peta nedelja sportska gimnastika teorija

PETA NEDELJA

SPORTSKA GIMNASTIKA

TEORIJA

SALE I SPRAVE

1.1 Takmičarske i trenažne sale

Gimnastičke sale dele se na takmičarske i trenažne:

a) Takmičarske sale uslovljene su Pravilima FIG-e, i njihova postavka zahteva znatno veći prostor i dimenzije sale (60 x 34 m) ali i podizanje na posebno

uređeni podijum visine 70 cm (Slika 48);

b) Trenažne sale uslovljene su dimenzijama sprava tako da one ne mogu biti niže od 5.5m visine zbog Krugova, dužine 20 m – zbog zaleta za Preskok i širine

12m zbog aktive površine Partera (Slika 49).

Slika 48. Takmičarska sala na svetskom prvenstvu - Gent, 2001.

Slika 49. Trenažnа salа na svetskom prvenstvu - Gent, 2001.

1.1.1 Takmičarski Podijum - Sportska gimnastika – muškarci

Skica 1. Podijum za tamičenje muškaraca

1.1.1 Takmičarski Podijum - Sportska gimnastika – žene

Skica 2. Podijum za tamičenje žena

1.2 Takmičarske sprave

PARTER

Skica 3.

Dimenzije

Partera

po FIG

Slika 50. Postavka partera

u takmičarskim uslovima

Slika 51. Elementi Partera

Gimnastički Podijum je sastavljen od donje elastične podloge pokrivene tepihom. Elastična podloga je sačinjena od 66 elemenata veličine 1200 x 2200 x

72mm. Elementi su izrađeni od šper ploče i stičnih uložaka (Sl ika 51). Ploče se međusobno spajaju. Dimenzije Partera su 14 x 14 m, a takmičarska površina je

12x12 m i označena je belom trakom ili kao na Slici .

KONJ SA HVATALJKAMA

Konstrukcija Konja sa hvataljkama obezbeđuje

maksimalnu stabilnost. Podnožje je od obojenih

čeličnih profila, ali se sve češće izrađuje i od lakših

legura. Telo je u celini tapacirano i presvučeno

prirodnom kožom. Hvataljke su od plastike. Razmak

između hvataljki se lako podešava. Konj je obavezno

pričvršćen pocinkovanim lancem sa zatezačem. Sprava

odgovara propisima FIG.

Skica 4. Dimenzije Konja sa hvataljkama po FIG

Slika 52. Konj sa hvataljkama - u takmičarskim uslovima

KRUGOVI

Krugovi su postavljeni na bezbednom, montažnom

ramu od obojenih čeličnih cevi, ali sve češće i od

lakših legura. Sajle prečnika 6,5 mm su pocinkovane i

presvučene plastikom, produžene remenom od

hromirane kože ili odgovarajućeg remena širine 35

mm. Drvene ili plastične karike su prečnika 28 mm,

unutrašnji prečnik 180 mm. Zatezne sajle prečnika 6,5

mm su pocinkovane. Visina konstrukcije 5650-6000

mm uz mogućnost podešavanja po visini po 50 mm.

Širina gornjeg dela konstrukcije 2670 mm, širina na

hvatu zatezača 2870 mm, visina karika 2550-2900

mm, razdaljina između osovina karika 500 mm. Sprava

odgovara propisima FIG. Skica 5. Dimenzije Krugova po FIG

Slika 53. Krugovi u takmičarskim uslovima

PRESKOK

Telo Preskoka je slojevito, tapacirano i

presvučeno specijalnom kožom.

Podnožje je od obojenih čeličnih profila,

koji se na visini 1100-1350 mm mogu

povećavati razmakom po 50 mm. Širina

podnožja je 1200 mm. Sprava odgovara

propisima FIG.

Skica 6. Dimenzije Preskoka po FIG

Slika 54. Preskok u takmičarskim uslovima

RAZBOJ

Visina paralelnog Razboja je 1150 - 1950 mm,

sa hromiranim cevima. Razboj se može

teleskopski podešavati po visini sa razmakom

50 mm. Razmak između pritki 420 - 520 mm,

dužina pritki 3500 mm. Podnožje od obojenih

čeličnih profila, posebno opterećenih radi

stabilnosti, tako da nije potrebno dodatno

sidrenje razboja i u slučaju najtežih vežbi.

Specijalno lepljene pritke su blago ulučene

prema gore i bezbedne i brzo smiruju vibracije.

Visina razboja se podešava stisnom čaurom i

polugom za pričvršćivanje, a njena tvrdoća

zvezdastom maticom i ključem.

Skica 7. Dimenzije Razboja po FIG

Slika 55. Razboj u takmičarskim uslovima

VRATILO

Takmičarski model izrađen je od

najkvalitetnijeg metala. Visina Vratila 2800

mm, visina podešavanja po 50 mm, dužina

brušene čelične prečke 2400 mm, prečnik 28

mm. Vratilo je sastavljeno od čeličnih stajnih

cevi prelnika 50 mm, hromiranih vezivnih

glava, podnožja i pocinkovanih nateznih sajli

prečnika 6,5 mm. Sprava je u skladu sa

propisom FIG.

Skica 8. Dimenzije Vratila po FIG

Slika 56. Vratilo u takmičarskim uslovima

DVOVISINSKI RAZBOJ

Visina gornje pritke 2460 mm, visina donje

pritke 1660 mm, dužina pritki 2400 mm,

presek okrugao 42 mm. Čelične stajne ceve su

obojene, postolje od čeličnog profila, ima

točkove za prevoz. Visina pritki se podešava

teleskopski po 50 mm, a pričvršćuju se

navrtkom. Razmak između pritki se podešava

hromiranom polugom na navojnom vretenu.

Dvovisinski Razboj se učvršćuje pocinkovanim

sajlama prečnika 6,5 mm, zatezačem,

aluminijskim čepom i silomerom. Pritke su

uglavljene u hromirane glave i mogu se Skica 9. Dimenzije Dvovisinskog razboja po FIG

okretati na stajnim cevima.

Slika 57. Dvovisinski razboj u takmičarskim uslovima

GREDA

Takmičarska Greda 5000 x 160 x 130 mm (gornja

površina širine 100 mm). Visina Grede može se

podešavati od 800 - 1200 mm sa razmakom 50

mm. Greda ima podnožje i aluminijusku sredinu.

Gronja površina je specijalno elastično obrađena

i tapacirana veštačkom kožom koja sprečava

klizanje.

Skica 10. Dimenzije Dvovisinskog Razboja po FIG

Slika 58. Greda u takmičarskim uslovima

1.3 Pomoćne sprave

1.3.1 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Parteru

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Parteru spadaju: a) Akrobatska trambulina i b) Akrobatska staza (Slika 59 a) i b).

Slika 59. a) Akrobatska trambulina Slika 59. b) Akrobatska staza

1.3.2 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Konju sa hvataljkama

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Konju sa hvataljkama spadaju: a) niski Konj sa hvataljkama, b) zaštite za hvataljke i c) Pečurka (Slika 60).

Slika 60. a) Niski Konj sa hvataljkama Slika 60. b) Zaštite za hvataljke

Slika 60. c) Pečurka

1.3.3 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Krugovima

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Krugovima spadaju: a) pomoćni Krugovi, b) pomagači za vežbe snage na Krugovima (Slika 61 a) i

b).

Slika 61. a) Pomoćni Krugovi b) Pomagači za vežbe snage na Krugovima

1.3.4 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje Preskoka

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Preskoku spadaju: montažni Preskok; umetak za preskok; strunjače u obliku Preskoka (Slika 63 a), b) c).

Na Slici 62. Prikazane su različite vrste odskočnih daski pri obučavanju skokova, odkoka, preskoka i akrobatike.

Slika 63

a)Umetak za Preskok

Slika 62. Odskočne daske

b)Montažni Preskok

c) Strunjače u obliku Preskoka

1.3.5 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Razboju

Slika 64. b) Strunjače kao zamena za Razboj

a) Mali razboj

c) Stalci

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Razboju spadaju: mali razboj; strunjače kao zamena za razboj, stalci (Slika 64 a), b) c).

1.3.6 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Vratilu

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Vratilu spadaju: pomično vratilo i niske pritke (Slika 65).

Slika 65 a)Pomično vratilo b) Niska pritka

1.3.7 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi Dvovisinskom Razboju

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Dv. razboju spadaju: razne zaštite na pritkama i elastični trenanžer (Slika 66 a) i b).

a) Zaštita za pritke

Slika 66. b) Niska pritka sa pomoćnim gumama - Niska pritka

1.3.8 Pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Gredi

U pomoćne sprave za obuku i usavršavanje vežbi na Dv. razboju spadaju: podmetači za grede,i niske i srednje gredice (Slika 67 a) i b).

a)Podmetači za gredu

Slika 67. b) Niske grede

1.3.9 Elastičan sto – Mini elastičan sto

Slika 68. Veliki - takmičarski i mali elastični sto

1.3.10 Jama za olakšani i bezbedniji doskok

Slika 69. 1.Tepih, 2- , 3.Sundjer, 4.Ploča, 5 ,6 i 7 Sundjer, 8 dno jame Slika 70. 1.Tepih, 2.Graničnik, 3.Sundjer, 4.Ploča,5. Mreža,6-7 Spojnice,

Gumene gurtne

Slika 71a. 1. Obložena ivica, 2 .Sundjeri, 3.Itison, 4. Sundjer, 5. Mreža, 6.

Spojnice Slika 71b.

Slika 69 – 71. a) i b) jama kao doskočište sa sprava

1.3.11 Strunjače

Slika 72 a) i b). strunjače

REFERENCE

1. www. fig - gymnastics.com

2. www. janssen – fritsen. com

3. www. spieth - gymnastics.com

OKVIRNA PITANJA

1. Šta su takmičarske a šta trenažne sale?

2. Podijum za muškarce

3. Podijum za žene

4. Takmičarske sprave – Parter

5. Takmičarske sprave - Konj sa hvataljkama

6. Takmičarske sprave - Krugovi

7. Takmičarske sprave – Preskok

8. Takmičarske sprave - Razboj

9. Takmičarske sprave - Vratilo

10. Takmičarske sprave - Dvovisinski razboj

11. Takmičarske sprave - Greda

12. Koje su pomoćne sprave?

2. TAKMIČENJA U SPORTSKOJ GIMNASTICI

Takmičenje kao finalni produkt trenažnog procesa ima daleko širi značaj od samog prikazivanja, dokazivanja ili provere. Sportista se kroz takmičenja

potvrđuje i obezbeđuje sebi status u sredini u kojoj živi. Otuda je osnovni zahtev komunikativne prakse socijalizacija.

Takmičenje kao ljudska potreba javlja se pre sportske pripreme i zato se u hijerarhiji stavlja ispred treninga. Kao oblik aktivnosti u sistemu sportske pripreme

tamičenje treba organizovati kako bi imalo univerzalni karakter čime se eliminišu razlike socijalne, nacionlne, rasne ili neke druge. Svi učesnici takmičenja

moraju imati iste mogućnosti i ista prava, kako bi mogli ispoljiti svoje interese za samopotvrđivanjem. Ako takmičenje posmatramo kao događaj u kome je

ono izvor informacija (kroz sadržaj sporta), a učesnici u njemu (sportisti i gledaoci), onda je za enkodiranje događaja neophodna komunikacija koja se naziva

masovna ili komunikacija putem masmedija. U takvom sistemu sportista želi da svoje sposobnosti usmeri ka jedinom cilju, koji se u sportu zove rezultat ili

uspeh. U mnogim sportskim aktivnostima na takmičenju se kroz rezultat mogu ispoljiti i stvaralačke sposobnosti, a to znači da je trenažni proces kao sastavni

deo uključio i kreativnost, koja se u konačnom obliku ispoljava kao stvaralaštvo. U ostarenju svojih takmičarskih namera sportisti, treneri i svi oni koji

neposredno ili posredno učestvuju u tom činu kao nužno prateći problem imaju stresne situacije, koje su u osnovi psihološke prirode. Sam stres, a posebno

predstartno stanje, dovodi do homeostaze i pojave odbrambenih mehanizama, koji su sada važni uslov za ostvarenje takmičarskog učinka. Kada se govoreći

o vrstama takmičenja, ona se mogu podeliti prema svom značaju, sastavu, broju učesnika i pravima na učešće.

U osnovi postoje dve vrste takmičenja:

• Tradicionalna – održavaju se u približno isto vreme sa približno istim programom i moraju biti u zvaničnom sistemu

(Prvenstvo Srbije, Kup Srbije, Evropsko Prvenstvo, Svetsko Prvenstvo);

• Povremena – planiraju se posebno za svaku godinu i po posebnom programu.

Podela takmičenja vezana za proces treninga dele se na:

• kontrolna (kao provera dostignutog nivoa na datom nivou relizacije trenažnog procesa);

• pregledna (kao provera dostignutog nivoa na datom nivou relizacije polugodišnjeg ili godišnjeg treninga).

2.1 Organizacija takmičenja

Organizaciju takmičenja delimo na posrednu i neposrednu.

Posredna organizacija - podrazumeva proces aktivnosti koje prethode takmičenju i koje se odvijaju iza takmičenja što jednim imenom zovemo Neposredna

organizacija takmičenja - podrazumeva aktivnosti koje se odvijaju na sam dan takmičenja.

Aktivnosti u posrednoj organizaciji podrazumevaju formiranje Počasnog i Organizacionog odbora koji imaju zadatak da formiraju osnovni koncept

takmičenja, koji treba da razradi Organizacioni odbor i predloži rešenja za uspešnu realizaciju. U ovaj deo organizacije spadaju i brojne Komisije, Odbori i Tela

zadužena za prijem, smeštaj, ishranu, protokol, obilazak znamenitosti grada domaćina i sl. Poslednji korak posredne organizacije je ujedno i prvi korak

neposredne organizacije a odnosi se na Konkurs koji Savez raspisuje radi dodele određenog takmičenja.

Aktivnosti u neposrednoj organizaciji podrazumevaju, pre svega objavljivanje Raspisa takmičenja od strane Saveza i on obuhvata:

a) Mesto i vreme takmičenja,

b) Učesnici,

c) Program,

d) Plasman,

e) Nagrade,

f) Rukovodstvo takmičenja,

g) Prijavljivanje.

Najvažniji deo u neposrednoj organizaciji vezan je za samo takmičenje i on sadrži:

a) Rukovodioca takmičenja,

b) Rukovodioce službi,

c) Sekretarijat takmičenja – informacije,

d) Komisije – za Unos i Obradu rezultata, Zdravstvena služba, Sudijske komisije,

e) Službe – treninga, tehnička služba, održavanje reda, slačionica i

f) Ceremonijal.

Izrada satnice takmičenja neposredno je vezana za broj prijavljenih ekipa, pola, uzrasta, gimnastičkog znanja, tako da razlikujemo dva načina realizacije

takmičenja prema satnici koja se primenjuje po Turnusima ili prema satnici koja se primenjuje kao Protok. U slučaju da ima više ekipa nego disciplina (sedam

ekipa a četiri sprave) organizovaće se dva turnusa, u prvom biće četiri ekipe a u drugom tri. Na ovaj način sa povećanjem broja ekipa imamo tri ili više

turnusa. Ova satnica takmičenja podrazumeva poznavanje neophodnog vremena za realizaciju takmičenja na jednoj spravi, koja najčešće iznosi 10 – 15 min.

Protok je satnica kojoj se pribegava kod masovnih gimnastičkih takmičenja i podrazumeva da po utvrđenom redosledu, ekipe nastupaju po olimpijskom

redosledu sprava. Ekipe sukcesivno nastupaju tako da se u borilištu ulazi jedna ekipa na jednoj sprava a prelaskom na drugu spravu nastupa sledeća do

popune svih četiri odnosno šest sprava (disciplina). Na ovaj način nema prekida u realizaciji takmičenja. Ovaj sistem ne obuhvata opšte zagrevanje koje se

mora obaviti u pomoćnoj Sali.

REFERENCE

13. Mežunarodnaja Federacija Gimnastiki (2005). Tehničeskij reglament FIŽ (Tehnički pravilnik FIG, bugarsko izdanje), 18–31.

14. Petrović, J., Buđa, P., Radojević, J., Petković, D. i Grbović, M. (1994). Sportska gimnastika - I deo. Beograd: Fakultet fizičke kulture

Univerziteta u Beogradu.

OKVIRNA PITANJA

15. Koje vrste takmičenja postoje u gimnastici.

16. Šta je posredna organizacija?

17. Šta je neposredna organizacija?

18. Šta sadrži Raspis takmičenja?

19. Šta podrazumeva satnica protok?

20. Šta podrazumeva satnica turnusi?

PETA NEDELJA

SPORTSKA GIMNASTIKA

VEŽBE

VEŽBE NA PARALELNOM RAZBOJU

1. Njih u potporu na rukama

2. Njih u uporu

3. Kolut napred iz upora sedećeg

raznožno za rukama do upora sedećeg

raznožno pred rukama

4. Stav na nadlakticama

5. Prednjihom upor

6. Zanjihom upor

7. “Sklopkom” upor

8. Naupor usklopno

9. Naupor podmetno do potpora o rukama -

patrijah

10. Kovrtljaj nazad u potporu

11. Saskok prednožno

12. Saskok zanožno

13. Saskok odbočno

14. Stav u uporu – na šakam

1. NJIH U POTPORU NA RUKAMA

1.Prikaz tehnike -

2. Metod obuke – SINTETIČKI.

3. Bazična vežba – Podizanje u potporu.

4. Pripremne vežbe – Nema pripremnih vezbi.

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni levom rukom na butine, desnom na slabinski deo u zanjihu i obrnuto u prednjihu.

2. NJIH U UPORU

1.Prikaz tehnike -

2. Metod obuke – ANALITIČKI.

3. Bazična vežba – Pomicanje u uporu uzduz Razboja bočno.

4. Pripremne vežbe –

a) Zased i presed iz seda raznozno pred rukama na Razboju bočno.

b) Saskok visoka prednoška i saskok sa visokim zanoženjem.

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni na švedskom sanduku, pritke Razboja ispod kukova asistenta – desnom rukom za butine u zanjihu a u

prednjihu na krsta, levom ispod pazuha za nadlakat.

3. KOLUT NAPRED IZ UPORA SEDEĆEG RAZNOŽNO ZA RUKAMA DO UPORA SEDEĆEG RAZNOŽNO PRED RUKAMA

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Iz upora čučećeg na malom Razboju, postavljanje

nadlaktica na pritke i vraćanje u upor čučeći.

4. Pripremne vežbe – Postavljanje nadlaktica na pritke.

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom na leđa ispod i kroz Razboj, a desnom za bliže rame.

4. STAV NA NADLAKTICAMA

1.Prikaz tehnike -

a) Izvlačenjem iz seda raznožnog

b )Izvlačenjem iz prednosa


3. Bazična vežba – Kolut napred iz seda raznožno u sed raznožno (već prikazano na str. 189).

4. Pripremne vežbe – Postavljanje nadlaktica na pritke (već prikazano na str. 189).

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom na ledja ispod i kroz razboj a desnom za blize rame.

5. PREDNJIHOM UPOR

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Prednjihom upor u sed raznožno pred rukama. 4. Pripremne vežbe – Na niskom Razboju podizanje iz potpora

sa nogama napred, uz pomoć.

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom ispod pritki Razboja za butine, a desnom za krsta.

6. ZANJIHOM UPOR

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Njih u potporu, sa naglašenim zanjihom.

4. Pripremne vežbe – Na niskom Razboju podizanje iz potpora sa

nogama nazad, uz pomoć .

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom ispod pritki Razboja za stomak, a desnom za natkoleno.

7. SKLOPKOM UPOR

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Prednjihom upor u na razboju (već prikazano na str. 191).


a) Zauzimanje položaja potpora uzneto.

b) Iz položaja uznetog na tlu, sklopkom upor do seda sunožno pred rukama.

c) Sklopkom upor u sed raznozno na Razboju

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom ispod pritki Razboja za bitine a desnom za krsta.

8. NAUPOR USKLOPNO

1.Prikaz tehnike -

a) Varijanta 1

b) Varijanta 2


3. Bazična vežba –

a) Njih u visu sklonjenom.

4. Pripremne vežbe – Naupor usklopno do seda raznožno pred rukama.

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom ispod pritki Razboja za leđa, a desnom za natkoleno.

9. NAUPOR PODMETNO DO POTPORA O RUKAMA - PATRIJAH

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Njih u visu sklonjenom sa velikim amplitudama.

4. Pripremne vežbe – Naskokom u vis uzneto, visoki prednjih u visu uzneto do polozaja lezećeg na strunjači u sredini Razboja.

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni levom za butine ispod Razboja, a desnom za leđa i prenošenjem vezbača napred iz visa u potpor.

10. KOVRTLJAJ NAZAD U POTPORU

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Saskok lasta na iskret sa Krugova.

4. Pripremne vežbe – Iz potpora na rukama kovrtljaj nazad u polozaju lezeći na strunjači u sredini Razboja

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni levom za blize rame a desnom za butine kontrolišući prolazak kroz pritke Razboja.

11. SASKOK PREDNOŽNO

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Njih sa velikim amplitudama u uporu (već prikazano na str. 187).

4. Pripremne vežbe – Nema

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom za krsta, a desnom ispod pazuha za nadlakat.

12. SASKOK ZANOŽNO

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Njih sa velikim amplitudama u uporu (već prikazano na str. 187).

4. Pripremne vežbe – Nema

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom ispod pazuha za nadlakat, a desnom iznad kolena.

13. SASKOK ODBOČNO

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Iz upora u sredini Razboja bočno, premah odbočno sunožno napred preko pritke u upor sedeći van na desnoj pritki.

4. Pripremne vežbe – Iz upora na sredini Razboja bočno, premah odbočno sunožno napred preko desne pritke u upor sedeći raznožno.

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom za gležanj šake, a desnom ispod pazuha za nadlakticu, prenošenjem vezbača van Razboja u

saskok sa pola okreta.

14. STAV U UPORU – NA ŠAKAMA

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Stav na šakama na malom Razboju (prikazano na str. 206).


a) Njih sa velikim amplitudama (već prikazano na str. 187).

b) Njih sa velikim amplitudama i prolaskom kroz stoj na kraju Rrazboja saskok kroz premet.

c) Stav na šakama na malom Razboju

5. Pomaganje i čuvanje – Stav raskoračni, levom rukom na blize rame a desnom za natkoleno kontrolišući dolazak u upor.

peta nedelja sportska gimnastika teorija

Documents