35/6 KV. Ukupno trenutno elektri~no optere}ewe Petrohemije iznosi 59MW. Karakteristi~no je da je u TS HIP-II 220/35/6 KV primewen sistem 100%-tne rezerve, tako da jedna transformatorska jedinica sluì kao rezerva. Snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom DP"HIP-AZOTARA"vr{i se direktno iz prenosne mreè EPS-a preko izgra|ene glavne trafo stanice 110/6KV"AZOTARA. U ovoj trafo stanici ugra|ena su tri transformatora od po 40MVA, odnosno 3h40MVA. Snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom Rafinerija nafte Pan~evo izvedena je iz dva elektroenergetska izvora:

1. TS HIP Petrohemija 220/35/6 KV 2. Sopstvene Energane

Ova dva elektroenergetska izvora TS 35/6 KV i Energana povezane su sa ~etiri veze ~ime je omogu}en paralelan rad ova dva sistema i preuzimawa optere}ewa prema zahtevima proizvodwe.

Napajawe iz TS HIP-a(Petrohemije) izvedeno je 35KV-nim kablovima IPZO 13-2h(3h240mm²). U bloku 9 nalazi se sopstvena Energana sa generatorom 6KV snage 14.12MVA. Ukupna trenutna mah snaga RNP iznosi 18MW, stim {to se 18MW uzima iz TS HIP Petrohemija 220/35/6 KV, a 10 MW iz sopstvene Energane. Ukupna instalisana snaga na nivou sve tri fabrike iznosi 334MVA, a trenutno mah. optere}ewe iznosi oko 113MW. Kao {to se napred vidi postoji znatna rezerva za budu}i razvoj ovih fabrika.

Postoje}e stawe Petrohemije Snabdevawe Potro{a~a elektri~nom energijom Petrohemije vr{i se direktno iz prenosne mreè EPS-a preko izgra|enih trafo stanica "Azotara"- HIP- I 110/6 KV i TS HIP-II 220/35/6 KV. Trafo stanica HIP-II 220/35/6 KV preuzima elektri~nu energiju preko 220KV-tnog dalekovoda koji povezuje TS "Pan~evo-II" 400/220/110 KV i TS Beograd -8 i ona predstavqa prolaznu trafo stanicu. U ovoj trafo stanici ugra|ena su dva transformatora snage svakih po 100/66/66 MVA prenosnog odnosa transformacije 220/35/6 KV. Vr{no elektri~no optere}ewe Petrohemije iznosi oko 59MW. Optere}ewe ove trafo stanice moè se pove}ati za oko 30MW, a da jedan transformator ostane kao rezerva. Mogu}nosti ove trafo stanice su velike jer su stvorene mogu}nosti za weno pro{irewe u smislu pove}awe snage.



52

Karakteristi~no je da je u TS HIP-II 220/35/6 KV primewen sistem 100%-tne rezerve, tako da jedna transformatorska jedinica sluì kao rezerva.

Prenos elektri~ne energije od TS HIP-II 220/35/6 KV do krajwih potro{a~a vr{i se 35 KV-tnim i 6KV-tnim kablovskim razvodom , pogonskim trafostanicama 35/0.19 KV, 6/0.4 i 6KV-tnim razvodnim postrojewima. Kablovi se vode kablovskim koridorima u zemqanim rovovima.

Postoje}e stawe Azotare Snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo vr{i se direktno iz prenosne mreè EPS-a preko izgra|ene glavne trafo stanice 110/6KV "AZOTARA".Glavna trafo stanica "AZOTARA"preuzima el.energiju iz 110KV razvodnog postrojewa EPS-a RP "PANÊVO-1"preko svojih 110 KV vodova , HIP-1,HIP-2, HIP-3(110KV vodovi HIP-1 i HIP-2 ~ine "dvostruki"110KV vod duìne oko 1km, a 110KV vod HIP-3 je "jednostruki vod" duìne oko 1km ) RP "Pan~evo 1" koje je vlasni{tvo EPS-a povezano je sa trafo stanicom TS 400/220/110 KV "PANÊVO-2" preko dva 110KV dalekovoda broj 151/1 i broj 185, i sa trafo stanicom TS 220/110 KV "BEOGRAD 3" isto preko dva 110KB dalekovoda broj 131 i broj 141. U TS "AZOTARA" su ugra|ena tri transformatora svaki snage od po 40 MVA prenosnog odnosa transformacije 110/6KV. "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo ima od strane nekada{weg ZEPS-a Beograd, a od sada{weg EPS-a elektroenergetsku saglasnost na potro{wu elektri~ne energije od 370 000 MWh godi{we i kori{}ewe maksimalne snage od 48 MW za {ta postoji i re{ewe EPS-a, odnosno JP za distribucije elektri~ne energije "Elektrovojvodina"-Novi Sad. Trenutno maksimalno optere}ewe "HIP-AZOTARA", iznosi oko 22-25 MW. Karakteristi~no je da je da je u glavnoj TS "AZOTARA" primewen takav sistem napajawa da su, pri maksimalnom kapacitetu proizvodnih pogona, dva transformatora optere}ena sa 50-60% snage, dok je tre}i transformator u radnom stawu "praznog hoda" kao rezerva. Razvodno postrojewe 110KV glavne trafo stanice TS "AZOTARA" ura|eno je na otvorenom ogra|enom prostoru, a 6KV je oklopqeno i sme{teno u zgradi. Razvodno postrojewe 6KV glavne TS "AZOTARA" sastoji se iz 12 dovodnih (napojnih) }elija i 30 izvodnih "dupleks" }elija sa po dva dupla sistema 6KV sabirnica. Prenos elektri~ne energije od glavne TS 110/6KV "AZOTARA" do krajwih potro{a~a vr{i se 6KV kablovskim razvodom do pogonskih trafo stanica 6/04KV i 6KV razvodnim postrojewima (6KV MSS). kablovi se vode koridorima kablovskih kanala i u koridorima u zemqanim rovovima. Svi kablovi su postavqeni po propisima za ovu vrstu objekata. Upotrebqeni kablovi su NKB,NYEGby i PP 45 sa bakarnim ìlama odgovaraju}eg preseka. Pogonske TS 6/04KV (ima ih 11) opremqene su sa po dve transformatorske jedinice a snage transformatorske jedinice su od 750-2500KVA. Razvodna postrojewa 6KV raspore|ena su po pogonima a ima ih ukupno 5 koja uglavnom napajaju elektro motore 6KV. Na osnovu napred iznetog moè da se zakqu~i da trnutno ima oko 50% rezerve u elektroenergetskim kapacitetima u odnosu na instalirane elektroenergetske kapacitete.

Postoje}e stawe RNP Snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom Rafinerija nafte Pan~evo izvedena je iz dva elektroenergetska izvora:


Ova dva elektroenergetska izvora TS 35/6 KV i Energana povezane su sa ~etiri veze ~ime je omogu}en paralelan rad ova dva sistema i preuzimawa optere}ewa prema zahtevima proizvodwe.



53

Maksimalno optere}ewe na nivou Rafinerije iznosi 28MW stim {to se 18MW podmiruje iz EPS-a, odnosno iz TS HIP Petrohemije 220/35/6 KV a 10 MW iz sopstvene Energane. Napajawe iz TS HIP-a (Petrohemije) izvedeno je 35 KV -nim kablovima i IPZO 13-2x (3x240mm2). kablovska trasa od TS HIP-a prati Rafinerijski cevovod od pristani{ta, prolazi ispod puta Pan~evo-Star~evo i uz Rafinerijsku ogradu dolazi do ~vorne TS Rafinerije TS 35/6 KV u bloku 23. Ukupna du`ina kablovskog voda je oko 1800m. U bloku 23 se nalazi Rafinerijska TS 35/6 KV sa ~etiri transformatora od po 16 MVA, 35/6KV. Ova TS predstavqa napajawe za slede}e TS 6/0.4 KV u krugu Rafinerije nafte Pan~evo:

1. TS "N2" (za potrebe FSS-a ) 6 transformatora 2MVA (blok 9) 2. TS "BIT" (za potrebe Bitumena) 2 transformatora 630KVA (blok 16) 3. TS "R"-stara (za potrebe Manipulacije) 1 transformator 2MVA 6/0.4KV (blok 4) 4. TS "R"-nova (za potrebe Manipulacije) 1 transformator 2MVA 6/0.4KV (blok 4) 5. TS "S" (za potrebe Sulfolana) 2 transformatora 1MVA (blok 21) 6. TS "L" (za Pumpnu ku}u 20) 1 transformator 630 KVA 6/0.4KV (blok 20) 7. TS Pristani{ta na Dunavu 1 transformator 520KVA, 1 transformator 630 KVA

Iz TS"R "-stara napajaju se trafo stanice: -TS "F" (za potrebe bloka 1) 1 transformator 520KVA (blok 1) -TS "D" (za potrebe Manipulacije) 1 transformator 750KVA (blok 8).

U bloku 9 se nalazi sopstvena Energana sa generatorom 6KV snage 14125KVA. Iz razvodnog postrojewa 6KV Energane napajaju se slede}e trafo stanice u krugu RNP: 1. TS"C"(za potrebe bloka 5) 4transformatora od1872KVA, jedan transformator 1600KVA(blok 2) 2. TS"N1"(za potrebe bloka 6, Rumunska destilacija,Vakum destilacija) 6transformatora1600KVA(blok 9) 3. TS"E"-nova (za potrebe manipulacije) 1 transformator 630KVA(blok 11) 4. TS"Energane"(za sopstvene potrebe u bloku9) 2 transformatora 2200KVA, 2 transformatora1600KVA. 5. TS"E"-stara ((za potrebeManipulacije) 1 transformator1300KVA(blok11), izTS"E"-stara napaja se TS"E2" (za potrebeManipulacije) 1transformator 630KVA (blok 11).

Kablovska mre`a 6KVA po kompleksu RNP izvedena je delimi~no kroz betonske kablovske kanale , a delimi~no kroz zemqane rovove. Sve navedene trafo stanice su ura|ene kao zidani objekti, komplektno opremqeni za potrebe distribucije elektri~ne energije. Na prostoru to~ili{ta na Dunavu ima jedna trafo stanica 6/04KV, stim {to je gra|evinski ura}ena za dve trafo jedinice.

Telekomunikaciona infrastruktura. Svaka od ovih fabrika ima svoj poseban telekomunikacioni sistem, koji je povezan na TC (Telekomunikacioni centar Pan~eva). Kompleks Petrohemije je povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva armiranim kablom TK10JV 100h4h0,5 a sa druge strane na ATC (automatska telefonska centrala), koja se nalazi u kompleksu Petrohemije u posebnom objektu. Svi pogoni povezani su na ATC kablovski. Kompleks DP"HIP-AZOTARA" je povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva opti~kim kablom odre|enog kapaciteta preko nove digitalne centrale oko 500 brojeva.

Kompleks Rafinerije nafte Pan~evo povezan je na telekomunikacioni sistem Pan~eva preko ATC (automatske telefonske centrale) Rafinerije. Ova ATC (automatska telefonska centrala) povezana je sa dva TT kabla sa telekomunikacionim sistemom Pan~eva. Jedan kabl je povezan na ATC -po{ta 6 a drugi na TK(telekomunikacioni centar ) Pan~eva.

[to se ti~e rezervi u centralama za budu}i razvoj ovih fabrika ima prostora.



54

U narednom periodu na nivou Pan~eva do}i }e do potpune digitalizacije telekomunikacione mreè, {to zna~i da }e Petrohemija i RNP morati da se ukqu~e u digitalizaciju svog telekomunikacionog sistema.

Postoje}e stawe Petrohemije Kompleks Petrohemije je povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva armiranim kablom TK10JV 100h4h0,5 a sa druge strane na ATC (automatska telefonska centrala), koja se nalazi u kompleksu Petrohemije u posebnom objektu. Svi pogoni povezani su na ATC kablovski.

TT kablovi su postavqeni u kablovskom koridoru iz koga idu kablovi do razvodnih ormana TT koncentracije postavqenim u svakom pogonu. Kao {to je napred ve} re~eno kompleks Petrohemije povezan je armiranim kablom TK10JV 100h4h0,5 na javnu TT mreù Pan~eva , odnosno na telekomunikacioni centar Pan~eva.

Kapacitet ovog kabla je 200 parica, a iskori{}eno je 167 (u procentima 83,5%). Ovaj kabl povezan je na ATC (automatska telefonska centrala) PABH-M-48, koja se nalazi u kopleksu Petrohemije u posebnom objektu. Kapacitet ove centrale je1000 lokala i iskori{}enost je 100%.

Postoje}e stawe Azotare Kompleks "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo je povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva opti~kim kablom odre|enog kapaciteta preko nove digitalne centrale oko 500 brojeva. Digitalna centrala je sme{tena u aneksu upravne zgrade gde se nalazi i glavni razdelnik. Za eventualno polagawe novih kablova koristiti postoje}e koridore TT kablova.

Postoje}e stawe RNP Rafinerija nafte povezana je na telekomunikacioni sistem Telekoma u Pan~evu preko dva armirana kabla. Armirani kabl TK10 kapaciteta 50h4h08 povezan je na ATC U Staroj Po{ti i na centrali u RNP , a drugi armirani kabl TK10 kapaciteta 75h4h08 povezan je na razdelnik TK centra u Novoj Po{ti i na centrali u RNP.

U RNP montirana je Automatska ku}na centrala KROZBAR sistema proizvo|a~a "Nikola Tesla"kapaciteta 800 lokalalnih brojeva i 64 prenosnika ka Telekomu Pan~eva. Centrala i razdelnik kapaciteta 2600 prikqu~aka sme{teni su u prizemqu upravne zgrade RNP. Primarna kablovska telefonska mreà je kapaciteta 2000 parica i izvedena je podzemnim telefonskim kablovima TK10 preseka 06 mm.

* Termoenergetika Predmetno podru~je obuhva}eno ovim planom je petro-hemijski kompleks,

lokacijski nazvan ju`na industrijska zona (JIZ), koji u svom sastavu ima komplekse preduze}a "HIP-Petrohemija" Pan~evo "a.d." (Petrohemija), "HIP-Azotara" d.o.o. Pan~evo (Azotara) i NIS-"Rafinerija nafte Pan~evo" (Rafinerija). U neposrednom okruèwu kompleksa ju`ne industrijske zone Pan~eva (Petrohemija, Azotara i Rafinerija) egzistiraju izgra|eni cevni - infrastrukturni kapaciteti i to :

• "jugoslovenski" naftovod, na koji su povezani prera|iva~ki kapaciteti nafte u kompleksu Rafinerije. Preko 95% potrebnih koli~ina nafte se doprema ovim naftovodom, koji je jednostranog tipa. U bloku 15 naftovod ulazi u Rafineriju.

• regionalna mreà transportnog gasovodnog sistema NIS SRBIJAGAS-a na koji je u GR^ Pan~evo, povezan kompleks HIP - Azotara i Petrohemija preko zajedni~ke Merno Regulacione Stanice locirane u kompleksu Azatore. Gas se koristi kako za stvarawa energije tako i za tehnolo{ke procese. Potro{wa prirodnog gasa u Energanama i u tehnolo{kim pogonima Azatore (kao osnovna sirovina) iznosi 37.500.000 m3/mese~no.



55

• me|unarodni produktovod kojim je HIP-Petrohemije povezana sa Rumunijom i omogu}ena je isporuka etilena i propilena, cevnim transportom potro{a~ima u Rumuniji.

Kompleksi preduze}a JIZ su me|usobno povezani sistemima produktovoda,

me|ukompleksnim cevovodima kojima se mogu iz jednog u drugi kompleks dopremati produkti neophodni za nesmetan rad svakog sistema ponaosob i to :

• produktovodi na cevnim mostovima kojima je povezana Rafinerija i Petrohemija sa Pristani{tem - Pretakali{tem na Dunavu, a za potrebe cevnog transporta nafte i naftnih derivata {to se doprema baràma - re~nim transportom.

• produktovod kojim je povezana Rafinerija sa Petrohemijom, a za potrebe cevnog transporta sirovog benzina kao osnovne sirovine u proizvodwi Petrohemije.

• gasovod kojim je povezana Petrohemija sa glavnom Merno Regulacionom Stanicom (GMRS) u krugu Azotare, a za energetske potrebe Petrohemije.

• nadzemni parovod visokog prtitiska, kojim su spojene Energane Petrohemije i Rafinerije, ~ime je omogu}eno me|usobno snabdevawe kompleksa parom visokog pritiska u slu~aju potreba u oba smera, kao rezervno re{ewe.

Unutar kompleksa preduze}a JIZ egzistiraju me|upogonski cevovodi kojima

sirovina, poluproizvodi i gotovi proizvodi razvode izme|u pogona, a u funkciji tehnologije rada postrojewa.

Cevovodi za energetske fluide se razvode uglavnom cevnim mostovima do pogona potro{a~a u koli~inama koje proizilaze iz zahteva tehnolo{kog procesa.

Potro{a~i u okviru predmetnih kompleksa, zadovoqavaju svoje energetske potrebe za tehnolo{kom parom, toplotnom i elektri~nom energijom kao i drugim vidovima pogonskoih fluida, delom ili u potpunosti iz tri nezavisna Pogona ENERGETIKE, koji egzistiraju ponaosob u svakom preduze}u. Pojedina~mi tehnolo{ki pogoni autohtono proizvode i koriste paru za sopstvene tehnolo{ke potrebe i nisu ukqu~eni u jedinstveni sistem. Energana "PETROHEMIJA" je namewena za snabdevawe procesnih postrojewa u kompleksu tehnolo{kom parom i za zagrevawe, na tri energetska nivoa, slede}ih parametara: para 35,0 bar, 313 oC para 13,8 bar, 216 oC para 3,5 bar, 160 oC

Para visokog pritiska proizvodi se u kotlovima ukupnog kapaciteta 240t/h, sa izlaznim pritiskom pare od 35 bar. Postoje}i kapacitet se moè koristiti i za snabdevawe RNP Pan~evo parom kao rezervnog napajawa. Snadbevawe potro{a~a u okviru Energane kao i procesnih postrojewa parom niskog pritiska vr{i se redukciom pare sa 3,5 bara. Toplotni konzum za grejawe objekata cca. 14 MW. Pregled instalisanih kapaciteta parnih kotlova :

Kotlovi u p (bar) Gp (t/h) kom Ukupno:t/h Energani 35 80 3 240 Pogonu Etilena 105 80 2 160

Kao gorivo za kotlove koristi se prirodni gas. Mogu}a je i upotreba te~nog goriva, mazuta kao alternativnog goriva.

Pogon energetike sadrì i : • kompesornicu za proizvodwu procesnog i instrumentalnog vazduha, • postrojewe za pripremu i distribuciju rashladne vode i • postrojewa za hemijsku pripremu vode u ~ijem sastavu se nalazi talo`nik, pe{~ani

filtri i rezervoar tretirane vode za rashladni sistem i ostale potro{a~e, dr.



56

Energana "AZOTARA" je tako|e namewena za snabdevawe procesnih postrojewa u kompleksu tehnolo{kom parom i za zagrevawe, na tri energetska nivoa, slede}ih parametara: para 32,0 bar, 313 oC para 17,5 bar, 216 oC para 3,5 bar, 160 oC Para visokog pritiska proizvodi se u kotlovima ukupnog kapaciteta 120t/h, sa izlaznim pritiskom pare od 33 bar. Za potrebe grejawa objekata u krugu fabrike koristi se para niskog pritiska a toplotni konzum kompleksa je oko 16 MW. Ukupna potro{wa tople vode iznosi 15.500 l/h. Pregled instalisanih kapaciteta parnih kotlova :

Kotlovi u p (bar) Gp (t/h) kom Ukupno:t/h Energani 33 40 3 120

Pojedini pogoni proizvode paru za sopstvene potrebe, kao na primer :

• Pogon Azotna kiselina sa ukupnom nominalnom produkcijom pare od 63,5 (t/h) • Amonijaka III je proizvo|a~ i potro{a~ pare, pri ~emu proizvodwom u potpunosti pokriva

sopstvene potrebe. Pogon Amonijak III je zbog tehnolo{ke sigurnosti povezan sa Energetikom parovodom kao rezervnim napajawem. Osnovna sirovina za proizvodwu amonijaka je prirodni gas, para i vazduh.

• Pogon KAN, Karbamid i NPK su tako|e proizvo|a~i pare za sopstvene tehnolo{ke potrebe za instalisanim kotlovskim postrojewima u sklopu tehnolo{e opreme.

Pogon energetike je i me|upogonskim razvodnim parovodom povezan : - pritiska (33 bar) sa pogonima Karbamid 1 i Amonijak III, - pritiska (17,5 bar) sa pogonima Karbamid 1, Azotna kiselina i KAN - pritiska (3,5 bar) sa pogonima KAN, NPK, Amonijak III Kao gorivo za kotlove koristi se prirodni gas. Kotlovi su snabdeveni izmewivim gorionicima za te~no i gasovito gorivo. Pogon energetike sadrì i : • postrojewe za hemijsku pripremu vode • postrojewe za termi~ku pripremu vode za kotlove pogona energetika i azotna

koselina i dr. Energana "RAFINERIJA" je sme{tena u bloku 9 u Rafineriji, odakle se snabdevaju procesna i vanprocesna postrojewa Rafinerije: elektri~nom energijom, tehnolo{kom parom, rashladnom, napojnom i hemijski pripremqenom i napojnom kotlovskom vodom. Parametri vodene pare po nivoima: temp para 45,6 bar, 412 0C para 17.2 bar, 260 0C para 5.6 bar, 180 0C

Para visokog pritiska proizvodi se u kotlovima ukupnog instalisanog kapaciteta 280t/h, sa izlaznim pritiskom pare od 45 bar. Toplotni konzum za grejawe svih postoje}ih objekata u Rafineriji je oko 12 MW. Snabdevawe potro{a~a toplotnom energijom vr{i se iz pumpno izmewiva~ke stanice instalisane snage 16,2 MW. Sistem toplovodnog grejawa radi u reìmu 110/70oC sa kvalitativnim sistemom regulacije. Pregled instalisanih kapaciteta parnih kotlova :

Kotlovi u p (bar) Gp (t/h) kom Ukupno:t/h Energani 45,6 1x70+2x110 1+2 280

Pored Energane u Rafineriji, vodena para se proizvodi na CO bojleru (proizvodwe cca. 60 t/h pare visokog pritiska), tehnolo{kim izmewiva~ima toplote (EA) i procesnim pe}ima (BF). Goriva koja se koriste na kotlovima u Energani i specifi~na potro{wa istih je :

• mazut (potro{wa ~ 75 kg/h za tonu pare), • sirovi benzin (potro{wa ~ 85 kg/h za tonu pare) samo na starom kotlu produkcije 55 t/h

pare • i loìvi (rafinerijski) gas Hd=35 kJ/Nm3 (potro{wa ~ 82 Nm3/h, za tonu pare) samo na

novim kotlovima produkcije 110 t/h pare



57

Skladi{tewe mazuta za sopstvenu potro{wu se vr{i u posebnom rezervoaru u neposrednoj blizini. Loìvi (rafinerijski) gas predstavqa proizvod rafinerijske prerade koji se tro{i samo u internoj upotrebi preduze}a. Pogon energetike sadrì i : • sistem za filtrirawe vode za energetiku; sirova dunavska voda se u talo`nicima taloì i

propu{ta kroz pe{~ane filtere i kao takva koristi za potrebe dopune rashladnog sistema i kao ulaz u proces demineralizacije

• postrojewe za hemijsku pripremu vode u kome se odvija proces demineralizacije • postrojewe za pripremu i distribuciju rashladne vode; rashladna voda se nakon prolaska

kroz procese hla|ewa u postrojewima hladi na rashladnim torwevima (kulama) • postrojewe za termi~ku pripremu vode; hemijski pripremqena voda se preko napojnih

rezervoara dogrejava i osloba|a od kiseonika i koristi se za kotlove u energani kao i za kotlove i procesne pe}i u proizvodnim postrojewima

• kompesornicu za proizvodwu procesnog i instrumentalnog vazduha, 3.5.Postoje}e stawe za{titnih i zelenih i povr{ina

Sadràj i normativne veli~ine zelenila u okviru ovakvih industrijskih zona nisu definisane u na{im propisima. Trenutno variraju u zavisnosti od vrste kompleksa u kojem se nalaze. Ure|ene povr{ine su skoncentrisane oko upravnih zgrada, zgrada namewenih aktivnostima za tzv. odràvawe , restorana i sl. Izvesne ure|ene povr{ine bi trebalo da, u skora{wem periodu imaju delimi~nu rekonstrukciju.

Definitivna ocena stawa moè se dati tek nakon duèg ispitivawa po tzv. Trajnim

kvadratima po metodi Klemensa. Naime, stalni uticaj hemijske industrije ostavqa tragove na vegetativnom pokriva~u. Fakti~ki postoje dve vrste zelenila, za{titno po obodu sva tri kompleksa koje je u ve}ini slu~ajeva samoniklo i zelenilo koje se neguje na pojedinim delovima slobodnih povr{ina. Svojevremeno su ove pofr{ine u velikom delu bile nemewene poqoprivrednoj proizvodwi, da bi u periodu posle izgradwe prvih pogona do{lo do otkupa od individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a. Sve slobodne povr{ine se povremeno zaoravaju da bi ostale bez visoke vegetacije iz sigurnosnih razloga. Ve}ina neizgra|enih povr{ina je sa velikim brojem instalacija i ne postoje mogu}nbosti za formirawe zelenog pokriva~a od visoke drvenaste vegetacije. Od biqnih zajednica javqaju se Myriophyllo-Potametum, Scirpo-Phragmitetum (subass. phragmitetosum, typhetosum i schoenoplectetosum), Salicetum albae pannonicum. Dominantna je zajednica tr{}aka. Myriophyllo-Potametum je jedina sastojina akvati~ne vegetacije u biotopu, a osnovno obele`je joj daje vrsta Myriophyllum spicatum krocan ili drezga.To je asocijacija koja se javqa u mlakim sporooti~u}im vodama i izgra|ena je od plivaju}ih i lebde}ih cvetnica. Wenom naglom {irewu doprineo je antropogeni faktor tj. povremeno uklawawe celokupne vegetacije sa podru~ja. Subass. phragmitetosum u odnosu na druge rogozove subasocijacije je najstalnija i sre}e se i na suvqim terenima. Ostale subass. su vezane za dubqu vodu. Fragmentno se javqa sastojine visokih {a{eva Caricion gracilis, ali samo na par mikrostani{ta. U okviru kompleksa sve tri fabrike javqaju se zelene povr{ine antropogenog karaktera razli~itog kvaliteta. Od ~etinara zastupqene su vrste Abies sp., Cedrus deodara, Pinus nigra, Thuja occidentalis...Ve}i broj stabala vrste Abies concolor je sa izrazitim o{te}ewima. Od sadnica listopadnih drvenastih vrsta u dosada{wem ozelewavawu kori{}ene su vrste: Aesculus hyppocastanum, Acer platanoides, Acer rubrum, Betula alba, Juglans sp., Morus alba f."pendula", Platanus acerifolia, Prunus pissardi, Robinia pseudoacacia, Tilia parvifolia, Tilia tomentosa. Corylus avellana, Ficus sp., Piracanta coccinela, Sambucus nigra, ìva ograda od Ligustrum ovalifolia-e su `bunaste vrste koje su u dosada{wem periodu kori{}ene za upotpuwavawe delovawa visoke vegetacije. Travwaci su delimi~no intezivno negovani, a procenat zavisi od toga u krugu koje fabrike se nalaze.



58

4. PLAN

Umesto uvoda u razmatrawe planiranih aktivnosti

Studija procene uticaja JIZ Pan~eva na ìvotnu sredinu, moè biti dobra osnova za izradu Strate{ke procene uticaja JIZ na ìvotnu sredinu i za izradu investicionih projekata kao i odre|ivawa prioriteta u akcionim planovima i programima za{tite ìvotne sredine.

Najve}e probleme predstavqa zaga|ewe vazduha ugqovodonicima iz proizvodwe

RNP ali i HIP-Petrohemije. Upravqawe otpadom, odnosno opasnim otpadom je do sada oceweno uslovno

negativno, ili neutralno, iako se otpad privremeno skladi{ti na nepotpuno propisan na~in, me|utim mora se naglasiti da kompanije nemaju kona~nog re{ewa jer dràva nije napravila strategiju upravqawa opasnim otpadom niti postoji lokacija za odlagawe opasnog otpada.

Problem ispu{tawa otpadnih voda iz proizvodwe |ubriva bez tretmana u Dunav,

zbog ukupne koli~ine azota, mora se re{iti pre~i{}avawem zaga|enih voda na postrojewu koje }e zadovoqiti nove EU standarde u ovoj oblasti kao i Konvenciju o za{titi voda sliva reke Dunava, ~iji smo potpisnici, a {to je HIP-Azotara u svojim razvojnim planovima definisala kao prioritet.

Uvo|ewem nove tehnologije proizvodwe karbamida i planiranim rekonstrukci

jama na ostalim proizvodnim postrojewima HIP-Azotare re{i}e se najve}i problemi emisija u vazduh i vodu iz postoje}eg tehnolo{kog procesa.

U sada{njim uslovima u HIP-Azotari primewuju se definisane mere prevencije i

pripravnosti u svim kriti~nim situacijama nepovoqnih meteorolo{kih uslova kako bi se imisione vrednosti zagadewe iz ove proizvodwe na{le u okviru grani~nih vrednosti, a {to daje dobre rezultate.

Problemi tretirawa muqa iz fabrike za obradu voda u Petrohemiji se trenutno

re{avaju skladi{tewem na deponiju muqa u fabri~kom krugu. U postupku je projekat italijanske vlade koja u saradwi sa Petrohemijom èli da

pristupi modernizaciji deponije i formirawa savremene deponije po evropskim standardima.

U projektu koji razra|en do nivoa fisibiliti studije, pristupilo bi se izgradwi

jo{ jednog poqa koje bi sluìlo za tretman muqa gde bi se postiglo smawewe koli~ine i inertizacija muqa, koji bi onda mogao biti vra}en na postoje}u deponiju.

Kao najve}i problemi u zaga|ewu vazduha identifikovani su isparawe BTEX

jediwewa. Rafinerija nafte Pan~evo je smawewe uticaja ovih jediwewa na ambijentalni vazduh utvrdila kroz realizaciju urgentnih i kratkoro~nih mera. U ove mere spadaju:

- Izgradwa rezervoara sa fiksnim krovom i plivaju}om membranom sa duplim zaptivawem na rezervoarima FB-0708/0707 koji sluè za primawe i manipulaciju piroliti~kim benzinom. Ova mera }e u velikoj meri spre}iti emisiju lako isparqivih ugqovodonika i BTEX aromata. - Pu{tawe u rad postrojewa Sulfolan u procesu }e vr{iti ekstrakcija benzena i toluena iz komponenata za motorne benzine, {to }e dovosti do smawewa ukupne emisije iz motornih benzina.



59

- Rekonstrukcija 17 rezervoara, koji su takode identifikovani kao izvor BTEX, ugradwom fiksnih krovova sa plivaju}om membranom - U postupku je rekonstrukcija autopunili{ta i pristani{ta gde se mora uvesti rad u potpuno zatvorenom sistemu utovara i istovara, sa povra}ajem gasne faze u rezervoare, kao i zatvroreni sistem drenirawa pumpi, utaka~kih ruku i ostalih komponenta sistema manipulacije istovara i utovara derivata. - Pokrenut je postupak dozirawa hemikalija u API separator koje sluè za neutralizaciju sumpornih jediwewa kao i formirawa za{titnog sloja iznad API separatora ali i sniàvawa temperature slobodne povr{ine {to }e spre~iti emisiju aromata i ugqovodonika. - U ovim merama se predvi|a i rekonstrukcija podzemne instalacije uqne i atmosverske kanalizacije radi boqeg upravqawa sistemom zauqenih otpadnih voda koje idu ka API separatoru.

Kao jo{ jedna od kratkoro~nih mera planira se izgradwa skladi{ta za privremeno odlaganje opasnog otpada po svim merilima EU za opasan otpad ali i zauqene zemqe kao i zaga|enih ~vrstih otpadnih materija. Sve akcije u oblasti upravqawa otpadom moraju pratiti izradu nacionalne strategije za upravqawe opasnim otpadom.

Planira se zamena 12 komada i inertizacija 2 piralenskih transformatora. RNP je pristupila uvo|ewu ISO 14001 koji u saglasnosti sa uvedenim standardom ISO 9001 sve u ciqu pove}awa tehni~ko-tehnolo{ke discipline koja }e mogu}nost pojave akcidentnih situacija svesti na minimum.

Slede}i korak u smawewu negativnih uticaja na ìvotnu sredinu je realizacija kratkoro~no-sredworo~nih mera. Kao glani ciq u ovim merama je proizvodwa goriva kvaliteta na nivou standarda EU 2010. To }e se posti}i izgradwom novih postrojewa: - Hidrodesulfurizacija (HDS) Benzina, - Kataliti~ko reformirawe (CCR) - Hidrodesulfurizacija gasnih uqa i hidrokrekovawe vakuum gasnih uqa (HDS GU i MHC VGU) - Rekonstrukcijom postoje}eg platforminga u izomerizaciji

U planu su realizacije novih postrojewa koja su skoro u otpunosti u ciqu jo{

ve}eg poboq{anja stawa ìvotne sredine, a to su: - Postrojewe za regeneraciju sumporne kiseline - Postrojewe za regeneraciju amina - Proizvodwa sumpora/sumporne kiseline

Izuzetne pote{ko}e u definisawu alternativa su ipak na neki na~in prebro|ene i zakqu~ak je: da alternativa kompletnog zatvarawa ju`ne industrijske zone nije primenqiva, pored velikih socijalnih problema, kao i problema u sektoru industrije i ekonomije na nacionalnom nivou, potrebna su velika izdvajawa za sanirawe i revitali zaciju terena sa kog bi se uklonila postrojewa.

Definitivan zakqu~ak je da postepeno zatvarawe ekonomski neisplativih i zastarelih postrojewa sa usavr{avawem i obnovom onih postrojewa za koje je to mogu}e, je alternativa koja je izvodqiva.

Novi programi iz oblasti petrohemijske industrije imaju mesta ako se ispune zahtevi da se stari rekonstrui{u po IPPC direktivi, {to }e smawiti zaga|ewa, i dovesti ih u zakonske okvire. Posebno novi proizvodni pogrami imaju mesta ako su u ciqu energetske efikasnosti i ~iste proizvodwe sa minimizacijom stvarawa otpada.

Nova postrojewa koja nisu u vezi sa postoje}om industrijom na ovoj lokaciji zahtevaju nova strate{ka ispitivawa zaga|ewa ìvotne sredine i nove studije bez kojih se ne sme pristupiti investicijama na lokaciji ju`ne industrijske zone.



60

4.1. PRAVILA URE\EWA 4.1.1. Podela gra|evinskog zemqi{ta

Gra|evinsko zemqi{te unutar prostora obuhva}enog Planom generalne regulacije u ju`noj industrijskoj zoni u naseqenom mestu Pan~evo, planom namene povr{ina, razgrani~eno je na javno gra|evinsko zemqi{te i ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te ne postoji, iako imaju izgra|ene ulice: Spoqnostar~eva~ka (kat. parcela br. 7348), Poqska, \ure Nikolajevi}a (kat. parcela br. 8095) i dunavski odbrambeni nasip. Na terenu ulice "ìve", odnosno u funkciji su ali op{tinskom odlukom nisu progla{ene za javno gra|evinsko zemqi{te.

Planirano javno gra|evinsko zemqi{te Naime, navedene ulice i dunavski odbrambeni nasip iz navedenih ~iwenica su

planirano javno gra|evinsko zemqi{te. Planirano javno gra|evinsko zemqi{te su javne povr{ine od op{teg ineresa i

~ine ih: • planirana saobra}ajnica preko azotarinog kanala (E), • planirana saobra}ajnica ispod kompleksa RNP (M), • gradsko postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda sa prate}im sadràjima

(G1) i • rezervisan prostor za prate}e sadràje gradskog postrojewa za

pre~i{}avawe otpadnih voda (lagune, isu{ivawe muqa i sl.) sa zelenilom (G2).

Gradsko postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda sa prate}im sadràjima G1,

K.O. Pan~evo - 3. deo, delovi katastarskih parcela broj: 7747/17, 7957, 7958, 7988, 7992,7993, 7995, 15302, 15402, 15404 i 15405.

Povr{ina predmetnog kompleksa G1 iznosi 9ha 52 ara 16m2.

Rezervisan prostor za prate}e sadràje gradskog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (lagune, isu{ivawe muqa i sl.) sa zelenilom G2, ko Pan~evo - 3. deo, cele katastarske parcele broj: 7975, 7976, 7977, 7978, 7979, 7980, 7981. delovi katastarskih parcela: 7747/15, 7672, 7981/1,2, 7982, 7983/1,2, 7984/1,2, 7985, 7987/1, 8001, 8183/2, 15401/1,2,3, 15404.

Povr{ina predmetnog kompleksa G2 iznosi 14ha 34 ara 20m2.

Dunavski odbrambeni nasip KO Pan~evo - 3.deo, cele katastarske parcele broj,: 6965/1,2,3 6967/1,2, 6969/2, 7747/13,14 (nasip) delovi katastarskih parcela broj: 6965/4,6, 6967/3, 6968/2, 7747/15

Dunavski odbrambeni nasip KO Vojlovica 2, cele katastarske parcele broj: 15117, 15118 i deo katastarske parcele: 15119 Deo ul. Spoqnostar~eva~ke ko Pan~evo, ko Vojlovica (zajedni~ka), deo kat.parcele broj: 7348 Deo ul. Spoqnostar~eva~ke ko Pan~evo, ko Vojlovica 2 (zajedni~ka), cele kat. parcele broj: 7345/33, 7346/9, 7358/3,4, 7349/50,52,62,63,64, 7364/44 i delovi kat.parcela broj: 7346/1,3,4,5,6,7.8.10,11,12,15,16,20,21,26,27,31,32, 7349/42,56, 7364/16



61

Planirana saobra}ajnica preko azotarinog kanala (E) E= 10ha 20 ara 29m2

KO Pan~evo-3.deo, delovi katastarskih parcela broj: 7747/9,17,18, 7957, 7958, 7987/1, 7988, 7992, 7993, 7995, 8001, 8097, 15401/1,2,3, 15402, 15404, 15408 KO Vojlovica 2, delovi katastarskih parcela broj: 15121, 15122 i 15136 Planirana saobra}ajnica ispod kompleksa RNP (M) M= 10ha 20 ara 29m2 KO Vojlovica, cele katastarske parcele broj: 7346/33, 2/6, 2915, 2916, 2917 i 2980 delovi katastarskih parcela broj: 7346/3,4 i 3584.

Po usvajawu i sprovo|ewu predmetnog Plana, ove povr{ine mogu se op{tinskom odlukom proglasiti za javno gra|insko zemqi{te.

Na grafi~kom prilogu broj 8 "Plan podele gra|evinskog zemqi{ta" data je podela na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te, u razmeri 1:2500.

Javno gra|evinsko zemqi{te definisano je osovinskim ta~kama ulica, polupre~nikom krivine osovine ulice, regulacionim linijama ulica (datim {irinama popre~nih profila), granicama parcela - odbrambeni nasip Dunava i grani~nim ta~kama za komplekse gradskih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda G1 i G2, ~ije su koordinate date u Gaus-Krigerovoj projekciji meridijanskih zona u metri~kom sistemu.

Javno gra|evinsko zemqi{te ne moè se otu|iti iz dràvne svojine. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

Ostalo gra|evinsko zemqi{te u granici obuhvata plana ~ini izgra|eno i neizgra|eno zemqi{te, a nije planirano za javno gra|evinsko zemqi{te. Naime, ostalo gra|evinsko zemqi{te su sve katastarske tj. gra|evinske parcele obuhva}ene planom na kojima su izgra|eni industrijski objekti sa prate}im sadràjima ili su planom nameweni izgradwi u ju`noj industrijskoj zoni.

Interne saobra}ajnice koje se nalaze u granici obuhvata Plana generalne regulacije JIZ u ~iji sastav ulaze kompleksi Petrohemije, Azotare i Rafinerije nafte Pan~evo, definisane su osovinskim ta~kama koje se nalaze na grafi~kim prilozima.

U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih katastarskih parcela i brojeva katastarskih parcela na grafi~kom prilogu "Plan podele gra|evinskog zemqi{ta" u razmeri 1:2500 vaè podaci na grafi~kom prilogu.

4.1.2. CELINE I ZONE ODRE\ENE Planom JIZ

Predmetni prostor, odnosno blokovi 371 i delovi blokova:, 201, 383 i 403, 372, 373, 377, 382, 384 i 385. (na osnovu Generalnog urbanisti~kog Plana grada Pan~eva-"Sl.list Op{tina Pan~evo, Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo", broj 37/76), namewene su za radnu zonu za potrebe petrohemijskog komleksa, kao deo "ju`ne zone" a ~ine je HIP "Petrohemija", "HIP Azotara", Rafinerije nafte Pan~evo, Messer-Tehnogas, zatim postoje}e i planirane saobra}ajnice, planirana luka, infrastrukturni koridori, i zelenilo U svakom od kompleksa nalaze se zone za :proizvodwu, skladi{tewe i otpremawe, prate}i i pomo}ni objekti, infrastrukturni objekti i koridori i zelene povr{ine.



62

4.1.3. NAMENA POVR[INA HIP"Petrohemija" Pove}awe kapaciteta fabrike PENG

Preduze}e HIP-Petrohemija je na{ najve}i proizvo}a~ monomera etilena-na

godi{wem nivou od 200.000 t.Obzirom da trenutna potro{wa ovog monomera iznosi 115t preduzete su aktivnosti da se pove}aju do sada postignuti kapaciteti fabrike PEVG (63.000t) i PENG (52.000t). Smaweqe potro{we monomera etilena unutar Petrohemije je uslovqeno prestankom rada fabrike VSM 1999. godine, ~iji je godi{wi kapacitet iznosio 80.000 t,

Na ovaj na~in bi se kapacitet postrojewa pove}ao na 80.000 t/g, tj. znatno pove}ala

ukupna proizvodwa polietilena i maksimalno iskoristio raspoloìvi etilen {to je i ciq i svrha pove}awa kapaciteta fabrike PENG. Planirano pove}awe kapaciteta postoje}eg postrojewa na 89.000t/g, mogu}e je ostvariti inovirawem sekcije sinteze i to pre svega novim re{ewem reaktorskog sistema po sistemu tandem reaktora. To podrazumeva da se pored postoje}eg reaktora ugradi novi istih karakteristika i koji }e me|usobno biti redno povezani sa me}ureaktorskim razmewiva~em.Time se postiè da neproreagovali etilen koji u smesi sa nastalim polimerom izlazi iz prvog reaktora, dodatno ispolimerizuje u drugom i delimi~no u me}ureaktorskom razmewiva~u tako da se ostvaruje ukupan stepen reagovawa od 25% u celom reaktorskom sistemu. Da bi se ostvario zahtevani kapacitet pored navedene izmene na reaktorskom sistemu neophodna si i odre}ena poboq{awa u drugim sekcijama i to: - pove}awe kapaciteta u sistemu primarne i fle{ kompresije i sistemu ekstruzije - pove}awe efikasnosti u rashladnom sistemu radi obezbe|ewa odgovaraju}ih tehnolo{kih parametra, pre svega mogu}nosti sniàvawa napojne temperature etilena u reaktore - optimizacija me{awa rekcione sme{e u reaktorima sa novim konfiguracijama lopatica na me{alicama u reaktorima - u skladi{nim kapacitetima - osavremewenosti merne i regulacione opreme Potrebno je ista}i da se potrebne koli~ine etilena, visoke ~isto}e, neophodne za pove}awe kapaciteta fabrike PENG na 80.000 t/g mogu obezbediti iz fabrike Etilen i to postoje|im sistemom cevovoda i transporta etilena do fabrike Polietilena niske gustine PENG tj do ulaska u sistem primarne kompresije. U analizi lokacije i uticaja na ìvotnu sredinu konstantuje se da pove}awe kapaciteta, ne}e pove}ati wen negativni uticaj na ìvotnu sredinu jer }e se ista sirovina (etilen) i isti pomo}ni fluidi koristiti u procesu, dok }e se istovremeno zbog modernizacije opreme bezbednost procesa podi}i na vi{i nivo, a samim tim i emisija reaktorske sme{e na ìvotnu sredinu. Vrednost investicija iznosi 719 590 000 dinara kompletno iz kredita.

Pove}awe kapaciteta fabrike PEVG Izvr{i}e se modernizacija rada postrojewa, kvalitetnije pra}ewe pojedinih parametra koji uti~u na odvijawe procesa ili balansirawe proizvodwe, predvi|ene su zamene postoje}ih, ali dotrajalih ure|aja ili ugradwa novih. Predlaè se implementacija, digitalnog distributivnog mikroprocesorskog (DCS) sistema, koji ima ulogu da vr{i kontrolu i upravqawe proizvodwe praha polietilena u fabrici PEVG. Ovim }e se omogu}iti potpuna automatizacija na bazi centralizacije, upravqawe i vo|ewe procesa na vi{i nivo. Ovom rekonstrukcijom izvr{i}e se pro{irewe proizvodwe polietilena visoke gustine, na nivo od 90.000 t/g.



63

HIP Azotara

Izgradwa postrojewa za hla|ewe vode za pogon KAN, AZOTNA KISELINA I, II i III Projektom je predvi|ena izgradwa i uvo|ewe poluotvorenog-recirkulacionog sistema za hla|ewe vode kapaciteta 6000 m3/h umesto proto~nog otvorenog sistema (topla voda se direktno ispu{tala u kanalizaciju). Postoje}i rashladni sistem karakteri{e velika potro{wa rashladne dunavske vode-7500m3/h sa dotrajalom cevnom mreòm i u~estalim prekidima rada proizvodnog pogona usled za~epqewa izmewiva~a. Poluotvoreni sistem za hla|ewe tople vode bi}e realizovan preko kule za hla|ewe. Projektom je predvi|ena bo~na filtracija vode koja se vra}a iz procesa proizvodnih pogona u koli~ini od 3-5%, kaka bi se odstranile suspendovane materije dimenzija ve}ih od 20 μm. Projekat obuhvata i stanicu za automatsku kontrolu pH, merewe provodqivosti i dozirawe hemikalija neophodnih za tretman rashladne vode, kako bi se postigla {to ve}a efikasnost, rentabilnost i vek trajawa rashladnog torwa kao i stanici za dopunu sistema sveòm vodom zbog odmuqivawa, isparavawa vode i odno{ewa vode vazduhom. Ukupni kapacitet hla|ewa je 87,3 MW, a protok rashladne vode je 5900m3/h.

Recirkulacioni sistem za obezbe|ewe rashladne vode za potrebe pogona Azotne kiseline KAN-a i AN-a sastoji se od pet }elija, kula za hla|ewe vode, pumpne stanice i cevovoda sa armaturom. U sklopu ovog sistema nalaze se merni i kontrolni elementi za pra}ewe ispravnosti sistema, za{tite i evidentirawa radnih parametra. Kula za hla|ewe vode je kula sa suprotnosmernim strujawem vode i vazduha. Cirkulacione pumpe su podeqene tako da dve radne i jedna rezervna pumpa obezbe|uju vodu pogona Azotne kiseline I,II III , a jedna radna i jedna rezervna pumpa obezbe|uju rashladnu vodu pogonima KAN-a i AN-a.

U sistemu je ugra|en bo~ni filter za elimisawe suspenzija ve}ih od 20 μm. Dopunom sistema sveòm vodom, zbog odmuqivawa, isparavawa vode i odno{ewa

vode vazduhom u toku rada kule vr{i se iz centralne pripreme vode. U sklopu same pumpne stanice nalazi se sistem za automatsko inhibirawe protiv korozije, algi i mikroorganizama.

Postrojewe za obradu otpadnih voda Osnovna funkcija ovog novog postrojewa je efikasna obrada procesnih i sanitarno-fekalnih otpadnih voda u Azotari-Pan~evo, na savremen na~in i ekonomi~an na~in, ispuwewe zakonskih obaveza u pogledu za{tite ìvotne sredine obezbe}ewem zahtevanog kvaliteta obra}enih voda za ispu{tawe u recipijent i rekuperacija dela aktivne materije koja se sada{wim uslovima proizvodwe nepovratno gubi. Kapacitet novog postrojewa iznosi 350m3/h otpadnih voda (ukupno procesnih i sanitarno fekalnih), odnosno 8400m3/dan. Kapacitet obra|ene otpadne vode je definisan doma}om zakonskom regulativom koja je uskla|ena sa direktivama EU za Dunav.

Rekonstrukcija pogona KAN Tehni~ko-tehnoko{ka koncepcija re{ewa koja je data generalnim projektom predvi|a da se postoje}e dve linije upravqawa, granulacije, prosejavawa, hla”ewa i zapra{ivawa (svaka kapaciteta 600 t/dan), zameni sa jednom linijom granulacije u fluidizacionom granulatoru. Kapacitet rekonstruisanog pogona }e biti 1000 t/dan granulisanog KAN-a sa 27% azota. Lokacija nove granulacije }e biti u zgradi "suvog " dela pogona KAN. Na osnovu baznog projekta koji je uradila francuska firma Kaltenbach-Thuring S.A. koja je i nosilac tehnologije osnovnog procesa, predvi|a se rekonstrukcija postoje}ih instalacija pogona KAN.



64

Na osnovu KT tehnologije, sekcija granulacije se rekonstrui{e, iz primenu tehnolo{kih poboq{awa koja }e omogu}iti: - dobijawe kvalitetnijeg proizvoda (mawi sadr`aji vlage, mawi raspon u veli~ini dobijenih granula.-prose~no 3,5mm, boqe mehani~ke karakteristike. - smawewe normativa sirovina i energenata. - smawewe koli~ine i smawewe koncentracije ~estica u gasovitim ispustima. - proces se odvija tako da iz rekonstruisanog dela pogona neme te~nih ispusta-kapacitet rekonstruisane linije 1000t/dan. Predvi|a se rekonstrukcija samo jedne od dve identi~ne proizvodne linije.

Izgradwa postrojewa KARBAMID II sa prate}im objektima

Novi pogon za proizvodwu karbamida- KARBAMID II bi{e izgra|en u neposrednoj blizini postoje}eg pogona KARBAMID I u krugu fabrike AZOTARA u Pan~evu. Pored proizvodwe karbamida na pomenutoj lokaciji predvi|eno je skladi{tewe i transport do pristani{ta kao i pakovawe za prevoz drumom i `eleznicom. Za ove potrebe predvi|eno je pored izgradwe novih objekata i kori{}ewe postoje}ih objekata kao i uklapawe novih objekata u postoje}u infrastrukturu fabrike. Sam pogon KARBAMID II sastoji se od proizvodnog dela kompresorske zgrade i komadnog objekta. Pored pogona KARBAMID II kao novi objekti predvi|aju se i rashladno postrojewe i kotlovsko postrojewe.

Ovim projektom je planirana izgradwa postrojewa za proizvodwu karbamida visokokoncentrovanog azotnog |ubriva kapaciteta 1100 t/dan odnosno 300 000 t/god, a po licenci holandske firme "STAMICARBON" po CO2-STRIPING postupku uz primenu svih poboq{awa u procesu i to proizvodwa {to kvalitetnijeg |ubriva sa smawenim utro{cima sirovina i pomo}nih materija i zakonom dozvoqena emisija zaga|uju}ih materija u vazduhu vodi i tlu.

Sanacija i rekonstrukcija postrojewa AMONIJAK III

Postoje}e postrojewe Amonijak III sa kapacitetom od 938t/dan, iznosi nakon sanacije i rekonstrukcije, pove}a}e kapacitet na 1050 t/dan. Ovo unapre|ewe proizvodwe ostvari}e se:

- sanacijom kataliti~kih cevi (zamena), zamenom katalizatora i zamenom izolacije plafona (opeka blokovima od caowool vlakana.

- Sanacijom unutra{wosti i zamenom katalizatora u sinteznom reaktoru 105-D po licenci Casale.

- Sanacijom - Ugradwa izmewiva~a 123-C i 123-C1 sa pripadaju}im cevovodom - Ugradwa izmewiva~a 1102-C sa pripadaju}im cevovodom. - Ugradwom kola za recirkulaciju sinteznog gasa u kompresoru 103-J

Efekti koji se o~ekuju od ovog unapre|ewa proizvodwe su: smawewe emisija azotnih oksida, u{teda gasa od oko 0,6 Gcal/t proizvedenog amonijaka i pove}awe kapaciteta proizvodwe pogona amonijaka za 11,9%.

Rekonstrukcija tri linije za proizvodwu azotne kiseline

U okviru kompleksa Azotare u Pan~evu nalaze se tri linije za proizvodwu 56-57% azotne kiseline. Prve dve linije su kapaciteta od 257,5 t/dan, ra~unato na 100% azotnu kiselinu, dok je tre}a linija kapaciteta 544 t/dan ra~unato na 100% azotnu kiselinu. Sve tri linije su izgra}ene po projektu firme CHEMICO.

Emisija NO2 gasova iz ovih pogona prelazi dozvoqenu granicu te je u ciqu

redukovawa ovih gasova predvi|eno rekonstruisati pogon postupkom selektivne kataliti~ke redukcije koja se bazira na reakciji Nox gasova sa sada{wih nedozvoqenih 2200 ppm vol.na dozvoqenih 200 ppm vol.



65

Sanacija i rekonstrukcija pogona NPK-a Postoje}i pogon NPK-a kapaciteta 1600 t/dan (2h 800 t/dan ) koji nije u funkciji

I naknadno ugra|enim blenderom zameni}e se sa dve linije za granulaciju NPK-a. Projektom }e biti obuhva}ena stara i nova oprema koja }e biti prora~unata i projektovana kao jedna celina.Ocenu upotrebqivosti stare opreme da}e Investitor uz konsultacije sa projektantom.

Kapacitet saniranog pogona bi}e 740 t/dan po liniji granulisanog NPK-a |ubriva formulacije 15:15:15. U prvoj fazi sanacije bi}e ura|ena samo jedna linija za proizvodwu NPK |ubriva.

Rafinerije nafte Pan~evo - Modernizacija rafinerije nafte Pan~evo i integracija novih postrojewa i instalacija

Rafinerija nafte u Pan~evu deo je preduze}a NIS A.D.-PETROL koja se bavi proizvodwom, preradom i distribucijom nafte i derivata.

Stru~waci zaposleni u RNP koriste}i znawa i iskustva renomiranih svetskih institucija (JGC, Sheil, PEL, AMEC, UOP, ABB Lummus), definisali su potrebe za investirawem u postrojewa za savremenu preradu nafte koja bi doprinela da se dobije kvalitet derivata prema standardima koja u Evropi treba da se dostignu do 2009. godine uz ostvarivawa dobiti, boqu valorizaciju sirove nafte i za{titi ìvotne sredine. Programom modernizacije odnosno Programom tehnolo{kog razvoja insistira se i na energetskoj optimizaciji RNP, maksimizirawu efekata komplementarnog rada RNP i RNS i iskori{}ewu sinergetskih efekata RNP i Petrohemije, sa kojom je u tehnolo{ki zavisnom lancu. Prvobitni ciq RNP bio je da se razvojnim programom omogu}i proizvodwa motornih benzina i dizel goriva prema standardima EU 2005. U toku izbora optimalne varijante razvoja ovaj ciq je korigovan uz zahtev da se zadovoqe standardi 2009 (EU Directive 2003/17 EC od 03. marta 2003. godine). Kqu~na postrojewa za dostizawe EU standarda za benzine i dizel goriva EU 2009+ su:

1. postrojewe kontinualnog kataliti~kog reforminga sa desulfurizacijom benzina (S-3200-3300 CCR/HDS).

2. postrojewe za blago hidrokrekovawe vakum gasnih uqa i hidrodesulfurizaciju gasnih uqa i kerozina (S-4300 MH/DHT). Integracija novih postrojewa i instalacija, koji su predvi|eni programom

modernizacije RNP, podrazumeva potpuno procesno-tehnolo{ko povezivawe novih procesnih, vanprocesnih i pomo}nih postrojewa sa postoje}im postrojewima i instalacijama u ciqu stvarawa optimalne tehni~ko-tehnolo{ke celine modernizovane rafinerije.

Projekat integracije (uklapawa) novih postrojewa u postoje}u rafinerijsku knfiguraciju (FEED-Front End Engineering Design) uradila je firma ABB Lummus Global iz Brna. Ovim projektom, koji je ura|en na nivou baznog inèweringa i konceptualnih studija, predvi|ena je integracija novih licencnih/nelicencnih procesnih postrojewa i pomo}nih sistema i instalacija sa postoje}im postrojewima i sistemima u RNP.

Nova procesna postrojewa: C.1.a. Postrojewe za obradu otpadne luìne C.1.1. Integrisano postrojewe za blago hidrokrekovawe vakum gasnih uqa, hidrodesulfurizacija gasnih uqa i kerozina C.1.2. NHT/CCR postrojewe za hidroobradu bezinskih tokova i reformisawe benzina sa kontinualnom regeneracijom katalizatora, C.1.3. proizvodwa sumpora C.1.4 .postrojewe za proizvodwu vodonika i postrojewe za pre~i{}avawe vodonika C.1.5. Striper kisele vode C.1.6. Regeneracija amina C.1.7. Izomerizacija



66

C.1.8. Regeneracija istro{ene sumporne kiseline Vanprocesna postrojewa:

C.1.9. Rekonstrukcija i nadgradwa kompjuterski kontrolisanog sistema za name{avawe motornih benzina, dizel uqa i lo` uqa. C.1.10. Rekonstrukcija i modernizacija instalacija za utovar na autopunili{tu i utovar i istovar na pristani{tu. Pomo}na postrojewa

1. Sistem ugqovodoni~ne bakqe 2. Proizvodwa azota 3. Sistem kondezata 4. Sistem loìvog gasa 5. Sistem rashladne vode 6. Sistem MRS i redukcione stanice za prirodni gad 7. Retecioni bazeni za otpadne vode 8. Sistem instrumentalnog i pogonskog vazduha 9. Sistem me|upovezivawa 10. Sistem za za{titi od poàra, detekciju poàra i detekciju gasova 11. Telekomunikacioni sistemi 12. Komandne sale 13. Sistem distribucije ekektri~ne energije 14. Skladi{ni rezervoari za TNG

Gradsko postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda

Kriti~na situacija u oblasti ìvotne sredine i "Me|unarodna konvencija o

saradwi u ciqu za{tite Dunava ", potpisana od strane Vlade Republike Srbije, zahtevaju hitnu izgradwu gradskog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, kako bi se za{titile povr{inske i podzemne vode. Pored toga prema Programu za{tite (Vodoprivredna osnova Srbije), Op{tina Pan~evo se nalazi na listi prioriteta prvog stepena po osnovu vi{e kriterijuma (spada u grupu velikih i sredwih izvora zaga|ewa - iznad 15.000 ekvivalent stanovnika), uz obavezu da mora da izgradi postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.

Na osnovu podataka pra}ewa u posledwih deset godina, dobijenih od nadle`nog JKP "Vodovod i kanalizacija" Pan~evo, pribli`no 6.000.000 m3 gradskih otpadnih voda, godi{we biva sakupqeno u kanalizacionu mreù. Sakupqene vode ispu{taju se Dunav bez prethodne prerade preko pumpne stanice FCS6-Luka Dunav, nizvodno od u{}a Tami{a u Dunav.Tako|e je proceweno da ispu{tawe otpadnih voda iz gradskih oblasti koje jo{ uvek nemaju izgra|en kanalizacioni sistem, iznosi pribli`no 4.000.000 m3 godi{we. Ove otpadne vode se ispu{taju direktno u Tami{ i Nadel ili u podzemqe (septi~ke jame) ili u kanalsku mreù (Bara Topola i dr.). Tretman otpadnih voda koje se ispu{taju iz industrijskih kompleksa, tako|e se nalazi na vrhu liste prioriteta, zbog nivoa toksi~nosti otpadnih voda i veli~ine izvora zaga|ewa.

Predloèna lokacija "G1" gradskog postrojewa je definisana i ranijim planskim dokumentima sa delimi~nom razradom kroz idejnu projektnu dokumentaciju. Ovim planom je predloèna lokacija potvr|ena i pro{irena. Povr{ina "G1" je sada planirana za prate}e i dopunske sadràje (lagune za odlagawe muqa i dr.), dok se povr{ina "G2" planira za samo postrojewe sa prate}im sadràjima. Obe lokacije se nalaze u brawenom podru~ju dunavskog nasipa, ali na niskom (71,00 mnm) i zabarenom terenu {to zahteva refulaciju do potrebne kote i ure|ewe terena. [to se ti~e saobra}ajne komunikacije, obe lokacije su naslowene na budu}u planiranu drumsko èlezni~ku saobra}ajnicu koja preseca posmatranu zonu. U prvoj fazi do izgradwe planirane saobra}ajnice, komunikacija }e se odvijati preko pristupne saobra}ajnice za rafinerijino pristani{te na Dunavu.



67

Infrastrukturno opremawe lokacije }e se vr{iti sa gradskih sistema, koridorom preko Malog Rita i Azotarinog kanala to jest preko pristupne saobra}ajnice za rafinerijino pristani{te na Dunavu.

Samo postrojewe je planirano da prihvati otpadne vode Pan~eva sa Vojlovicom i Topolom i otpadne vode Star~eva. U drugoj fazi se ostavqa mogu}nost pro{irewa kapaciteta za prihvatawe upotrebqenih voda Azotare koja jo{ uvek nema izgra|eno sopstveno postrojewe. Analizom je utvr|eno da je opcija koja podrazumeva najvi{i stepen povezanosti ovih sistema i centralizovawa postrojewa ujedno i najisplativija.

Na osnovu analize otpadnih voda koje }e stizati na postrojewe, izvr{eno je okvirno dimenzionisawe na maksimalno 120.000 ekvivalent stanovnika i sa minimalno o~ekivanim rezultatima da }e se:

• odstraniti ~vrste materije, uqa i masti (78.000 ES) • odstraniti organski zaga|iva~i HPK i BPK (33.000 ES) • eliminisano zaga|ewe azotom za 24.500 ES

Ovo naravno nije ukupno gradsko optere}ewe (pribli`no 170 000 ES) ve} samo deo koji je procewen kao ekolo{ki, tehnolo{ki i ekonomski prihvatqiv. Ve}i deo industrije sa "te{kim" otpadnim vodama }e biti uslovqen sopstvenim sistemima za tretman otpadnih voda kako se ne bi ugrozilo gradsko postrojewe.

Planom se ne}e uslovqavati tip budu}eg postrojewa ve} tehnologija koja ispuwava minimum uslova definisanih va`e}im propisima. Na datoj lokaciji se kao tehnolo{ki minimum dozvoqava klasi~an sistem sa slede}im jedinicama za pre~i{}avawe, postavqenim u nizu: - Mehani~ki predtretman (skrining, otklawawe krupnog peska i odvajawe uqa) i razdelnik (razdelna kutija) - Primarna sedimentacija; - Biolo{ki tretman; - Sekundarna sedimentacija; - Filtracija i finalna dezinfekcija; - Tretman muqa.

Pored navedene, dozvoqene su i sve ostale naprednije tehnologije i savremenija postrojewa. Predlo`ena tehnologija ne sme imati uticaja na zaga|ewe vazduha i vode. Usvojena tehnologija koja proizvodi ve}e koli~ine otpada (muq) mora se usloviti efikasnim tretmanom istog i wegovim odlagawem. 4.1.3.1 OP[TA PRAVILA URE\EWA

Op{tim pravilima urbanisti~ke regulacije definisana su pravila koja se primewuju: prilikom sprovo|ewa plana generalne regulacije.

Op{ta pravila urbanisti~ke regulacije odnose se na sve namene i sve vrste

fabri~kih blokova, i unutar tih namena. Detaqnom planskom razradom defini{u se, na osnovu konkretnih uslova

lokacije, specifi~na pravila i uslovi, za sve rezervisane prostore, koji moraju biti u okviru grani~nih vrednosti pravila i uslova ovog plana generalne regulacije.

Rezervisani prostori za koje je neophodna daqa razrada (Plan detaqne regulacije ili urbanisti~ki projekt) su za :

Г-1 и Г-2 Градско постројење за пречишћавање отпадних вода Нову железничко- аутомобилску саобраћајницу са мостом преко азотариног канала Нову железничко- аутомобилску саобраћајницу јужно од рафинерије Петрохемијске резервисане просторе блокови 04 и 05 у комплексу А-2 за санацију. Азотарине резервисане просторе за санацију,блок 1-а, (стари погон Амонијака 1 и 2)



68

Азотарине резервисане просторе за санацију,блок 6-а (погон Карбамид I) Рафинеријске резервисане просторе од 1Ц-01 до 1Ц-12 и 2Ц-10 Рафинеријину унутрашњу луку 2C-15 у блоку 26-2 i 2C-16 u kompleksu fabrike Будући резервоарски простор уз будућу луку (са северне стране продуктовода) у блоку 26-1

”Messer Tehnogas” na obe lokacije i eventualna pro{irewa kompleksa

Za legalizaciju: Azotarin rezervisan prostor blok 1 (Amonijak III) za legalizaciju i plan parcelacije za ceo kompleks Azotare Legalizacija velikog broja nelegalnih objekata u sve tri fabrike JIZ Pravila i uslovi su dati kao minimalne vrednosti ({irina ulice, rastojawa od

granice parcela i susednih objekata, procenat nezastrtih u zelenih povr{ina), obavezuju}i (regulaciona linija, obavezuju}a gra|evinska linija, na~in parkirawa), ili pak kao maksimalni (spratnost, procenat izgra|enosti), raspon (koeficijent izgra|enosti, procenat izgra|enosti). Na osnovu pravila i navedenih uslova odre|uje se gabarit objekta.

Pravila je mogu}e unapre|ivati po istoj proceduri po kojoj }e se vr{iti izmene i dopune plana generalne regulacije.

Op{ta pravila urbanisti~ke regulacije obuhvataju zna~ewe primewenih pojmova i opis wihovog kori{}ewa u sprovo|ewu. Op{ta pravila se odnose na:

namenu prostora saobra}ajne povr{ine javne prostore proizvodne blokove parcele zgrade intervecije na novim i postoje}im objektima rekonstrukciju objekata restauraciju objekata zelene povr{ine olak{avawe kretawa lica sa ograni~enim mogu}nostima kretawa energetsku racionalizaciju in`ewersku geologiju

Novi pogoni i intervencije na postoje}im objektima (sanacija, rekonstrukcija i

dogradwa) mogu biti planirani iskqu~ivo na bazi izra|enih Generalnih projekata i Predhodnih studija opravdanosti, na koje je saglasnost dalo nadle`no MINISTARSTVO KAPITALNIH INVESTICIJA, uz predhodno revidirawe tih dokumenata od strane revizione komisije, koju je formiralo isto Ministarstvo. Za ostale, eventualne, intervencije na ovom podru~ju, potrebna je posebna razrada planskom dokumentacija uz istu proceduru.

За надземне објекте који се граде у зони намењеној изградњи објеката од општег интереса (надземни пешачки прелази, надземне пасареле, cevni mostovi као везе два објекта преко јавног ili internog пута и сл.) надземна грађевинска линија утврђује се у појасу регулације.

Висина објекта је растојање од нулте коте објекта до коте слемена (за

објекте са косим кровом) односно до коте венца (за објекте са равним кровом) i утврђена је projektima tehni~ko tehnolo{kih re{ewa.



69

Највећа дозвољена висина објекaта утврђена је projektima tehni~ko tehnolo{kih re{ewa.

Нулта (апсолутна) кота је тачка пресека линије терена и вертикалне осе

објекта, a u skladu je sa postoje}om nivelacijom i projektima tehni~ko tehnolo{kih re{ewa.

Релативна висина објекта је она која се одређује према другим објектима или ширини регулације.

Кота приземља објеката одређује се у односу на коту нивелете јавног или

приступног пута, односно према нултој коти објекта, Парцеле за објекте од општег интереса могу се ограђивати зиданом оградом

висине до 2,20 м. Грађевинске парцеле на којима се налазе објекти који представљају

непосредну опасност по живот људи, као и грађевинске парцеле специјалне намене, ограђују се на начин који одреди надлежни орган.

Грађевинске парцеле на којима се налазе индустријски објекти и остали

радни и пословни објекти индустријских зона (складишта, радионице и сл.) могу се ограђивати зиданом оградом висине до 2,20 м.

Спољни изглед објекта, облик крова, примењени материјали, боје и други

елементи утврђују се идејним архитектонским пројектом. Tako|e je neophodno, zbog specifi~nosti industrijskih postrojewa, primewivati

i sve relevantne standarde koji se odnose na takvu industriju i to : Na{e nacionalne zakone: Zakon o planirawu i izgradwi Zakon o za{titi na radu Zakon o za{titi od po`ara Zakon o za{titi `ivotne sredine Zakon o standardizaciji Zakon o merama i dragocenostima Nacionalni pravilnici koji proizilaze iz zakona Nacionalni i internacionalni standardi, tehni~ke norme i preporuke:

JUS Jugoslovenski standardi EFMA Europian fertilizer manufactures association ANSI American National Standards Institute API American Petroleum Institute ASME American Society of Mechanical Engineers ASTM ASTM International AWS American Welding Society IEC International Electrotechnical Commision IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers ISA The Instrumentation, Systems, and Automation Society ISO International Organization for Standardization NEMA National Electrical Manufacturers Association DIN DIN Nema~ki STANDARDI AFNOR Francuski STANDARDI BS British Standards EU Europian Union Technical Norms and Standards



70

Standarde : EN97/23/CE (PED), ATEX, IP, NFPA, SHELL, ISA, EN, CTI, CENELEC, NFPA, kao i standarde Evropske unije, Eurokod i najnovija tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa.

4.1.3.2. URE\EWE POSEBNIH PROSTORNIH CELINA

HIP "Petrohemija" OPIS TEHNOLO[KOG PROCESA PROIZVODWE

Petrohemijska industrija je prvi petrohemijski kompleks u na{oj zemqi. Izgradwa petrohemijskog kompleksa u Pan~evu imala je vi{estrukog opravdawa

po{to je sme{ten blizu ve} izgra|enih kapaciteta za preradu nafte, jugoslovenskog naftovoda i nalazi{ta prirodnog gasa.

Petrohemijski kompleks u Pan~evu je koncipiran tako da se od sirovog benzina i kuhiwske soli kao osnovnih sirovina, putem prerade, dobija ~itav niz baznih proizvoda (etilen, propilen, C4-frakcija, vinilhloridmonomer, etilen-dihlorid, hlor) i proizvoda u vidu plasti~nih masa.

Na kompleksu dominiraju dva tehnolo{ka lanca vezana za osnovnu proizvodwu. Jedan je lanac tehnologija vezana za etilen kao osnovne sirovine, a drugi je hlorni-gde je hlor osnovna sirovina.

Etilenski lanac u svom sastavu ima tri proizvodne fabrike: -Fabrika za pirolizu benzina -Fabriku polietilena niske gustine -Fabriku polietilena visoke gustine Tehnologije vezane za hlor kao osnovnu sirovinu imaju tri fabrike: -Fabrika elektrolize -Fabrika vinilhloridmonomer -Fabrika polivinil hlorida "HIP - Petrohemija" Pan~evo a.d. osnovana je 1972. godine, dok je proizvodwa

po~ela 1977.godine. U svom sastavu "HIP - Petrohemija" Pan~evo a.d.

ima 11 fabrika i to su: 1. Etilen 2. Elektroliza 3. Energetika 4. Vinil hlorid monomer ( VCM ) 5. Polietilen visoke gustine ( PEVG ) 6. Polietilen niske gustine ( PENG ) 7. Polivinil hlorid (PVC) 8. Fabrika sinteti~kog kau~uka ( FSK ) 9. Panonijaplast 10. Fabrika PE cevi i fitinga 11. Fabrika za obradu otpadnih voda.

Osnovna delatnost preduze}a je proizvodwa petrohemijskih proizvoda. Proizvodni program "HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d." mo`e se grupisati u tri grupe proizvoda:

1. bazni proizvodi ( etilen, propilen, piroliti~ko uqe, MTBE, piroliti~ki benzin, 1,3 butadien, rafinat II itd.), 2. polimeri,koji predstavqaju vi{u fazu obrade (polietilen visoke gustine, polietilen niske gustine, polivinilhlorid i stiren butadein kau~uk) 3. gotovi proizvodi prera|iva~ke hemije, odnosno plasti~ni proizvodi (polietilenske cevi F20 - F250 mm, cevi za gas do 4 bara, cevi za vodovod do 10 bara, cevi za kanalizaciju, elektrofuzioni fitinzi od 20 do 315mm, spojnice i reducir spojnice, T - profili zavr{ne kape, kolena i sedla, elektroizolacione rebraste cevi od F16 do 65 mm, PVC, PP i PE).



71

Bazni proizvodi hlornog lanca kao {to su hlor, natrijum hidroksid, natrijum hipohlorid, hlorovodoni~na kiselina, vinilhlorid monomer i etilen dihlorid ne mogu se uvrstiti u teku}u ponudu preduze}a, s obzirom da su kapaciteti za proizvodwu ove vrste proizvoda uni{teni (Fabrika Elektroliza i Fabrika VCM). Fabrike u Petrohemiji

Fabrika Etilen je bazna fabrika "HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d." i bazira se na pirolizi primarnog benzina. Osnovna sirovina je primarni benzin, koji najve}im delom dolazi iz Rafinerije nafte Pan~evo, dok se mawi deo uvozi. Fabrika Etilen je dvosmernom vezom povezana sa fabrikom Energetika. Kada radi na projektnom kapacitetu, fabrika proizvodi dovoqno vodene pare za svoje potrebe, a pri niìm kapacitetima uzima dopunske koli~ine iz Energetike. Glavni energenti u Etilenu su prirodni gas i mazut. U proizvodnom procesu se stvara i tzv. loìvi gas, koji se koristi kao zamena za prirodni gas,najve}im delom u Etilenu, a vi{ak u Energetici. Glavni proizvodi fabrike Etilen su : etilen (sirovina za fabrike PEVG i PENG), propilen, C4 frakcija (glavna sirovina za fabriku sinteti~kog kau~uka FSK, piroliti~ki benzin (ide u Rafineriju nafte Pan~evo u zamenu za primarni benzin, u odre|enom dogovorenom odnosu) i piroliti~ko uqe ({aqe se u Energetiku, gde se name{ava i spaquje zajedno sa mazutom pri proizvodwi vodene pare).

Fabrika Elektroliza. Osnovna sirovina je industrijska so (natrijum - hlorid).Proizvodni proces se zasniva na tehnologiji ìvinih }elija. Natrijum - hlorid se elektroliti~kim putem razlaè na hlor i natrijum - hidroksid (luìnu). Hlor se daqe najve}im delom koristi za proizvodwu hlorovodoni~ne kiseline, a mawim delom za proizvodwu natrijum - hipohlotita.Fabrika Elektrolize trenutno radi na oko 5% projektnog kapaciteta, usled bombardovawa kako same Elektrolize, tako i fabrike VCM, koja je bila glavni potro{a~ hlora.

Fabrika PENG proizvodi polietilen niske gustine. Osnovna sirovina je etilen, koji dolazi iz fabrike Etilen. Raspoloìvi kapacitet proizvodwe polietilena niske gustine je na nivou projektnog od 45.000t/g, ali je stepen iskori{}ewa u godinama pred uvo|ewe sankcija dostizao i 120%. Proizvodni proces se zasniva na kontinualnom procesu u cevnom reaktoru, na visokim pritiscima.

Fabrika PEVG proizvodi polietilen visoke gustine. Osnovne sirovine su: etilen,koji dolazi iz fabrike Etilen, i heksen, koji se uvozi. Proizvodwa se zasniva na kontinualnom procesu u cevnim reaktorima na sredwim pritiscima. Proces se odvija na dve identi~ne linije projektovanih dimenzija od po 25.000 t/g, ali je dostignuti stepen iskori{}ewa istih realno zna~ajno ve}i. Proces omogu}ava veliku fleksibilnost proizvodwe, tako da se proizvodi ve}i broj tipova HDPE u prahu i granulama, za razne namene i tehnike prerade.

Fabrika Energetika snabdeva vodenom parom i razli~itim vrstama vode sve fabrike na glavnoj lokaciji u Pan~evu. Osnovna sirovina je sirova voda iz Dunava, a glavni energenti prirodni gas i mazut. Mazut dolazi cevovodom iz Rafinerije nafte Pan~evo. Kao dodatni energent koriste se i nus-proizvodi iz fabrike Etilen - piroliti~ko uqe (koje se name{ava sa mazutom i spaquje u kotlovima) i loìvi gas. Energetika proizvodi slede}e fluide: vodenu paru visokog, sredweg i niskog pritiska, rashladnu vodu, deka vodu, demiralizovanu vodu, protivpoàrnu vodu, instrumentalni i procesni vazduh. Zna~ajna koli~ina vodene pare se prodaje Rafineriji nafte Pan~evo, a mawe koli~ine se po potrebi prodaju i Azotari.

Fabrika za obradu otpadnih voda projektovana je tako da prihvata i obra|uje sve otpadne vode iz proizvodnih pogona "HIP-Petrohemije" Pan~evo” "a.d." i Rafinerije nafte Pan~evo. Projektovani kapacitet postrojewa je do 1.000 m³/h. Postrojewe se



72

sastoji iz vi{e zasebnih tehnolo{kih celina, koja svaka za sebe predstavqa prakti~no zasebno postrojewe, za predtretmane, primarni i sekundarni tretman.

Veze sa fabrikama van petrohemijskog kompleksa "HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d." je cevovodima povezana sa Rafinerijom nafte

Pan~evo, Azotarom i Tehnogasom. Sa Rafinerijom nafte Pan~evo razmewuje se najvi{e fluida, od kojih su

najva`niji : primarni benzin i mazut (iz Rafinerije ka "HIP-Petrohemiji" Pan~evo " a.d." ), i piroliti~ki benzin i vodena para ( iz “HIP-Petrohemije " Pan~evo ” a.d." ka Rafineriji). Azotari se po potrebi isporu~uje vodena para.

Tehnogas u krugu "HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d." poseduje azotnu jedinicu, koja azotom snabdeva sve fabrike. S druge strane, iz "HIP - Petrohemija" Pan~evo."a.d." ka Tehnogasu se {aqu vi{kovi vodonika iz Etilena.

I Bazna proizvodwa Naziv: 1.FABRIKA ETILEN

Delatnost:proizv.etilena Propilen,C4 frakcija, Pirol.uqe i pirol.benzi. Sirovine: sirovi niskooktanski benzin

mah.kapac. Od 100 % god. 200.000 t/g etilena

Sada{.radn.kapac. 51,2 % god. 102.353 t/g etilena

Jedinica mere


Planirano

Ulaz sirovina: sirovi niskooktanski benzin t 331.153 280.647 611.800 Izlaz proizvoda t 272.754 233.246 506.000 t Povr{.fabr.kompleksaunutarregul.linije km2 0,112 II Polimerna proizvodwa

Naziv: 1.FABRIKA PENG

Delatnost:polietilen niske gustine Sirovine:etilen

mah.kapac. Od 100 %god. 45.000 t/g

Sada{.radn.kapac. 101,5% god. 45.693 t/g

Jedinica mere


Ulaz sirovina:polimerizacija etilena t 45.72o t/g 35.560 81.280 t/g Izlaz proizvoda t 45.000 t/g 35.000 t/g 80.000 t/g Povr{.fabr.kompleksaunutar regul.linije

Naziv: 2. FABRIKA PEVG

Delatnost:polietilen visoke gustine Sirovine:etilen

mah.kapac. 64.169 t Od 127 %2002 god.

Sada{.radn.kapac. 60.000t 120 %2004. god.

Jedinica mere


Ulaz sirovina Jedinica mere

183 t/d

90 t/d

273 t/d

Izlaz proizvoda t/g 60.000t

30.000 t/d

2 h 45.000 t/g

Povr{.fabr.kompleksaunutar regul..linije

Km2 0,69

III Gotovi proizvodi

Naziv proizvoda Ostvarena proizvodwa jedinica mere

Planirana proizv. jedinica mere

1.Cevi i fitinzi 2. 3..

2.563 t

2.563 t



73

Naziv: 1.FABRIKA ZA OBRADU VODA

Delatnost: Obrada otpad.voda Petr. i RNP Sirovine

Radio mah.kapac. Od 100 % god. 8.000.000 m3/g

Sada{.radn.kapac. 13,9 % god. 1.113.785 m3/g

Jedinica mere Postoje}e stawe Pro{ir.-smaw. Planirano Ulaz sirovina Izlaz proizvoda M3 139 m3/h 861 m3/h 1000 m3/h Povr{.fabr.kompleksa unitar regul.linije

Km2 0,046

Naziv: 2.ENERGETIKA

Delatnost: snabdeva sve fabrike energetskim fluidima razli~itih pritis. Sirovine

Radio mah.kapac. Od 100 % god. 1.920.000 t/g

Sada{.radn.kapac. 51 % god. 978.746 t/g

Jedinica mere Postoje}e stawe Pro{ir.-smaw. Planirano Ulaz sirovina Izlaz proizvoda t 978.746 t/g 941.254 t/g 1.920.000 t/g Povr{.fabr.kompleksa unutar regul.linije

km2 0,049 km2

HIP Azotara

OPIS TEHNOLO[KIH PROCESA - POSTOJE]E STAWE

D.P. "HIP-Azatora" sa PO u postupku restruktuirawa Pan~evo je fabrika koja proizvodi azotna i kompleksna ve{ta~ka |ubriva. Gra|ena je u tri faze i to:

- Prva faza je zavr{ena i pu{tena u rad 1962. godine a obuhvatala je proizvodne pogone: Amonijak I, azotna kiselina (dve linije), pogon za proizvodwu kre~nog amonijum nitrata (KAN) i pogon za proizvodwu energije (Energetika).

- Druga faza izgradwe Azotare zavr{ena je i pu{tena u rad 1969. godine. Tada su

otpo~eli sa radom pogoni: Amonijak ¶¶, Azotna kiselina (tre}a linija) ¶¶¶ , NPK, Karbamid I, AN i pogon za proizvodwu N-rastvora.

Realizacija tre}e faze izgradwe D.P. "HIP-Azatora" sa PO u postupku

restruktuirawa Pan~evo zapo~eta je izgradwom i pu{tawem u rad pogona Amonijak ¶¶¶ 1985. godine i izgradwom Karbamida ¶¶ koja je u toku. Osnovni finalni proizvodi fabrike su:

- kre~ni amonijum nitrat (KAN) - granulisani AN - karbamid - kompleksna NPK |ubriva - N-rastvori. - amonijak - azotna kiselina - SO2-ugqen dioksid. - demi voda

Za ostvarewe ovog proizvodnog programa, danas su u eksploataciji slede}i pogoni: - Pogon za proizvodwu amonijaka - Amonijak ¶¶¶ - Pogon za proizvodwu azotne kiseline - sve tri linije - Pogon za proizvodwu kre~nog amonijum nitrata - KAN - Pogon za proizvodwu amonijum nitrata - AN - Pogon za proizvodwu N-rastvora.

Ulazne sirovine u HIP-Azotaru su: - prirodni gas - voda - kre~wak - kaolin



74

Hemikalije i pomo}ni fluidi - natrijum hidroksid - azotna kiselina - kalijum karbonat - K2SO3 - hidrazin - antipenu{avac - hemikalije za rashladne sisteme - Aluminijum hidroksid - Uqa i maziva

Amonijak kao osnovna sirovina za proizvodwu azotnih i kompleksnih |ubriva

proizvodi se danas samo u pogonu Amonijaka ¶¶¶. Pogon Amonijak ¶ nije u funkciji od 1988. godine. Pogon Amonijaka ¶¶ prestao je sa proizvodwom amonijaka 1990. godine. U funkciji

je samo jedan kompresor koji radi za potrebe pogona Karbamida ¶ (podiè pritisak ugqen dioksida na radni za ovaj pogon). Nakon pu{tawa u rad Karbamida ¶¶ ovaj kompresor }e prestati sa radom za ove potrebe. Obzirom na dugogodi{wi prekid u radu, ovog postrojewa, za slu~aj ponovnog startovawa mora se primeniti Zakon o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine (Sl. Glasnik RS broj 135/04). POGON ZA PROIZVODWU AMONIJAKA - AMONIJAK ¶¶¶

Pogon Amonijaka ¶¶¶ izgra|en je po licenci i baznom inèweringu poznate internacionalne firme KELLOGG PULLMAN - London, a detaqni inèwering uradila je {panska firma TECHICAS REUNIDAS - Madrid, koja je i isporu~ilac opreme.

Projektovani kapacitet je 938 t/dan ili 309.000 t/god te~nog anhidrovanog

amonijaka, ra~unato na 330 radnih dana u godini. Sirovine za proizvodwu amonijaka su prirodni gas, vodena para i vazduh. Projektovani normativ utro{ka prirodnog gasa za proces i loèwe je 1073 Nm3/t amonijaka.

Amonijak ¶¶¶ Naziv projektovani kap.

Nm3/tona/dan sada{wa proizv

Nm3/tona/dan sirovina prirodni gas 1.078.704 828445 sirovina vazduh 1.044.000 801792 gotov proizvod

amonijak 938 720

gotov proizvod

ugqendioksid 1.118 859

Sporedni produkt proizvodwe amonijaka je ugqen dioksid u koli~ini 27.000

Nm3/h sa 99,9% CO2, koji je osnovna sirovina za proizvodwu karbamida, kao i za pripremu u proizvodwi tehni~kih gasova (komprimovani CO2 - suvi led).

Proces proizvodwe amonijaka baziran je na kataliti~kom reformingu prirodnog

gasa sa vodenom parom pri povi{enom pritisku i sintezi na relativno niskim temperaturama. Odnos para-prirodni gas u ovom procesu je 3,5:1. Vrednost CH4 u napojnom sinteznom gasu je 1,13%, sadràj inerata u izlaznom sinteznom gasu 14,5%. Sadràj amonijaka na izlazu iz amonija~nog konvertora je 12%. Osnovni proces proizvodwe odvija se u vi{e tehnolo{kih celina:

- odsumporavawe prirodnog gasa - primarni i sekundarni reforming



75

- visoko i nisko temperaturna CO konverzija (HTS i LTS) - CO2 prawe (karsol sistem) - metanacija - sinteza i rashladni sistem - skladi{te i distribucija.

Pomo}ni procesi obuhvataju:

- dekarbonizaciju sirovne dunavske vode - demineralizaciju odnosno proizvodwu kotlovske vode - rashladne torweve (kule) - proizvodwu pare - proizvodwu elektri~ne energije - instrumentalni vazduh, azot i sl.

SKLADI[TE AMONIJAKA

Kao posebna tehnolo{ka celina procesa proizvodwe amonijaka u pogonu Amonijaka ¶¶¶ je skladi{te amonijaka.

Izgra|eno je prema projektu {panske firme TECHNICAS REUNIDAS - Madrid,

1985. godine. Skladi{te amonijaka je predvi|eno za slede}e funkcije:

- prihvat i skladi{tewe te~nog 99,9% amonijaka iz procesa u rezervoar koji ima kapacitet 15.000 t, tj. 22000m3 amonijaka na t = -33 0C i p = 1 bar.

- odràvawe uslova skladi{tewa, temperature -33 0C i atmosferskog pritiska pomo}u sopstvenog rashladnog sistema

- distribucija amonijaka prema potro{a~ima (pogoni, utovar u auto i vagon cisterne, budu}i potro{a~i).

Za skladi{tewe amonijaka koristi se skladi{te od 5000 t, a koje organizaciono

pripada amonijaku II. RASHLADNI SISTEM AMONIJA^NOG REZERVOARA

I pored odgovaraju}e izolacije postoji otparavawe amonijaka u skladi{nom rezervoaru. Reciklovawe otparenog amonijaka u te~no stawe i vra}awe u rezervoar, odnosno odràvvawe radnih uslova u skladi{nom rezervoaru postiè se pomo}u rashladnog sistema koji radi na poznatom procesnom principu komprimovawa para, hla|ewu i kondenzovawu. SISTEM ZA DISTRIBUCIJU AMONIJAKA

Za distribuciju te~nog amonijaka potro{a~ima instalisane su tri identi~ne pumpe, koje obezbe|uju potisni pritisak od 16 bara.

Planirani potro{a~i su pogoni u okviru D.P. "HIP-Azatora" sa PO u postupku

restruktuirawa Pan~evo i slobodna prodaja. Preko utovarnih rampi u slobodnu prodaju moè da se isporu~i 1.000 t amonijaka na dan. DEMINERALIZACIJA VODE ZA KOTLOVE

U pogonu Amonijaka ¶¶¶ za potrebe obezbe|ewa kotlovske vode za proizvodwu pare visokog pritiska od 105 bara izgra|ena je jedinica za demineralizaciju.



76

U svrhu demineralizacije koristi se proces jono-izmewiva~kih masa postavqenih u dve linije pri ~emu je jedna u radu a druga se regeneri{e (regeneracija traje 12 h). Kapacitet jedne linije demineralizacije je 115 m3/h a maksimalni 230 m3/h. RASHLADNI TORAW

Rashladni recirkulacioni sistem sastoji se od {est rashladnih betonskih kula sa protiv strujnom cirkulacijom vazduha pomo}u ventilatora. Puwewe za boqi kontakt je od plasti~nih masa sa eliminatorima kapqica. Procesom rashladnih torweva prema projektu se obezbe™uje razliku temperature od 10 0C. TURBO - ALTERNATOR

Za potrebe obezbe|ewa sopstvene potro{we elektri~ne energije i {to potpunije energetske nezavisnosti rada pogona ugra|en je turbo alternator kapaciteta 6.112 kWh.

U normalnom radu turbo alternator potpuno obezbe|uje potrebe pogona za elektri~nog energijom, a vi{ak moè da se isporu~i na spoqnu mreù. POGON ZA PROIZVODWU AZOTNE KISELINE - AZOTNA KISELINA ¶

Pogon Azotne kiseline ¶ ima dve proizvodne linije svaka kapaciteta po 257,5 t/dan 56% azotne kiseline ra~unato na 100% HNO3. Pogon je projektovao i izgradio CHEMICO CONTRUICTION CORPORATION - New York, USA, 1962. godine.

Kao osnovne sirovine za proizvodwu koristi se amonijak, vazduh, voda, otpadni

nitrozni gas iz pogona Amonijaka ¶¶¶. Tako|e, u procesu proizvodwe koristi se i para sredwe i niskog pritiska i elektri~na energija. POGON ZA PROIZVODWU AZOTNE KISELINE - AZOTNA KISELINA ¶¶

Azotna kiselina ¶¶ je tehnolo{ka linija proizvodnog kapaciteta 544 t/dan 100% HNO3 kao 57% HNO3. Licenca i projekat je uradio CHEMICAL CONSTRUCTION CORPORATION, NewYork, USA a po~ela je sa radom 1969. godine.

Pogon Azotne kiseline ¶¶ je proizvo|a~ pare sredweg pritiska. Vi{ak pare

sredweg pritiska {aqe u me|upogonski razvod pare HIP-AZOTARE. Danas su u funkciji sve tri proizvodne linije azotne kiseline.

Azotna kiselina ¶, ¶¶

naziv projektovani.kap Nm3/tona/dan

sada{wa proiz. Nm3/tona/dan

sirovina amonijak 300 212 sirovina vazduh 4.704.000 3.331.445 proizvod azotna kiselina 1.059 750 POGON ZA PROIZVODWU NPK - \UBRIVA

Pogon za proizvodwu kompleksnih NPK |ubriva izgra|en je prema licenci CHEMICAL CONSTRUCTION CORPORATION, New York, USA a pu{ten je u rad 1969. godine. Proizvodni kapacitet je 1.000 t/dan (dve linije po 500 t/dan). Pogon je prestao sa radom 1999. godine (razru{en je toku NATO bombardovawa).

Zbog potreba trì{ta za NPK-|ubrivom ura|ena je sanacija postoje}eg skladi{ta

NPK-|ubriva i transportnog sistema, kako bi se u skladi{tu postavio kontinualni me{a~ za dobijawe me{anog komplesnog |ubriva (blending postupkom) i bila omogu}ena adekvatna doprema sirovina i otprema me{anog |ubriva na pakovawe.



77

Kapacitet blendera je 60-100 tona na sat me{anog NPK-|ubriva razli~itih

formulacija. Me{ano |ubrivo se proizvodi me{awem gotovih granulisanih |ubriva KAN-a, MAP-a, DAP-a i kalijum hlorida. Me{a~ radi po potrebi. POGON ZA PROIZVODWU KARBAMIDA - KARBAMID ¶

Pogon Karbamida je izgra|en prema licenci CHEMICAL CONSTRUCTION CORPORATION i pu{ten je u rad 1970. godine. Projektovani kapacitet iznosi 300 t/dan uree sa 46% azota.

Osnovne sirovine za proizvodwu ovog |ubriva su amonijak i ugqen dioksid.

Pored toga u procesu koristi se para visokog pritiska, sredweg pritiska i elektri~na energija.

Da bi se dobile granule karbamida, u reaktoru se odvija reakcija izme|u

amonijaka i ugqen dioksida pri kojoj se dobija amonijum karbamat koji se konvertuje u karbamid. Obe reakcije se odvijaju istovremeno u istom reaktoru. Posle razlagawa karbamata, karbamid se koncentri{e u upariva~u i granuli{e u granulacionom torwu. Karbamid ¶ naziv projektovani

kap. t/dan sada{wa proiz. t/dan

planirani kapac t/dan

sirovina amonijak 185 173 zatvarawe sirovina ugqen dioksid 231 215 pogona proizvod karbamid 300 280

POGON ZA PROIZVODWU KRE^NOG AMONIJUM NITRATA - KAN

Pogon za proizvodwu izgra|en je prema licenci R. KALTENBAH - Pariz po detaqnom in`eweringu CHEMICO i pu{ten je u rad 1962. godine. Projektovani kapacitet je 1.200 t/dan (dve proizvodne linije po 600 t/dan) KAN sa 27% azota.

Osnovne sirovine za proizvodwu KAN-a su amonijak, azotna kiselina i kre~wak.

Reakcijom amonijaka i azotne kiseline dobija se amonijum nitrat koji se me{a sa kre~wakom, uparava i granuli{e.

Proces proizvodwe KAN-a sastoji se iz tri tehnolo{ke celine:

- priprema kre~waka - vla`na sekcija - suva sekcija.

KAN naziv projektovani kap. t/dan sada{wa proiz.

t/dan sirovina amonijak (100%) 308 242 sirovina azotna kiselina 1136,8 891 sirovina kre~wak 350 275 proizvod 1.400 1.100

POGON ZA PROIZVODWU AMONIJUM NITRATA - AN-a

Pogon za proizvodwu amonijum nitrata izgra|en je prema licenci KALTENBACH - Pariz i prema detaqnom in`eweringu CHEMICO. Pu{ten je u rad 1968. godine.

Projektovani kapacitet je 663 t/dan AN koncentracije 95%. Amonijum nitrat se dobija reakcijom amonijaka i azotne kiseline. Ovako dobijen

amonijum nitrat je koncentracije 82% i vodi se daqe u koncentrator na uparavawe. Amonijum nitrat koncentracije 95% se skladi{ti ili vodi u daqu proizvodwu.



78

Od ukupno proizvedene koli~ine AN-a 63% se koristi u pogonu KAN-a a

preostalih 37% se koristi za proizvodwu azotnih rastvora (N-rastvora) i NPK |ubriva. AN rastvori Naziv Projektovani kap. t/dan Sada{wa proiz t/dan. sirovina amonijak 146 112,2 sirovina azotna kiselina 539 414 proizvod amonijum nitrat

(95%) 663 510

POGON ZA PROIZVODWU N -RASTVORA

Pogon za proizvodwu N-rastvora je izgra|en prema licenci i projektu CHEMICO, New York i pu{ten je u rad 1969. godine. Projektovani kapacitet je 300 t/dan te~nih azotnih |ubriva.

Ovo postrojewe je predvi|eno da proizvodi te~na azotna |ubriva i amonija~nu

vodu na bazi amonijaka, amonijum nitrata i karbamida. Postupak je {ar`ni, a vreme za pripremu jedne {arè iznosi 5 ~asova. Danas se

proizvode se razli~ite vrste N - rastvora; Diksol 447, Diksol 410, Diksol 205 i dr. po potrebi trì{ta.

POGON ENERGETIKA

Pogon Energetike u D.P. HIP "Azotari sa PO u postupku restruktuirawa Pan~evo", proizvodi paru srdweg pritiska, dekarbonisanu vodu, demineralizovanu vodu, vodu za pi}e i instrumentalni vazduh. Ovaj pogon ~ine organizacione celine:

• hemijska priprema vode • kotlovi za proizvodwu pare • crpna stanica na plovnom kanalu • gasna stanica i • mazutna stanica (uni{tena u toku NATO agresije).

Kotlovi ( tri kotla) su sa maksimalnim proizvodnim kapacitetom od 40 t/h pare od 33,4 bar i temperature 3130 C. Jedan kotao radi samo na gas, dok ostala dva mogu da rade na te~no gorivo i gas kako je tokom NATO bombardovawa razorena mazutna stanica i sada sva tri kotla kao energent koriste gas. Proizvedena para od 33,4 bara se redukuje na paru pritiska 17,5 bara i temperature 2160C i paru pritiska 3,5 bara i temperature 1600C i {aqe prema potro{a~ima: Azotna kiselina I i II, Karbamid I, Kan i AN.

Pogon Amonijak III proizvodi paru visokog pritiska od 105 bara i temperature

4160C i sistemom cevovoda je povezan sa pogonima Energetike D.P. HIP "Azotare" i HIP "Petrohemije" kojima po potrebi {aqe vi{ak proizvedene pare. Tako|e, pogon Amonijaka III od HIP "Petrohemije" uzima paru sredweg i niskog pritiska pri startovawu pogona za grejawe katalizatora.

Pitka voda se proizvodi u pogonu Energetike u koli~ini od 180 m3/h iskqu~ivo za

potrebe kompleksa Azotare. Fabrika je povezana i na gradsku vodovodnu mreù. Instrumentalni vazduh, proizvodi se za potrebe pogona u kompleksu Azotare. Maksimalni proizvodni kapacitet je 6000 m3/h, a ostvareni u 2005.god je bio 2000 m3/h.

Crpna stanica koja se nalazi na delu plovnog kanala Azotara, projektovana je za

maksimalni kapacitet od 32400 m3/h, a trenutno radi sa kapacitetom od 4000 m3/h.



79

RAN@IRNA STANICA

Kompleksu D.P. "HIP-Azatora" sa PO u postupku restruktuirawa Pan~evo pripada ranìrna stanica koja se nalazi na potezu izme|u HIP Azotare i Luke Dunav. Za sada svojim kapacitetom i opremqeno{}u zadovoqava potrebe Ju`ne industrijske zone za ovom vrstom transporta sirovina i gotovih proizvoda.

PLOVNI KANAL SA LUKOM

Plovni kanal sa lukom izgra|en je i pu{ten u rad 1962. godine. Plovni kanal i luka su kapaciteta i opremqeni tako da mogu da prihvate sirovine i otpreme proizvode prema zahtevima D.P. "HIP-Azatora" sa PO u postupku restruktuirawa Pan~evo.

KANAL OTPADNIH VODA

Kanal otpadnih voda je duìne oko 1900 m . U kanal otpadnih voda ispu{taju se otpadne vode iz pogona Azotare bez prethodnog tretmana i otpadne vode Rafinerije nafte Pan~evo i HIP "Petrohemije" nakon sekundarnog tretmana.

Rafinerije nafte Pan~evo

OPIS TEHNOLO[KOG PROCESA PROIZVODWE

Rafinerija nafte Pan~evo po~ela je sa radom krajem 1968. godine, sa kapacitetom primarne prerade sirove nafte od 4.000 t/dan na slede}im postrojewima:

• atmosferska destilacija serija 100 • dvostepeni termi~ki kreking serija 200 • platforming serija 300

• IIDS – gasnog uqa serija 400

• obrada gasova serija 500, 550 • funkcionacija gasova serija 570 • redestilacija benzina serija 600 • ekstrakcija aromata Udeks serija 620 • meroks za benzine serija 650 • meroks za petrolej i benzin serija 750 • meroks za GM-1 serija 850

Ovim kapacitetom RNP nije mogla da zadovoqi potrebe gravitiraju}eg trì{ta,

posebno po~etkom izgradwe petrohemijskog kompleksa za koji je bilo potrebno obezbediti odgovaraju}e koli~ine primarnog benzina, tako da je RNP morala da pove}a svoj primarni kapacitet prerade nafte na 5.000.000t godi{we. Godine 1971. sa~iwen je program za pro{irewe kompleksa RNP, a 1973. aneks, ~ime su obuhva}ene slede}e celine:

• atmosferska destilacija • meroks za stabilizovani laki benzin • pro{irewe platforminga • pro{irewe rezervoarskog i manipulativnog prostora • izgradwa prate}ih objekata energetike i pomo}nog sistema.

Izgradwom postrojewa za fluidni kataliti~ki kreking i vakuum destilaciju, RNP u tom trenutku zadovoqava potrebe trì{ta, sa jedne strane, i postepeno zaokruùju tehnolo{ki lanac ~ine}i tako jednu tehnolo{ku celinu, sa druge strane.

Novo postrojewe za proizvodwu aromata (benzen i toluen) Sulfolan sa prate}im

rezervoarskim prostorom i potrebnom infrastrukturom pu{teno je u rad 2005 godine.



80

RNP poseduje zapadne tehnologije s po~etka 60-tih i 70-tih godina pro{log veka i

do 1991.godine je pratila korak sa razvijenim rafinerijama EU, kada je u pitawu struktura proizvodwe i kvalitet gotovih proizvoda (benzina i dizela).

Postoje}a konfiguracija RNP odgovara konfiguraciji rafinerija iz sredine 80-

tih godina.Rafinerija je postrojewe energetskog tipa {to podrazumeva proizvodwu goriva: motorni benzin, dizel gorivo, mlazno gorivo i lo` uqa. Stepen konverzije od 80%(odnos belih i crnih proizvoda) zadovoqava jo{ uvek, iako je trend modernih rafinerija potpuna konverzija nafte.

U pogledu mogu}nosti proizvodwe goriva kvaliteta koji se trenutno zahteva u Evropi postoje}a tehnolo{ka konfiguracija je u velikom zaostatku. Do po~etka 2005-e godine bilo je mogu}e obezbediti do 450.000 t/g bezolovnih/motornih benzina (MBM 92 i BMB 95)i do 250.000 t/g dizela prema EU standardu (350 ppm S).Od po~etka 2005-e koli~ine benzina i dizela koje zadovoqavaju EU standarde, a koje se mogu proizvesti na postoje}im postrojewima su zanemarqive. Opis procesa:

Dopremawe sirove nafte je sa doma}ih nalazi{ta i iz uvoza je uglavnom naftovodom i vodenim putem, èleznicom i autocisternama. Skladi{tni prostor namewen za sirovu naftu iznosi preko 200.000 m3. U rezervoarima za skladi{tewe obavqa se prvi stepen rafinerijske pripreme sirove nafte za preradu gravitacionim odvodwavawem i taloèwem sedimenata na dnu rezervoara. Iz rezervoara se posebnim pumpama nafta odvodi do primarnih proizvodnih postrojewa.

Atmosferska destilacija- serija 100 je projektovana da odvojeno prera|uje dve

vrste sirovina:

- doma}u me{anu naftu (sirovina I) - me{anu sirovu naftu (sirovina II)

Kapacitet ovog postrojewa je 4.000 t/dan. Postrojewe je projektovano da daje slede}e proizvode: rafinerijski loìvi gas, gas bez specifikacije i nestabilizovani laki benzin, sredwi benzin, te{ki benzin, benzin za lakove, petrolej, dizel gorivo D1, lako gasno uqe, te{ko gasno uqe i laki ostatak. Primarni benzin kao vr{ni proizvod daqe se frakcioni{e u spliteru benzina koji daje slede}e proizvode: sme{u gasova i

lakog benzina sa vrha kolone, bo~na frakcija – sredwi benzin i dno kolone – te{ki benzin. Sredwi i te{ki benzin se {aqu na daqu obradu. Da bi se spre~ila, odnosno smawila korozija koju prouzrokuju hlorovodoni~na kiselina i vodoniksulfid predvi|eno je dozirawe rastvora amonijaka i inhibitora korozije u vr{ne tokove atmosferske destilacije.

Atmosferska destilacija – serija 2100 je projektovano postrojewe sa kapacitetom

od 10.600 t/dan sirove nafte svih vrsta (uvoznih i doma}ih). Proizvodi ovog postrojewa su slede}i: rafinerijski loìvi gas, sme{a propan-butan, laki benzin, stabilizovani sirovi benzin, benzin za pirolizu, sirovi petrolej, lako gasno uqe, te{ko gasno uqe i laki ostatak.

Meroks postrojewa su planirana da obrade odre|ene sirovine pomo}u prawa luìnom ili merkaptan ekstrakcijom, odnosno meroks procesom za uklawawe vodoniksulfida. Meroks postrojewa sa~iwavaju slede}e serije: serije 550, serija 650, serija 750, serija 850, serija 2050 i serija 2650. Ova postrojewa imaju slede}i kapacitet:

• LPG Meroks postrojewe S-550 158 t/dan • Meroks postrojewe za specijalne benzine S-650 110 t/dan • GM-1 Meroks postrojewe S-750-850 167 t/dan



81

• Postrojewe za hla|ewe TNG S-2050 100 t/dan • Meroks postrojewe lakog benzina S-2650 260 t/dan

Obrada gasova-serija 500 je postrojewe za dobijawe sme{e C3-C4 te~nih gasova i stabilizovanog lakog benzina od ulazne sirovine. Postrojewe je projektovano za obradu slede}ih ulaznih sirovina: mokri gas iz postrojwa IIDS benzina (S-300), mokri gas iz postrojewa za reformirawe benzina (S-300), laki benzin iz postrojewa IIDS benzina (S-300), laki benzin iz postrojewa za reformirawe benzina (S-300), laki benzin iz atmosferske destilacije (S-100), laki benzin iz postrojewa redestilacije benzina (S-600) i laki benzin iz postrojewa IIDS (S-400).

Frakcionacija gasova u seriji 570 je postrojewe projektovano za dobijawe te~nog

gasa C3, C4, i-C4 i n-C4 tretirane u meroks postrojewu (S-550), pripremqene u postrojweu za obradu gasova (serija 500). Postrojewe je projektovano za obradu ulaznih sirovina pri protoku od 158,1 t/dan.

Udeks-ekstrakcija aromata-serija 620 je postrojewe projektovano za ekstrakciju

benzina odre|enog kvaliteta iz ugqovodoni~ne frakcija C6 bogate benzenom. Udeo benzena u ovoj frakciji je oko 10% teìnskih. Projektovana vrednost prerade postrojewa je 108 t/dan.

Vakuum destilacija-serija 2200 sluì za preradu lakog ostatka iz atmosferske

destilacije. Dobijena vakuum gasna uqa idu na kataliti~ki kreking (FCC) a te{ki ostatak se dovodi na postrojewe za visbrekovawe gde se dobija osnovna komponenta za name{avawe lo` uqa i mawim delom na postrojewe za proizvodwu bitumena.

Postrojewe za fluidno kataliti~ko krekovawe-serija 2300 i stabilizacija

benzina i frakcionacija gasova-serija 2500. U postrojewu za fluidno kataliti~ko krekovawe-serija 2300, se krekovawem te{kih ugqovodonika u prisustvu katalizatora i na povi{enoj temperaturi vr{i prevo|ewe u lak{e i sredwe frakcije ugqovodonika. Pored benzina ovo postrojwe proizvodi i gasove, lako gasno uqe i dekantirano uqe i koks. Postrojewe je projektovano za kapacitet od 1.000.000 t/god odnosno 3.031,5 t/dan sme{e lako i te{kog vakuum gasnog uqa, koja se dovodi na vakuum destilaciju S-2200. Stabilizacija benzina i frakcionacija gasova se vr{i u seriji 2500.

Meroks te~nog naftnog gasa sa kataliti~kog krekinga- serija 2550 je kapaciteta

412 t/dan i vr{i izdvajawe vodoniksulfida, merkaptana, karbon- sulfida i drugih nepoèqnih komponenti iz te~nog naftnog gasa.

Meroks benzina sa kataliti~kog krekinga- serija 2750 i 2850 je kapaciteta 1367

t/dan, vr{i izdvajawe vodoniksulfida iz benzina i prevo|ewe merkaptanskog sumpora u disulfidni sumpor.

Postrojewe hidrodesulfurizacije lakog gasnog uqa sa FCC-serija 2400 sluì za

hidrogenaciju na visokoj temperaturi i visokom pritisku u prisustvu katalizatora. Glavna zaga|uju}a materija iz ovog postrojwa je sumpor. Nakon tretmana ukupni sadràj sumpora u gasnom uqu je 0,1% teìnski.

Postrojewe serije 2450 sluì za proizvodwu te~nog sumpora po Klaus postupku

kapaciteta 67 t/dan ulaznih sirovina. Serija 2600 sluì za alkilaciju sumpornom kiselinom pri ~emu se dobijaju

komponente za proizvodwu motornih i aviobenzina. Serija 200 sluì za smawewe viskoziteta naftnog ostatka.



82

Serija 0250 sluì za proizvodwu bitumena, zasnovanu na kontinualnoj oksidaciji osnovnih sirovina koje sa~iwavaju sme{a vakuum ostatka, te{ko vakuum uqe za industrijske bitumene i ~ist vakuum ostatak za putne bitumene.

Serija 900- obrada kisele vode je postrojewe za pre~i{}avawe sumpornih

otpadnih voda oksidacijom pomo}u vazduha. U ovom postrojewu sulfidi se prevode u tiosulfate, a zatim se mawa koli~ina tiosulfata prevodi u sulfate sa sadràjem

sulfida u izlaznoj vodi < 1 ppm. Izlazna procesna voda iz razli~itih postrojewa rafinerije sakupqa se u rezervoar za kiselu vodu. Ovaj rezervoar snabdeven je ure|ajem za odràvawe gorwih slojeva povu~enog uqa.

Sadràj uqa u otpadnoj vodi odre|uje proces obrade. U rezervoaru postoji

sistem cevi za zagrevawe pomo}u vodene pare u ciqu spre~avawa smrzavawa. Iz rezervoara se kisela voda pumpom izbacuje preko izmewiva~a toplote sa toplom vodom. Pre ulaska u kolonu za obra|ivawe voda se daqe zagreva ubacivawem vodene pare dok se ne postignu optimalne radne temperature, a zatim me{a sa vazduhom. Voda zatim odlazi u kolonu za obradu koja je podeqena na 4 odeqka uz potpuno me{awe sa vazduhom u ciqu zavr{etka oksidacije. Nakon toga voda i vazduh se razdvajaju u vazdu{nom separatoru, odakle voda daqe odlazi u kanalizaciju, a vazduh preko prigu{iva~a plamena u loì{te pe}i.

Serija 2900- obrada kiselih voda iz FCC kompleksa, gde voda prolazi kroz

izmewiva` toplote i odlazi u striper kolonu kisele vode. Kondenzat se skupqa u odre|enoj posudi, a potom pumpa u kolektor kondenzata. Stripovana kisela voda se hladi u hladwaku pre nego {to se ispusti u zauqenu vodu. Refluks se propu{ta kroz uqani skrimer za odlagawe u slop sistem. Kiseli gas sa vrha striper kolone se spaquje u pe}i FCC postrojewa.

Postoje}i sistem za pre~i{}avawe voda sastoji se iz: API separatora AB-1401 Bistrika AB-1402 Jedinice koalescentnih filtera Crpnih stanica PS-4.1 i PS-4.2 (pokriveni betonski bazeni )

Otpadne vode RNP se pre ispu{tawa u recipijent obra|uju na postrojewu za

tretman otpadnih voda u Petrohemiji.

Serija 300 i 400 – Postrojewe za desulfurizaciju benzina u okviru serije 300 kao

sirovinu koristi primarni stabilizovani sirovi benzin sa kapacitetom 1050 t/dan sirovog primarnog benzina. U postrojewu S- 400 radi se hidrodesulfurizacija lako gasnog uqa sa dvostepenog termi~kog krekinga i proizvodi visokokvalitetno mlazno gorivo, specijalni petroleji i benzin za lakove. Trenutno sluì za hidrodesulfurizaciju piroliti~kog benzina iz HIP Petrohemije odnosno za proizvodwu jednog dela sirovine za postrojewe za ekstrakciju aromata Sulfolan.

Serija 300 – Reformirawe (platformirawe benzina) projektovani kapacitet

postrojewa za reformirawe je 639 t/dan primarnog benzina a sredinom sedamdesetih godina je pove}an kapacitet prerade ovog postrojewa na oko 1.000 t/dan primarnog benzina.

Serija 3600 – Proizvodwa aromata Sulfolan je postrojewe koje je projektovano i izgra|eno sa ciqem pove}awa ekonomi~nosti Rafinerije. Postrojewe je projektovano za kapacitet prerade sme{e platformata i piroliti~kog benzina u razli~itim odnosima od oko 500.000 t/god, odnosno za proizvodwu 71.000 t/god benzena, 78.000 t/god toluena i oko 101.000 t/god sme{e ksilena. Maksimalni ukupni kapacitet koji se moè posti}i u skorije vreme za ovo postrojewe je 385.000 t/god, i to 250.000 t/god platformata i



83

135.000 t/god piroliti~kog benzina za proizvodwu oko 65.000 t/god benzena i 69.000 t/god toluena. Postrojewe za ekstrakciju aromata Sulfolan u NIS-RNP je izgra|eno sa najvi{im stepenom za{tite radne i ìvotne sredine i po toj osnovi postrojewe sadrì slede}e sisteme:

- dva nezavisna sistema za bakqu - sistem za spaqivawe otpadnih gasova i para iz ejektora - sistem uqno-atmosferske kanalizacije - zatvoreni sistem aromatskog slopa - zatvoreni sistem solventskog slopa

Serija 1000 – Postrojewe za rekuperaciju gasova iz sistema bakqe je isprojektovano i izgra|eno sa ciqem pove}awa ekonomi~nosti rada Rafinerije i pove}awa stepena za{tie ìvotne sredine. [ar`ni produkti koji se vode na rekuperaciju su dva gasna toka iz sistema bakqi PA-1700 i PA-2700. Ovi tokovi gasova i para se javqaju u impulsima pa se zbog toga skupqaju u posebni rezervoar sa plivaju}im

krovom – zvonom, odakle se daqe komprimuje preko dva paralelna kompresora GB-1000

A, B. PA-1700, PA-2700, PA-2975 – Sistemi bakqe.

Bakqa I (PA-1700) je projektovana da primi i ispusti preko gorionika maksimalnu

koli~inu gasova i para u iznosu od 150 t/h, a bakqa II (PA-2700) je projektovana za

maksimalni kapacitet od 530 t/h gasova i para. Bakqa PA-2795, odnosno kisela bakqa je postavqena na istoj nose}oj konstrukciji stuba bakqe PA-2700. Kiseli gasovi se uvode u sistem kisele bakqe, na spaqivawe samo kad ne radi postrojewe za proizvodwu sumpora.

SKLADI[TEWE POLUPROIZVODA I FINALIZACIJA I SKLADI[TEWE PROIZVODA

Destilati nafte koji izlaze iz proizvodnih postrojewa su naj~e{}e

poluproizvodi. Gotovih proizvoda je koli~inski mawe od poluproizvoda. Iz procesno proizvodnih postrojewa u skladi{ne rezervoare ili direktno u kolektore za name{avawe odvode se poluproizvodi i gotovi proizvodi. Za skladi{tewe poluproizvoda nameweno je oko 156. 000 m3 rezervoarskog prostora. Za skladi{tewe gotovih proizvoda nameweno je oko 290.000 m3 rezervoarskog prostora.

Name{avawe komponenti koje se proizvode u NIS-Rafinerija nafte Pan~evo daje

finalne proizvode me{awem motornih i avio benzina, dizel goriva i lo` uqa. Name{avawe motornih benzina se izvodi u instalaciji za manipulaciju i

dozirawe tetraetil i tetrametil olova, koja je izvedena u najvi{em stepenu sigurnosti u radu. Proces manipulacije je strogo kontrolisan. Skladi{tewe motornih benzina u NIS- RNP vr{i se u posebno namewenim rezervoarima sa plivaju}im krovom. Skladi{ni prostor za motorne benzine iznosi oko 80.000 m3. Dizel goriva i uqa za loèwe se skladi{te i ~uvaju urezervoarima i odgovaraju}im posudama u skladu sa vaè}im propisima o skladi{tewu, ~uvawu i manipulaciji te~nih goriva i zapaqivih materija. Pri skladi{tewu, manipulaciji i transportu lo` uqa je potrebno zagrevawe.

Otpremawe proizvoda iz NIS-RNP vr{i se autocisternama, èlezni~kim

cisternama i re~nim tankerima. Te~ni naftni gasovi, specijalni benzini, benzen i bitumen se iz RNP ne otpremaju tankerima, ve} samo auto i èlezni~kim cisternama. Autocisterne za te~na goriva se pune na autopunili{tu te~nih goriva. Puwewe te~nih naftnih gasova se vr{i na posebno izgra|enim punili{tima.

Oba punili{ta nalaze se u bloku 16. @elezni~kim cisternama se vr{i

otpremawe te~nih derivata i gasova. @elezni~ko punili{te te~nih goriva se nalazi u bloku 24, a te`nih naftnih gasova u bloku 16. Tankerima tj. vodenim tokom iz NIS-RNP



84

vr{i se otprema proizvoda velikotona`ne proizvodwe. Malotona`ni proizvodi, kao {to je npr. Specijalni benzin i sl. i te`ni naftni gasovi, se ne otpremaju vodenim putem. PROIZVODWA ENERGIJE

Poznato je da rafinerijski kompleksi tro{e velike koli~ine toplotne, elektri~ne i mehani~ke energije. Za takvu veliku potro{wu rafinerije, naj~e{}e, imaju sopstvene proizvo|a~e.

U NIS-Rafineriji nafte Pan~evo, proizvodi se i tro{i elektri~na, toplotna i

mehani~ka energija. Proizvodwa po~iwe sa loìvim gasom i lo` uqem koji se proizvode u procesu proizvodwe naftnih derivata. Elektri~na energija se proizvodi u Energani, a toplotna u Energani i procesno-proizvodnim postrojewima. Energetski fluidi, pogonski i instrumentalni vazduh i sli~no proizvode se u proizvodnim pogonima za te svrhe.

Proizvodwa i potro{wa energije, osim kod elektri~ne je uravnoteèna; u

zavisnosti od potro{we proizvodi se potrebna koli~ina energije. Potro{wa elektri~ne energije je mnogo ve}a od proizvodwe. Potrebna koli~ina, koja zavisi od angaòvawa i kapaciteta procesno-proizvodnih i energetskih postrojewa, se nadokna|uje iz spoqne mreè.

Za vreme remonta ili nekog ve}e kvara na proizvodnim energetskim postrojewima

i sistemima postoji mogu}nost da se odre|ena koli~ina vodene pare dovede iz HIP Petrohemije. Azot, kao fluid koji sluì za inertizaciju instalacija i posuda, u NIS RNP se dovodi iz Tehnogasa. U NIS RNP se, za sopstvenu potro{wu, koristi loìvi gas, lo` uqe i sirovi benzin kao {to je prikazano u tabeli. Tabela. Bilans sopstvene potro{we goriva za 2005.god

Mesto potro{we

Kapacitet, t

Lo` gas, t Benzin, t Lo` uqe, t Normativ, t

purge gas 4340 kotao V 412233 2170,6 30995 81,77 S- 100 437678,9 520,1 4532,1 11,84

S- 2100 2540008,5 9414,9 25161,3 14,54 S- 300 253404 14485,6 71,46 S- 400 171947,4 4625,4 33,63

S- 2200 1514616,1 2880,9 24627 18,64 S- 200 332887,1 0 4691,8 14,09

S- 0250 138190,1 1851,4 16,75 S- 2300 605168 4990,4 10,31

koks 0 31494,3 52,04 energana 514207,9 2339 41163,1 85,06

CO bojler 312720,4 16350,8 65,36 TNG v.s. dopuna

9054,1

S- 2450 2413,4 18,8 9,74 ukupno 7235474,8 70703 2339 162664,6

Energana

U bloku 9 NIS Rafinerija nafte Pan~evo, sme{ten je proizvodni energetski kompleks, odakle se energijom snabdevaju procesna i vanprocesna postrojewa Rafinerije elektri~nom energijom, tehnolo{kom parom, rashladnom vodom, hemijski pripremqenom i napojnom kotlovskom vodom.



85

Termi~ka energija

Najve}i udeo u potro{wi od ukupne energije u rafinerijama ~ini termi~ka energija, koja se proizvodi u sopstvenim energanama i procesno-proizvodnim postrojewima sagorevawem loìvih energenata: lo` uqa, loìvog benzina i loìvog gasa.

Sada{wa Energana NIS-Rafinerije nafte Pan~evo ima 3 kotla, od toga dva nova radnog kapaciteta od po 110 t/h i jedan stari kotao kapaciteta od 70 t/h vodene pare visokog pritiska (p=45,6 bar i t= 412 °C). Ova para, prolaskom kroz turbinske agregate, za proizvodwu elektri~ne i mehani~ke energije, ili kroz reducir ventile se redukuje u

vodenu paru sredweg pritiska (p=17,2 bar i t=260°C), koja se koristi kao tehnolo{ka para u RNP.

Kotlovi se zagrevaju lo` uqem ili lo` benzinom. Temperatura napojne vode u

sistem kotlova je oko 105 °C. Stepen korisnog dejstva je 0,92. Priprema industrijske vode

U NIS-Rafineriji nafte Pan~evo se tro{i industrijska voda slede}ih gradacija kvaliteta:

- sirova voda - protivpoàrna voda - rashladna voda - demineralizovana voda i - kotlovska voda.

Sirova voda se koristi za prawe betonskih povr{ina, platoa i opreme, kao i za

dopunska hla|ewa u toku letwih meseci. Doprema se iz Dunava. Protivpoàrna voda sluì za ga{ewe i izolacije poàra u RNP. Ova voda je

hidrantskom mreòm, sistemom zatvorenih petqi, distribuirana po celoj Rafineriji. Mreà je ukopana ispod granice zamrzavawa i puni se preko pumpi u bloku 9, iz bazena sirove vode, i direktno iz Dunava preko pumpi Crpne stanice sirove vode iz Dunava. U normalnim uslovima rada Rafinerije, cela mreà je pod pritiskom.

Rashladna voda dodatno se izdvaja iz toka vode za hemijsku pripremu posle

talo`nika i pe{~anog filtra. Ovoj vodi se dodaju hemikalije za omek{avawe i uni{tewe mikroorganizama i algi i {aqe u bazen rashladne vode ili direktno u tok prema rashladnim torwevima.

Postoje dva rashladna torwa kapaciteta od po oko 4.500 m3/h protoka vode. Na

ovim torwevima se hladi sva povratna rashladna voda iz Rafinerije od 40°C do 29°C. Demineralizovana voda se odvodi u Postrojewu za hemijsku pripremu vode. Sirova voda se dovodi u talo`nik. Proizvodwa vodene pare u procesno-proizvodnim postrojewima

Proizvodwa vodene pare u procesno-proizvodnim postrojewima vr{i se u CO-bojleru, u pojedinim pe}ima i izmewiva~ima toplote.

CO-bojler je projektovan i izgra|en sa ciqem da proizvodi vodenu paru visokog

pritiska 45,6 bara i temperature 412 °C uz sagorevawe ugqenmonoksida u ugqendioksid i kori{}ewe toplote otpadnih gasova.

Projektovani kapacitet CO-bojlera je 78 t/h vodene pare visokog pritiska.

Ostvareni uobi~ajeni kapacitet je bio do 75 t/h vodene pare pritiska 45,6 bar i

temperature 412 °C.



86

U procesnim pe}ima vodena para se proizvodi na postrojewu Visbrekinga i

Vakuum destilacije. U Visbrekingu na pe}i BA- 202 se proizvodi para sredweg pritiska

od 17,2 bar i temperature 260°C. U pe}i BA- 2201 na Vakuum destilaciji proizvodi se

para pritiska 12 bar. Koli~ina proizvedene pare u ovim pe}ima zavisi od radnog kapaciteta postrojewa.

U okviru FCC-kompleksa postoje vi{e mawih proizvo|a~a pare sredweg pritiska

(17,2 bar, 150 °C). Proizvo|a~i vodene pare, visokog, sredweg i niskog pritiska na procesnim

postrojewima koriste demi, odnosno kotlovsku vodu koja se priprema u energetskom kompleksu u bloku 9.

Tabela. Prerada vode za 2005.god- ostvarewe naziv fluida ostvarewe, t ostvarewe, % Ulaz sirove vode u RNP Potro{wa PP vode Ulaz vode u HP

0

2549400

100 Demi voda za blok V, VI 189260 7,42 Demi voda za kotlove 1482540 58,15 Demi voda za CO bojler Ukupno demi vode 1671800 65,58 Dodatna rashladna voda Filtrirana voda

903480 1643300

35,44 64,46

Ukupna potro{wa vode 2546780 99,90 Sopstvena potro{wa + gubitak

2620 0,10

Izlaz 2549400 100 Mehani~ka energija

Mehani~ka energija u NIS-Rafineriji nafte Pan~evo se razvodi preko pomo}nih fluida koji se dobijaju u RNP i nabavqaju iz okolnih preduze}a. Kao {to je navedeno u Rafineriji se proizvode pogonski i instrumentalni vazduh, kao i vodonik koji se koristi i kao za{titni gas. Azot koji se koristi kao za{titini gas nabavqa se iz Tehnogasa u Pan~evu.

Pogonski i instrumentalni vazduh se dobijaju u posebnim kompresornicima.

Pogonski vazduh se dobija u Kompresornici na Postrojewu bitumena i odatle distribuira po celoj Rafineriji. Pogonski vazduh se koristi u procesno-proizvodnim i energetskim postrojewima, pumpnim ku}ama i rezervoarima, u mehani~koj radionici i drugim radnim delovima RNP za razna produvavawa i ~i{}ewe opreme i sli~no. Razvodi se posebnim metalnim cevovodom i prate}e opreme od kompresornice do krajwih potro{a~a.

Instrumentalni vazduh se proizvodi u Maloj kompresornici. Odatle se pod ta~no

odre|enim uslovima i odgovaraju}im parametrima razvodi do pneumatske regulacione i ostale pogonske opreme u procesno-proizvodnim i energetskim postrojewima i ostalim potro{a~kim punktovima. Razvodi se posebnim cevovodnim sistemom sa odgovaraju}om prate}om opremom.

Azot, koji se u Rafineriju doprema cevovodom iz Messer Tehnogasa u Pan~evu,

razvodi se do potro{a~a posebnim cevovodima i odgovaraju}om prate}om opremom. Koristi se kao za{titini gas u procesu proizvodwe i skladi{tewu raznih poluproizvoda i proizvoda Rafinerije. Tako|e se koristi i za inertizaciju procesnih postrojewa i pojedina~ne opreme u Rafineriji.



87

Proizvodwa goriva za sopstvenu potro{wu

Lo` uqe i loìvi gas u rafinerijama su osnovni energetski fluidi. Sagorevawem ovih energenata u kotlovima i procesnim pe}ima se osloba|a velika koli~ina energije koja se koristi za proizvodwu vodene pare i daqe elektri~ne energije i drugih energenata. Kupovina energije

NIS-Rafinerija nafte Pan~evo kupuje: elektri~nu energiju i vodenu paru. Elektri~na energija se kupuje stalno. Koli~ina kupqene elektri~ne energije

zavisi od broja i stepena angaòvawa potro{a~a i koli~ina proizvedene elektri~ne energije u RNP. Elektri~na energije koja se kupuje iz spoqne mreè je od 35.000 V i dobija se preko trafostanice (TS-20/35/6) Petrohemija.

NIS-Rafinerija nafte Pan~evo kupuje vodenu paru samo u izuzetnim slu~ajevima (za vreme remonta cele Energane RNP). Para koja se kupuje je pritiska oko 38 bar. Nabavka se vr{i od Petrohemije i doprema posebnim cevovodom za tu svrhu. Da bi se mogla iskoristiti kao tehnolo{ka para u Rafineriji vr{i se redukcija (smawewe) pritiska na 17,2 bar. Za ovu redukciju je izgra|ena posebna reducir stanica. Distribucija energije

U pogonima NIS-Rafinerije nafte Pan~evo potro{wa elektri~ne energije vr{i se na slede}im naponskim nivoima (krajwi korisnici):

- 6,00 kV – trofazna, 3f

- 0,38 kV – trofazsna, 3f +N

- 0,22 kV – monofazna, 1f +N. Veza Energane RNP sa spoqnom mreòm ostvarena je preko dve trafostanice i to

TS 35/6 kV. Jedna je locirana u bloku 9, a druga u bloku 23. Ovakvom vezom omogu}eno je napajawe procesnih postrojewa NIS-RNP iz vi{e nezavisnih elektri~nih izvora. Na ovaj na~in je obezbe|ena ve}a sigurnost u napajawu elektri~nom energijom.

Iz razvodnog postrojewa 6 kV lociranom u Energani napajaju se tri velike trafostanice, preko kojih se napajaju elektri~nom energijom sva procesna postrojewa izgra|ena do 1981. godine. Procesna postrojewa FCC-kompleksa, duvali{te bitumena i Sulfolan napajaju se preko TS 35/6 kV Petrohemija. Tako|e je predvi|eno da sva nova postrojewa koja se budu gradila u skorije vreme u blokovima 21 i 22 budu prikqu~ena na ovu trafostanicu. Tabela. Bilans elektri~ne energije za 2005.god

naziv koli~ina, kWh koli~ina, % proizvodwa

generator 1 generator 2

kupovina dovod 1 dovod 2

proizvedeno u RNP

52540068 19883628 20925280

0 0 0

56,28 21,30 22,42

Ukupno el.energije 93348976 100 potro{wa blok 4 i 5 C1+C2 blok 6 N1+N2 FCC FCC1+FCC2 S- 0250 I 1+I 2

22.151.346 49.204.921 7.027.557 2.792.289

23,73 52,71 7,53 2,99

Manipulacija E E- II Blok 20 TS"L"

204 1.128.613

72.884

0 1,21 0,08



88

Pristani{te TS- PPV 2.675.695 2,87 Energana B1 B2 GA- 906 GA- K- N.V.1,2 GA- PPV

263.800 2.128.285

346.101

0,28 2,28

0 0

0,37 TS "R" 2.968.470 3,18 Sopstv. potr. TS 35/6 kV B3

2.588.811 2,77 0

Ukupna potro{.energije 93348976 100 4.1.4. Op{ti uslovi ure|ewa javnih povr{ina i objekata Rezervisani prostori, za javne povr{ine i objekte, za koje je neophodna daqa razrada (Plan detaqne regulacije) su :

G-1 i G-2 Gradsko postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda Nova èlezni~ko- automobilska saobra}ajnica sa mostom preko azotarinog

kanala Nova èlezni~ko- automobilska saobra}ajnica ju`no od rafinerije.

4.1.5. Op{ti uslovi ure|ewa komunalne infrastrukture U svemu prema uslovima i saglasnostima Javnih komunalnih preduze}a i

ustanova (vidi spisak uslova i saglasnosti). 4.1.5.1. Mreà saobra}ajnih sistema sa nivelacijom terena Razvijenost sistema saobra}ajne infrastrukture op{tine i regiona kao i povoqan saobra}ajno-geografski poloàj u odnosu na mreù magistralnih i me|unarodnih putnih pravaca: drumskog, èlezni~kog i re~nog saobra}aja predstavqaju osnovne preduslove i generatore privrednog razvoja op{tine Pan~evo i wegove ju`ne industrijske zone. Za privredni tj. ekonomski razvoj fabrika ju`ne industrijske zone u narednom planskom periodu dominantnu ulogu i zna~aj ima}e razvoj i izgradwa planirane mreè primarne saobra}ajne infrastrukture kao i mreà internih saobrajnih sistema u kompleksima (lokalnog karaktera). Izgradwom primarne saobra}ajne infrastrukture op{tine i {ireg regiona, koja tangira i preseca ju`nu industrijsku zonu obezbe|uju se uslovi za neposredno povezivawe fabrika na istu i efikasnija veza sa svim krajevima republike i {ire. Imaju}i u vidu poloàj trasa tj. pravce pruàwa planirane magistralne infrastrukture izvr{ilo bi se rastere}ewe gradske saobra}ajne infrastrukture (saobra}ajnih sistema) i u zna~ajnoj meri smawile negativne posledice saobra}aja na Pan~evo i okolinu. Od planirane primarne saobra}ajne infrastrukture za fabrike ju`ne industrijske zone od posebnog zna~aja su magistralna drumsko-èlezni~ka saobra}ajnica-obilaznica oko Pan~eva (preko reke Dunav), drumsko èlezni~ka saobra}ajnica preko plovnog kanala "Azotare" i izgradwa novog pristani{ta, bazenskog terena na levoj obali Dunava (za potrebe RNP-a). Za potrebe funkcionisawa internog-lokalnog saobra}aja unutar fabri~kih krugova vr{i}e se izgradwa i rekonstrukcija planiranih i postoje}ih sistema saobra}ajne infrastrukture i ista }e biti usagla{ena sa tehnolo{kim-proizvodnim ciklusima proizvodwe. Izgradwa i rekonstrukcija objekata saobra}ajne infrastrukture za potrebe drumskog i èlezni~kog saobra}aja vr{i}e se u skladu sa prostorno-planskom dokumentacijom i predstavqa}e jedinstvenu celinu saobra}ajnog sistema svakog-pojedina~nog kompleksa. Za sve komplekse ju`ne industrijske zone dato je re{ewe stacionarnog saobra}aja putni~kih i privrednih-teretnih vozila. U tu svrhu planirana je dogradwa postoje}ih i izgradwa novih parking prostora prema iskazanim potrebama i vaè}im normativima i kriterijumima. Predmetni parking prostori planirani su sa leve i desne strane



89

saobra}ajnice Spoqnostar~eva~ke (prostor izme|u regulacione linije saobra}ajnice Spoqnostar~eva~ke i ograda fabri~kog kruga). Za kolski pristup planiranom pristani{tu na levoj obali Dunava koristi}e se postoje}a trasa drumske saobra}ajnice koja se mora rekonstruisati a planirana je i izgradwa nove saobra}ajnice po trasi postoje}eg nasipa za " TE-TO". Za planiranu mreù saobra}ajne infrastrukture dato je nivelaciono re{ewe (za svaki kompleks) koje je usagla{eno sa postoje}im i planiranim objektima i konfiguracijom terena. Karakteristi~ne kote niveleta date su u osovinskim ta~kama i prikazane su na priloènim situacionim re{ewima.

Prostor obuhva}en Planom generalne regulacije nalazi se na ravni~arskom terenu, ~ije su kote date u granici od 74,50 do 78,80 m.n.v.

Naime, kote su date u granici za komplekse JIZ i to za kompleks Azotare od 75,00 do 77,85 m.n.v., za kompleks Petrohemije od 74,75 do 76,35 m.n.v. i za kompleks Rafinerije nafte Pan~evo od 75,00 do 78,80 m.n.v.

Planom nivelacije generalno su definisane kote saobra}ajnica. Nivelacionim planom planirane su: • kote nivelete saobra}ajnica na raskrsnicama i • interpolovane kote.

U nivelacionom re{ewu date su osnovne - okvirne smernice nivelacije kojih se treba na~elno pridràvati pri detaqnoj razradi. 4.1.5.2. Mreè infrastrukturnih sistema

Vodovod

S obzirom na iskazane planirane aktivnosti za budu}i period ali i uz zna~ajno

modernizovawe tehnologije, ne}e se iskazati potreba za zna~ajnijim pove}awem postoje}ih instaliranih kapaciteta sanitarne i procesne vode.

Postoje}i prikqu~ci i kapaciteti gradske mreè }e u potpunosti zadovoqiti i budu}e potrebe kompleksa ju`ne zone za sanitarnom vodom pa se ne planira wihova rekonstrukcija u smislu pove}awa kapaciteta ili izgradwa novih. Potrebe tehnolo{ke vode }e se uskladiti sa iskazanim potrebama, u smislu pove}awa kapaciteta postoje}ih vodozahvata sa pumpnim postrojewima, tretmana dunavske vode i cevovodima uz izvr{ewe redovnih i neophodnih sanacija i rekonstrukcija na wima.

[to se ti~e rashladne vode planiraju se novi rashladni torwevi za odre|ene pogone i ta dodatna koli~ina rashladne vode je u cirkulaciji.

• Azotara

S obzirom na iskazane planirane aktivnosti za budu}i period ali i uz zna~ajno modernizovawe tehnologije, ne}e se iskazati potreba za zna~ajnijim pove}awem postoje}ih instaliranih kapaciteta sanitarne i procesne vode. [to se ti~e rashladne vode planiraju se rashladni torwevi za pogone KAN, AN i Azotna kiselina 1,2 i 3 ukupnog kapaciteta 5900 m3/~as koja je u cirkulaciji. Potrebno je dodavati izgubqenu koli~inu od 2%-5% ukupne recirkulacije.

Postoje}i prikqu~ci i kapaciteti gradske mreè }e u potpunosti zadovoqiti budu}e potrebe kompleksa DP HIP-AZOTARA Pan~evo za sanitarnom vodom pa se ne planira wihova rekonstrukcija u smislu pove}awa kapaciteta ili izgradwa novih. Potrebe tehnolo{ke i rashladne vode }e se uskladiti sa iskazanim potreba, u smislu pove}awa kapaciteti vodozahvata sa pumpnim postrojewima, tretmana dunavske vode i cevovodima uz izvr{ewe redovnih i neophodnih sanacija i rekonstrukcija na wima.

• Petrohemija S obzirom na iskazane planirane aktivnosti za budu}i period, ne pokazuje se potreba za

pove}anom potro{wom sanitarne vode u odnosu na dosada{we instalirane kapacitete.



90

Postoje}i prikqu~ci i kapaciteti gradske mreè }e u potpunosti zadovoqiti budu}e potrebe kompleksa "PETROHEMIJE" za sanitarnom vodom pa se ne planira wihova rekonstrukcija u smislu pove}awa kapaciteta ili izgradwa novih. Tako|e i potrebe tehnolo{ke, rashladne i protivpoàrne vode ne}e se bitnije pove}avati, pa se ne}e ni kapaciteti vodozahvata sa pumpnim postrojewima i cevovodima zna~ajnije mewati osim izvr{ewa redovnih i neophodnih sanacija i rekonstrukcija na wima.

• Rafinerija Zadràva se prikqu~ak na postoje}u gradsku vodovodnu mreù Ø500 u ulici Spoqnostar~eva~koj jer pruà dovoqan kapacitet za sva planirana fazna pove}awa potro{we sanitarne vode u procesu razvoja i modernizacije rafinerije nafte Pan~evo. Planom je predvi|ena neophodna rekostrukcija pumpnog postrojewa, potisnog cevovoda i postrojewa za predtretman sirove vode u smislu modernizacije postrojewa, zamene cevnih materijala savremenijim, kao i pove}awa ukupnih kapaciteta, a zbog pove}ane planirane potro{we tehnolo{ke, rashladne i protivpoàrne vode u procesu razvoja i modernizacije rafinerije nafte

Otpadne vode U planu je izgradwa novih postrojewa za preradu otpadnih voda ~ime }e se omogu}iti tretman ukupnih koli~ina ju`ne zone. Pored novih kapaciteta za obradu otpadnih voda koji }e se graditi u okviru samog proizvodnog kompleksa, planira se u ju`noj zoni i izgradwa gradskog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Deo otpadnih voda ju`ne zone koji svojim hemijskim sastavom ne ugroàva tehnologiju gradskog postrojewa, bi}e usmeravan na wega. U budu}em periodu se kao prioriteti planiraju neophodne sanacije i rekonstrukcije na kanalizacionom sistemu otpadnih voda kompleksa ju`ne zone uz odre|ena {irewa kanalizacione mreè, koja }e pratiti osavremewavawa tehnologije sa planiranim pove}awima kapaciteta. Postoje}i kanalizacioni sistemi za sakupqawe procesnih i sanitarno fekalnih otpadnih voda kao i kanalizacioni sistem za atmosferske i rashladne vode }e se razdvojiti u smislu wihovog nezavisnog funkcionisawa. Ne planira se povezivawe interne kanalizacije na gradsku kanalizaciju, ve} se ona zadràva kao autonomna sa pre~i{}avawem na postrojewima lociranim u okviru samog kompleksa ili na gradskom postrojewu. Na sistemima procesne i sanitarne kanalizacije su planirani odgovaraju}i predtretmani. Sve procesne vode }e se sakupqati i usmeravati na budu}e postrojewe za tretman otpadnih voda. Osnovna funkcija novog postrojewa za tretman otpadnih voda je efikasna obrada sanitarno-fekalnih i delim~no procesnih otpadnih voda ~ime se ispuwavaju obaveze u pogledu za{tite ìvotne sredine obezbe|ewem zahtevanog kvaliteta obra|enih i ispu{tenih voda u recipijent, kao i rekuperacija dela aktivne materije koja se u sada{wim uslovima nepovratno gubi.

• Azotara Postoje}i kanalizacioni sistemi za sakupqawe procesnih i sanitarno fekalnih

otpadnih voda kao i kanalizacioni sistem za atmosferske i rashladne vode }e se razdvojiti u smislu wihovog nezavisnog funkcionisawa. Na sistemima procesne i sanitarne kanalizacije su planirani odgovaraju}i predtretmani i to u pogonima Amonijaka 3, Energetike i KAN-a (zajedno sa pogonom AN) . Procesne vode se sakupqaju iz skoro svih pogona i usmeravaju na budu}e postrojewe za tretman otpadnih voda. Kapacitet novog postrojewa iznosi 350 m3/~as otpadnih voda ukupno procesnih i sanitarno fekalnih, odnosno 8400 m3/dan. U budu}em periodu se kao prioriteti planiraju neophodne sanacije i rekonstrukcije na kanalizacionom sistemu otpadnih voda kompleksa DP HIP-AZOTARA Pan~evo uz odre|ena {irewa kanalizacione mreè, koja }e pratiti osavremewavawa tehnologije sa planiranim pove}awima kapaciteta. Ne planira se povezivawe interne kanalizacije DP HIP-AZOTARA na gradsku kanalizaciju, ve} se zadràva kao autonomna sa pre~i{}avawem na budu}em postrojewu lociranom u okviru samog kompleksa.



91

Osnovna funkcija novog postrojewa za tretman otpadnih voda je efikasna obrada procesnih i sanitarno-fekalnih otpadnih voda ~ime se ispuwavaju obaveze u pogledu za{tite ìvotne sredine obezbe|ewem zahtevanog kvaliteta obra|enih i ispu{tenih voda u recipijent, kao i rekuperacija dela aktivne materije koja se u sada{wim uslovima nepovratno gubi.

Lokacija na kojoj se planira izgradwa postrojewa za obradu otpadnih voda se

nalazi na prostoru obalnog i vodnog dela po~etka kanala otpadnih voda unutar fabri~kog kruga. Povr{ina prostora planiranog za novo postrojewe iznosi 2,40 hektara.

• Petrohemija U budu}em periodu se ne planira zna~ajnije {irewe kanalizacione mreè otpadnih voda kompleksa PETROHEMIJE. Planirano {irewe fekalne kanalizacije }e pratiti budu}i razvoj kako postoje}ih postrojewa PEVG-a i PENG-a koja se zadràvaju uz odre|ena osavremewavawa tehnologije pove}awa kapaciteta, tako i za novoplanirane pogone na mestima sru{enih postrojewa koja se ne obnavqaju.

Fabrika za preradu otpadnih voda se zadràva sa postoje}im (instaliranim) kapacitetima uz zavr{etak svih planiranih sanacija i rekonstrukcija. U budu}em periodu se kao prioriteti planiraju neophodne sanacije i rekonstrukcije na kanalizacionom sistemu otpadnih voda kompleksa PETROHEMIJE uz odre|ena {irewa kanalizacione mreè, kako za postoje}a postrojewa PEVG-a i PENG-a koja se zadràvaju uz odre|ena osavremewavawa tehnologije sa planiranim pove}awima kapaciteta, tako i za novoplanirane pogone na mestima sru{enih postrojewa koja se ne}e obnavqati. Ne planira se povezivawe interne kanalizacije PETROHEMIJE na gradsku kanalizaciju, ve} se zadràva kao autonomna sa pre~i{}avawem u okviru samog kompleksa. Fabrika za preradu otpadnih voda se zadràva sa postoje}im (instaliranim) kapacitetima uz zavr{etak svih planiranih sanacija i rekonstrukcija (sekcija aktivnog muqa). Planiraju se i odre|ena osavremewavawa po pojedinim sekcijama kao na primer zaokruèwe i poboq{awe biolo{ke obrade otpadnih voda sa promenom sistema aeracije bazena za aktivni muq ~ime se smawuje zaga|ewe vazduha, smawuje problem sa nataloènim zonama i pojavom anaerobnih zona u bazenu.

U svim dosada{wim planskim dokumentima za Pan~evo, na lokaciji PETROHEMIJE je bilo planirano gradsko postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, pa je i u Programu novog Generalnog Plana zadràno ovo re{ewe. Postrojewe bi bilo locirano isto~no od Petrohemijskog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda tik uz Azotarin kanal otpadnih voda (niì zabaren teren) i zahvatalo bi pribli`no 2 hektara (180m ×100m). Ovaj teren zahteva prethodno refulisawe i izradu drena`nog sistema.

• Rafinerija •

Fekalne otpadne vode Planirano {irewe fekalne kanalizacije unutar kompleksa rafinerije nafte Pan~evo }e pratiti wen budu}i razvoj i modernizaciju. Zbog velikih koli~ina otpadnih voda bez obzira na wihov predtretman i kvalitet ne planira se wihovo upu{tawe u budu}u gradsku kanalizaciju. Zadràva se postoje}a koncepcija sa modernizovanim predtretmanom odgovaraju}eg kapaciteta lociranim unutar kompleksa rafinerije i rekonstruisanog potisnog cevovoda odgovaraju}eg pre~nika kojim }e se vode prepumpavati u Dunav. Procesne otpadne vode Kao i za fekalne otpadne vode tako se i za sistem evakuacije i tretmana zauqenih procesnih otpadnih voda, planira pove}awe kapaciteta koje }e pratiti budu}i razvoj i modernizaciju rafinerije nafte Pan~evo. U slu~aju procesnih otpadnih voda ostavqa se mogu}nost izgradwe sopstvenog postrojewa za kompletan tretman otpadnih voda koje }e se potisnim cevovodom odgovaraju}eg pre~nika ispu{tati direktno u Dunav.



92

Atmosferske vode U budu}em periodu se kao prioriteti planiraju neophodne sanacije i rekonstrukcije na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda kompleksa ju`ne zone uz odre|ena {irewa kanalizacione mreè, koja }e pratiti razvoj kompleksa. Ne planira se povezivawe interne atmosferske kanalizacije ju`ne zone na budu}u gradsku atmosfersku kanalizaciju, ve} se ona zadràva kao autonomna. Na gradsku kanalizaciju }e se prikqu~iti samo sadràji koji koji gravitiraju ulici i sa kojih se oce|uju uslovno ~iste (nezauqene) atmosferske vode kao {to je administrativni deo sa parkingom za putni~ka vozila. Ispust sabirne kanalizacije, koja sluì za sakupqawe atmosferske vode sa puteva i krovova objekata u fabri~kom kompleksu i rashladne vode iz pogona sa proto~nim sistemima }e biti ispu{tena direktno u recipijent. Atmosferska voda (zauqena) sa procesnih betonskih povr{ina u postoje}im i planiranim fabrikama, prihvata}e se kao i do sada internim sistemom procesne kanalizacije i odvoditi na budu}e postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.

• Azotara U budu}em periodu se ne planira zna~ajnije {irewe mreè atmosferske kanalizacije u okviru kompleksa DP HIP-AZOTARA. Planirano {irewe atmosferske kanalizacije }e pratiti budu}i razvoj i {irewe radnih zona kompleksa.

U budu}em periodu se kao prioriteti planiraju neophodne sanacije i rekonstrukcije na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda kompleksa DP HIP-AZOTARA Pan~evo uz odre|ena {irewa kanalizacione mreè, koja }e pratiti razvoj kompleksa. Ne planira se povezivawe interne atmosferske kanalizacije DP HIP-AZOTARA na budu}u gradsku atmosfersku kanalizaciju, ve} se ona zadràva kao autonomna.

Ispust sabirne kanalizacije, koja sluì za sakupqawe atmosferske vode sa puteva i krovova objekata u fabri~kom kompleksu i rashladne vode iz pogona sa proto~nim sistemima }e biti sproveden paralelno sa desnom obalom vodnog kanala na odgovaraju}oj elevaciji (vi{oj od najvi{e kote Dunava) na spoqnu ivicu popre~no nasutog terena radi ispu{tawa u recipijent. Atmosferska voda sa procesnih betonskih povr{ina u postoje}im i planiranim fabrikama koja ima tretman procesne kanalizacije prihvata}e se kao i do sad internim sistemom procesne kanalizacije Pan~evo i odvoditi na budu}e postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.

• Petrohemija

Izgradwom gradskog sistema atmosferske kanalizacije u Vojlovici, stvori}e se uslovi za prikqu~ewe sistema odvodwavawa "magistralnih" puteva u kompleksu, parkinga ispred ulaza u kompleks kao i preostale tzv. "nezaprqane" atmosferske kanalizacije unutar kompleksa "PETROHEMIJE" na uli~ni kolektor. U slu~aju da gradska uli~na kanalizacija u Spoqnostar~eva~koj ulici ne bude izgra|ena u dogledno vreme, sistem atmosferske kanalizacije se moè preusmeriti i upustiti direktno u kanal otpadnih voda.

Atmosferska voda sa procesnih betonskih povr{ina u postoje}im i planiranim fabrikama koja ima tretman procesne kanalizacije prihvata}e se kao i do sad internim sistemom procesne kanalizacije PETROHEMIJE i odvoditi na postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.

• Rafinerija Postoje}i sistem atmosferske kanalizacije svojim kapacitetom zadovoqava

trenutne potrebe slivnog podru~ja rafinerije nafte Pan~evo. Za novoplanirano



93

{irewe proizvodnih i manipulativnih zona (slivnih povr{ina) u okviru kompleksa, postoje}i sistem je nedovoqan.

Planirano {irewe sistema atmosferske kanalizacije unutar kompleksa

rafinerije nafte Pan~evo }e pratiti wen budu}i razvoj i modernizaciju. Zadràva se postoje}a koncepcija sa modernizovanim predtretmanom odgovaraju}eg kapaciteta lociranim unutar kompleksa rafinerije i rekonstruisanog potisnog cevovoda odgovaraju}eg pre~nika kojim }e se vode prepumpavati u Dunav. Povr{ine parkinga ispred ulaza ~ije se {irewe planira tako|e }e se odvodwavati slivnicima koji }e se prikqu~iti na postoje}u uli~nu atmosfersku kanalizaciju.


Kriti~na sitacija u oblasti ìvotne sredine i "Me|unarodna konvencija o saradwi u ciqu za{tite Dunava", potpisana od strane Vlade Republike Srbije, zahtevaju hitnu izgradwu gradskog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, kako bi se za{titile povr{inske i podzemne vode. Pored toga prema Programu za{tite (Vodoprivredna osnova Srbije), Op{tina Pan~evo se nalazi na listi prioriteta prvog stepena po osnovu vi{e kriterijuma (spada u grupu velikih i sredwih izvora zaga|ewa - iznad 15.000 ekvivalent stanovnika), uz obavezu da mora da izgradi postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.

Na osnovu podataka pra}ewa u posledwih deset godina, dobijenih od nadle`nog JKP "Vodovod i kanalizacija" Pan~evo, pribli`no 6.000.000 m3 gradskih otpadnih voda, godi{we biva sakupqeno u kanalizacionu mreù. Sakupqene vode ispu{taju se Dunav bez prethodne prerade preko pumpne stanice FCS6-Luka Dunav, nizvodno od u{}a Tami{a u Dunav.Tako|e je proceweno da ispu{tawe otpadnih voda iz gradskih oblasti koje jo{ uvek nemaju izgra|en kanalizacioni sistem, iznosi pribli`no 4.000.000 m3 godi{we. Ove otpadne vode se ispu{taju direktno u Tami{ i Nadel ili u podzemqe (septi~ke jame) ili u kanalsku mreù (Bara Topola i dr.). Tretman otpadnih voda koje se ispu{taju iz industrijskih kompleksa, tako|e se nalazi na vrhu liste prioriteta, zbog nivoa toksi~nosti otpadnih voda i veli~ine izvora zaga|ewa.

Predloèna lokacija "G1" gradskog postrojewa je definisana i ranijim planskim dokumentima sa delimi~nom razradom kroz idejnu projektnu dokumentaciju. Ovim planom je predloèna lokacija potvr|ena i pro{irena. Povr{ina "G1" je sada planirana za prate}e i dopunske sadràje (lagune za odlagawe muqa i dr.), dok se povr{ina "G2" planira za samo postrojewe sa prate}im sadràjima. Obe lokacije se nalaze u brawenom podru~ju dunavskog nasipa, ali na niskom (71,00 mnm) i zabarenom terenu {to zahteva refulaciju do potrebne kote i ure|ewe terena. [to se ti~e saobra}ajne komunikacije, obe lokacije su naslowene na budu}u planiranu drumsko èlezni~ku saobra}ajnicu koja preseca posmatranu zonu. U prvoj fazi do izgradwe planirane saobra}ajnice, komunikacija }e se odvijati preko pristupne saobra}ajnice za rafinerijino pristani{te na Dunavu. Infrastrukturno opremawe lokacije }e se vr{iti sa gradskih sistema, koridorom preko Malog Rita i Azotarinog kanala to jest preko pristupne saobra}ajnice za rafinerijino pristani{te na Dunavu.

Samo postrojewe je planirano da prihvati otpadne vode Pan~eva sa Vojlovicom i Topolom i otpadne vode Star~eva. U drugoj fazi se ostavqa mogu}nost pro{irewa kapaciteta za prihvatawe upotrebqenih voda Azotare koja jo{ uvek nema izgra|eno sopstveno postrojewe. Analizom je utvr|eno da je opcija koja podrazumeva najvi{i stepen povezanosti ovih sistema i centralizovawa postrojewa ujedno i najisplativija. Na osnovu analize otpadnih voda koje }e stizati na postrojewe, izvr{eno je okvirno dimenzionisawe na maksimalno 120.000 ekvivalent stanovnika i sa minimalno o~ekivanim rezultatima da }e se:

• odstraniti ~vrste materije, uqa i masti (78.000 ES) • odstraniti organski zaga|iva~i HPK i BPK (33.000 ES) • eliminisano zaga|ewe azotom za 24.500 ES



94

Ovo naravno nije ukupno gradsko optere}ewe (pribli`no 170 000 ES) ve} samo deo koji je procewen kao ekolo{ki, tehnolo{ki i ekonomski prihvatqiv. Ve}i deo industrije sa "te{kim" otpadnim vodama }e biti uslovqen sopstvenim sistemima za tretman otpadnih voda kako se ne bi ugrozilo gradsko postrojewe. Planom se ne}e uslovqavati tip budu}eg postrojewa ve} tehnologija koja ispuwava minimum uslova definisanih vaè}im propisima. Na datoj lokaciji se kao tehnolo{ki minimum dozvoqava klasi~an sistem sa slede}im jedinicama za pre~i{}avawe, postavqenim u nizu: - Mehani~ki predtretman (skrining, otklawawe krupnog peska i odvajawe uqa) i razdelnik (razdelna kutija) - Primarna sedimentacija; - Biolo{ki tretman; - Sekundarna sedimentacija; - Filtracija i finalna dezinfekcija; - Tretman muqa. Pored navedene, dozvoqene su i sve ostale naprednije tehnologije i savremenija postrojewa. Predloèna tehnologija ne sme imati uticaja na zaga|ewe vazduha i vode. Usvojena tehnologija koja proizvodi ve}e koli~ine otpada (muq) mora se usloviti efikasnim tretmanom istog i wegovim odlagawem.

Elekroenergetska infrastruktura Potreba za elektri~nom energijom u vidu rekonstrukcija nekih pogona, pove}awem kapaciteta postoje}ih pogona i izgradwom novih kapaciteta u HIP Petrohemija, HIP Azotara i RNP uklopi}e se u ve} postoje}e instalisane elektro energetske kapacitete. Vr{no elektri~no optere}ewe Petrohemije iznosi oko 59 MW. Optere}ewe TS HIP-II 220/35/6 KV moè se pove}ati za oko 30 MW, a da jedan transformator ostane kao rezerva. Mogu}nosti ove trafo stanice su velike jer su stvorene mogu}nosti za weno pro{irewe u smislu pove}awe snage. Karakteristi~no je da je u TS HIP-II 220/35/6 KV primewen sistem 100%-tne rezerve, tako da jedna transformatorska jedinica sluì kao rezerva. [to se ti~e razvoja Petrohemije uklopi}e se u ve} izgra|ene elekroenergetske kapacitete. Trenutno maksimalno optere}ewe "HIP-AZOTARA", iznosi oko 22-25 MW, a planirano vr{no optere}ewe od 48 MW, lako moè da se ostvari s obzirom da instalisana snaga u TS AZOTARA 110/6KV iznosi 3h40MVA. Postoje}e maksimalno optere}ewe na nivou Rafinerije iznosi 28MW stim {to se 18MW podmiruje iz EPS-a, odnosno iz TS HIP Petrohemije 220/35/6 KV a 10 MW iz sopstvene Energane. Planirano maksimalno optere}ewe s obzirom na razvoj iznosi od 45-50 MW, koje }e se ostvariti izgradwom nove TS 35/6 KV, i polagawe jo{ dva kabla 35 KV iz TS HIP PETROHEMIJA 220/35/6 KV. Ova nova TS35/6KV radi}e isto u paralelnom radu sa postoje}im sistemom RNP.

Petrohemija Snabdevawe potro{a~a Petrohemije elektri~nom energijom vr{i}e se direktno iz prenosne mreè EPS-a preko izgra|enih trafo stanica "Azotara"- HIP- I 110/6 KV i TS HIP-II 220/35/6 KV. Trafo stanica HIP-II 220/35/6 KV preuzima elektri~nu energiju preko 220KV-tnog dalekovoda koji povezuje TS "Pan~evo-II" 400/220/110 KV i TS Beograd -8 i ona predstavqa prolaznu trafo stanicu. Ove trafo stanice spojene su sa prenosnom mreòm EPS-a sa dva dalekovoda 110KV i dva dalekovoda 220KV. Svaka gradwa ispod ovih dalekovoda, kao i prohodnost ovih dalekovoda u smislu planiranog pro{irewa "PEVGA" i "PENGA" uslovqena je predhodnim uslovima JP za prenos elektri~ne energije"Elektroistok" Beograd broj: 8178/1 od 25.11.04. U TS HIP-II 220/35/6 KV primewen je sistem 100%-tne rezerve, tako da jedna transformatorska jedinica sluì kao rezerva. Mogu}nosti ove trafo stanice su velike jer su stvorene mogu}nosti za weno pro{irewe u smislu pove}awe snage. sa druge strane ukida se pogon Elektrolize, VCM, i PVC a ovi pogoni se napaja se iz TS 35/0.19KV, 4h12MVA. Na ovaj



95

na~in stvara se mogu}nost za prikqu~ewe pogona PEVG-a i PENG-a, ~iji se kapacitete pove}avaju. Sektor za investicije se dopisom broj 3216 od 20 jula 2004 u pisanoj formi izjasnijo, da se ne}e javiti potreba za pove}awem elektri~ne energije. U ovoj trafo stanici ugra|ena su dva transformatora snage svakih po 100/66/66 MVA prenosnog odnosa transformacije 220/35/6 KV. Vr{no elektri~no optere}ewe Petrohemije iznosi oko 59 MW. Optere}ewe ove trafo stanice moè se pove}ati za oko 30 MW, a da jedan transformator ostane kao rezerva. Mogu}nosti ove trafo stanice su velike jer su stvorene mogu}nosti za weno pro{irewe u smislu pove}awe snage. Karakteristi~no je da je u TS HIP-II 220/35/6 KV primewen sistem 100%-tne rezerve, tako da jedna transformatorska jedinica sluì kao rezerva. Uslovi za pove}awe potro{we elektri~ne energije u "PEVGU" i "PENGU" i mogu}im novim postrojewem dati su u tehni~koj informaciji Elektrodistribucije "Pan~evo" broj 5.30.2.-4454/03 od 08.12.2004god.

Prenos elektri~ne energije od TS HIP-II 220/35/6 KV do krajwih potro{a~a vr{i}e se 35 KV-tnim i 6 KV-tnim kablovskim razvodom po kablovskim koridorima u zemqanim rovovima. Sobzirom na ukidawe nekih pogona , koji su znatni potro{a~i elektri~ne energije i na pove}awe kapaciteta nekih postoje}ih pogona (PEVG-a i PENG-a) do}i do prilago|avawe postoje}i elektroenergetskih kapaciteta novo nastaloj situaciji, u skladu sa napred pomenutim uslovima.

Azotara Snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom DP"HIP-AZOTARA" i posle rekonstrukcija fabrika (AMONIJAK 3, KARBAMID 2, KAN, OTPADNE VODE, RASHLADNE VODE, AZOTNE KISELINE) vr{i}e se direktno iz prenosne mreè EPS-a preko izgra|ene glavne trafo stanice 110/6KV "AZOTARA". U TS "AZOTARA" su ugra|ena tri transformatora svaki snage od po 40 MVA prenosnog odnosa transformacije 110/6KV. DP "HIP-AZOTARA" ima od strane nekada{weg ZEPS-a Beograd, a od sada{weg EPS-a elektroenergetsku saglasnost na potro{wu elektri~ne energije od 370000 MWh godi{we i kori{}ewe maksimalne snage od 48 MW za {ta postoji i re{ewe EPS-a, odnosno JP za distribucije elektri~ne energije "Elektrovojvodina"-Novi Sad. Trenutno maksimalno optere}ewe "HIP-AZOTARA", iznosi oko 22-25 MW. Rezerva je nastala zbog ukidawa nekih proizvodnih pogona (razoreni u bombardovawu ili tehnolo{ki zastarelim).

Prenos el. energijeod glavne TS 10/20KV "AZOTARA" do krajwih potro{a~a vr{i se 6KV kablovskim razvodom do pogonskih trafo stanica 6/04KV i 6KV razvodnim postrojewima(MCC). Kablovi se vode koridorima kablovskih kanala i u koridorima u zemqanim rovovima. Uglavnom }e se zadràti sve postoje}e trafo stanice 6/04KV i 6KV, koje su opisane u poglavqu 3.4. postoje}e stawe. Za eventualno polagawe novih kablova koristi}e se postoje}i elektroenergetski koridori.

Rafinerija nafte Pan~evo Snabdevawe potro{a~a elektri~nom energijom Rafinerija nafte Pan~evo izvedena je iz dva elektroenergetska izvora:


Ova dva elektroenergetska izvora TS 35/6 KV i Energana povezane su sa ~etiri veze ~ime je omogu}en paralelan rad ova dva sistema i preuzimawa optere}ewa prema zahtevima proizvodwe. Postoje}e maksimalno optere}ewe na nivou Rafinerije iznosi 28MW stim {to se 18MW podmiruje iz EPS-a, odnosno iz TS HIP Petrohemije 220/35/6 KV a 10 MW iz sopstvene Energane. Planirano maksimalno optere}ewe s obzirom na razvoj iznosi od 45-50 MW, koje }e se ostvariti izgradwom nove TS 35/6 KV, i polagawe jo{ dva kabla 35



96

KV iz TS HIP PETROHEMIJA 220/35/6 KV. Ova nova TS35/6KV radi}e isto u paralelnom radu sa postoje}im sistemom RNP.

Izgradwa nove TS 35/6KV omo}ilo je izgradwu i pro{irewe mawih trafo stanica po pogonima i to:

Blok 22. Izgradwa nove zidane trafo stanice 6/04KV, 13MVA, orjentaciona dimenzija

60h30m. Blok 2. Pro{irewe TS(C) 6MW, orjetaciona dimenzija 15h40m Blok 20. Pro{irewe TS(L) 630KVA, orjetaciona dimenzija 10h15m Blok 11. Pro{irewe TS(E2) ,MCC-E12 630 KVA (zidani objekat), orjentaciona dimenzija 6h12m. Blok èleznica-utovar. Izgradwa nove zidaneTS 6/04KV ,630KVA, orjentaciona dimenzija 7h8m. Pretakali{te na dunavu: U postoje}uTS(PPV) 2000KVA gra|evinski izgra|enu trafo stanicu (druga faza) potrebno je instalirati opremu. Sve piralenske transformatore zameniti uqanim. Kablovsku mreù 6KV po kompleksu RNP izvesti delimi~no u betonske kanale , a delimi~no kroz zemqane rovove. Sve navedene trafo stanice uraditi kao zidane objekte, komplektno opremqene za potrebe distribucije elektri~ne energije. Sve ovo raditi na osnovu idejni, odnosno glavni projekata.

Telekomunikaciona infrastruktura. U narednom periodu na nivou Pan~eva do}i }e do potpune digitalizacije telekomunikacione mreè, {to zna~i da }e i HIP Petrohemija, HIP Azotara i RNP a morati da se ukqu~i u digitalizaciju svog telekomunikacionog sistema. U Petrohemiji }e se ugraditi nova digitalna centrala, koja }e imati mogu}nosti pove}awa kapaciteta. Sama centrala poveza}e se opti~kim kablom na telekomunikacioni centar Pan~eva. Kompleks DP"HIP-AZOTARA" je povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva opti~kim kablom odre|enog kapaciteta preko nove digitalne centrale Kompleks RNP bi}e povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva opti~kim kablom odre|enog kapaciteta (kabl je ve} poloèn). Razvojnim planom predvi|ena je zamena postoje}eg telekomunikacionog sistema novim hibridnim re{ewem sa 400IP telefonskih prikqu~aka po postoje}oj ra~unarskoj mreì i 800 digitalnih prikqu~aka po postoje}oj telefonskoj mreì od kojih }e 400 prikqu~aka biti ISDN, {to}e biti dovoqno za budu}i razvoj telekomunikacionog sistema RNP.

Petrohemija Kompleks Petrohemije je povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva armiranim kablom a sa druge strane na ATC (automatska telefonska centrala), koja se nalazi u kompleksu Petrohemije u posebnom objektu. Iskori{}enost ovog kabla je 87%,a iskori{}enost centrale je 100%. U narednom periodu na nivou Pan~eva do}i }e do potpune digitalizacije telekomunikacione mreè, {to zna~i da }e i Petrohemija morati da se ukqu~i u digitalizaciju svog telekomunikacionog sistema odnosno ugradi}e se nova digitalna centrala, koja }e imati mogu}nosti pove}awa kapaciteta. Uslovi za pove}awe kapaciteta dati su tehni~kim uslovima AD "Telekom -Srbija" broj T-07/04/3-4595, od 8.20 2004god. Svi pogoni poveza}e se na ATC kablovskim vodovima, postavqenim u kablovskom koridoru iz koga idu kablovi do razvodnih ormana TT koncentracije postavqenim u svakom pojedina~nom pogonu.

Azotara Kompleks DP"HIP-AZOTARA" bi}e povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva opti~kim kablom odre|enog kapaciteta preko nove digitalne centrale oko 500 brojeva. Digitalna centrala bi}e sme{tena u aneksu upravne zgrade gde se nalazi i glavni



97

razdelnik. Za eventualno polagawe novih kablova koristiti postoje}e koridore TT kablova.

Rafinerija nafte Pan~evo

Kompleks RNP bi}e povezan na telekomunikacioni sistem Pan~eva opti~kim kablom odre|enog kapaciteta (kabl je ve} poloèn). Razvojnim planom predvi|ena je zamena postoje}eg telekomunikacionog sistema novim hibridnim re{ewem sa 400IP telefonskih prikqu~aka po postoje}oj ra~unarskoj mreì i 800 digitalnih prikqu~aka po postoje}oj telefonskoj mreì od kojih }e 400 prikqu~aka biti ISDN. Novi telekomunikacioni sistem bi}e lociran u istom prostoru gde se i sada nalazi stari. Za eventualno polagawe novih kablova koristiti postoje}e koridore TT kablova.

• Termoenergetika

Pro{irewe ili revitalizacija kapaciteta Energetike fabrika vr{i}e se u zavisnoti od zahteva nove ili revitalizovane tehnologije u proizvodnim pogonim, s obzirom da je energetika prate}i deo proizvodno-procesnih postrojewa i zajedno sa istim ~ini jedinstvenu tehnolo{ku celinu. Intervencijama treba pove}ati pogonsku spremnost i pouzdanost snabdevawa.

Pravce i ciqeve razvoja termoenergetike treba bazirati na ~iwenici da je

okruèwe u kome ìvi stanovni{tvo Pan~eva, degradirano velikim zaga|ewem ìvotne sredine iz postoje}ih termoenergetskih i tehnolo{kih postrojewa,

Da bi se problemi re{ili u toj oblasti ili bar ublaìli, neophodna je : • zastarelu tehnologiju modernizovati i zamenitim najsavremenim, prvenstveno

ekolo{ki ~istim tehnologijama "zatvorenog" tipa, zadwe generacije. • preorijentisati toplotne izvore koji koriste "prqava" goriva na "~ista"

gasovita goriva • kontinualno kontrolisati ispuste, produkata sagorevawa i efikasno

intervenisati u slu~aju prekora~ewa grani~nih vrednosti, a sve u ciqu za{tite ìvotne sredine, smawewa potro{we energenata kao i pove}awa energetske efikasnosti. Generalno gledano termoenergetska infrastruktura je iskori{}ewa i nema ve}ih

raspoloìvih rezervi (osim pogonskih), bez da se dodatno ulaè u modernizaciju opreme i sistema kao i iskori{}avawa otpadne energije. Zbog znatnih u{teda energije u toku eksploatacije, planirani su sistemi za povratno iskori{}avawe energije, razli~ite vrste izrade. U zavisnosti od plana sanacije i razvoja ju`ne zone zavisi}e i potrebna ulagawa u termoenergetska postrojewa i infrastruktu.

Pored postoje}ih cevnih transportnih sistema van kompleksa fabrika,

planirane su trase novih produktovoda koji }e pratiti postoje}e koridore, a koji }e biti neophodni za {iri razvoj regiona pa i dràve u celini.

Postoje}i naftovod }e se nadograditi novim naftovod sa kojim }e Rafinerija biti povezana, ~ine}i glavnu magistralu cevnog transporta nafte sa Istoka ka Zapadnoj Evropi.

Za potrebe Rafinerije se planira izrada MRS sa dovodnim gasovodom, koji }e imati dovoqan kapacitet i za ju`na naseqa op{tine Pan~evo.

Za eventualno povezivawe grada toplovodom sa ju`nom zonom rezervisan je

poseban koridor. Na bazi izra|enih Generalnih projekata i Predhodnih studija opravdanosti, koji

su revidovani sa strane Revizione komisije za stru~nu kontrolu tehni~ke dokumentacije za objekte od zna~aja za Republiku i date saglasnosti na iste od strane Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, za pogone koji }e se graditi



98

ili revitalizovati, a odnose se na segment Termoenergetike, daju se slede}i dodatni uslovima ure|ewa za pojedine fabrike.

Petrohemija U okviru Petrohemije kapaciteti gasovoda i MRS zadovoqavaju postoje}u i

planiranu potro{wu u kompleksu . I pored pove}awa kapaciteta PEVG-a i PENG-a ne}e se javiti potreba za pove}awem potro{we gasa, zbog pove}awa efikasnosti procesa, kapaciteta postoje}eg gasovoda i pojave vi{ka u kapacitetu zbog zatvarawa pojedini pogona, koji su stradali za vreme bombardovawa (VCM, Elektroliza ..). Postoje}i vi{ak instalisanog kapaciteta Energane je mogu}e iskoristiti za proizvodwu pare koja je potrebna Rafineriji, a za budu}nost ostaje kao pogonska rezerva u oba pravca.

Planirana potro{wa energenata za naredni period (do 2010 god.) iznosi: Gasa - 100.000.000 Nm3/god; Mazut - 77.186 t/god; Vodena para - 1.026.000 t/god

Naziv:

2.ENERGETIKA

Delatnost: snabdeva sve fabrike energetskim fluidima razli~itih pritis.

mah.kapac.

100 % 1.920.000 t/god

Sada{.radn.kapac. god.

51 % 978.746 t/god

jedinica mere

Postoje}e stawe

Pro{ir.-smaw. Planirano

Ulaz sirovina: Izlaz proizvoda t/god

978.746 t/god 941.254 t/god 1.920.000 t/god


Km2 0,049 Km2 2 500 m2

Azotara Azotara ima saglasnost od Distributera za potro{wu 80.000 Nm3/h prirodnog gasa

koja }e biti dovoqna za potrebe nakon planirane rekonstrukcije u Azotari i Petrohemiji. U okviru Azotare, postoje}i kapaciteti pogona Energetike su i maksimalni kapaciteti ali su zastareli tj. prekora~en je radni vek postrojewa. Za bilo kakvo zahtevano pove}awe kapaciteta isporu~ene energije, u Energetici je potrebna zamena zastarele opreme, novom savremenom. Svaka izmena i revitalizacija postoje}e energetike }e vodila i do smawewa potro{we osnovnog energenta - zemnog gasa, a samim tim i do do pove}awa energetske efikasnosti tih postrojewa. Lokacije postoje}ih delova pogona energetike omogu}avaju potpunu ili delimi~nu rekonstrukciju postrojewa ili pak izgradwu potpuno novih na istim lokacijama.

Nedavnim pu{tawem u rad novog turboagregata, snage 11.3 MW, proizvodwa elektri~ne energije je delimi~no obnovqena, pa je neophodno pro{irewe sa jo{ jednim ili dva nova turboagregata, ~ije snage }e zavisiti od koncepta razvoja procesnih postojewa.

Za potrebe razre{ewa proto~nog hla|ewa rashladne vode u tehnolo{kim procesima planirana je izgradwa centralnog postrojewe za rashladnu vodu, poluotvorenog-recirkulacionog tipa za pogone KAN, AN i Azotne kiseline, ~ime }e se zameniti zastarela oprema, novom i savremenom a samim tim }e do}i do velike u{tede u rashladnoj vodi i znatno energetski efikasnijem postrojewu.

Postoje}i termoenergetski kapaciteti u pogonu Azotnih kiselina bi trebali biti dovoqni za planirane rekonstrukcije, u pogonima Amonijaku III sanacije i rekonstrukcije se o~ekuje pove}awe efikasnosti i u{teda od 0.6 GKcal/t. Pogon Amonijak III je proizvo|a~ i potro{a~ pare, pri ~emu proizvodwom u potpunosti pokriva sopstvene potrebe za parom. Pogon Amonijak III je zbog tehnolo{ke sigurnosti povezan sa Energetikom cevovodom, U pogonu KAN rekonstrukcijom }e se poboq{ati normativi sirovina i energetske efikasnosti. U planiranom postrojewu KARBAMIDA predvi|a se posebno kotlovsko postrojewe sa prirodnim gasom kao pogonskim gorivom. Ovo tehnolo{ko postrojewe }e imati sve autohtone termoenergetske celine.



99

Naziv:

8. ENERGETIKA

Delatnost: proizvodwa vodene pare, dekarbonisane vode; demineralizovane i pitke vode

mah.kapac. pare : 120 t/h dem vode: 2h125 t/h dekarb.vode: 1000 t/h Pitka vode: 180 t/h

Sada{.radn.kapac. god. pare :35 t/h demi vode: 2h80 t/h dekar.voda: 375 t/h

jedinica mere

Postoje}e stawe


Ulaz sirovina: - prir.gas - ind.voda

Nm3/h m3/h

11150 1000

ne

Izlaz proizvoda - vodena para (4,5;17,5;33

bara) - dekarbonisana i - demi voda - pitka voda

t/h

m3/h m3/h m3/h

3h40 = 120

2h125 1000 180


19678.03 m2

Naziv: 3. ZATVOREN RASHLADNI SISTEM POGONA KAN-A ; AN-A I KISELINU

Delatnost: hla|ewe vode za potrebe procesa

mah.kapac. 87,3 MW 5900 m3/h u cirkulac.

Sada{.radn.kapac. god.

jedinica mere

Postoje}e stawe


Ulaz sirovina: m3/h 5900

Izlaz proizvoda MW 87,3


m2 2 500 m2

Rafinerija Za potrebe Enrgetike, a kao pomo}na postrojewa u smislu Modernizacije rafinerije nafte Pan~evo, su predvi|ena slede}a postrojewa, odnosno sistemi za revitalizaciju i prilago|avawe novim potrebama proisteklim iz zahteva za modernizaciju tehnologije procesa proizvodwe :

1. Sistem kondezata - vra}awa odpadnog kondenzata u kotlarnicu 2. Sistem loìvog gasa 3. Sistem rashladne vode 4. Sistem MRS i redukcione stanice za prirodni gas 5. Sistem instrumentalnog i pogonskog vazduha 6. Sistem za za{titi od poàra, detekciju poàra i detekciju gasova 7. Tako|e u samom sklopu Energane, podsistem hemijske pripreme vode (iz 1968) kao

i pumpno izmewiva~ka stanica mazuta (iz 1968) je planirana da se kompletno rekonstrui{e u smislu podizawa pouzdanosti rada na vi{i nivo i radi uskla|ivawa sa kvalitetom i ekolo{kim zahtevima

U delu Energetike za proizvodwe i distribucije vodene pare i elektri~ne energije planirana je daqna zamena preostalog starog kotla (iz 1966) novim kapacitetom u zavisnosti od razvoja procesnih postrojewa u Rafineriji.

Oznaka i naziv:

3B - 02 ENERGANA

Delatnost: Proizvodwa i distribucija voda, vodene pare i elektri~ne energije

Mah.kapac. 1.100% 2. 80% 3. 85% 4. 95%

Sada{.radn.kapac 1. 85% 2. 50% 3. 70% 4. 85%

PRO[IRUJE SE POGON Jedinica mere


Ulaz sirovina Sirova voda Mazut Gas El.energija

m3/h t/h

Nm 3/h MW

1.200

21 20.000

17



100

Izlaz proizvoda 1 Demi voda 2 Rashladna voda 3 Vodena para 4 El.energija

m3/h m3/h t/h

MW

270

9.000 270+70

10

Pro{. 150

5 000 Pro{.100

12

420

14 000 440 22

Povr{.fabr.kompleksa Unutar regul.linije

m2 42.000

Oznaka i naziv:

2A - 12 PRODUKTOVODI

Delatnost: Transport sirove nafte, naftnih derivata, vode i pare

Mah.kapac.

Sada{.radni kapacitet

Jedinica mere


Ulaz sirovina 1 Nafta i naftni derivati 2 Sirova voda 3 Para

t/dan m3/h

t/h

8 000 800 40

Izlaz proizvoda 1 Nafta i naftni derivati 2 Sirova voda 3 Para

t/dan m3/h

t/h

8 000

Povr{.fabr.kompleksa Unutar regul.linije

m2 59 500

Na postoje}im i novougra|enim kotlovima u kotlarnicama svih fabrika bi se

izvr{ila adaptacija u smislu pove}awa pouzdanosti kao i ugradwa ure|aja za kontinuirano merewe i evidentirawe merenih vrednosti emisija {tetnih i opasnih materija u produktima sagorevawa (dimnih gasova) na ispustima dimwaka i sadràja sumpora i ostalih {tetnih jediwewa u gorivu koji se koristi za loèwe, Kontinuirana kontrola parametara {tetnih i zaga|uju}ih komponenti ima za ciq da se blagovremeno moè intervenisati u slu~aju prekora~ewa Zakonom predvi|enih grani~nih vrednosti istih. Potrebno je da u svim fabrikama Ju`ne zone osnovni energent bude prirodni gas, kao naj~istiji energent.

Zbog brojnosti i dimenzija instalacija u kompleksima, u pravcima glavnih optere}ewa izgra|eni su cevni mostovi . U budu}em razvoju kompleksa "Ju`ne zone" postoje}i cevni mostovi kojima su me}usobno povezani blokovi, kompleksi i fabrike, kao i fabrike sa pristani{tem tj. me|upogonski cevni mostovi se zadràvaju i mogu}e ih je pro{irivati u zavisnosti od potreba, dok }e se nova me|upogonska povezivawa izvoditi prema najoptimalnijim trasama.

Kapaciteti postoje}ih gasovoda i Glavne merno regulacione stanice GMRS

Azotara zadovoqavaju postoje}u i planiranu potro{wu u kopleksu Azotare i Petrohemije i ne planira se izme{tawe istih te }e se transport gasa i ubudu}e voditi tim cevnim mostovima.

Zbog me|usobne blizine i povezanosti Rafinerije i Petrohemije parovodom i

zavisnosti Petrohemije od dopreme sirovine - sirovog benzina iz Rafinerije, poèqno je kompletnu problematiku termoenergetike ova dva sistema posmatrati i kao jedinstven sistem. Tako|e imaju}i u vidu i neposrednu blizinu Azotare i povezanosti gasovodom sa Petrohemijom, name}e se zakqu~ak da bi bilo najoptimalnije posmatrati termoenergetiku "ju`ne zone" kao jeditvenu celinu.

Sa aspekta Pan~eva zanimqiva je mogu}nost formirawa jedinstvenog sistema

toplotnih izvora sve tri fabrike Ju`ne zone, koji bi sistemom magistralnih toplovoda bio povezan i sa potro{a~ima u gradu. Opredeqe ovom pristupu mora na}i osnova u tehnoekonomskoj analizi opravdanosti ovakvog projekta, energetskoj efikasnosti takvog postrojewa i naravno, pozitivnom ili negativnom uticaju postrojewa postrojewa na zaga|ewe ìvotne sredine.



101

4.1.5.3.Zelene i za{titne povr{ine Postoje}u vegetaciju snimiti pre bilo kakvih urbanisti~ko-arhitektonskih re{ewa uz nastojawe da se zdrave i pravilno formirane jedinke sa~uvaju i uklope u re{ewe. Za{titno zelenilo po obodu kompleksa mora da se oformi tako da se stvori kompaktni zeleni masiv. U okviru ove kategorije zelenila mora da se vr{i vrlo gusta sadwa da bi za{titni efekat bio potpuniji.

Za ovu namenu u nastupaju}em periodu potrebno je iskoristiti za sada zabarene i neure|ene povr{ine u delu od novoplanirane saobra}ajnice ka Dunavu, a da se u delu od saobra}ajnice ka fabrikama Etilen, PENG , PEVG i sl. ostavi prazan prostor kao protivpoàrni pojas. Ovakvi prazni prostori }e biti razra|eni u niìm planskim aktima i projektima. 4.1.6. Posebni uslovi ure|ewa

U svemu prema uslovima: Za petrohemiju Zavod za za{titu prirode Srbije

Odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, Novi Sad 21000 ( broj : 03 / 602/VK/KS od 30.08.2004.)

Republika Srbija Ministarstvo Zdravqa i za{titu ìvotne okoline Ju`nobanatski Okrug Pan~evo; Sektor za sanitarni nadzor Pan~evo,Trg kraqa Petra I 2-4 ( broj: 107-53-02070/2004-14 od 30.09.2004.)

Republika Srbija AP Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj Bulevar Mihajla Pupina 1, Novi Sad 21000 ( broj : 119-501-01640/2004 od 30.11.2004.)

Republika Srbija Op{tina Pan~evo Op{tinska uprava Odeqewe za za{titu ìvotne sredine Trg Kraqa Petra I , 2-4 Pan~evo ( broj : VII-17-501-112/2004 od 14.12.2004.)

Za Azotaru Zavod za za{titu prirode Srbije

Odeqewe u Novom Sadu Radni~ka 20, Novi Sad 21000 ( broj : 03-382 od 13.06.2005.)

JVP "Vojvodina vode" Mihajla Pupina 25, Novi Sad ( broj : 02-791/6 od 15.08.2005.)

Republika Srbija Ministarstvo Saobra}aja i veza Direkcija za puteve Beograd , Regionalni Centar Sever Novi Sad 21000, Mileti}eva broj 4 ( broj : 02-979/2 od29.08.2005.)

Republika Srbija AP Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad ( broj : 119-501-00917/2005-04 od 31.05.2005.)

Republika Srbija Op{tina Pan~evo Op{tinska uprava Odeqewe za za{titu ìvotne sredine Trg Kraqa Petra I , 2-4 Pan~evo ( broj : VII-20-501-111/2005 od 03.06.2005.)



102

Savezna javna ustanova za odràvawe i razvoj unutra{wih plovnih puteva Beograd "PLOVPUT" Francuska br.7, Beograd ( broj : 11/56-1 od 02.08.2005.)

Za Rafineriju Zavod za za{titu prirode Srbije

Odeqewe u Novom Sadu Radni~ka 20, Novi Sad 21000 ( broj : 03-870/1 od 15.11.2005. i 03-870/2 od 13.02.2006.)

JVP "Vojvodina vode" Bulevar Mihajla Pupina 25, Novi Sad (broj : 02-1218/7-05 od 26.01.2006.)

Republika Srbija Ministarstvo Saobra}aja i veza Direkcija za puteve Beograd , Regionalni Centar Sever

Novi Sad 21000, Mileti}eva broj 4 ( broj : 02-1541/2 od 16.11.2005.)

Republika Srbija AP Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj

Bulevar Mihajla Pupina 16,Novi Sad 21000 ( broj : 119-501-01804/2005-04 od 07.11.2005.)

Republika Srbija Op{tina Pan~evo Op{tinska uprava Odeqewe za za{titu ìvotne sredine Trg Kraqa Petra I , 2-4 Pan~evo ( broj : VIII-20-501-0447/2005 od 09.11.2005..)

Savezna javna ustanova za odràvawe i razvoj unutra{wih plovnih puteva Beograd "PLOVPUT" Francuska br.7, Beograd ( broj : 11/124-1 od 09.11.2005..)

Republika Srbija MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE -Republi~ka direkcija za vode- Beograd ( broj : 325-05-1364/2005-07 od 04.11.2005.)

@eleznice Srbije RJ Pan~evo Pan~evo, Vojvode Radomira Putnika br.28 ( broj : 94/05 1005 od 13.12.2005.)

MINISTARSTVO ZA KAPITALNE INVESTICIJE Beograd ( broj : 350-01-01601/2005-10 od 01.03.2006.)

Republika Srbija MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE Beograd, Nemawina 22-26 ( broj : 350-01-00012/2005-04 od 10.01.2006.)

4.1.7. Kulturno istorijsko nasle|e

U svemu prema uslovima: Za petrohemiju Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo

Pan~evo, @.Zrewanina 17 ( broj : 557/2 od 17.08.2004) Za Azotaru Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo Pan~evo, @.Zrewanina 17 ( broj : 384/2 od 08.06.2005.)



103

Za Rafineriju Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo

Pan~evo, @.Zrewanina 17 ( broj :776/2 od 21.11.2005.) 4.1.8. Lokacije za daqu plansku razradu Rezervisani prostori za koje je neophodna daqa razrada (Plan detaqne regulacije ili urbanisti~ki projekt) su za :

G-1 i G-2 Gradsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Novu železničko- automobilsku saobraćajnicu sa mostom preko azotarinog kanala Novu železničko- automobilsku saobraćajnicu južno od rafinerije Petrohemijske rezervisane prostore blokovi 04 i 05 u kompleksu A-2 za sanaciju. Azotarine rezervisane prostore za sanaciju,blok 1-a, (stari pogon Amonijaka 1 i 2) Azotarine rezervisane prostore za sanaciju,blok 6-a (pogon Karbamid I) Rafinerijske rezervisane prostore od 1C-01 do 1C-12 i 2C-10 Rafinerijinu unutrašnju luku 2C-15 u bloku 26-2 i 2C-16 u kompleksu fabrike Budući rezervoarski prostor uz buduću luku (sa severne strane produktovoda) u bloku 26-1

”Messer Tehnogas” na obe lokacije i eventualna pro{irewa kompleksa

4.1.9. Op{ta pravila za{tite ìvotne sredine

Neki od osnovnih pravila, odnosno ciqeva su: • Smawewe emisija svih subjekata kompleksa JU@NE INDUSTRIJSKE ZONE

Pan~evo i wihovo dovo|ewe u dozvoqene okvire radi zna~ajnijeg sniàvawa ili eliminacije imisija koje bi mogle ugroziti zdravqe i okolinu;

• Smawivawe rizika od hemijskog udesa, tj. pove}awe bezbednosti zaposlenih i stanovni{tva iz bliè i daqe okoline;

• Smawewe pritiska na neobnovqive i delimi~no obnovqive resurse, kao i wihovo racionalno kori{}ewe, kroz boqe iskori{}ewe sirovina energije, spre~avawe nastajawa otpada (pove}awe stepena reciklaè), bezbedno deponovawe komunalnog, industrijskog i opasnog otpada, sanacija ekolo{kih i prostornih posledica intezivne industrijske proizvodwe;

• Pove}awe ugodnosti boravka na radnom mestu i u bliòj i daqoj okolini kompleksa, kao i stvarawe pogodnijih uslova za razvoj drugih privrednih i neprivrednih delatnosti u naftno-hemijskom kompleksu;

• O~uvawe okolnih ekosistema, zaustavqawe procesa daqe degradacije ìvotne sredine kompleksa i wegove okoline.

4.1.10. Planska ograni~ewa Odnos Plana i Skup{tinskih Odluka po pitawu ograni~avawa postrojewa koja predstavaqaju zaga|iva~e.

Strategija i program mera sanacije i za{tite ìvotne sredine Op{tina - Pan~evo iz 1989. nalaè da dru{tveni i prostorni razvoj Pan~eva bude u slu`bi sanacije i za{tite ìvotne sredine. To zna~i da u svim razvojnim programima organizacija, preduze}a i celokupne zajednice prioritet treba da bude za{tita ìvotne sredine. Strategijom se zabrawuje daqa izgradwa i pu{tawe u pogon industrijskih i drugih objekata koji tehnolo{kim procesom proizvodwe mogu da zagade ìvotnu sredinu odnosno traì dislocirawe svih postoje}ih (industrijskih i drugih objekata) kod kojih je nemogu}e sanirati emisiju {tetnih materija. Nakon Planiranim



104

rekunstrukcijama i izgradwom novih pogona, predvi|a se zatvarawe svih ispusta, osavremewivawe opreme.

Prema Deklaraciji protiv izgradwe novih zaga|iva~a SO Pan~evo donete 22. 6. 2001 na osnovu narodne inicijative SO Pan~evo treba u okviru svojih nadle`nosti da preduzme sve zakonske mere u spre~avawu izgradwe industrijskih i drugih objekata i postrojewa koja svojim radom mogu da zagade i ugroze ìvotnu sredinu. Po{to u Pan~evu ve} postoje industrijska postrojewa koja svojim radom direktno ili indirektno ugroàvaju ìvotnu sredinu, izgradwom novih postrojewa nastavilo bi se ugroàvawe ve} ugroène sredine. Zbog toga SO Pan~evo treba da preduzme i sve mere iz svoje nadle`nosti i zaloì se kod svih relevantnih dràvnih organa da se ne dozvoli izgradwa objekata, ma koliko oni po projektu bili ekolo{ki ispravni, koji bi u neregularnim i akcidentnim situacijama mogli da ugroze ìvotnu sredinu i zdravqe.

Deklaracijom o politici za{tite ìvotne sredine op{tine Pan~evo od 1. 6.

2001. tako|e se zabrawuje izgradwa "prqavih" (ekolo{ki neprihvatqivih), pogona na teritoriji op{tine Pan~evo, a u svim vidovima postoje}e industrijske proizvodwe zahteva postepeno uvo|ewe tzv. "~istih" odnosno malootpadnih tehnologija. U skladu s tim obustavqa se izgradwa bilo kog dodatnog postrojewa naftne, hemijske ili petrohemijske industrije na postoje}oj lokaciji Ju`ne industrijske zone ili drugog pogona koji bi u toku redovne proizvodwe ili u slu~aju udesa mogao jo{ vi{e ugroziti ìvotnu sredinu i stanovni{tvo (osim ure|aja i opreme koja doprinosi smawewu zaga|ewa).

Daqi razvoj naftne, hemijske i petrohemijske industrije tj. nove investicije treba prema Deklaraciji usmeravati na nove odgovaraju}e lokacije uz primenu zona za{tite, u zavisnosti od vrsta mogu}eg obima zaga|ewa.

Zakqu~ci o razvojnim programima kompleksa HIP"Petrohemija", HIP "Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pan~evo" u naseqenom mestu Pan~evu, sa sednice SO Pan~evo odrànoj 24.10.2005.godine

Tri Zakqu~ka, o Akcionim planovima za za{titu ìvotne sredine Rafinerije nafte Pan~evo, HIP Petrohemije i HIP Azotare, doneseni u SO Pan~evo 24.10.2005. godine, nalaù da sva tri akciona plana fabrika Ju`ne industrijske zone буду обрађена о оквиру израде Стратешке процене утицаја урбанистичког плана фабрика Јужне зоне на животну средину. Обавеза је да се сачини и употреби сет одговарајућих показатеља преко којих би се оценило постојеће стање, пратили могући утицаји нових постројења, као и континуирано и дугорочно пратили стање и процеси у животној средини и здравље људи под утицајем постројења Јужне индустријске зоне. Све три фабрике нафтно-хемијског комплекса су дужне да направе план санације ваздуха, вода, подземне воде, земљишта, буке, опасног отпада итд, уз стриктно поштовање закона и општинских одлука. Нарочито се у закључцима инсистира на уважавању Закона о процени утицаја на животну средину када су у питању погони Јужне индустријске зоне који немају грађевинску или употребну дозволу, или су у фази реконструкције. Такође се од РНП, ХИП Петрохемије и ХИП Азотаре тражи да реконструисани погони раде у складу са Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, а да за постојећа постројења донесу Програм мера прилагођавања рада постојећих постројења или активности прописаним условима за издавање интегрисане дозволе сагласно истоименој Уредби Владе Републике Србије. Од РНП и ХИП Азотара се даље захтева да за 12 месеци уведу еколошки менаџмент са цертификатом, а од ХИП Петрохемија да постојећи еколошки менаџмент надогради европским ЕМАС 2 у року од 6 месеци. Коначно, све три фабрике су обавезне да са надлежним министарством утврде рок за ревизију Плана за заштиту од хемијског удеса. Програмом за Урбанистички план Рафинерије нафте Панчево, ХИП Петрохемије и ХИП Азотаре се чини први корак у устројавања рада Јужне индустријске зоне и уређењу подручја које оно обухвата. Општина Панчево посредством Плана остварује утицај на развој фабрика Јужне зоне, како би се он одвијао у складу са републичким законима,



105

општинским одлукама и закључцима, и Директивама Европске уније. Планом се неће превазићи грешке у изградњи постројења начињене у прошлости, али ће се у оквиру задатих могућности усмерити и контролисати развој Јужне индустријске зоне према потребама и интересима општине Панчево и њених грађана. Све активности и пројекти који ће се Планом предузети у РНП, ХИП Петрохемији и ХИП Азотари, директно или индиректно су у служби заштите животне средине и унапређења безбедности ближе и даље околине ових предузећа. Стратешка процена утицаја плана фабрика Јужне индустријске зоне и мониторинг у оквиру ње, треба да покажу имају ли предузећа Јужне зоне потенцијал да се развијају на одржив начин, тј. да производе ефикасно и у складу са потребама локалне заједнице, доприносе бољем животу грађана, а да притом не угрожавају животну средину.

Prvi preduslov planirawa i ostvarewa programa za{tite ìvotne sredine u Ju`noj industrijskoj zoni je kona~na sanacija posledica ranijih zaga|ewa ìvotne sredine, ukqu~uju}i posledice NATO bombardovawa 1999. godine. U tom smislu trebalo bi zavr{iti sanacioni projekat PA 13 - ~i{}ewe kanala otpadnih voda u sklopu UNEP Pilot projects; Post Conflict humanitarian clean-up; Implementation phase.

4.1.11. Strate{ka procena uticaja zakonom odre|enih planskih re{ewa na ìvotnu

sredinu

U posebnom prilogu je data Strate{ka procena uticaja Plana generalne regulacije na ìvotnu sredinu.

4.1.12. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta u obuhvatu plana,

koji sadrì prikaz pojedina~nih i ukupnih tro{kova predvi|enih radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta, predvi|ene rokove za wihovo izvr{ewe i predvi|ene izvore wihovog finansiranja.

Procena projekcije potrebnih sredstava za ure|ewe saobra}ajnice Orijentacioni tro{kovi izgradwe drumsko - èlezni~ke saobra}ajnice i mosta preko Azotarinog kanala sa prate}om infrastrukturom bi}e: Deonica drumsko - èlezni~ke saobra}ajnice kroz kompleks "NIS-Rafinerija nafte Pan~evo" C1 = duìna(m) h {irina(m') h Cena (€/m²) C1 = 1000.0(m) h 14.0(m') h 1000 (€/m²) = 14.000.000,00 € Drumsko - èlezni~ki most preko "Azotarinog" kanala C2 = duìna(m) h {irina(m') h Cena (€/m²) C2 = 100.0(m') h 14.0(m') h 1500 (€/m²) = 2.100.000,00 € Navozna rampa iz pravca "Luke Dunav" do mosta C3 = duìna(m) h {irina(m') h Cena (€/m²) C3 = 300.0(m') h 14.0(m') h 1000 (€/m²) = 4.200.000,00 € Deonica drumsko - èlezni~ke saobra}ajnice od granice kompleksa "NIS-Rafinerija nafte Pan~evo" do planirane drumsko - èlezni~ke obilaznice oko grada C4 = duìna(m) h {irina(m') h Cena (€/m²) C4 = 3100.0(m') h 14.0(m') h 800 (€/m²) = 34.720.000,00 € Ukupna cena izgradwe drumsko - èlezni~ke saobra}ajnice od "Luke Dunav" do planirane obilaznice jC = C1+C2+C3+C4 jC = 14.000.000,00+2.100.000,00+4.200.000,00+34.720.000,00 jC = 55.020.000,00 €



106

Za eksproprijaciju zemqi{ta na kome }e biti izgra|eni objekti od javnog interesa 1.1. Deonica drumsko èlezni~ke saobra}ajnice (nadoknada): 14.000(m²) × 0,25(€/m²) = 3.500,00 (€) Za nasipawe (refulisawe) eksproprisanog prostora na kome }e biti izgra|eni objekti od javnog interesa sa prose~ne kote 70,50 na kotu 75,00. 2.1. Deonica drumsko èlezni~ke saobra}ajnice (nasipawe): 14.000(m²) × 4,50(m) × 8,00(€/m³) = 504.000,00 (€)

Ukupna vrednost investicije =55.020.000,00 (€) izgradwa +3.500,00 (€) nadoknada + 504.000,00 (€) nasipawe

ukupno = 55.527.500,00 (€)

Zbog {ireg saobra}ajnog, dru{tvenog i gradskog interesa, nosioci ovakve investicije trebalo bi da budu sve fabrike ju`ne industrijske zone, korisnika komleksa u "Luci Dunav" i lokalne samouprave. 4.2. PRAVILA GRA\EWA 4.2.1. Pravila izgradwe javnih povr{ina i objekata Gradsko postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda

Po{to se gradsko postrojewe za pre~i{}avawe nalazi u radnoj zoni, a s obzirom na specifi~nost kompleksa na wega }e se primeniti delimi~no odgovaraju}a pravila gradwe za tu vrstu zone.

• [to se ti~e odnosa gra|evinske linije u odnosu na regulacionu (zona gradwe),

na~elno se moè usvojiti princip da se gra|evinska uvu~e deset (10) metara od regulacije po celom obodu kompleksa, ako usvojena tehnologija ne bude zahtevala druga~ije.

• Stepen pokrivenosti maksimalno 90% • Stepen izgra|enosti maksimalno 2 • Visina gradwe prema usvojenoj tehnologiji. • Dozvoqava se delimi~no ukopavawe objekata. • Kotu terena usvojiti tako da se nivo podzemnih voda moè odràvati u nasutoj

zoni na 1,50m od kote terena. Preporu~ena kota je 75,50mnm. • Pre ispusta efluenta u reku Dunav, koncentracija pojedinih parametara, nakon

pre~i{}avawa, mora biti u slede}im granicama: BPK sr. dnevni do 25 mg/l suspendovane materije do 35 mg/l HPK do 125 mg/l fosfor do 1 mg/l azot do 10 mg/l masti i uqa (etarski ekstrakt) do 0,1 mg/l {tetne i opasne materije u skladu sa Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS. br. 31/82).

• Svi objekti na liniji vode i muqa moraju da budu vodonepropusni. • Postrojewe mora da poseduje sistem za kontrolu rada postrojewa i krajweg

kvaliteta efluenta pre ispusta u Dunav. • Maksimalno ukopavawe cevovoda u Dunavski nasip na kruni moè biti do kote

75.00mnm, a u kosini nasipa i bankinama do 1,20m.



107

• Moè postojati samo jedana dovodna linija u postrojewe za pre~i{}avawe i samo jedan ispusni cevovod u Dunav. Svaka od ovih linija mora imati integralni mera~ protoka.

• U okviru kompleksa formirati fekalnu deponiju za pra`wewe cisterni. Ispust ({aht) za pra`wewe cisterni locirati na dovodnom cevovodu pre bilo koje faze tretmana otpadnih voda.

• Izliv u Dunav mora biti osiguran od erozije, da se ne remeti tok vode i da se moè efikasno ~istiti od muqa.

• Muq od pre~i{}avawa moè se deponovati samo u brawenom podru~ju (zone "G2" i "G1").

• Prostori nameweni komunalnim delatnostima organizuju se prema posebnim

propisima i uslovima koji vaè za svaku posebnu vrstu, s tim {to se organizacija povr{ina i kompleksa planira i u skladu sa narednom tabelom. Posebna pravila kori{}ewa prostora za komunalne delatnosti i infrastruktrurne povr{ine

Kompleksi Ograda Procenat pod objektom

maksimalno (%)

Procenat zelenila

minimalno (%)

Procenat vodonepropusnih manipulativnih povr{ina

maksimalno (%)

postrojewa za pre~i{}avawe

visoka 70 - 90 10 50

Kada se kompleks odre|en za infrastrukturne povr{ine i komunalne delatnosti

razra|uje regulacionim planom ili urbanistikim projektom, struktura kori{}ewa povr{ina moè se odrediti i druga~ije, uz obrazloèwe odstupawa.

4.2.2. Pravila izgradwe objekata

Prilikom formirawa novih privrednih objekta i zona utvr|uju se urbanisti~ka pravila i uslovi za{tite ìvotne sredine za odre|ene ekolo{ke kategorije preduze}a, koja se zasnivaju na minimalnim planskim povr{inama kruga preduze}a i obaveznim za{titnim rastojawima izme|u potencijalnih izvora opasnosti u krugu i stambenih naseqa u okolini, kao {to sledi: Urbanisti~ki parametri za nivo proizvodnog bloka

Procenat izgra|enosti 75%-90% Koeficijenat izgra|enosti 2.5 Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli (bez parkinga) 10% Visina objekta m prema tehnologiji Gustina zaposlenih / ha 50 - 200 Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione. linije 5 m Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele 1/2 h Nezastrte povr{ine - minimum 10 % Broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele Dozvoqeni radovi na parceli: ru{ewe, izgradwa, dogradwa, nadzi|i vawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, promena namene +

4.2.3. Pravila za obrazovawe gra|evinskih parcela

Ovim planom se defini{u uslovi za parcelaciju i preparcelaciju gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog granicom plana u ju`noj industrijskoj zoni.

Postoje}i kompleksi Mogu}e ih je zadràti u postoje}em stawu, a dozvoqava se i promena u skladu sa

eventualnim potrebama. U tom smislu, dozvoqava se parcelacija i preparcelacija gra|evinskoh parcela. Uslovi su definisani u dve grupe:



108

• javno gra|evinsko zemqi{te, • obrazovawe ju`noj industrijskoj zoni: "Petrohemija", "Azotara" i "Rafinerija

nafte" u Pan~evu [to se ti~e planirane Luke na Dunavu, neophodno je prethodno uraditi plan

detaqne regulacije i kompleksa propilena, tako|e i za protivpoàrni put-pristupna saobra}ajnica i produktovod od kompleksa RNP do Luke na Dunavu, pa tek onda urbanisti~ke projekte parcelacije i preparcelacije. Izradom planova detaqne regulacije omogu}i}e se re{avawe imovinsko-pravnih odnosa - eksproprijacija na ostalom gra|evinskom zemqi{tu.

Uslovi parcelacije i preparcelacije za javno gra|evinsko zemqi{te dati su na grafi~kom prilogu "Plan podele na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te" u razmeri 1:2500. Naime, za planirane saobra}ajnice date su osovinske ta~ke sa {irinom popre~nih profila istih kao i polupre~nik krivine osovine za saobra}ajnicu koja prolazi preko azotarinog kanala, granicom parcele za odbrambeni nasip Dunava, dok za komplekse gradskih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda G1 i G2 grani~nim ta~kama ~ije su koordinate date u Gaus-Krigerovoj projekciji meridijanskih zona u metri~kom sistemu, na pomenutom grafi~kom prilogu.

Parcelacija i preparcelacija u skladu sa promenama na terenu ili preparcelacija u slu~aju potrebe da se objedine parcele na svakom od navedenih kompleksa. Svaka parcela-kompleks mora imati izlaz na javnu povr{inu - saobra}ajnicu.

Protivpoàrni put-pristupna saobra}ajnica i produktovod od kompleksa RNP do Luke na Dunavu mora biti obrazovana jedna parcela. Veli~ina, poloàj i oblik svih kompleksa javnog i ostalog gra|evinskog zemqi{ta dati su na grafi~kom prilogu predmetnog plana. 4.2.4. Pravila regulacije

Planom regulacije definisane su nove regulacione linije osovinskim ta~kama saobra}ajnica i {irinom popre~nog profila iste i grani~nim ta~kama nasipa i postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda:

• regulacione linije planiranih saobra}ajnica • regulacione linije dunavskog nasipa • regulacione linije gradskih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda

4.2.5 Najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti i indeks izgra|enosti parcela

Indeks zauzetosti i izgra|enosti i visina objekta zavise od vrste i tehnologije

postrojewa i utvr|uju se u skladu sa tehnologijom, okolnim prostorom i detaqnim uslovima i propisima.

Indeks zauzetosti je maksimalno od 75% do 90% Indeks izgra|enosti je maksimalno do 2,5

4.2.6. Najve}a dozvoqena spratnost i visina objekata

Maksimalna spratnost i visina objekta zavise od vrste i tehnologije postrojewa

i utvr|uju se u skladu sa tehnologijom, okolnim prostorom i detaqnim uslovima i propisima. Visina cevnih mostova i drugih nadzemnih instalacija moraju da omogu}e neometan saobra}aj svih gabaritnih vozila (vatrogasna vozila, auto dizalice i drugo), a moraju biti udaqeni 5-15m. od regulacione linije, odnosno Battery limit-a. 4.2.7 Najmawa dozvoqena me|usobna udaqenost objekata

Najmawa dozvoqena me|usobna udaqenost objekta zavisi od vrste i tehnologije

postrojewa i utvr|uju se u skladu sa tehnologijom, okolnim prostorom i detaqnim



109

uslovima i propisima, kao i lokalnim uslovima zona sigurnosti ( poàr, eksplozija, itd).

4.2.8 Pravila za izgradwu drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli

Izgradwa drugih objekata na istoj gra|evinskoj parceli, kako spratno{}u tako i

visinom objekta, zavise od vrste i tehnologije postrojewa, i utvr|uju se u skladu sa tehnologijom, okolnim prostorom i detaqnim uslovima i propisima, 4.2.9. Pravila za{tite susednih objekata

Za{tita susednih objekata na istoj gra|evinskoj parceli, zavise od vrste i

tehnologije postrojewa i utvr|uju se u skladu sa tehnologijom, okolnim prostorom i detaqnim uslovima i propisima, kao i lokalnim uslovima zona sigurnosti ( poàr, eksplozija, itd) 4.2.10. Pravila za pristup parceli i parkirawa vozila Za sve komplekse ju`ne industrijske zone dato je re{ewe stacionarnog saobra}aja putni~kih i privrednih-teretnih vozila. U tu svrhu planirana je dogradwa postoje}ih i izgradwa novih parking prostora prema iskazanim potrebama i vaè}im normativima i kriterijumima.

Predmetni parking prostori planirani su sa leve i desne strane saobra}ajnice Spoqnostar~eva~ke (prostor izme|u regulacione linije saobra}ajnice Spoqnostar~eva~ke i ograda fabri~kog kruga). 4.2.11. Pravila izgradwe saobra}ajnica sa nivelacijom Rekonstrukcija i izgradwa objekata saobra}ajne infrastrukture vr{i}e se po utvr|enim-definisanim trasama. Trase objekata saobra}ajne inrastrukture defini{u se osovinski, koordinatama osovinskih ta~aka i temena. Horizontalni prelomi trasa obra|uju se ugradwom odgovaraju}ih radijusa-polupre~nika horizontalnih krivina (standardnih). Podu`ni i popre~ni padovi se uskla|uju sa predloènim nivelacionim re{ewem, konfiguracijom terena, postoje}im i planiranim objektima, re{ewem atmosferske kanalizacije i vaè}im normativima tj. kriterijumima za pojedine vrste objekata. Dimenzionisawe nosivosti kolovoznih konstrukcija vr{i}e se prema nameni i karakteru objekata i planiranim saobra}ajnim optere}ewima. U zavisnosti od vrste, karaktera i namene saobra}ajnog objekta obezbedi}e se odgovaraju}a {irina koridora tj. popre~nih profila koja treba da sadrì sve elemente-sadràje koji su propisani za konkretnu vrstu-tip saobra}ajnog objekta. Za objekte drumskog saobra}aja kolovozni zastori mogu biti: asfaltni, betonski ili od sitne granitne kocke i izvode se u standardnim gabaritnim {irinama. Gabaritne ivice svih objekata u zavisnosti od namene, obra|uju se odgovaraju}im-standardnim ivi~wacima. Izgradwa i dogradwa industrijskih koloseka i ranìrnih stanica vr{i se standardnim kolosecima normalne {irine i prate}om opremom. Prikqu~ewa fabri~kih saobra}ajnica drumskog i èlezni~kog saobra}aja na mreù javnih saobra}ajnica vr{i}e se prema predhodno pribavqenim uslovima nadle`nih javnih preduze}a.



110

Za sve objekte saobra}ajne infrastrukture potrebno je dati re{ewe regulisanosti saobra}aja primenom standardne horizontalne, vertikalne i po potrebi svetlosne saobra}ajne signalizacije. Investitor-projektant duàn je da se pridràva vaè}ih zakona, standarda, pravilnika, normativa i sli~no koji se odnose na navedene saobra}ajne objekte. 4.2.12. Pravila izgradwe i prikqu~ewa infrastrukturnih sistema 4.2.12.1. Vodovod

Cevni materijal usvojiti prema vaè}im tehni~kim propisima za ovu vrstu

radova. Trase vodovodne mreè su definisane na sinhron planu komunalne infrastrukture. Trase vodovoda (instalacija pod pritiskom) su vo|ene podzemno u zelenom pojasu to jest van kolovoznih povr{ina ili preko cevnih mostova sa potrebnim stepenom termi~ke izolacije. U izuzetnim slu~ajevima kada je trasa data ispod kolovoza (asfaltno betonske manipulativne povr{ine) mora se obratiti pa`wa na izbor cevnog materijala, minimalnu dubinu postavqawa i druge mere za{tite od saobra}ajnog optere}ewa. Minimalno rastojawe primarnih vodovoda od kanalizacionih kolektora ne bi smelo da je mawe od 2,50m. Distributivni vodovi se mogu postavqati na minimalno potrebnom rastojawu koje omogu}ava bezbedan rad susednih produktovoda i servisirawe istih. Minimalna dubina podzemnih cevovoda je 1,0m-1,20m od temena cevi, a pri ukr{tawu, vodovod voditi obavezno iznad kanalizacije minimum 50cm. Visina cevnih mostova }e se definisati projektnom dokumentacijom u zavisnosti od tehnolo{ke celine koja se opsluùje. Obavezno je postavqawe uli~nih hidranata du` fabri~kih saobra}ajnih koridora prema vaè}im tehni~kim propisima za ovu vrstu radova. Unutra{wost blokova (pogonske celine) tako|e moraju imati protivpoàrne hidrante. Na kraju slepih krakova obavezno postavqati hidrante. Svi zatvara~i na podzemnoj mreì se sme{taju u {ahtove potrebnih dimenzija. Za jednu parcelu se dozvoqava samo jedan prikqu~ak. Na~in prikqu~ewa korisnika kao i posebne uslove za projektovawe i gra|ewe vodovoda propisuje nadle`no javno komunalno preduze}e "Vodovod i kanalizacija" Pan~evo. 4.2.12.2. Fekalna kanalizacija

Cevni materijal i pre~nike usvojiti prema vaè}im tehni~kim propisima za ovu vrstu radova.

Trase fekalne kanalizacije su definisane na sinhron planu komunalne infrastrukture. Trase gravitacione kanalizacije voditi po osovini jedne od kolovoznih traka. Trase potisnih vodovoda (instalacija pod pritiskom) voditi podzemno u zelenom pojasu to jest van kolovoznih povr{ina. U slu~ajevima kada je trasa data ispod kolovoza (asfaltno betonske manipulativne povr{ine) mora se obratiti pa`wa na izbor cevnog materijala, minimalnu dubinu postavqawa i druge mere za{tite od saobra}ajnog optere}ewa. Me|usobno rastojawe uli~nih {ahtova ne bi smelo da je ve}e od 80m. Dubinu ukopavawa uskladiti sa ukr{tawima ostalih instalacija ali tako da fekalna kanalizacija bude najdubqa i ne pli}a od 1,50m od temena cevi. Spajawe uli~nih kolektora (u raskrsnicama) izvesti preko revizionih {ahtova potrebnih dimenzija sa kaskadom. Za jednu parcelu se dozvoqava samo jedan prikqu~ak na uli~nu kanalizaciju.

Sanitarno-fekalne i uslovno ~iste tehnolo{ke vode se mogu prikqu~iti na javnu kanalizacionu mreù bez posebnog predtretmana. Kvalitet voda posle predtretmana mora zadovoqavati kriterijume iz Op{tinske odluke o sanitarno tehni~kim uslovima za ispu{tawe otpadnih voda u javnu kanalizaciju.

Na~in prikqu~ewa korisnika kao i posebne uslove za projektovawe i gra|ewe

fekalne kanalizacije propisuje nadle`no javno komunalno preduze}e "Vodovod i kanalizacija" Pan~evo.



111

4.2.12.3. Atmosferska kanalizacija Cevni materijal i pre~nike usvojiti prema vaè}im tehni~kim propisima za ovu

vrstu radova. Trase atmosferske kanalizacije su definisane na sinhron planu komunalne

infrastrukture. Trase su vo|ene po osovini jedne od kolovoznih traka. Me|usobno rastojawe uli~nih {ahtova ne bi smelo da je ve}e od 80m. Minimalna dubina polagawa uli~ne kanalizacije je 1,5m od temena cevi. Spajawe uli~nih kolektora (u raskrsnicama) kao i prikqu~ewe blokova se moè izvesti samo na uli~ni {aht atmosferske kanalizacije i to sa kaskadom. Za jednu parcelu se dozvoqava samo jedan prikqu~ak.

Atmosferske vode sa zaprqanih povr{ina mogu se ispu{tati u atmosfersku kanalizaciju samo nakon odgovaraju}eg predtretmana (separator uqa, talo`nik i sl.). Kvalitet voda posle predtretmana mora zadovoqavati kriterijume iz Op{tinske odluke o sanitarno tehni~kim uslovima za ispu{tawe otpadnih voda u javnu kanalizaciju.

Na~in prikqu~ewa korisnika kao i posebne uslove za projektovawe i gra|ewe atmosferske kanalizacije propisuje nadle`no javno komunalno preduze}e "Vodovod i kanalizacija" Pan~evo.


Po{to se gradsko postrojewe za pre~i{}avawe nalazi u radnoj zoni, a s obzirom na specifi~nost kompleksa na wega }e se primeniti delimi~no odgovaraju}a pravila gradwe za tu vrstu zone.

• [to se ti~e odnosa gra|evinske linije u odnosu na regulacionu (zona gradwe), na~elno se moè usvojiti princip da se gra|evinska uvu~e deset (10) metara od regulacije po celom obodu kompleksa, ako usvojena tehnologija ne bude iziskivala druga~ije.

• Stepen pokrivenosti maksimalno 90 • Stepen izgra|enosti maksimalno 2 • Visina gradwe prema usvojenoj tehnologiji. • Dozvoqava se delimi~no ukopavawe objekata. • Kotu terena usvojiti tako da se nivo podzemnih voda moè odràvati u nasutoj

zoni na 1,50m od kote terena. Preporu~ena kota je 75,50mnm. • Pre ispusta efluenta u reku Dunav, koncentracija pojedinih parametara, nakon

pre~i{}avawa, mora biti u slede}im granicama: BPK sr. dnevni do 25 mg/l suspendovane materije do 35 mg/l HPK do 125 mg/l fosfor do 1 mg/l azot do 10 mg/l masti i uqa (etarski ekstrakt) do 0,1 mg/l {tetne i opasne materije u skladu sa Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS. br. 31/82).

• Svi objekti na liniji vode i muqa moraju da budu vodonepropusni. • Postrojewe mora da poseduje sistem za kontrolu rada postrojewa i krajweg

kvaliteta efluenta pre ispusta u Dunav. • Maksimalno ukopavawe cevovoda u Dunavski nasip na kruni moè biti do kote

75.00mnm, a u kosini nasipa i bankinama do 1,20m. • Moè postojati samo jedana dovodna linija u postrojewe za pre~i{}avawe i samo

jedan ispusni cevovod u Dunav. Svaka od ovih linija mora imati integralni mera~ protoka.

• U okviru kompleksa formirati fekalnu deponiju za pra`wewe cisterni. Ispust ({aht) za pra`wewe cisterni locirati na dovodnom cevovodu pre bilo koje faze tretmana otpadnih voda.

• Izliv u Dunav mora biti osiguran od erozije, da se ne remeti tok vode i da se moè efikasno ~istiti od muqa.



112

• Muq od pre~i{}avawa moè se deponovati samo u brawenom podru~ju (zone "G2" i "G1").

• Hidrotehni~ki objekti

Regulisawe Dunava i ure|ewe obala Obzirom da se ve}i deo izgradwe (objekti i infrastruktura) planira u

neposrednoj blizini dunavskog nasipa, u svemu treba ispo{tovati vodoprivredne uslove iz ~lana 69. Zakona o vodama "Slu`beni glasnik RS" br. 46/91 koji se odnose na stabilnost nasipa. Pri projektovawu i gra|ewu gra|evina na ispustu u re~ni tok, moraju biti obezbe|ene od potkopavawa i ru{ewa dejstvom re~nog toka pa se obala mora adekvatno osigurati.

Budu}im zahvatima u ovoj zoni ne sme se remetiti funkcija Azotarinog plovnog

kanala. Reìm podzemnih voda Nivo podzemnih voda se mora odràvati u nasutoj zoni na 1,50m od kote terena

izgradwom lokalne drenaè ili obarawem pritisaka u prvom vodonosnom sloju. Zbog neophodnosti redovnog odràvawa kanalske mreè (prolazak te{ke

mehanizacije) na postoje}im kanalima potrebno je ostaviti pojas u {irini od 5 metara od obe ivice kanala.

Elektroenergetika

Petrohemija [to se ti~e razvoja Petrohemije uklopi}e se u ve} izgra|ene elekroenergetske kapacitete, pa nema potrebe za izgradwom novih elektroenergetskih kapaciteta. Izvr{iti prilago|avawe postoje}ih elektroenergetski kapaciteta novim tehnolo{kim potrebama. Sve ovo raditi na osnovu idejnih i glavni projekata, a na osnovu vaè}i tehni~kih propisa. Prenos elektri~ne energije od TS HIP-II 220/35/6 KV do krajwih potro{a~a vr{i}e se 35 KV-tnim i 6 KV-tnim kablovskim razvodom po kablovskim koridorima u zemqanim rovovima. Sobzirom na ukidawe nekih pogona, koji su znatni potro{a~i elektri~ne energije i na pove}awe kapaciteta nekih postoje}ih pogona (PEVG-a i PENG-a) do}i do prilago|avawe postoje}i elektroenergetskih kapaciteta novo nastaloj situaciji.

Azotara

Postoje}i elektroenergetski kapaciteti se prilago|avaju novim tehnolo{kim zahtevima na osnovu idejni odnosno glavni projekata. Rezerva je nastala zbog ukidawa nekih proizvodnih pogona (razoreni u bombardovawu ili tehnolo{ki zastarelim). Prenos el. energije od glavne TS 10/20KV "AZOTARA" do krajwih potro{a~a vr{i se 6KV kablovskim razvodom do pogonskih trafo stanica 6/04KV i 6KV razvodnim postrojewima(MCC).

Kablovi se vode koridorima kablovskih kanala i u koridorima u zemqanim rovovima. Uglavnom }e se zadràti sve postoje}e trafo stanice 6/04KV i 6KV, koje su opisane u poglavqu postoje}e stawe. Za eventualno polagawe novih kablova koristi}e se postoje}i elektroenergetski koridori.



113


Izgraditi novu TS 35/6KV , kako je todato na grafi~kom prilogu. Poloìti dva nova kabla 35 KV iz TS HIP PETROHEMIJA 220/35/6 KV do nove TS 35/6 KV. Trafo stanicu 35/6KV izgraditi na osnovu idejni odnosno glavni projekat prema tehnolo{kim zahevima Izgraditi i pro{iriti mawe trafo stanice po pogonima i to: Blok 22. Izgradwa nove zidane trafo stanice 6/04KV, 13MVA, orjentaciona dimenzija

60h30m. Blok 2. Pro{irewe TS(C) 6MW, orjetaciona dimenzija 15h40m Blok 20. Pro{irewe TS(L) 630KVA, orjetaciona dimenzija 10h15m Blok 11. Pro{irewe TS(E2) ,MCC-E12 630 KVA (zidani objekat), orjentaciona dimenzija 6h12m. Blok èleznica-utovar. Izgradwa nove zidaneTS 6/04KV ,630KVA, orjentaciona dimenzija 7h8m. Pretakali{te na dunavu: U postoje}uTS(PPV) 2000KVA gra|evinski izgra|enu trafo stanicu(druga faza) potrebno je instalirati opremu. Sve piralenske transformatore zameniti uqanim. Kablovsku mreù 6KV po kompleksu RNP izvesti delimi~no u betonske kanale , a delimi~no kroz zemqane rovove. Sve navedene trafo stanice uraditi kao zidane objekte, komplektno opremqene za potrebe distribucije elektri~ne energije. Sve ovo uraditi na osnovu idejni odnosno glavni projekata.

Telekomunikaciona infrastruktura.

Petrohemija U narednom periodu na nivou Pan~eva do}i }e do potpune digitalizacije telekomunikacione mreè, {to zna~i da }e i Petrohemija morati da se ukqu~i u digitalizaciju svog telekomunikacionog sistema odnosno ugradi}e se nova digitalna centrala, koja }e imati mogu}nosti pove}awa kapaciteta. Uslovi za pove}awe kapaciteta dati su tehni~kim uslovima AD "Telekom -Srbija" broj T-07/04/3-4595, od 8.20 2004god. Ugraditi digitalnu centralu umesto analogne centrale potrebnog kapaciteta. Svi pogoni poveza}e se na ATC kablovskim vodovima, postavqenim u kablovskom koridoru iz koga idu kablovi do razvodnih ormana TT koncentracije postavqenim u svakom pojedina~nom pogonu. Sve ovo raditi na osnovu idejni i glavni projekata prema vaè}im propisima.

Azotara

Ugraditi novu digitalnu centralu sa 500 brojeva u aneksu upravne zgrade gde se nalazi i glavni razdelnik. Centralu povezati na telekomunikacioni sistem Pan~eva opti~kim kablom. Za polagawe novih kablova po pojedinim pogonima koristiti postoje}e koridore TT kablova. Sve ovo raditi na osnovu idejnih odnosno glavni projekata.


Razvojnim planom predvi|ena je zamena postoje}eg telekomunikacionog sistema novim hibridnim re{ewem sa 400IP telefonskih prikqu~aka po postoje}oj ra~unarskoj mreì i 800 digitalnih prikqu~aka po postoje}oj telefonskoj mreì od kojih }e 400 prikqu~aka biti ISDN. Novi telekomunikacioni sistem bi}e lociran u istom prostoru gde se i sada nalazi stari.

Za eventualno polagawe novih kablova koristiti postoje}e koridore TT kablova. Sve ovo raditi na osnovu idejni, odnosno glavni projekata prema vaè}im tehnikim propisima.



114

• Termoenergetika*

Organizacija povr{ina i kompleksa Energetike, koji su obuhva}eni ovim planom, kao autohtone celine, su sli~ne komunalnoj delatnost (gradske elektrane-toplane), pa se mogu planirati na nivou bloka, kao za toplane, sa stepen zauzetosti od 35-75%, pa iznimno do maksimalno 90%, a indeks izgra|enosti i visina objekta zavisi od vrste i tehnologije postrojewa i utvr}uje se naknadno u skladu sa okolnim prostorom i detaqnijim uslovima i propisima.

Uop{teno za termoenergetske objekte i infrstrukturu na nivou parcele je dozvoqena : izgradwa, dogradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptacija, ru{ewe i promena namene. S obzirom da je energetika neizostavni, prate}i deo proizvodno-procesnih postrojewa, pro{irewe ili revitalizaciju kapaciteta Energetike fabrika vr{iti u zavisnoti od zahteva nove ili revitalizovane tehnologije u proizvodnim pogonim, Ovim intervencijama treba pove}ati pogonsku spremnost i pouzdanost snabdevawa energijom tehnolo{kih procesa.

Pod Energetikom fabrike se podrazumevaju centralizovani sistemi za prizvodwu i distribuciju :

• toplplotne energije - vodene pare razli~itih energetskih nivoa za tehnologiju i grejawe (direktno ili indirektno)

• Rashladne energije - rashladna voda za potrebe hla|ewa u tehnolo{kim pogonima • Elektri~ne energije - za sigurnosno napajawe tehnolo{kih pogona elektri~nom

energijom • Mehani~ke energije - procesni i instrumentalni vazduh (komprimirani vazduh) za

tehnoloska postrojewa kao i podsistemi energetike fabrika kao npr. Sisten filtracije vode za energetiku, postrojewa za hemijsku pripremu vode za kotlove i rashladne sisteme, postrojewa za termi~ku pripremu vode za kotlove, postrojewa za hla|ewe otpadne vode iz kotlova, sekundarnih sistema grejawa i ventilacije i dr.

Reìme rada rekonstruisanih, dogra|enih i novoplaniranih termoenergetskih postrojewa i parametre nosioca toplotne energije prilagoditi tehnolo{kim zahtevima i temperaturnim reìmima. Kod rekonstrukcije postoje}ih izvora - energana, sa pripadaju}im razvodnim sistemima, teìti potpunom iskori{}ewu postoje}ih instalisanih kapaciteta uz obezbe|ivawe nu`ne tehnolo{ke rezerve.

Radi pove}awa efikasnosti i iskori{}ewa postoje}ih vi{kova termoenergetskih izvora daje se mogu}nost i preporuka da se eventualni vi{ak izvora, iskoristi za postoje}e ili planirane objekte u blokovima susednih fabrika, ~ine}i jedinstveni termoenergetski sistem Ju`ne industrijske zone. Povezivawem ovih izvora u jedinstveni sistem TO-TE Ju`ne industrijske zone pojavio bi se jedan zajedni~ki zna~ajan vi{ak, koji bi se osim za potrebe razvoja fabrika mogao biti usmeren i prema gradu za toplifikaciju Pan~eva.

Kao osnovno gorivo na kotlovskim jedinicama u pogonima Energetike sve tri

fabrike, koristiti prirodni, zemni gas, kao alternativno gorivo moè se koristiti niskosumporni loìvi gas iz procesa ili sli~no a kao rezervno gorivo iznimno, niskosumporno loìvo uqa.

Sva goriva koja se koriste za energetske potrebe, ne smeju imati sadràje {tetnih i kancerogenih materija (kao npr. Sumpor i dr.) iznad zakonom propiasnih vrednosti.

Po{to postoji rizik od prekora~ewa grani~nih vrednosti emisija zaga|uju}ih materija u produktima sagorevawa prilikom kori{}ewa "prqavih" goriva (te{kog mazuta -"rezervno gorivo" ili rafinerijski gas -"alternativno gorivo" i sl.), potrebna je ugradwa odgovaraju}ih tehnolo{kih sistema zadwe gwnwracijw sa filterim i ure|aja za kontinuirano merewe i evidentirawe merenih vrednosti emisija {tetnih i opasnih materija u :



115

1. produktima sagorevawa (dimnih gasova) na ispustima dimwaka, kao i 2. u gorivu koji se koristi za loèwe -sadràj sumpora i ostalih {tetnih jediwewa,

a sve u ciqu kontrole i uskla|ivawa ovih parametara sa grani~nim vrednostima propisanim vaè}om Zakonskom regulativom.

Svi objekti koji imaju pove}an rizik od eksplozije moraju biti izgra|en sa laganom krovnom konstrukciom, a za materijal objekta primeniti materijale koji odgovaraju propisima za{tite od poàra i eksplozije.

Svu tehnolo{ku i ostalu instalaciju, opremu i objekte me|usobno locirati tako da zadovoqava uslove o minimalnim sigurnosnim odstojawima predvi|enim odgovaraju}im tehni~kim propisima

Za postoje}e i nove potencijalne korisnike prirodnog gasa u kompleksima. obezbediti dovoqne koli~ine gasa u postoje}oj i planiranoj gasovodnoj mreì.

Za prelazak loèwa na "~isto" gasovito gorivo - prirodni gas, u kotlovskim jedinicama Energane Rafinerije, isti obezbediti preko novoplaniranog gasovoda i mernoregulacione stanice iz GR^-Pan~evo na Bavani{tanskom putu, uz rezervu u ovom prikqu~nom gasovodu za ju`na naseqa op{tine Pan~evo (Star~evo, Omoqica, Ivanovo i B.Brestovac).

Nove gasovode, naftovode i produktovode van kompleksa fabrika voditi

podzemno u ve} formiranom trasama, teìti da se stvore zajedni~ki koridori za vi{e cevovode, a sve u smislu za{tite poqoprivrednog zemqi{ta. Unutar kruga fabrika ovi cevovodi se mogu voditi i nadzemno na cevnim mostovima.

U potpunosti se zadràvaju postoje}i me|upogonski razvodi, dok }e se nova

me|upogonska povezivawa izvoditi prema najoptimalnijim trasama uz maksimalno kori{}ewe postoje}ih cevnih mostova.

Planirane podzemne cevovode voditi na minimalnoj sigurnosnoj dubini i

obezbe|uje za{titu od smrzavawa. Na mestima prolaska cevovoda ispod saobra}ajnica, èqeznice i sl. voditi ra~una o mehani~kim optere}ewima i po potrebi vr{iti za{titu istih, a na mestiam paralelnog vo|ewa i ukr{tawa ovih instalacija sa drugim podzemnim i nadzemnim instalacijama i objektima, obezbediti minimalna rastojawa i po potrebi ih i za{tititi.

Nadzemni cevovodi i cevni mostovi na kojima se vode cevovodi, moraju biti na

propisanim sigurnosnim rastojawima od ostalih nadzemnih i podzemnim instalacijama i objektima, vode}i ra~una o pristupu istima, radi nesmetane intervencije i odràvawa. Prelaze cevovoda i cevnih mostova iznad saobra}ajnica, èqeznice i sl. voditi na minimalnoj ~istoj visini, koja obezbe|uje bezbedno odvijawe saobra}aja. Pristupne saobra}ajnice do objekata i instalacija koja imaju pove}an rizik od poàra mora biti izvedena tako da vozila vatrogasne tehnike mogu nesmetano pristupiti instalacijama a u skladu sa vaè}im Pravilnikom o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}anog rizika od poàra ili sli~nim a u skladu sa zakonskim propisima koji defini{u tu oblast.

Za ispravno i bezbedno funkcionisawe sistema cevovoda predvideti adekvatnu kompenzaciju termi~ih dilatacija, termi~ku izolaciju, antikorozivne za{tite a cevovode postaviti sa propisnim padovima i po poterbi sistemima za odvodwavawe. Na prikqu~cima pojedinih potro{a~a prema potrebi predvideti elemente za zatvarawe. Voditi ra~una o uklapawu i povezivawu novoplaniranih instalacija sa postoje}im pripadaju}im instalacijama, tako da ~ine jedinstvene sisteme.

Sva oprema i elementi energetskih sistema, koji se ugra|uje u postoje}e i

planirane pogone, moraju biti od odgovaraju}eg kvaliteta, moraju biti atestirani u skladu sa parametrima rada i tehni~kim normativima i standardima uz zadovoqavawe najstroìjih zahteva u oblasti za{tite ìvotne sredine.



116

Investitori su obavezni da obezbede i sprovode mere za{tite od poàra, za{tite

na radu i za{tite ìvotne sredine, bezbednost objekata, ìvota i rada qudi, saobra}aja i dr. a sve u skladu sa Zakonskim propisima.

Za definisawa preciznijih i dodatnih urbanisti~kih i tehni~kih parametara za potrebe formirawa i izdavawa izvoda iz plana ili akta o urbanisti~kim uslovima, investitori su du`ni da, dostavi uz zahteve, i verifikovane idejne projekte kojima }e biti bliè precizirani obuhvati intervencija na odre|enom prostoru. Idejni projekti u potpunosti moraju biti uskla|eni sa revidovanim i odobrenim Generalnim projekatima.

Pri intervencijama na predmetnim prostorima u fazi projektovawa, izvo|ewa i

eksploatacije pridràvati se pozitivnih zakonskih propisa, standarda i normativa koji defini{u ove oblasti, revidovanih generalnih projekata i predhodnih studija opravdanosti koji su, zajedno sa programima, sastavni delovi planskog dokumenta, kao i posebnih uslova i saglasnosti nadle`nih institucija koji su u fazi izrade ovog plana prikupqeni, i to :

1. Za Azotaru od : 1.1. NIS GAS, RJ Metangas Pan~evo; br. 02-04/1-2196/1 od 21.09.2005 1.2. NIS JUGOPETROL Beograd PO Plinara Pan~evo; br. 1274/1 od 25.07.2005

2. za Petrohemiju od : 2.1. NIS GAS, RJ Metangas Pan~evo; br. 02-02-4/1-1892/2 od 21.09.2005

3. za Rafineriju od : 3.1. JP SRBIJAGAS Novi Sad; br. 02-04/1-441/1 od 10.01.2006 3.2. RS Ministarstvo rudarstva i energetike Beograd; br. 350-01-00012/2005-04 od

01.01.2006 a u toku realizacije plana }e biti potrebno iste potvrditi. 4.2.13. Pravila izgradwe i ure|ewa zelenih povr{ina

Sve ozelewene mawe slobodne povr{ine unutar kompleksa sve tri fabrike moraju se povezati trakastim saobra}ajnim zelenilom. Da bi zelenilo ju`ne zone postalo kompaktna celina mora se oformiti za{titni zeleni pojas oko celokupnog kompleksa. Jedna od kqu~nih uloga ispoqava se u stvarawu povoqnih higijensko-zdravstvenih uslova, poboq{awe toplotnog reìma, pre~i{}avawe vazduha, pove}awe relativne vla`nosti kao i na ukupno poboq{awe mikroklimatskih uslova. Ako se ovome doda i estetska vrednost kori{}enog sadnog materijala, kao i pozitivan efekat na qudsku psihu, opravdano je podizawe zelenih povr{ina u narednom razvojnom periodu. Du` postoje}ih saobra}ajnica mora da se obezbedi dovoqno prostora za razvoj korenove mase tj, za sadwu drve}a uske kro{we 2,50 - 3,0m, za sadwu drve}a {iroke kro{we 3,5 - 4,5m , za soliterna stabla {iroke kro{we 3,5 H 3,5m i za stabla soliternog poloàja,a sa {irokom kro{wom 2,5 H 2,5m. Za parkinge predvideti za upravno parkirawe na tri parking mesta po jedno stablo, a za podu`no na svaka dva parking mesta po jedna sadnica.

Slede}a kategorija zelenih povr{ina koja bi trebalo da se pojavi su zeleni

trgovi (kombinacija poplo~anih povr{ina i drve}a) koji mogu biti kori{}eni za interne pogone ili kao prostori celog industrijskog kompleksa. Na ovom prostorima koristiti izuzetno dekorativne vrste, kombinovati visoku i nisku vegetaciju, a po naho|ewu projektanta i investitora oformiti povr{ine sa cvetnicama.

Sadni materijal mora biti rasadni~ki odnekovan, sa kro{wom na min. 1,5m od korenovog vrata za li{}arsku vegetaciju, ili od samog tla za ~etinarsku vegetaciju, bez entomolo{kih, fitopatolo{kih ili fizi~kih o{te}ewa i u skladu sa uslovima sredine.



117

Na parking prostorima podi}i drvorede od sadnica visoke drvenaste vegetacije. Sadnice moraju biti rasadni~ki odnegovane sa formiranom kro{wom na min. 2,0m od korenovog vrata, bez entomolo{kih, fitopatolo{kih ili fizi~kih o{te}ewa.

Ovakvi objekti gde }e biti velika optere}enost posetiocima iziskuju da se prilikom sadwe izvedu ekstremno kvalitetne mere sadwe koje }e omogu}iti visok stepen uspe{nosti sadwe i doprineti brzini formirawa trakastog saobra}ajnog i parternog zelenila. Ujedno je neophodno da se u prvoj godini nakon usadwe sprovode intezivne mera nege. Projektant/investitor su u obavezi da se prilikom izrade projekta pridràvaju vaè}ih propisa, normativa i pravila struke koji se odnose na ovu vrstu zelenih povr{ina. 4.2.14. Pravila arhitektonskog oblikovawa

Spoqni izgled objekata, oblik krova, primeweni materijali, boje i drugi elementi utvr|uju se idejnim arhitektonskim projektima.

Spoqni izgled objekta u urbanisti~koj celini posebnih kulturnih vrednosti,

uskla|uje se sa konzervatorskim uslovima. 4.2.15. Pravila za obnovu i rekonstrukciju objekata

Obnovu i rekonstrukciju objekata u Preduze}ima Ju`ne industrijske zone potrebno je izvoditi u skladu sa svim zakonima, uslovima nadle`nih institucija, pozitivnim propisima i standardima koji vaè za hemijsku industriju.

Tako|e je neophodno, gde god je to mogu}e obezbediti vi{estruku za{titu kod rezervoara sa opasnim i eksplozivnim materijama (dvostruki rezervoari, posebne tankvane itd.).

Za{tita od izlivawa amonijaka Za smawewe rizika od izlivawa amonijaka, shodno ~lanu 6. Odluke o izradi

plana Generalne regulacije HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija nafte Pan~evo u naseqenom mestu Pan~evo (*Sl. List op{tine Pan~evo* br 14/2006), OBAVEZA je HIP Azotara D.O.O. da preduzme sve neophodne mere kako bi se spre~ilo eventualno izlivawe amonijaka u pogonu Amonijak III, skladi{nim prostorima, utovarno-istovarnim rampama i drugim instalacijama.

U tu svrhu neophodno je uraditi Studiju za{tite od izlivawa amonijaka kojom }e se predvideti odgovaraju}e tehni~ko-tehnolo{ke mere, protivpoàrne i druge mere za{tite i na bazi Studije kroz konkretne projekte realizovati planski i prioritetno onako kao je predvi|eno Studijom.

Obaveza je HIP Azotara D.O.O. da stalno prati sva savremena dostignu}a i re{ewa u oblasti bezbednog rada sa amonijakom i da ih blagovremeno ugra|uje i primewuje u okviru svojih instalacija i pogona u pogonu Amonijak III.

4.2.16. O~uvawe prirodnih i kulturnih vrednosti

* Za{tita nepokretnih kulturnih dobara U svemu prema uslovima: Za petrohemiju Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo




118


Pan~evo, @.Zrewanina 17 ( broj :776/2 od 21.11.2005.)

* Za{tita vizura U svemu prema uslovima: Za petrohemiju Zavod za za{titu spomenika kulture Pan~evo



Pan~evo, @.Zrewanina 17 ( broj :776/2 od 21.11.2005.) 4.2.17. Uslovi za kretawe hendikepiranih lica Nesmetano i bezbedno kretawe hendikepiranih i invalidnih lica mora se obezbediti u svemu u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Sl. glasnik RS" br.18/97), ali i ostalim vaè}im propisima i standardima kojima se reguli{e ova oblast. Tu se prvenstveno misli na planirawe i projektovawe javnih objekata i povr{ina, saobra}ajnih i pe{a~kih povr{ina (trotoari, staze, prilazi javnim objektima, pe{a~ki prelazi, parking prostori, stajali{ta javnog prevoza, horizontalne i vertikalne komunikacije u javnim, i poslovnim objektima, i sl.). 4.2.18. Pravila i mere za kori{}ewe alternativnih izvora i u{tedu energije

U spoqnoj i rubnoj zoni grada, kao i u drugim zonama sa niskim gustinama

izgra|enosti, i gde to konkretni uslovi dozvoqavaju, preduzimaju se dodatne mere za u{tedu deficitarnih oblika energije (naro~ito elektri~ne), tako {to se u regulacionim i drugim urbanisti~kim planovima, i urbanisti~ko-tehni~kim uslovima uskla|uje organizacija prostora i zgrada sa pove}anim mogu}nostima kori{}ewa alternativnih izvora energije i smawewem potro{we ograni~enih izvora.

Odavawe toplote smawuje se striktnom primenom vaè}ih propisa koji se odnose na izgradwu objekata.

Kod postoje}ih objekata kada to nije iskqu~eno drugim propisima dozvoqeno je naknadno izvo|ewe spoqne toplotne izolacije zidova.Kada se radi o zidu na regulacionoj liniji prema javnom prostoru, dozvoqava se da debqina svih konstruktivnih slojeva naknadne izolacije bude do 6 cm unutar javnog prostora.

Pri formirawu uslova za izgradwu novih objekata obezbe|uje se da se odrè mogu}nosti za kori{}ewe sun~eve toplote na postoje}im objektima, odnosno na drugim planiranim objektima.

Pasivni ili aktivni prijemnici sun~eve energije mogu se odobriti kao stalni ili privremeni.

Kada su ovi ure|aji odobreni kroz urbanisti~ko-tehni~ke uslove kao stalni, ne moè se odobriti nova izgradwa na susednim parcelama koja im u sezoni grejawa smawuje osun~awe izme|u 9 i 15 sati za vi{e od 20%.



119

Kod postoje}ih objekata, kada prostorne okolnosti omogu}avaju, dozvoqeno je

naknadno formirawe staklenih verandi - solarijuma ako su staklenom povr{inom orijentisani na jug ili sa otklonom na ve}im od 300 u odnosu na jug.

Ukoliko je projektom dokumentovana efikasnost solarijuma za u{tedu energije za grejawe objekta, povr{ina solarijuma jednaka povr{ini stakla na solarijumu ne ra~una se kod indeksa izgra|enosti i procenta zauzetosti parcele.

U okviru prostora na parceli mogu se postavqati ure|aji lokalnog kapaciteta na bazi toplotnih pumpi za kori{}ewe toplote podzemqa, s tim da ne prelaze elektri~nu snagu od 10 W/m2 povr{ine parcele i da budu sme{teni na najdaqem uskla|enom odstojawu od granica susednih parcela i objekata.

Na pogodno postavqenim parcelema i objektima mogu se odobriti i drugi oblici kori{}ewa alternativnih izvora energije ukoliko ne deluju {tetno na susedni prostor.

Pomenute mere za kori{}ewe alternativnih izvora i u{tedu energije mogu neposredno da se odobravaju na osnovu stru~no pripremqenog tehni~kog re{ewa u skladu sa prethodnim uslovima. Kod ure|aja koji prevazilaze obim potreba standardnog doma}instva ili mawe radionice, potrebno je obezbediti uskla|ivawe kroz posebne urbanisti~ko - tehni~ke uslove. 4.2.19. Za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine i za{tita od elementarnih

nepogoda i ratnih razarawa U za{titi i unapre|ewu ìvotne sredine preduze}a Ju`ne industrijske zone

treba striktno da se pridràvaju svih zakona, uslova nadle`nih institucija i op{tinskih odluka i zakqu~aka koji se odnose na za{titu ìvotne sredine.

Za{tita Ju`ne industrijske zone Pan~eva od ugroènosti elementarnim nepogodama mora biti, najvi{eg, prvog ranga s obzirom na zna~aj i funkciju prostora.

Mere za{tite od elementarnih nepogoda obuhvataju preventivne mere kojima se spre~avaju nepogode ili ublaàva wihovo dejstvo, mere koje se podrazumevaju u slu~aju neposredne opasnosti od elementarne nepogode, mere za{tite kada nastupe nepogode, kao i mere ublaàvawa i otklawawa neposrednih posledica nastalih dejstvom nepogoda ili udesa.

Preduze}a Ju`ne industrijske zone treba da izrade planove za{tite za slu~aj za{tite od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa.

Uspe{no otklawawe opasnosti od industrijskih udesa sa kojima bi moglo da se sretne Pan~evo, nemogu}e je sprovesti bez dobro organizovanog, opremqenog i osposobqenog sistema za{tite i spasavawa, efikasnog odgovora na udes i prostorno planerskih i urbanisti~kih mera pri zonirawu naseqa i projektovawu infrastrukture.

Teritorija Pan~eva spada u red sredwe zone seizmi~ke ugroènosti. Leì na umerenom trusnom podru~ju na kome katastrofalnih potresa nije bilo, ali se, isto tako, ne iskqu~uje mogu}nost ja~ih udara. Mogu se predvideti potresi ~iji bi maksimalni intenzitet iznosio 7 MSK i malom verovatno}om 8 MSK skale.

Osnovna mera za{tite od zemqotresa predstavqa primena principa aseizmi~kog projektovawa objekata odnosno primena sigurnosnih standarda i tehni~kih propisa o gradwi na seizmi~kim podru~jima. Urbanisti~ke mere za{tite, kojima se neposredno uti~e na smawewe povredqivosti teritorije, ugra|ene su u planskom re{ewu.



120

S obzirom na to da se radi o podru~ju gustog urbanog tkiva veoma je va`no definisati sve bezbedne povr{ine na slobodnom prostoru, koje bi u slu~aju zemqotresa predstavqale bezbedne zone za evakuaciju, sklawawe i zbriwavawe qudstva.

Plan za{tite mora da sadrì procenu mogu}e ugroènosti, rukovo|ewe za{titom, na~in transporta i evakuacije ugroènih kao i ostale aktivnosti koje se preduzimaju u takvim situacijama. 4.2.20. Posebni uslovi za izgradwu objekata

Teritorija ju`ne industrijske zone, sa aspekta mogu}ih posledica od industrijskih udesa, predstavqa veliku povredivu zonu. U ju`noj industrijskoj zoni postoje rizi~na postrojewa, u kojima se koriste ili skladi{te znatne koli~ine opasnih materija, usled ~ega, moè do}i do hemijskih udesa {irih razmera. Mnoge gradske ulice su tranzitne saobra}ajnice koje se koriste za prevoz velikih koli~ina opasnih i {tetnih materija ~ime je rizik od nastanka udesa pove}an.

Interventne mere za{tite obuhvataju sve potrebne aktivnosti koje }e ograni~iti i smawiti zaga|ewe i verovatno}u nastanka udesa, odnosno omogu}iti, u dugoro~nom periodu, ako je mogu}e i izme{tawe postoje}ih visokorizi~nih postrojewa sa sada{wih lokacija .

Preventivne mere za{tite obuhvataju aktivnosti koje je potrebno sprovesti u industrijskim postrojewima i na koridorima prevoza opasnih materija u ciqu smawewa mogu}nosti nastanka udesa i mogu}ih posledica. Za{tita se mora zasnivati i na obezbe|ivawu odgovaraju}eg stepena sigurnosti na samim objektima.

Urbanisti~ke mere za{tite se sastoje u adekvatnom zonirawu grada, formirawu za{titnih pojaseva izme|u industrije i zona stanovawa. Potrebno je formirati za{titne zone oko opasnih objekata tamo gde one ne postoje. U narednom periodu, potrebno je voditi ra~una i insistirati na pove}awu za{titnih rastojawa izme|u rizi~nih industrijskih postrojewa i stambenih naseqa, pri ~emu namena zemqi{ta u zonama za{tite mora biti pod strogom kontrolom. U za{titnim zonama se ne preporu~uje izgradwa objekata bilo koje namene.

Obavezati preduze}a ju`ne industrijske zone, da moraju izraditi unutra{wi plan intervencija (uz saradwu sa zaposlenima) koji sadrì mere koje }e se preduzeti u datim objektima u slu~aju ve}e nesre}e i na osnovu toga izraditi spoqa{we planove intervencija (uz u~e{}e javnosti) sa merama i aktivnostima koje }e se preduzeti izvan industrijskih kompleksa.

4.2.21. Uslovi i mere za sprovo|ewe Plana

Plan za{tite ìvotne sredine u svim preduze}ima Ju`ne industrijske zone obuhvata nekoliko nu`nih osnovnih mera:

Prvi preduslov planirawa i ostvarewa programa za{tite ìvotne sredine u

Ju`noj industrijskoj zoni je kona~na sanacija posledica ranijih zaga|ewa ìvotne sredine, ukqu~uju}i posledice NATO bombardovawa 1999. godine. U tom smislu trebalo bi zavr{iti sanacioni projekat PA 13 - ~i{}ewe kanala otpadnih voda u sklopu UNEP Pilot projects; Post Conflict humanitarian clean-up; Implementation phase, odnosno nastaviti projekte remedijacije tla i podzemnih voda u Ju`noj zoni.

Za{tita ìvotne sredine u svim preduze}ima Ju`ne industrijske zone trebalo bi

da obuhvati nekoliko nu`nih osnovnih mera: 1. Program pra}ewa kvaliteta glavnih elemenata ìvotne sredine (monitoring):

vazduha, voda, podzemnih voda, tla, nivoa buke i vibracija. Ova mera je od velike va`nosti za lokalnu samoupravu jer se wome utvr|uje po~etno ili postoje}e



121

stawe ìvotne sredine i procewuje i kontroli{e uticaj delatnosti preduze}a na stanovni{tvo i okolinu. S druge strane, preduze}a Ju`ne industrijske zone monitoringom mogu da utvrde i prate uticaj svojih delatnosti na ìvotnu sredinu i ocewuju efikasnost preduzetog programa za{tite ìvotne sredine. Nu`no je da se kontinuirano ili periodi~no prati kako zaga|ivawe (emisije) tako i zaga|enost (imisije) ìvotne sredine. Na osnovu procesa pra}ewa mogu}e je sa~initi integralni katastar ìvotne sredine (katastar zaga|iva~a, katastar zaga|enosti i katastar delovawa).

2. U okviru prostorno-planskih mera za{tite, preduze}a Ju`ne industrijske zone su u obavezi da prilikom izgradwe ili rekonstrukcije objekata uvaàvaju zone za{tite i za{titna odstojawa, odnosno da koriste optimalne lokacije i mikro lokacije za izgradwu, i optimalno orijenti{u, usmeravaju objekte sa stanovi{ta uticaja na ìvotnu sredinu. Precizno odre|ivawe poloàja i orijentacija objekata je naro~ito va`no zbog emitovawa odnosno smawewa buke i smawewa rizika od hemijskog udesa i domino efekta. U tom smislu, sva preduze}a Ju`ne industrijske zone su du`na da uzajamno koordiniraju i prilago|avaju planove razvoja.

3. Tehni~ko-tehnolo{ke mere za{tite sastoje se u usavr{avawu tehnolo{kih

procesa i izgradwi i/ili dogradwi postrojewa koja smawuju ili elimini{u {tetne emisije. Neophodno je da sve fabrike dosledno izrade i sprovedu sve sanacione i akcione planove u vezi sa za{titom ìvotne sredine i da elimini{u sve ispuste zaga}uju}ih i opasnih materija iz kontrolisanih i nekontrolisanih izvora. U tom smislu treba sveobuhvatno razvijati zatvorene procese (hermetizacija postrojewa) u postupcima proizvodwe, prerade, skladi{tewa, manipulisawa i otpremawa proizvoda i poluproizvoda kako bi nusprodukti i nuspojave umesto u ìvotnu sredinu, bili vra}eni u proces proizvodwe. Obaveza je preduze}a da u izgradwi ili dogradwi objekata i pogona koja smawuju ili elimini{u {tetne emisije racionalno koriste prostor i druge resurse i decentralizovano pristupaju re{avawu ekolo{kih problema. Drugim re~ima, umesto ogromnih, centralnih (za ~itavo preduze}e) i teè upravqivih postrojewa koja sluè smawewu ili eliminaciji zaga|ivawa, prednost treba dati fizi~ki, prostorno i koncepcijski malim objektima koji su raspodeqeni po pogonima i mawim organizacionim jedinicama preduze}a. Primera radi, s obzirom na to da su otpadne industrijske vode, na razli~ite na~ine, problem u sva tri preduze}a (Rafinerija, Petrohemija i Azotara), gde god je koncepcijski i tehni~ko-tehnolo{ki mogu}e neophodno je predtretman i tretman upotrebqenih voda izgraditi i obaviti na samom izvoru nastanka zaga|ivawa, u pogonu. Tek nakon toga, vodu treba proslediti na daqu obradu. Nepotrebna je i neracionalna izgradwa prevelikih centralnih postrojewa za pre~i{}avawe voda koje bi prihvatalo u startu ogromne koli~ine otpadnih voda neposredno iz pogona. Osim toga velika, centralna postrojewa po pravilu imaju ogromne vodene povr{ine sa kojih mogu isparavati i ugroàvati ìvotnu sredinu razli~ite zaga|uju}e materije. Uvo|ewe novih tehnika i tehnologija treba da polazi od Zakona o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine i sprovo|ewa BAT(Best avalaible Technique) preporuka. Jedna od vrlo zna~ajnih tehni~ko-tehnolo{kih mera za{tite zavisi od razvijenosti celovitog sistem pra}ewa stawa okoline, pre svega vazduha. Preduze}a Ju`ne industrijske zone su, naime, du`na da sinhronizuju rad svojih postrojewa sa meteorolo{kim uslovima, {to je lak{e ostvarivo na osnovu podataka i procena monitoring sistema.

4. Organizacione mere za{tite se odnose na promene u na~inu upravqawa i uvo|ewu

novih sistema upravqawa naro~ito u oblast za{tite ìvotne sredine. Preduze}a se planom obavezuju da uvedu eko menaxment prema standardima JUS ISO serije 14 000 ili EMAS 2. Uporedo s tim, preduze}a su du`na da sa~ine i sprovode program i proceduru postupawa sa otpadom, industrijskim i opasnim, i otpadnim vodama. Daqa obaveza preduze}a ti~e se izrade i usavr{avawa, tj. stalnog aùrirawa planova za{tite od hemijskog udesa i programa mera u slu~aju



122

ekcesnih situacija. U tom pogledu je va`no da preduze}a razviju standardizovan sistem upravqawa rizikom (risk management).

Po{to Op{tina Pan~evo razvija ekolo{ki informacioni sistem

sastavqen od nekoliko modula, potrebno je da preduze}a naftno-hemijskog kompleksa svojim podacima o procesima proizvodwe i svim parametrima koji su u vezi sa za{titom ìvotne sredine budu aktivno povezana i integrisana u ovaj sistem. On predstavqa osnovu jednog {ireg integralnog menaxment sistema u za{titi ìvotne sredine.

Razvoj sva tri preduze}a pojedina~no i naftno-hemijskog kompleksa kao celine mora i}i u pravcu koncepta ~istije proizvodwe (cleaner production) tj. koncepta industrijske ekologije ili sinergije nusproizvoda (By-product Synergy) (u literature i u poslovnoj praksi se koriste i drugi termini: industrijski metabolizam, industrijska simbioza, industrijski ekosistem, "zero emissions", "zero waste", eko-efikasna proizvodwa tokom ~itavog ìvotnog ciklusa i sl). Drugim re~ima, Ju`na industrijska zona, da bi se razvijala odrìvo, treba da preraste u eko-industrijski park ili industrijsku eko-korporaciju. Re~ je o stvarawu jednog sloènog sistema me|usobno umreènih poslovnih i industrijskih procesa koji uzajamno reaguju razmewuju}i nusproizvode i energiju.

5. Svako preduze}e Ju`ne industrijske zone treba da podigne za{titne zelene povr{ine - za{titne zelene pojaseve i da ih odràva, kako bi se delimi~no uticalo na smawewe zaga|ivawa vazduha, mikro klimu i ublaàvawe posledica potencijalnih hemijskih udesa.

Podr{ka za sprovo|ewe Plana generalne regulacije JIZ u oblasti unapre|ewa ìvotne sredine

Podr{ku ostvarivawu Plana generalne regulacije JIZ obezbedi}e dono{ewe

posebnih programa, planova i projekata od strane nadle`nih organa gradske uprave i op{tine, kao i izrada odgovaraju}ih stru~nih ekspertiza i studija, i to:

Lokalni program za odrìvi razvoj grada Pan~eva, "Lokalnu Agendu 21", koja

treba da obuhvati istovremeno re{avawe socijalnih, ekolo{kih i ekonomskih problema, sada{wih i budu}ih generacija; da opi{e vizije i politiku lokalnog razvoja, ciqeve, zadatke, instrumente, akcije i metode i kriterijume za evaluaciju rezultata.

Lokalne akcione programe za za{titu ìvotne sredine, prema me|unarodnoj metodologiji (LEAP), na nivou op{tine, kojima bi se utvrdili lokalni ekolo{ki problemi i prioritetne akcije za wihovo re{avawe.

Projekat za institucionalno ja~awe, osposobqavawe kadrova i tehnolo{ka modernizacija organa za za{titu ìvotne sredine, kako na nivou grada, tako i na nivou op{tina.

Izrada ekolo{kog atlasa Pan~eva, kao veoma efikasnog sredstva za periodi~nu proveru i izve{tavawe o stawu ìvotne sredine u gradu.

Projekat razvoja informacionog sistema o ìvotnoj sredini za podr{ku upravqawu za{titom ìvotne sredine na nivou grada.

Registre zaga|iva~a ìvotne sredine na podru~ju Generalnog plana sa katalogom urbanisti~ko-ekolo{kih uslova za pojedine vrste objekata i delatnosti.

Program razvoja sistema komunikacije sa gra|anima po pitawima za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i dostupnost informacija o ìvotnoj sredini i ukqu~ivawe javnosti u dono{ewe odluka po pitawima za{tite ìvotne sredine.



123

SMERNICE ZA PLANOVE NA NI@IM HIJERARHIJSKIM NIVOIMA Po dobijawu pozitivnog mi{qewa na Izve{taj o strate{koj proceni uticaja

Plana i usvajawu Plana od strane Skup{tine, pristupa se realizaciji Plana. Ure|ewe prostora obuhva}enog Planom obezbedi}e se kroz slede}e aktivnosti : - sprovo|ewem Plana; - izradom Planova detaqne regulacije za javno zemqi{te i delove radne zone; - izradom Urbanističkih projekata shodno ~lanu 61. Zakona o planirawu i

izgradwi u delovima koji nisu obuhva}eni Planom detaqne regulacije, - Revizijom planskih dokumenata nakon ~etiri godine.

Odmah po usvajawu Plana slede slede}e aktivnosti: sprovo|ewe granice javnog gra|evinskog zemqi{ta u katastru nepokretnosti, za propisane prostore izrada Planova detaqne regulacije, izdavawe izvoda iz Plana (po zahtevu Investitora), iznaseqewa i ure|ewe javnog gra|evinskog zemqi{ta, na ostalom gra|evinskom zemqi{tu, izrada urbanisti~kih projekata za parcelaciju/ preparcelaciju (po zahtevu Investitora).

Za sve predstoje}e planove, organ nadleàn za pripremu Plana mora doneti Odluku o izradi Strate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu, prema kriterijumima propisanim u Zakonu o strate{koj proceni uticaja («Slu`beni glasnik RS», br. 135/04).

Definisawe i procena zna~ajnih uticaja na ìvotnu sredinu koji nisu dovoqno detaqno obra|eni kroz prethodnu dokumentaciju, zbog neodre|enosti ulaznih podataka, na niìm hijerarhijskim nivoima }e biti evaluirani i propisane posebne mere za za{titu ìvotne sredine i spre~avanje zaga|ewa.

Za sve pojedina~ne projekte u okviru kompleksa ju`ne industrijske zone, nadle`ni organ mora doneti Odluku o izradi Studije procene uticaja projekta na ìvotnu sredinu, na osnovu Zakona o proceni uticaja projekta na ìvotnu sredinu («Slu`beni glasnik RS», br. 135/05). Kqu~na vodiqa u definisawu mera za spre~avawe i izradu procene uticaja je usagla{enost projektne dokumentacije za novo postrojewe sa BAT (Best avalaible Technique) i IPPC direktivom.

SPROVO\EWE PLANA GENERALNE REGULACIJE AKTOM O URBANISTI^KIM USLOVIMA

Iako se akt o urbanisti~kim uslovima, po pravilu pripremaju na osnovu plana

detaqnije razrade, izuzetno, mogu se direktno na osnovu plana generalne regulacije izraditi za komunalnu infrastrukturu i sadràje dru{tvenog standarda, pomo}ne objekte, itd..

Za komunalnu infrastrukturu, u okviru javnih povr{ina, akt o urbanisti~kim uslovima moè se pripremiti direktno na osnovu Generalnog plana, uz obezbe|ewe neophodne tehni~ke dokumentacije i uslova za{tite prostora.

Za sadràje dru{tvenog standarda, u slu~aju intervencija na postoje}im objektima i korisni~kim parcelama pomenutih preduze}a, tako|e se mogu direktno izdati akt o urbanisti~kim uslovima,prema odgovaraju}im odredbama PGR (za odgovaraju}u namenu i prema Op{tim urbanisti~kim pravilima). Kod izgradwe novih objekata dru{tvenog standarda, direktno se moè izdati akt o urbanisti~kim uslovima prema odgovaraju}im odredbama PGR, u slu~aju kada je vlasnik odnosno korisnik parcele inicira i kada je to nedostaju}i sadràj u okruèwu.



124

MERE ZA SPROVO\EWE I REALIZACIJU PLANA GENERALNE REGULACIJE

Ure|ewe prostora obezbe|uje se:

- sprovo|ewem PGR JIZ; - izradom Planova detaqne regulacije za javno zemqi{te i delove radne zone; - izradom Urbanisti~kih projekata shodno ~lanu 61 Zakona o planirawu i

izgradwi u delovima koji nisu obuhva}eni Planom detaqne regulacije - Revizijom planskih dokumenata nakon ~etiri godine

Realizacija plana razvoja JIZ Pan~eva sadr`i nekoliko sektora aktivnosti:

- dono{ewe prate}e podzakonske regulative u formi skup{tinskih odluka, - izrada katastra nepokretnosti za javno zemqi{te, - izrada Plana detaqne regulacije za kompleks postrojewa za pre~i{}avawe

otpadnih voda Op{tine Pan~evo - izrada Planova detaqne regulacije za planirane saobra}ajnice. - izradom Planova detaqne regulacije za druge delove radnih zona (planirana

luka, Messer-Tehnogas na obe lokacije, i ostalih, za kojima se uka`e potreba

Kao prioritetni zadatak postavqa se rad na dono{ewu propisa kroz formu

skup{tinskih odluka koje }e biti u duhu ovog PGR i predstavqa}e instrument za wegovo sprovo|ewe. U Pan~evu maja 2008god.

plan generalne regulacije - pancevo.rs · sektor za prostorno i urbanisti~ko planirawe i...

Documents