Visoka tehnološka škola strukovnih studija

Šabac

Smer: Informacione tehnologije

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

POSLOVNA EKONOMIKA

Tema rada:

Vrste preduzeća - Oblici organizovanja preduzeća

- Komanditno društvo

- Akcionarsko društvo

Profesor: Studenti:

Aleksandar Opačić, 4-121/2011

Dr Miroslava Petrevska Sanela Mićić Opačić, 4-120/2011

Šabac, oktobar 2012

2

SADRŽAJ

1. UVOD ........................................................................................................................... 3

2. VRSTE PREDUZEĆA ................................................................................................. 3

2.1. Podela preduzeća prema karakteristikama procesa rada ....................................... 3

2.2. Podela preduzeća prema delatnosti ....................................................................... 5

2.3. Podela preduzeća prema vidu organizovanja proizvodnje .................................... 7

2.4. Podela preduzeća prema strukturi elemenata ........................................................ 8

2.5. Podela preduzeća prema vlasništvu sredstava za proizvodnju .............................. 9

2.6. Podela preduzeća prema veličini ......................................................................... 10

2.7. Podela preduzeća prema vrsti klijenata ............................................................... 11

2.8. Oblici organizovanja preduzeća .......................................................................... 11

2.9. Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama .................... 14

2.10. Javna preduzeća................................................................................................... 16

2.11. Neprofitna preduzeća .......................................................................................... 16

3. ZAKLJUČAK ............................................................................................................. 17

4. LITERATURA ........................................................................................................... 18

3

1. UVOD

U početku su postojala domaćinstva, koja su proizvodila samo za svoje potrebe. Zatim su

višak robe koristila za razmenu. Tako su, vremenom, nastala preduzeća, kada su domaćinstva

počela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tržištu.

Razvoj nauke, tehnike i saobraćaja krajem 18. veka, a samim tim i širenje tržišta, omogućili su

da se iz manufakturnih radionica formiraju i prva industrijska preduzeća. Danas su to

organizacije ljudi i sredstava sa zajedničkim ciljem. Nezavisno od toga da li je preduzeću cilj

profit ili je ono neprofitno orijentisano, osnovni razlog njegovog nastanka i postojanja je

povećanje efikasnosti.

Preduzeća su se stalno menjala pod spoljašnjim uticajima, usled razvoja proizvodnih snaga,

razvijanja društvene podele rada i širenja ljudskih potreba. Preduzeća rastu, jer angažuju veću

količinu sredstava, zapošljavaju veći broj ljudi, proizvode više dobara i usluga, povećava se broj

roba koje proizvode i broj usluga koje pružaju. Preduzeća menjaju i svoju unutrašnju

organizaciju.

U ovom radu će biti opisane vrste preduzeća.

2. VRSTE PREDUZEĆA

Savremena privreda funkcioniše kroz aktivnosti velikog broja različitih preduzeća.

Preduzeća se međusobno razlikuju prema:

- karakteristikama procesa rada

- delatnosti

- vidu organizovanja proizvodnje

- strukturi elemenata

- vlasništvu sredstava za proizvodnju

- veličini

- vrsti klijenata

- formi organizovanja

2.1. Podela preduzeća prema karakteristikama procesa rada

Karakteristike procesa rada uslovljene su zadatkom preduzeća u procesu društvene

reprodukcije. Preduzeća mogu biti:

- građevinska (sve delatnosti iz oblasti građevine, institucije-fakulteti, škole, instituti,

zavodi, zatim konsalting, planiranje i projektovanje, građ. radovi, građ. materijal, građ.

mašine, alati, oprema, pribor, održavanje objekata itd.)

4

- saobraćajna (sve delatnosti iz oblasti saobraćaja, prevoz putnika i robe, železnički,

drumski, gradski saobraćaj, cevovodni transport, saobraćaj unutrašnjim plovnim

putevima, vazdušni saobraćaj, usluge u saobraćaju, skladištenje, veze itd.)

- rudarska (sve delatnosti iz oblasti rudarstva, rudarska istraživanja, iskop uglja, nafte,

plina, metalnih ruda, nemetala itd.)

- industrijska (sve delatnosti iz oblasti industrije, tekstilna, prehrambena, ind. nameštaja,

farmaceutska, hemijska itd.)

- trgovinska (sve delatnosti iz oblasti trgovine, od prodavnica do tržnih centara,

maloprodaja, veleprodaja itd.)

Slika 1. Građevinsko preduzeće Energoprojekt holding a.d. Beograd

Slika 2. Saobraćajno preduzeće Lasta a.d. Beograd

Slika 3. NIS

Slika 4. Agroživ farme d.o.o. poljoprivredno preduzeće Alibunar

5

Slika 5. Poslovna struktura NIS a.d. Novi Sad

2.2. Podela preduzeća prema delatnosti

Prema delatnosti možemo podeliti preduzeća na:

- proizvodna

- uslužna

- trgovačka

6

Proizvodna preduzeća (industrijska, građevinska, rudarska) se baziraju na proizvodnim

aktivnostima, tj. samim tehnološkim procesima kao i nabavkama materijala, sirovina, prodajom

gotovih proizvoda i sl.

Slika 6. RTB Bor Grupa:

Rudarsko topioničarski basen Bor – matično preduzeće

Rudnici bakra Bor d.o.o. – zavisno preduzeće

Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. – zavisno preduzeće

Topionica i rafinacija bakra Bor d.o.o. – zavisno preduzeće

Uslužna preduzeća (turistička, transportna, hotelijerska, ugostiteljska, banke, zanatstvo,

osiguravajuća društva) dominiraju u savremenim tržišnim privredama po obimu delatnosti i

zaposlenosti. Osnovna karakteristika im je visok stepen specijalizacije za određene poslove, ali i

visok stepen fleksibilnosti. Spadaju u mala preduzeća, zbog malog broja zaposlenih, ali su

najbrojnija.

Slika 7. Sportsko rekreativni kompleks Sunčana reka, Banja Koviljača

Trgovačka preduzeća se bave posredovanjem robe od faze proizvodnje do potrošnje.

Imaju razvijene marketing aktivnosti, metode propagande i promocije proizvoda. U okviru ovih

preduzeća se odvijaju finansijski poslovi i poslovi novčanog prometa. Pod uticajem su promene

tržišta, što može uticati na njihovu samostalnost i stabilnost. Zato im je potreban stalan razvoj i

usvajanje novih tehnika prodaje.

Slika 8. Novitas d.o.o Šabac

7

2.3. Podela preduzeća prema vidu organizovanja proizvodnje

Prema vidu organizovanja proizvodnje preduzeća se dele na:

- preduzeća sa masovnom proizvodnjom

- preduzeća sa serijskom proizvodnjom

- preduzeća sa pojedinačnom proizvodnjom

Preduzeća sa pojedinačnom proizvodnjom

- različiti, pojedinačni proizvodi, obično za poznatog kupca po narudžbini

- svaki proizvod zahteva svoju tehnološku, konstrukcijsku i operativnu pripremu i svoj

proizvodni proces, zbog čega su troškovi viši

- visoko znanje i veštine izrade proizvoda

- veliki broj različitih operacija bez tačnog redosleda

- primena univerzalnih alata i opreme

- nepredvidljivost zaliha

- neposredna kontrola radnih operacija

- veliki broj radnika različitih kvalifikacija

- komplikovano povezivanje i usklađivanje operacija (izvor neefikasnosti)

- planiranje i kontrola su skupi i složeni (zbog unikatnosti)

- skupa i neefikasna u odnosu na druge tipove proizvodnje

Slika 9. Zimpa a.d. Ub, metalni proizvodi po narudžbini

Preduzeća sa serijskom proizvodnjom

- proizvodnja iste vrste proizvoda ili delova proizvoda u različitim serijama (različiti

načini proizvodnje) uz standardizaciju proizvoda i redosleda operacija

- osnovni problem je izbor optimalne veličine serije

- ustaljen broj i redosled radnih operacija

- univerzalni alati i oprema grupisani po vrstama

- velike zalihe sirovina locirane u radionicama

- radnici različitih kvalifikacija, ali sa manjim rasponom kvalifikacija nego kod

pojedinačne proizvodnje

- velika potreba za planiranjem i kratki ciklusi proizvodnje (izvor efikasnosti)

- kašnjenje zbog čekanja na završetak prethodne radne operacije (izvor neefikasnosti),

što se otklanja uvođenjem masovne proizvodnje

8

Slika 10. Matis d.o.o. Ivanjica, serijska proizvodnja pločastog nameštaja

Preduzeća sa masovnom proizvodnjom

- automatizovana proizvodnja velikog broja standardnih proizvoda, tj. izrada jedne vrste

proizvoda u velikim količinama

- standardizovana kapitalno-intenzivna tehnologija

- unificirani proizvod prosečnog kvaliteta

- specijalizovana i linijski poređana oprema (pokretna traka)

- standardizovani inputi, metodi rada i radne operacije

- uzan raspon kvalifikacija i mali broj operacija po radniku

- jednostavno planiranje i kontrola radnih operacija

- napor i monotonost rada (izvor neefikasnosti)

- zahteva masovno tržište, ali promene tražnje dovode do kombinovanja masovno

proizvedenih standardizovanih proizvoda u više varijanti

- visoka produktivnost i ekonomičnost

Slika 11. Pregis d.o.o. Pančevo, masovna proizvodnja eksera i žice

2.4. Podela preduzeća prema strukturi elemenata

Prema strukturi elemenata, tj. odnosu sredstava i angažovanog rada, preduzeća mogu biti:

- zanatska

- kooperantska

- industrijska

- preduzeća sa automatskom industrijskom proizvodnjom.

9

2.5. Podela preduzeća prema vlasništvu sredstava za

proizvodnju

U našoj privredi, prema Zakonu o preduzeću, postoji društvena, mešovita, privatna,

zadružna ili državna svojina. Prema tome se pojavljuju i tipovi preduzeća:

- društvena

- mešovita

- privatna

- zadružna

- državna

Društvena preduzeća su sva ona preduzeća koja posluju sa sredstvima u društvenoj

svojini. U njima radnici, koristeći ta sredstva, odlučuju o proizvodnom programu, kombinuju

elemente proizvodnje na način koji smatraju najracionalnijim da bi ostvarili dohodak i takođe

preuzimaju sav rizik poslovanja. Iz ostvarenog prihoda obezbeđuju svoju egzistenciju, razvoj

preduzeća i zadovoljavaju društvene potrebe.

Društvena preduzeća mogu biti organizovana kao:

- društvo sa ograničenom odgovornošću (doo)

- deoničko društvo (dd)

- javno preduzeće

- preduzeće za zapošljavanje invalida.

Društvena preduzeća mogu osnivati društveno političke zajednice, društvene organizacije i

društvena preduzeća.

Mešovita preduzeća mogu osnivati domaći i strani ulagači udruživanjem svojih sredstava

sa sredstvima preduzeća u društvenoj, zadružnoj ili državnoj svojini. Ugovorom o osnivanju

utvrđuju se pravila raspodele ostvarene dobiti kao i način snošenja rizika.

Mešovita preduzeća mogu biti osnovana kao:

- društvo sa ograničenom odgovornošću

- društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću

- deoničko društvo

- ortačko ili komanditno društvo

- javno preduzeće

- preduzeće za zapošljavanje invalida.

Privatno preduzeće nastaje ulaganjem sredstava koja su u svojini građana, odnosno

privatnog kapitala. Privatno preduzeće može imati različite organizacione oblike što zavisi od

broja osnivača i načina regulisanja njihovih prava i obaveza u raspodeli dobiti i podnošenju

rizika.

Privatno preduzeće može biti:

- deoničko društvo

- društvo sa ograničenom odgovornošću

- društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću

10

- ortačko ili komanditno društvo

- preduzeće za zapošljavanje invalida

- javno preduzeće

Zadružno preduzeće obavlja određenu delatnost sredstvima koja su u zadružnoj svojini.

Ova preduzeća mogu osnovati samo zadruge.

Državna preduzeća postoje iako se ne pominju izričito u Zakonu o preduzećima.

Određenim zakonskim rešenjima, jedan broj društvenih preduzeća je transformisan u državna

preduzeća. Ovakva preduzeća se javljaju u onim oblastima koje su od strateške važnosti.

Tokom poslovanja preduzeća može doći do promene vlasnika nad sredstvima (ili delu

sredstava), čime se menja i tip preduzeća. Na primer, ako jedno društveno preduzeće loše

posluje, ostvari gubitak, neko privatno preduzeće može da uloži sredstva u njega, da mu omogući

da prebrodi krizu. Tako bi od društvenog nastalo mešovito preduzeće. Vremenom,

otkupljivanjem ostatka društvene svojine, ono može postati i privatno. Naša privreda je u fazi

tranzicije – promeni svojinske strukture preduzeća.

2.6. Podela preduzeća prema veličini

Prema veličini, sva se preduzeća dele na:

- mala

- srednja

- velika.

Ova podela se vrši na osnovu:

- broja zaposlenih

- ostvarenog godišnjeg prihoda

- vrednosti imovine.

Prema našem Zakonu o računovodstvu:

- MALO preduzeće zapošljava do 50 radnika, godišnji prihodi su manji od 8.000

prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS, prosečna vrednost imovine je manja

od 6.000 prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS

- SREDNJE preduzeće zapošljava 50 do 250 radnika, godišnji prihodi su od 8.000 do

40.000 prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS, prosečna vrednost imovine je

od 6.000 do 30.000 prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS

- VELIKO preduzeće je ono preduzeće čiji je broj zaposlenih, ostvareni godišnji prihod

ili vrednost imovine preko ovih cifara. U velika preduzeća spadaju i banke i

osiguravajuća društva bez obzira na veličinu.

Malim preduzećima upravlja pojedinac ili ortaci (partneri) zaduženi za nabavku kapitala i

organizaciju proizvodnje. Prednosti malih preduzeća su veća fleksibilnost na tržištu (brže i

efikasnije prilagođavanje promenama), bolji pregled i nadzor nad poslovanjem, bolja unutrašnja

11

komunikativnost među zaposlenima i, obično, njihova veća pripadnost, privrženost preduzeću.

Sve je prisutnije mišljenje da su mala preduzeća pokretači ukupnog rasta i razvoja. Ona imaju

mali obim poslovanja, mali broj radnika i relativno mali početni kapital. Otvaranjem velikog

broja malih preduzeća se postiže ubrzani razvoj društva u celini, zahvaljujući velikom broju

novootvorenih radnih mesta i zbog većeg prometa u celini.

Srednja preduzeća su na prelazu malih u velika i imaju sličnosti i sa malim i sa velikim.

Savremena tehnologija im omogućava da sa manjim brojem zaposlenih imaju veći obim

proizvodnje. Stepen specijalizacije je izraženiji nego u malim preduzećima, a samim tim i

efikasnost. Imaju kompleksniji sistem upravljanja, mogu biti vlasništvo pojedinca ali češće više

ljudi. Organizacija rada se razvija na bazi naučnih principa. Kako je veći obim proizvodnje, veći

je broj zaposlenih i veća je produktivnost, a time je lakša nabavka kapitala od banaka, kredita sa

povoljnom kamatom, od strane drugih preduzeća itd.

Velika preduzeća raspolažu velikim kapitalom i pokrivaju veliko tržište i veliki uticaj na

njega. Prednost velikih preduzeća je veća produktivnost i ekonomičnost u masovnoj i serijskoj

proizvodnji, bolja eksterna informisanost (postojanje vlastitih pravnih i marketinških odeljenja),

vlastiti razvoj proizvoda (mogućnost većih ulaganja), bolja opremljenost i važniji položaj na

tržištu.

2.7. Podela preduzeća prema vrsti klijenata

Preduzeća prodaju svoje proizvode, odnosno usluge:

- drugim preduzećima (prodaja investicionih dobara)

- konačnim potrošačima (prodaja potrošnih dobara).

2.8. Oblici organizovanja preduzeća

Mogući oblici organizovanja preduzeća se u svakoj privredi posebno definišu zakonskim

aktima. U našoj privredi, prema Zakonu o preduzećima, preduzeća mogu biti organizovana u

formi:

- društva lica

- društva kapitala.

Društva lica odlikuju personalna svojstva, međusobno poznanstvo i poverenje članova. Iz

ovakvih odnosa proizilazi preuzimanje neograničene odgovornosti (uključivanje celokupne

imovine) za obaveze društva. Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno utiču na funkcionisanje

društva, mogu dovesti i do njegove likvidacije. Takođe se prenos udela trećim licima mora

posebno regulisati.

Društvo lica osniva se kao:

- ortačko društvo

- komanditno društvo.

Društva kapitala odlikuje nepostojanje personalnih svojstava i dominacija interesa

kapitala. Udeli u društvu su relativno lako prenosivi na druga lica ili organizacije (preduzeća) i

12

društvo ne prestaje da postoji zbog činjenica vezanih za njihove članove (smrt, istupanje,

poslovna nesposobnost itd.). Obaveza snošenja gubitka u poslovanju svodi se na visinu sredstava

uloženih u rad društva.

Društvo kapitala se osniva kao:

- deoničko (akcionarsko) društvo

- društvo sa ograničenom odgovornošću.

Ova podela ima i izuzetke. Društva lica imaju i neke odlike društva kapitala (komanditno

društvo) i društva kapitala imaju neke elemente društva lica (društvo sa ograničenom

odgovornošću). U suštini, trebalo bi posebno razmatrati svaki od navedenih organizacionih

oblika.

Oblici organizovanja preduzeća se razlikuju po tome:

- ko je osnivač preduzeća

- na koji način se obezbeđuju sredstva za poslovanje preduzeća

- na koji način osnivač(i) preuzima(ju) obaveze preduzeća

- kako se upravlja preduzećem

- kako se vrši raspodela ostvarenih rezultata.

Prema ovim karakteristikama se razlikuju sledeći organizacioni oblici:

- ortačko društvo

- komanditno društvo

- društvo sa ograničenom odgovornošću

- akcionarsko društvo.

ORTAČKA društva nastaju udruživanjem sredstava dvojice ili više fizičkih lica (prijatelja,

članova rodbine, partnera) radi zajedničkog ostvarivanja profita, uz neograničenu solidarnu

odgovornost svih članova za obaveze društva. U slučaju neuspeha u poslovanju celokupna

imovina svih članova ovog društva ulazi u fond za pokrivanje postojećih obaveza.

Članovi učestvuju u dobiti društva i u snošenju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u

skladu sa ugovorom o osnivanju. Ukoliko fondovi preduzeća ne bi bili dovoljni za pokriće

potraživanja, za to bi se iskoristila lična svojina članova društva (kuće, stanovi, kola, štedni

ulozi).

Problem može nastati kada treba doneti brzo neku odluku, jer svi partneri imaju

neograničenu odgovornost. Odluka svakog partnera obavezuje ostale i zato je važno birati za

partnera nekoga od poverenja.

U proseku na svakih 15-25 društava sa ograničenom odgovornošću postoji 1 ortačko

društvo), kako u svetu, tako i kod nas.

KOMANDITNO društvo (lat. comendare – preporučiti, poveriti) je društvo koje se osniva

ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom. Specifičnost

komanditnog društva je podela imovinske odgovornosti za obaveze društva. Odgovornost je

ugovorom regulisana tako da jedan ili nekoliko članova odgovaraju društvu celokupnom svojom

imovinom (solidarno neograničeno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima. To su tzv.

13

komplementari. Ostali članovi društva odgovaraju do visine sredstava uloženih u društvo, tj.

solidarno ograničeno. Oni se nazivaju komanditori i ne učestvuju u procesu vođenja poslovanja

društva i nemaju obavezu da rade u njemu.Njihova jedina obaveza je da unesu u preduzeće

određeni ulog (u novcu ili u stvarima ili, ređe, uslugu) na osnovu koga učestvuju u raspodeli

dobiti.

Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor fizičko ili pravno lice.

Pogodnosti ovakvog društva su razne poreske olakšice i pogodnosti, ograničenje

odgovornosti i slično.

Ova forma društva je nastala u srednjem veku iz potrebe da se ljudi koji su finansirali

putovanje i trgovinu brodovima osiguraju i odgovaraju do visine tako unetog uloga, kao i da

podaci o njima ostanu tajni (sveštenstvo i plemstvo). Vremenom je ova forma izgubila u

potpunosti na svom značaju i gotovo da je nema u pozitivnoj praksi. Predmetna forma je, ništa

drugo, nego hibridno društvo i prelazna faza između ortačkog društva i društva sa ograničenom

odgovornošću. Činjenica da spaja nespojivo (nekog ko je spreman da neograničeno odgovara za

biznis i nekoga ko to nije), zatim da je jako staromodna, nefleksibilna, zastarela i da nije ništa

drugo do pravnog surogata D.O.O. i O.D, dovoljan je razlog što je ova forma kod nas i u svetu

zastupljena do najviše 1% u odnosu na ostale aktivne forme privrednih društava.

AKCIONARSKO (deoničko) društvo je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje

pribavlja izdavanjem akcija. Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos sredstava koja su

potrebna za osnivanje i rad društva (osnovna glavnica). Društvo se može osnovati otkupom svih

akcija prilikom formiranja (simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva za otkup akcija

(sukcesivno osnivanje).

Akcija (deonica) je hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uložio određena

sredstva (kapital) u dato preduzeće, a iznos tih sredstava čini nominalnu vrednost akcije. Na

osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u

ukupnom kapitalu, učestvuje u raspodeli ostvarene dobiti (dividende), u upravljanju

akcionarskim preduzećem i u raspodeli imovine u slučaju likvidacije akcionarskog preduzeća.

Stvarna vrednost akcija zavisi od uspešnosti poslovanja akcionarskog društva. Ako ono

ostvaruje dobit koja obezbeđuje isplatu visokih dividendi, onda njihova stvarna (tržišna) vrednost

može premašiti nominalnu. Nasuprot tome, slabo poslovanje može potpuno obezvrediti akcije.

Ulaganje u akcije nosi određen rizik i zato je prinos od akcija (dividenda) jedino zadovoljavajući

ako prevazilazi iznos koji bi se za isto vreme dobio u vidu kamate na uložena sredstva.

Preduzeće na taj način dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da plaća

kamate, kao što bi moralo u slučaju korišćenja bankarskih kredita, čime bi dodatno opteretilo

svoje poslovanje.

Na ovaj način se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari zajedno do iznosa

uloženih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i ostvarena dobit i prenose upravljačka prava na

akcionare. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva ličnom imovinom.

Osnivanje akcionarskog društva je skup i složen proces i traje duže od osnivanja inokosnog

ili ortačkog društva. Akcionarsko društvo plaća porez na profit, a akcionari porez na dividendu,

odnosno prihod od akcija. Pošto se dividenda otplaćuje iz već oporezovanog profita

akcionarskog društva, javlja se dvostruko oporezivanje koje je jedan od glavnih nedostataka

akcionarskog preduzeća. Akcionarsko društvo obezbeđuje kapital:

- prodajom akcija

14

- prodajom obveznica i zaduživanjem tj. iz kredita

- reinvestiranjem dela profita, tj. iz zadržanog profita

Upravljanje akcionarskim društvom vrše odgovarajući organi koje po pravilu čine:

- skupština društva (skupština akcionara)

- upravni odbor

- nadzorni odbor

- direktor

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU je oblik preduzeća u koje se

udružuje više lica (pravnih i/ili fizičkih) sa ciljem da pod zajedničkom firmom, uz odgovornost

ograničenu na unapred određen imovinski ulog, učestvuju u određenom privrednom poduhvatu

radi koga se društvo osniva. U slučaju propadanja (stečaja) preduzeća, poverioci imaju pravo na

nadoknadu iz imovine članova društva samo do iznosa uloga koji je dat u osnivački fond. Ulozi

osnivača ne moraju biti jednaki, na osnovu čega članovi ovog društva unapred određuju stepen

rizika koji žele da prihvate.

Ovo društvo je po načinu organizacije i snošenja rizika najbliže akcionarskom društvu.

Razlika je u tome što svaki od članova (učesnika u društvu) ima samo jedan ulog i ne može ga

tako lako prenositi kao što se prenose akcije. Visina uloga obično određuje učešće u ostvarenoj

dobiti, kao i stepen prava u upravljanju društvom. To se posebno definiše ugovorom o osnivanju

društva.

2.9. Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim

privredama

Kao osnovni organizacioni oblici preduzeća u razvijenim tržišnim privredama javljaju se:

- inokosna preduzeća

- ortačka preduzeća

- korporacije

Inokosna preduzeća su preduzeća na čijem čelu se nalazi jedan vlasnik. On upravlja

preduzećem, vrši kontrolu i donosi odluke. Ovaj oblik preduzeća je najstariji i najbrojniji.

Vlasnik odgovara za rad preduzeća celokupnom imovinom ali zato i stečeni profit pripada samo

njemu. Ovde nema klasične podele rada, svi zaposleni (često su to članovi porodice) obavljaju

sve poslove. Vlasnik upravlja, vrši kontrolu i obavlja i izvršne poslove. Prednost je u tome što se

ne plaća porez na dobit preduzeća već samo na lični prihod vlasnika. Troškovi osnivanja su niski

a profit pripada vlasniku, tajnost poslovanja i lična kontrola. Sa druge strane, neograničena

odgovornost ima i loše strane jer je veći rizik neuspeha i otežan pristup kapitalu. Ova preduzeća

se javljaju u delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe građana i ne zahtevaju velike

početne sume kapitala (prodavnice, restorani, servisi).

15

Ortačka preduzeća nastaju udruživanjem sredstava dvojice ili više vlasnika, ortaka, radi

zajedničkog ostvarivanja profita. Ugovorom o osnivanju se definiše kako će odgovoriti za

obaveze preduzeća, solidarno celokupnom svojom imovinom (neograničeno), ograničeno do

visine uloga u preduzeće ili kombinovano (neko od ortaka odgovara celokupnom imovinom, a

ostali do visine uloga). U skladu sa tim određuju se i prava ortaka u upravljanju preduzećem i

raspodeli ostvarenog profita. Ova preduzeća se sreću u sličnim oblastima kao inokosna

preduzeća, a često se formiraju i radi pružanja intelektualnih usluga (konsultantske kuće,

advokatske firme).

Korporacije (deoničarska društva) prikupljaju kapital za poslovanje emitovanjem deonica.

Vlasnici deonica su suvlasnici korporacija, a broj deonica kojima raspolažu određuje njihova

prava u upravljanju i učešće u ostvarenoj dobiti. Korporacije imaju veliku finansijsku i

proizvodnu moć i njihova privredna snaga stalno raste. U širenju svog poslovanja često

prerastaju granice svojih država. Tako nastaju multinacionalne kompanije čija je privredna snaga

nekad jača od mnogih država (Texaco, General Motors, Siemens, ITT, Mc Donald’s, Hyatt,

Dunlop).

Holding kompanija je složeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom

sastavu ima više preduzeća od kojih je jedno matično ili upravljačko, a ostala su zavisna ili

kontrolisana preduzeća. Za razliku od korporacije, članice holdinga su autonomne u poslovanju.

Kao matično preduzeće, ona ima svoj udeo u preduzećima koja su njen sastavni deo, odnosno,

poseduje sopstveni kapital u osnovnoj glavnici preduzeća (zavisnih preduzeća), ali tako da je

većinski vlasnik. Osnovni razlog formiranja holdinga je uspostavljanje vlasničke prevlasti nad

budućim preduzećima članicama, a to se najčešće obezbeđuje kupovinom većinskog dela akcija

preduzeća, ili ulaganjem dodatnog kapitala u njihov razvoj. Holdinzi još mogu da nastanu i

deobom imovine preduzeća na dva ili više preduzeća, putem ugovora itd. Svako preduzeće koje

uđe u sastav holdinga gubi svoju upravljačku, ali ne i poslovnu autonomiju.To znači da matično

preduzeće holdinga na čelo zavisnog preduzeća postavlja svoje predstavnike, koji upravljaju

zavisnim preduzećem, sa ciljem ostvarivanja što većeg profita. Holding, kao grupacija, nema

svoja sredstva, delatnost ili firmu. Svaka članica za sebe je posebna organizaciona jedinica, koja

ima status pravnog lica i sopstvenu imovinu, kojom samostalno raspolaže. Razlika između

holdinga i drugih preduzeća je u tome što matično preduzeće ima ulogu upravljačkog preduzeća,

ali i vlasništvo nad glavnicom kapitala drugih preduzeća. Matično preduzeće prisvaja deo profita

zavisnih preduzeća, ali i snosi rizik njihovog poslovanja, jer u slučaju gubitka tih preduzeća, gubi

u njih uloženi kapital. Suština holding odnosa je u obezbeđenju paketa akcija. Kada matično

preduzeće obezbedi odgovarajući paket akcija u jednom ili više preduzeća, ono počinje da

funkcioniše kao holding kompanija. Matično preduzeće može da formira jedno ili više

akcionarskih društava i da ih uključi u holding kao članice.

Slika 12. Delta holding

16

Članice Delta Holdinga bave se agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane,

maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke

potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina, finansijskim uslugama i uslugama

osiguranja. Delta Holding svoje poslovanje realizuje kroz pet organizacionih celina: Delta Agrar

Grupa, Delta Real Estate Grupa, Delta Distribucija, Delta Sport i Delta Generali Osiguranje.

2.10. Javna preduzeća

Javna preduzeća se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti, upravljanja

dobrima od opšteg interesa, kao i u oblastima koje su od strateškog ili posebnog značaja za

državu.

Javna preduzeća posluju u različitim svojinskim i organizacionim oblicima. Prema

odredbama Zakona o preduzećima, javna preduzeća može da osniva država, tj. jedinica lokalne

samouprave.

Nezavisno od tipa svojine i oblika organizacije u upravljanju ovim preduzećima učestvuje

država putem svojih predstavnika. Cilj učešća države je zaštita društvenih interesa. Na primer, u

interesu elektroprivrede može biti da podigne cene el. energije, ali time se ugrožava standard

stanovništva. Zadatak predstavnika države u tom slučaju bi bio da proceni opravdanost zahteva i

zaštiti stanovništvo od nerealnih cena. Pored brige o ceni, vodi se briga i o kvalitetu i obimu

proizvodnje i usluga.

Država propisuje i uslove koje moraju ispunjavati javna preduzeća. Javna preduzeća su na

primer JKP Stari grad, JKP Parking, JSP Stan, JKP Vodovod, JKP Toplana, Direkcija za puteve

opštine Šabac, JP RTV Šabac, JP za upravljanje građevinskim zemljištem, JUP Plan.

Zbog posebnog značaja delatnosti, kao javna preduzeća u državnoj svojini organizovana

su: preduzeća za železnički (ŽTP) i PTT saobraćaj, Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija

Srbije (NIS), Preduzeće za održavanje i izgradnju puteva i Preduzeće za zaštitu i eksploataciju

šuma.

2.11. Neprofitna preduzeća

U svakoj tržišnoj privredi postoje preduzeća koja ne teže ostvarivanju profita, a to su

takozvana neprofitna preduzeća. Neprofitna preduzeća nastaju sa ciljem da obezbede dobra i

usluge koje društvo traži, odnosno koja su potrebna svim ljudima određene društvene zajednice.

U neprofitna preduzeća svrstava se niz različitih organizacija, od dobrovoljnih društava, preko

privrednih i neprivrednih institucija, do ustanova iz oblasti kulture, obrazovanja, sporta,

zdravstvene nege itd.

17

3. ZAKLJUČAK

Vlasnik sredstava uz svojinski rizik bira tip preduzeća za koji smatra da će mu najuspešnije

omogućiti najveće dobiti. Svaki tip preduzeća ima atraktivna osnovna svojstva pod određenim

okolnostima. Vlasnik može da kombinuje relevantne momente (odnos raspoloživih i potrebnih

sredstava, stepen rizika ulaganja, očekivana dobit, moguće zakonske olakšice i sl.) i na osnovu

toga izabere tip preduzeća koji mu u datom trenutku najviše odgovara. On ima mogućnost da ga

kasnije relativno lako transformiše u neki drugi tip za koji proceni da je perspektivniji. Pri

transformaciji preduzeća iz jednog organizacionog oblika u drugi nije neophodno vršiti

likvidaciju postojećeg preduzeća.

Bez obzira na raznolikost preduzeća, njihov položaj u poslovanju i nastupanju na tržištu je

ravnopravan. Postavljanje svih preduzeća u jednake uslove trebalo bi da dovede do razvijanja

međusobne konkurencije. Konkurencijom se ostvaruju povoljni ekonomski efekti za društvo.

18

4. LITERATURA

1) Mr Svetlana Kisić, Dr Mileva Perović - Jovanović, “Ekonomika preduzeća - principi i

primena”, Savremena administracija, Beograd, 1999

2) Mr Dragana Simić Antonijević, “Poslovna ekonomija”, VTŠŠA, 2008