· pe{~anik fm: knjiga 10 za izdava~a: pe[^anik urednice: svetlana luki} i svetlana vukovi}...

$: · Pe{~anik FM: Knjiga 10 Za izdava~a: PE[^ANIK Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} Karikature: Predrag Koraksi} CORAX Kreativni direktor: Nade`da Milenkovi} Grafi~ko oblikov$
10-sadrzaj.qxd 12/2/2007 6:24 PM Page 1

Pe{~anik FM: Knjiga 10

Za izdava~a: PE[^ANIK

Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}

Karikature: Predrag Koraksi} CORAX

Kreativni direktor: Nade`da Milenkovi}

Grafi~ko oblikovanje: Slavi{a Savi}

Lektura: Sla|ana Miajlovi}

Kompjuterska obrada teksta: Jelena Miti}

Transkript: Gordana Martinovi}

[tampa: Fullmoon, 2007.

Tira`:

ISBN 978-86-86391-08-7

Objavljivanje knjige 10 pomogao

[vedski helsin{ki komitet za ljudska prava.

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-92

323(497.11)(047.53)316.7(497.11)(047.53)

PE[^ANIK FM. Knj. 10 / [urednice Svetlana Luki} i SvetlanaVukovi} ; karikature Predrag Koraksi} Corax]. – Beograd : S.Luki} : S. Mesarovi}, 2007 (Fullmoon, Beograd). – 412 str., 32str. s tablama ; 22 cm

Tira`

ISBN 978-86-86391-08-7

a) Srbija – Dru{tvene prilike b) Srbija – Politi~ke

prilike

COBISS.SR-ID 142531596


SADR@AJ

07. 09. 2007 : APSOLUTNI POST

Miroslav Prokopijevi}, ekonomista

Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava

Nenad Proki}, narodni poslanik

Ivan ôlovi}, antropolog

14. 09. 2007 : HAMLET IZ BELANOVICE

Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative

Vladimir Gligorov, ekonomista

Tatjana Tagirov, novinarka

Nikola Samardì}, istori~ar

21. 09. 2007 : BI]E ONO [TO BITI NE MOÈ

Vesna Pe{i}, narodna poslanica

Ljubodrag Stojadinovi}, kolumnista

Pavle Rak, sociolog

Dubravka Stojanovi}, istori~arka

Teofil Pan~i}, novinar

Petar Lukovi}, novinar

28. 09. 2007 : TKO JE UNUTRA, TKO JE VANI

@arko Kora}, narodni poslanik

Mi{a Vasi}, novinar

Dejan Jovi}, profesor politi~ke istorije

Nade`da Milenkovi}, ???

05. 10. 2007 : NA RINGI[PILU

Biljana Srbljanovi}, dramski pisac

Nenad Proki}, narodni poslanik


Dragoljub Sto{i}, Unija slobodnih sindikata

Sr|a Popovi}, advokat

10

19

25

33

42

49

53

59

71

77

82

90

92

93

102

110

118

129

152

153

154

162

168


12. 10. 2007 : SIGURNA KU]A SRBIJA

Muamer Zukorli}, muftija

Rajko \uri}, Romska partija



Biljana Kova~evi}-Vu~o, Komitet pravnika za ljudska prava

19. 10. 2007 : KNEZ MI[KOVA ULICA

Mi{a Brki}, novinar Ekonomista

Milan Vukomanovi}, sociolog religije



26. 10. 2007 : LI^NI PROBLEM

RADMILE HRUSTANOVI]

Vojin Dimitrijevi}, Beogradski centar za ljudska

Ivan Kuzminovi}, ???

Olivera Milosavljevi}, istori~arka

Aida ]orovi}, Urban In

Sta{a Zajevi}, @ene u crnom

Nata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo


02. 11. 2007 : OMETENI U RAZVOJU

Zoran Ostoji}, LDP

Vuka{in Obradovi}, urednik Novina vranjskih

Aleksandar Stojkovi}, advokat

Biljana Stojkovi}, Biolo{ki fakultet

Mirko \or|evi}, publicista


09. 11. 2007 : SMEJ SE, BAJACO!

Vera Markovi}, SDU

Latinka Perovi}, istori~arka

Dejan Ili}, Fabrika knjiga

182

190

191

193

197

211

217

224

227

240

245

252

258

259

260

261

289

296

297

300

305

310

320

328

334



Sreten Ugri~i}, pisac

16. 11. 2007 : MRA^NA PROPAGANDA

Slobodan G. Markovi}, istori~ar



@eljko Bodro`i}, Kikindske

@arko Kora}, Socijaldemokratska unija

Milutin Petrovi}, filmski reditelj

23. 11. 2007 : VE^NA SRBIJA


Aleksandar i Slobodan

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}, Centar za prava deteta

Milena Jerotijevi}, psiholog

Valentina Zavi{i}, Veliki i mali


Uredile:

Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}

342

346

354

355

363

365

367

371

385

388

395

396

397

404


2211.. 0099.. 22000077..

10-3Pescanik.qxd 12/2/2007 6:03 PM Page 66

BI]E ONO [TO BITI NE MO@E

\eli} vi{e ne zna da li je on DS ili DSS......

Mi ne}emo u NATO, a tamo nas niko ne zove......

Da Alan Ford i njegovi drugari `ive u Srbiji, sigurna sam

da bi bili sagovornici Pe{~anika......

Opseda me pitanje kako je ono par~e teritorije na kojem

je Filaret kao gladovao postalo sveta zemlja......

Vesna Pe{i}, narodna poslanica,

Ljubodrag Stojadinovi}, kolumnista Politike,

Pavle Rak, sociolog,

Dubravka Stojanovi}, istori~arka,

Teofil Pan~i} i Petar Lukovi}, novinari


Svetlana Luki}:

Prekosutra se navr{ava dve decenije od odràvanja Osme sednice Sa-

veza komunista Srbije, kada je Slobodan Milo{evi} provalio u ìvote

dvadeset miliona ljudi. Malo je ljudi tada uzviknulo – Hanibal ante

portas. Oni koji jesu, ili su mrtvi, ili su nestali, ili su oti{li u inostran-

stvo. A mnogi od nas koji su ostali ovde i preìveli, postali su utvare.

Dvadeset godina je pro{lo od kada je Srbija prekora~ila takozvanu li-

niju horizonta. To je linija posle koje gravitacija crne rupe pojede sve

koji su se previ{e nagnuli napred. Neverovatno je }utanje o toj stra-

{noj godi{njici, koja je odredila ìvote svakoga od nas. Odràva se je-

dan skup, bi}e promovisana jedna knjiga i to je sve. Ne znam koliko }e

i to malo istori~ara, sociologa i politikologa na simpozijumu u Insti-

tutu za savremenu istoriju jedni druge ~uti kada im sutra, bukvalno

ispod prozora, na svom mitingu ispred biv{e savezne skup{tine – pro-

govori Vlade Divac.

Od tog velikog ko{arka{a, koji izgleda pretenduje na ne{to mnogo ve-

}e, ovih dana ne moè da se ìvi. U svim novinama je, na svim televi-

zijama, a Politika mu svakoga dana objavljuje dnevnik. Sva{ta taj

mudruje, pa i da njega, humanitarnog radnika koji pomaè izbeglica-

ma, politika ne interesuje; da mu je Maja Gojkovi} ponudila pomo} za

izbeglice i da je ona, Maja, u stvari velika lafica. Divca ne interesuje

to {to su ona i njena maroderska stranka za vreme rata plja~kali i ì-

ve i mrtve, {to su upravo oni i njihova politika toliko ljudi na~inili iz-

beglicama. Ali dobro, odradi}emo i miting divljenja Vladi Divcu. ê-

kam samo da vidim da li }e mu Ko{tunica uru~iti onaj jorganski ~ar-

{av od zastave, koji deli svim slavnim Srbima. Jednoga dana }u i ja

dobiti takav.

Ne znam kako je u Novom Sadu, kako je u Novom Pazaru ili u Staroj

Pazovi, ali Beograd je prepun bilborda sa na{im teniserima, koji da-

nas igraju protiv Australije. \okovi}, Zimonji} i ostali su se slikali

kao opasni momci koji jedva ~ekaju kavgu, a na bilbordu pi{e – Jedna

zemlja protiv celog kontinenta. Na{a eventualna pobeda u tom teni-

skom me~u bi mnogo manje zna~ila da tamo pi{e, recimo, Australija.

Mnogo bolje zvu~i kada baci{ na le|a ceo kontinent, sa sve kenguri-

ma, sidnejskom operom i Aboridìnima.

Da se vratim skupu u Institutu za savremenu istoriju, koji }e raspra-

vljati o uzrocima i posledicama Osme sednice. Setila sam se Stevana

Pavlovi}a, profesora u Sautemptonu, koji je odbio da napi{e knjigu o


70

21.0

9.0

7. istoriji Srbije. Umesto toga, rekao je da moè da napi{e samo esej, a

onda je objasnio – Ne bih znao kako da Srbiju defini{em kroz vekove.

Nije bilo neprekidnog politi~kog entiteta ili teritorije pod tim imenom.

Srbije su se pojavljivale, pomerale i nestajale. Ova teza Stevana Pa-

vlovi}a o Srbiji kao ponornici koja ~as nestaje, ~as se pojavljuje ovih

meseci se ~ini ta~nijom nego ikada. Ljudi koji je sada vode poslali su

je pod zemlju.

Ko{tunica je uspeo ono {to je naumio 12. marta, da se napravi koncen-

traciona vlada kojom }e on kao patrijarh vladati. Sabornost je postig-

nuta o najbitnijim stvarima i Srbijica ponornica dugo ne}e ugledati

svetlost dana, a ni mi s njom.

Ko{tunici nisu potrebni izbori, {ta }e mu izbori, on je kao njegov pret-

hodni kolega sebe proglasio rezonantnom kutijom naroda. Njegov

glas nije glas Ko{tunice Vojislava nego odjek svakog Srbina i svake

Srpkinje. A Tadi}? Predsednik je i dalje sna`no privrèn miru u svetu.

Govori narodna poslanica Vesna Pe{i}.

Vesna Pe{i}:

Zapitala sam se {ta su glavne osmatra~nice s kojih moè da se pogle-

da i razume {ta se kod nas de{ava. Bila sam inspirisana obeleàva-

njem godi{njice Osme sednice. U poslednjih dvadeset godina dva do-

ga|aja su najzna~ajnija. To su dolazak Milo{evi}a na vlast i ubistvo

Zorana \in|i}a. Milo{evi}a apsolutno karakteri{e to {to je on Srbiju

u klju~nom momentu odveo na sporedne koloseke. Mi padom berlin-

skog zida nismo krenuli ka evro-atlantskim integracijama. Mi smo

tu zaokrenuli i napravili mutanta. Socijalisti~ka, komunisti~ka par-

tija spojila se sa agresivnim nacionalizmom, krenuli smo u ratove,

odvojili se od sveta, bili pod sankcijama. I dok su svi drugi putovali i

ispunjavali sve uslove potrebne da bi u{li u Evropsku uniju, mi smo

ostali na slepom koloseku zajedno s Milo{evi}em. Ta situacija se me-

nja dolaskom DOS-a na vlast i dolaskom Zorana za premijera. Sada se

jasno vidi da je Zoran \in|i} ubijen zato {to je od po~etka kristalno

jasno zagovarao evropski put. Smatrao je da Srbija brzo mora da na-

doknadi izgubljeno vreme i da {to pre u|e u Evropsku uniju.

U vreme Osme sednice bio je objavljen tekst Vojko i Savle. Ponovo

sam ga pro~itala posle dvadeset godina. Vojko i Savle su Gojko Niko-

li{ i Pavle Savi}. Gojko Nikoli{ se tada opredelio za disidente, za pro-

menu sistema i demokratiju. Oni su ga napali tako {to su rekli da je


Vesna

Pe{i}

njegova èna Margo, Francuskinja, radila za Zapad. I Zoran \in|i} je

ubijen zbog toga i nije prvi u na{oj istoriji koji je zato ubijen. Njego-

ve prethodnike su ubijali s obrazloènjem da vode austrijsku politi-

ku. Demokratska stranka Srbije je, posle probnih balona poput onog

da je Kosovo NATO dràva, odràla sednicu svog glavnog odbora na

kojoj je promenjen program stranke. Cilj njihovog programa je o~u-

vanje Kosova. Zatim su rekli – Ne}emo u NATO. Zna~i, sada je to zva-

ni~na politika Demokratske stranke Srbije. U tom programu tradici-

ja se spaja s modernim dru{tvom i velika uloga se daje crkvi. Na to se

dodaje i ono – Ne}emo na izbore. E sad, kada pogledate – Ne}u NATO,

ne}u na izbore, ho}u crkvu, ho}u tradiciju, onda vam je potpuno ja-

sno da su oni najavili zaista fundamentalni zaokret. Preko toga – Ne-

}emo u NATO, oni prave otklon pre svega od Sjedinjenih Dràva. Ali

evo, otvaramo se prema Rusiji. Kada oni kaù da ne}e u NATO, pret-

postavljam da im je pokri}e za to o~ekivanje da neke ~lanice NATO-a

priznaju nezavisno Kosovo. Slede}i korak je – Ne}emo u Evropsku

uniju, jer {ta ako neka ~lanica Evropske unije prizna Kosovo?

Time se vr{i pritisak na Demokratsku stranku. DSS gnje~i DS i drì

ga u kle{tima jo{ od formiranja pregovara~kog tima za Kosovo i do-

no{enja ustava. Toma Nikoli} se hvalio na televiziji {ta je sve Radi-

kalna stranka ubacila u taj ustav. Mislim da Boris Tadi} ne moè da

se seti nijedne svoje formulacije koju je uneo u taj ustav. Odigrao je

to jedinstvo s njima i traìo samo da se budu}i izbori odrè istovre-

meno. Onda su mu oni rekli – Ne dolazi u obzir. Zatim dolazi ovo naj-

gore, kada on na izborima prakti~no predaje vladu Vojislavu Ko{tuni-

ci, navodno za ovu trampu da on bude predsednik republike. E sad

mu oni kaù – Ismevao si {esti princip, a to je bio predlog podele vla-

sti koji ti sada iznosi{. Ispostavilo se da oni ne}e da podrè Tadi}a

kao predsednika i pripremaju drugog kandidata. Na{li su sirotog Div-

ca, kojega su po~eli da lansiraju. On ima koncert pred skup{tinom, on

formira humanitarnu organizaciju i traì donacije. Postao je i pisac,

svakog dana vidim njegov tekst u novinama.

Demokratska stranka Srbije je promenila program i ne ispu{ta iz ~e-

ljusti Demokratsku stranku i Borisa Tadi}a. Polako ih voza, oni klize

ka jedinstvenom programu. DSS kaè – Ne damo Kosovo, ne}emo u

NATO i u Evropsku uniju, ima}emo svog predsedni~kog kandidata,

mada mo`da vi{e ne}emo imati izbore. I Demokratska stranka na sve

to nema odgovor. Ona nema {ta da kaè i polako klizi i sada smo do-

{li do toga da vi{e ne znamo ko govori u ime vlade. DS kao da se po-


72

21.0

9.0

7. delio, jer [utanovac i neki drugi iza|u i kaù – Ne, ako se ne prihvati

zajedni~ki predsedni~ki kandidat, ako {esti princip vi{e ne vaì, ako

nema zajedni~ke podr{ke, ako se ne raspi{u izbori, mi izlazimo iz ko-

alicije. Siromah Rasim Ljaji}, i on je u toj ~orbi. Posle svakog ispada

DSS-a, pojavi se poneko iz DS-a da nas te{i, kao da }emo mi stra{no

da se uznemirimo i zapla~emo ako ta vlada prestane da postoji.

To da Demokratska stranka klizi ka DSS-u naro~ito se vidi kod \eli-

}a, koji vi{e ne zna da li pripada Demokratskoj stranci ili Demokrat-

skoj stranci Srbije. U intervjuu koji je ovih dana dao Novostima on

kaè – Stav prema NATO-u ne}e izazvati krizu u koaliciji, vlada}emo

pune ~etiri godine. I kaè klju~nu stvar, koja je na prvi pogled zbunju-

ju}a – To i nije partijsko, nego dràvno pitanje, koje se re{ava na re-

ferendumu. Na kraju ga pitaju da li je on za NATO? a on kaè – Pa ne

znam, ne znam da li sam za NATO. Onda su ga pitali za sli~nosti i raz-

like izme|u \in|i}a i Ko{tunice, na {ta je on rekao – Sli~nosti su ve-

like, razlika je u stilu. A vidim da je danas izjavio da ni spor o pred-

sedni~kom kandidatu ne}e poremetiti vladaju}u koaliciju. On se izvi-

nio Crnoj Gori zato {to je nazvana kvazidràvom i rekao da je to u~i-

nio u ime vlade. A {ta je onda Bubalo u toj vladi kada kaè – Oni na-

ma treba da se izvine zbog Filareta, a ne da se mi njima izvinjavamo

zato {to je Aleksandar Simi}, Ko{tuni~in savetnik, rekao da su oni

kvazidràva? Ko govori u ime vlade? Isto tako je i Jeremi} rekao –Mi

èlimo evro-atlantske integracije, ali je u svojoj prezentaciji za Part-

nerstvo za mir pomenuo samo evropske integracije. I on kaè da go-

vori u ime vlade.

Kao da se vi{e ne zna ko u stvari govori u ime vlade. Ali ja }u vam re-

}i – niko iz Demokratske stranke ne govori u ime vlade. U ime vlade

govori Ko{tunica, a ovi samo skaku}u i vi~u – I ja sam vlada. To je dra-

mati~no nestabilna situacija. Uop{te me ne bi iznenadilo da za mesec

dana, ako neko iz Evropske unije pisne da }e priznati Kosovo, Demo-

kratska stranka Srbije mrtva hladna iza|e i kaè – Mi vi{e ne}emo u

Evropsku uniju. Postavlja se pitanje da li }e Demokratska stranka

imati svoj trenutak istine ili }e opet samo da kaè – Ja sam vlada, ja

sam za Evropsku uniju. Pojedini dobri analiti~ari, ne ~uveni Antoni}

i Vukadinovi}, kaù da vrlo lako moè do}i do velikog politi~kog slo-

ma, u smislu da posle progla{enja nezavisnosti Kosova radikali mogu

do}i na vlast, na koju }e ih dovesti DSS. Pribliàvanje Putinu i Rusiji,

odstupanje od evro-atlantskih, pa i evropskih integracija – nam visi

nad glavom, vidi se, kao tre{nja koja samo {to nije pala. Samo ~ekamo


Vesna

Pe{i}

da se to izgovori. Trenutak istine za DS bi bio da kaè – Dosta je bilo,

mi sada pozivamo sve gra|ane, ho}emo da preokrenemo situaciju, ne

prihvatamo vi{e ovu politiku, ona nas vodi u slom. Ali bojim se da se

to ne}e desiti i da }e oni na kraju biti {utnuti, a kada ih {utnu, oni }e

da do|u i da kaù – Mi volimo Pe{~anik, to nam je omiljena emisija.

Boris Tadi} je, kako neki kaù, sa simpatijom ili sa ironijom, pristo-

jan, dobar de~ko, ali kao lider veoma bled, bez mogu}nosti da se izbo-

ri za svoje stavove. On nema odgovor i ne moè da ga prona|e zato {to

je deklarativan. Izme|u generalnih opredeljenja DS-a koja se dekla-

rativno zastupaju i svakodnevnih odluka koje moraju da donose zja-

pi ogromna praznina. Oni polako zauzimaju Ko{tuni~inu poziciju, a

Ko{tunica je ve} zauzeo radikalnu poziciju, koju je veoma jasno i bez

ikakve dlake na jeziku definisao. Pro{ao je glavni odbor DSS-a, ne

moramo da fantaziramo, sve su sami rekli. Ali kada \eli} kaè za

\in|i}a i Ko{tunicu da im je osnovna sli~nost to {to su obojica evrop-

skog kova, onda zaista imamo potpunu konfuziju. Mi znamo da je je-

dan ubijen zbog toga {to je bio evropskog kova, a da je drugi kona~no

definisao svoj program koji ga potpuno udaljava od Evropske unije i

da mu je najva`nije Kosovo. [to se njega ti~e, Evropska unija moè da

visi na grani, od toga nema ni{ta.

\in|i} je probao da se izmakne od politike koju je vodio Milo{evi}, pa

nije uspeo jer su ga ubili, sada je vodi Ko{tunica, a vodi je delimi~no

i Boris Tadi} – vide}emo, mo`da }e se on izvu}i iz tog ~amca, ali sum-

njam. To je politika Lazara i Kosovskog boja – bi}e ono {to biti ne mo-

è. Tu politiku je vodio Milo{evi} i to je politika koja se vodi danas.

Ko{tunica i ostali nisu sledbenici Milo{evi}a, nego su svi zajedno

sledbenici luda~ke pri~e – bi}e ono {to biti ne moè. Bilo bi jako do-

bro da {to vi{e ljudi vidi poslednji film Filipa [varma o padu Krajine.

Tu se, kao na dlanu, vidi politika koju sam definisala kao – bi}e ono

{to biti ne moè. Ta politika je dovela do stvaranja Krajine, njenog pa-

da i izbegli{tva dve stotine hiljada ljudi. Oni su od po~etka vodili ra-

dikalnu politiku ne poku{avaju}i da na|u bilo kakvo srednje re{enje.

I pretili su ne samo Hrvatima nego i Srbima iznutra. Drago Kova~e-

vi}, koji sada ovde ìvi i blogira, a koji je bio gradona~elnik Knina, ka-

è da je ljudima koji su poku{ali da podrè plan Z4 pretila fizi~ka li-

kvidacija.

Moj najdramati~niji zaklju~ak o ovoj vrsti radikalne politike jeste da

je poraz elemenat tog radikalizma, jer – bi}e {to biti ne moè. Sastav-


74

21.0

9.0

7. ni elemenat te politike je uvek poraz, `rtva i, naravno, izdajnik. Uvek

postoji neki Brankovi}, koji toboè izdaje, a u stvari ta politika je ne-

mogu}a. Kakva je njena dinamika? U [varmovom filmu je pokazano

da je srpsko odbacivanje plana Z4 omogu}ilo opstanak hrvatske dr-

àve. Da je ovaj plan usvojen, to bi bila dràva u dràvi i, uz blizinu

Srbije, Hrvatska uop{te ne bi funkcionisala. Tako neprekidno radi{

za svog neprijatelja, koji trlja ruke i kaè – Oha, {to su Srbi lu|i, {to

su radikalniji, nama je bolje. I po{to je odbijen plan Z4, pred samu

Oluju, u Be~u je odràn sastanak na kojem je ponu|eno sedam ta~a-

ka mirne predaje vlasti u Krajini. Srbi su i na to rekli – Ne. – E fino,

onda }ete dobiti Oluju. Karadì} je sve vreme u Be~u drào svog ~ove-

ka koji je sara|ivao s Tu|manom. U dogovoru s ovda{njom vla{}u,

Karadì} se dogovorio s Tu|manom da Republika Srpska ne}e pruì-

ti pomo} Republici Srpskoj Krajini. [areni}, glavni ~ovek Tu|mano-

ve obave{tajne slu`be, garantuje Tu|manu da Milo{evi} ne}e re}i ni

A. I znate {ta su onda uradili? Generali odbrane Krajine su povu~eni

i stavljeni su generali za evakuaciju. To je ta radikalna politika, koja

ne}e da uzme u obzir nijednu drugu varijantu sem – bi}e ono {to biti

ne moè, ali su{tina toga {to biti ne moè jeste poraz i ta se politika

vodi i danas.

Zato pominjem \eli}a, jer on je mlad ~ovek, odrastao je u Francuskoj,

tamo je napravio karijeru, ima novca, inteligentan je, govori strane

jezike, {ta }e njemu ta politika – bi}e ono {to biti ne moè? I onda tu

~ovek stane zabezeknut i kaè – Dobro, pa {ta }emo onda da radimo?

Evo, i Demokratska stranka vodi tu politiku poraza, ko to sada moè

da obustavi, ko jo{ uop{te moè da nas zaustavi u porazu koji nas

o~ekuje? Vrlo je te{ko sada nakupiti energiju, probuditi ljude da ka-

ù – Stani malo. Znate kada se osetila ta energija? Osetilo se da ona

postoji one no}i kada je u skup{tini biran Toma Nikoli}. Svetla na

prozorima moje zgrade su gorela, moje kom{ije su cele no}i gledale

skup{tinski prenos. Zna~i postoji neko ko to osmatra, ali nema do-

voljno artikulacije. Za vreme Milo{evi}a srednja klasa je mnogo pro-

pala, niko kinte nije imao, nije bilo ni~ega i otpor protiv te politike je

dostigao takav nivo da smo mi mogli da smenimo Milo{evi}a. Me|u-

tim, srednja klasa se preko nove vlasti obnovila. Osposobljena mla|a

i mla|a srednja generacija se udomila, delom u privatnom sektoru,

delom u dràvi preko tih agencija. Srednja klasa je ponovo u{la u igru

i nije zainteresovana za promene. Stanje je sli~no onom kada smo za

peticiju protiv verbalnog delikta, koju je pokrenuo Sr|a Popovi},

1980. godine sakupili svega trista potpisa u celoj biv{oj Jugoslaviji.


Vesna

Pe{i}

Svako je imao neki posli} i govorio nam – Beì s tom peticijom, mani

me se. Srednja klasa se opet udomila i ona }uti, a nama kaè – Nemoj

sada ni{ta da dira{, taman sam na{ao posao, malo mi je krenulo, a ti

ve} pita{ {ta }emo da radimo s ovom politikom. Mnogi ljudi se prave

ludi, prave se da ne vide. Samo ih u dramati~nim trenucima uhvati

strah zato {to im iskustvo govori da, ako stvari nastave da idu u tome

pravcu, ne}e vi{e biti ni njihove pristojne plate. Ali uglavnom }ute.

Demokratska stranka ne gura promene i zato {to je ve}ina tih ljudi

zaposlena preko njih.

Ljude, na primer, uop{te ne zanima za{to radnici nemaju nikakav

sindikat i niko se ne pita {ta radi taj Nezavisni sindikat, koliko se i

on u`ljebio u sistem. Kada sam pro{le nedelje bila u Vrbasu, pri{la mi

je èna koja radi u Vitalu. Vital je kupio Peconi i svaki radnik je dobio

ugovor s pedeset dve stavke, po kojima moè{ biti otpu{ten ako se

udalji{ jedan metar od stola za kojim radi{. Pa onda kaù – Aha, i{ao

si u klozet, i otpuste ga. Pa da li su oni normalni? To zvu~i nadrealno.

Jesmo li u srednjem veku, jesu li oni roblje? Ali ni radnici nemaju ar-

tikulaciju. Ni oni ne}e da u|u ni u kakvu stranku, zato {to ipak posto-

je te pedeset dve stavke, koje sigurno ne preporu~uju politi~ki anga-

`man. To {to se mnogo ljudi u`ljebilo u sistem ose}a se kao gluvo}a

u dru{tvu. Ali za sada je dovoljno da nikako ne dozvolimo ovu drama-

ti~nu promenu spoljne politike koju diktira Vojislav Ko{tunica. I ne

smemo da dozvolimo da tih nekoliko upori{nih ta~aka budu kolate-

ralna {teta op{teg sloma koji moè da se dogodi. Ne sme da propadne

LDP, Pe{~anik i nekoliko novinara, kao {to je Mi{a Vasi}. Vreme je

ve} propalo, zato ga nisam navela kao instituciju. Ne mogu da nave-

dem Vreme posle onoga {to @arkovi} radi u njemu. Mislim da im je ru-

{enje tih nekoliko upori{nih ta~aka prvi cilj. To ih mo`da najvi{e svr-

bi, smeta im {to to napreduje i oni poku{avaju da to likvidiraju.

Kada je kona~no, kao veliki odgovor na ovo {to radi DSS, Boris Tadi}

pozvao na izbore do kraja godine, Ko{tunica mu je sino} rekao – Evo

vam Srpske radikalne stranke, s njima imate ve}inu u skup{tini za

raspisivanje izbora. Zna~i, DSS ko~i ideju izbora, vi{e se ne zna ni ka-

da }e oni biti i da li je to kraj svih na{ih izbora, a na sve to oni jo{ nu-

de Demokratskoj stranci – Idite prvo vi u koaliciju s radikalima, a mi

}emo malo posle. Ako ho}ete izbore, oni su vam partner, a na{ su od

ranije. Ne znam kakav }e biti odgovor Borisa Tadi}a, ne znam kako }e

na}i skup{tinsku ve}inu, jer je DSS decidirano, kao {to je rekao da

ne}e u NATO, rekao da ne}e na izbore. To ne dolazi u obzir, dok traje


76

21.0

9.0

7. operacija nema igranke. Zna~i, na izbore moète da idete sami, traì-

te drugog partnera. Na sve to, ovi cirkusanti iz Demokratske stranke

nam kaù – êtiri godine }emo zajedni~ki vladati, sve je u najboljem

redu, ni{ta nas ne}e poremetiti. @ao mi je {to ovde ne mogu da isko-

ristim neki izraz Pere Lukovi}a.

Demokratska stranka je u tesnacu, potpuno prigu{ena, onesposoblje-

na da povu~e potez. Oni }e biti izba~eni iz te igre, kao 9. maja, i vero-

vatno ni tada ne}e imati {ta da kaù. Oni taj {ah ne umeju da igraju.

Ne znam da li Boris Tadi} ne igra tu igru zato {to se ne razume u po-

litiku ili prosto ne}e da je igra i zato je tu gde jeste. Znam samo da po-

stoji mogu}nost velikog sloma, tako zovem kombinaciju Radikalne

stranke i DSS-a. To je trenutak u kojem se odbacuje NATO i Evropska

unija, Mladi} i Karadì} zvani~no postaju najve}i heroji i prekida se

saradnja s Ha{kim tribunalom. Paradoks }e biti u tome {to }e oni to

predstaviti kao objektivni izlaz iz krize koju su sami proizveli. Samo

se nadam da ve}i deo gra|ana ne}e prihvatiti tu varijantu. To su u

stvari bira~i Demokratske stranke, ti {to su se lepo zaposlili i ne}e da

slu{aju te ru`ne pri~e. Nemoj da me zamajava{, dobio sam posao,

ugodno mi je, dobro mi je, dobili smo stan, imamo kredite, ke{ ovo,

ke{ ono, automobili, lizing. I stvarno nam je bolji vozni park, po ulici

vi{e nisu samo olupine. Mo`da }e oni odigrati pozitivnu ulogu, mo-

`da }e napustiti Demokratsku stranku, ali }e morati da se pokaè

masovniji otpor svemu ovome. A ako nas bez otpora, kao neke mrtva-

ce, opet prevuku u situaciju iz koje opet moramo sve da gradimo iz

po~etka, onda je sve ovo do sada zaista bilo tro{enje energije uludo.

Ponovo bismo imali njihove Udbe, njihove vojske i tome ne bi bilo

kraja. Mo`da ljudi to ne}e dozvoliti. Moramo da shvatimo da je pred

nama odsudna bitka, moramo biti potpuno svesni da se politi~ka si-

tuacija u Srbiji dramati~no promenila, da je ona za sto osamdeset ste-

peni promenjena. Ko{tunica vodi igru i moè Boris Tadi} da prebro-

java svoje ministre koliko god ho}e, od toga nema ni{ta. Iz logike te

situacije jasno je za{to je Zoran \in|i} morao da bude ubijen, jer sa-

da deluje otvoreno antievropska politika s porukom – Ne}e Srbija ta-

mo nikad, }ao, goodbuy, dovi|enja. Posledice tog ubistva i razlozi tog

ubistva sada su jasniji nego ikad.

Svetlana Luki}:

Na onom mestu gde }e sutra stajati obra}aju}i se narodu Vlade Divac,

stajao je pro{le nedelje predsednik Tadi} pred novim mladim oficiri-


Ljubodrag

Stojadinovi}

ma Vojske Srbije i rekao je eksplicitno da Srbija nije odustala od evro-

atlantskih integracija, da nije odustala od ulaska u NATO. Znate da

je istoga dana glavni odbor Demokratske stranke Srbije zaklju~io za

vjeki vjekova da Srbija ne}e u}i u NATO. I evo samo malog podatka

koji pokazuje ko je u srcu sada{nje vlade i vlasti. To je, naravno, Ko-

{tunica i to je, naravno, policija, a ne vojska. Ju~e je objavljen podatak

da komandant àndarmerije ima dva puta ve}u platu od na~elnika ge-

neral{taba. Plata Zdravka Pono{a je 69.000 dinara, a komandant

àndarmerije Te{i} prima 140.000 dinara. Mada je to kao neslu`beno,

jer Jo~i} kaè da su plate njegovih ljudi slu`bena tajna. Pre dva mese-

ca Jo~i} je pove}ao plate svojim stare{inama za trideset odsto. I on

zna da je pretorijanska garda va`nija nego neki na~elnik general{ta-

ba i, {to bi rekao jedan vladika, fi}firi} i evroslinavac kao {to je Zdrav-

ko Pono{. U nastavku Pe{~anika slu{ate kolumnistu lista Politika,

Ljubodraga Stojadinovi}a.

Ljubodrag Stojadinovi}:

Nema govora o tome da nas NATO pozove da im pristupimo. Mi jo{ ne

ispunjavamo ni elementarne uslove za takvu vrstu integracije. I o~i-

gledno je da je odbijanje ne~ega za {ta ponuda nije ni stigla poruka

sopstvenom bira~kom telu, nadripatriotskim snagama u Srbiji koje

bi mogle da budu, smatra se, odlu~uju}i faktor ako se izbori odloè za

vreme posle re{avanja kosovske drame. Ministar Jo~i} je rekao – Dok

traje operacija nema igranke. Ta nejasna i pomalo sme{na izjava tre-

balo bi da obrazloì da smo mi dràva koja se ne mora dràti zakona

kao pijan plota i da postoje mnogo va`nije stvari od zakona. Ali kada

zakoni ne vaè, u dràvi ne vaì vi{e ni{ta, pa ni odnos dràve prema

svojoj teritoriji. To je put u bezna|e. Tako razumem negativan stav

prema integracijama. Taj stav je i posledica inercije iz pro{lih vreme-

na. On je u svojoj su{tini paranoidan i ksenofobi~an. Mi imamo mno-

go zamerki na NATO. NATO je ovde po~inio velike zlo~ine, ali i svet-

ska i doma}a istorija nam pokazuju da ljubav i mr`nja u politici i u

odnosima s drugim dràvama nisu ve~ni, nego prevladavaju interesi.

A interes ove dràve je da ne dolazi u radikalan sukob sa onima koji

mogu da nam budu vrlo mo}ni neprijatelji. Dakle, to je utopijska po-

ruka iz stanja koje je utopijsko. Mislim tu i na onu sme{nu dosetku

da NATO na Kosovu pravi svoju dràvu. Ta teza se direktno protivi

svakoj politi~koj teoriji. NATO, ~iji je interes globalna, planetarna dr-

àva, sigurno ne bi svoje snage ulagao u to da pravi parodiju od drà-


78

21.0

9.0

7. ve na Kosovu. Nekome od ovih je ta dosetka pala na pamet, pa su svi

po~eli da je ponavljaju.

Ali ako je NATO na{ prvi sused i ako ve} ima svoju dràvu na Kosovu,

kako }emo se odnositi prema svom kom{iluku? Da li }emo i NATO te-

ritoriju smatrati svojom ili }emo svoje teritorije mo`da smatrati teri-

torijama koje su pod aspiracijama NATO-a? Na to pitanje ti novi teo-

reti~ari nemaju odgovor i ta vrsta nesuvislosti je samo posluìla za

vi{ednevnu, {izofrenu kampanju o tome ko su nam prijatelji a ko ne-

prijatelji, ko saveznici, a ko je ravnodu{an prema na{oj sudbini. Na

kraju je pri~a o NATO dràvi prestala, ali odijum prema NATO-u je po-

stao deo zvani~ne politike jedne stranke, pretpostavljam da to nije

politika vlade. Pri~e o NATO dràvi i o NATO-u kao na{em ve~nom ne-

prijatelju ima smisla samo kao stvaranje simboli~ke izolacije, koja

treba da vodi saznanju da smo dovoljni sami sebi. Iz toga {to sami se-

bi spremamo nema izlaza. I ti ljudi koji nam to spremaju }e tvrditi da

iz toga nema izlaza zato {to nam je neko drugi postavio tu zamku ili

lavirint bez izlaza. Ova stvar mora da bude pod paskom javnosti, jer

ljudi koji se bave najva`nijim stvarima u dràvi ne mogu to da ~ine

samo na osnovu sopstvenog, po sve nas opasnog razumevanja stvari.

Oni moraju biti pod presijom javnosti kako bi odustali od svojih ide-

ja. Mislim tu i na stvarnu izolaciju, koju bi u ime svih nas mogla da

prizove grupa ljudi nedorasla tome da vodi dràvnu politiku.

Najbolje je imati mo}ne saveznike i dobro je imati saveznika i u Ru-

siji, ali je opasno tog saveznika traìti u situaciji kada se mi suprot-

stavljamo onoj drugoj strani. Dakle, ovde nije re~ o tome da li }e nam

Rusija pomo}i ili ne}e, jer od nje ne moèmo o~ekivati kapitalnu po-

mo}. Mi moèmo o~ekivati deklarativnu pomo} dok ta pomo} ne bu-

de u sukobu s interesima Rusije. Rusi }e nam pomagati sve dok prin-

cip o nenaru{ivosti granica ne bude naru{en presedanom u vezi s Ko-

sovom. O~igledno je iz na{e istorije da mi od Rusije skoro nikada ni-

smo dobili kapitalnu pomo}, posebno ne 1999. godine, kada smo trpe-

li stra{na razaranja od bombardovanja. Na mostovima i na tribinama

imali smo razne atamane, kostimirane u koza~ke uniforme, kao {to

je bio Sergej Baburin na primer, koji su obe}avali pomo} koja nije do-

{la. Ni sada nam Rusija ne bi pruìla vojnu pomo}, niti bi nama to od-

govaralo. Dakle, Srbija sada mora da vodi ra~una o tome da preìvi.

Stav da Srbija bez Kosova ne moè da preìvi je u ovoj situaciji veo-

ma opasan imaju}i u vidu istorijat onoga {ta se doga|alo na Kosovu

i ~injenicu da je ono prakti~no izgubljeno 1999. godine. Od te godine


Ljubodrag

Stojadinovi}

mi tamo nemamo ni dràvu, ni vojsku, ni sudstvo, ni granice. Mi smo

dràva bez ju`nih granica. To su okolnosti koje moramo da imamo na

umu. Ova politi~ka garnitura nije odgovorna za te okolnosti i ona ne

moè da ispravi sve istorijske gre{ke koje su napravili njeni prethod-

nici. Tako|e ne treba da ih ispravlja ni na {tetu Srbije. Ona mora da

vodi ra~una i o tome {ta }e se re}i ovoj javnosti u danu posle, kada se

dogodi ono na {ta nismo pristali. Dakle, to je klju~no pitanje za na{u

politi~ku elitu, {ta }emo raditi u danu posle, da li }e oni podneti

ostavke i oti}i u anonimnost, gde im je i mesto ako se dogodi ono na

{ta oni nisu pristali. Ili }e nas ube|ivati da je to upravo ono {to su oni

planirali, ali da je to prevazilazilo mo}i ove dràve, o kojoj sada o~i-

gledno ne vode ra~una.

Mi ne moèmo biti neutralni kao {to je [vajcarska. Mi ne moèmo bi-

ti neutralni u odnosu na ono {to nam se de{ava. Isti ljudi koji govore

o tome da ne}emo dozvoliti da nam Kosovo bude oduzeto tvrde da }e

u odnosu sa velikim silama biti neutralni, da }e zauzeti poziciju koja

}e nas podjednako daleko dràti i od svake sile i od opasnosti da mi

budemo centar krize. Ali mi ve} jesmo centar krize, Balkan jeste cen-

tar krize. U toj situaciji ne moè se biti neutralan, jer bi ta neutral-

nost bila izraz ravnodu{nosti prema sopstvenoj sudbini, slepila pred

onim {to se de{ava i odsustva sposobnosti da se situacija proceni i da

se donese odluka koja }e spre~iti dalje uni{tavanje naroda. Svaki lu-

dak moè da povede Srbiju u rat, u kojem moè da izgubi jo{ milion

ili dva miliona stanovnika, da bude razorena na ~itavoj teritoriji i da

bude ba~ena u mrak koji bi trajao narednih pedeset godina. Novi rat

na Balkanu bi bio katastrofa za sve narode na Balkanu, a Srbija bi iz-

vukla najdeblji kraj, jer male zemlje koje èle da ratuju ne mogu da

dobiju rat. Male zemlje mogu da dobiju rat samo ako ga ne vode. U

tom smislu, neutralnost prema velikim silama sa osloncem na Rusi-

ju je contradictio in adjecto.

Mi zaista moramo da traìmo savezni{tvo i sa onima koji poku{ava-

ju da nam urade ne{to lo{e. Mi nismo Rusija, pa da kaèmo, kao {to

Putin kaè – Mi imamo interkontinentalne balisti~ke rakete koje mo-

gu da pogode svaki cilj u Americi. Mi kao dràva nismo u stanju da ta-

kve pretnje upu}ujemo bilo kome, jer bi one bile sme{ne i pogubne po

nas. Ne moèmo poku{avati da kidamo one odnose koji nisu ni uspo-

stavljeni. To je isto kao kada se neko ljuti na bogatu udava~u, koja ga

uop{te nije primetila, i kaè da se nikada ne}e oèniti njome – takav

je na{ odnos prema NATO-u, jer u ovom trenutku nas niko tamo nije


80

21.0

9.0

7. zvao. Pretpostavljam da }e Demokratska stranka imati {ta da zame-

ri svojim koalicionim partnerima. Mi smo imali poruke nekih ~inov-

nika koje su nanele veliku {tetu Srbiji. Savetnik predsednika Ko{tu-

nice dao je sebi za pravo da ocenjuje status pojedinih nezavisnih dr-

àva kao paradràva. Imali smo njegovog savetnika za {tampu koji

upu}uje o{tre poruke pojedinim li~nostima. Zna se {ta radi savetnik

za {tampu, on moè da upu}uje poruke kolegama u medijima, a ne da

na dràvnoj televiziji prva vest bude kako je on rekao da mi ne}emo

u NATO. [ta briga NATO da li je savetnik za {tampu premijera rekao

da li Srbija ho}e u NATO ili ne}e u NATO? To nije ~ovek koji vodi dr-

àvnu politiku, on moè da vodi samo politiku svoje ekipe, ako ima

neku ekipu. Premijer se nikada od njih nije ogradio, niti je rekao da

su to ljudi koji su slabovidi slobodni strelci koji ga|aju sve oko sebe

i poga|aju pre svega nas.

Mislim da je vrednosna osnova na kojoj vojska treba da postane pro-

fesionalna – katastrofalna. Premijer ima stav da treba beàti od inte-

gracija u koje je vojska, na preporuku predsednika, upravo krenula.

Imamo ministra odbrane koji je ~lan koalicione vlade, kojem je stra-

na~ki {ef predsednik dràve koji ima pozitivan stav o integraciji i ko-

jem je drugi {ef premijer Ko{tunica koji o toj istoj integraciji ima pot-

puno suprotne stavove. Imamo generala Pono{a, koji je postavljen na

du`nost ukazom predsednika, koji je optuìvan da je ~lan Demokrat-

ske stranke ili njen simpatizer. Na~elnik general{taba ne moè biti

predmet politi~kih rasprava i kalkulacija. Ministar odbrane tvrdi da

su NATO standardi najbolji na svetu i da }e vojska krenuti u svoju

profesionalizaciju upravo tragom tih standarda. S druge strane, ima-

mo poruku da NATO nije organizacija koju mi treba da pratimo. Pro-

tivre~ne poruke sigurno ne mogu pozitivno da deluju na vojsku, koja

je i ovako godinama na marginama dru{tva, koja je postala krotka or-

ganizacija bez snage da na bilo koji na~in progovori o svojoj profesi-

ji, osim kroz neke predloge na koji bi se na~in mogla reformisati. Ali

vojsku nikad ne reformi{e vojska sama, nego to treba da uradi drà-

va, koja ne zna {ta }e sa sopstvenom vojskom. Ovakvi stavovi vode

vojsku u dalju marginalizaciju, u potpunu vrednosnu, koncepcijsku,

pa i profesionalnu dezorijentaciju.

Da li }emo se ponovo okrenuti ideologiji pro{lih vremena, kada smo

u vojsci uzgajali ksenofobiju, strah od stranaca, strah od integracija

i progla{avanje svih onih koji znaju strani jezik neprijateljima? Da li

}emo i dalje negovati viziju da vojska mora da bude brojno jaka kako


Ljubodrag

Stojadinovi}

bi mogla da za{titi dràvu ili }emo usvojiti koncepciju generala Po-

no{a da snaga oruàne sile ne zavisi od brojnog stanja ve} od njenog

tehnolo{kog statusa? Tehnolo{ki status ove vojske i dalje je u relativ-

noj praistoriji i o tome dràva tako|e ne vodi dovoljno ra~una. Dakle,

vojska je postala polje politi~kih obra~una. Pretpostavljam da mini-

star odbrane u ovom ~asu vi{e misli o svojoj poziciji, o poziciji svoje

stranke, nego o reformi vojske i prevazilaènju sistema koji podrazu-

meva staja}e formacije i stalnu narogu{enost, jer su nam svi neprija-

telji osim nas, a izgleda da je obrnuto. Problem je u nekompetentnom

odnosu dràvne administracije prema vojsci i sve ovo {to se doga|a-

lo ovih dana u svakom pogledu ima razorno dejstvo na vojsku, na nje-

nu funkciju, na njen profesionalni status i na mogu}nosti njene

eventualne upotrebe. Mislim pre svega na jug Srbije, ne mislim na

Kosovo, jer bi takav poku{aj zaista bio iracionalan po posledicama

koje se u ovom ~asu ne mogu izmeriti. Moè se znati samo to da bi

one bile katastrofalne.

Pono{, naàlost, o~igledno nema podr{ku svih. On ima podr{ku pred-

sednika i ministra odbrane, a nema podr{ku premijera, Srpske radi-

kalne stranke, Demokratske stranke Srbije, upravo zato {to Pono{

svojim pona{anjem razbija taj ksenofobi~ni okvir. On je njima sum-

njiv zato {to putuje u inostranstvo. Znam anegdotu iz devedesetih

godina. Prisustvovao sam sastanku na kojem je oficir koji se {kolo-

vao u Britaniji i tamo bio briljantan |ak, vrhunski poznavalac srpske

kulture, trebalo da bude postavljen na generalsko mesto. Oficir bez-

bednosti se tome suprotstavio re~ima – Ne moè, jer on je za vreme

boravka u inostranstvu kontaktirao sa strancima. ôvek je o~igledno

prevideo da u inostranstvu, bar {to se nas ti~e, ìve stranci. To je taj

na{ strah da }e u svakom kontaktu sa strancima na{ ~ovek biti infe-

rioran. U stvari, ljudi koji to procenjuju polaze od sopstvene inferior-

nosti i sopstvene ksenofobije i zatvorenosti i to je osnovni razlog za-

{to Pono{ nema podr{ku. Druga vrsta uzdrànosti prema njemu je

profesionalna. Generali koji su bili deo Milo{evi}eve politike i njego-

vih ratnih pohoda smatraju da on nije kompetentan da bude na~elnik

general{taba, jer navodno nije komandovao nijednom jedinicom,

osim nekim vodom. Njima ne odgovara to {to je Pono{ ~ovek koji ume

da misli i koji je druga~iji od njih. To je grupa ljudi koji su deo na{e

najgore pro{losti, ali je jo{ gore {to oni nisu razumeli to {to se dogo-

dilo. Oni i dalje veruju da smo mi na Kosovu pobedili i da bi oni sva-

kako u ovom ~asu mogli da krenu u jo{ jednu takvu pobedu, za {ta Po-

no{ o~igledno nije spreman.


82

21.0

9.0

7. To su te dve poluge otpora Pono{u, pored onoga da je on bio predmet

politi~ke rasprave u vreme formiranja vlade. Dakle, ako Jo~i} bude

ministar odbrane, onda Pono{ ne moè da bude na~elnik general{ta-

ba. Zamislite, molim vas, da Jo~i} odlu~uje o tome da na~elnik gene-

ral{taba ne moè biti niko drugi nego onaj kojega on izabere po svo-

joj partijskoj logici. Ako bi se to tako radilo, onda bi na nivou Jagodi-

ne Dragan Markovi} Palma mogao da kaè – Ho}u da mi komandant

garnizona bude niko drugi nego ~lan ili simpatizer moje stranke. U

Svilajncu bi Bidà rekao – Ehe, polako, bi}e ~ovek kojeg ja izaberem.

Onda bi Raka Radovi}, naravno, izabrao svojega i na taj na~in bismo

dobili pretorijanske bande u varo{ima. To zna~i nestanak vojske, ali

to nisu zapo~eli ljudi iz unutra{njosti, nego upravo oni koji o vojsci

moraju da vode ra~una kao dràvnici. Dakle, to je ne{to {to mora da

zabrine i to je situacija u kojoj je vojska. Nastao je vrednosni raskol,

a vojska opstaje na orijentaciji, projekciji, finansiranju, dru{tvenim

vrednostima kao {to je ljubav prema otad`bini, kao {to je profesiona-

lizam i sve to je dovedeno u sumnju. Ako je sve to dovedeno u sumnju,

onda oficiri na nekim poloàjima moraju da misle – Na vlasti su ovi,

mo`da }e da do|u radikali, da li bi bilo dobro da postanemo radikali,

pa da nas sunce ogreje? Tako dobijamo vi{epartijsku vojsku, u kojoj

se oficiri me|usobno tuku i sva|aju ko kome pripada. To bi bilo pre-

no{enje partijskih, ideolo{kih ube|enja do kraja, po dubini i onda bi-

smo dobili nezale~iv raskol u vojsci. Na svu sre}u, mislim da je vojska

jo{ pametnija od svog politi~kog rukovodstva.

Svetlana Luki}:

Slu{ate pesmu sa poslednjeg albuma Nore Dòuns o strahu od slede-

}ih izbora u Americi pod nazivom Draga zemljo.

U nastavku emisije ~u}ete Pavla Raka. Pavle ìvi izme|u Slovenije,

Svete gore i Rusije, ovih dana je bio u Beogradu, onda ide u Rusiju i

odande }e mo`da da nam pi{e, da vidimo {ta se doga|a u toj dalekoj,

ali nama prijateljskoj zemlji.

Pavle Rak:

Primetio sam u susretu s kom{ijama, poznanicima, prodavcima na

pijaci, da su ljudi postali toliko apati~ni i da su toliko izgubili nadu

da }e ne{to bitno da se promeni, da vi{e ne prave planove, vi{e nema-

ju cilj u ìvotu, nego kaù – Eto, ìvot je zavr{en i ako sutra umremo,

bi}emo zadovoljni {to je i to gotovo. A da prestane ono {to nas mu~i,


Pavle

Rak

tome se vi{e niko i ne nada. Druga stvar se de{ava na politi~kom ni-

vou, ako se to uop{te moè zvati politikom. îni mi se da, pored toga

{to je bio sposoban da izmanipuli{e i uceni sve druge u~esnike u po-

liti~kom procesu formiranja vlade, Ko{tunica izgleda ima i jako do-

bre savetnike u Rusiji. I to {to se sada izjavljuje o NATO-u, o evro-

atlantskim integracijama, to je odjek onoga {to se u Rusiji sada govo-

ri o tome. Prvi put vidim da ova vlada ne{to radi efikasno. Koliko }e

od te njihove efikasnosti ovaj narod jo{ vi{e da postrada, to je drugo

pitanje. A {ta je iza svega toga? Mislim da Putin sada ima poteàk

unutra{nji politi~ki problem u Rusiji. U poslednjih nekoliko godina u

Rusiju se slilo mnogo novca i on se, kao {to je obi~aj u Rusiji, slio u

dèpove nekoliko ljudi. Dolazi vreme izbora, treba to sve na neki na-

~in opravdati ili prikriti nekom zavesom, i ta zavesa je spoljna politi-

ka Rusije. Danas oni obnavljaju hladnoratovsku retoriku. Putin je na-

javio da je njihova avijacija stavljena ne samo u stanje vojne gotovo-

sti, nego da ona redovno obavlja vojna deùrstva i ljudi se sad pitaju

{ta je to. Da to nije tako autokratski reìm, odmah bi se javili genera-

li i rekli mu da ne pri~a gluposti. Me|utim i oni }ute, a za {iroku pu-

bliku postignut je efekat. Ljudi ose}aju da se Rusija zaista suprotsta-

vlja i da je situacija napeta i da ovaj novac {to je stigao treba da ide

na oru`je. A kod oru`ja se zna da stvar odmah postaje netransparent-

na, pa koliko je oti{lo po dèpovima, a koliko stvarno na oru`je, to vi-

{e niko ìvi ne moè da ra{~isti.

Istovremeno s mobilizacijom javnog mnjenja protiv Atlantskog pak-

ta, u Rusiji se odvija strahovita unifikacija unutra{nje politi~ke sce-

ne. Oni su pred ove izbore doneli nove propise po kojima je prag za

ulazak u skup{tinu podignut na sedam odsto, {to zna~i da one parti-

je koje su zaista za neki pluralizam, ~ak i ako se ujedine, imaju male

{anse da pre|u taj prag. U Rusiji su sada napravili dve Putinove par-

tije koje se kao krvavo bore me|u sobom. Novinari su naterani da o

tome pi{u kao o velikom sukobu na politi~koj sceni samo zato da bi

se stvorio privid de{avanja, a u stvari }e te dve partije podeliti me|u

sobom oko osamdeset odsto glasa~a, tako da }e taj putinovski blok,

iza kojega stoji ko zna kakav finansijski trust, vladati apsolutno, bez

ikakve opozicije. Do sada je izraàvanje opozicionog stava postojalo

bar na izborima. Na izbornom listi}u je postojao izbor – protiv svih.

Poslednjih godina se sve vi{e de{avalo da u mnogim izbornim jedini-

cama opcija – protiv svih – pobedi ostale. E, to je bila velika bruka i sa-

da je to ukinuto, tako da niko ne}e brojati glasove onih koji su protiv

svih. Istovremeno je prag za vaènje izbora smanjen, tako da moè da


84

21.0

9.0

7. iza|e i dvadeset odsto ljudi, pa da izbori vaè. To {to se de{ava u Ru-

siji ide prema apsolutnom jednoumlju, koje se ovde postiè time {to

se igra na kartu Kosova. I kod nas u parlamentu oni mogu me|usob-

no da se psuju i izvode taj cirkus, kao {to i te dve Putinove partije jed-

na drugu pljuju i psuju, a da u su{tini vlada jednoumlje, koje se bazi-

ra samo na tome kako podeliti kola~.

Posva|aju se o nekim perifernim stvarima, ali da ta sva|a dovede do

razdora u koaliciji, ne dolazi u obzir. Vidim da je to donekle novo, da

Srbija poku{ava da imitira putinovsku Rusiju, ali okolnosti su razli-

~ite. Ko{tunica ne moè da ucenjuje ceo svet time {to }e da im zavrne

slavinu za gas, ali moè da ih ucenjuje time {to ne}emo u NATO, a NA-

TO je pritisnuo da ceo Balkan bude u NATO-u, pa im to mal~ice sme-

ta. Eto, i tu je onda ucena, pa se pribliàvamo Rusiji {to se toga ti~e,

ali ina~e, to {to se ovde pri~a hladnoratovski zvu~i sme{no. To su dve

nove stvari koje su me vi{e rastuìle nego iznenadile.

To {to su mali ljudi u Rusiji dovedeni do bezizlaza onda razvija ~ud-

ne forme surogata izlaza iz bezizlazne situacije. Tako je zvani~na po-

litika obrazovala omladinski pokret podr{ke Putinu, Pokret na{ih.

îm se kaè na{i, zna~i da svi ostali nisu na{i i trebalo bi da se zna i

kakva im je sudbina, tim ne-na{ima. Taj pokret je poslednjih godina

imao letnji logor u koji dolazi putinovska omladina iz cele Rusije i to

izgleda jezivo. Vidite mlade ljude kojima je mozak potpuno ispran, a

ako im nije ispran oni su svesni da ne treba da pokaù da im nije is-

pran, pa se pona{aju kao da im je ispran. Kao poslednji debili oni uz-

vikuju parole o svom genijalnom vo|i i sve ostalo. Vidite kako ta

omladina u~estvuje u najgoroj kampanji bla}enja svih ostalih na po-

liti~koj sceni. Njihov letnji kamp je ukra{en ogromnim plakatima na

kojima su pripadnici drugih politi~kih strujanja foto-montaòm pri-

kazani kao kurve. To je oti{lo u pravcu nekog Hitlerjungenda najmi-

litantnije vrste. Njihov sistem vrednosti je uglavnom jaka Rusija. U

Rusiji je oduvek armija imala veliku ulogu, ali to je suvi{e sivomasli-

nasto, pa su sada tome dodali i pravoslavlje. Od ove godine je u tim

kampovima prisutno pravoslavlje. Ta stvar je dosta mra~na.

U poslednje vreme se dràvna i crkvena propaganda dosta o{tro od-

nosi prema savremenoj umetnosti. Bivalo je slu~ajeva pogroma, koji

su bili upereni protiv likovnih izlo`bi koje se slobodnije poigravaju

simbolima. I kod nas se desilo sli~no, kada je pre nekoliko godina na

Cetinju sli~na izlo`ba doìvela da je napadne na{a ovda{nja crkva.


Pavle

Rak

Imali smo ne{to sli~no u Novom Sadu, kada je crkva zaklju~ila da ma-

nifestacija uli~ne umetnosti ne odgovara njihovim estetskim i ideo-

lo{kim kriterijumima. U Rusiji su ti pogromi i{li dosta daleko, do di-

rektnog uni{tavanja umetni~kih dela. To je dobilo sudski epilog ali,

ne}ete mi verovati, nije bilo su|eno vandalima koji su uni{tavali, ne-

go autorima izlo`bi. Na sudu su se pojavili eksperti, koji su dokaziva-

li kako se radi o izazivanju verske, nacionalne i rasne mr`nje. Jo{ je

te{ko re}i kakvo }e dru{tvo iz toga da nastane. Povratak na staro je

nemogu}, tako da kada se kaè da je to ponovna fa{izacija ili staljini-

zacija, pitanje je koliko je i to samo metafora za ne{to drugo {to se sa-

da de{ava. U vreme staljinizma ili bre`njevizma postojala je bar mo-

gu}nost da se ~ovek potpuno povu~e u sebe, u svoj krug ljudi i da se

bavi ne~im finim, jer svi su vrlo lo{e ìveli i onda to nije bio problem.

Umetnik ìvi lo{e, pa se bavi svojom umetno{}u u slobodno vreme, a

slobodnog vremena ima mnogo. E, sada to vi{e nije tako. Ako ho}ete

da preìvite, morate da u~estvujete u ovoj adrenalinskoj civilizaciji i

onda slobodnog vremena za ne{to drugo skoro da i nema. Sem toga,

nije u pitanju samo vreme, nego i volja da se bilo {ta uradi. I u tom po-

gledu se sada stvara totalitarna atmosfera, totalitarizovano dru{tvo

koje vam ne dozvoljava da radite bilo {ta drugo, ne fizi~kom prisilom,

nego ste prosto ba~eni u situaciju iz koje ne moète da se ispetljate.

Svi vam kaù – Imate dve ruke i dve noge, idite. Ali kuda i {ta da se ra-

di? I zato je to tu`no i pretu`no, izlaza nema, ~ak ni onog izlaza koji

je imala moja majka kada je tri i po godine boravila u nacisti~kom lo-

goru. To nije uspelo da je moralno slomi, jer je ona znala za{to je ta-

mo i stalno je o~ekivala da sve to prestane i da zapo~ne novi ìvot. A

ovde formalno imate sve mogu}nosti da se koprcate, ali nemate kud.

Crkva je i u Rusiji i u Srbiji na neki na~in pomo}na trupa ideologije.

Ona vlastima pruà argumente protiv novog svetskog poretka. Tu je

crkva vrlo aktivna, i ruska i ovda{nja. Tako|e se radi i o direktnoj za-

meni za ideologiju koja je odba~ena. Ta odba~ena ideologija ostavila

je iza sebe prazan prostor koji treba na neki na~in popuniti, pa crkve-

na ideologija dobro do|e. Radi se upravo o crkvenoj ideologiji, a ne o

bitnijem sadràju koji crkva treba da sobom nosi i da ga promovi{e,

ali koji za politiku nije interesantan. I u Ruskoj i u Srpskoj crkvi ima-

te sve{tenika i monaha koji rade svoj posao i imate onih koji su se

stavili u slu`bu dnevne politike. Neke razlike tako|e postoje, i to bit-

ne razlike. Rusija je dru{tvo koje je imalo ne{to duù i ja~u autoritar-

nu tradiciju. U tom dru{tvu se ipak jo{ zna {ta moè, a {ta ne moè da

se radi. Kada se to {to ne moè da se radi ipak radi, to se radi manje-


86

21.0

9.0

7. vi{e tajno, a kod nas imate politi~ku propagandu, koja je apsolutno

nedostojna crkve, koja se vr{i otvoreno i onda to toliko pre|e svaku

meru da postane karikatura svega {to bi mogao biti odnos izme|u cr-

kve i dràve. Pa se onda i dràva pona{a isto. Mislim da bi ovakav

{trajk gla|u kakav se desio na granici Srbije i Crne Gore u Rusiji bio

nemogu}, a i reakcija ovda{nje vlade i nekih njenih ministara tamo

bi izostala. To u Rusiji ne moè da pro|e. Povezivanje crkve i dràve

u Rusiji po~elo je televizijskim prenosima bogosluènja na kojima je

u~estvovao Jeljcin, a sada u~estvuje Putin. I Jeljcin i Putin su vrlo do-

bro znali gde im je mesto u crkvi. Ve}ina na{ih to ne zna i gura se u

prve redove i onda to izgleda zaista sme{no.

Svetlana Luki}:

Crkva se ovde eksplicitno izjasnila za monarhiju, a protiv republike.

Imam utisak da se Ruska crkva nije ba{ tako eksplicitno izja{njavala.

Pavle Rak:

Monarhisti~ki diskurs je tamo veoma prisutan, razlika je samo u to-

me {to on nije zvani~ni diskurs vrhova crkve. Ako u|ete u bilo koju

crkvu i pogledate literaturu koja se tamo prodaje, onda vidite da u

Rusiji toga ima znatno vi{e nego ovde.

Svetlana Luki}:

Kako oni izlaze na kraj s Putinom, koji je ipak KGB-ovac? Je li to onaj

odnos koji je na{a crkva imala prema Milo{evi}u – jeste komunista,

ali moè biti koristan?

Pavle Rak:

Putin se kao vernik pravilnije pona{a. Za razliku od Srpske crkve, Ru-

ska crkva ima ne{to duù tradiciju prisilne saradnje s komunisti~-

kim reìmom i to je ostavilo svoje posledice. Posle revolucije se teì-

lo tome da crkva u Rusiji potpuno nestane i zajedno sa starim reì-

mom ode u ropotarnicu istorije. Pokrenuta je velika propaganda,

osnovana su ateisti~ka dru{tva. U jednom trenutku zaista je izgleda-

lo da }e borba protiv crkve biti uspe{na, jer je crkva fizi~ki gotovo bi-

la uni{tena. Pred Drugi svetski rat u ìvotu su ostala samo ~etiri epi-

skopa. O~ekivalo se da kada oni umru prestane takozvano apostolsko

prejemstvo. To zna~i da, iako imate vernike, vi{e nemate episkope, pa

nemate ni sve{tenike, jer samo episkopi mogu da rukopoloè sve{te-


Pavle

Rak

nika i tako prestaje i taj svetotajski ìvot, jer nema vi{e nikoga da

produì tu stvar. Onda je po~eo Drugi svetski rat i Staljin je video da

bi mogao da mobili{e vi{e naroda ako u to uklju~i i crkvu. To se desi-

lo 1941. godine i od tada do danas Ruska crkva je bar pedeset godina

provela pod jako strogom kontrolom. Ona je mogla da se bavi bogo-

sluènjima samo kao crkvenom delatno{}u i propratnim spoljnopoli-

ti~kim aktivnostima samo u okvirima diplomatske aktivnosti sovjet-

ske dràve. I oni su na to navikli, oni i danas imaju refleks da sve {to

rade usklade sa vlastima. Vlast im sada ide vi{e naruku i oni su apso-

lutno sre}ni da joj budu na usluzi. Nije se podvukla crta i nije se reklo

– Mi smo imali takve aktivnosti, koje su nespojive s duhovnim poslan-

stvom crkve, ali smo, eto, morali, pa se sada kajemo. Umesto te crte

preba~en je pokrov preko svega i tako je preìveo i odnos sluge prema

lo{em gospodaru, pri ~emu sluga ne sme da kaè da mu je gospodar

lo{. U tome postoji kontinuitet. Ruska crkva sada ima znatno {ire mo-

gu}nosti delovanja. Po prvi put je omogu}ena evangelizacija ruskog

dru{tva, koja je ranije bila strogo zabranjena. Crkva je samo u hramu

mogla da govori svojim vernicima, a sada imate neke stvari koje izgle-

daju pomalo sme{no. Imate plove}e crkve koje idu po velikim rekama,

pa se usidre u naseljima u kojima nema crkava na po dve-tri nedelje,

pa idu dalje. To bi nekad verovatno bilo bombardovano iz vazduha,

kao {to su bombardovali monahe po Kavkazu, kada su koristili i na-

palm da ih pobiju. To je ra|eno pedesetih, {ezdesetih godina.

Svetlana Luki}:

Kada je Putin trebalo da ide na Svetu goru, pokrenuta je i mornarica i

avijacija. To je bilo otkazano, ali je na kraju Putin oti{ao, je li tako?

Pavle Rak:

Bio je, ali ja tada nisam bio tamo. Bio sam jednom kada je Putin tre-

balo da do|e, ali nije do{ao zbog oluje. Helikopteri nisu mogli da uz-

lete i tada su neki kalu|eri govorili da eto, Bogorodica ne da da on do-

|e. Me|utim, na kraju ga je pustila, kao {to je i Milo{evi}a pustila, i

Bogorodica i svi koji su tada u crkvi bili protiv toga, naro~ito u Hilan-

daru. [to se Putina ti~e, mislim da su ga ~ak prihvatili oberu~ke, jer

je on mnogo novca uloìo u ruski manastir na Svetoj gori. Ne znam

koliko su time Grci odu{evljeni, jer to pomalo po~inje da li~i na broj-

nu prevlast Rusa na Svetoj gori s kraja devetnaestog i s po~etka dva-

desetog veka.


88

21.0

9.0

7. Svetlana Luki}:

Kako je izgledala Milo{evi}eva poseta Hilandaru?

Pavle Rak:

Tu sad imate pri~u iz prve ruke, jer sam tada bio tamo kao isku{enik.

Nekoliko dana pre posete je postalo jasno da se ona ne moè izbe}i,

iako je iguman zvani~no stavio do znanja da je ta poseta Hilandaru

nepoèljna. Ali bilo je re~eno – Ako ne}ete vi, primi}e ga Grci, interve-

nisala je i Srpska crkva i Gr~ka crkva i Vaseljenska patrijar{ija. Na

sve njih je bio vr{en politi~ki pritisak, jasna stvar. Tako da je bio za-

kazan dan i ~as dolaska i onda je iguman hilandarski pobegao iz Hi-

landara. Njegov zamenik je posle ve~ere ustao i rekao da je to za nje-

ga najstra{niji dan otkako je monah u Hilandaru, da sutradan prima-

mo satrapa i da je svakome ostavljeno na volju kako }e se pona{ati.

Onda je po slu`benoj du`nosti odre|en monah da kuva kafe i prima

goste i isku{enik koji mu je u tome pomagao, a ostali su se zaista za-

dràli po svojim kelijama. Helikopter je sleteo ne u dvori{te, jer nije

bilo mesta, nego u ba{tu. Istovremeno kada i Milo{evi}, dovezen je i

iguman koji je morao da ga primi. Iguman mu je izrekao dosta o{tru

besedu, ali ipak u formi dobrodo{lice, na {ta je Milo{evi} s rukama

prekr{tenim na zadnjem delu tela rekao – Zdravo, druè. Onda je u{ao

u crkvu, jer je trebalo da u|e da bi ga fotoreporteri slikali. Onda su

popili kafu i pojeli ratluk koji uz nju ide i oti{li. Poseta je vrlo kratko

trajala, za razliku od sada{njih poseta Ko{tunice, koji se deklari{e

kao vernik i Amfilohije mu je nekakav ro|ak po èni. Dodu{e, i entu-

zijazam prema Ko{tunici opada, jer nije opravdao sva o~ekivanja.

Svetlana Luki}:

A {ta jo{ o~ekuju od Ko{tunice? [ta bi jo{ mogao da im da?

Pavle Rak:

Pa crkva nije dobila imanja ovde po Srbiji.

Svetlana Luki}:

Aha, uvek se vra}amo na to.

Pavle Rak:

Crkva nije odu{evljena ni time {to je Srbija u Partnerstvu za mir, ona

bi htela jasnu situaciju.


Pavle

Rak

Svetlana Luki}:

Da li se dobro se}am da se Gr~ka crkva bunila zato {to u li~nim doku-

mentima vi{e ne}e postojati veroispovest, da se zna da su pravoslavci?

Pavle Rak:

Evropski stav je bio da bi to zna~ilo diskriminaciju, a Grci su navikli

da se na njihovim dokumentima to upisuje, jer je Gr~ka jedna od ret-

kih dràva u Evropi u kojoj crkva nije odvojena od dràve. Na tome je

Gr~ka crkva uspevala da okupi milionske demonstracije u Solunu i

Atini, i to nekoliko puta.

Svetlana Luki}:

Ispri~ali ste mi da je va{a majka bila u koncentracionom logoru. Re-

kli ste da je ona znala za{to je bila tamo, jer je bila u oslobodila~kom

pokretu. Obi~nim ljudima je bilo teè da to podnesu.

Pavle Rak:

Fascinantno je kako moja majka govori o solidarnosti logora{a. Sve

su to bili ljudi koji su u~estvovali u pokretu otpora u ê{koj, Francu-

skoj, Nema~koj – bilo je dosta Nemica. I bitan deo te pri~e jeste da su

ti ljudi znali za{to su tamo, za razliku od onih koji su slu~ajno poku-

pljeni kao taoci i odvedeni u logor, koje je taj uàs prosto zatekao.

Ljudi koji su slu~ajno bili gurnuti u tako strahovite uslove su prvi iz-

gubili volju i odustali od elementarnih fizi~kih reìma preìvljava-

nja. Moja mama pri~a o tome da su oni koji su se me|usobno u tom

logoru pomagali, izme|u ostalog pazili i {ta }e da jedu. Ako neko vi-

{e nije bio u stanju da se bori protiv uàsnog ose}aja gladi, pa je po-

segnuo za ne~im za ~ime ne bi trebalo, ovi drugi bi mu skretali pa-

`nju i pomagali mu da ne pojede truli krompir. A ovi jadnici koji nisu

imali tu unutra{nju vertikalu, koji nisu ve} do{li prekaljeni neka-

kvim otporom, oni su u o~ajanju od gladi jeli ono {to ih je posle tri da-

na uvalilo u krevet sa strahovitom dijarejom i masovno su umirali.

Svetlana Luki}:

Na po~etku smo govorili o Srbiji, o tom ose}aju zatvorenosti, izolova-

nosti. Ju~e sam ~ula podatak ministarstva unutra{njih poslova da od

desetoro gra|ana Srbije devetoro nema paso{. Ako ovu zemlju zami-

slimo kao vrstu logora, uslovno re~eno, da li to zna~i da ljudi koje ste

videli kod nas na promociji, koji imaju sistem vrednosti sli~an ljudi-


90

21.0

9.0

7. ma koji govore u Pe{~aniku – lak{e podnose ovaj logor nego svet koji

ne èli da ima politi~ka uverenja, nije angaòvan i samo je u trpnom

stanju?

Pavle Rak:

To je lak{e podnositi ako ~ovek vidi gde je i {ta je i ako poku{ava da

se tome suprotstavi, ~ak i ako je taj poku{aj unapred osu|en na pro-

past. Ljudi koji se nikako politi~ki ne angaùju i ho}e da imaju svoj

mir ipak ìve u ovom logoru i onda mi kaù u razgovoru na pijaci –

Ako bi mi sutra neko rekao da }u da umrem, ja bih rekao – E, ba{ ti

hvala, zato {to vi{e ne vidim zbog ~ega ìvim. Takav ~ovek lak{e pod-

legne svemu nego neko ko se bori, pa makar i s vrlo malim {ansama

na uspeh. Primer s logorom i mojom majkom sam i pomenuo kao ilu-

straciju ove na{e situacije.

Svetlana Luki}:

Pro{log petka je u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu odràna pro-

mocija Pe{~anika, kojoj je prisustvovalo oko osamsto ljudi. Govorili

su, izme|u ostalih, istori~arka Dubravka Stojanovi}, Teofil Pan~i} i

Petar Lukovi}.

Dubravka Stojanovi}:

Ko god je ikada u ìvotu ~itao Alana Forda, zna za filozofske misli ko-

je se pojavljuju u tom stripu. Jedna od mojih omiljenih parafrazirano

bi izgledala ovako – Bolje biti pametan, lep i bogat, nego glup, ruàn

i siroma{an. Ako bismo to preto~ili u dana{nju politi~ku situaciju u

Srbiji, to bi otprilike moglo da se kaè – Bolje razvijena, bogata Srbi-

ja, ~lanica NATO-a i Evropske unije, nego nerazvijena, siroma{na Sr-

bija mimo sveta. Ova dilema izgleda jednostavno i banalno, ali svi do-

bro znamo koliko je ona komplikovana i te{ka i koliko je ova misao iz

Alana Forda superiorna nad sasvim suprotnom logikom koja vlada u

Srbiji. Po toj izvrnutoj logici ova misao bi glasila – Bolje Rusija nego

Evropska unija, bolje, kako kaù, preventivna pretnja NATO-u nego

saradnja i ~lanstvo, bolje nerazvijenost i siroma{tvo nego da se mno-

go radi, bolje tlapnje o davno izgubljenom Kosovu nego razumni pre-

govori, bolje Crna Gora kvazidràva nego dobrosusedski odnosi i bo-

lje Filaret nego pruga Beograd-Bar. Jedan od va`nih faktora koji mi-

slim da nas razlikuje od ostatka zdravog sveta jeste to da imamo ve-

}i broj nepromenljivih okvira, nepromenljivih pitanja, koja su bila

ista i 1850. i 1907. i 2007. godine.


Dubravka

Stojanovi}

Zbog toga sam napravila za danas popis tih pitanja, za koja mi se ~i-

ni da se nisu pomerila dva veka i oko kojih se mi vrtimo i mislim da

je tu obja{njenje za{to mi iz svega toga ne moèmo da iza|emo. Prvo

sam postavila tri bazi~na pitanja svake moderne nacionalne dràve,

to su pitanje teritorije, pitanje osnovnih politi~kih smernica i pitanje

stanovni{tva. Prvo je pitanje teritorije. Srbija ne}e da prizna da je na

teritoriji na kojoj jeste. Ona dva veka poku{ava da bude na nekoj dru-

goj teritoriji i po tim èljama granice su se pomerale na jug, zapad,

sever. Zato mi uvek imamo pitanje svih pitanja, koje prvo mora da se

re{i, pa }emo onda lako sve drugo, i razvoj demokratije i tranziciju i

promene i transformacije svih drugih vrsta. Uvek postoji teritorijal-

no pitanje koje je neprikosnoveno ili {to bi Jo~i} rekao – Dok traje

operacija nema igranke. To je taj prvi zatvoreni krug iz kojeg se nije

iza{lo od stvaranja srpske dràve. Drugo, to su ti politi~ki osnovi, da-

kle, {ta je Srbija, je li to republika ili monarhija, je li to Zapad ili Ru-

sija, je li to demokratija ili vladavina ~vrste ruke.

Tre}e pitanje je pitanje stanovni{tva, i to u kvantitativnom i kvalita-

tivnom smislu. Kvalitativno, postavlja se pitanje ko su stanovnici Sr-

bije, da li su to svi njeni gra|ani ili su to etni~ki Srbi i ~uveni drugi.

A u kvantitativnom smislu Srbija nikada nije prebrojala svoje ratne

`rtve. Poznati su razni ra~uni za Drugi svetski rat, ali broj `rtava u

Prvom svetskom ratu se kre}e od dvesta hiljada do milion i ~etiristo

hiljada, kako pi{e u ud`benicima istorije. I to pitanje uvek ostaje

otvoreno, mi ne znamo koliko imamo stanovnika i ne}emo da znamo

koliko imamo stanovnika, ne znamo koliki su bili ratni gubici da bi-

smo uvek mogli tim brojem da manipuli{emo i da ra~unamo na novi

rat koji se moè pokrenuti u ime onih koji su umrli, a ne znamo ko su

ti ljudi i ne èlimo da saznamo.

Nije promenjen ni odnos prema Evropi, ~ije bogatstvo èlimo, ali ne

èlimo da pre|emo put koji do njega vodi. Nismo promenili ni odnos

prema drugima, koji su uvek neprijatelji i nikada nisu partneri. Nije

promenjen ni odnos prema politici, koja je uvek sukob i rat u kojem

je protivnik neprijatelj prema kojem je dozvoljeno, kako su govorili

predstavnici opozicije u devetnaestom veku, da se upotrebe sva sred-

stva, po~ev{i s politi~kim ubistvima. Nije promenjen odnos prema dr-

àvi koja je uvek partijska, nikada pravna. Nije promenjen ni odnos

prema velikim silama, koje su tako|e uvek neprijatelji, vrlo retko sa-

veznici. Nije promenjen odnos prema crkvi, koja je politi~ki arbitar,

a ne duhovno uto~i{te vernika. Nije promenjen ni odnos prema vojsci


92

21.0

9.0

7. i policiji, koje uvek imaju su{tinsku vlast i nikada nisu servis gra|a-

na. Nije promenjen ni odnos prema intelektualcima, koji su mesije, a

ne kriti~ari. Nije promenjen odnos prema sportistima, koji su nacio-

nalni junaci, a ne profesionalci. Nije promenjen odnos prema istoriji

koja je predvojni~ka obuka, a ne disciplina kriti~kog mi{ljenja. Ovo je

top-lista najboljih deset.

Srpska istorija je jedna od brìh istorija na evropskom kontinentu.

Moj kolega Miroslav Jovanovi} i ja smo za jednu knjigu napravili bi-

lans za period od 1804. do 2004. godine. U tom periodu od dvesta go-

dina ratovalo se deset puta, bilo je sedam smena dinastija i dràvnih

elita. Od 1835. do 2006. godine promenjeno je jedanaest ustava i bilo

je deset dramati~nih zaokreta u spoljnoj politici. Granice su menjane

deset puta od ustani~ke Srbije do Jugoslavije. Dràvno-pravni okvir

menjan je sedam puta: kneèvina, Kraljevina Srbija, Kraljevina Srba

Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, SRJ, SCG, pa opet

Srbija. Politi~ki sistem menjan je od orijentalne despotije preko neke

vrste prosve}enog apsolutizma do parlamentarne monarhije, preko

diktature, od kraljeva do komunizma, preko mekog socijalizma do

tvrdog nacionalizma i do ponovnog poku{aja demokratije. Srbija je

za to vreme tri puta okupirana, tri puta oslobo|ena, Beograd je pet

puta bombardovan i svi vladaoci, osim kneza Milo{a i Josipa Broza

Tita, ubijeni su ili nasilno sklonjeni s vlasti. U tom preterano dina-

mi~nom okviru ostala su nepromenjena pitanja o kojima sam govori-

la na po~etku. I onda postaje jasno za{to su se ona degenerisala u ta

dva veka, za{to smo i mi i ta pitanja izgubili smisao i za{to se na kra-

ju ovde obrnula logika, a i pamet. Da Alan Ford i njegovi drugari ìve

u Srbiji, sigurna sam da bi bili sagovornici Pe{~anika. Njihova zdra-

va i banalna logika je ne{to {to nam je vrlo potrebno.

Teofil Pan~i}:

Ja sam upravo doleteo iz kvazidràve, tako da se pitam da li sam igde

i bio. Idem pravo sa aerodroma i mogu vam re}i da je u Podgorici dva-

deset devet kvazistepeni i da sam se ose}ao veoma prijatno na tim

osun~anim kvaziulicama pod kvazipalmama. U torbi sam doneo ne-

{to kvazipr{uta i, sve u svemu, nije tako lo{e biti kvazidràva. Pone-

kad i dvadeset ~etiri sata izbivanja iz ove prave dràve ~oveku ume

da prija. Naravno, svakoga u Podgorici ìvo je zanimalo kako se ovde

gleda na pograni~ne probleme i na izvesnog sve{tenika koji nije mo-

gao da u|e u Crnu Goru. Poku{ao sam da im objasnim elementarnu


Teofil

Pan~i}

stvar. Naime, moglo bi se re}i da Filaret i ja imamo sli~ne probleme.

Filaret bi u Pljevlja, a ja bih u Pariz. E sad, niti moè Filaret u Pljevlja,

niti ja mogu u Pariz. Razlika je u tome {to kada Filaret ne moè u

Pljevlja, onda se cela dràva zbog toga uzbuni, ustane, ministri se us-

prave na stra`nje noge, dok kada ja ne mogu u Pariz, to se smatra sa-

svim normalnim. Nama je normalno da postoji politi~ka kasta koja je

gore i mi koji smo dole, a postoji i crkvena kasta, koja ne samo da je

iznad nas nego je i iznad politi~ke kaste, jer se politi~ka kasta udva-

ra crkvenoj kasti. Mi smo do{li u pretpoliti~ko stanje, kao pre Fran-

cuske revolucije. O ~emu mi govorimo? O modernizaciji, neki ~ak spo-

minju re~ postmoderna – ajde, bogati.

Rekao sam vam kako bih ja u Pariz, ali mi ne daju, a da biste nekud

i{li potreban vam je, izme|u ostalog, i paso{. U poslednje vreme ovde

su se mnogo unervozili zato {to je grupa liga{a napravila ne{to {to je

iz zezanja nazvala paso{em Vojvodine. I sad je to progla{eno separa-

tizmom. Ja vas pitam da li je taj paso{ Vojvodine zaista toliko vi{e

kvazipaso{ od paso{a Srbije? Ako ja s paso{em Srbije ne mogu goto-

vo nikud da odem iz ove zemlje, ako meni paso{ nije dovoljan, nego

svaka dràva u koju bih hteo da putujem traì od mene uverenje da

sam normalan, da nisam osu|ivan, da nisam ratni zlo~inac, da ne-

mam namere da otimam decu po stranim zemljama i tako dalje, da li

je moj paso{ zaista paso{? I drugo pitanje, da li je moja dràva zaista

dràva? Bojim se da je ona kvazidràva vi{e od Crne Gore, a jedva ne-

{to manje od Vojvodine.

Petar Lukovi}:

Ja sam danas ne{to razmi{ljao kako da vam objasnim {ta je to {to ja

pri~am, jer stvarno ne znam. I ju~e pogledam na kiosku i pi{e – Svi-

njarije Petra Lukovi}a, evo, na drugoj strani. Mama mi sre}om to ni-

je videla, ina~e bi bila rahmetli. U ovom tekstu se bave time {to sam

ja navodno uvredio vele~asnog Filareta. Omaklo mi se da sam rekao

da je svinja `drala. U stvari, ne prestaje da me opseda pitanje kako je

ono par~e teritorije na kojem je Filaret kao gladovao postalo sveta ze-

mlja. Kako se dobija status svete zemlje? Nije me mrzelo da napi{em

deset uslova koje teritorija koja pretenduje na to da bude sveta ze-

mlja mora prethodno da zadovolji.

Inicijalna mitraljeska kapisla za svaku svetu zemlju jeste postojanje

{trajka~a, re{enih da istraju da gladuju do slede}eg obroka. Uzgred,


94

21.0

9.0

7. slu~aj mitraljesca Filareta u{ao je u Ginisovu knjigu rekorda, jer je to

prvi {trajka~ gla|u u istoriji koji je za vreme {trajka dobio dve kile.

Me|utim, nije dovoljno samo to da {trajka~ gladuje. Uslov svih uslo-

va jeste da {trajka~ bude u mantiji ispod koje nema ni{ta. Podseti}u

vas da smo pre {est meseci imali tragi~an slu~aj {trajka~a gla|u u Ni-

{u, koji su umrli, a njihovi zahtevi nisu usvojeni, niti je ta teritorija

ispred skup{tine op{tine progla{ena svetom zemljom. To je jo{ jedan

dokaz da svako moè da {trajkuje gla|u, ali da samo preosve}eni do-

bijaju {ansu da svoje livadsko ognji{te pretvore u svetu zemlju.

Kada imamo crkvenog {trajka~a, slede}i korak je teritorija. Teritori-

ja mora biti livada, njiva, kamenjar, uglavnom ravan teren, kako bi se

nakon dobijanja crkveno-tehnolo{kog standarda na svetoj zemlji mo-

gla izgraditi crkva ili manastir na oko pola miliona kvadrata sa strip-

tiz barom, kladionicom, restoranom, bazenom, kako to ve} ide. Grad-

ski ambijenti nisu zgodni za {trajka~e. Da je Filaret {trajkovao is-

pred skup{tine Srbije, gde bismo izgradili crkvu? Ne moè{ u gradu,

potreban ti je prostor. Veli~inu teritorije budu}e svete zemlje obele-

àva {trajka~ slobodnim zapi{avanjem. Tamo gde mu padne posled-

nja kap, tamo su granice svete zemlje.

Bez pomo}i bli`njih, drugova, prijatelja, saradnika, {trajka~ je osu-

|en na kosmi~ku usamljenost. Tabloidi su tvrdili da Filaret vidi ùto

i ruì~asto, ali povratio se iz mrtvih gladnih kada mu je stigao prvo

onaj Naumov, a docnije sveti Velja Ili}, nosilac svih alkoholnih orde-

na iz Gu~e, {to je pokazalo da {trajka~ mora biti teto{en, o njemu se

mora voditi ra~una. O njemu treba da brine premijer, ministar ino-

stranih poslova Vuk Jeremi} i naravno, neizbe`ni Rasim Ljaji}. Ra-

sim ima tri funkcije – ministar za socijalnu politiku, pa je predstav-

nik kongresnog biroa i za saradnju s Hagom. I on je na{ao vremena

da pita Hag {ta da radi s Filaretom, to mi je bilo fascinantno. Uglav-

nom, okruèn pa`njom Pahomija, Ilariona i ostalih, Filaret je dane

proveo u rahatluku. Upravo to drugarstvo, prijateljstvo {to mla|ih pi-

onira monaha, to je dakle onaj duh koji nas vodi prema svetoj zemlji.

Ne}emo dugo, imamo petu ta~ku: odluka o progla{enju svete zemlje.

Tu odluku donosi samostalno ministar infrastrukture, jer je re~ o ka-

pitalnim crkvenim investicijama. Ustavom Srbije, u odeljku o svetoj

zemlji pi{e da crkveni {trajka~ nema pravo na àlbu, jer ministar zna

{ta je dobro za {trajka~a, za premijera, za dràvu i za crkvu.


Petar

Lukovi}

[esto, gradnja po~inje odmah. Budu}i da je u pitanju sveta zemlja, se-

kularni dokumenti poput gra|evinske dozvole, prostornog plana, ur-

banisti~kog projekta nemaju veze, ovo je sveta zemlja. Nacrt budu}eg

hrama na svetoj zemlji daje od oka ministar, direktno iz glave.

Sedmo, u aneksu progla{enja svete zemlje postoji mogu}nost koncesi-

je. Ministar ima ustavno pravo da iznajmi crkvu na svetoj zemlji i {traj-

ka~a zaposli kao svodnika. Ministar tako|e ima pravo da od crkve na-

pravi javnu ku}u. Dokumenti o koncesiji, bez nekoliko aneksa, bi}e ob-

javljeni na ~uvenom sajtu www.sveta zemlja.pizdavammaterina.com.

Osmo, sveta zemlja je srpska zemlja.

Srpska zemlja je Ili}eva zemlja, Ili}eva zemlja je zemlja u kojoj je sve-

ti Ko{tunica na vlasti sa jedanaest odsto glasova.

I deset, {trajka~u sleduje orden u obliku svetog mitraljeza i sve to uz

pokli~ – Srbija.

Svetlana Luki}:

Na ovoj promociji smo objavili da }emo napraviti film o atentatu na

premijera Zorana \in|i}a. U pravljenju ovog filma u~estvuju mnogi

ljudi, me|u njima su reditelj Milutin Petrovi} i dramski pisac Biljana

Srbljanovi}, na{a koleginica Brankica Stankovi} iz Insajdera, advo-

kat Sr|a Popovi}, a potrebna nam je i va{a pomo}. Sve vam je obja-

{njeno na www.pescanik.net, a i obave{tava}emo vas u emisijama

Pe{~anika. Hvala vam {to ste danas bili sa nama.


2288.. 0099.. 22000077..


TKO JE UNUTRA, TKO JE VANI

U korenu te politike je slom......

Ko{tunica zavr{ava politi~ku karijeru kao ~ovek koji je

izdao sve ideje septembarskih izbora 2000. godine......

Samo o~ekujem da vidim Voju Ko{tunicu i ove njegove ka-

ko se bi~uju, puze na kolenima mole}i Boga da se Kosovo

vrati u Srbiju......

Ako sada ne skupimo novac u evrima i ako ne snimimo taj

film, slede}i put }emo skupljati novac u rubljama......

@arko Kora}, narodni poslanik,

Mi{a Vasi}, novinar,

Dejan Jovi}, profesor politi~ke istorije,

Nade`da Milenkovi}, iz Pe{~anika


Svetlana Luki}:

Mora biti da se danas ose}ate nesigurno, napu{teno i skoro izgublje-

no, jer obojica kormilara su nam u Njujorku. Tadi} ve} danima kam-

puje u zgradi na Ist Riveru i vodi ìvu diplomatsku aktivnost. U otvo-

renom, ali prijateljskom razgovoru sa {efovima dràva koje navijaju

za nezavisnost Kosova saop{tio je svoj stav da je to za Srbiju nepri-

hvatljivo. A vidim da je predsednik smirivao i Ban Ki-muna, jeste da

su Albanci koji su nedavno pobegli iz zatvora na Kosovu sada u za-

padnoj Makedoniji, okupljaju se i mo`da spremaju napad na Srbiju,

me|utim, rekao je predsednik {efu Ujedinjenih nacija – Nema razloga

za paniku, Srbija }e se odbraniti. Predsednik je nekome u hodniku ta-

ko|e rekao da nijedna normalna zemlja ne bi prihvatila da joj se odu-

zme deo teritorije. Naglasak je na onome – normalna.

Predsedniku savetnici jo{ nisu rekli da Srbija nije normalna zemlja,

jer da jeste, ne bismo sada bili predmet rasprave i zabave velikih sila,

ne bi strane trupe bile na Balkanu, ne bi se svakodnevno izricale pre-

sude za zlo~ine protiv ~ove~nosti, torturu i ubistva i sli~ne sportske

aktivnosti na{ih naroda i narodnosti.

Ko{tunica Vojislav je samo nakratko stupio na neprijateljsko tlo, u

zgradu na Ist Riveru, tek toliko da im saop{ti novi kompromisni stav

Srbije, a to je da Kosovo nikada ne}e biti nezavisno i da kosovskim Al-

bancima on i Samardì} nude, kako je rekao, status najpovla{}enije

nacije, kada je re~ o pravima nacionalnih manjina. Nisam znala da je

u najboljoj tradiciji me|unarodnog i bo`jeg prava da postoje najpo-

vla{}enije, malo manje povla{}ene, nimalo povla{}ene i razvla{}ene

nacionalne manjine.

I jedan i drugi dràvnik su u Njujorku ponovili da bi nezavisnost Ko-

sova nanela nesagledive posledice me|unarodnom pravu i svetskom

poretku. [ta Tadi} pod time podrazumeva, bog }e znati. Jednom kada

prestane da glumi predsednika i postane predsednik mo`da }e nam

re}i, ali do tada nam preostaje da shvatimo {ta pod time podrazume-

va njegov ja~i koalicioni partner, Ko{tunica.

Stariji partner izgleda stvarno misli da }e Zemljina kugla da se pre-

saldumi ako na{a vojska ne bude ~uvala granicu sa Albanijom. Dok-

tor Ko{tunica Vojislav, koji se na sebi svojstven na~in ozbiljno bavi

prou~avanjem me|unarodnog prava i poretka, li~i na one {to vasionu

prou~avaju durbinom ruske proizvodnje kupljenim na buvljoj pijaci i


100

28.0

9.0

7. tvrde da nema nikakvih dokaza da kvazari, asteroidi i ostali bolidi

postoje. Ko druk~ije kaè, kleve}e i laè.

Danas po~inju takozvani pregovori izme|u Pri{tine i Beograda. [an-

sa da do|e do pomaka u pregovorima je manja nego {to je {ansa da se

dogovore burmanski generali i budisti~ki sve{tenici koje vojska ubija

po ulicama. Lo{a vest je to {to na Kosovu nealbansko stanovni{tvo

zaista ìvi u uàsnim uslovima, a nealbansko stanovni{tvo su, da se

podsetimo, i Srbi i Crnogorci, ali i Romi. Isti oni Romi koje je ovih da-

na najsrpskiji Srbin sa Kosova, DSS-ov Marko Jak{i} najstra{nije iz-

vre|ao. Kosovske Rome su kamionima dovozili na glasa~ka mesta na

Kosovu kada su Milo{evi}u bili potrebni glasovi. Kosovski Romi su

zajedno sa Jak{i}em i ostalim srpskim borcima za vreme rata nosili

oru`je i bili lojalni srpskim oruànim snagama. Romi su se zajedno

sa Srbima povla~ili sa Kosova u kolektivne kampove po Srbiji, gde su

ih u nekim mestima odmah odvajali i slali u blatnjave stra}are, {to da-

lje od grada i od Srba. Neke Rome smo godinama posle 1999. godine vi-

|ali u istim maskirnim uniformama koje su im, kada su im bili potreb-

ni, podelili bra}a Srbi. Marko Jak{i} nije jedini rasista me|u DSS-ovci-

ma; podse}am na Miroljuba Lje{njaka koji je kao poslanik DSS-a u voj-

vo|anskom parlamentu pre neku godinu vre|ao Rusine. Lje{njak je

prebrojavaju}i Vojvo|ane po nacionalnoj pripadnosti poru~io Rusini-

ma da }ute, jer ih ima samo trinaest hiljada, a, dodao je – Uz dve i po hi-

ljade fertilnih èna koje imate, za sto godina vas ne}e ni biti.

Ju~e je, kao {to znate, doneta presuda vukovarskoj trojci: [ljivan~a-

nin je dobio pet godina, Radi} je u nedostatku dokaza oslobo|en. U ne-

dostatku dokaza za zlo~ine kod Orahovca oslobo|en je i Ljimaj, a u

nedostatku dokaza oslobo|eni su nedavno kod nas i neki pripadnici

[korpiona. Ni Me|unarodni sud pravde nije imao dovoljno dokaza da

su [korpioni povezani sa genocidom u Srebrenici. Ne mogu vi{e da

slu{am sintagmu – nedostatak dokaza. Naravno da je potpuno jasno

da je to jedan od mogu}ih i ne tako retkih razloga da sud nekoga oslo-

bodi ili mu izrekne minimalnu kaznu ili da nevini ljudi budu oslobo-

|eni, ali stvarno je postalo neizdrìvo gledati koliko nevinih ima me-

|u ubicama.

Evo, i Rusi su ju~e dali svoj doprinos razvoju legalizma. Dràvno tu-

ìla{tvo Rusije je reklo da ruski car Nikolaj Drugi, njegova èna i pe-

toro dece, koje su bolj{evici ubili, ne mogu biti progla{eni `rtvama po-

liti~ke represije, jer nema dokaza da je postojala naredba bolj{evi~kog


suda ili vansudskog tela da se car i njegova porodica pogube. Tela ~la-

nova carske porodice prona|ena su u jednom rudarskom oknu 1991.

godine. Verovatno su ih tu doneli ruski medvedi, koji su cara i njego-

vu decu pre toga streljali i masakrirali.

Novosadska policija je zabranila skup neonacista iz Nacionalnog

stroja, koji je bio zakazan za 7. oktobar, dan kada je ro|en njihov idol,

Himler, valjda. Sino} je Nenad ânak napustio studio televizije Foks,

koja je htela da uklju~i u program vo|u Nacionalnog stroja. êkam

samo nekog od Antoni}a, nekog apostola slobode govora, da napi{e

kolumnu u Politici, gde bi drugde, i objasni nam kako u Srbiji postoje

dvostruki ar{ini i kako se zabranjuju skupovi samo onih koji, dodu{e

mo`da u pogre{nom ruhu, brane nacionalne vrednosti, kao {to to ~ine

Nacionalni stroj i sli~na udruènja nacionalno osve{}enih gra|ana.

Novosadsku policiju su hvalili onomad kada su uhapsili junake iz

Stroja, koji su {amarali posetioce tribine na Filozofskom fakultetu u

Novom Sadu, a sada hvale policiju, jer je skup zabranila. Jeste, ali za-

{to im je trebalo toliko dana da to kaù, {ta su ~ekali? Mo`da su ~eka-

li da vide ho}e li biti nekog pritiska javnosti. [ta nam ovakvi pozitiv-

ni primeri, kao {to je ova zakasnela odluka policije, govore? Govore

nam da ne moèmo da se oslonimo na sopstvenu dràvu, ne moèmo

da o~ekujemo da }e nas po slu`benoj du`nosti braniti od fa{ista, ne-

go moramo sami da straàrimo ispred svog ìvota.

Kada smo kod pozitivnih primera, vidim da su mnogi ogor~eni zbog

mojih komentara o pro{lonedeljnom slavlju Vlade Divca i o pobedi te-

nisera. Tenisere }u da elaboriram idu}i put, a sada malo o Divcu. Ljudi

su nam pisali – Ne diraj nam pozitivne primere, ne diraj nam sportiste

kojima treba da se ponosimo. Ljudi, Vlade Divac je bio veliki ko{arka{,

veliki sportista, mada ne znam za{to su one ve~eri slavlja pravili pose-

ban prilog o tome kako je Divac bio kralj foliranja faulova. Ali dobro,

po{to sam krenula sa pozitivnim stvarima da nastavim: Vlade Divac

je dao ogroman doprinos uspesima na{e reprezentacije, Vlade Divac je

zaradio ogroman novac u inostranstvu, nije ga od nas pokrao i sada

ho}e da ga ulaè u Srbiji, pokrenuo je humanitarnu akciju. Sve je to ve-

oma lepo, ali mi se, eto, ne svi|a {to je bio kralj foliranja faulova, ne

svi|a mi se {to su mu kul i Maja Gojkovi} i Filaret, koga je posetio u Mi-

le{evi, i {to je donatorsku ve~eru pravio ba{ u Belom dvoru kod Kara-

|or|evi}a. Jeste da }emo, kada to Bog bude zapovedio, ostati bez ovog

patrijarha, ali mnogo je pretendenata na njegov presto.


102

28.0

9.0

7. Na po~etku ovog Pe{~anika slu{ate narodnog poslanika @arka Kora}a.

@arko Kora}:

ôvek koji je napravio antiromski ispad, {ovinisti~ki ispad, Marko

Jak{i}, iza{ao je za skup{tinsku govornicu i rekao da se izvinjava

romskom narodu, {to je u principu u redu. I stvar je svakoga ~oveka

na ovome svetu, posebno Roma, da li }e da prihvate njegovo izvinje-

nje ili ne}e. Ljudi ponekad ovakve stvari izgovore, a to ne misle, ali on

je obja{njavaju}i {ta je uradio, izvinjavaju}i se romskom narodu, re-

kao da je on u stvari hteo da kaè da Bati} ima ciganski karakter,

mentalitet, ne znam ta~no {ta je rekao, {to je onda izazvalo konster-

naciju u skup{tini. Onda su iz sale iza{li poslanici Demokratske

stranke i LDP-a, a predsednik parlamenta je napravio pauzu. Posle te

pauze sednica je nastavljena kao da se ni{ta nije dogodilo, pa su rea-

govali razni poslanici i reagovao sam i ja. Ose}ao sam se du`nim da

kaèm da se izvinjavam gra|anima Srbije zbog ovakvih ispada u

skup{tini. Rekao sam i da kada ~ovek napravi oma{ku, gre{ku, na

svakome je da proceni da li ju je on napravio namerno ili slu~ajno, ali

kada taj ~ovek izvinjavaju}i se napravi jo{ gori ispad govore}i o ci-

ganskom mentalitetu, onda se radi o ~istom rasizmu.

Naravno, ne postoji nacionalni mentalitet i nacionalni karakter. Ne

postoji nau~nik ili psiholog koji }e, posle iskustva holokausta i naci-

zma, na ovakav na~in govoriti o bilo kojem narodu. Mi psiholozi go-

vorimo o vrednostima, orijentacijama koje ima najve}i deo pripadni-

ka jednog naroda, pri ~emu su to promenljive stvari. Najagresivniji

narod po~etkom devetnaestog veka u Evropi verovatno je bio francu-

ski; Napoleon je oti{ao do Moskve i spalio ju je, osvojio je [paniju. A

ko danas misli o Francuzima da su agresivni? Zna~i, to se menja, na-

cionalni karakter ne postoji, ali negativno definisan nacionalni ka-

rakter je koren svih zala na ovome svetu. Uàsavaju}e je da je taj ~o-

vek uzdanica Ko{tuni~ine politike na Kosovu, on je ~lan delegacije i

nosilac najtvr|e struje u njoj. Taj ~ovek treba da pregovara o ravno-

pravnosti svih gra|ana Kosova. Javno sam rekao da je najmanje {to

njegova stranka moè da uradi da mu oduzme mandat. Ako ona to ne

uradi, onda se ona indirektno solidari{e s njim. Mora se kazniti ispad

koji je u izvinjenju dobio svoju potvrdu.

Napadi na Rome su uglavnom maskirani u ne{to drugo, sem kada se

dese u najdrasti~nijem obliku, kao kada skinhedi ubiju nekog Roma.

Na fudbalskim utakmicama se vi~e – Cigani, Cigani, kao uvreda. Za-


@arko

Kora}

mislite da je pripadnost jednoj naciji sama po sebi uvreda. To je kao

kada bi povik – Norveàni, Norveàni, podrazumevao da je uvredljivo

biti nazvan Norveàninom. Ju~e i danas u parlamentu se nije pojavio

nijedan predstavnik nijedne od romskih partija, ni gospodin [ajn ni

gospodin \uri}. Meni je ào {to njih dvojice nema, jer bih voleo da lju-

di pogledaju u lice te ìve ljude. Neka njima u lice kaù da postoji ne-

{to problemati~no u njihovom mentalitetu i ba{ me interesuje {ta bi

to bilo.

Mirjana Karanovi} je jasno stavila do znanja da ne prihvata {ovini-

sti~ke i nacionalisti~ke podele i to nekima smeta. Svi smo videli ko-

jom brzinom je onaj mladi teniser doveden do ta~ke da pokazuje tri

prsta posle pobede. Svega nekoliko nedelja pre toga rekao je da je sve-

jedno da li si Srbin ili Hrvat. S rastom popularnosti, on se o~igledno

prilago|avao dominantnom obrascu. On moè da pokazuje {ta god

ho}e, on je odli~an teniser i mlad ~ovek, ali nisam siguran da mu je

potpuno jasno kome se obra}a i {ta je simbol podignuta tri prsta to-

kom proteklih ratova predstavljao za ljude neke druge nacije i vere

na prostoru biv{e Jugoslavije. Dakle, u slu~aju Mirjane Karanovi} u

pitanju je gotovo patolo{ki {ovinizam, u kome vi ne smete ni na filmu

da igrate pripadnika druge nacije. Tu je ~ak pobrkano ne{to {to se zo-

ve simbolizacija i realno. Za vreme Ko{tuni~ine vlade {ovinizam je

ponovo postao prihvatljiva stvar. Tome je doprinela njegova kosov-

ska fiks-ideja, jer to je sada postala fiks-ideja, i {ovinizam se legali-

zovao, pre svega u odnosu na Albance.

Demokratska stranka, iz silne èlje da participira u vlasti i da ne is-

padne nelojalna, o G17 ne}u ni da govorim, prosto kaska za doga|aji-

ma, o~igledno sasvim nevoljno. Jo{ nije do{ao trenutak u kojem }e

oni jednostavno re}i – Ovo je ta~ka posle koje mi vi{e ne moèmo da

vas pratimo. Tako smo dobili vladu kakva ne postoji nigde u Evropi.

Ko{tuni~in savetnik kaè da je Crna Gora pseudodràva i za to ne

snosi nikakve sankcije – nisam primetio da je izgubio posao ili da je

Ko{tunica rekao da s tim nije saglasan, zna~i jeste saglasan. A onda

predsednik dràve zove predsednika Crne Gore, zove ga i Boìdar \e-

li}, potpredsednik vlade, i oni se izvinjavaju Crnoj Gori. To je u redu,

ali \eli} sedi u toj vladi. A onda svi uglas kaù – Ne, mi se u stvari fan-

tasti~no slaèmo i tu nema nikakvih problema.

Ko{tunica je u stvari kao Luj Filip, kralj-burùj, ~ovek koji je nakrat-

ko restaurirao francusku monarhiju. O toj restauraciji je pisao Bal-


104

28.0

9.0

7. zak i sve njegove karaktere danas imate ta~no preslikane u na{em

dru{tvu. Ko{tunica je ~ovek koji poku{ava da vrati vreme koje se vi{e

ne moè vratiti. Ako se mnogi o~ajni i depresivni slu{aoci sada pita-

ju – ho}e li uspeti ta restauracija, moj odgovor glasi – ne}e, ona je isto-

rijski gubitnik. Ja }u odmah re}i i za{to. Zato {to ne postoji vi{e nika-

kvo okruènje koje bi vas u toj restauraciji podràlo, sem ako su vam

uzor burmanski generali, protiv kojih ovih dana protestuju i bosono-

gi sve{tenici. Zna~i, nemate alternativu, nemate {ta drugo da ponudi-

te i ovo }e pro}i onako kako je Luj Filip pro{ao sa svojom restauraci-

jom monarhije. Kao {to znate, Francuska je danas republika, a tako

}e biti i u Srbiji. Samo gubimo dragoceno vreme. Poslednja istraìva-

nja pokazuju da koalicija Ko{tunice i Velje Ili}a sada ima ~etrnaest

odsto podr{ke, a LDP, na primer, ima deset odsto. Ko{tunica ima vrlo

malu podr{ku gra|ana Srbije i utoliko je tragi~nije ovo {to on radi,

jer on zapravo nema podr{ku za to. Tako da Ko{tunica zavr{ava poli-

ti~ku karijeru kao ~ovek koji je izdao sve ideje septembarskih izbora

2000. godine. Gra|anima je trebalo dosta vremena da to shvate. Ne

znam za{to kod nas sve ide uàsno sporo. Radi se o ~oveku koji, kada

se zavr{i kosovska pri~a – vi{e nema {ta da kaè i zato se on gr~evito

drì za tu pri~u.

Oni su promenili sopstveni zakon o dràvljanstvu i dodali tu klauzulu

da svi Srbi mogu da traè dràvljanstvo. To je mogu}e u mnogim ze-

mljama koje smatraju da svi pripadnici jedne nacije u jednoj nacional-

noj dràvi automatski imaju pravo da postanu njeni dràvljani. Pri to-

me, treba napraviti reviziju glasa~kog prava i razdvojiti ga od drà-

vljanstva i o tome sam govorio u parlamentu. Naravno da je to ura|e-

no zbog Crne Gore i na pritisak prosrpskih stranaka u Crnoj Gori, ko-

je postaju sve slabije i koje ho}e da drugom delu Crne Gore pokaù da

imaju veliki uticaj u Beogradu time {to su uspele da to dobiju. Odgo-

vor }e biti zakon o ekskluzivitetu, koji }e najverovatnije biti usvojen u

Crnoj Gori, po kojem Crna Gora ne dozvoljava dvojno dràvljanstvo.

Dràva ima pravo da to uradi. Svi Nemci imaju pravo na nema~ko dr-

àvljanstvo, ali moraju da se odreknu svakog drugog. Tako da mi ula-

zimo u ruàn, novi konflikt sa Crnom Gorom, umesto da se ipak selo i

dogovorilo sa crnogorskim predstavnicima. Ali ko da sedne?

Ko{tunica, njegovi mediji i saradnici govore o dana{njoj vlasti u Cr-

noj Gori kao o banditima, {vercerima i lopovima. Nemam posebno mi-

{ljenje ni o jednoj tranzicionoj vlasti, da budem po{ten, ali na ovakav

na~in govoriti o legalno izabranim predstavnicima susedne i bliske


@arko

Kora}

dràve stvarno je neverovatno. Jedan sudija iz Barija u Italiji stalno

podiè tu`be protiv Berluskonija i \ukanovi}a, koje tuìla{tvo redov-

no odbacuje. Na{i mediji o njemu vi{e govore nego o bilo kojem ì-

vom, a ja mislim i o bilo kom mrtvom Italijanu. Te{ko da se o Leonar-

du da Vin~iju pisalo toliko puta koliko se pisalo o tom sudiji. ôvek je

mo`da i u pravu, ali on nema nijedan dokaz za to {to pri~a i on zato

pri~a koje{ta. On je najslavnija italijanska li~nost u Ko{tuni~inim

medijima, jer on je krunski dokaz da su u Crnoj Gori na vlasti samo

bitange i lopovi. I stalno se obe}ava veliki sudski proces, na kojem }e

se \ukanovi} pojaviti u lancima i bukagijama.

Takve stvari Ko{tunica osobito voli, ali ne prime}uje da takve proble-

me, ali ne{to ve}e, imaju Ratko Mladi} ili brat Radovana Karadì}a,

Luka Karadì}, koji je pijan ubio jednu devojku i ~eka su|enje. To ne-

kako nisu prestupi o kojima vredi razgovarati, jer ti ljudi su dokaza-

ne patriote. Vojislav Ko{tunica ni u jednom trenutku nije javno rekao

zbog ~ega je optuèn Ratko Mladi} i {ta on kao premijer misli o tome,

i, recimo, o Srebrenici. Mi smo u {aci jednoga ~oveka bez podr{ke bi-

ra~a, sa fiks-idejom da na kosovskoj pri~i ostane u politi~kom ìvotu

Srbije, i ~oveka koji je mo`da najizrazitiji primer kako jedna usko-

gruda, populisti~ka i nacionalisti~ka politi~ka pri~a u Srbiji uvek Sr-

biju dovede u temeljni politi~ki }orsokak.

U korenu te politike je slom. Ho}ete da u|ete u Evropsku uniju, a na-

padate sve evropske zemlje zbog njihovog stava o Kosovu. Ako bacate

fatvu na zapadnu civilizaciju koja vam oduzima Kosovo, onda je kon-

sekventnije re}i – Ne}u da u|em u to dru{tvo. Veliki problem je pasiv-

nost Demokratske stranke, koja jo{ participira u toj vlasti i jo{ veruje

u evoluciju te vlasti. Ona podse}a na sirotu, po{tenu devojku koja se

na{la u javnoj ku}i i sve vreme vi~e – Ovo ne valja. Mislim da u ovom

trenutku kriza ide ka vrhuncu, jer Ko{tunica ne}e ispustiti priliku da

se, kada u decembru ili januaru kosovska kriza do|e do vrhunca, po-

kaè kao za{titnik srpske nacije. I ovo s dràvljanstvom je odmah ko-

mentarisao u tom smislu – Ja sam za{titnik srpske nacije. To je taj

srednjovekovni model. Se}ate se imperatora koji je od pape dobio na-

ziv – Branilac vere? E, to je Ko{tunica – Defendor Serbie. Sa svojih de-

set, trinaest, ~etrnaest odsto glasova, on i dalje misli da je branilac na-

cije, iako mu je nacija okrenula le|a. On je izgleda i 5. oktobar shvatio

kao istorijsku misiju koju mu nudi narod. Nije video da je njegov izbor

za kandidata bio posledica dogovora u DOS-u, jer je on kao nacionali-


106

28.0

9.0

7. sta bio najzgodniji da pobedi Milo{evi}a. Naravno da smo znali da je

on nacionalista i da }e kao takav dobiti najvi{e glasova.

Bojim se da }e slede}i izbori biti vrlo sli~ni septembarskim iz 2000.

godine. Opet }e Srbija odlu~ivati kojim putem èli da ide, da li èli ko-

aliciju radikala i DSS-a, u kojoj }e radikali biti dominantni, ili }e gla-

sati za reformske stranke, koliko god one me|usobno bile posva|a-

ne. To je trenutak koji se pribliàva. Ne verujem da }e ova vlada dugo

opstati, suvi{e je pocepana i ideolo{ki podeljena. Ne vidim Srbiju ko-

ja kroz slede}u godinu stabilno plovi sa ovako podeljenom vladom,

koju vodi ~ovek ~ija je politika u vezi s Kosovom poraèna. Nezavisno

Kosovo u bilo kojem obliku je Ko{tuni~in poraz. Zanimljivo je pitanje

da li on taj ishod vidi kao poraz. Ja mislim da ne vidi, jer on sebe vidi

kao kneza Lazara koji gine za najvi{e principe. Sve to postaje veoma

udaljeno od na~ina na koji ja shvatam kontakt s realno{}u.

Nave{}u vam jedan primer. 1968. godine su studentske demonstraci-

je uzdrmale De Gola i on je raspisao referendum s pitanjem podr{ke

svojoj politici. De Gol je taj referendum izgubio i, bez obzira na to {to

je imao parlamentarnu ve}inu, on je rekao – Bra}o Francuzi i sestre

Francuskinje, ne}ete me, do vi|enja. Oti{ao je u svoje rodno mesto,

nedeljom i{ao na misu, nije hteo da daje intervjue, ìveo je sa svojom

ènom i tu je i umro. Nedavno su ga Francuzi izglasali za najve}eg po-

liti~ara u svojoj istoriji, i to zbog dve stvari – njegove uloge u Drugom

svetskom ratu i zbog odlu~nog re{enja alìrskog pitanja. Bilo bi do-

bro da Ko{tunica ~itavu svoju kosovsku politiku stavi na po{teni re-

ferendum s pravim pitanjem – Da li na~in na koji se ja borim ima va-

{u podr{ku. Naàlost, u Srbiji politi~ke zablude predugo traju i svi

pla}amo cenu sopstvene inertnosti. Ko{tunica odlazi u politi~ku isto-

riju kao ~ovek koji je poku{ao da igra novog Milo{evi}a. Zoran \in|i}

vam nikada ne bi rekao da je on branilac srpstva. On je sebe video kao

politi~ara koji treba da modernizuje Srbiju, i svaki njegov govor sadr-

ì tu misao – Sada imamo istorijsku {ansu. A njega su ubili. Srbija se

uvek deli na reformatore i antireformatore i Ko{tunica nesumnjivo

pripada antireformatorima. Po svojoj prirodi, po svom poimanju Sr-

bije, politike, po svom vi|enju Evrope, on je pravi antireformator.

Kraj njegove ere }e jo{ jednom otvoriti pitanje kuda zapravo ide Srbi-

ja. Kao u Ajzen{tajnovom nemom filmu Krstarica Potemkin, kada

de~ja kolica krenu niz stepenice i pojavi se me|unatpis – Rusijo, Ru-

sijo, kuda si krenula? Ljudi se pitaju da li }e se sve zavr{iti izborima

na kojima }e Ko{tunica dovesti radikale na vlast. Da li }e Srbija po-


@arko

Kora}

stati Mijanmar, u kojem ljudi proklinju Zapad i tvrde da su kineski

automobili najbolji na svetu i da na{i seljaci prave najbolju proju? Da

kada potpi{e{ ugovor vredan vi{e od milijarde nisi duàn da ga stavi{

na uvid gra|anima? Neverovatno, svi narodi u isto~noj Evropi su bili

sre}ni {to kona~no mogu da donesu odluku da postanu liberalna de-

mokratija s trì{nom ekonomijom, a Srbija }e ponovo o tome glasati

2008. godine.

Zapad nas vu~e kao najgoreg |aka u razredu. Mene je sramota zbog

toga. Mi ne{to lupamo, a onda Solana kaè – Ma sve je u redu. Izgle-

damo kao ro|ak, malo prljav i neobrazovan, u solidarnoj i velikoj po-

rodici koja ga redovno poziva na ve~ere, iako ga ba{ ne vole mnogo,

ali kao – {ta da radimo, na{ je. Tako i oni. Zna~i, stalno se trude, kao

ovo sada – Dobro, Srbija ipak moè da potpi{e ugovor o stabilizaciji i

asocijaciji po hrvatskom modelu. Ne razumem po ~emu je taj model

hrvatski. Ili – Dobro, nisu uhvatili tog Mladi}a, ali {ta da radimo, ta-

mo ga mnogi podràvaju. Mene je od toga sramota, ne od toga {to ide-

mo u Evropu, nego {to nas tamo vuku. Ranije smo mi radili na tome,

a oni su nam samo pomagali. Ne mogu da zamislim kako na slede}im

izborima gra|ani glasaju za potpunu izolaciju, presecanje veza sa

Hrvatskom, sa Bosnom i Hercegovinom. To je u stvari pseudodilema

jednog dela na{e intelektualne elite. Iza toga se krije nevi|ena infe-

riornost, uàsan strah od Zapada. Vi to ne razumete, mrzite ih, ali ih

se i pla{ite. To je tu`no, na{a mlada generacija to nije zasluìla. Tako

da je na{a inferiornost u stvari samo inferiornost tih ljudi.

Oni su uvek iz te àblje perspektive posmatrali ogromne uspone

evropskog duha. Ali mi smo imali generacije politi~ara krajem devet-

naestog veka koji su èleli da budu deo toga, na primer Jovana Risti-

}a, na{eg verovatno najsposobnijeg ministra spoljnih poslova. Jovan

Risti} je bio najve}a sirotinja, a doktorirao je na Hajdelbergu. On se

nije pla{io Evrope i zgrabio je pruènu {ansu, a ovi sada ne}e {ansu,

jer se pla{e da bilo {ta u~ine s njom. To su ljudi bez sopstvenih bio-

grafija, bez nau~nih radova i, kao za Domanovi}evim slepim vo|om,

i mi za njima ulazimo u tu jamu. Srbija u ovom trenutku stoji zato {to

je Ko{tunica uspeo da je skrene s pravca razvoja kojim je krenula

2001. godine, to je nedvosmisleno. On nema problem s nasle|em de-

vedesetih i sa, kako ga on vidi, tragi~nim junakom srpske istorije,

Slobodanom Milo{evi}em. On ima puno razumevanja za njega. Ko-

na~no, on je otr~ao na razgovor s njim, navodno na nagovor generala

Pavkovi}a, dva dana po{to je izabran. Posle nam je pri~ao o tom su-


108

28.0

9.0

7. sretu, ali nisam ba{ najbolje razumeo za{to je on oti{ao tamo, a da

pre toga nije razgovarao s nama iz DOS-a. I nikada nismo ta~no do-

znali o ~emu je razgovarao s Milo{evi}em. Nama je rekao da mu je Mi-

lo{evi} delovao jadno, skoro tu`no, da mu je pokazivao ku}u u kojoj

ìvi, u kojoj mu ne radi slavina. Tada mi je sve to delovalo banalno, i

taj susret i na~in na koji nam ga je Ko{tunica prikazao.

Solènjicin je napisao jednu novelu, koja mi se nije dopala kada sam

je pro~itao prvi put. To je Odjel za rak, jo{ je postojala Jugoslavija i mi

smo je ~itali u hrvatskom prevodu. On je tu Rusiju naslikao uàsnom,

drasti~nom metaforom. Rusiju pod Staljinom prikazao je kao odelje-

nje za rak, na kojem ljudi umiru. E, neki od ovih koji su na vlasti vo-

leli bi da od Srbije naprave odeljenje za rak. Postoji neki rak u svemu

tome. Na~in na koji oni promovi{u kriminalce i ubice je nedostojan ci-

vilizovanih ljudi. To vi{e nisu politi~ke ve} civilizacijske razlike. To je

kao da pi{ete roman u kojem je Osama bin Laden divan i neàn ~ovek,

a ne odgovoran za smrt tri i po hiljade ljudi u Njujorku. Vi ste time se-

be izmestili van civilizacije. Mislim na tabloide poput Kurira, Presa,

koji humanizuju notornog ubicu. Ali ljudi na to ne reaguju, oni i dalje

kupuju te novine. I to pokazuje da ovde vlada ne{to kancerogeno.

Ima raznih teorija za{to je to tako, a jedna je da mi nismo doìveli ka-

tarzu. Narodi ne doìvljavaju katarzu, ~ak se i pojedincima to retko

de{ava. Narodi se vremenom distanciraju od sopstvene lo{e pro{lo-

sti. Neki ljudi preuzmu odgovornost, pa do|u druge generacije koje

postanu kriti~ne. Ja mislim da je uzrok u tome {to je politi~ki pro-

gram koji je iznedrio Milo{evi}a u stvari bio jako duboko ukorenjen

u ovome dru{tvu i da zato ova zemlja od njega te{ko odustaje i nije

spremna da se suo~i s njegovim posledicama. Tek sada je neko reago-

vao na takozvani intervju s Ulemekom. Javnost jeste stala u za{titu

Mirjane Karanovi}, ali u principu se ne reaguje.

Zoran \in|i} se pretvorio u neku vrstu amajlije, u krsti} oko vrata.

To je pogre{no i ja uvek kaèm – êkaj malo, nemoj samo da pla~e{,

uzmi pro~itaj ono {to je on govorio, pa se za to bori, to je njemu spo-

menik. Slika Zorana \in|i}a je postala kao krst koji ljudi drè pred

ne~astivim, drè se za njega kao za poslednju nadu. Ma ne tako, po-

gledaj {ta je on govorio, pa ti reci to isto, bori se tako. Znate {ta je on

stalno govorio – Mora{ da radi{, spava}ete posle, nemojte sada da

spavate. Zamislite Ko{tunicu da to izgovori. Roditelji kritikuju svoju

decu. Vole ih najvi{e na svetu, pa koliko ih kritikuju. Domanovi}, Ste-


@arko

Kora}

rija Popovi}, Du{ko Radovi}, zar oni nisu voleli svoj narod, mu~enici?

I \in|i}evo nasle|e mora trezvenije da se pogleda. To nasle|e polako

postaje ikona na zidu i meni to smeta. To je lepo, ali nije dobro za Sr-

biju. Hajde da pogledamo {ta je rekao, ne moramo sve da prihvatimo,

ali hajde da pogledamo su{tinu onoga za {ta se zalagao, jer on simbo-

lizuje reformski deo Srbije. U tom smislu on jeste na{ lider i na{a in-

spiracija. Ali on ne moè da bude inspiracija ako nikada ne govorimo

o njegovim konkretnim idejama. Naravno, to bi najpre morala da ura-

di njegova stranka. Boè, {ta je on sve o Ko{tunici govorio, a oni bez

ikakvih problema sede s njim u koalicionoj vladi i ponavljaju ono {to

on govori. Meni je to tako te{ko da gledam, jer znam koliko ga je Ko-

{tunica spoticao. Sedi, znate, Ko{tunica u Palati federacije, a Zoran

ne}e da ide. Ja kaèm – Idi, a on kaè – Ne}u da idem tamo, ako ho}e

neka do|e on kod mene u zgradu vlade ili da se na|emo negde dru-

gde, ne}u da mu idem tamo kao nekom monarhu. Ko{tunica je tamo

sedeo kao na prestolu.

Pogledajte ovo sada s Rusijom. I \eli} je rekao da je ruski kapital pr-

vi me|u jednakima. A za{to nema~ki ili italijanski kapital nije prvi

me|u jednakima? Kako smo do{li do toga? Srbija se tetura kroz svo-

ju tranziciju, ali nema izrazite li~nosti koja bi je kroz tu tranziciju vo-

dila, a ima ~oveka koji je protiv tranzicije. Dok ne napravimo tu rav-

noteù, da su oni koji nas vuku napred bar jednako sposobni kao oni

koji nas opstruiraju, Srbija ne}e mo}i napred. I kada se iznedri u gne-

zda{cu neko ko bi mo`da mogao Srbiju da povede, tipi~an je êdomir

Jovanovi}, onda imate najkonzistentniju kampanju protiv ~oveka ko-

ju sam video u ìvotu. Samo zato {to oni slute da bi on mo`da mogao,

po{to je nesumnjivo inteligentan i politi~ki vrlo talentovan, da bude

lider Srbije. Zna~i, treba satreti u korenu mogu}nost da se takav po-

javi. Ni slu~ajno ne sme da se rodi jo{ jedan \in|i}, pa da Srbija po-

novo po~ne da li~i na evropsku zemlju. Vi uop{te ne znate {ta }e Ko-

{tunica sutra da uradi. Ho}e li da traì da iza|emo i iz Interpola, ho-

}e li da traì da nam kalibar bude ruski, a ne natovski, ho}e li da nam

objasni za{to je izbor predsednika Srbije polarizovanje Srbije, a svi

ostali izbori nisu? Onda pomislim – koga }e zanimati ove na{e nesre-

}e, period od 2003. do 2007. godine? To je samo pet godina, moja Sve-

tlana, i kada ja budem davno mrtav, mojim praunucima taj period ni-

{ta ne}e zna~iti. Ali ja ìvim u ovom vremenu i va{i slu{aoci ìve.

Zna{, voleo bih da ih ohrabrim, ali va{a emisija ima notu pesimizma

ba{ zbog svoje analiti~nosti. Analiza ~esto ne daje ohrabruju}e rezul-


110

28.0

9.0

7. tate. To je kao analiza {ahovske partije koja je u toku, pa ti kaù – Gu-

bi{ partiju, predaj je sutra, kako god da igra{, gubi{ je.

Mnogo je putnika kroz politiku koji do|u i nestanu. Meni srpska po-

liti~ka scena li~i na veliku èlezni~ku stanicu kroz koju stalno neko

prolazi. Tako }e i sve ovo {to sada gledamo nestati, pa i tvorac na{e

sada{nje propasti, Vojislav Ko{tunica.

Svetlana Luki}:

U nastavku emisije slu{ate novinara Mi{u Vasi}a. On po~inje odgovo-

rom na pitanje – ko je \uro Bilbija.

Mi{a Vasi}:

ôvek je u{ao u istoriju kao dopisnik Ve~ernjih novosti iz Moskve

1993. ili 1994, kada sam na svoje ogromno zaprepa{}enje na drugoj,

tre}oj strani video lepo uokvireni, dobro istaknut ~lanak o tome kako

izme|u Moskve i Lenjingrada postoji podzemna pe}ina, toliko velika

da kroz nju lete transportni avioni. Ja se potpuno zgranem, pa ~itaj

ponovo, pa su mi kasnije kolege iz Novosti objasnile da je on to malo

preterao lo{e shvativ{i nekakav nau~nofantasti~ni tekst. To spada u

komi~ne epizode, ali kada takav \uro Bilbija postane istovremeno

glavni urednik dva dnevna lista, Kurira i Glasa javnosti, koji je po-

stao neka vrsta Kurira light, pa kada po~nu da drmaju i jedni i drugi

s ~etiri stotine pitanja i ~etiri stotine odgovora – onda se tu ve} lepo

vidi da u tom pseudoludilu ima i te kakvog sistema. To je kulminira-

lo gnusnim napadom na Miru Karanovi}. Onda sam u jednom dosta

jasnom i preciznom ~lanku u Danasu, gde sam po~eo da tezgarim,

ukazao na te svinjarije, na {ta su \uro Bilbija i uredni{tvo Kurira i

Kurira light na{li za shodno da mi upute otvoreno pismo, u kojem su

me nazvali novinarom slu`be. Uobi~ajeno brki}evsko, mislim na Mi-

lovana Brki}a, baljezganje. Sada sam ozbiljno u dilemi da li da tuìm

Kurir za jedan dinar od{tete. To rade Francuzi, traè samo da se kaè

– Izvinite, gospodine Vasi}u, vi niste saradnik slu`be, odnosno mi

smo to izmislili. Ne}u da budem Mile Isakov, koji je jedini dràvlja-

nin Srbije koji je dobio pismenu potvrdu od slu`be da nije saradni~ka

veza. Ne}u to da traìm od Radeta Bulatovi}a napismeno kao Mile,

isto kao {to ne}u da, kao Voja [e{elj, traìm od Srpske akademije na-

uka potvrdu da sam Srbin. Njih dvojica su stvarno izuzeci u istoriji:

jedan dobio napismeno da je Srbin, drugi napismeno da nije saradnik

slu`be. Pa, ljudi, alo, nemojte me.


Mi{a

Vasi}

Osim baljezganja, tu postoji jedan jedini argument kojim me optuù-

je da sam morao znati da je njima taj slu~aj Mirjane Karanovi} bio

podmetnut. Pazi, sad je njima ne{to podmetnuto, oni ne ~itaju svoje

novine, urednici, deùrni urednici, glavni urednici, nego neko done-

se tekst i oni ga hladno puste. I ne samo {to puste, nego objave

ogromnim slovima na prvoj strani – Mira [iptarka. Ja sam napisao pi-

smo Kuriru i Danasu, ne znam da li }e ga objaviti, o tome pitaju}i go-

spodina Bilbiju kako oni to ure|uju novine, o ~emu se tu radi, kada se

njima razne stvari podme}u, a pri tom mene optuùju da radim za

razne slu`be, koje su meni bliske, pa su im one to podmetnule, a oni

su kao sva Srp~ad, naivni i plemeniti, pristali to da puste. Ja se izvi-

njavam, ja sam, evo, od 1969. godine, skoro ~etrdeset godina u ovom

poslu i ne se}am se novina u kojima se tekstovi pre objavljivanja ni-

su ~itali.

Svetlana Luki}:

Pretpostavljam da redovno prati{, po slu`benoj du`nosti, ~etiri stoti-

ne pitanja i ~etiri stotine odgovora.

Mi{a Vasi}:

Pratim, naravno, moram. To je isto tako vrlo zanimljiva pri~a, po{to

se Ulemek Legija sad setio da pri~a, ako je istina i ako se dade prove-

riti, o onome o ~emu je trebalo pri~ati pred sudom na su|enju za ubi-

stvo Zorana \in|i}a, Ivana Stamboli}a, za Budvu i na su|enju Ze-

munskom klanu. On ni{ta od toga nije bio rekao na sudu i pri tom is-

paljuje razne apsolutno fantasti~ne pri~e. E, sad se to naravno u beo-

gradskoj pravosudno-policijskoj ~ar{iji tuma~i kao poku{aj pritiska

na Vrhovni sud, u {ta ja nisam uveren. Vrhovni sud, takav kakav je,

suvi{e je ozbiljan du}an da bi podlegao takvoj vrsti pritisaka, preko

nekih Bilbijinih novina. Imam utisak da je cela stvar usmerena vi{e

u pravcu predizborne kampanje, tim pre {to su po~eli da se javljaju

razni Antoni}i, koji uzimaju Aleksandra Simovi}a i njegove nebuloze

od odbrane – Ja ~uo, neko mi rekao, ~ini mi se i tako dalje – kao najo-

zbiljniju svetu istinu. Antoni} je u malom zaka{njenju, to se radilo s

Legijom kada se onomad bio predao, pa su isti takvi kao i on vri{tali

okolo kako }e sada Srbija progledati. Ako }e Srbija progledati od ono-

ga {to bude ispri~ao Aleksandar Simovi}, onda neka progleda Srbija,

}ao Srbijo, divota, uìvanje.


112

28.0

9.0

7. To je sve ista uobi~ajena pri~a koja je po~ela jo{ krajem 2002. i po~et-

kom 2003. godine. To je dogma Demokratske stranke Srbije, da bu-

dem sasvim precizan, po kojoj je \in|i} bio kriminalac i maltene to

{to je ubijen mo`da je i zasluìo. To je pri~a poput one Dejana Mihaj-

lova, Antoni}a i Vukadinovi}a, cele te ekipe. Su{tina je u osnovnom

politi~kom sukobu u Srbiji i to izme|u nacionalista i svih drugih, pa-

triota i svih drugih, jer ko god po njima nije patriota on je dakako iz-

dajnik, {pijun i saradnik svih slu`bi kao ja, ili vaskoliki neprijatelj

srpstva kao ti, Ceco. Stvar je tu potpuno jasna, me|utim, ono {to me-

ne zabrinjava je gebelsovska upornost u ponavljanju i recikliranju la-

ì, otpada i gadosti u koju su se uklju~ili ~ak i neki ljudi od kojih to

nisam o~ekivao, nemoj me terati da ih imenujem, ali ko ~ita novine

zna, zbog politi~kog oportunizma, zamora, ne znam ~ega sve. Ne bih

ulazio u to, treba njih pitati, i tu se sada stalno prosejava i vrti izno-

va cela pri~a o tome ko je ubio Zorana \in|i}a. Pa êda i Beba, sad

smo dodali Bati}a, pa za{to li su ga ubili?

Svetlana Luki}:

Ko je dodao Bati}a?

Mi{a Vasi}:

Mislim da je Aleksandar Simovi} dodao Bati}a, pa se za to uhvatio

Slobodan Antoni}, svaka mu ~ast na izboru inspiracije. To je sve po-

stalo, u svojoj sistematskoj, tupavoj, tvrdoglavoj upornosti, jer nema-

ju drugi argument osim upornosti i osim sistematskog ponavljanja

istog, kaèm – gebelsovska matrica. [to je neverovatnije i {to ga du-

è ponavlja{, vi{e }e ljudi poverovati. Metod je ispravan, videli smo

rezultate, i vidimo ih, ja se nadam da ih ne}emo videti u toj meri i dan

danas. Sad mene optuùju da poku{avam da uti~em na Vrhovni sud

time {to sam ukazao na nekoliko svinjarija. Pri tom, kampanja koja

nosi gigabajte tekstova, radio-signala i televizijskih signala, to nije

uticaj na Vrhovni sud. Alo, ljudi, vode}i naslov udarnog intervjua pr-

vog nastavka, kaè – \in|i}ev ubica preba~en avionom u London. Za-

{to to nisi rekao na sudu? Za{to to govori{ sada? Pa kako preba~en,

pa niko ga ne pita kako je preba~en, je li to i{lo kroz onu podzemnu

pe}inu? Legija }e sve kazati kada bude do{lo vreme i ja se iskreno na-

dam da }e to vreme ve} jednom do}i, ali to o~ito nije ovo vreme, kada

on daje svojih ~etiri stotine glupih odgovora na ~etiri stotine glupih

pitanja. Moram sada da citiram Bebu Popovi}a s glavnog pretresa za

ubistvo Zorana \in|i}a, kada je rekao Legiji u suo~enju – Vi ste, go-


Mi{a

Vasi}

spodine, napravili glup pakt s glupim ljudima, e, pa sad, izvolite liza-

ti posledice glupog pakta s glupim ljudima. Ako mislite da }e vam to

uspevati i dalje, iskreno da vam kaèm, ~ini mi se da ne}e. Ne treba

potcenjivati ~itaoce, ne treba potcenjivati publiku.

[ta god ja mislio o Radetu Terzi}u, a to mi{ljenje nije preterano la-

skavo, to je stvar izme|u mene i njega, ali ono za {ta ga tuè, da je bio

pripadnik Zemunskog klana, zbog ~ega je dva meseca sedeo u pritvo-

ru, da mu dokaù ne mogu, nema {anse. Pretpostavljam da je Rade

Terzi} ga|an da bi se pogodio neko drugi preko njega. U prvom redu,

naravno, êdomir Jovanovi}, jer se o~ekivalo me|u na{im tupavim

dogmatama da }e Rade Terzi} da kaè ono {to bi oni najvi{e voleli da

on kaè – Jeste, naredio mi êda da pustim ove dripce. Druga meta od-

mah iza êde je Mioljub Vitorovi}, sada{nji zamenik tuìoca za ratne

zlo~ine, a u to vreme zamenik ~etvrtog op{tinskog tuìoca, koji je bio

nateran naredbom, kao i njegova {efica Biljana Radovanovi}, da se

ne àli na pritvor. Me|utim, vrlo je zanimljivo u celoj pritvorskoj pri-

~i o Zemuncima iz 2001. godine da niko ne pominje vanraspravno ve-

}e êtvrtog op{tinskog suda, koje jedino moè da pusti nekoga iz pri-

tvora. Da li }e se tuìoci àliti ili ne}e, to vanraspravno ve}e ne oba-

vezuje. Njih ne dira niko, ali su zapeli za Mi{u Vitorovi}a i êdu Jova-

novi}a. Jasno je za{to na êdu, a {to se Mi{e Vitorovi}a ti~e, podseti-

}u za{to.

Mi{a Vitorovi} je bio zamenik specijalnog tuìoca koji je davao zavr-

{nu re~ za slu~ajeve Stamboli} i Budva i koji je u toj zavr{noj re~i di-

rektno imenovao Slobodana Milo{evi}a kao inspiratora politi~kih

ubistava. To ih jako boli. Za{to? U{lo je u prvostepenu i u{lo je u pra-

vosna`nu presudu, u izreku i obrazloènje i to je pravosna`no potvr-

|eno, da Slobodan Milo{evi} jeste politi~ki ubica, ta~ka, gotovo, ne-

ma dalje razgovora, {ta god mislio Ivica Da~i} i ostali. To je gotovo,

zavr{eno je, }ao. E, to Mioljubu Vitorovi}u nikada nije opro{teno,

zbog toga mu nije produèn mandat zamenika specijalnog tuìoca i

morao je da pre|e u odeljenje ratnih zlo~ina uprkos odli~nim rezulta-

tima u nekim od slu~ajeva specijalnog tuìla{tva. Pomenu}u trgovi-

nu ljudima, pre svega, gde se mnogo istakao i postao me|unarodni

instruktor na evropskom nivou za tu tematiku. Pa drumska mafija i

bilo je jo{ nekih stvari koje je taj ~ovek odli~no uradio, ali ono mu ni-

je bilo opro{teno. To je bilo u vreme kad je SPS kao nevladina stran-

ka podràvao vladu Vojislava Ko{tunice, pa sad ne znam ko je kome

tu plakao na ramenu i ko je koga re{io da te{i i da ga drì za ru~icu,


114

28.0

9.0

7. ali o~igledno je o tome re~. I {ta smo na kraju dobili? Jedino {to je

ostalo protiv Radeta Terzi}a jeste da je on doneo odluku da se Ulemek

Legija ne goni zbog onog incidenta sa policijom u klubu Stupica, u ju-

nu 2001. godine. Me|utim, tu sad dolazimo u vrlo delikatnu situaci-

ju, a to je da okru`ni javni tuìlac, {to je Rade Terzi} bio tada, ima dis-

kreciono pravo da s obzirom na konsultacije, s obzirom na to da je on

predstavnik dràve, moè i ne mora i bez ikakve odgovornosti da po-

krene ili ne pokrene odre|eni krivi~ni postupak. Okej, sad polako

proizlazi da je tada{nji vrh pre svega policije, ali i pravosu|a do{ao

do zaklju~ka da je bolje ne ljuljati ~amac s Legijom. Otprilike, manja

je politi~ka {teta ako ga ne budemo gonili nego ako ga budemo goni-

li, a i svi su ìveli u strahu bo`jem od Crvenih beretki.

Mislim da }e se tu Rade Terzi} odbraniti potpuno uspe{no, tim pre

{to je ve} stavio do znanja, na posredan i neposredan na~in, da je to

bila stvar dogovora na vrhu, koji on kao dràvni ~inovnik ima da po-

{tuje. Prema tome, ja mislim da oni Radeta Terzi}a ne mogu da uhva-

te nigde i nikako i da ga je trebalo pustiti na miru da se bavi svojom

advokatskom praksom, jer }e taj Rade Terzi} za koji mesec presaviti

tabak i odrati dràvu Srbiju za debelu od{tetu za ova dva meseca pri-

tvora i protivpravnog i nezakonitog proganjanja. Ja mislim da on je-

ste protivpravno i nezakonito proganjan, {ta god da ja ina~e o Rade-

tu Terzi}u mislim.

Svetlana Luki}:

Malo~as si rekao {ta je mogao da bude cilj, koga su oni ga|ali preko

Radeta Terzi}a.

Mi{a Vasi}:

Ga|ali su, u svojoj gluposti trusta pile}ih mozgova Demokratske

stranke Srbije, i nisu pogodili, naravno, jer ne mogu da pogode, jer

ovaj ~ovek je sedeo u zatvoru dva meseca, a Rade Terzi} nije nimalo

glup – i }utao. Nema bolje odbrane u takvoj situaciji nego }utati, jer

kad nevinog ~oveka zatvore, {to vi{e pri~a vi{e }e se uplatkati, koliko

god bio nevin. Stara advokatska teorija, to sam ~uo od Sr|e Popovi}a

i jo{ negde, tokom su|enja disidentima krajem {ezdesetih i po~et-

kom sedamdesetih godina bila je – Sedi{ i }uti{, pa neka se oni izvole

baviti dokazivanjem. Rade Terzi} je to izveo briljantno, nije re~ re-

kao. Oni su se jako razo~arali i sad ne znam koliko je perja letelo iz-

me|u njih u me|uvremenu, kad su ovi koji su uradili radnju pitali


Mi{a

Vasi}

onoga ko im je savetovao da tu radnju urade – Dobro, {ta }emo sad da

radimo? – Ne znamo {ta }emo. ôvek }uti, ne}e da optuì ni êdu, ni

Bebu, ni Bati}a, ni Gorana Vesi}a, ne znam ko je sve bio popularan u

tom trenutku i ne}e da kaè – oni su mi naredili. Jer, ako prizna da su

mu naredili, on je priznao zloupotrebu slu`benog poloàja i naravno

da Rade Terzi}, koji je odli~an pravnik, ne}e sebe da uplatka na taj

na~in. On }e da }uti, to mu je najjednostavnije, a kasnije }emo da vi-

dimo ~ija nana crnu vunu prede i ko kome do|e koliku lovu. I to je jo{

jedan dokaz gluposti vladaju}e koalicije u ovoj dràvi. To {to oni pri-

tvaraju koga god ho}e, kako ho}e i uz obaveznu televizijsku sliku, to

je kombinacija gluposti i arogancije.

Mislim da je to dinki}izam. Drugovi radikali su ovih dana u skup{ti-

ni lepo ukazivali da u sada{njoj koalicionoj raspodeli vlasti, ne samo

ovoj, nego i iz prethodne vlade, G17 plus drì UBPOK, odnosno sada-

{nji SBPOK ili Slu`bu za borbu protiv organizovanog kriminala, pu-

tem njenog na~elnika Spasi}a. Otkad je Dinki}ev ~ovek tamo do{ao

na ~elo, imamo ono {to se od Sablje nije ponavljalo duè vreme, a to

su hap{enja na televiziji gde su zamagljena lica policajaca, to razu-

mem, to i treba, ali se lice pritvorenika, odnosno ~oveka koji je u tom

trenutku, da budem potpuno precizan, policijski zadràn na ~etrde-

set osam sati, vidi vrlo jasno. Onda smo imali tu sme{nu scenu s Ra-

detom Terzi}em, kojega sve televizije prikazuju kako ga vode u za-

tvor s lisicama, ali kad je izlazio iz zatvora samo nekoliko vernih ta-

bloida ga je slikalo. To je bilo i s Goranom Kljajevi}em, ~iji je slu~aj u

tom smislu podjednako skandalozan. I kad jednog dana Goran Klja-

jevi} bude iza{ao, {ta }emo onda uraditi, jer koliko ja ~ujem, ste~ajna

mafija se ne drì najbolje kao slu~aj. Ima tu mnogo procesnih zamer-

ki, od kojih su neke navodno fatalne.

Svetlana Luki}:

Kad smo ve} pominjali Terzi}a, toj pri~i pripada i silazak Mihajlovi}a

s planine. On se izgubio u tim maglama, pa se pojavio i opet nestao u

vidu lastinog repa.

Mi{a Vasi}:

Ja sam bio zapanjen Mihajlovi}evim intervjuom u Poligrafu, kod Ju-

goslava ]osi}a. On je odjednom po~eo da pokazuje njemu potpuno ne-

svojstvenu nervozu. Ja Du{ana Mihajlovi}a znam godinama kao vrlo

smirenog i promi{ljenog ~oveka, a sada tu po~inje vrdanje i koprca-


116

28.0

9.0

7. nje, lisica kojoj je jedna noga ostala u kljusama, to je bio moj utisak.

êkaj, polako, Du{ane, }uti, za{to si uop{te dolazio? Ali to je bila ner-

voza. Ne volim da koristim tu re~, po{to je radikali toliko koriste u

svojim skup{tinskim i medijskim manipulacijama. Jednostavno, to je

bio Du{an Mihajlovi} na kojeg ja nisam navikao. Pretpostavljam da o

tome ima raznih teorija, u koje se ja ne}u upu{tati, jer sam do danas

sa~uvao, {to bi rekli Kinezi, osamdeset prema dvadeset odsto pozitiv-

nu sliku o Du{anu Mihajlovi}u iz najgadnijih vremena. Po svemu su-

de}i on jeste, hajde da kaèmo, lobirao kod Caneta Suboti}a da potpo-

mogne njegovu predizbornu kampanju Crna ovca iz 2003. ujesen, u

~emu nema ni~eg lo{eg. Ljudi, za Caneta smo videli da je sada teàk

{eststo miliona i nije Du{an jedini koji je poku{ao da klepi Caneta i

klepio ga za neku kintu. Razumimo se, ja sam realista, {ta god slu{a-

oci Pe{~anika o tome mislili, ja sam uveren da politi~ari imaju pravo

da probaju da klepe bogata{a za neku kintu. To se radi u celom svetu,

vazda se radilo i radi}e se, hvala na pitanju, neka Druga Srbija misli

{ta ho}e. Ja apsolutno nemam primedbu moralne prirode na to, ali

imam drugu primedbu. Umesto da je Du{an iza{ao i rekao ovako – Je-

sam, traìo sam, ~ovek mi dao toliko i toliko i {ta ho}ete, molim, eto,

jesam li ja jedini? [ta rade Ko{tunica, Velja Ili}, svi redom, zar nema-

ju svoje tajkune koji su tu i tamo doprinosili, a o Bogoljubu Kari}u ko-

ji je doprinosio svima i o Miloradu Mi{kovi}u koji verovatno doprino-

si svima tako|e, da ne pri~amo? Ali ja u tome ne vidim ni{ta nepoliti~-

ko, nemoralno i, ne znam kakvi su poreski propisi, nelegalno. Neka vi-

di uprava prihoda da li se pla}a ili se ne pla}a finansijski doprinos po-

liti~koj kampanji, neki PDV ili ne{to, ali ne vidim u tome problem.

Nevolja je u tome {to mi jo{ nismo imali tajkuna koji }e na bazi ~istog

srca, prosvetljene du{e da fljusne lovu nekakvoj politi~koj stranci, a

da od nje ne o~ekuje ni{ta. To jo{ nismo imali na celoj planeti uklju-

~uju}i ~ak i onog ameri~kog milijardera koji je grdnu lovu fljusnuo

nekakvim humanitarnim organizacijama, za{to – pa da se oslobodi

od poreza. Za{to ne donesete normalne poreske propise kojima se do-

prinosi nauci, umetnosti, Jugoslovenskom dramskom, Pe{~aniku,

Vremenu, otpisuju od poreza, kao i pri kupovini umetni~kih slika,

skulptura i jako skupih automobila? Tako je po celom belom svetu.

Donesite takve propise, pa }e stvari biti jasne. Nemojte nam dràti si-

tuaciju permanentno uzburkane blatnjave vode u kojoj moè da bid-

ne, ali ne mora da zna~i, pa }e mi da vidimo koga }e da ’apsimo, a ko-

ga ne}emo.


Mi{a

Vasi}

Pla{im se da }e tako pro}i i ova duvanska afera sa Canetom, sa svim

ovim raznim likovima. Iz nekog razloga oni idu od 1996. godine, a to

je po~elo odmah 1991. godine. Iz nekog razloga, verovatno iz razloga

zastare, mi jo{ nemamo pravnu kvalifikaciju za {ta oni ljude tuè, pa

}e onda da ispadne da je ne{to oti{lo u zastaru i onda imamo ~uveni

argument Bracike Kertesa, koji potpuno iskreno uàsnut kaè – Lju-

di, to je sve bilo za dràvu. Onda dolazimo na istu onu staru pri~u da

je ta zmija imala samo jednu glavu, a ta jedna glava po~iva u miru

pod lipom u Poàrevcu.

Ja stalno gledam prenose sednica skup{tine, stalno imam uklju~en

Drugi program, kad god njihove ekselencije narodni poslanici zase-

daju i smatraju i ukazuju. Nikakve razlike vi{e nema izme|u pret-

hodnih skup{tina i ove skup{tine, nemamo onu konstruktivnu dina-

miku koju smo imali u vreme vlade DOS-a, sad me nazovite dosman-

lijom. Ovde imamo {ou, po napisanom scenariju, po napisanim lista-

ma dijaloga. Potpuno je jasno da je to televizijski {ou, rialiti {ou, Big

brother u skup{tini i nije nikakvo ~udo {to su gospoda njihove ekse-

lencije urliknuli, stali na zadnje noge i po~eli da vri{te kad se pojavi-

la mogu}nost da se delovi sednica ne prenose. Njih skup{tina zanima

jedino i isklju~ivo zbog TV prenosa i ni zbog ~ega drugog. Ma zabole

njih ona mu{ka polna stvar za zakone, za politiku dràve, za Kosovo,

za bilo {ta. Ne, dokle god mi moèmo da balegamo izravno u ìvom TV

prenosu. I to se najlep{e vidi na primeru Srpske radikalne stranke,

koja je, po obi~aju, najorganizovanija u toj stvari. Imamo permanent-

ne: Krasi}, povremeno Nikoli}, Nata{a i imamo povremene srpske ra-

dikale koji se pojavljuju za govornicom s napisanim sastavom koji

onda sri~u. Tu je o~igledno da drugovi radikali imaju, ja sam uveren,

tajni priru~nik koji im se deli, gde prva re~enica glasi – Svaku re~eni-

cu po~inje{ sa – Mi, srpski radikali; svaki put kad pominje{ Voju [e-

{elja kaè se profesor doktor Vojislav [e{elj, zarez, koji trune nevin u

Hagu, zarez, i nja-nja-nja, {to god je on bio rekao bilo o ~emu, njego-

va stota knjiga, sve. I tu se oni snalaze fenomenalno, plivaju kao ribe

u toj vodi, za{to – jer su tu vodu sami nato~ili u akvarijum.

Onog trenutka kad bi neko stekao gra|anske hrabrosti, snage da ka-

è ovako – Ma nema vi{e prenosa, nego hajde vi malo da radite, pro-

duktivnost Narodne skup{tine Republike Srbije bi porasla za dvesta

pedeset odsto. Ali ne, skup{tina je postala {ou koji sluì predizbornoj

kampanji i uzajamnom pljuvanju, podjebavanju i {ta se ve} tamo sve

radi, {to sve ~oveka u krajnjoj liniji i zamori. A Toma Nikoli} kao


118

28.0

9.0

7. predsednik skup{tine bio je jasan signal Voje Ko{tunice – Nemojte da

mislite da ste vi jedini na svetu, imam ja jo{ udvara~a, ja sam po{te-

na devojka, mogu da biram. Tu je re~ o koalicionom potencijalu, kako

oni to zovu. Svaka kurva ispred èlezni~ke stanice ima koalicioni po-

tencijal, hvala na pitanju, to joj je posao. Sad imamo tu nesre}nu si-

tuaciju s Kosovom, da citiram Vojina Dimitrijevi}a koji kaè – Po tim

kosovskim stepenicama se Sloba Milo{evi} jo{ 1987. godine popeo

svima nama na grba~u i na glavu, pa je sve tako i zavr{ilo. E, kaè,

sad, kad ovi po~nu da se penju, to }e biti cirkus i potpuni haos.

Imamo onog iz Prokuplja, onog Hadì Andreja Mili}a, komandanta

Srpske garde cara Lazara koji }e sad da osloba|a Legiju sa specijalci-

ma, on }e da ode da rastera NATO s Kosova kao ma~ke s jebi{ta, to }e

biti katastrofa, kad srpski patrioti s Hadìjom na ~elu krenu. To se

sve, naravno, kolportira po novinama i na kraju, {ta }e da urade? –

Uradi}e isto ono {to su uradili 17. marta 2004. godine, krenu}e s liti-

jom od Saborne crkve do Hrama svetog Save i to }e biti kao u ranom

srednjem veku, kada ih opkole varvari, Huni, ajvari i ostali. Onda oni,

{ta }e jadni, kad vide da su najebali, onda {ta rade? Prave litiju, bi~u-

ju se usput. Ja samo o~ekujem da vidim Voju Ko{tunicu i ove njegove

kako se bi~uju, puze na kolenima mole}i Boga da se Kosovo vrati u

Srbiju. To su uradili 17. marta. A tada se ne prave litije, radi se ne{to

drugo. [ta se to drugo radi, ja da im obja{njavam ne}u i ne mogu, ni-

je moja struka, jako mi je ào.

Svetlana Luki}:

U Srbiji je pro{le nedelje skoro neprimetno pro{la jedna istorijska go-

di{njica, godi{njica odràvanja Osme sednice Centralnog komiteta

Saveza komunista Jugoslavije. Odràn je jedan skup u Institutu za

savremenu istoriju, na kojem je izgleda bilo veoma malo u~esnika iz

Srbije. A i kako bi ih bilo? Mnogi takozvani nau~ni i kulturni radnici,

koji su podràvali pobednika Osme sednice Slobodana Milo{evi}a,

jo{ sede u Akademiji, institutima i na fakultetima. Jedan od organiza-

tora skupa bio je i Dejan Jovi}. Dejan predaje politi~ku istoriju na uni-

verzitetu Stirling u [kotskoj i s njim smo razgovarali o ovoj istorij-

skoj sednici.

Dejan Jovi}:

Ljudi se rado sje}aju nekih ranijih dana i ta nostalgi~arska dimenzi-

ja ima i politi~ku relevantnost. Vidjeli ste i na Osmoj sjednici, sada


Dejan

Jovi}

smo se mogli prisjetiti, dvadeseta godi{njica je, da je Milo{evi}eva

struja ba{ inzistirala na tom povratku u mladost. êsto se zaboravlja

generacijska dimenzija pri~e, ona je dosta va`na u politici. Vidite,

1984. godine prvi puta se bira novo predsjedni{tvo Jugoslavije, prvo

poslije Tita. Tu nema prodora nove generacije, ali dolazi do prodora

novog principa. Ljudi koji su izabrani nisu predstavnici Tita i save-

znog vrha, nego predstavnici svoje republike i pokrajine. Onda, 1986.

godine u svim republikama, naro~ito u Srbiji i Sloveniji dolazi nova

generacija politi~kih lidera s Ku~anom i Milo{evi}em, kasnije se u

Hrvatskoj probija Stipe [uvar i drugi. Ante Markovi} je tako|er na

neki na~in nova generacija. E, sad, je li to dobro ili nije? Ljudi koji ne-

maju politi~kog iskustva u tako kompleksnoj zemlji ~esto èle sve na

brzinu rije{iti. Poslije Osme sjednice sve je moglo i}i ovim ili onim

smjerom, stvar je jednostavno odluke tada{njih vo|a da krenu smje-

rom koji je zavr{io tako kako je, naàlost, i zavr{io. Ona je omogu}i-

la radikalizaciju politi~kog diskursa i, na primjer, Bogdan Bogdano-

vi} upozorava odmah da je na Osmoj sjednici do{lo do prodora radi-

kalnog govora, da je glavna rije~ koja se upotrebljava tamo: beskom-

promisnost, odlu~nost, jedinstvo. êsto ljudi zaboravljaju da nije na

Gazimestanu prvi puta pomenuta mogu}nost da bi moglo do}i do bi-

taka. Recimo, Milo{evi} govori i na Osmoj sjednici o mogu}nosti da

do|e do bitaka.

Me|utim, nije Osma sjednica pala s neba, ve} u osamdesetim godina-

ma se radikalizuje politi~ki prostor, pojavljuju se zahtjevi za radikal-

nim egalitarizmom u cijeloj zemlji, a narodne mase umjesto da traè

vi{e slobode i vi{e pluralizma, naàlost traè vi{e reda, vi{e autorite-

ta, àle za Titom i traè novog Tita. I u tom smislu se jugoslavenska

situacija iz tih godina razlikuje mnogo od situacije u êhoslova~koj.

Kad me pitate za va`nost Osme sjednice, ja mislim da je to vrsta na-

jave konzervativne revolucije, a to zna~i revolucionarni metodi su ob-

novljeni, politika se vi{e nije vodila samo po nekim pravilima ili u ne-

kim racionalnim forumima, nego je sve dopu{teno. A konzervativna

je zato {to ona zapravo budu}nost vidi kao povratak u bolju pro{lost,

i u tom smislu se veè s nostalgijom nekih ljudi, ~ak i starijih, koji ni-

su bili zainteresirani da sami budu revolucionarne vo|e u tom tre-

nutku, ali im se svidio taj radikalni govor, radikalizacija koju je Mi-

lo{evi} ponudio na Osmoj sjednici.

Ako pa`ljivo pratite simboliku narodnih protesta tada, ne govorim

samo o kosovskim Srbima, govorim i o Albancima i o simbolici koju


120

28.0

9.0

7. su i oni koristili, malo je tamo zahtjeva za slobodnim medijima, pri-

vatnom inicijativom i vrijednostima koje se obi~no veù uz liberalno-

demokratski poredak. Nasuprot tome, tu su Titove slike, parole iz re-

volucionarnog razdoblja ili èlje za radikalnim akcijama, za hap{e-

njima – Uhapsite Vlasija, na primjer. Te su ideje bile prili~no radikal-

ne, ideja jednakosti jest ideja radikalne jednakosti. Koncept bratstva

se napu{ta, nema vi{e parole bratstvo i jedinstvo, ali ima jedinstva, a

nakon toga retori~ki se to jedinstvo pretvara u slogu, jer sloga ima

tradicionalisti~ki i dijelom nacionalni prizvuk, za razliku od jedin-

stva. Ako u govoru imate parole kao {to su – beskompromisnost, ù-

strina, odlu~nost, jedinstvo, i ako za to imate veliku podr{ku kod na-

roda, onda ne moète ni{ta drugo o~ekivati nego radikalnu akciju.

Prije neki dan predstavljena je knjiga o Osmoj sjednici, pa je profeso-

rica Ljubinka Trgov~evi} spomenula Jelenu Lovri}. Jelena Lovri} je

pisala u tekstovima da je to poligon za mogu}i rat, dakle, bilo je ljudi

koji su se ozbiljno zabrinuli. Me|utim, meni je zanimljivo, u novina-

ma iz septembra 1987. godine, kad se sve to doga|alo, kao da je posto-

jala neka vrsta partijske direktive da se ni tom doga|aju, a ni doga-

|ajima koji su prethodili ne daje preveliko zna~enje, da se ne bi do-

datno uzbunila javnost i u Hrvatskoj i drugdje, da se ne bi stvorio ma-

sovni pokret i u Hrvatskoj, pa gdje bismo stigli onda. Paradoksalno je

da, recimo, kad je 3. septembra ubijeno {est vojnika u para}inskoj ka-

sarni, slovena~ko Delo je donijelo tu vijest kao potpuno neva`nu, na

dnu prve stranice, a Vjesnik ju je tako|er objavio kao petu ili {estu po

va`nosti toga dana. Retrospektivno gledano, taj doga|aj je strahovito

doprinio radikalizaciji ne samo u Srbiji, nego i u Hrvatskoj. Sje}am se

vrlo dobro da su mnogi ljudi, obi~ni gra|ani bili zgroèni, sje}am se

protesta i da su u Zagrebu bojkotovani Albanci i albanske trgovine.

Jedan vojnik, Aziz Keljmendi, neo~ekivano je na spavanju usred no}i

pucao na grupu svojih kolega, drugih vojnika i ubio je {estoricu. Je-

dan je bio iz Beograda, jedan je bio iz Zagreba, iz ulice u kojoj ja ì-

vim, tako da se ja sje}am tih doga|aja koji su bili vrlo dramati~ni. Na-

ravno da su oni izazivali uznemirenost, strah, neizvjesnost i èlju da

se takve stvari zaustave. Na tom strahu i neizvjesnosti kasnije su na-

stale velike manipulacije koje su vodile u nasilje. Mislim da je proiz-

vodnja straha bila jedna od najproduktivnijih grana politi~ke indu-

strije u to doba.

Milo{evi} o Titu govori na dan Osme sjednice, na posebnoj sjednici ko-

ja je posve}ena pedesetogodi{njici Titova dolaska na ~elo partije, to je


Dejan

Jovi}

1937, pa 1987, dakle pedeset godina. I on koristi zapravo taj govor da

sebe predstavi kao glavnog nasljednika, interpretatora titoizma. Me-

|utim, u tom govoru Milo{evi} reducira Tita na samo jednu Titovu

stranu, on govori samo o takozvanom mladom Titu, samo o Titu koji

pobje|uje u ratovima. On koristi eksplicitno samo epizode iz Titovog

ìvota koje se doga|aju u Drugom svjetskom ratu. Podsje}a izravno

na Kadinja~u, `rtvovanja na Sremskom frontu, na Sutjesku i Neretvu,

ali ne govori ni{ta o Titovoj politici kompromisa. Tito je prvenstveno

~ovjek kompromisa, naro~ito u kasnijoj svojoj fazi, izbjegavao je kon-

flikte kad god je mogu}e, ~ak je popu{tao na potpuno neprincipijelnoj

razini svima kojima je god mogu}e, ~ak i ako je to potpuno suprotno

principima u koje on vjeruje ili onim principima kojima vjeruju su-

protstavljene strane. Takvo reduciranje Tita zapravo ve} pokazuje

smjer Milo{evi}eve akcije, a to je smjer beskompromisnosti, revoluci-

onarnosti i povratak u razdoblje prije 1966. godine. Takvo predstavlja-

nje Tita tako|er omogu}ava Milo{evi}u da do|e vrlo blizu onih ljudi

koji èle rehabilitirati Rankovi}a, koji su bliski policijskom aparatu,

nostalgi~ni za vremenima prije 1966. godine i dovodi ga u blizinu Do-

brice ]osi}a, koji tako|er onda smatra da je smjena Rankovi}a i smjer

kojim je zemlja krenula nakon toga bio u biti pogre{an.

Svetlana Luki}:

Ovde je omiljena tema jednog dela javnosti kada se Dobrica ]osi} ka-

~i na taj Milo{evi}ev voz.

Dejan Jovi}:

Mislim da je njegova uloga daleko manja nego {to on misli i daleko

manja nego {to neke moje kolege misle. Sa stanovi{ta Milo{evi}eve

pozicije, on se oslanjao isklju~ivo na tu vlast, nije slijedio nikakve

ozbiljne savjete koji bi dolazili izvan krugova tog porodi~nog kabine-

ta. Njegova intelektualna podr{ka je bila Mirjana Markovi} i njeni

prijatelji s univerziteta i ja ne vidim da je uloga Dobrice ]osi}a ili

Srpske akademije nauka na Milo{evi}a bila ogromna. Ona je bila

ogromna u radikalizaciji srpskog javnog prostora, koji je dijelom po-

dràvao Milo{evi}a, a kasnije se od njega pomalo odmaknuo i onda je

~ak u nekom trenutku podràvao i radikalnije politi~ke struje, ~ak i

protivnike Milo{evi}a, jer su smatrali da je previ{e Jugoslaven i pre-

vi{e vezan za socijalisti~ku tradiciju i neuspje{an u ostvarivanju

koncepta koji su oni zamislili. Ja ne bih precjenjivao ulogu koju su ti

ljudi imali. Na skupu o Osmoj sjednici, Sveta Stojanovi} je iz publike


122

28.0

9.0

7. govorio i zanimljivo mi je bilo ~uti njegove uspomene o prvom susre-

tu s Milo{evi}em u maju 1992. godine. Bio je prisutan Dobrica ]osi},

zajedno su i{li razgovarati, njegov zaklju~ak je bio da je Milo{evi} sa-

slu{ao {to oni imaju da kaù. Rekao je – Kako da ne, profesore Stoja-

novi}u, naravno, drago mi je da se vidimo, ali nije rekao niti jednu re-

~enicu komentara. Iz toga profesor Stojanovi} i ja zaklju~ujemo da je

Milo{evi} smatrao da su oni potpuno nerelevantni i da misli da ga oni

zapravo smaraju.

Raspad Jugoslavije je jedna od centralnih tema u akademskom svije-

tu, a i politi~kom na Zapadu, naro~ito u devedesetim godinama, zato

{to ne moète objasniti me|unarodnu politiku uop}e ako ne gledate

na raspad Jugoslavije. Ne moète objasniti potrebu Evropske unije da

ima zajedni~ku vanjsku i bezbjednosnu politiku, ne moète objasniti

ameri~ku novu doktrinu interveniranja u suverenim zemljama iz ide-

olo{kih razloga, ~ak i protiv volje Ujedinjenih naroda. Ne moète ob-

jasniti ni rusku politiku povratka. Apsolutno je pretjerano kad sma-

tramo da smo mi u centru svijeta. U normalnim okolnostima nitko ne

gubi niti jednu minutu sna zbog toga {to se doga|a u Zagrebu i Beo-

gradu, ali ovo je bio poligon za promjenu spoljnopoliti~kih orijentaci-

ja nakon kraja hladnog rata i najve}a kriza koja se dogodila u Evropi

i u svijetu u devedesetim godinama. Ima vrlo razli~itih interpretaci-

ja. Jedna je da se Jugoslavija raspala zbog ekonomske neuspje{nosti,

ali problem te interpretacije je u tome da se ona raspala u trenutku

kad se ekonomski po~ela oporavljati. Mi se svi dobro sje}amo vreme-

na Ante Markovi}a i poleta i entuzijazma koji je on stvorio u cijeloj

zemlji, ne samo u Hrvatskoj, odakle je bio, i u Bosni, odakle je rodom.

Onda postoji interpretacija da se Jugoslavija raspala zato {to je netko

izvana htio da se ona razbije, to je vrlo popularna interpretacija i kod

nas i drugdje. Koliko ja znam Amerika je podràvala Markovi}a vrlo,

vrlo dugo i ja ne vidim nikakve èlje da bi netko razbijao Jugoslaviju

da bi stvorio rat, za koji ne zna {to bi s njim. Oni nisu znali niti kako

da interveniraju, niti {to da rade s tim. Mislim da je raspad Jugosla-

vije primarno, ne sasvim, ali primarno na{ih ruku djelo i treba za to

da uzmemo odgovornost i da o tome raspravljamo me|u sobom.

Onda postoji interpretacija da multinacionalne dràve ne mogu op-

stati i da su se sve raspale. Prvo, nije to~no da su se sve raspale, nije

se raspala Velika Britanija koja ima tako|er ~etiri nacije, nije se ras-

pala Kanada, nije se raspala [panija, jo{ se nije raspala Belgija, vidje-

}emo {to }e biti kasnije, ali nije se raspala. Za razliku od toga, raspa-


Dejan

Jovi}

le su se socijalisti~ke multinacionalne dràve. Moèmo razgovarati o

razlozima. Onda imate interpretaciju da se Jugoslavija raspala zbog

toga {to je postojao ustav iz 1974. godine. Ustav pi{u neki ljudi, da su

ti ljudi nekako druk~ije htjeli, da je bila politi~ka volja, i ustav bi bio

druk~iji. Ustav sam po sebi nije faktor. Ovo je sad smije{no, kaè – mi

smo zapisali u ustav da je Kosovo dio Srbije. Ustav nije ne{ta potpu-

no nepromjenjivo, osim ako niste Amerikanac, pa ga onda nikad ne

mijenjate u dvjesta godina. Onda imate interpretaciju da se Jugosla-

vija raspala zbog li~nosti Milo{evi}a i Tu|mana i da smo imali Have-

la ne bi se raspala; ali nismo, nego smo imali njih. Ili da je odràvana

samo zbog Tita, da je Tito stvorio Jugoslaviju i kad je on umro, to vi-

{e nije bilo mogu}e. Li~nosti imaju ogroman zna~aj i nije sasvim sve-

jedno tko je tu, me|utim, tako|er postavlja se pitanje za{to mi nismo

imali Havela ili za{to ê{ka nije imala Milo{evi}a i Tu|mana. Onda

tako|er jedna interpretacija jako inzistira na nacionalizmu. Nacio-

nalizam je uvijek postojao, bio je va`na alternativa komunizmu i so-

cijalizmu. U vrijeme raspada nacionalizam je bio u porastu, ali meni

se ~ini da on tada jo{ nije dominirao. Nacionalizam je stvoren i poti-

can, ali ja odbijam tvrdnje da su u Jugoslaviji ljudi samo mislili o to-

me kako da mrze jedan drugoga. Naro~ito tu ideju o etni~koj mr`nji

potpuno odbacujem. U Jugoslaviji nije bilo vje~ne etni~ke ljubavi, ali

nije bilo ni etni~ke mr`nje. Pa to je normalno, ve}ina ljudi niti voli ne-

koga, niti mrzi, nego je manje-vi{e ravnodu{na prema drugome i to je

sasvim normalno stanje. Interpretirati da je postojala velika mr`nja,

pa da se samo balkanski narodi ubijaju zbog mr`nje je po mom mi-

{ljenju pogre{no.

Moja argumentacija temelji se prije svega na priznavanju va`nosti i

doprinosa koji su dali svi ovi drugi ljudi. Ja ne spadam u one koji }e

re}i – Slu{ajte, ovaj svijet je pun kretena, moje kolege nemaju pojma.

Treba priznati da su mnoge od ovih stvari koje sam spomenuo ranije

apsolutno bile doprinijele na{em razumjevanju stvari. I ekonomska

kriza je doprinijela, i promjene u me|unarodnim okolnostima i kul-

turalne razlike i postojanje nacionalizma i li~nosti i ustav i sve su to

bili elementi. Me|utim, jedan moj mali dodatak tom ve} postoje}em

mozaiku jest da malo pogledamo tako|er i na marksisti~ku ideologi-

ju, posebno jugoslavensku interpretaciju marksizma nakon 1948. go-

dine, koja je zapravo bila u velikoj mjeri antietatisti~ka i time je sma-

trala da dràva treba da odumre. [to je socijalisti~ki projekt uspje-

{niji, to je dràva slabija. Jugoslavenski komunisti su iskreno u to

vjerovali i mnogi ljudi su ih u tome iskreno podràvali. To je bila, mo-


124

28.0

9.0

7. ète re}i iz dana{nje perspektive, mo`da utopija, ali sve je utopija, li-

beralna demokracija je utopija, utopija je da ìvimo u slobodnom dru-

{tvu. I ideja da bi dràva trebala oslabiti jest primamljiva i po{tena,

ali nosi i opasnost da u jednom trenutku ta dràva vi{e nije u stanju

da izvr{i svoju glavnu funkciju, a to je funkcija za{tite gra|ana.

Mi pla}amo porez i pristajemo da ograni~imo svoju slobodu, da po-

{tujemo zakone, zato {to vjerujemo da je to cijena koju pla}amo za

neku vrstu za{tite, da nas policija za{titi ako sutra netko do|e na vra-

ta i ho}e da nas ubije ili oplja~ka, da nas vojska {titi od toga ako to

netko ho}e da napravi izvana. Dràva ni{ta drugo ne treba raditi ne-

go koristiti narodne pare, poreze, za tu vrstu za{tite na{e slobode, da

moèmo da radimo u ku}i, u dràvi ono {to èlimo kroz demokratske

mehanizme. E, sad, ako dràva to vi{e nije u stanju efikasno raditi,

nego za razliku od toga smatra da je najbolji oblik za{tite da podijeli

oru`je po konceptu op{tenarodne odbrane ili da podijeli odgovornost

za politi~ku vlast na razli~ite male grupe, pa do razine deset radnika

u takozvanim OOUR-ima, onda tu postoji opasnost – [to ako se poja-

vi stvarna opasnost, da stvarno netko ho}e da izvede revoluciju nasi-

ljem, tko }e onda za{tititi na{u slobodu? Jugoslavija se krajem osam-

desetih na{la u toj situaciji da su na jednoj strani alternative, uklju-

~uju~i i nasilne i radikalne ideologije, postajale sve jasnije i sve na-

silnije, a s druge strane, gra|ani su osje}ali da dràve vi{e nema da ih

{titi. Ja mislim da je u tome jedan od razloga raspada Jugoslavije. Na-

àlost, neki su to razumjeli kao da ja smatram da su jugoslavenski

socijalisti ili komunisti ili ljevi~ari krivi za rat i za sve ostalo. Ali ras-

pad Jugoslavije je jedna tema, rat je drugo. Rat je bio tako krvav zbog

toga {to je u njemu sudjelovalo pedeset ili sedamdeset razli~itih voj-

ski. Bile su privatne vojske, privatne osvete, privatni ratovi. Ja ìvim

dugo u Britaniji. Britanska dràva dopu{ta separatizam kao politi~-

ku doktrinu. Sad ìvim u [kotskoj, tamo je na vlasti partija koja otvo-

reno kaè kraljici u lice kad je bila u posjetu Edinburgu – Mi èlimo

da se odvojimo. To je dopustivo, ali ako bi oni sutra krenuli da uzmu

oru`je u ruke, to ne bi moglo nikako da zavr{i, osim zatvorom i to vr-

lo ozbiljnim i oduzimanjem oru`ja i spre~avanjem nasilja. Jedna

stvar je {to vi ho}ete politi~ki, ali nasilje se mora sprije~iti.

Sprije~iti nasilje ne moè individualna li~nost, to mora da radi drà-

va i jugoslavenska dràva se krajem osamdesetih godina na{la u si-

tuaciji da to vi{e nije mogla uspje{no da radi. I dovoljno je bilo da

imate dvije do tri hiljade nasilnika ili ~ak i manje, pa da radikalizira-


Dejan

Jovi}

ne politi~ke vo|e krenu u tako grozan, uàsan, haoti~an i anarhi~an

rat, koji je stvorio takve velike nesre}e. Postavlja se, me|utim, pita-

nje za{to se Jugoslavenska narodna armija tako|er raspala i za{to se

sve raspalo, i porezni sistem i pravni sistem. Iz zatvora su pu{teni

ljudi koji su bili pravomo}no osu|eni, jer kao eto, sad je novi sistem,

pa oni sad postaju narodni heroji. Zaklju~ak koji ja predlaèm jest da

moramo vidjeti razloge za{to se to sve raspalo. Po mom sudu situaci-

ja bez dràve zapravo daje otvoreni prostor za nasilje svake mogu}e

vrste. Pa gledajte, u postjugoslavenskim zemljama jo{ se radi o uspo-

stavi normalnih dràva. U 2003. godini desilo se ubojstvo Zorana

\in|i}a, koje je pokazalo da i 2003. dràva nije bila ja~a od privatnih

grupa i da je zapravo bila preuzeta, da je dràva bila instrument ko-

jim su upravljale kriminalne, podzemne grupe. Pogledajte hrvatske

generale, pa tu ne moète otkriti je li to pripadnik mafije ili je to pri-

padnik dràve. I druga stvar, ako gledate budèt Evropske unije, kad

se radi o pristupanju zemalja Evropskoj uniji, ve}ina novca koji Evro-

pa daje ide za uspostavu normalnih, funkcioniraju}ih, efikasnih dr-

àva, carine, policije, za reformu vojske, pravosudnog sistema, za us-

postavu transparentne administracije, birokracije.

Pogledajte êhoslova~ku, pogledajte i Poljsku ~ak, otpor socijalizmu

tamo je bio èlja za ve}om slobodom i gra|anskim dru{tvom. Za razli-

ku od toga, jugoslavenski socijalisti~ki koncept je bio po definiciji an-

tidràvni, pa je otpor njemu bio prodràvni. Kod nas su ljudi protesti-

rali ne zato da se dodatno uvede samoupravljanje, {ta su recimo polj-

ski radnici traìli. Solidarnost se temelji na tome u prvoj fazi i do

1989. godine tamo se govorilo o samoupravljanju kao modelu i traìlo

se vi{e jugoslavizma. Ali na{i, naravno, kad protestiraju protiv siste-

ma i smatraju da on ne funkcionira, oni zaokre}u drugdje. Gde dru-

gdje? Okre}u se ili na stare proetatisti~ke staljinisti~ke koncepte ili

na nacionalnu dràvu, i Milo{evi} u tom smislu, a i Tu|man, su vo|e

takvih prodràvnih pokreta, koji su odgovor na antidràvni koncept,

adràvni, da kaèm malo blaè, koji su imale prethodne politi~ke eli-

te. Druga stvar je ta {to ste u Poljskoj mogli za sva zla da krivite So-

vjetski Savez. Ovdje vi to vi{e niste mogli, jer ovdje Sovjetski Savez ni-

je bio gospodar, nego ste ovdje morali na}i drugog krivca. E sad, tko je

taj drugi krivac? Moète da krivite Jugoslaviju kao takvu, moète da

krivite Srbe ako ste Hrvat, ili Hrvate ako ste Srbin ili Albance ako ste

Hrvat i Srbin, ili Bosance ako ste Slovenac, ili Slovence ako ste Bosa-

nac. Zna~i, ovdje imate prostora da krivite – ne samog sebe, to nitko


126

28.0

9.0

7. ne}e, taj koncept ne postoji, taj film jo{ nismo gledali, nego da krivite

uvijek nekog drugog. I taj drugi je ovdje, doma – ali ne ja.

Nacionalizam je jednim dijelom naravno i zapadna politi~ka doktri-

na, ideja nacionalnih dràva nastaje na Zapadu, ona je povezana s li-

beralnom demokracijom i u tom smislu nacionalne dràve su ~vr{}e,

uspje{nije i stabilnije na Zapadu nego bilo gdje na svijetu. U tom smi-

slu, ako gledate sudbinu nacionalizama u biv{oj Jugoslaviji, meni ne

izgleda nimalo nelogi~nim da je slovena~ki nacionalizam uspje{niji

od bilo kojeg drugog. Slovenija nije tolika iznimka samo zbog toga

{to je to etni~ki kompaktna teritorija, jer i Kosovo je relativno kom-

paktna etni~ka teritorija, me|utim razlika je u tome {to Slovenci

znaju gdje su im granice – tko je unutra, tko je vani. Taj nacionalizam

je konsolidiraniji, tako da kaèm, jasniji je, jer je bliì Zapadu, jer

ima i liberalno-demokratske elemente. Kako idemo dalje prema jugu

i istoku, tako su te nacionalisti~ke ideje vi{e vezane s neliberalnim

politi~kim doktrinama i uop}e nemaju pojma gdje su granice i tko je

unutra, tko je vani. Ako pogledate makedonski nacionalizam, vidje-

}ete da tamo pola makedonskih nacionalista smatra da bi zapravo

najbolje bilo da postanu dio bugarske dràve. Neki od njih smatraju

da je velika Makedonija idealna, neki smatraju da treba di}i zid izme-

|u njih i zapadne Makedonije i da treba postupiti po izraelskom prin-

cipu. Makedonski nacionalisti uop}e nemaju jasnu sliku o tome gdje

je makedonska nacija i {to je makedonska nacija. Ja mislim da je sa

srpskim, crnogorskim i albanskim nacionalizmom, jednim dijelom i

s bo{nja~kim nacionalizmom, sli~no. Srpski nacionalisti prvo sma-

traju da je njihova granica cijela Jugoslavija, onda da je to Karlovac –

Karlobag, i onda dva druga mjesta koja vi{e ni u Hrvatskoj nitko ne

zna. Da, Virovitica. Onda nakon dva mjeseca imate ideologiju da je to

cijela Bosna, ali nije Hrvatska, neka ide, pa neka se povuku ovi Srbi

iz Krajine, nema veze, ne}emo mi ni{ta, {ta sad ima veze? Onda na-

kon toga je – Nije ba{ ni cijela Bosna, ali je svakako Srbija s Crnom

Gorom, onda ide iza toga – Ma dobro, neka ide i Crna Gora, ali Koso-

vo ne ide. Sad, slu{ajte, to je konfuzan projekt. [to je to srpski nacio-

nalizam, da li moè netko da nacrta granice toga? Vi }ete dobiti deset

razli~itih karata, i onda, naravno, ako po~nete rat na osnovu deset

razli~itih karata, onda }ete se povla~iti i svaki put obja{njavati da ste

se povukli, ali samo na svoje granice. A gdje su vam granice, to vam

nitko od njih ne moè jasno objasniti. A da ne govorim o kosovskim

Albancima, da li ujedinjenje s Albanijom ili ne, da li da se priklju~e

ove op}ine koje su u Srbiji ili ne. Kad pitate albanskog nacionalistu –


Dejan

Jovi}

Nacrtaj mi mapu, vi }ete dobiti pet mapa od pet ljudi, a mo`da i pet

mapa kod istoga ~ovjeka u roku od pet minuta. A Hrvati su negdje iz-

me|u toga, znate, Hrvati su bili malo manje konsolidirani nacionali-

sti, kasnije su se konsolidirali od Slovenaca, pa ste onda imali Tu|-

mana, koji je smatrao prvo da je cijela Bosna njegova i na osnovu hi-

storijskog prava, ja se toga sje}am kad je pokazivao mape i govorio –

Vidite kako izgleda Hrvatska, kao kifla. Ja svojim studentima kaèm

– Kroacija ne dolazi od rije~i kroasan, zvu~i dosta sli~no i izgleda sli~-

no, ali nije. A onda, poslije toga nije cijela Bosna, ali Hercegovina jest

cijela, a onda 1994. godine, kad je i to postalo nerealno, onda dobro,

ostajemo u avnojskim granicama. Ali od 1994. godine nadalje to se vi-

{e ne dovodi u pitanje. Avnojske granice se dovode simboli~ki u pita-

nje, jo{ se smatra kad se pro|e granica kod Neuma da je to jedna dr-

àva, iako morate da izvadite paso{, ali vi znate da je vjerojatno onaj

tamo carinik i policajac tako|er Hrvat ili se odnosite prema njemu

kao da je Hrvat, pa ga ne tretirate ozbiljno. Ako ho}ete da odete iz

Splita u Dubrovnik, morate da pro|ete kroz bosansku teritoriju. Iako

sad grade most preko Pelje{ca, pa mo`da i ne}ete morati.

@ivimo u podru~ju gdje dràve dolaze i odlaze. êsto to kaèm svojim

studentima koji su ro|eni u Britaniji, a imam i ameri~ke studente.

Kaèm im – Ve}ina vas i va{ih roditelja, va{ih djedova i pradjedova su

ro|eni, osim ako ste u Irskoj ro|eni, i vjerojatno }ete i umrijeti u du-

bokoj starosti, u istoj zemlji. Morate malo da se zamislite i da shvati-

te da ve}i dio Evrope nije takav. U Evropi ve}ina ljudi je u svom ìvo-

tu osjetila promjenu paso{a, promjenu ideologije, gra|anske ratove,

separatizme i nasilje. Jugoslavija u tom smislu nije iznimka, ali je

mo`da najburnija teritorija Evrope, tako da je ta konfuznost jednim

dijelom time uvjetovana, druga konfuznost s dràvom uvjetovana je

jo{ retorikom koja je skepti~na prema dràvi. To je paradoksalno, ali

polovina nacija u biv{oj Jugoslaviji je dobila dràvu, a ve}ina nije

htjela. Da ste pitali Makedonce na referendumu, ne u okolnostima za-

stra{enosti, propagande, kada niste smjeli da do|ete na televiziju i ka-

ète – Ja sam protiv nezavisnosti Hrvatske ili protiv nezavisnosti Slo-

venije, ali u normalnim okolnostima da ste pitali Makedonce èle li

oni nezavisnu dràvu, bili bi vam rekli – Ne. Isto je s Bosancima ili u

Srbiji, u krajnjem slu~aju. Slu{ajte, Srbija je sada obnovila dràvnost

bez referenduma i bez jasne svijesti da li ljudi stvarno èle srpsku dr-

àvu ili èle Srbiju i Crnu Goru ili èle Jugoslaviju. Zna~i, konfuznost

je jo{ prili~na, me|utim, ja mislim da je razlika izme|u Hrvatske i Sr-


128

28.0

9.0

7. bije za sada u tome {to se u Hrvatskoj zavr{ila i postkomunisti~ka i

postnacionalisti~ka tranzicija. [to pod tim podrazumijevam?

Tranzicija je zavr{ena i faza konsolidacije po~inje onda kada na vlast

ponovno do|u iste one partije ili ~ak mo`da isti ljudi koji su vladali

prije, ali vi{e ne èle taj stari sistem vratiti nazad, a i ne mogu ga vra-

titi – mo`da bi oni htjeli, ali ne mogu vi{e. Tako da, na primjer, tran-

zicija u Poljskoj ili ê{koj, Ma|arskoj je zapravo zavr{ila onog tre-

nutka kad su biv{i komunisti do{li na vlast, ali nisu vi{e uveli niti

Edvarda Gereka, niti Jano{a Kadara, nikakav takav reìm, nego su

nasuprot tome ostali dosljedni liberalno-demokratskim principima.

A ista stvar je i s nacionalisti~kom tranzicijom. U Hrvatskoj su biv{i

komunisti do{li na vlast 2000. godine i nisu uveli nikakav komuni-

zam, a HDZ je do{ao na vlast, ali nije uveo tu|manizam, nego je na-

pravio odmak od tu|manizma. I to daje ipak neku sigurnost. Sanader

je ipak u tom smislu napravio veliku izdaju tu|manizma. Za Srbiju tu

jo{ ima prostora. Paradoksalno je da zapravo mi moramo da vidimo

{to bi se dogodilo, moèmo da zamislimo, da SPS i radikali do|u na

vlast. Pitanje je da li bi se uveo sistem iz devedesetih nazad ili ne bi,

ali tek onda kada bismo bili sigurni da SPS i radikali na vlasti ne zna-

~e povratak u Milo{evi}evo razdoblje ni u jednom aspektu, tek tada

bismo mogli re}i – Okej, ta zemlja je zavr{ila svoju postkomunisti~ku

i postnacionalisti~ku transformaciju. Ja se nadam da }e se to dogodi-

ti brzo. To ostaje da vidimo.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Dejan Jovi}, a jedna od primedaba na Pe{~anik jeste da stal-

no pri~amo o pro{losti, o toj Osmoj sednici, o 12. martu, 5. oktobru,

ratnim zlo~inima, a nikako o budu}nosti, odnosno o onome od ~ega se

ìvi, o novcu, o korupciji i sli~nim stvarima. Pa to je malo te{ko, jer ve-

}ina ljudi koja govori u ovoj emisiji misli da jo{ u vrhovima policijske,

vojne i izvr{ne vlasti u ovoj zemlji sede ljudi koji su ili ~inili zlo~ine ili

~uvaju ratne zlo~ince, da sede ljudi koji su 12. marta u~estvovali u

atentatu na premijera i time u stvari sproveli pu~ u ovoj zemlji. Onda

je suvi{no pri~ati o korupciji. To je kao kad biste se ~udili {to je Arkan

plja~kao pumpe. Pa naravno, kada je ~ovek ubijao po Vukovaru i is-

to~noj Slavoniji, onda je zaista glupo ~uditi se {to je jo{ i plja~kao ben-

zinske pumpe. Mi smo odlu~ili i to smo najavili jo{ u pro{loj emisiji,

da napravimo film o atentatu na premijera \in|i}a. To smo obeloda-

nili na promociji u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, odakle ste


Nade`da

Milenkovi}

pro{le nedelje ~uli malu reportaù. Danas }ete na kraju Pe{~anika

slu{ati Nade`du Milenkovi}, na{u kreativnu direktorku, koja svojim

re~ima na tom skupu obja{njava na{u nameru da snimimo ovaj film.

Nade`da Milenkovi}:

Ovaj deo koji je meni zapao da vam kaèm se obi~no najavljuje kao

akcija prikupljanja sredstava, pa se kaè – nama nedostaju sredstva.

Prvo, odmah da vam kaèm, sredstva nam ne nedostaju, nedostaju

nam pare. Zna~i, sredstva imamo, sve ono ~ime se film pravi, imamo

bogu hvala pameti i znanja, iskustva, pre svega ovih sjajnih èna, i

neke ~asti i hrabrosti, a gde }e da {kripi, to je ono {to se zove – pare,

novac. I onda smo razmi{ljaju}i o tome kako da prikupimo ta sred-

stva i ko u stvari treba da finansira ovakav film, shvatili da treba da

ga finansiraju svi kojima je stalo. Jedna Ceca, ja ih ba{ i ne razliku-

jem, jedna od njih dve je lepo rekla da ovaj film treba da finansiraju

ljudi koji su i{li iza kov~ega Zorana \in|i}a. To su ljudi koji svakog

12. marta odu na Novo groblje, a posle gledaju specijalne emisije i

uredno pla~u kod ku}e. Mirko \or|evi} je u jednom Pe{~aniku divno

rekao, pa je to budu}i slogan ove akcije – Ako ne}emo mi, ko }e i ako

ne}emo sada, kada? Onda smo do{li na ideju da se ta akcija zove –

Evro po glavi slu{aoca. Kad bi svaki slu{alac uplatio po evro, to bi bi-

lo ihi-hi za film i da pretekne i da radimo jo{ sva{ta drugo. Kad iza|e-

te, vide}ete, mi smo spremili male uplatnice, prigodne za to da ih po-

nesete. To su samo fotokopije, ne brinite, i ono – ko ne popuni ne mo-

è da iza|e. I to je na{a èlja, da vas pozovemo da svako uplati jedan

evro, kad pla}ate struju koju sigurno pla}ate, i RTS koji prigodno ide

uz to. A za{to evro? Pre svega zbog toga {to je to, osim {to je moneta

nekim ljudima koji je imaju, nama simbol puta kojim je \in|i} poveo

Srbiju. A ako sada ne skupimo to u evrima i ako ne snimimo i ne ura-

dimo ovaj film, slede}i put }emo skupljati novac u rubljama.

Svetlana Luki}:

Do sada je na ra~un za finansiranje filma upla}eno sto {ezdeset hilja-

da dinara. Ako imate mogu}nosti i volje da nam pomognete, moète

na na{em sajtu na adresi www.pescanik.net da pogledate uplatnicu.

Hvala vam {to ste slu{ali Pe{~anik, do vi|enja.


0055.. 1100.. 22000077..


NA RINGI[PILU

Ko priziva fa{izam, to mu je poslednje prizivanje......

Sada ne postoji ni{ta besmislenije nego biti ~lan Demo-

kratske stranke......

Moja kamenica u glavu je da pi{em blog jednom nedelj-

no......

Atentat je vrlo zna~ajan za razumevanje 5. oktobra, jer je

on bio razre{enje tog dvosmislenog doga|aja......

Biljana Srbljanovi}, dramski pisac,

Nenad Proki}, narodni poslanik,

Miljenko Dereta, iz Gra|anskih inicijativa,

Dragoljub Sto{i}, iz Unije slobodnih sindikata,

Sr|a Popovi}, advokat


Svetlana Luki}:

Peti je oktobar, na dana{nji dan pre mnogo godina emitovana je prva

epizoda serije Lete}i cirkus Montija Pajtona. Na dana{nji dan pre se-

dam godina desilo se ne{to za {ta smo mislili da je revolucija, a sada

je ve} jasno da na pitanje – {ta se dogodilo tog dana, postoji najmanje

tri odgovora. Vi zaokruìte onaj za koji mislite da je ta~an:

a) revolucija

b) primopredaja vlasti

c) pu~

Bojim se da mnogi ne bi znali {ta da zaokruè, ba{ kao {to 31 odsto

gra|ana Srbije, po rezultatima poslednjeg CESID-ovog istraìvanja,

kaè da ni{ta ne razume u vezi s politikom koja se vodi u ovoj zemlji.

Stra{na je ~injenica da tre}ina ljudi ìvi kao u bunilu, u dràvi ~ije ci-

ljeve ne shvata i ~iji je gospodari, vidljivi i nevidljivi, surovi i beskru-

pulozni, ispunjavaju uàsom.

Odavno je se}anje na 5. oktobar kod mnogih od nas po~elo da izaziva

neku vrstu uvrnute nostalgije. Nije to àl za mladom vrbom iz na{eg

detinjstva, to je àl za nama pod tom vrbom, mladima i punim nade.

Sedam godina posle, za skup{tinsku govornicu izlazi Aleksandar Vu-

~i} sa transparentom – sigurna ku}a za Ratka Mladi}a. Sedam godi-

na posle, predsednik parlamenta na to }uti, jer mu poslovnik ne do-

zvoljava da reaguje. Sedam godina posle, neonacisti i klerofa{isti na-

javljuju mar{eve, a ministar policije ih zabranjuje s obrazloènjem da

to {teti imidù zemlje u trenutku kada se re{ava status Kosova. Da

nema Kosova, to bi verovatno bilo jo{ jedno legitimno izraàvanje slo-

bode govora i okupljanja.

Sedam godina posle, radikali predlaù da se u skup{tini donese rezo-

lucija kojom se osu|uje blokada Kube od Sjedinjenih Dràva i u ozbilj-

nim novinama se o tome vodi polemika i neki ozbiljni ljudi se izja{nja-

vaju o ovom idiotskom predlogu. Mi smo sada, sa Rusijom, postali ve-

lika sila i izja{njavamo se o svetskim problemima starim pola veka.

Za{to ne glasaju za rezoluciju kojom se osu|uje nasilje nad budisti~-

kim sve{tenicima u Burmi? Da li zato {to s burmanskim diktatorima

ve} decenijama tako lepo trgujemo prodaju}i im haubice? [to ne gla-

saju za rezoluciju kojom se osu|uju kineske vlasti koje svake godine

izvr{e nekoliko hiljada smrtnih kazni? Evo, 10. oktobra je Dan borbe

protiv smrtne kazne, pa neka u to ime usvoje rezoluciju protiv kineske


152

05

.10

.07

. vlade. Tako bi na{a vlast po ko zna koji put dokazala svoju privrè-

nost ljudskim pravima koja su, kada malo bolje razmislite, izmi{lje-

na pre nekoliko hiljada godina u republici Srbiji.

Ombudsman Sa{a Jankovi} priznao nam je da ne moè ni{ta onim dil-

berima, odbornicima iz Kni}a, koji su razre{ili du`nosti predsednicu

skup{tine op{tine, jer se usudila da ode na porodiljsko bolovanje. Ka-

da ombudsman jo{ nema kancelariju, nema budèt, nema stru~ne slu-

`be, te{ko da se {ta drugo, osim njegove nemo}i, i moglo o~ekivati. Pa

ni ovi {to vladaju nisu blesavi, tako su povereniku za informacije Ro-

doljubu [abi}u dali sobu i telefon, pa vidi kako im je uzvratio. Mi ì-

vimo u zemlji u kojoj izbor glasi – ombudsman ili ministar za Kosovo

i Metohiju. Ombudsman dakle nema nikoga u stru~noj slu`bi, ali za-

to Slobodan Samardì}, ministar za virtuelni deo Srbije, po sistema-

tizaciji ima pravo na sto osamdeset zaposlenih. I tako dalje, mogu da

nabrajam do sutra. Moj junak Foks Molder bi rekao – Lovi{ ~udovi{te

mreòm za leptire.

U Novom Sadu je bila promocija Pe{~anika, govorili su Miljenko Dere-

ta, Nenad Proki} i Biljana Srbljanovi}.

Biljana Srbljanovi}:

Normalno je da u sredini u kojoj ubiju ~oveka reformatora da bi do{li

na vlast ljudi mar{iraju s kukastim krstovima – to ide jedno s drugim.

Zato su ga oni i ubili. A mi treba da pokaèmo kako su oni to izveli i

kako im ~ak i ona druga strana te vlasti, koja bi trebalo da bude mo-

dernija, liberalnija, pre}utkivanjem i saradnjom daje apsolutni legi-

timitet. Ju~e sam otvorila Kurir, na naslovnoj stranici Ulemek izgova-

ra – Voja nije na{. Kada masovni ubica i zlo~inac ne{to kaè, ja odmah

pomislim suprotno. Na prvoj stranici tih novina on obja{njava ne{to

o svojim prijateljima kriminalcima i divi im se. Na drugoj stranici go-

vore o tome da li se Bati} sun~ao u solarijumu ili je garav od ro|enja,

a ispod ministar inostranih poslova obja{njava kako u Ujedinjenim

nacijama zastupa na{e, srpsko pitanje. E, kada to postoji jedno s dru-

gim, onda ne treba da se bavimo ni tim malenim de~kom koji poku{a-

va da glumi ministra inostranih poslova, u sme{nom odelu, sa sme-

{nom politikom i sme{nim ovla{}enjima, na sme{nom engleskom, ni-

ti treba da se bavimo Ulemekom i njegovim kolumnama, nego treba

da se bavimo time ko tim ljudima omogu}ava da rade to {to rade. Sve

drugo je za mene potpuno bezna~ajno.


Nenad

Proki}

Pre dva dana mi je Ceca dala knjigu Vesne Mali{i}, koja je napravila in-

tervju s \in|i}em u periodu od 1. novembra do 1. decembra 2000. godi-

ne. Zna~i, jo{ su u toku bile promene, bila je tro~lana vlada, i on obja-

{njava u duga~kom monologu ta~an proces dolaska na vlast 5. oktobra.

I govori ne{to {to mi se ~ini klju~nim, da je on te 2000. rekao – Ne}e ovu

dràvu promeniti ni nevladine organizacije, ni mi koji idemo okolo sa

sve}ama, koji tr~imo da se bijemo, pa kad nas mlate mi beìmo. Ne}e-

mo ni{ta promeniti mi, s na{im parcijalnim shvatanjem problema, ne-

go tu mora da se nacrta front hrabrih, radikalnih ljudi koji juri{aju na

ove koji nam rade o glavi. I kako je bilo tada, 5. oktobra, tako je i sada –

ili }e oni na nas ili }emo mi na njih. Mora se juri{ati na njih, ali ne par-

cijalno, nego u glavu, tamo gde je najopasnije. I kada ovaj kaè – Nije

Voja na{, treba im odgovoriti – Ne, Voja je va{. Tu treba udarati.

Nenad Proki}:

Obraz, Dveri, to nisu autenti~ni pokreti. Oni nisu nastali iz nekih ide-

ja, ve} ~istom instrumentalizacijom, od ove vlasti koja je u kolapsu,

zajedno s politikom koja je nastala na temi Kosova. Sa odlaskom Ko-

sova ta politika o~ekuje svoj kraj i boji ga se. I nama je, izgleda, su|e-

no da budemo poslednji, to je Dejan Jovi} dobro rekao u emisiji – post-

komunisti~ka i postnacionalisti~ka tranzicija jedino kod nas nije za-

vr{ena. Kod nas niko nije izdao ideju Milo{evi}a. Radikali nisu uradi-

li ono {to je Sanader u~inio u Hrvatskoj. Mirko \or|evi} mi je rekao,

pa verujem, da je poslednja ve{tica u Evropi spaljena pod Kara|or-

|em. Prema tome, mi }emo poslednji da pro|emo postnacionalisti~-

ku i postkomunisti~ku tranziciju i to se upravo sada najavljuje preko

tih ultimativnih sredstava, uprkos tome {to su oni svesni da je to po-

slednje sredstvo koje moè da se iskoristi. Ko priziva fa{izam, to mu

je poslednje prizivanje.

Pre neki dan je u Novom Sadu igrana predstava Jirgena Go{a iz Ne-

ma~ke, Magbet. To je komad pokojnog [ekspira, koji govori o tome ka-

ko se na vlast dolazi ubistvom i on zbog toga ima posebno zna~enje u

Srbiji. U Nema~koj ~itanje tog komada nije toliko va`no kao {to je ov-

de. To je predstava puna krvi i govana i na{i ljudi s te predstave izla-

ze. Jadna je zemlja koja se boji da se prepozna u ovoj predstavi. Jauci

paraju nebo, a niko ni{ta da u~ini – to su [ekspirove re~i pred kraj

ovog komada. Dakle, za{to ljudi izlaze s predstave koja podse}a na

srpsku vlast, koja se maè govnima, trpa sopstvena jaja u dupe – jer ta-

ko glume ti ljudi, ko je gledao video je ogroman komad dìgerice koji


154

05

.10

.07

. se tamo rastrè. Oni su sve vreme goli i prvi put sam video golotinju

koja ima svoje opravdanje u teatarskom smislu. A kada glume ène,

oni mu{ki pribor podviju ispod butina tako da on viri pozadi. E, tako

su oni izgledali kada su stavljali u Kumanovu onaj potpis. A sada su

frajeri i preko Obraza i Dveri su isukali te svoje neupotrebljive organe

znaju}i da je to mo`da poslednji put. Ne govorim ba{ stalno ovako, ali

predstava je takva, pa onda govorim na taj na~in. Tu se vidi metamor-

foza zla i publika izlazi, jer, dodu{e, moè to da podnese u ìvotu, ali

ne moè da ga podnese na sceni. E, dokle god ne budu mogli to da pod-

nesu na sceni, a podnose ga u ìvotu, dotle u ovom dru{tvu ne}e biti

zavr{ena postkomunisti~ka i postnacionalisti~ka tranzicija.

Ideje o tome nedostaju tako|e i urednicima novina, pa u pet novina

istoga dana iza|u napadi na êdomira Jovanovi}a. To zna~i da ti

urednici koji nemaju ideju dobijaju ideju iz jednog centra, iz istog

onog centra iz kojeg se {alje direktiva ovim jadnim ljudima koji izi-

gravaju neke fa{iste, a ne znaju ni {ta to zna~i.

Miljenko Dereta:

Mislim da je vrlo opasno verovati da oni to ne rade iz ube|enja, da oni

to rade samo kao instrumentalizovani ljudi. Imao sam zadovoljstvo da

u televizijskoj emisiji razgovaram s Markom Jak{i}em i on zaista mi-

sli to {to govori. Ne znam {ta je stra{nije – da ne misli to {to govori ili

da misli to {to govori. Ali oni su zaista uvereni u to, oni su spremni da

se `rtvuju zato {to je `rtva krajnji cilj kojem oni teè. Ne smemo da ih

potcenjujemo i da mislimo da je njih mogu}e promeniti, osim ako ne

onako kako je Biljana rekla, nekim juri{em, jer to je jezik koji oni raz-

umeju. Njihova ube|enja su u tom smislu ~vr{}a od na{ih, jer su jed-

nostavnija od na{ih. Mi uìvamo u sopstvenim razlikama. Sasvim je

sigurno da su oni uvereni u to {to rade i da oni to rade sistematski. Ja

vas podse}am na to ko je sada ministar obrazovanja, koji je pohvalio

versko obrazovanje, iako bi kao ministar morao da ~uva gra|ansko

vaspitanje, jer nema ko drugi da ga ~uva osim ministarstva. Dakle, to

je sistematski rad na stvaranju i u~vr{}ivanju te ideologije kod mla-

dih, da bi je oni zastupali, ako je potrebno, i svojim ìvotima. I kada se

preti nekim ratom, naravno da oni iz skup{tine ne vide sebe u tom ra-

tu, ve} vide one koje u ovom trenutku obrazuje ovo ministarstvo obra-

zovanja. Zato je velika stvar to {to se Novi Sad ovako mobilisao protiv

ove najave. Mi smo se ve} dogovorili s nekima od organizatora da }e-

mo biti ovde 7. oktobra. Poja~anje }e do}i iz Beograda.


Biljana

Srbljanovi}

Svetlana Luki}:

Ju~e sam ~itala tekstove u Politici o napretku Rusije: na prvoj strani,

na tre}oj strani, na petoj strani...

glas iz publike:

A za{to vam smeta Rusija?


Da vam kaèm, meni ne smeta Rusija, ali mi ìvimo u Srbiji i Putin

nije predsednik ove dràve i ruska Duma nije ~ak ni za vreme Tita

vladala ovom zemljom, pa ne}e, vala, da po~ne ni sada.

Nenad Proki}:

Danas je bilo usagla{avanje u parlamentu i kao 34. ta~ka dnevnog re-

da je usvojeno, i s kvorumom Demokratske stranke, da }e se raspra-

vljati o tome da traìmo od Amerikanaca da prekinu blokadu Kube.

Pedeset godina traje ta blokada, a oni su se sada setili. Dakle, raspra-

vlja}emo o tome u parlamentu i sasvim sigurno }emo, s Demokrat-

skom strankom, traìti da se ukine blokada Kube.


Kada Demokratska stranka lupi {akom o sto, ima Bu{ da deblokira

Kubu sto posto, nema govora. Mislim da Demokratska stranka... Srbi-

je, dobro, zato sam i napravila ovu gre{ku, jer se to preliva jedno u

drugo. îni mi se da dok ovi ljudi vode tu stranku, ona }e samo sve vi-

{e i vi{e da tone. Nju vode neodlu~ni ljudi, odlu~ni samo u tome da

znaju u ~emu su saglasni sa svojim koalicionim partnerom. Ni{ta dru-

go oni ne znaju. S druge strane, Demokratska stranka Srbije – ni ma-

nje stranke ni vi{e gladi za pozicijama, za upravnim odborima. Oni ne

pu{taju velika preduze}a. Sto javnih preduze}a puta pet ~lanova

upravnih odbora, pa to su ogromne plate, privilegije. To su, ljudi, od-

luke koje se donose u Srbiji, a ne Kosovo, Putin, Rusija i tako dalje.

Oni se me|usobno tale i dele i sve zavisi samo od koli~ine lukrativnih

mesta, na kojima moè ne{to legalno ili paralegalno da se zaradi. Od

toga }e zavisiti kada }e Demokratska stranka lupiti {akom o sto.

Da se ne zavaravamo, ta stranka nikada nije bila Gra|anski savez, ali

je postojao minimum konsenzusa njihovih bira~a, i oni i dalje misle

da glasaju za proevropsku, proreformsku stranku. Oni su glasali za

tog nepopularnog \in|i}a, stajali mu iza odra, plakali mu na sahrani


156

05

.10

.07

. i nisu verovali da }e ljudi koji su govorili da je on zlikovac, narko-di-

ler i kriminalac sada sedeti u vladi s njegovim naslednicima. To je

sramota za tu stranku i sramota za milion ljudi koji su na ulici prati-

li tog ~oveka, ubijenog. Ljudi koji smatraju da im ipak nije do kraja

jasna uloga toga \in|i}a, da li su to ba{ bile reforme ili nisu, vode De-

mokratsku stranku i nominalno su zauzeli neka vrlo zanimljiva mi-

nistarstva. Mene zanima, na primer, sad sam se uhvatila za tog mini-

stra spoljnih poslova, da li je Vuk Jeremi} razgovarao sa svojim am-

basadorom Mar{i}aninom, da ga pita za saznanja koja je Mar{i}anin

iznosio pre nepune dve godine o tome kako je Zoran \in|i} narko-di-

ler i kriminalac. Da li njegov ambasador zastupa tu vrstu teorija u

svojim kontaktima u [vajcarskoj, da li on uop{te ima kontakte, da li

je trezan i {ta se s njim doga|a? Da li su ambasadorska mesta potpu-

no prebrisana, jer bez obzira na to {to je konstituisana vlada, mi i da-

lje nemamo ambasadore. To zna~i da se ovde diplomatija vodi nekim

drugim putevima. U ovoj zemlji se sve vodi nekim drugim putevima,

pa mene zanima da mi se objasni koji su to putevi. Ako se tako radi

na spoljnopoliti~kom planu, za{to bih verovala da se tako ne radi u

pravosu|u? DS vodi glavnu re~ u toj oblasti i ja ne znam za{to bi oni

lupali {akom o sto, kada im negde u dubini du{e taj Zoran nije ba{ do

kraja jasan, a i dr`ao ih je na ledu. Za{to bi oni lupali {akom o sto ka-

da im je ovo prvi put da su ustali s rezervne klupe i pojavili se pred

svetom?

Miljenko Dereta:

Imao sam zadovoljstvo da pre dva dana boravim nakratko u Crnoj Go-

ri i razgovarao sam o Rusima sa Crnogorcima. Se}ate se ~uvene crno-

gorske izreke – Nas i Rusa trista miliona. Sada oni vrlo kriti~no govo-

re o Rusima koji su kupili celu Crnu Goru. Oni su od Crne Gore napra-

vili zemlju dembeliju u kojoj su se ljudi obogatili preko no}i prodaju-

}i dedovinu, kako oni ka`u, i koji sada za taj novac kupuju stanove

ovde, u Novom Sadu i u Beogradu. Cene stanova su ovde sko~ile zato

{to su Rusi do{li u Crnu Goru.

Demokratska stranka je u vrlo neugodnoj situaciji. Naime, oni se bo-

re za vlast. [ta bi oni imali da ne u~estvuju u ovoj vlasti? Oni su jo{

manjina, ~ak ni sa LDP-om ne mogu da formiraju vladu. Dakle, {ta bi

oni mogli da rade kao opozicija, kada su, kao {to nam je pokazano

one ~uvene no}i sa radikalima, ovi spremni i na to? Sre}om po nas, ra-

dikali nisu bili do kraja spremni da po{tuju ustav i zakone, pa nisu


Miljenko

Dereta

ostali na vlasti, nego su se, verovatno uz dobru pogodbu, s nje povu-

kli. Kao i uvek poku{a}u da odbranim jednu politi~ku odluku. Ula-

skom u ovakvu koaliciju vi procenjujete da ima {anse da ne{to pro-

menite u ovoj vladi. Alternativa je da se drìte principa, kao {to se

Gra|anski savez od osnivanja drào svojih principa i porastao s je-

dan na dva odsto podr{ke, dakle zastupaju}i ideje koje u Srbiji zahte-

vaju vreme da bi zaìvele. I ~injenica da vas ovde ima toliko ve~eras i

~injenica da se sprema mar{ protiv doga|aja najavljenih za nedelju

pokazuje da se podiè glas javnosti. I to se podiè ne kada se to dogo-

dilo, nego pre nego {to se dogodilo. To je jako va`no. Kao {to je va`na

i ~injenica da zahvaljuju}i jednom delu vlade Evropska unija menja

svoj odnos prema na{em pridruìvanju. Neki pomaci se postiù i mi-

slim da je najve}i izazov za Ko{tunicu i njegovu vlast bio to {to je \e-

li}, kakav god da je, svrdlao i oni su odjednom pomislili – Ovaj }e da

nas uvede u Evropu, brzo izmisli NATO dràvu, napadni ga i spre~i u

tome. I mislim da se sada u vladi vodi velika bitka kako bi spre~ili da

deo vlade pod kontrolom Demokratske stranke nastavi evropske in-

tegracije.

A sli~nosti izme|u Rusije i Srbije su velike. Danas je Putin najavio da

ne odbacuje mogu}nost da postane predsednik vlade. To smo ve}

imali – bio sam predsednik dràve, a sada }u biti premijer. Putin se

ugleda na na{eg Voju i mislim da }e se i Rusiji dogoditi ono {to se do-

godilo nama.

Nenad Proki}:

Sada ne postoji ni{ta besmislenije nego biti ~lan Demokratske stran-

ke. Nedavno sam bio u emisiji u kojoj sam od svih koje sam napao

najvi{e napao njih. I u|em ujutru u parlament i oni mi kaù – Bilo je

super. Kaèm – Je l’ me zafrkavate? Kaù – Ma ne, bilo je odli~no. Pa

kako moè{ to da mi kaè{, kada sam tebe napao? Ne, ne, bilo je su-

per. Dakle, oni su u potpuno {izofrenoj situaciji i to prili~no bedno iz-

gleda. Ko{tunica se mnogo boji radikala. On nema boljeg predsedni-

ka od Tadi}a, jer }e ovaj sve da radi, samo da ostane predsednik.


Htela sam da kaèm da sam u {izofrenoj situaciji. Kada prati{ jedno

krilo vlade koja gura ka evropskim integracijama, ti vidi{ da ljudi iz

tog istog krila kaù – O pripadnosti NATO-u odlu~i}e narod na refe-

rendumu. Ja sam protiv ulaska Srbije u NATO, ja li~no, Biljana Srblja-


158

05

.10

.07

. novi}, dramski pisac. Sre}om po Srbiju, mene niko ni{ta ne pita, te

Srbi, u|ite u NATO ako mislite da spasete ìvu glavu. Ja to jednostav-

no ne mogu iz svojih najdubljih uverenja da opravdam, niti da zago-

varam, ali se nadam da me Srbija ne}e poslu{ati. I to ne zbog toga {to

je NATO bombardovao Srbiju, nego zbog toga {to je NATO bombardo-

vao bilo koga, {to je to vojna organizacija koja je direktno pod vla{}u

jedne vlade, koja mi se nikako ne dopada sada. I to {to imam da zame-

rim Putinu, imam da zamerim u istoj meri i Dòrdù Bu{u, samo sre-

}om, kada ameri~ke kompanije kupuju preduze}a u Srbiji i daj boè

da nam se to desi, to je jedna pri~a, a druga je pri~a kada to isto re-

formsko krilo vlade do|e s me|unarodnog sastanka i kaè – Direktor

Aeroflota je zainteresovan da kupi JAT. Kao da je on portparol direk-

tora Aeroflota. [ta mene briga za {ta je zainteresovan direktor Aero-

flota? Tako da oni kao bu{e, bu{e, ho}e u Evropu, ali s druge strane

kaù – Narod neka odlu~i i ako bi jo{ ruski narod mogao da nam od-

lu~i, to bi mo`da bilo i najbolje. Tako da nisam sasvim uverena u

iskrenost, a pogotovo ne u mo} tih pojedinaca koji poku{avaju da nas

integri{u u NATO.

Je l’ vi shvatate da smo mi bojeva glava izme|u ê{ke i Slova~ke, da

se nama, ~itavom dràvom, sudbinom osam miliona ljudi, ovde pre-

ganjaju kao da smo stvar? Poku{avaju da pomire nepomirljivo i mi-

slim da je ta vlada ni riba ni devojka. Ljudi koji mo`da imaju to krilo

vlade mo`da imaju iskrenu misao, iskrenu viziju, ali oni nemaju mo},

nemaju vlast i u krajnjem slu~aju se kriju iza populizma – Narod }e

da kaè. Ne daj boè da se ovde narod o bilo ~emu vi{e izja{njava na

taj na~in. Ovo nije da na livadi izvi~emo vo`da. Mi smo glasali, iza-

brali smo neke ljude na osnovu njihovog programa i ako je taj rekao

da program njegove stranke podrazumeva evropske integracije, ne-

ma {ta narod dalje da mu kaè, narod mu je jednom rekao. Ako ne bu-

de tako, onda vrati mandat, bajo, idemo na nove izbore, da ti narod

malo kaè {ta }e{ da radi{.

Miljenko Dereta:

Demokratska stranka valjda nikoga nije iznenadila. U jednom tre-

nutku je jedan ~ovek me|u njima nametnuo druga~iji ton i mi koji

smo mu verovali smo ostali isti, a Demokratska stranka se vratila na

ono {to je uvek i bila. Za ljude koji za to glasaju, to je jedini izbor, jer

nisu svi kao {to smo mi i nisu svi kao {to su radikali. Ve}ina je za

srednju, nikakvu liniju, na kojoj se ose}a sigurno i mirno, u kojoj ì-


Biljana

Srbljanovi}

votari, u kojoj je stekla ne{to. Dosta putujem po Srbiji i ljudi mi kaù

– Moramo ipak biti oprezni, moramo polako, jer sada ne{to imamo. E,

to je ta Demokratska stranka, to je sredina, to niti smrdi, niti miri{e,

ali je to ve}insko opredeljenje jedne u osnovi demokratske Srbije. To

{to mi mnogo o~ekujemo od Demokratske stranke je problem nas ko-

ji ne glasamo za nju. Oni koji glasaju za nju veruju u to. Naàlost, bi-

}e potreban bar jo{ jedan ciklus izbora da mi postanemo ve}ina.


U principu sam zahvalna {to ima ljudi kao {to si ti, koji umere, spu-

ste na razumnu meru moju li~nu ljutnju, kada sam u stanju da {ama-

ram i levo i desno. Ali moram da kaèm ne{to. Iako nisam glasala za

Demokratsku stranku, predsednik Tadi}, od onog momenta kada je

izabran, vi{e nije Demokratska stranka. On je predsednik moje ze-

mlje i on meni odgovara. Ja nisam gra|anin drugog reda zbog toga

{to nisam ~lan Demokratske stranke, a ovo je o~igledno postala vi{e-

partijska dràva, u smislu da su oni koji su u partijama – na vlasti, ali

u svakom smislu. Direktori kompanija su ljudi iz partija, ljudi diù

kredite po partijskoj liniji, lizing se dobija po partijskoj liniji. Zna~i

li to da smo mi koji nismo ~lanovi partija gra|ani drugog reda? Zna-

~i li to da predsednik dràve Srbije odgovara samo ~lanovima svoje

partije ili sam i ja podjednako gra|anin kao i onaj koji ima neke ko-

risti od toga {to je u Demokratskoj stranci? Ja mislim da jesam i da je

on obavezan da meni odgovara na isti na~in kao i onom tamo. Mislim

da je velika gre{ka {to se ovde to nikako ne razdvaja. Najo~iglednija

stvar bi bila da predsednik dràve podnese ostavku na funkciju {efa

partije. Ali ovako ne, mi smo vi{epartijski sistem shvatili tako da ko

je u partijama taj nam vlada, a mi ostali – pa bolje da se u~lanimo.

Sad gledam unazad, bliì se 5. oktobar, pa se svi se}amo kako je bilo,

pa sam spomenula da sad ~itam neke spise i prise}am se 5. oktobra

2000. godine. Mnogo me je sramota koliko sam bila glupa i kako sam

smatrala da je mnogo va`no i da je stra{no veliki otpor {to {etam ta-

mo sto dana, mlatim sve}ama, tr~im pred pandurima. Jedina moja po-

vreda iz demonstracija je {to sam se jednom u{inula kada sam se

okliznula ispred pandura. Ho}u da kaèm, nismo ni mi spremni da

malo pripomognemo, da eventualno u|emo u izbornu trku. E, ja mi-

slim da je mo`da do{lo vreme da se totalno uvali{ u to, pa da se time

bavi{ ili da se ne bavi{. Ako mora da se u|e u stranke, ulazi se u stran-

ke, ako mora{ da stavlja{ svoje ime na liste za kandidate, stavlja{ se


160

05

.10

.07

. na liste, uvali{ se do kraja. Nema vi{e one pozicije – gledam sa strane,

kao ja sam nezavisni intelektualac, pa }u da posmatram. Koga ja ta~-

no posmatram? Meni bi za moju poziciju nezavisnog intelektualca

mnogo odgovaralo da se ni{ta ne promeni, da bih ja imala {ta i da po-

smatram. Pa bolje da sebe samu posmatram i od toga {to vidim, ve-

rujte mi, mnogo me je sramota.

U {ta mi ode sedamnaest godina? Mislim da je do{lo vreme da se po-

vu~e neka crta, da svi kaèmo do koje ta~ke smo bili spremni da rizi-

kujemo i {ta smo stvarno rizikovali i da vidimo kako ta granica moè

malo da se makne, pa da ide{ do kraja. Ili u}uti i idi, digni taj lizing,

otpla}uj tamo ratu za kola i }uti, super ti je, do}i }e ti Putin, {ta te bri-

ga {to }e Aeroflot da kupi JAT, kad ionako ne}e{ nigde da leti{, em ne-

ma{ pare, em nema{ vizu, {ta se buni{ onda? Prema tome, ili jedno ili

drugo.

Miljenko Dereta:

Na{e biografije su malo razli~ite, ja sam po~eo devedesetih u politi~-

koj partiji, u Gra|anskom savezu, bio tamo {est godina, pa sa @arkom

Kora}em oti{ao u SDU i tako dalje. I video sam ograni~ene mogu}no-

sti politi~kog delovanja u ovakvoj Srbiji kakva jeste, i prihvatio sam

se drugog posla, da kroz podizanje obrazovanja mladih ljudi u u~enju

demokratije poku{am da pomognem da se stvori dru{tvena baza ko-

ja moè da odrì demokratiju. Ne samo da proizvede 5. oktobar, nego

da ga odrì, jer to je na{ problem. I mi ne slavimo 5. oktobar, mi sla-

vimo 24. septembar, kada smo pobedili na izborima, zato {to je za nas

jako va`no da smo mi u demokratskom, nenasilnom procesu, po pra-

vilima igre koja su bila potpuno nefer, pobedili Milo{evi}a. Otpora{i,

na koje se ti poziva{, ti koji idu u prvi red da se biju, to je bio Srpski

pokret obnove. Nije slu~ajno da je on marginalizovan, to su Veljini

ljudi, to su ljudi koji dolaze s kamenicama na 5. oktobar. Meni je te-

{ko da zamislim bilo koga od nas, pa i sebe naravno, kako se bije. Ne

zagovaram pasivnost, naprotiv, ali zagovaram realisti~nu sliku ono-

ga {to je sada mogu}e u Srbiji. Uàsno je te{ko.


Ja uop{te ne pozivam ni na kakve demonstracije, revoluciju, to su sve

besmislice koje su pro{le. I ti si u pravu, ja nikada ne bih zavalila taj

kamen, i{la bih da vidim i prvi bi me kamen pogodio u glavu i ja bih

pala kao prva `rtva revolucije iz ~iste gluposti. Ali ja ne govorim o to-


Biljana

Srbljanovi}

me, jer to je vreme pro{lo, ja govorim o tome da nama dolaze novi iz-

bori i da mi treba da imamo u glavi da se prase ne goji pred Boì}. [ta

vi mislite, za{to se ja akam s onim ljudima na blogu, {ta mislite {ta

meni to treba u Parizu, gde sedim lepo, gledam u Senu, {etam ku~e?

Akam se s blogom, jer tamo dolaze desetine hiljada ljudi i ti obja{nja-

va{, obja{njava{, pa mic po mic, pa jedan po jedan, ne{to se talasa, ne-

{to se menja. To je moj posao, ja ne mogu da idem od vrata do vrata,

ali mogu ovako od ~oveka do ~oveka {to sedi u ku}i iza svog kompju-

tera, mogu tako da skupljam glasove za promene. To je na{ posao, ta-

ko se pravi revolucija, o toj revoluciji ja govorim. Moja kamenica u

glavu je da pi{em blog jednom nedeljno. Gnjavi ljude, gnjavi, pitaj –

kolika ti je plata, jesi li siguran da si dobro razmislio kako }e{ da gla-

sa{. Nama dolaze izbori, nama su va`ni gradovi. Setite se, molim vas,

da su promene u Srbiji pod Milo{evi}em po~ele od gradova, i to ne od

Beograda, nego od ostalih gradova, koji su vadili kestenje iz vatre za

Beograd. Prema tome, to treba da radimo, o tome vam govorim, nema

tu – gadim se, nema – nije to za mene. Ljudi mi kaù – [ta te briga, je

l’ ti dosadno u Parizu? Pa ti si pisac, to je ispod tvog nivoa. To su mo-

ji sugra|ani, za{to ja to ne bih radila, za{to ja ne bih zasukala ruka-

ve i uradila ne{to za svoju dràvu? [ta mogu da uradim? – Da ispiram

mozak ljudima, da ponavljam dok svi ne poludimo, pa na kraju neka

se promeni pet, deset odsto, ali menja se, vi vidite da se to menja. Eto,

to je neka stvar koju svi treba da radimo, svako u svom domenu.

Kad su one do{le na ideju da se na osnovu knjige Nezavr{en proces

Sr|e Popovi}a radi taj film, mnogo sam se obradovala, a kada su me

jo{ pozvale da se uklju~im u taj rad, bila sam mnogo ponosna. Para-

lelno s radom na scenariju pi{em knjigu o tom iskustvu: za{to sam se

uklju~ila u to, na {ta nale}em, da se izborim sa svojim demonima i da

sebi ostavim nekakav dokument, vrstu dnevnika o tome {ta sam sve

razmi{ljala, u kakvim zabludama sam bila. Svi smo od trenutka kada

je ubijen \in|i} shvatili {ta smo izgubili, a da u ono kratko vreme

dok je on nama vladao, nismo znali {ta imamo i da smo se mnogo

ogre{ili o to. Ja prva moram to da priznam i ~itam sada te materijale,

prolazim kroz li~nu katarzu, kaèm – êkaj, ti si to pro~itala u Kuri-

ru, ~ove~e. Meni je to u mali mozak neko ubacio – reformator, proe-

vropski, da, ali Cane, Mane, ovo, ono. Ljudi, ne umem mnogo stvari da

radim u ìvotu, ali umem da u~im i da ~itam. Ja sistemati~no prilazim

ovome, ~itam sve, ja vam dajem re~, i{~ita}u sve te hiljade strana no-

vinskih ise~aka, zapisnika s procesa, deset hiljada strana ima samo

zapisnika s procesa, knjiga, apsolutno svih dokumenata koji mi do|u


162

05

.10

.07

. do ruke, koji osvetljavaju veliku ulogu Zorana \in|i}a, premijera, u

na{im ìvotima. Ja vam dajem re~ da }u to i{~itati da bih isterala svo-

je demone i da bih se oprala pred sobom za ono u {ta sam sumnjala. I

mislim da smo svi mi pali kao `rtve stravi~ne propagandne ma{ine

zaboravljaju}i klju~nu stvar, da je taj ~ovek bio premijer, da je ubijen

zato {to je bio premijer i zato {to je radio ne{to dobro za nas, i da je

na{a obaveza da damo svoj sekund vremena, pola evra, {ta god, da do-

prinesemo da to ruglo koje stoji kao ìva rana Srbije na neki na~in

po~ne polako da zarasta.

I zato vas pozivam da ~ime moète pomognete, super je da pomogne-

te, ali zbog vas. Taj jedan evro po glavi slu{aoca, taj materijal koji

ima{, dajte ahrive ako imate, dajte kasete, {ta god ko da ima, bilo {ta

{to misli da je va`no neka da. Ja vam dajem re~ da }u sve pro~itati i

da }u sve uzeti u obzir, ako ni{ta drugo, barem ne}e biti nijedne ta~-

ke koja }e ostati zamu}ena, od sad pa zauvek.

Svetlana Luki}:

Slu{ali ste Miljenka Deretu, Nenada Proki}a i Biljanu Srbljanovi} ko-

ji su govorili na promociji Pe{~anika u ponedeljak u Novom Sadu. A

ju~e je u Beogradu sahranjen na{ stalni sagovornik i na{ prijatelj,

Dragoljub Sto{i}. Dragoljub je bio predsednik Unije slobodnih sindi-

kata, vo|a sindikalnih {trajkova voza~a GSP-a pod Milo{evi}em, è-

stok kriti~ar dvojice gradona~elnika, Neboj{e ôvi}a i Nenada Bogda-

novi}a. Dragoljub je bio doma}in ûvara vatre, on je obukao majicu sa

\in|i}evim likom i oti{ao pred specijalni sud kada su se pred tim su-

dom pojavili momci sa slikom vuka Crvenih beretki na svojim majica-

ma. Prebijan i hap{en pod Milo{evi}em, Dragoljub je 5. oktobar do~e-

kao u zatvoru, pa ipak, kada je umro, gnevan i brz, shvatili smo da taj

5. oktobar, koji izgleda nije bio nikakva revolucija, koji nam je komad

po komad oduzet bez ostatka za ovih sedam godina – ipak ima ne{to

{to mu niko ne moè oduzeti – svog neznanog junaka kojem mi znamo

ime – Dragoljub Sto{i}. Neznani junak koji je pao u borbi za na{u iz-

gubljenu stvar.

Dragoljub Sto{i}:

Kao da ste u ludnici na otvorenom, kao da je ovo êhovljev Paviljon 6

i mi tu teturamo, tumaramo po mraku, sudaramo se, slu|eni, bez ne-

ke nade. Ja sam se 1999. godine zalagao za protektorat, nema potre-

be da menjam svoje mi{ljenje. Ja ne mislim da treba radikale pustiti,


Dragoljub

Sto{i}

pa kao, onda }e sve biti jasno. Pa nemamo mi vi{e mogu}nosti, nema

vi{e ni energije, ni vremena. Prosto smo toliko ubijeni u pojam, toli-

ko smo osiroma{eni. Pa zar ve} nemamo to, {ta oni jo{ mogu da ura-

de? Za{to se ne uzme taj podatak koji je tu skoro objavljen, ali je pro-

{ao gotovo nezapaèno, da sedamdeset odsto anketiranih studenata

nikada nigde nije bilo izvan granica Srbije? Ja sam pre neki dan bio u

Hrvatskoj i trebalo mi je nedelju dana da se oporavim, samo kada

sam video kakvi su njihovi putevi. A oni su na najniòj lestvici od tog

normalnog sveta. Pa gde smo onda mi?

Zoran \in|i} je jednom rekao – Ovde ~im se umije{, odmah si sum-

njiv. To je stvarno ta~no i dok leìmo u blatu imamo dva izbora – da

ustanemo iz tog blata ili da one malobrojne koji jo{ ne leè, nego sto-

je u tom blatu, povu~emo u to blato. To mi li~i na ovo da se mi dodat-

no angaùjemo da se ovde sudi za ratne zlo~ine. Umesto da ustanemo

iz tog blata, da to malo energije {to jo{ imamo upotrebimo na ustaja-

nje, mi i to malo energije upotrebljavamo da uvu~emo one malobroj-

ne koji jo{ stoje, koji jo{ nisu legli u to blato. I kada svi budemo kao

svinje i kada svi budemo groktali i kada ovo bude veliko korito u ko-

jem }emo da lap}emo pomije, onda }emo valjda svi da budemo sre}ni,

ne}e nam ni{ta drugo trebati. Kada sam u Gradskom saobra}ajnom

preduze}u pokrenuo ideju da se napravi jedan sindikat, po~eo sam ti-

me {to sam razgovarao s ljudima da li je njima palo na pamet da bi

oni mo`da trebalo da imaju drugi par cipela, po{to taj jedan, s izliza-

nim i iskrivljenim petama, izgu`van, prljav, ne bi trebalo da im bude

dovoljan. Ili da ih podsetim na instituciju nedeljnog ru~ka s porodi-

com u kafani. Mi smo na{ standard, pristup ìvotu, elementarnom,

toliko snizili, toliko smo postali ljudi bez potreba da im zaista olak-

{avamo posao. Ili je mo`da to {to nam rade sve ove godine dovelo do

toga, svejedno {ta je, ali to mora da prestane. I taj teàk posao suo~a-

vanja s tim unesre}enim ljudima koji imaju stra{ne dezorijentacije i

ograni~enja koja su im sve ove godine stvarana u glavama, to mora

da se ra{~isti ili za nas nema nade.

Ja sam se u Demokratsku stranku u~lanio 1996. godine iz dva razlo-

ga, jedan je bio va`niji, taj da se prkosi reìmu Slobodana Milo{evi}a,

i drugi je bio taj {to sam verovao Zoranu \in|i}u. Zna~i, imao sam

dva razloga, prkos i shvatanje da je otpor prema Slobodanu Milo{evi-

}u preduslov za sve drugo – iz istih razloga sam se u~lanio i u Otpor.

Ali {to se ti~e Demokratske stranke sada, moram da kaèm da sam

razo~aran. Ona iz vi{e razloga ne li~i na sebe, a najvi{e tome doprino-


164

05

.10

.07

. si taj tragi~ni razlog da su ubili Zorana. Pre neko ve~e, neko od onih

mla|ih ~lanova Demokratske stranke, kada su do{li da daju podr{ku

êdi Jovanovi}u u op{tinskom odboru na Novom Beogradu, dodao je

na tabli na kojoj pi{e Demokratska stranka – Srbije. I mislim da je to

ozbiljna opomena Demokratskoj stranci. Ako ho}ete da idem do kra-

ja, to je vrhunska uvreda za Demokratsku stranku, da je uporede s

Demokratskom strankom Srbije. Da li je Boris Tadi} shvatio da ta ko-

habitacija dugoro~no gledano nije zdrava, ni po njegovo zdravlje, iz-

me|u ostalog? Ja bih voleo da jeste, ali ne bih smeo da stavim ruku u

vatru za to. I êda Jovanovi}, bez obzira na to da li je prerano do{ao

na mesto na kome je bio, zaista ima politi~ki nerv koji je te{ko spori-

ti i stra{no brzo misli. On govori stvari koje ja u devedeset i ne znam

koliko procenata potpisujem, sasvim mi odgovara sve to {to pri~a. Da

li je on malo nadobudan, da li je izdrào teret slave koja mu se dogo-

dila, to je druga pri~a, ali êdomir Jovanovi} je jedan od dvojice ljudi

koji su isporu~ili Slobodana Milo{evi}a. Jednog od njih su ubili, a

ovog drugog poku{avamo da se oslobodimo. Da nema ni~eg drugog u

biografiji êdomira Jovanovi}a, to bi trebao da bude razlog o kojem

bismo morali da vodimo ra~una kada ~inimo ustupke Kuriru ili ne

znam ni ja kojoj tamo opciji koja se eksponira preko Kurira, i dopu-

{tamo da se na taj na~in navodno Demokratska stranka pro~i{}ava.

Ne mogu da razumem, ne mogu da shvatim da Branislav ânak, pred-

sednik UGS Nezavisnost, kaè da su protiv ovog zakona o radu zlona-

merni investitori i ljudi koji su nam namenili ulogu kolonije. Pa ne

mogu da verujem, stvarno. Pa ja bih bio presre}an, i ako je to izdaja,

onda ja jesam izdajnik, da mi zaista postanemo kolonija tipa Ju`ne

Koreje, da do|emo do tog nivoa kao kolonija da moèmo da organizu-

jemo olimpijske igre. Zaista sanjam o tome da ovde do|u velike svet-

ske korporacije, multinacionalne kompanije koje }e da uloè mnogo

sredstava, pa da im bude stalo do toga {to su uloìli, a da onda mi or-

ganizujemo sindikate i podignemo na{u svest na nivo da kaèmo – E,

sad mi mislimo da smo izrabljivani, jer imamo platu tri hiljade dola-

ra, a ho}emo da imamo pet. Ali za to je potrebno da oni ovde do|u, a

ne da ih na ovaj na~in spre~avamo da uop{te do|u, jer }e oni da nas

izrabljuju, Boè, a sada smo sre}ni i tu na{u sre}u ne damo da nam

neko muti.

Ako ovi budu isporu~ili Mladi}a, mi moèmo da se pakujemo i moè

biti da sam ja negde u podsvesti i zbog toga ~ekao Bati}a ispred za-

tvora da ga pozdravim, jer u Srbiji je obi~aj da ide{ na slave, ide{ na


Dragoljub

Sto{i}

svadbe, ide{ na ispra}aje, da zaduì{ onog doma}ina da do|e tebi. Po-

{to nas to sve ~eka, ja bih voleo da me sa~ekaju, da ne iza|em ba{ ona-

ko sam. Ne {alim se. @ivi{ negde gde se veruje na re~ advokatu Mirja-

ne Markovi} da }e ona da se pojavi tamo gde je budu zvali, a Bati} je

dràn u zatvoru zato {to }e da pobegne. [ta re}i o pravosu|u ~ijeg mi-

nistra uop{te ne doìvljavam kao da govori – on, {to se mene ti~e, sik-

}e, prosto me ~ovek pla{i. O~i ga odaju, on je meni najopasniji od ce-

le te ekipe, iako je to, naravno, varka, jer sigurno je da je to Ko{tuni-

ca. Sigurno da je to on, jer on ih tu sve drì, sa svojim unezverenim

pogledom. Prosto kada ga vidi onako unezverenog, pomislio bi ~ovek

da je on tu slu~ajno, da je u{ao u neku prostoriju u kojoj je jedina slo-

bodna stolica bila stolica predsednika vlade i on je, ~ovek, tu seo. ô-

ve~e, on je oti{ao u ono poplavljeno selo gde Velja Ili} gradi ku}e. I to

su proglasili najve}im gradili{tem u Srbiji. Pa to bi malo ve}a moba,

dva sela da se skupe, da se ljudi dogovore i da pomognu jedni drugi-

ma – isto bi uradili i pretpostavljam za kra}e vreme. To je Srbija pet

godina posle 5. oktobra.

Treba ljudima re}i – Toliko smo gre{ili da nas je sramota, izvinite {to

nismo napravili lustraciju, izvinite {to smo zaboravili da su ûvari

vatre u ovom gradu {etali godinu i ne{to dana. Ali ja se odli~no se-

}am, jer ja sam svakih ~etrdeset pet dana i{ao u policiju da im legali-

zujem tu {etnju, da imaju pravo da {etaju, da ih ne bi tukli. Ti ljudi su

tamo skandirali – Maki, Otpor, u ono vreme, ~ove~e, povremeno je bi-

lo vi{a marica i policajaca nego njih u {etnji, bilo ih je nekad izme|u

pedeset i dvesta i {etali su svaki dan trista {ezdeset i ne{to dana. Ti

ljudi su zaboravljeni, ti ljudi nisu pozvani kada je pravljen onaj kok-

tel u skup{tini grada posle promena 5. oktobra, a tamo je bilo i profe-

sora univerziteta. Zna~i, da se izvinimo svi zajedno, svi }emo da se iz-

vinimo jedni drugima {to smo izdali jedni druge, za sve {to nismo

razumeli, stvarno je vreme. Ne mora Bati} ponovo da bude ministar

pravde, ali on i êda i Vesna i Nata{a Mi}i} i onaj prepametni Nikola

Samardì}, svi treba da budu tu i da probamo jo{ jednom. A {ta drugo

da radimo, {ta }emo sad da radimo, da se predamo, {ta? Pa ne mogu

da umrem mirno s mi{lju da mi dete stoji pred nekom ambasadom za-

to {to je skupio neku kintu da ode u Ma|arsku, pa ne moè druga~ije

nego da dobije vizu da bi oti{ao u Ma|arsku. Pa je li to pomisao s ko-

jom ~ovek treba da se pomiri? Ja stvarno mislim da nije. Ja bar ne mo-

gu s tim da se pomirim.


166

05

.10

.07

. Imamo sada izbore koji }e da izme{aju iste karte. Ima}e{ tri Tadi}a i

dvojicu Ko{tunica, do sad si imao tri Ko{tunice i dva Tadi}a, i to }e

valjda da bude ta promena. Mo`da bi najbolje bilo da imamo ~etiri Ni-

koli}a, da imamo kvartet Nikoli}a i da onda propadnemo jednom za

svagda, jer bismo s njima u slede}em mandatu verovatno mnogo br-

è propadali nego {to }emo propasti s ovima. Ovo je agonija kojoj ne-

ma kraja, koliko vidim. Stalno nam izmi{ljaju nekakva pitanja svih

pitanja, nekakve nacionalne interese, neke specijalne situacije, ose-

tljiva vremena. Nikako da do|e na red kako se le~imo, kako se {kolu-

jemo, u kakvim uslovima radimo, kakve plate primamo, to nikako da

budu osetljiva pitanja. Te ìvotne, svakodnevne stvari od kojih nam

ovaj jedan jedini ìvot i zavisi guraju u stranu i daje se prioritet stva-

rima koje u stvari nisu pitanja, nego su izgovori. I to traje. @ivi{ u ze-

mlji u kojoj ti, recimo, predsednik najve}eg sindikata u zemlji vozi

slu`beni auto koji mu je dao najve}i tajkun u zemlji, koji, uzgred, ne

dozvoljava sindikalno organizovanje u svojoj Delti. I opet }emo u

martu da ~ekamo one koji su ga najvi{e mrzeli da poloè vence na

spomen-plo~u Zoranu \in|i}u, pa }emo onda i mi da do|emo tamo,

da àlimo i sebe i njega.

Treba da raskrstimo s Milo{evi}evom ba{tinom, ali da li iko norma-

lan veruje da nas na to poziva i da je u tom poslu u~estvovao Ivica Da-

~i} i Milorad Vu~eli} i Tomislav Nikoli} i Vojislav [e{elj? I stvarno, da

li je mogu}e da neko ko je sledio Zorana \in|i}a sada na poziv, u isto

vreme Vojislava [e{elja i Borisa Tadi}a i Milorada Vu~eli}a i Vojisla-

va Ko{tunice, treba da ode da uradi ne{to na {ta ga oni pozivaju? To

je potpuno ludilo, to je let iznad kukavi~jeg gnezda. Ne zna ~ovek

stvarno {ta vi{e da kaè, jer ovo pro|e, ostarismo. Pogledam sebe, vi-

dim da sam ostario nadaju}i se, a ìvim sve gore. Ja ne mogu da veru-

jem da je neko zaista verovao da }e zbog preambule u ustavu sa~uva-

ti srpsku kolevku. Za njihovu informaciju, srpska kolevka je preme-

{tena u Gu~u. Stvarno be{~a{}u nema kraja. Evo {est godina posle

tog 5. oktobra, ako budemo ponovo imali pet minuta, ne bismo smeli

da napravimo gre{ku koju smo napravili 5. oktobra. Bolje re}i, u no}i

izme|u 5. i 6. oktobra.

Dok sam dolazio ovamo, idem po ovom lepom danu i gledam taj na-

rod, kojem se doga|a dono{enje ustavnog zakona. Na licima ljudi vi-

di{ da se ni{ta ne doga|a, to nikoga ne interesuje. Sve vi{e mislim da

to nije apatija, sve vi{e sam ube|en da narod u stvari prezire pred-

stavnike ove vlasti, od prvog do poslednjeg. Ja o~ekujem od Tomisla-


Dragoljub

Sto{i}

va Nikoli}a da je lud, o~ekujem da }e da zarati s ~itavim svetom izgo-

varaju}i se da po{tuje ustav, ne o~ekujem ni{ta ni od Ko{tunice, ali

od Borisa Tadi}a o~ekujem. Ipak je to opcija kojoj sam i ja kao poje-

dinac prili~no toga dao zalaù}i se za ne{to {to je ta Demokratska

stranka nekad predstavljala. On se zaista sada pona{a kao korumpi-

rani kriminalizovani ste~ajni upravnik u preduze}u kome ho}e da

snizi cenu, da bi ga neki njegov prijatelj tajkun, u ovom slu~aju vero-

vatno Ko{tunica, kupio. Tako nam izgleda Demokratska stranka.

I sad ti skladi{te, iz kojih god razloga, eksplodira. Pojavi se zvani~nik

i kaè – Mi }emo pomo}i koliko moèmo. Pa ~ove~e, {ta ti to pri~a{?

Kako misli{ – Pomo}i }e{ koliko moè{? Taj narod ìvi bez plata ili s

tim platama koje ima ne moè ni{ta da uradi, ne moè da plati tele-

fonski ra~un, ne moè ni{ta da uradi. I sad mu dràva osobno, po{to

mu je nanela {tetu, unesre}ila ljude, kaè – Pomo}i }emo koliko mo-

èmo. Ma nije valjda? I ni{ta. Pa {ta treba ovde da se desi da neko iza-

|e i kaè – Alo bre, pa dosta, stvarno dosta jednom? Neko ovde neko-

ga bolje poznaje nego on sebe i to nema kraja, ne moè{ da prati{, to-

liko kulja ta prljav{tina i to vre|anje i ta kanalizacija, ne znam koji

je profil te cevi, ali prosto smo potopljeni. Probudi{ se i kao da nisi ni

legao da spava{, stalno potpuno isto. Imamo predve~erje izbora, na-

damo se da }e biti bolje, ne{to }emo promeniti. Ne}emo ni{ta prome-

niti, jer nemamo {ta da promenimo, ponuda }e biti ista. Nije otvore-

na nova prodavnica, imamo bakalnicu na }o{ku i tu robu }emo opet

kupiti, s nadom da kad otvorimo kutiju u njoj ne}e biti ni{ta plesnivo

i nikakvo uèglo ulje, nego kao bi}e ne{to druga~ije. Ne}e.

Jutarnjem programu B92 neko je poslao poruku. Voleo bih da ga upo-

znam, isto kao {to sam voleo da upoznam onog ~oveka koji je drào

Zoranovu sliku tamo na Tamnavi kada je Ko{tunica bio u poseti. Po-

ruka glasi – Petnaest godina je od 9. marta, {est godina od 5. oktobra,

tri godine otkako su ubili Zorana \in|i}a, ej, ljudi, u pomo}. Stvarno,

u pomo}.

Mi smo potpuno zaboravili kako je izgledalo kada su smenili Zorana

s mesta gradona~elnika i kada smo krenuli u protestnu {etnju. Kre-

nemo pored Kalemegdana, niz ulicu Tadeu{a Ko{}u{kog, ~ove~e, ka-

da su istr~ali iz kalemegdanskog parka. Dotle su bili neki kordoni, pa

si bio oprezan, moè{ da o~ekuje{, a ono je bilo kao da su nas ~ekali

u zasedi. To je tako pr{talo, tako su padale devojke na {tiklama, juri

te neki divljak u ~izmama, ~ove~e. Po~e {utiranje, one njihove torbi-


168

05

.10

.07

. ce se prosipaju, padaju deca, vri{te. Od onda mrzim interfon, jer ve}i-

na ulaza u onim popre~nim ulicama ima interfon, ne moè{ da u|e{

ni u jedan, nema{ gde da se sakrije{, ~ove~e. Ja naàlost taj 5. oktobar

nisam do~ekao na ulici, nisam ga do~ekao ispred skup{tine, zato {to

sam bio uhap{en 3. oktobra, pa sam 6. pu{ten. Taj deo nisam video, ne

mogu da preàlim, ja bih, ako ni zbog ~ega drugog, voleo da se 5. ok-

tobar desi ponovo da mogu da budem tamo. Zamisli, posle tolikih go-

dina ti ne vidi{ to, nego sedi{ u nekoj }eliji. Pa da se ubije{, ~ove~e, za-

misli to. Ali to {to kaè{ da neki nisu dobili dovoljno batina, ima naj-

manje dve stvari koje se nama nisu desile, a ja se bojim da }e zbog ne-

ke kosmi~ke pravde koja je prosto neizbe`na to da nam se desi: nisu

nam uzvra}ene batine koje smo nekima oko nas zadali, to je jedno, a

drugo, zbog onih koji nisu dobili batine 5. oktobra, jer nije sprovede-

na lustracija, zovi to kako ho}e{, batine, lustracija, nije bitno, dobi}e

batine ovi {to je nisu sproveli. Ja se bojim da }e nas ta kazna sti}i, su-

vi{e smo zla naneli direktno. Ne mogu ja da kaèm sada – ja u tome

nisam u~estvovao, ja sam bio protiv toga. Ili ja nisam bio dovoljno

protiv toga ili nas nije bilo dovoljno koji smo bili protiv toga. Stvarno

se iskreno bojim i na svu sre}u, ako je to sre}a, ne}emo naneti zlo

drugima, ne}e nam to vi{e dozvoliti, to }e se desiti ovde, me|u nama.

Ako se desi ovde me|u nama, kakvi smo, ne znam {ta }e biti. Stvarno

sad po~injem da se uìvljavam u to, pa mi se ne dopada nimalo.

Svetlana Luki}:

Ni sedam godina posle, mi ne znamo {ta se desilo 5. oktobra. Evo {ta

misli da se desilo Sr|a Popovi}.

Sr|a Popovi}:

Za gra|anina postoji ne{to zbunjuju}e u tom doga|aju, koji jeste dvo-

smislen. Da li je to bila revolucija, smena vlasti, pu~, {ta je to bilo i {ta

je tu poraèno? Uzrok tome vidim pre svega u ambivalentnosti Milo-

{evi}evog reìma, jer je on bio dvoglav. U raznim jugoslovenskim re-

publikama zauzeti su razli~iti odnosi prema padu berlinskog zida,

prema globalnom kolapsu komunizma. I ja se se}am da je Milo{evi}

zamerao zapadnim republikama, Sloveniji i Hrvatskoj, {to su na ta-

njiru dale nacionalistima vlast. A on je, za razliku od toga, prvo okle-

vao koliko god je mogao s vi{estrana~kim izborima, a onda se dose-

tio, i mislim da je to njegova najve}a dosetka, da on moè da drì

unutra{nje protivre~nu poziciju: da se drì te svoje mati~ne partije

da bi zadrào dru{tvenu svojinu, kontrolu nad medijima, privredom,


Sr|a

Popovi}

kontrolu nad policijom, vojskom, a da to nakazno ven~a s nacionali-

sti~kom ideologijom i da zauzme celokupni politi~ki prostor. Dakle,

da ne moè niko da ga skida, onako kako su svi ti komunisti~ki reì-

mi skidani, s nacionalisti~kih pozicija. U ostalim isto~noevropskim

zemljama pobune su bile nacionalisti~ke, ali u odnosu na ono {to se

smatralo ruskom okupacijom. A ovde su direktno padali komunisti~-

ki reìmi pred nacionalizmima. I on je odlu~io – Pa ja mogu da igram

obe uloge, mogu da budem i Crvenkapa i vuk, {to je bila stvarno veli-

ka dosetka i nekako neprozirna, zato {to je to bilo toliko apsurdno i

protivre~no da niko nije do{ao do dna toga. I pod Milo{evi}em ste

imali i ambivalentnu opoziciju, kod koje se nikad nije znalo protiv ~e-

ga su oni, jesu li protiv socijalizma, kao Ko{tunica, recimo, jesu li

protiv nacionalizma, jesu li protiv rata, protiv ~ega su oni, ~emu su

oni opozicija od svega toga. Tako da, kada je Milo{evi} padao isto ta-

ko nije bilo jasno {ta je tu poraèno, njegova ratna politika, njegov

militantni nacionalizam, je li tu kona~no skinuta petokraka, {ta se tu

dogodilo. Taj doga|aj nije jasan.

I onda imate dalje ambivalencije i dvosmislenosti. DOS koji dolazi na

vlast je ambivalentna tvorevina. [ta je DOS, je li to Ko{tunica koji je

skinuo Milo{evi}a i postao kalif namesto kalifa, ili je to \in|i} koji je

sve to organizovao i koji najaktivnije poku{ava da promeni biv{i re-

ìm? Ko{tunica insistira na legalitetu, na kontinuitetu pravnog siste-

ma, na o~uvanju Milo{evi}evog aparata. I to je bilo dvosmisleno, zbu-

njuju}e, pa je onda svet kazao – Nije va`no {ta je bilo, va`no je da smo

se oslobodili Milo{evi}a. A posle }e se pokazati da je vrlo va`no kako

se interpretira 5. oktobar i da je vrlo va`no da se zna {ta je tu poraè-

no i ko je tu pobednik. Zbog te interpretacije, koju su poku{ali i jedni

i drugi da nametnu, i Ko{tunica i \in|i}, nastao je kasnije i frontalni

politi~ki sukob DSS-a i DS-a. Onda je on po~eo da dobija ekstralegal-

ne forme. Smatram da je ekstralegalno bilo kada je \in|i} izbacio iz

parlamenta poslanike DSS-a, ali je odgovor bio ne samo ekstralega-

lan, nego i nasilan, jer onda su odjednom po~ele da se de{avaju stva-

ri kao {to je ubistvo Gavrilovi}a, kao {to je oruàna pobuna i na kra-

ju atentat, kojim je kona~no razre{ena ta ambivalencija.

Atentat je vrlo zna~ajan za razumevanje 5. oktobra zbog toga {to je

on bio razre{enje tog dvosmislenog doga|aja. To pokazuju posledice

atentata. \in|i}, koji je bio najnepopularniji od vi|enijih politi~ara

na politi~koj sceni, odjednom je po~eo da biva idol. DSS je odjednom

bio prepoznat kao stranka milo{evi}evske politike bez Milo{evi}a,


170

05

.10

.07

. mo`da najvi{e po tom brutalnom aktu nasilja kojim se ta strana po-

sluìla, gde su ~ak i egzekutori bili iz milo{evi}evske garniture. Lju-

di koji su za njega i pre to radili su opet to uradili. I tu je veliki deo

ljudi progledao, naknadno dao kredit \in|i}u i po~eo da napu{ta

DSS. I tu po~inje strmoglavi pad rejtinga DSS-a, koji prolazi neprime-

}eno. Kada se digla magla, pokazalo se da je Ko{tunica isto {to i radi-

kali, da on ulazi u koaliciju sa SPS-om, da flertuje sa radikalima, i on-

da za{to bih ja bio u DSS-u, kada mogu da idem na pravo mesto, kod

onih koji mnogo jasnije tu poziciju plasiraju na politi~kom trì{tu?

Mislim da je ubistvo doprinelo rastu radikala i da je tu popularnost

Ko{tunice po~ela da opada, jer je postala nemogu}a ta mimikrija da

je on tobo` ugla|eni nacionalista. Taj atentat je mnogo razbistrio po-

liti~ku scenu, on je ~ak onemogu}io i Demokratskoj stranci da se iz-

ja{njava tako nejasno.

Odmah je prime}eno ne samo da DSS opstruira su|enje ubicama Zo-

rana \in|i}a, nego i da Demokratska stranka na to nema {ta da kaè.

Hajde {to oni ne}e o su|enju da govore, hajde, ne}e da uti~u na sud i

tako dalje, ali kada vide ono {to smo svi videli, {to je o~igledno, da

DSS poku{ava da za{titi ljude koji su osu|eni za ubistvo, da poku{a-

va da diskredituje specijalni sud, da ga ukine, protivi se zakonodav-

stvu o za{ti}enom svedoku, o specijalnom sudu, tajno se sastaje s Le-

gijom – pa zar Demokratska stranka ni{ta nema o tome da kaè? To

je bio njihov predsednik, sudi se ubicama njihovog predsednika. Zar

oni mogu da ulaze u koaliciju s ljudima koji opstruiraju to su|enje?

To je bio poraz Demokratske stranke, koji je, po mom mi{ljenju, iza-

zvao i pojavu LDP-a, jer je u Demokratskoj stranci bilo ljudi koji na to

nisu mogli da pristanu. To je bila linija razgrani~enja, stvorena je

frakcija i Demokratska stranka je morala da odlu~i – da ih izbaci ili

da odgovori na pitanja koja su oni postavljali. I oni su odlu~ili da ih

izbace iz stranke i ja mislim da }e ih to ko{tati, ve} ih ko{ta, a tek }e

ih ko{tati. I poslednje {to ~ujem jeste da raste broj glasa~a LDP-a,

zbog toga {to se situacija razbistrila, {to je pozicija centra koju je pr-

vo tobo` zauzimao Ko{tunica postala nemogu}a. Ko{tunica je to

shvatio i pribliìo se SPS-u i Milo{evi}evim starim koalicionim part-

nerima, radikalima, a DS je poku{ao da stane na to mesto, da sada on

bude taj centar, ali stvar je u tome {to je centar nemogu}. I DS }e se

osipati isto kao {to se osipao Ko{tunica.

U Srbiji postoje dve realisti~ne i konsekventne politike, a to su one

koje se obi~no nazivaju ekstremnima. One su ekstremne zato {to su


Sr|a

Popovi}

opcije polarizovane, a ako imate opciju istok – zapad, onda ne znam

koja bi va{a opcija u centru trebalo da bude – sever, jug, {ta, to je ne-

mogu}e. I ja mislim da }e LDP i dalje dobijati i mislim da se vidi da

postoje samo dve opcije u igri, a da je sve ostalo zamla}ivanje koje po-

vla|uje iluziji nekih ljudi, koje ja razumem, koji misle da se moè ne-

{to dobiti, a da se ne plati nikakva cena. To zna~i – ne}emo izru~iti

Milo{evi}a, ne}emo sara|ivati s Hagom, ali }emo u}i u Evropsku uni-

ju, a ne}emo u}i u NATO. To su tlapnje koje samo produàvaju para-

lizu. I to po~inje da se vidi i naravno da postoji strah, jer sukob dve ta-

ko udaljene opcije kao {to je radikalska i LDP-ovska, bez obzira na

neravnopravnost snaga je zastra{uju}i, zato {to se ne vidi da on mo-

è da se razre{i bez ve}ih potresa.

To je bio kriminalni poredak i cela ta dràva je bila zlo~ina~ko udru-

ènje i njih je amnestirao Ko{tunica time {to je proglasio da su to bi-

li izbori, jedan predsednik oti{ao, drugi predsednik do{ao i Milo{evi}

je i dalje predsednik najve}e opozicione stranke, koji zasluùje sve

uvaàvanje. A ja mislim da je najbliè istini da je to bila dvorska za-

vera i da je ono {to se dogodilo bilo pu~. SPS tvrdi stalno da je to bio

pu~ i jeste bio pu~. Glasovi nikada nisu prebrojani, a Milo{evi} je pre-

dao vlast tako {to je do{ao na~elnik general{taba u pratnji Ko{tunice

i Ivanova i kazao mu – Vi ste, predsedni~e, izgubili izbore. Izvolite,

predajte vlast, Ko{tunica vam garantuje da nikada ne}ete oti}i u Hag,

da }e se prema vama pona{ati sa uvaàvanjem, a gospodin Ivanov je

tu da kao velika sila garantuje takav sporazum. Ja mislim da se to do-

godilo i da je Milo{evi} u stvari uklonjen izdajom svoje okoline, jer je

on u svom ludilu suvi{e daleko oti{ao i po~eo je sve da ih ugroàva.

To je bilo mo`da najupadljivije tokom sedamdeset sedam dana NATO

bombardovanja, kada su svi pomislili – Ovaj ~ovek je lud, NATO }e u}i

i sve }e nas za u{i izvaditi odavde, daj da ga sklonimo, da napravimo

neki privid promene, a poku{a}emo da zadrìmo sve {to se zadràti

moè. I zato je Ko{tunica izabran kao ambivalentni kandidat.

To se videlo ve} iz one parole iz doba izbora – Zapu{i nos pa glasaj. Je-

dan veliki deo je zapu{io nos pa je glasao, potpuno svestan svega, ali

je smatrao da je ipak va`no da Milo{evi} ode. Ispostavilo se da je ceo

taj reìm, cela ta zlo~ina~ka dràva bila suvi{e teàk objekt, teàk or-

man koji poku{avate da sru{ite, ali ne moète iz prve, morate da ga

klatite. I on je zakla}en 5. oktobra, ali nije pao, nego se naprotiv ma-

lo klatio i na kraju se opet stabilizovao. I sada nas to dovodi do o~aja-

nja, gledamo taj orman, klatili smo, klatili, a ni{ta nismo rasklatili.


172

05

.10

.07

. Linija koju vidim kao konstantnu je dvosmislenost Milo{evi}eve po-

zicije, dvosmislenost opozicije koja ne zna ~emu je opozicija, dvosmi-

slenost 5. oktobra, gde se ne zna {ta je pobedilo. Posle atentata se zna

{ta je pobedilo i tek kada se to saznalo, onda su mnogi ljudi videli da

je ta dvosmislenost postojala od po~etka i morali su da se odlu~e za

jednu ili za drugu stranu. I to je situacija u kojoj smo i sada, dakle,

dve nepomirljive opcije su na delu, jedna je ta Milo{evi}eva politika

bez Milo{evi}a, a druga je ono {to je hteo \in|i}, nema tre}eg. Jedna

je Istok, druga je Zapad. Male zemlje su opredeljene svojom spoljnom

politikom, va`niji je taj izbor nego bilo kakva unutra{nja politi~ka

odluka. Odlu~ite se za Putina, onda se zna, vi ste putinovska zemlja i

ovo jeste putinovska zemlja. Ovde se de{ava sve ono {to se de{ava i u

Rusiji, toj Rusiji koja je i Milo{evi}a podràvala, toj Rusiji u koju pu-

tuju Aca Tomi} i Pavkovi} za vreme oruàne pobune Crvenih beretki,

koja garantuje Milo{evi}ev i Ko{tuni~in dogovor 5. oktobra, u koju

beè svi ratni zlo~inci. I to je ta Rusija koja sada, eto, ne dâ da nam

taj zli Zapad oduzme petnaest odsto teritorije i kojoj }emo biti, ~uo

sam, ve~no zahvalni. To je najve}i zaokret koji je postignut atenta-

tom na Zorana \in|i}a.

Vi iz posledica moète da zaklju~ujete ne{to o uzrocima i ne{to o mo-

tivima i ciljevima. Ako gledate {ta se dogodilo posle \in|i}evog ubi-

stva, onda imate potpuno pravo da zaklju~ujete da je to i bio cilj ubi-

stva. Nije se ubistvo desilo slu~ajno i promene koje su posle toga na-

stale nisu slu~ajne. \in|i} je èleo da u|e u Evropsku uniju i NATO,

a mi sada ne èlimo da u|emo u Evropsku uniju i NATO. \in|i} nije

èleo koncentracionu vladu, Ko{tunica pravi koncentracionu vladu,

\in|i} nije hteo da ima ni{ta s radikalima, a Ko{tunica flertuje s ra-

dikalima. \in|i} ni{ta nije hteo da ima s Milo{evi}evom strankom,

on je u koaliciji s Milo{evi}evom strankom. Pa ~ekaj, ima neke logike

u tim doga|ajima. Ali ovde se, i to je nasle|e iz Milo{evi}evog perio-

da, toliko toga doga|a, a to su mahom pseudodoga|aji, koji vas stal-

no drè na ringi{pilu i nikako ne moète da sastavite tu pri~u, jer

stalno imate neki potres i ljudi gledaju u to. Kao kada se sru{i ku}a,

a vi ne kaète – Sru{ila se ku}a, nego govorite – Pala ova cigla, pala

ona cigla, brojimo te cigle, evo jo{ jedne cigle. Kada se ku}a ru{i, pa-

daju cigle, za{to broji{ svaku ciglu? Ali to je jo{ Milo{evi} ustanovio,

kad god zapetlja i na|e se u neprilici, on stvori novi skandal i onda se

svi bave tim skandalom, dok ne nai|e novi skandal. I to suvi{e dugo

traje, mislim da se ljudima vrti u glavi.


Sr|a

Popovi}

Svetlana Luki}:

CESID je uradio istraìvanje po kojem trideset jedan odsto ljudi ne

shvata ni{ta od onoga {to se doga|a u politici.

Sr|a Popovi}:

Ja tako tuma~im i apstinenciju. Situacija je ne~itljiva, ve}ina stvari

koje su stvarno va`ne se de{avaju daleko od na{eg pogleda. Demo-

kratska stranka ne moè da ima predsednika vlade, iako je osvojila

ve}inu. [ta onda zna~e ti izbori? Ne zna~e ni{ta, ali to zna~i da neko

to uspeva da spre~i sredstvima koja nisu vidljiva. Jer za{to bi neko ko

je pobedio pristao na to? Mora biti da se odvija neki drugi komad iza

zavese. Tu vidite da postoji fakti~ka mo} koja nije institucionalna,

koja deli karte i onda naravno da je svet demotivisan da izlazi na te

izbore. Za{to da izlazim na izbore, glasam, mogu i da pobedim, ali po-

bedio sam samo na papiru? U stvarnosti }e se desiti ne{to drugo, ne-

{to {to ho}e Vojislav Ko{tunica koji ima pet odsto glasova, a na {ta

pristaje Boris Tadi}, iako ima dvadeset pet odsto glasova.

Mi smo neosve{}eno dru{tvo, ve} dvadeset godina ne znamo {ta nam

se doga|a, ne razumemo to {to nam se doga|a, a doga|aju nam se

stra{ne stvari. I to izgleda kao prirodna pojava, ne{to {to se de{ava

samo od sebe i svi se pozivaju na svoje glasove i na bira~ko telo. Be-

smisleni su glasovi koje daju neinformisani bira~i koji ne razumeju

{ta je u igri. Ve}ina ljudi u ovoj zemlji ìvi kao u snu i onako kao {to

je san organizovan emocijama, nema nikakvog racionalnog toka. A

mi tako ìvimo, mi ìvimo kao da sanjamo. Ne mislimo, radimo ono

{to nam se dopada, a ne znamo ni za{to nam se to dopada, ni da li je

to dobro za nas.

Kome se ìvot pobolj{ava i odakle se to finansira? Da li se to finansi-

ra na ra~un nekih budu}ih nara{taja? Vi to moète da udesite, da se

ono {to bi trebalo da sutra budu na{e penzije danas tro{i na asfaltira-

nje, ali vi ne znate da li je to tako, jer je sve neprozirno. Moè da bu-

de vrlo varljivo ono {to se vidi turisti~ki.

Svetlana Luki}:

Kao {to seljaci stave kre~ na zemlju da rodi i ona stvarno rodi prve go-

dine, a druge umre.


174

05

.10

.07

. Sr|a Popovi}:

Mi smo jako uznemiren svet, na{a su razmi{ljanja kratkoro~na. Jed-

na stvar je poèljna kratkoro~no, vrlo lo{a ve} srednjoro~no, a kata-

strofalna dugoro~no. Ovde ljudi razgovaraju i vidim da je nesporazum

me|u njima nastao i zbog toga {to jedan misli kratkoro~no, a drugi

srednjoro~no. Pa obojica su u pravu, samo ne mogu da se sporazume-

ju na koji rok oni to misle. Kada se zaduùjete, pa super, dobijete no-

vac ni za {ta. Posle do|e vra}anje i to je ve} ne{to drugo. îtao sam u

Ekonomistu da se ovde ljudi zaduùju kod banaka da bi igrali na ber-

zi. To je katastrofa, to niko ne radi, ali pro{le godine cene na berzi su

porasle za {ezdeset odsto i svi su zaradili tih {ezdeset odsto, a sutra

}e da padnu sto odsto i {ta }e onda da bude, ko }e da vra}a te dugove,

kakve }e to katastrofe da budu? Kao Jezda i Dafina. To je posledica to-

ga {to vam je ovde stalno voda ispod nosa. Ne moète vi da mislite ni

o ~emu drugom sem o tome da nos drìte iznad vode, kakvi dugoro~-

no, {ta dugoro~no, daj bre, pomagaj, ho}u da se udavim. Pusti to sa

isu{ivanjem te mo~vare, ko zna kada }e to biti? I ovi {to su protiv

Evropske unije stalno govore – Kada }emo u}i? Mo`da za dvadeset go-

dina. êkaj, pa i za dvadeset godina je dobro, pa jednom, bre, da u|e-

mo. Ali oni kaù – Ako je za dvadeset godina i ne treba nam.

Svetlana Luki}:

Ne radi im posao. To je pri~a koju nam je pri~ao Aca Popovi} kada je

gledao ogroman red za milion maraka na lotou. A kada je premija bi-

la sedamsto hiljada maraka, nikoga nije bilo u redu, kaù – Ne vr{i mi

posao.

Sr|a Popovi}:

Mi smo toliko dugo na tom ringi{pilu da nije ~udo {to ne moèmo, {to

kaù Amerikanci, da zastanemo da pomiri{emo cve}e, nego smo stal-

no u histeriji. To se ovde zove ritam modernog ìvota, to bezglavo

lundranje i muvanje. Kada pogledate beogradski saobra}aj, pomisli-

te – pa ovo cveta, ovo buja, ovo je neka privreda. Ma ne, oni svi idu u

kafi}e, na splavove da se na|u s nekim, nema veze, nije to nikakva

smislena ùrba. To prebacuju Pe{~aniku. Neprijatno je stati, pogleda-

ti gde ste, bolje da tako {etamo okolo i da ne mislimo, samo }emo da

se oneraspoloìmo. Samo }emo, {to kaù klinci, da upadnemo u be-

dak. Nemoj to, pusti to, {ta mi to pri~a{, ne}u to da slu{am. Ako ne}e{

da slu{a{, to je druga stvar, ali mogao bi mo`da da popravi{ taj zub,

posle }e da ti ga vade. I kada maknete izvan ovih granica to je prvo


Sr|a

Popovi}

{to primetite, da ljudi imaju neke planove, da se ti planovi zasnivaju

na nekim informacijama, da postoje neki stabilni trendovi. Ljudi ta-

mo ra~unaju svoje ìvote do groba, a ovde je to nemogu}e, jer su okol-

nosti stalno promenljive, kao da igrate {ah na tabli na kojoj se poja-

vljuju nemogu}e figure, pa tabla ima sto osamdeset, pa dvesta tride-

set polja. Kako da igrate? Ne moète vi tu ni{ta da igrate i planirate.

Dilema Istok – Zapad postoji od kada postoji Srbija. âk i u doba ko-

munizma ste imali te proevropske struje u jednopartijskom sistemu,

a ~im je uspostavljen vi{epartijski sistem, odmah je sve do{lo u staru

kolote~inu. Tako mi shvatamo politiku, da imamo narodnjake i da

imamo Evropljane i da je me|u njima ve~no ista diskusija i ista deba-

ta i, naàlost, isti ishod. Evropljani su uvek gubili, a ~esto bili i ubija-

ni, kao {to je \in|i} bio ubijen. Tako da se to ovde ve} doìvljava kao

na{a fatalna sudbina, da mi ni{ta drugo ni ne umemo nego da stalno

igramo jedan isti komad s novom podelom. Odigravamo jedino {to

znamo. Ovoga puta se dogodilo ne{to izuzetno povoljno za nas, da ne

samo {to su neki ljudi ovde bili zainteresovani za tu Evropu, nego je

ta Evropa jednom bila zainteresovana za nas i jednom htela da nam

pomogne. I to je narodnja~ka ve}ina doìvela kao stra{nu podvalu –

Ne bi oni nas da nemaju neki interes. Kakav interes od tebe moè da

bude? Jesi li ti trì{te, je l’ ti ima{ naftu, za {ta se oni to grabe kada

poku{avaju da nas uvuku u Evropsku uniju, {ta }e to od nas da ima-

ju, paradajz? Narodnja{tvo je uvek bilo povezano s paranojom. I kada

je èleznica trebalo da pro|e kroz Srbiju govorilo se – Jao, tu }e da

nam se uvuku s tom èleznicom. Sada vi{e niko ni ne pomi{lja da i{ta

ulaè u Srbiju i vidi se da od toga ne}e biti skoro ni{ta. Sada nas svi

gledaju, ja mislim, sa saàljenjem. To {to mi doìvljavamo kao nepri-

jateljstvo, to oni jo{ poku{avaju ne{to s nama, ali vide da mi ne}emo.

Pa kako }e? Ne moè ipak ni{ta da se desi bez nas.

Hajde da kaèm ne{to optimisti~no. Mislim da je dobar proces to {to

se kod nas kristali{u dve opcije kao jedine. Oslonac na Rusiju, zatva-

ranje, opstanak u siroma{tvu i u tako re}i naturalnoj privredi i ovo

drugo, gde za sada stoji samo LDP i nezadovoljni ~lanovi Demokrat-

ske stranke, a to je ta kona~na modernizacija, ulazak u Evropu, ko-

smopolitizam, liberalna ekonomija, osloba|anje ekonomije od politi-

ke, osnivanje trì{ta. Ja mislim da }e se te dve opcije sve vi{e krista-

lisati kao jedine i da }e onda biti mnogo racionalniji izbori, kada na-

rod ne budu zbunjivali neki Dinki}i, Vuk Dra{kovi}, Ko{tunica vi{e i

ne moè, ali i on je to radio, Boris Tadi}. Posta}e jasno {ta su na{a dva


176

05

.10

.07

. jedina puta, izme|u kojih srednji ne postoji. Mislim da }e Demokrat-

ska stranka doìvljavati ono {to je doìveo Ko{tunica kada je hteo da

izigrava centar, a to zna~i ne samo osipanje, nego i cepanje. O~igled-

no je nezadovoljstvo svih ljudi koji optiraju za tu zapadnu i evropsku

varijantu. Oni ne mogu da shvate kako se to Tadi} slepo i na ponià-

vaju}i na~in lepi uz Ko{tunicu, koji je ve} oti{ao totalno prema radi-

kalima. DS ve} biva percipiran kao interesna grupacija. Ho}ete

upravne odbore, ho}ete ministarstva, ho}ete da imate predsednika,

ali ~emu sve to? – Pa, ni~emu, samo da zadovoljite svoje apetite. Oni

sve vi{e tako bivaju percipirani i ljude to {to slepo slede Ko{tunicu

vre|a. Pa je l’ ne vidi{, bre, da ti je zavukao ruku u dèp, vadi {ta god

ho}e, a ti se ne usu|uje{ ni da protestuje{?

Svetlana Luki}:

Jedan ~lan glavnog odbora DS-a nam je rekao pravdaju}i poteze Tadi-

}a da se oni posle atentata na \in|i}a pla{e Ko{tunice.

Sr|a Popovi}:

To mogu da razumem, ako uzmete u obzir kako je Ko{tunica o~istio

Demokratsku stranku od nepoèljnih ~lanova koji su èleli da ostanu

na liniji \in|i}eve vlade. On je sve po~istio i jasno im stavio do znanja

– Ili ste mi svi neprijatelji ili }ete da o~istite ovo. I oni su sve to o~isti-

li. To je bio njihov prvi poraz, kada su pokazali da nemaju odgovor na

te ucene, da im je suvi{e stalo do toga da zadovolje svoje apetite i da }e

se povinovati svim opscenim zahtevima koji dolaze s te strane.

Zoran \in|i}:

/opis inauguracije Vojislava Ko{tunice za predsednika SRJ u knjizi

Vesne Mali{i}/

U centru Sava sve je izgledalo glamurozno, dolazili su ministri spolj-

nih poslova Gr~ke, Norve{ke, razni izaslanici, ali se ose}alo da je sve

fasada bez supstance. Ose}alo se da tu nema vlasti i da sve moè da

bude vrlo prolazno. Imaju}i u vidu iskustva Aljendea, Gerenskog i

drugih bezubih gra|anskih revolucija koje su po~injale narodnim en-

tuzijazmom, a zavr{avale krvavim obra~unima i preuzimanjem kon-

trole od vojske, sve vreme sam imao neprijatan ose}aj da ni{ta nije

zavr{eno i da vrlo brzo stvari mogu krenuti u neprijatnom pravcu.

Tih no}i nisam mogao da spavam, jer sam imao ose}anje mu~nine da

je sa svakim satom na{a pozicija gora, a da u javnosti izgleda bolja.


Sr|a

Popovi}

Mediji su bili puni pri~a o pobedi, a kada se ~ovek zapita {ta je garant

da ona opstane, onda shvati da nema nikakvog garanta. I kada se upi-

ta gde je vlast kada mi odemo ku}i, onda shvati da vlasti nema. Ona

postoji dok smo skupljeni, kada se razi|emo, nje vi{e nema. A kada se

upitamo da li socijalisti imaju mehanizme koji funkcioni{u i kada

oni nisu tu, odgovor je – imaju. To je zna~ilo da su prakti~no ve} 6. ok-

tobra bili u prednosti u odnosu na nas.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Pe{~anik, slu{ali ste Biljanu Srbljanovi}, Miljenka Deretu,

Nenada Proki}a, slu{ali ste ono {to nam je od 2004. do 2006. godine

govorio Dragoljub Sto{i} i advokata Sr|u Popovi}a. Idu}eg petka po-

novo Pe{~anik, nastavljamo da lovimo ~udovi{ta mre`om za leptire.

Do vi|enja.


1122.. 1100.. 22000077..


SIGURNA KU]A SRBIJA

Kordon policije nikada do sada nije u{ao u d`amiju u ~i-

zmama......

Dubina misli i {irina du{e jednog naciste mo`e se preci-

zno izmeriti samo kur{umom......

Ljudi koji dugo trpe nepravdu imaju pravo da uzmu prav-

du u svoje ruke......

Muamer Zukorli}, muftija,

Rajko \uri}, iz Romske partije,

Teofil Pan~i}, novinar,

Miljenko Dereta, iz Gra|anskih inicijativa,

Biljana Kova~evi}-Vu~o, iz Komiteta pravnika

za ljudska prava


Svetlana Luki}:

Vesti u Srbiji su ove nedelje po~injale sa – Situacija je sada mirna, ali

napeta, sukobile su se dve grupe vernika, odbornik bacio suzavac, ka-

menice u Novom Sadu, policija upada u dàmije i {ikanira imame, pri-

vodi neonaciste, privodi odbornike... Nasilje se opet valja ovom ze-

mljom, a predsednik vlade i predsednik dràve postiù neverovatne

uspehe na diplomatskom planu. Ko{tunica se bije za me|unarodno

pravo, a predsednik Tadi} na ministarskoj konferenciji @ivotna sredi-

na za Evropu, koja se odràva u Beogradu, predlaè akciju pod nazi-

vom – Nulta emisija, nula poreza.

Predsednik je predloìo da se emisija {tetnih gasova smanji na peti-

nu, dakle, ne za petinu, nego na petinu. Predsedniku pamet ne smeta

i nastavlja svoju borbu za mir i prosperitet u svetu, a i {ire. Decenija-

ma se mnogi ozbiljni politi~ari bore za svaki promil smanjenja zaga-

|enja, a na{ lepi, visoki predsednik ne}e da igra na sitno nego – da

smanjimo odmah to |ubre i da ìvimo kao Porodica bistrih potoka. I

to predlaè predsednik zemlje u kojoj ènama u Boru i Pan~evu od za-

ga|enosti pucaju najlon ~arape i u kojoj se de{ava redovni pomor ri-

be u rekama. Toliko smo ribe potamanili da vi{e ne}emo mo}i da sla-

vimo Svetog Nikolu kao posnu slavu. Ne}e biti ribe za svakog srpskog

doma}ina i mora}emo, bra}o Srbi, sestre Srpkinje, da pre|emo na gi-

cetinu, {to bi predsedniku verovatno bilo posebno milo.

Predsednik i premijer su od dràvni~kih aktivnosti ove nedelje imali i

veoma bitan susret sa Gaspromom. O toj ruskoj dràvnoj kompaniji

koja ho}e da kupi NIS i ko zna {ta jo{ u Srbiji izve{tavalo se kao da je

u pitanju neka li~nost: Gasprom je bio u odvojenim posetama kod

predsednika i premijera, Gasprom je dodao, Gasprom je podvukao...

Taj Vladimir Vladimirovi~ Gasprom je ovih dana sredio stvari sa for-

miranjem vlade u Ukrajini ne{to brè nego {to je predvi|ao, pa je na-

{ao vremena da svrati u prijateljsku i radnu posetu Srbiji.

U me|uvremenu su podeljena javna preduze}a, ministri poklanjaju

Srpskoj pravoslavnoj crkvi hotele, motele, konobarice, konobare i sav

prate}i inventar. A Islamska zajednica Srbije danas u Domu narodne

skup{tine organizuje prijem povodom Bajrama. Ve} su neki upozora-

vali da }e iz toga mnogi izvu}i zaklju~ak da je skup{tina stala na

stranu samoproklamovane nove Islamske zajednice, koja nema upo-

ri{te kod vernika u Sandàku, dakle, da se vlasti iz Beograda direkt-

no me{aju u ono {to se doga|a u Sandàku, odnosno da se me{aju na


182

12.1

0.0

7. potpuno pogre{an na~in. Uvek mi je zanimljivo da ~ujem {ta ima da

kaè fini de~ko Oliver Duli}, predsednik skup{tine – Ne èlim da se

me{am u taj sukob ni na koji na~in, ali moram da kaèm da sam otvo-

rio vrata Islamskoj zajednici, da mi je jako ào {to je do{lo do sukoba.

Me|utim, ne moè da se otkazuje ne{to {to je organizovano unapred,

gde je pozvano {est stotina ljudi i {to direktno politizuje problem koji

postoji unutar njih, kaè predsednik Duli}.

Spremilo se pi}e i ~ast i to ne treba da se baci i zato }emo primiti ove

pu~iste iz Islamske zajednice. A vi na po~etku Pe{~anika slu{ate muf-

tiju Muamera Zukorli}a.

Muamer Zukorli}:

Mislili smo da se nikada ne moè desiti da kordon policije u|e u dà-

miju u ~izmama, privode}i visokog funkcionera Islamske zajednice i

jo{ jednog imama u policijsku stanicu. Dakle, to se nikada nije desi-

lo ni u proteklom stolje}u, ni u vrijeme Milo{evi}a, a evo, naàlost,

desilo se prije neki dan u Sjenici. Situacija jeste napeta i pitanje je

kako }e se razvijati. Nema sumnje da postoje dvije mogu}nosti i obje

se ti~u odnosa dràve prema zakonu. U zakonu jasno stoji da moè

postojati samo jedna Islamska zajednica u dràvi kao tradicionalna

i, s druge strane, jasno stoji da je dràva obavezna da {titi i asistira

implementaciji odluka legalnih organa Islamske zajednice. U ovom

slu~aju se ne po{tuje niti jedno niti drugo, dakle, dràva ne po{tuje

prava tradicionalne Islamske zajednice. Tako|er, dràva se licemjer-

no odnosi prema ovim drugim problemima. U slu~aju Prijepolja i Sje-

nice policija je bila potpuno tendenciozna i upravo smo imali tamo

ljude koji su prstom upirali koga }e policija da privodi, da hapsi. Ka-

snije smo dobili obavje{tenja da se ne radi ni o kakvom nalogu iz vr-

ha ministarstva, ve} o elementarnoj zloupotrebi. Ju~e smo dobili i,

putem medija dodu{e, informaciju da je rukovodilac te akcije suspen-

dovan, ali sve to nije dovoljno jer je ~in koji se odigrao u toj dàmiji

besraman.

Dakle, ovdje imamo licemjeran odnos dràvnih vlasti, mi o~ekujemo

od dràve da ona po{tuje sopstvene zakone i to je prvi korak u prav-

cu stabilizacije. U protivnom, ako dràva ne po{tiva zakon, to sugeri-

{e da ni drugi ne treba da ga po{tivaju, a to zna~i bezakonje, bezako-

nje je haos, haos je plodno tlo za nasilje, a to je jednosmjerna ulica,

koja sigurno nije dobra.


Muamer

Zukorli}

Svetlana Luki}:

Ministar Naumov, koji je ministar vera u sada{njoj vladi Vojislava

Ko{tunice, je rekao da je to problem u islamskoj zajednici i da je naj-

bolje {to dràva moè da u~ini da se ne me{a.

Muamer Zukorli}:

Pa ~ujte, naravno da dràva ne treba da se mije{a u u unutarnja pita-

nja Islamske zajednice, ne treba da se mije{a u to tko }e biti na ~elu

Islamske zajednice, kako }e izgledati njena unutarnja struktura, ali

dràva je sebe obavezala ~lanom sedam Zakona o crkvama i vjerskim

zajednicama da }e za{titi poredak Islamske zajednice. A u ovom slu-

~aju mi imamo udar na poredak Islamske zajednice. Dakle, grupa lju-

di, ina~e biv{ih saradnika obavje{tajnih slu`bi, pomognuta Sulejma-

nom Ugljaninom i jo{ nekim kriminalcima iliti tajkunima odlu~ila je

da neke objekte i dijelove Islamske zajednice otrgne i prika~i ih neka-

kvoj fiktivnoj islamskoj zajednici porodice Jusufspahi} u Beogradu.

Dakle, to je udar na sistem, to je udar na poredak. Tom poretku se ga-

rantuje za{tita od dràve, prema tome, ako se u jednoj porodici preko-

ra~e elementarni oblici pona{anja, policija mora da interveni{e. Re}i

– Ne}emo da se mije{amo – je jo{ jedan oblik licemjerstva. To prosto

ne dolazi u obzir, dakle, dràva mora po{tivati sopstveni zakon. I to je

svojevrsno taktiziranje koje potvr|uje da su dijelovi dràvne vlasti

upleteni u ove aktivnosti protiv Islamske zajednice i prosto imam

osje}aj da netko i{~ekuje da se sve to preokrene. Islamsku zajednicu

je trebalo okupirati u po~etku i skinuti njenog poglavara. Po{to se u

tome nije uspjelo, ajde sada, dobro, neka se bar jedan njen dio otrgne,

pa }emo ih imati dvije, pa onda tri, pa ~etiri, pa pet, ne znam koliko

islamskih zajednica. Prije nekoliko mjeseci su postavljali jednog reis-

ulemu u Beogradu, sada postavljaju drugog, bog zna kada }e tre}ega.

Kada su svetinje u pitanju, stvari se ne mogu tek tako relativizirati.

Svetlana Luki}:

A {ta mislite da je njihov glavni cilj?

Muamer Zukorli}:

Cilj je kompleksan. Ugljaninu kao jednom od klju~nih nosilaca ove

akcije cilj je da Islamsku zajednicu oslabi kako bi je stavio pod svoju

kontrolu. Naravno da mu je klju~na prepreka za to sada{nje rukovod-

stvo, sa mnom na ~elu. Dakle, on smatra da bi Islamsku zajednicu

mogao staviti pod svoju kontrolu i tako je pretvoriti u svoj glasa~ki


184

12.1

0.0

7. mehanizam, {to jeste bila njegova èlja jo{ od devedesetih. Ja }u pod-

sjetiti da su prije 1993. godine, kada sam ja postao muftija, imami u

dàmijama govorili da ko ne glasa za Sulejmana Ugljanina nije mu-

sliman. Ja sam, naravno, svojim dolaskom i reformama u Islamskoj

zajednici prekinuo tu praksu i evo, sada pla}am ra~une zbog toga.

Dakle, to su o~ito njegove ambicije. [to se ti~e ovih imama, koji su ra-

nije bili saradnici obavje{tajnih slu`bi, oni su o~ito htjeli da povuku

potez vi{e, jer poznato je javnosti da sam prije nekoliko mjeseci tra-

ìo od predsjednika dràve i premijera da nam dostave dosjee biv{ih

saradnika obavje{tajnih slu`bi iz Islamske zajednice. Oni to nisu

uradili, ali o~ito su se ovi upla{ili da }e oni to mo`da nekada i uradi-

ti i onda su htjeli da se za{tite ovim poku{ajem pu~a, pa da oni posta-

nu poznati kao netko tko ho}e da mijenja poredak i ~elnika Islamske

zajednice.

Ina~e, ne treba neka velika pamet, niti neko veliko poznavanje prili-

ka u Islamskoj zajednici da bi se primijetilo koliko su stvari nepri-

rodne, koliko su u su{tini informbiroovski postavljene. Recimo, stva-

ri idu ovako – grupa ljudi iz nekoliko lokalnih odbora Islamske zajed-

nice skuplja se u gradskoj kafani hotela Tad` u Novom Pazaru i sa-

stan~e od pono}i do pet sati ujutro. Nakon toga dostavlja se u Islam-

sku zajednicu zahtjev da muftija podnese ostavku za tri sata, pri ~e-

mu se zna da je tog trenutka muftija u Maroku u zvani~noj posjeti

kao gost marokanskog kralja. Zamjenik muftije je tog trenutka u za-

padnoj Evropi. Istoga dana se objavljuju informacije kako je navodno

neki sabor zasjedao i kako je smijenio muftiju i kako je izabrao ovo-

ga za reisa i tako dalje. Sve se to de{ava za ukupno petnaest sati. E,

jo{ je dolilo ulje na vatru i pona{anje srpskih medija koji nisu prvo

provjerili {to je to rijaset, {to je to me{ihat, tko moè da postavlja, tko

moè da smjenjuje, ve} su sutradan svi objavili naslove – Smijenjen

muftija Zukorli}, izabran reis-ulema, rasformiran me{ihat Islamske

zajednice u Srbiji i tako dalje. Dakle, nastala je op{ta hajka koja je

trajala nekoliko dana. Nitko nije kazao – Poku{aj smjene ili da bar po-

stavi pitanje valjanosti te odluke. A lai~ko-politi~kim jezikom kaza-

no, to je kao kada bi se sastali predsjednik op{tine Svilajnac, Trste-

nik i Jagodina sa svojim odbornicima i kazali – Mi dajemo rok od ne-

koliko sati predsjedniku republike da podnese ostavku, a ako ne pod-

nese ostavku, mi }emo izabrati novoga predsjednika i priklju~iti se

Moldaviji. To tako izgleda i ima i tu teìnu, ali mediji to nisu tako

predstavili, nego tek sada po~inju jedan po jedan da nam daju ne{to

ve}i prostor. Tek sada se informi{u o tome kako funkcioni{u Islam-


Muamer

Zukorli}

ska zajednica, Fakultet za islamske studije, medresa, sistem dje~jih

vrti}a, novina Glas islama i ostale ustanove koje funkcioni{u pri me-

{ihatu. Niti jedan od petnaest ~lanova me{ihata, koji je vlada Islam-

ske zajednice, nije oti{ao sa tom {akom pu~ista. O tim ~injenicama

nitko ne govori.

Svetlana Luki}:

Gospodine Zukorli}u, koju ulogu mislite da su imale vlasti iz Beogra-

da u tome i {ta mislite da je njihov cilj?

Muamer Zukorli}:

Postoje pojedinci iz kruga premijera Ko{tunice, koji po osnovu koali-

cije sa Sulejmanom Ugljaninom asistiraju koliko mogu nastoje}i da

se prikriju. Naravno, imamo sada i tu licemjernu politiku mog navod-

nog prijatelja, predsjednika Tadi}a, koji sada {uti i prosto ne zna da

postojimo, a neposredno prije izbora je bio u Novom Pazaru, posjetio

me i sve su to mediji propratili. A {to se ti~e cilja svih njih, o~ito bi im

dobro do{lo da na ~elu Islamske zajednice bude netko kome je ki~ma

malo mek{a, netko tko bi bio spreman da se odrekne dijela svog do-

stojanstva, jer Bo`e, ta Islamska zajednica za koju nitko nije ni znao

da postoji, a ona ozbiljno postoji preko stotinu godina, sada je posta-

la faktor, koji ima svoje {kole, svoj sistem, svoje organizacije, koja je

najzaslu`nija za osnivanje internacionalnog univerziteta koji ima

preko tri hiljade studenata. Jo{ se taj univerzitet drznuo, pa je napra-

vio svoje departmane u Ni{u, Beogradu, Pan~evu i Subotici, na koji-

ma se {koluju nemuslimani. Kakav je to muftija koji je uspio dobiti

toliko povjerenja pravoslavnih, odnosno srpskih studenata? U sva-

kom civilizovanom dru{tvu to bi bilo pozdravljeno, jer je taj univerzi-

tet jedina multietni~ka ustanova u Srbiji. Da je sre}e, na sva vrata bi

se o tome zvonilo, da se Srbija pohvali pred doma}om i stranom jav-

no{}u da postoje takva dvosmjerna kretanja. Do sada se samo moglo

i}i iz Beograda prema Novom Pazaru, a nikada se nije moglo desiti da

ne{to ide iz Pazara prema Beogradu ili drugim gradovima. Sada ima-

mo, dakle, taj civilizacijski momenat, ali o~ito je ono {to je u razum-

nom svijetu prednost, kod nas nedostatak. I ono {to se u svijetu na-

gra|uje, kod nas se ka`njava.

Naravno da se nekome nije dopalo {to se ja nisam saglasio s na~inom

na koji je donesen Ustav Republike Srbije i s ~injenicom da s Bo{nja-

cima o tome nitko nije razgovarao. Naravno da se nekome nije dopalo


186

12.1

0.0

7. to {to se nisam pojavio u zgradi parlamenta Srbije na progla{enju tog

ustava i naravno da su imali uvijek deùrnog Jusufspahi}a koji }e se

uvijek pojaviti, koji ne postavlja nikakve uslove, ~ije pojavljivanje je

uvijek tako jeftino i dostupno. O~ito da je svakoj vlasti uvijek lak{e da

ima poltrone nego partnere. I o~ito da je nekome stalo do toga da osla-

bi mo} Islamske zajednice, njenog muftije, odnosno tog me{ihata.

Svetlana Luki}:

Kako se u sve ovo uklapaju doga|aji sa vehabijama?

Muamer Zukorli}:

Ta grupa ljudi ekstremista u ime vjere se potpuno uklapa u perma-

nentne napade na Islamsku zajednicu. U junu 2006. godine bio je na-

pad na Islamsku zajednicu u poku{aju da se otme zgrada islamske

ustanove kako bi se prodala nekim novopazarskim tajkunima. Islam-

ska zajednica se brani okupljanjem vjernika i imama. U septembru,

za vreme mitinga Sulejmana Ugljanina na gradskom platou u blizini

te zgrade, grupa njegovih huligana upada u zgradu i potpuno je de-

molira. Nakon toga Sulejman Ugljanin se pojavljuje u javnosti i pred

medijima izjavljuje da me{ihat Islamske zajednice vi{e ne postoji, da

je ukinut, da ga on ukida, a da }e pitanje vjerskog ìvota Bo{njaka bi-

ti u nadle`nosti bo{nja~kog nacionalnog vije}a Sulejmana Ugljanina.

Ne prolazi vi{e od mjesec dana i de{ava se napad te grupe ekstremi-

sta koji èle preoteti Arab-dàmiju. Ne prolazi nekoliko mjeseci i pro-

gla{ava se Hamdija Jusufspahi} za reis-ulemu u Beogradu. Ne prola-

zi nekoliko mjeseci i de{ava se incident sa istom grupom ekstremista

i onim silnim naoruànjem. Sve te mjesece prate mnoge prijetnje me-

ni, da }e me likvidirati, da bi to kulminiralo na dan prije objedinitelj-

skog sabora 27. marta, kada je reis-ulemi Mustafi efendiji Ceri}u iz

Sarajeva poslata prijete}a poruka na telefon. Dakle, sve se ovo de{a-

va u godinu i po dana i apsolutno je sve povezano.

Ako je netko pratio program regionalne televizije, ina~e zvani~nog

servisa Sulejmana Ugljanina, po na~inu izvje{tavanja te televizije

zna}ete o ~emu se radi. Recimo, evo ju~e je Ko{tunica pustio neke de-

klaracije izme|u Ljaji}a i Ugljanina, kojima se navodno pozivaju lju-

di na mir, na strpljenje i tako dalje. Regionalna televizija, zvani~na

Ugljaninova televizija to uop{te nije ni objavila. Eto koliko su ozbilj-

no to potpisali. Zna~i, njegov Bajram Omeragi} je to potpisao u Beo-

gradu da bi gore ostavio utisak pred vladom kako je on, eto, za smire-


Muamer

Zukorli}

nje situacije, ali po{to im ne odgovara da se ovdje situacija smiri, iz-

mi{ljenim saop{tenjima nekih navodno njihovih administrativnih

jedinica Islamske zajednice diè se tenzija. Dakle, u svim tim aktiv-

nostima zadnjih godinu i po dana zajedni~ki imenilac je Ugljanin.

Svetlana Luki}:

Danas ~itam naslov u nekim novinama – Imami sva|aju narod. U in-

tervjuima sa gospodinom Jusufspahi}em potencira se teza da gospo-

din Jusufspahi} i njegovi istomi{ljenici èle da budu lojalni gra|ani ze-

mlje Srbije, za razliku od vas, ~ija domovina je Bosna i Hercegovina.

Muamer Zukorli}:

Prvo, mene su usta zaboljela govore}i u svim svojim javnim nastupi-

ma da je Srbija moja domovina. Ali ako kaèmo jednom, to je malo. Ni

pet puta opet nije dovoljno i opet }emo u slijede}em nastupu to mora-

ti da ponovimo. To je sastavni dio na{eg opstanka ovdje. Ako slu~ajno

jednom zaboravim da to kaèm, onda dolazi takva kvalifikacija – Ovaj

ho}e da nas vodi u Sarajevo. I ovi na{i jadnici su to shvatili i onda idu

na jeftinu promociju igraju}i na taj kvazisrpski patriotizam ili srpski

kvazipatriotizam ili prosrpski kvazipatriotizam. To su obi~ne nebulo-

ze. Prvo, ja postojim u Sandàku ~etrnaest godina kao muftija i do sa-

da sam imao hiljadu izazovnih situacija u politi~kom smislu: rat u Bo-

sni, rat na Kosovu. Da sam htio pokazati svoje politi~ke aspiracije u vi-

du secesije naravno da sam ih mogao iskazati. Drugo, za{to bih ja

povezivao Islamsku zajednicu u Sandàku i Pre{evu i Vojvodini ukoli-

ko me zanima secesija i veza s Bosnom? Pa to nema nikakve logike.

Za{to bih osnivao internacionalni univerzitet koji ima departmane u

Beogradu, Ni{u, Pan~evu i Subotici, a ne sandà~ki nacionalni uni-

verzitet? Prema tome, to je zaista jeftin trik onih koji istovremeno

smatraju normalnim da vladika Srpske pravoslavne crkve u Bijeljini,

Trebinju i Banjaluci ima svoga patrijarha u Beogradu. Svatko }e re}i

– to je vi{e nego normalno, je li tako? Ali ako im kaète da muftija u

Sandàku moè imati duhovnu vezu s poglavarom u Sarajevu, e, on-

da je to izdaja, secesija. Zaista ne mogu da shvatim da netko moè da

bude toliko drzak i ne~astan.

[to se ti~e politi~kog funkcionisanja Sulejmana Ugljanina, ono je ja-

sno. devedesetih on je imao ekstremne zahtjeve tipa – Sandàk repu-

blika ili specijalni status, ~ak i organizovanje paravojnih mehaniza-

ma da se to ostvari. Zbog toga je bio optuèn i morao je bjeàti u Tur-


188

12.1

0.0

7. sku. Onda se vratio pod nerazja{njenim okolnostima i ista dràva ko-

ja ga je optuìla ga je sada do~ekala, a da njegov predmet nikada nije

procesuiran. Onaj koji je ekstreman mora i}i u drugu krajnost, iz eks-

tremizma se izvla~ite tako {to idete u izdaju. To je ono {to se desilo

sa Ugljaninom – da bi lije~io ili isplatio svoj ekstremizam, on je mo-

rao i}i u izdaju i prodaju sopstvenih nacionalnih interesa i politi~kih

ciljeva koje je sam proklamovao. E, kada se to desilo, ostaje samo je-

dan cilj, a taj je opstati po svaku cijenu na poloàjima vlasti. I onda

se tu traè partneri, podupira~i. Dok je to Tadi}, ide s njim, pa kad to

pukne, ide s Ko{tunicom, pa moè i s Palmom, moè i s Veljom Ili}em,

moè sa svakim, tu vi{e nema nikakvog principa.

U ~emu grije{e oni koji mu postaju partneri iz Beograda? Oni prave

istu gre{ku koja se pravila na Kosovu. Na {ta prije svega mislim? U

Titovo vrijeme predstavnici Kosova bili su istovremeno lojalni ovoj

dràvi, ali isto tako i zastupali autenti~ne interese Albanaca na Koso-

vu. Me|utim, kada je Milo{evi} po~eo da kontroli{e ili htio da kontro-

li{e Kosovo pomo}u poltrona poput Sejda Bajramovi}a, Rahmana

Morine, Redèpa Hodè, znamo {ta se desilo. To isto sada ~ini vlast u

Beogradu – ona èli kontrolirati Sandàk posredstvom poltrona, a ne

posredstvom autenti~nih predstavnika sandà~kog interesa, koji bi

istovremeno bili patriote i bili lojalni dràvi. I naàlost, tu imamo

sljepilo iz Beograda i onda se o~ito za sitni strana~ki interes prodaje

op{ti nacionalni, dràvni interes.

Svetlana Luki}:

U pro{lom razgovoru za Pe{~anik rekli ste re~enicu od koje me je po-

di{la jeza – Da li je potrebno da po~ne da se puca u Sandàku i da lju-

di po~nu da ginu, da bi Beograd shvatio {to se dole doga|a? Rekli ste

– Da li mi treba da uzmemo pu{ke u ruke?

Muamer Zukorli}:

Upravo tako, jeste, ~ak sam mo`da napravio pore|enje Pre{evske do-

line i Sandàka, pa sam kazao da evo, tamo su ljudi uzimali pu{ke u

ruke i onda je pa`nja, i vlade Srbije i me|unarodne zajednice okrenu-

ta tamo. A taj fini sandà~ki narod, pacifisti~ki je izdrào i cijepanje

Sandàka od Bosne i cijepanje Sandàka izme|u Srbije i Crne Gore i

izbacivanje iz ustava i nametanje nacionalnih simbola, ma koliko oni

iritirali emocije. Sve to je sandà~ki narod izdrào i odrào svoju pa-

cifisti~ku orijentaciju. Uz sve ovo {to mi radimo ili konkretno {to ra-


Muamer

Zukorli}

dim ja, da budem direktan, dakle, i dalje se to ne prepoznaje kao vrli-

na, ve} se prosto sti~e zaklju~ak – Dobro, oni su mirni, ne}e praviti

problema zato {to su slabi. Naàlost, ovdje ima sve vi{e mladih ljudi

koji sasvim druga~ije rezonuju. Kada sam razgovarao s nekim ~elni-

cima dràve, da ih ne pominjem poimence, govorio sam im – Ljudi

moji, dovoljno je da se desi radikalizacija emocija u jednom narodu i

uvijek }e se na}i netko tko }e da zapali taj upalja~ u sobi punoj plina.

Zna~i, treba izbaciti plin iz sobe, a onda nije problem ni ako se netko

bude igrao upalja~em. Dakle, stojim i sada iza tog stanovi{ta i mislim

da se ovaj prostor gura u nasilje.

Svetlana Luki}:

Postavi}u vam jo{ jedno nekorektno pitanje. Zamislite slu{aoca koji

je Srbin, pravoslavac, kojem muslimani nisu ba{ mili. Zbog ~ega bi on

trebalo da brine o tome {ta se doga|a u Sandàku? Ovde se ima uti-

sak da su to va{a posla dole, da }e to nekako da se lokalizuje, do}i }e

na{a àndarmerija i sredi}e stvari.

Muamer Zukorli}:

Pitanje je kolika je svijest ljudi u zajedni~koj zgradi u kojoj ìve. Ako

su ljudi svjesni, onda sigurno ne}e dozvoliti da izbije poàr u podru-

mu, niti u jednom stanu, jer znaju da poàr ne moè lako da se drì lo-

kalizovanim, iako postoje vatrogasne slu`be. Tamo gdje je te poàre

gasila àndarmerija, ili bilo koja druga specijalna jedinica, vidjeli

smo kako ih je spasla i dokle je to do{lo. Ja mislim da svatko treba da

je zabrinut. Politika ima jednu ru`nu logiku – nije bitno tko {to moè

uraditi dobro, nego je bitno tko {to i koliko moè uraditi zlo i po tome

se mjeri politi~ki uticaj. To je logika i onih pu{aka iz {ume o kojima

sam govorio u va{oj pro{loj emisiji. Svaki gra|anin treba da je zabri-

nut da se lekcije s Kosova, iz Pre{eva i iz drugih dijelova biv{e Jugo-

slavije prihvate prije nego {to za to bude kasno.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo sandà~ki muftija Muamer Zukorli}, a vi sada slu{ate mu-

ziku iz filma Grbavica, u kojem igra Mirjana Karanovi}.

kad procvatu behari

((hhttttpp::////uukk..yyoouuttuubbee..ccoomm//wwaattcchh??vv==rrttRRAAmmUUhhYYnnSSMM))


190

12.1

0.0

7. Ovu boànstvenu pesmu iz filma Grbavica zavr{io je hor Pontanima.

U nastavku Pe{~anika slu{ate gospodina Rajka \uri}a, jednog od

predstavnika Roma u skup{tini Srbije. Osamnaestog oktobra u Beo-

gradskoj ulici bi}e postavljena spomen-plo~a Du{anu Jovanovi}u. Da

vas podsetim, Du{ana Jovanovi}a, desetogodi{njeg romskog de~aka

je pre deset godina pretukla na smrt u Beogradskoj ulici grupa skin-

heda, kako je rekla policija. Naravno, u me|uvremenu nisu prona|eni

krivci. Bilo je nekih problema u vezi s ovom spomen-plo~om, koji su na

sre}u re{eni, tako da }e je u ~etvrtak otkriti predsednik Boris Tadi}.

Ali da ~ujete genezu tog slu~aja, govori gospodin Rajko \uri}.

Rajko \uri}:

Mi smo najpre èleli da plo~u postavimo u Beogradskoj, tamo gde je

Du{an Jovanovi} ubijen. Onda je bilo malo otpora stanara koji tu ìve,

ali znate, ljudi su ljudi. Kada je re~ o pojedincima, meni to nikada nije

problem. Kada sam ìveo u Berlinu, gazda kod kojega sam stanovao

jednoga dana mi je rekao – Nama za vreme Hitlera nije bilo lo{e, jer

nismo pla}ali porez. Ljudi su ljudi, ali za mene problem nastaje onoga

~asa kada ljudi na vlasti, recimo jedan ministar, kaù – Mi pred Sto-

jadinovi}em moramo stajati u stavu mirno. To je za mene klju~ni pro-

blem. Ili kada dràvna institucija poku{ava na ovaj ili onaj na~in da se

stavi na stranu fa{ista i Hitlerovog nakota. To je jako ozbiljna stvar.

Onda smo hteli da postavimo tu plo~u preko puta Narodnog pozori{ta,

gde postoji plo~a ubijenom premijeru Zoranu \in|i}u. Uverili su me

da taj park za godinu dana ne}e postojati, video sam i plan. I po{to

smo razumni ljudi, prihvatili smo Beogradsku, jer je to i bila na{a

prvobitna ideja.

Taj uàsan doga|aj koji su po~inili neofa{isti je bio logi~na posledica

stanja u Srbiji. Devedesetih godina je po~ela fa{izacija Srbije, od koje

se, naàlost, do dana{njeg dana nismo oslobodili. Romi su i danas ̀ rtve

raznih skinheda, neofa{ista, neonacista, desnoradikalnih grupa.

Borba protiv fa{izma i nacizma ima dva puta. Jedan jesu zakoni i dr-

àvni organi. Nedavno sam citirao jednog preìvelog zato~enika

Au{vica – Dubina misli i {irina du{e naciste moè se precizno izmeriti

samo kur{umom. Kada zakazuju dràvni organi i zakoni, a to je bio slu-

~aj u êhoslova~koj posle raspada zemlje, ja sam kao predsednik Svet-

skog kongresa Roma traìo da se romsko stanovni{tvo naoruà i od-

brani se od tamo{njih fa{ista. Ako, dakle, na{a dràva ne bude efikas-

na u borbi protiv toga zla, onda }u ja to traìti i u Srbiji.


Rajko

\uri}

Meni pri~e da u Srbiji ima samo dvadesetak takvih nisu nipo{to uver-

ljive. âk i da ih je samo dvadesetak, za Jevreje i Rome dovoljan je je-

dan i taj jedan moè da predstavlja opasnost za demokratiju i za one

koji su bili najve}e `rtve nacizma i fa{izma. Ne zaboravimo da je, pre-

ma najnovijim istraìvanjima koja je sproveo Institut za jugoisto~nu

Evropu u Minhenu, najvi{e neonacista, neofa{ista u jugoisto~noj Ev-

ropi u Hrvatskoj i Srbiji. âk i u Rusiji, koja je ogromna zemlja, nema

ih vi{e od osamdeset hiljada, a kod nas ih je vi{e od dvesta pedeset hi-

ljada, jer fa{isti i neonacisti nisu samo oni koji ispisuju kukaste

krstove. Tu ima salonskog fa{izma, misaonoga, tu su na{e katedre, tu

su na{i pisci, novinari. Ne budimo kratkog pam}enja, Hitler je za-

po~eo svoju epohu sa samo deset hiljada ~lanova partije. Mi za geno-

cid imamo termin etni~ko ~i{}enje, {to je zapanjuju}e, alal vera ono-

me ko je te la`ne termine izmislio. Skinhedi, kao {to pokazuju nau~na

istraìvanja, ne pisanje u dnevnoj {tampi, su grupe ~ije je duhovno iz-

vori{te izvorni fa{izam i nacizam, po~ev od literature, preko simbola

do na~ina organizovanja, pa sve do onih koji su na njihovoj meti. Na

njihovoj meti su prvi Jevreji, drugi – Romi, tre}i – borci za ljudska

prava i ~etvrti – borci za demokratiju. Dakle, isti redosled koji je bio i

u nacisti~kim programima, tu nema nikakve razlike. Ali nemojmo

imati iluzije, Stefan Cvajg, veliki pisac je rekao – Fa{isti ne dolaze s

noèm u zubima. I upravo tu re~enicu treba da imamo u vidu i ja sam

to javno u parlamentu rekao – To je hitlerovski nakot i s hitlerovskim

nakotom nema dijaloga, jer za dijalog je potreban logos, um i razum.

Taj koji nema um i razum ne zasluùje da se s njim vodi bilo kakav

dijalog.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo gospodin Rajko \uri}. U nastavku emisije slu{ate {ta su na

promociji Pe{~anika u Ni{u govorili Teofil Pan~i} i Miljenko Dereta.

Tema je bila i antifa{isti~ki skup u Novom Sadu.

Teofil Pan~i}:

[ta se to desilo u Novom Sadu i da li je to {to se desilo ne{to novo ili

je to ne{to {to smo ranije ve} gledali? ôvek kojega zovu Firer najavio

je za 7. oktobar 2007. godine skup. On nije rekao da je to okupljanje

Hajnrihu Himleru u ~ast, mada to jeste dan ro|enja Hajnriha Him-

lera. Da to nije puka paranoi~na slu~ajnost, podseti}u vas da u odli~-

noj drami Pred penzijom Tomasa Berharda, koja se sada igra u Beo-

gradu u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, postoji lik ostarelog


192

12.1

0.0

7. SS-ovca, koji ima svoj privatni, tajni ritual. Po{to je to Nema~ka posle

Drugog svetskog rata, on to moè da radi samo u svojoj sobi, a ne na

ulici. I svakog 7. oktobra on dolazi ku}i s posla, obla~i SS uniformu i

taj dan i ta no} su posve}eni ro|endanu Hajnriha Himlera. Ima ne{to

kod tih neonacista {to ih posebno paraerotski uzbu|uje u vezi s Him-

lerom i konc-logorima koje je on drào. Dakle, ljudi kao taj Firer ne}e

taj skup nazvati – u po~ast Hajnriha Himlera ili arijevske rase, koja

odjednom obuhvata i Srbe, nego }e to da nazovu mitingom za jedinst-

vo Srbije, za odbranu od svih silnih srpskih du{mana i tako dalje. To

je vrsta poku{aja penetracije tog bizarnog, neonacisti~kog podzem-

lja u ne{to {to je na{ mejnstrim, uobi~ajeni nacionalisti~ki diskurs.

Meni se ~ini da su ti besmisleni, beslovesni klinci zapravo vrsta de-

kadentne karikature onoga {to ve} dvadeset godina vileni ulicama

na{ih gradova.

Jednog tako|e oktobarskog dana, ali ve} prili~no davne 1988. godine

odigrava se radnja poludokumentarca @elimira @ilnika. Tu vidite

ljude koji vi~u, vidite kako razmi{ljaju, kako su organizovani kao

prava poslu{na masa koja ide, vi~e, koja je ve} tada markirala nepri-

jatelje u odre|enim nacijama, dràvama, u odre|enim politi~arima i

oni kaù – Ovi su neprijatelji, ove }emo da pobijemo. To {to se sada,

dvadeset godina kasnije, pojavljuje nekakav bizaran Nacionalni stroj

je logi~an put dekadencije sumanutog nacionalisti~kog mita. Nisu

prava opasnost u Srbiji oni koji veli~aju Adolfa Hitlera, takvih je

{a~ica i nikad ih verovatno ne}e ni biti vi{e od {a~ice. Problem je

kada taj diskurs, naravno zamaskiran u otad`binoljublje, postane

vode}i, dominantni diskurs. Srbija je devedesetih godina ìvela upra-

vo u tome.

To {to ti klinci sada urlaju po ulicama devedesetih je bio zvani~ni

jezik. Zvani~no se na taj na~in govorilo o veli~ini, izuzetnosti, slavi,

jedinstvenosti ovog naroda i zemlje i o du{manstvu svih ostalih, s

posebnim naglaskom na susede. Dakle, to je problem i zato mislim da

ni reakcija na taj Nacionalni stroj nije bila preterana, naprotiv, ako bi

joj se i{ta moglo zameriti, to je da je okasnela. Kamo sre}e da se onda

kada se ulicama na{ih gradova valjala ta bulumenta i uzvikivala

svoje pogane parole na{la neka druga Srbija, o kojoj mi stalno govo-

rimo i dovoljno glasno rekla – Ne, to ne}e pro}i, ne, to tako ne moè,

ne u na{em gradu, ne u na{oj zemlji, ne u na{e ime. Ali dobro, da ne

idemo u pro{lost. Dominantan jezik ove vladaju}e strukture, ili bar

jednog njenog dela, je to {to isuvi{e ~esto, suvi{e upadljivo kore-


Miljenko

Dereta

spondira sa jezikom devedesetih godina. Slu{am, recimo, saop{tenje,

u kojem se kaè – Klerofa{isti~ka organizacija Obraz. To jeste klero-

fa{isti~ka organizacija, ali mi imamo premijera koji je objavljivao

autorske tekstove u glasilu te klerofa{isti~ke organizacije. Mi

imamo vlast koja je od Srbije napravila neku vrstu unutra{njeg pro-

tektorata crkve. Nama je danas crkva ve}a vlast od politi~ke vlasti.

Prvi ljudi ove dràve idu patrijarhu na noge. Ljudi, to nije normalno,

normalno je da bude obrnuto.

U Novom Sadu se u nedelju dogodilo i ne{to novo. Ljudi su se skupili

i rekli – êkajte, ne}e mo}i tako. Ja sam kao neki polunovosa|anin i

jako dobro znam taj ose}aj li~ne sramote kada kaè{ – Ne}e{ u mom

gradu, ne}e{ preko mene, mora{ prvo mene da pregazi{, pa ako me

pregazi{, onda moè{, ali ne pre toga. To je ose}anje samopo{tovanja,

koje je ve} bilo toliko isprovocirano da se na to moralo reagovati. I

neke re~i koje su upotrebljene, za koje se malogra|anski komenta-

tori svih vrsta sada ka~e, jesu samo iskaz i izraz tog razumljivog

gneva, toga kada ti je dosta, kada kaè{ – êkaj, mamlaze, ako su

batine jedino {to razume{, treba da zna{ da batina ima dva kraja.

Miljenko Dereta:

Taj doga|aj je po~eo da se odvija jo{ u skup{tini Srbije, kada je Jak{i}

iza{ao i rekao ono o romskoj zajednici, posle ~ega se ni{ta nije

dogodilo. Dakle, taj ~ovek je imao jedan potpuno fa{isti~ki nastup u

skup{tini, a on je jo{ potpredsednik jedne od vladaju}ih stranaka. On

je dobio neku opomenu od predsednika skup{tine i ni{ta. Manjine se

nisu udruìle u skup{tini i rekle – Sve dok ovaj ~ovek ima pravo ulas-

ka u skup{tinu, mi ne u~estvujemo u njenom radu. Ja sam o~ekivao

da }e bar Ko{tunica da kaè da je obave{ten o tome. Ni{ta se od toga

nije dogodilo i ne}e se dogoditi. Za{to? Zato {to je to politika koja vi{e

nije puze}a, nego je to politika koja gubi svoj prostor i u o~ajanju da

se o~uva na sceni ide do krajnjeg radikalizma, koji se po sve nas moè

zavr{iti jako lo{e. Moram da podsetim da je odmah potom skup{tina

Srbije promovisana u sigurnu ku}u za Ratka Mladi}a. Da li je

fa{izam podr{ka ~oveku koji je optuèn za jedan od najve}ih zlo~ina

u Evropi ikada? Skup{tina je postala sigurna ku}a za takve ljude.

Ovaj doga|aj je trebalo da pokaè da je Srbija sigurna ku}a za

neofa{iste i nacionaliste.

Govorimo o Novom Sadu i Novom Pazaru, u kojima postoje manjine.

Ose}a se namera da se opet na toj osnovi izazovu tenzije, jer se preko


194

12.1

0.0

7. tog sukoba izme|u Srba i onih koji to nisu iskazuje taj pseudopatrio-

tizam. U nedelju je u Novom Sadu bilo vidljivije ko je odsutan nego ko

je prisutan. Bili su odsutni gra|ani Novog Sada koji pripadaju

Demokratskoj stranci i to je za mene bilo {okantno. G17 je bio tamo,

njihovo rukovodstvo je bilo tamo. Kao gra|anin ja bih o~ekivao da

Pajti} i njegovi prijatelji budu me|u gra|anima, rasuti, ne kao grupa,

prosto da se vidi koje vrednosti zastupaju. Ja bih o~ekivao ~ak, po{to

imam vrlo razvijenu ma{tu, da do|e i Maja Gojkovi} i da u svom

gradu pokaè koje vrednosti zastupa. To se, naravno, nije dogodilo.

Po{to je moja ma{ta vrlo bujna, ja sam zami{ljao da }e iz onog dvora

vladi~inog iza}i Irinej i pridruìti se skupu. Svako ko nije podrào

odre|eni sistem vrednosti time je podrào onaj drugi. Mi smo danas

~uli jedno nesuvislo obja{njenje u skup{tini, gde je gospo|a

Kolundìja poku{ala da objasni za{to Demokratska stranka nije

reagovala. To su ljudi koji su svoju partijsku pripadnost stavili

ispred svojih li~nih vrednosti. Onoga trenutka kada vi do|ete dotle,

meni postaje potpuno svejedno kojoj partiji ti ljudi pripadaju. Oni su

vojnici, a prestali su da budu pojedinci.

Ju~e se u Novom Sadu odigrala i prva pojava u na{oj javnosti onoga {to

se zove radikalna levica, antiglobalisti. To su neki mladi ljudi koji raz-

mi{ljaju druga~ije od podmladaka bilo koje partije. Kada su se oni po-

javili u anarhisti~kim crno-crvenim uniformama i s maskama, kao {to

ih gledamo na svim svetskim samitima kada se biju protiv kapitaliz-

ma, nastala je konfuzija, jer se nije znalo kojoj strani oni pripadaju.

Gra|ani su se upla{ili – Ko su sad ovi? Onda je bilo ono – Ne brinite, to

su na{i.

Teofil Pan~i}:

Nedavno sam video na televiziji kako Jo~i}u novinarka postavi za

njega neprijatno pitanje, a on na to kaè – A za koga vi radite? Valjalo

bi da radite za svoj narod. A onda ga ona pita – Dobro, a za koga ja to

radim? – A, znate vi za koga radite. To jeste fa{isoidni diskurs i moè

Jo~i} posle kao ministar policije kada do|e do Nacionalnog stroja sto

hiljada puta da se pravi antifa{istom i da govori kako }e on to da

spre~i, ali onim primerom sa televizije on dokazuje da je mentalno

pre sabrat Goranu Davidovi}u nego svima onima koji su se okupili na

drugoj strani. On toga mo`da ni sam nije svestan, mo`da bi se on

iskreno za~udio da ovo ~uje, ali izvinite, molim vas, tako stoje stvari.


Teofil

Pan~i}

ôvek nije ono {to o sebi misli, ~ovek je ono {to govori i {to ~ini.

@alim slu~aj.

Miljenko Dereta:

Ima tu jo{ likova koji su se istakli poslednjih dana. Moj omiljeni je

Aligrudi}, vidim i vi ga volite, zato {to on ima neverovatnu samozado-

voljnost nad svojom plitko{}u i tim uverenjem da }e nas nekom

slatkore~ivom konstrukcijom zavarati i prevesti èdne preko vode. I

kada zavr{i re~enicu, on kao da kaè – A, kako sam vas pre{ao. Dakle,

on je taj koji je iza{ao u skup{tini i rekao – Za nas je slu~aj Jak{i}

ovom kaznom zavr{en. On je danas bio taj koji je vodio glavnu bitku

protiv Nenada ânka u ime svoje stranke i jako je uìvao u tome da

obja{njava kako se u Evropi dozvoljava delovanje takvih grupa i kako

je to samo pitanje organizacije u prostoru, da prvo policija prati

jedne, pa onda ista ta policija otprati i druge i na taj na~in se {titi

demokratija. Dakle, Nenad je odradio ogroman posao, on ga jo{ radi i

trpe}e zbog toga ozbiljno, ali neko mora i to da radi umesto nas.

Voleo bih da mu odavde po{aljemo ohrabrenje da istraje u toj borbi,

jer kod njega je ta borba protiv fa{izma autenti~na. On fa{izam dobro

poznaje, jer ga je vrlo ozbiljno prou~avao.

Teofil Pan~i}:

Pre nekoliko meseci su uveli prinudnu upravu u Zrenjaninu. Sve

stranke koje su u~estvovale u kreiranju prinudne uprave su zajedno

na prethodnim izborima dobile {est odsto, DSS sam je dobio recimo

dva odsto, tako da su ljudi koji su imali legitimitet od {est odsto

glasa~a vladali nad onima koji su imali iza sebe devedeset ~etiri

odsto. To ih nije spre~ilo da ve} u prvih nedelju dana posmenjuju

apsolutno sve direktore svih javnih preduze}a i postave svoje ljude.

To je po~elo jo{ u onoj prvoj Ko{tuni~inoj vladi i Srbija postaje neka

vrsta konfederacije lokalnih knezova. Pogledajte na~in na koji Velja

Ili} drì veliki deo zapadne Srbije, na~in na koji Palma drì Jagodinu

i veliki deo Pomoravlja, na~in na koji je Bidà bog u svom Svilajncu i

okolini. Sve ih povezuje to da su se svi odjednom skupili oko

Ko{tunice, pa onda imate jednog radikalnog muslimana kao {to je

Sulejman Ugljanin spojenog sa jednim arkanovcem kao {to je Dragan

Markovi} Palma. E sad, kamo sre}e da se to spaja u smislu – neke

bezvezne razlike su prevazi|ene. Ne, iza toga naprosto stoji mo} i

{u{ke i ni{ta drugo.


196

12.1

0.0

7. U stvari, ima tu i ideologije. Ja je zovem multikultinacionalizam.

Pro{la su ta ratna vremena, pro{le su devedesete godine, ne moè{

vi{e te stvari da isteruje{ ubijanjem, proterivanjem i stvorena je jedna

vrsta mutantnog multikulturalizma nacionalista. Najbolje znam kako

to izgleda u Vojvodini. Zna~i, mi }emo lepo da se podelimo, pa }e svako

da ima svoje, pa }e u Novom Sadu da se srbuje, u Subotici i Senti da se

ma|aruje, jer je cilj da se nigde ne vojvodinuje. Ideja da ljudi mogu kao

u nekom laboratorijski ~istom prostoru da razvijaju paralelno svoje

nacionalne identitete je koje{tarija. Pa onda imate srpsko kulturno

dru{tvo Sveti Sava u Subotici, u koje dolazi lik da drì predavanje o

Radovanu Karadì}u, a onda }e u ma|arsko dru{tvo da do|e neki lik

koji }e pri~ati o sramoti {to je 1918. godine Ba~ka izdvojena iz

Ma|arske. A onda }e da do|e ovaj u hrvatsko dru{tvo, pa }e da pri~a ne

znam {ta. Pa {ta je to? E, to je taj multikulturalizam nacionalista, koji

}e se me|usobno dogovoriti, pa }e re}i – Vi nama ne dirajte Radovana

Karadì}a, a mi vama ne}emo da diramo plakanje nad Trijanonskim

sporazumom. A to je ne{to iza ~ega ova vladaju}a doktrina stoji. Ako

uop{te moè da zamisli bilo kakvu koegzistenciju me|u ljudima

razli~itog porekla, ona moè da je zamisli samo u tom vidu. Dakle, da

oni postoje paralelno, {to manje se me{aju}i me|usobno, {to manje

komuniciraju}i, {to manje imaju}i bilo {ta zajedni~ko. Ti tera{ svoje,

ja teram svoje i ìvimo u paralelnim kosmosima. A smatramo da su

uàsno velika tolerancija i demokratija {to se, eto, nismo ba{ istrebili

me|usobno.

Sad se digla velika frka i frtutma zbog one famozne epizode serije

êtrdeset osam sati – svadba. Mladi predbra~ni, sada ve} bra~ni par,

koji je priznao da on nju povremeno bije, pa onda njena majka kaè –

Zasluì ona tu i tamo. Nije problem {to je RTS pustio tu konkretnu

epizodu, problem je {to RTS uop{te pu{ta taj serijal, {to javni servis

uop{te pu{ta taj serijal kao takav, i bez {amara. A za{to je to prob-

lem? Taj serijal promovi{e patrijarhalne vrednosti, on je usmeren ka

patrijarhalnosti, ka onome {to radikalna desnica svugde u svetu, kao

hri{}anski konzervativci u Americi, zove – porodi~ne vrednosti. I

kada kaù – porodi~ne vrednosti, oni ne misle na bilo kakvu porodicu,

nego na klasi~nu patrijarhalnu porodicu, u kojoj je stariji uvek iznad

mla|eg, a mu{ko uvek iznad ènskog i nema boga da bude druga~ije.

A ako ovo mla|e ili ovo ènsko bude mlogo bezobrazno, moè da popi-

je {amar, a moè da popije i ne{to teè. Ako permanentno

promovi{ete patrijarhat i patrijarhalne vrednosti, i ako to radite u

jednoj epizodi, u pet epizoda, u deset epizoda, u trideset epizoda, u


Teofil

Pan~i}

pedesetoj epizodi }ete do}i do {amara, to je prirodan put. Nasilje je

neodvojivo od patrijarhata, patrijarhat je neodvojiv od nasilja. Zna~i,

nije RTS kriv zbog ove epizode, kriv je zbog svih epizoda. Ho}e li to

iko re}i u skup{tini? Ne}e. Ho}e li to iko re}i u javnosti? Ne}e.

Odakle se regrutuje Nacionalni stroj i svi sli~ni, ako ne iz navija~kih

grupa? Imate jednu grupu koja je eksplicitno, direktno nacisti~ka, to

su navija~i Fudbalskog kluba Rad, United Force. Poludim kada pre i

posle neke utakmice slu{am na radiju ili televiziji B92 razgovor sa

vo|om navija~a. Mar{, bre, ko je vo|a navija~a, izvinite, ho}ete li mi

objasniti kakva je to funkcija? I {ta su navija~i, jesu li oni partija,

jesu li oni nevladina organizacija, jesu li grupa gra|ana, jesu li reg-

istrovani negde? [ta to zna~i? Oni nemaju imena nego nadimke, kao

kriminalci i onda neko sa bilo koje radio i televizijske stanice kaè –

Razgovaramo sa [empom ili Klempom, vo|om navija~a, a on kaè –

Nismo ih mnogo tukli, samo smo ih malo. Pa, ljudi, jebote, pa ko je on

da ima javnu re~, a ako ima, ako ste mu dali javnu re~, pa za{to se on

ne bi ose}ao kao neko ko je pozvan da sutra brani srpstvo, ~eki}stvo,

ili ve} {ta je u tom trenutku u fazonu? Vi ste ga direktno proizveli u

malog mesiju, koji }e vremenom da izraste u velikog.

Svetlana Luki}:

Jedan od argumenata da kod nas nema neonacista jeste teza da Srbi

ne mogu da budu neonacisti, jer su stradali od nacista u Drugom svet-

skom ratu. Koliko je taj argument glup govori i vest koja je stigla iz

Izraela, da se jevrejska dràva suo~ava sa neonacistima, a neonacisti

su, da se razumemo odmah, mladi Jevreji. Evo kako glasi vest:

Izraelska policija ju~e je saop{tila da je otkrila mreù mladih izrael-

skih neonacista koji su optuèni za vi{e napada na strane radnike,

religiozne Jevreje i pripadnike gej populacije. Sud je doneo odluku da

osumnji~ene zadrì u pritvoru. Neonacisti~ka banda dokumentovala

je svoje aktivnosti na filmskoj traci i fotografijama. Izraelska televiz-

ija prikazala je snimke ljudi koji bespomo}no leè na ulicama dok ih

pripadnici bande tuku. Jedna od prona|enih fotografija pokazuje

mladi}a koji u jednoj ruci drì pu{ku M16, a u drugoj plakat s natpi-

som Hajl Hitler. Grupu predvodi devetnaestogodi{njak poznat pod

nadimkom Eli Nacista. Slu{ate Biljanu Kova~evi}-Vu~o iz Komiteta

pravnika za ljudska prava.


198

12.1

0.0

7. Biljana Kova~evi}-Vu~o:

Cela stvar je opet izvitoperena i okrenuta naopa~ke, tako da je

posledica progla{ena uzrokom, a to je ânkova izjava o tome da treba

ra{~istiti s tim zlom. Sada koriste tu njegovu metaforu s letvama kao

uzrok pojave nacizma kod nas. I svi su mnogo vi{e zabrinuti zbog

ânkove izjave nego zbog toga {to postoje neonacisti~ke,

klerofa{isti~ke grupe. Njihov zna~aj umanjuju tako {to govore da je

to marginalna pojava koju ne treba tuma~iti kao sistemsku pojavu u

ovom dru{tvu, a Nenada ânka i êdomira Jovanovi}a i nevladine

organizacije, intelektualce progla{avaju uzrokom porasta pristalica

neonacisti~kih ili fa{isti~kih grupa. To je zaista bezobzirno.

Amoralno je tako napadati ljude koji su prvi stali u odbranu Srbije i

u odbranu dru{tva od takvih grupa. Nenad ânak je postao problem,

to je obja{njenje Branka Raduna u Utisku nedelje, jer antifa{isti

toliko ne vole Nenada ânka, êdu Jovanovi}a i ostale iz te grupe, da

}e radije da pre|u na stranu fa{ista, nego da budu s ove strane gde su

antifa{isti. To je bolesno.

I ponovo je po~elo izjedna~avanje nacisti~kih grupa i nas kao dva

ekstrema iste pojave. Zna~i, ne valja ovo, ali ne valja ni ono, ali mi se

~ini da malo vi{e ne valjamo mi nego {to ne valjaju fa{isti, jer su oni

incident i eksces, a mi smo ipak konstanta u ovom dru{tvu i ipak, da

nema nas, bio bi uklonjen i uzrok nastanka fa{ista i svi bi ìveli u reg-

ularnoj demokratiji, gde bi mogli da hendluju i te male grupe koje,

tako ekscesne, postoje svugde u svetu. Najnovija teza Sonje Liht je da

se ~ak nigde u svetu tako dobro ne organizuju antifa{isti~ki skupovi

kao kod nas i da treba da budemo ponosni na to {to su gra|ani uspeli

da organizuju antifa{isti~ki skup. Zna~i, ânak je marginalni

ekstremista, neonacisti su marginalni ekstremisti, ali gra|ani su

svesni, a sve to je rezultat ove mudre politike Demokratske stranke i

Demokratske stranke Srbije i razvoja demokratije kod nas. Parole

koje su izvikivali neonacisti su o srpskom patriotizmu, teoriji krvi i

tla, jedinstvenoj Srbiji, odbrani srpstva ugroènog sa svih strana,

za{titi srpskih nacionalnih interesa, srpskog ponosa, srpskih majki,

demografske politike – cela njihova retorika je identi~na retorici nar-

odnja~kih vladaju}ih stranaka. Mala je razlika izme|u njihove

retorike i one koju vidimo po takozvanim tabloidima, kao {to su Glas,

Kurir, Pres ili retorike koju slu{amo u skup{tini. E, to je problem i

zato ne moèmo da govorimo o marginalnoj pojavi.


Biljana

Kova~evi}-

Vu~o

Mo`da je grupa koja artikuli{e svoje takozvane politi~ke aktivnosti,

svoj rasizam kroz Nacionalni stroj ili kroz Obraz marginalna po

broju ljudi koji joj pripadaju, ali kao pojava, po onome {to govore, oni

nisu marginalni. Ja se usu|ujem da kaèm da je to dominantna poru-

ka koju {alju politi~ari, koja se ~uje na svim televizijama, u svim

medijima, da je to ono {to zauzima najve}i deo medijskog prostora i

javnog govora. Naravno, tu ne mislim na preuzete delove o vi{oj rasi

i na direktno pozivanje na Himlera i Hitlera, ali ta teorija zavere, ta

paranoja i ta ugroènost srpstva, to je potpuno isto, to je isti re~nik,

to su isti argumenti i to je isti poziv na jedinstvo i na ~istotu. Sasvim

je svejedno da li je u pitanju ~istota rase ili ~istota jednog naroda koji

je ugroèn od raznih grupa sa strane. Kada govore o Kosovu i

Metohiji, njihova retorika je opet potpuno ista kao i zvani~na, vladi-

na i otuda toliki napadi na sve nas koji govorimo da postoji fa{izaci-

ja ovog dru{tva. Ona se ne ispoljava samo tako {to }e neko da vi~e –

zig hajl, ona se ispoljava tako {to ljudi u skup{tini i van skup{tine u

svom javnom govoru, i politi~ari i novinari, javne li~nosti neprekidno

ponavljaju te stereotipe, predrasude i matrice i indukuju javnom

mnjenju uàsno rasisti~ku, nacionalisti~ku, ksenofobi~nu poruku o

tome kako je ceo svet protiv nas i o tome koliko smo mi ugroèni i da

nam je zbog te ugroènosti sve dozvoljeno.

I raste napetost, ona se ose}a na ulici. Ja ne mogu vi{e da iza|em iz

ku}e, a da ne popijem dva puta od ku}e do posla – Droljo jedna. Neki

~i~a pre neki dan na pijaci mi nije dao da kupim paradajz zato {to je

smatrao da sam ja odgovorna {to su ga 1941. godine Hrvati i musli-

mani izveli na streljanje. Ali dobro, oni znaju, oni vrlo dobro znaju da

niti }e Nenad ânak uzeti motke niti }u ja da im uzvratim agresivno

i da mogu da mi rade {ta god ho}e i da mogu da se deru i da mi

zagor~avaju ìvot i da na meni iskale sav svoj jed i gnev. Oni vrlo

dobro znaju da mi nismo to {to oni poku{avaju da dokaù da mi

jesmo i oni vrlo dobro znaju da mi nismo druga strana neonacista i

fa{ista i da ne rastu nacisti i fa{isti i paranoici, patriote pod znacima

navoda, ~uvari srpstva zbog nas, nego da rastu zbog ovoga u ~emu

ìvimo u Srbiji, zbog nesposobne vlade, zbog ambivalentnih poruka,

zbog svega. Ju~e sam ~itala \or|a Vukadinovi}a, u Politici, naravno,

i to je ne{to ogavno i besramno. ^lanak je o dva firera, jedan firer je

opet Nenad ânak, a drugi firer je Davidovi}, vo|a tog Nacionalnog

stroja. I kaè da ânku treba Firer zbog toga {to mu pada broj glaso-

va, pa ga ugroàva êdomir Jovanovi} i sad on suprotstavlja ânka

êdomiru Jovanovi}u, valjda da bi dokazao svoju objektivnost, kao


200

12.1

0.0

7. nije on protiv cele grupe, nego mu smeta ba{ taj ânak. Onda Milan

Nikoli} isto pravi analizu kako treba biti protiv svake vrste netoler-

ancije, diskriminacije i tvrdi da je potpuno svejedno da li se tu radi o

letvama ili o pozivanju na rasnu diskriminaciju.

Po konvenciji o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, izme|u

ostalog je utvr|eno da dràve ~lanice osu|uju svaku propagandu i

sve organizacije koje se rukovode idejama ili teorijama zasnovanim

na superiornosti neke rase ili grupe lica izvesne boje ili izvesnog

etni~kog porekla. Zna~i, superiornost Srba kao takvih je zabranjena

po konvenciji o rasnoj diskriminaciji i mi smo obavezni da to po{tuje-

mo. Dràve potpisnice se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozi-

tivne mere da bi ukinule svako podsticanje na takvu diskriminaciju

ili na svako delo diskriminacije i naro~ito se obavezuju da utvrde da

je krivi~no delo svako {irenje ideja zasnovanih na superiornosti

jedne nacije, etni~ke grupe i sli~no; da zabrane organizacije i

aktivnosti koje su organizovane za ovakvu vrstu propagande i koje

propagiraju ovakvu vrstu aktivnosti i koje podsti~u rasnu diskrimi-

naciju. Zna~i, postoji obaveza da se zabrane takve organizacije, i da

se ne dozvoli javnim vlastima, niti javnim nacionalnim ili lokalnim

ustanovama da podsti~u na rasnu diskriminaciju ili da je pomaù.

Kao deo pozitivnih antidiskriminacionih mera, dràve ~lanice mora-

ju putem sudova i drugih dràvnih institucija osigurati od{tetu

osobama koje su o{te}ene rasnom diskriminacijom. Postoji ~itav

paket mera koje svaka dràva mora da usvoji, ne moè se rasna

diskriminacija suzbijati samo edukacijom i samo sistemom obrazo-

vanja, moraju se preduzeti i odre|ene represivne mere, moraju se

uneti u krivi~no zakonodavstvo odre|ene mere koje su protiv rasne i

etni~ke diskriminacije, {irenja predrasuda i propagande. To je

obaveza dràve, a mi i dalje debatujemo o tome da li je to demokrats-

ki ili nedemokratski.

Nije to pitanje demokratije i nedemokratije, to su preduslovi za

demokratske dràve, zna~i ne{to {to je sine qua non pravne dràve,

to je abeceda, ne moè se bez toga. Uàsno sam dosadna sa ovom kon-

vencijom, ali mi smo tu konvenciju ratifikovali odavno. Ljudima

izgleda kao da bi preduzimanje mera od odgovorne dràve, na{a to

o~igledno nije, zna~ilo vra}anje unazad, u neki totalitarni sistem, u

komunizam i da bi to suzbilo slobodu udruìvanja i slobodu javnog

ispoljavanja stava i sli~no, {to su sve gluposti. Kada bi pro~itao u nov-

inama – Ovaj ~ovek je ubio svoju ènu, svako bi rekao – Ubica mora


Biljana

Kova~evi}-

Vu~o

biti ka`njen. Ljudi imaju jasnu svest da je ubica – ubica i da ne sme{

da ubija{. E, ali kada Nenad ânak kaè – Mi }emo se boriti ako ne}e

dràva, onda je to uzrok, a neonacisti su, jadni, posledica. Ponovo

kaèm, to se kod nas smatra reliktom komunisti~ke pro{losti. Tamo

je postojao delikt mi{ljenja, to je Stojkovi} specijalizirao, ali to je

ne{to drugo. Ovo nije delikt mi{ljenja, ovo je rasisti~ka propaganda,

a to je zabranjeno. Izjava Marka Jak{i}a je toliko jasno rasisti~ka da

nije potrebno dodatno obja{njenje. Problem je u tome {to niti je on

prepoznao da je to rasisti~ka izjava, niti je to prepoznala

Demokratska stranka Srbije, koja je bila zbunjena – Nismo mi protiv

Roma, ali jesmo protiv Bati}a, koji ima ciganski mentalitet. I to je ta

{izofrenija, ljudi ne shvataju rasisti~ku su{tinu te izjave.

Moram ovo da pro~itam, to je sa sajta Nacionalnog stroja: Tokom jula

2005. godine odràn je niz protesta sa rasnom pozadinom u

novobeogradskom naselju Dr Ivan Ribar, kao reakcija na odluku

gradske vlade koja je pokrenula program raseljavanja ciganskog

nehigijenskog naselja ispod mosta Gazele u njihov kom{iluk. @itelji

naselja Dr Ivan Ribar su se usprotivili programu nasilne rasne inte-

gracije gradske vlade i organizovali masovne proteste dan za danom

zabrinuti za budu}nost njihovih porodica. Navedeni razlozi za

protest su bili da ako se Cigani presele u njihov kom{iluk deca im ne}e

biti bezbedna, prljav{tina i bolesti }e se doseliti zajedno sa njima,

kra|e }e biti svakodnevne i sve ostale stvari koje su normalne u nji-

hovom na~inu ìvota, a suprotne na{im. Upornost i istrajnost protes-

ta rezultirali su obustavom planiranog programa gradske vlade i

ostavili to pitanje nere{enim. Ovo je dobar primer, poput mnogih

drugih, da na{ narod poseduje rasnu svest, ali da je ve}ina iskaè tek

kada oseti posledice na sopstvenoj koì, kada moè biti kasno. Ja mis-

lim da je ve}ina ljudi koja je gledala ljude iz naselja Dr Ivan Ribar

kako se bune protiv preseljavanja romskog naselja bila na njihovoj

strani. O ~emu mi pri~amo uop{te?

I svi oni {to izlaze sa slikom Ratka Mladi}a i svi oni koji izlaze sa

slikama Radovana Karadì}a, svi koji brane srpske junake, pod

znacima navoda, koji su ubijali druge zbog ~asti, krvi i srpstva, sve to

spada tu. Zna~i, ne moèmo govoriti o marginalnoj pojavi kada Vu~i}

izlazi u skup{tini i progla{ava skup{tinu sigurnom ku}om za Ratka

Mladi}a i vadi onaj plakat, i kada predsednik skup{tine Oliver Duli}

ne reaguje na to, odnosno, njemu se to ne dopada, ali zbog demokrati-

je on ne moè da suzbija tu|e mi{ljenje. To su te pojave za koje je


202

12.1

0.0

7. sasvim svejedno da li ih propoveda Krv i ~ast, Nacionalni stroj, Obraz

ili parlamentarna stranka. I postoji jo{ jedan mit kod nas, a to je da u

evropskim zemljama ne postoje propisi koji zabranjuju takve organi-

zacije i takvu vrstu verbalnih nastupa, zna~i onoga {to se zove govor

mr`nje. Me|utim, to nije ba{ sasvim tako. U Francuskoj, na primer,

ne samo da su zabranjene nacisti~ke organizacije, neonacisti~ke

organizacije i fa{isti~ke organizacije, nego je zabranjeno no{enje

svih simbola koji podse}aju na one koji su osu|eni za ratne zlo~ine

ili progla{eni ratnim zlo~incima. U Nema~koj, naravno, postoji

zabrana neonacisti~kih organizacija, zabranjeno je poricanje

holokausta, `rtava, postoji zabrana poniènja `rtava. Hrvatska je

donela zakon za zlo~in iz mr`nje i ve} se vodi jedanaest postupaka.

Zatim, postoje preporuke Saveta Evrope kako se treba pona{ati u

takvim situacijama. U Danskoj, Norve{koj, [vedskoj postoje posebna

tela ~ija je du`nost da kontroli{u diskriminaciju. To se naro~ito

odnosi na zemlje koje su imigrantske, gde ima puno emigranata. Mi

u na{oj prepotentnosti to ne èlimo da vidimo, mi razvijamo

demokratiju na svoj na~in. A sve je to ve} vi|eno i svuda postoje

manje ili vi{e uspe{ni mehanizmi da se to suzbije.

Hajder je izgovorio neke rasisti~ke parole i neki novinar je kvalifiku-

ju}i to njegovo pona{anje rekao da je on idiot. Onda ga je Hajder tuìo

i dràva Austrija, to jest sud je osudio novinara. Me|utim, Evropski

sud za ljudska prava je ukinuo tu presudu i dao je za pravo novinaru

i kazao da je koli~ina gluposti, sad parafraziram, koje je izgovorio

Hajder kod novinara mogla da izazove samo takvu indignaciju da ga

nazove idiotom. Zna~i, tu se jasno pravi razlika izme|u provokacije

koju je napravio neko ko je {irio mr`nju protiv drugih i druga~ijih i

novinara koji reaguje na tu mr`nju i nazove ga idiotom. I ja to pore-

dim sa ânkovom izjavom. Zna~i postoji jedna grupa koja pozdravlja

sa zig hajl, koja propagira ~istotu srpske nacije, koja slavi Himlerov

ro|endan i tu je ânak koji kaè – Ako ne}e dràva, mi }emo da

ra{~istimo s njima. To je vrlo sli~na situacija, me|utim, kod nas svi

politi~ki analiti~ari i politi~ari nalaze za shodno da se obru{e na

ânka i izjedna~avaju ânka i vo|u neonacisti~ke grupe, i to ne celu

grupu, nego samo njenog vo|u. ânkova kvalifikacija jedne uàsne

pojave se izjedna~ava sa uàsom i uzrokom ne samo ovoga {to mi

doìvljavamo, nego i istorijski sa svim onim posledicama koje je

takva vrsta ideologije donosila.


Biljana

Kova~evi}-

Vu~o

Jedan od argumenata koji se koristi u odbranu toga da je to ovde mar-

ginalna pojava jeste – kako bi u Srbiji mogli da nastanu nacisti, kada

Srbi nikada nisu bili nacisti i kada su i sami bili `rtve nacisti~ke ide-

ologije? Kao da je nacizam dat jednom za svagda u ideologiji Hitlera

i u Drugom svetskom ratu. To je jedna stalno ista matrica, bez obzira

na to da li su u pitanju Nemci, Francuzi, Srbi, bilo ko. âk i po uni-

verzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima dràve su du`ne da po{tuju

odre|ena pravila kako varvarskim pona{anjem ne bi dovele do toga

da narod uzima pravdu u svoje ruke. Zna~i, predvi|a se reakcija ljudi

koji dugo trpe nepravdu. Mi se stalno kre}emo u toj {izofreniji, u

kojoj se ne {alje jasna poruka stanovni{tvu {ta se sme, a {ta se ne

sme. Ne pravi se razlika izme|u ideolo{kih razlika koje su normalne

i izme|u onoga {to je nedopustivo sa stanovi{ta prihva}enih normi u

jednom ure|enom dru{tvu, izme|u onoga {to je zabranjeno po

krivi~nim zakonima i politi~kog stava. Ljudi misle da mogu da kaù

bilo {ta, da mogu da pravdaju zlo~ine i da je to njihovo pravo. To je

moje mi{ljenje, a ti ima{ drugo mi{ljenje. Ma nije. Sad prelazim na

osam hiljada ubijenih muslimana. Ne moè{ to da pravda{. Ako

misli{ da je u redu da se pobije osam hiljada muslimana, ono {to

mora{ da zapamti{ kao gra|anin jedne dràve jeste da to mora{ da

zadrì{ za sebe i da sve uradi{ da ti to ne bude ni tvoj intimni stav. U

ovoj dràvi jo{ se nije do{lo do toga da se shvati da je ubistvo osam

hiljada muslimana zlo~in. A svi znaju da je zlo~in kada razbojnik

ubije ~uvara banke.

Svako ko pokrene pri~u o Srebrenici u ovoj dràvi }e biti ozna~en kao

neprijatelj, ~ovek koji uznemirava krhku demokratiju i la` koja se

zove demokratska Srbija, la` koja se zove demokratski blok. U ovom

dru{tvu je jo{ prihvatljivija odbrana zlo~ina nego osuda zlo~ina i jo{

je prihvatljiviji stav – Mi smo jataci Ratka Mladi}a, nego – Ratko

Mladi} bi trebalo da se uhapsi. Jo{ je velika hrabrost re}i – Ja sam za

to da se Ratko Mladi} uhapsi i po{alje u Hag. Jo{ je prihvatljivo re}i –

Ratko Mladi} nikada ne treba da bude izru~en Hagu zato {to mi na taj

na~in {titimo na{ nacionalni ponos.

Florans Artman je izdala knjigu u kojoj govori o onome o ~emu se

spekuli{e u javnosti. Ona potvr|uje da je Holbruk zaklju~io ugovor s

Karadì}em da ukoliko on ne bude predsednik i povu~e se iz javnog

ìvota ne}e biti izveden pred sud u Hagu. I sada se mi amnestiramo,

nismo mi krivi, pa Holbruk mu je obe}ao. Prave se emisije, ju~e je na

RTS-u bio Toholj i vrlo ozbiljno se razgovaralo o tome ima li ili nema


204

12.1

0.0

7. sporazuma s Karadì}em, kao da je to iskonska moralna dilema u

Srbiji, kao da nam zbog tog sporazuma sve tako kilavo ide. Kao

Amerikanci su minirali Ha{ki sud, nismo mi. Cela stvar je potpuno

izokrenuta, i{~a{ena do kraja, ali to je emisija na javnom servisu. [ta

me se ti~e da li je bilo sporazuma Holbruka i Karadì}a? Niti je

Holbruk Ha{ki sud, niti }e Holbruk da ìvi na{ ìvot u Srbiji, niti }e

on da odgovara i da snosi posledice zbog zlo~ina koji su u~injeni u

Bosni i Hercegovini. Kakve to veze ima sa odgovorno{}u za ratne

zlo~ine? Da li Holbruk ili bilo ko na ovom svetu moè li~no da da

amnestiju nekome da bi dobio ne{to drugo? Naravno da takva vrsta

igara moè da postoji, ali to nije nikakvo opravdanje za dràvu koja

ima obavezu da izru~i nekoga, to jednostavno nije bitno, osim za

prou~avanje diplomatije. Mislim da je Sonja Biserko ju~e rekla – I

Milo{evi} je bio faktor mira, pa je zavr{io u Hagu. Pa na kraju, kada

gledamo na filmu, drè ljudi taoce, sve im se obe}ava samo da bi ih

pustili i to je normalno.

I sad dobijam od Medija centra poziv, raspravlja se o tome da li se

gu{i autonomnost javnog servisa zato {to on mora da prenosi sednice

parlamenta. Da li su oni normalni? Prvo, koji javni servis? Drugo, gde

su se ba{ sad setili da im parlament smeta? I sada UNS, NUNS,

Medija centar, Bane ânak, sindikat Nezavisnost, svi su poludeli od

za{tite autonomnosti javnog servisa, jer ko je skup{tina da naredi

javnom servisu da ~ini bilo {ta? Pa mi smo bolesni, svi zajedno. Ja sad

pitam da li je vest za javni servis da je umrla majka ha{kog

optuènika? Vest je plasirana kao simbol prkosa, jer bez obzira na to

{to je majka ha{kog optuènika Vojislava [e{elja umrla, on ni za

tako tragi~an doga|aj nije hteo da se poniàva i da traì da ga puste

na njenu sahranu. Vest je svuda plasirana kao simbol ~vrstine ~oveka

koji se ne da u neprijateljskom sudu. Mi smo dotle do{li 2007. godine,

pa meni stvarno nije jasno gde mi to ìvimo. Radi} je oslobo|en,

do~ekuje se na aerodromu. Samo {to gra|anski rat nije izbio kada su

hapsili [ljivan~anina i on }e sada da bude slobodan. Ti ljudi se ovamo

vra}aju kao heroji. O ~emu mi pri~amo, o kakvom distanciranju od

pro{losti?

I onda imamo skup{tinu u Rumi, radikali ne daju pe~at, demokrate

ho}e da uzmu pe~at, pa se promenilo ~lanstvo skup{tine tako {to su

dvojica radikala pre{la na stranu demokrata. I kako se to zavr{ava?

Tu~om i suzavcem. To {to se de{ava u Rumi je slika i prilika Srbije.

Na primer, neka stranka dovede u skup{tinu neko obezbe|enje i kaè


Biljana

Kova~evi}-

Vu~o

LDP-ovcima – E, sad ne}ete da u|ete unutra. [ta bi se desilo, da li bi

Oliver Duli} rekao – Ne de{ava se u sali, pa ne mogu da izreknem

opomenu? Ko je taj koji bi mogao da presudi? Meni se ~ini da je sis-

tem pao i da nema ko da ga podigne i da mi u tom padu sistema

ìvimo ve} dugo. Jo{ od 5. oktobra mi ponavljamo istu pri~u kao

mantru da su to prvi, nestabilni koraci mlade demokratije. Meni to

ne izgleda tako, meni izgleda kao da je sve gore i gore. Ne znam,

mo`da sam starija, mo`da sam se umorila, pa mi onda sve izgleda

stra{no i ~ini mi se da nema mogu}nosti kontrole tih rizika, da nema

mogu}nosti da se upravlja rizicima. I {ta vredi {to neke stvari

funkcioni{u, kada ono {to je sr` sistema, {to je su{tina, {to treba da

ga pokre}e napred, ne postoji? Kao da nema struje, radi negde pone-

ki agregat, ali zapravo nema struje. Su{tina ostaje ista. Istraìvanje

javnog mnjenja pokazuje da je podr{ka LDP-u porasla, a da je

podr{ka Demokratskoj stranci Srbije sve manja. Kako Demokratska

stranka sada pravda kohabitaciju sa DSS-om, za{to se sada ne okre}e

ka LDP-u? Pa valjda im je bliì LDP nego ovi? Pa moè da ih nervira

êda, ali oni moraju da brane odre|ene vrednosti. Ne moè se traìti

zabrana LDP-a ili, kako kaè Aligrudi}, LSD-a, a da Demokratska

stranka na to }uti. Stvarno, kako }e oni pravdati pred svojim

bira~ima da su bliì Demokratskoj stranci Srbije nego LDP-u? Kako?

Hajde, jedan jedini razlog da vidim sad.

Svetlana Luki}:

Bila je ovo Biljana Kova~evi} – Vu~o. Sutra vas na na{em sajtu pes-

canik.net ~eka novi tekst Teofila Pan~i}a. Od sutra }e svake subote

Teofil pisati za sajt Pe{~anika, a od ponedeljka do petka u nastavcima

}emo objavljivati veoma zanimljiv tekst o Rusiji Perija Andersona.

Bi}e re~i o nekim stvarima koje vam zvu~e poznato, o dirigovanoj

demokratiji kojom upravlja oligarhija biv{ih oficira KGB-a, o zemlji u

kojoj ministri upravljaju najve}im kompanijama, o Putinovom usponu

na vlast, o razlozima njegove popularnosti i autokratskom modelu vla-

davine i tako dalje. Slede vesti, ima jedna interesantna, mo`da vam

pomogne da se obogatite. Bio je ovo Pe{~anik, do vi|enja.


1199.. 1100.. 22000077..


KNEZ MI[KOVA ULICA

Ko{tunica kaè - Ne}emo NATO dràvu na Kosovu, a ja ka-

èm - Ne}emo Gasprom dràvu u Srbiji......

Od podele javnih preduze}a do podr{ke Kubi je samo je-

dan korak......

Da novope~eni reis ima stvarnu podr{ku u Sandàku, ne

bi se njegovi imami u sitne sate sastajali u hotelu Tad` da

smene Zukorli}a......

Da li znate da su neprijatelji Srbije nedavno izveli poka-

znu ve`bu pod imenom Operacija Vidojkovi}......

Mi{a Brki}, novinar Ekonomista,

Milan Vukomanovi}, sociolog religije,

Ivan ôlovi}, antropolog,



Svetlana Luki}:

Prema izve{taju Reportera bez granica sloboda medija u Srbiji je ma-

nja nego bilo gde u regionu, manja nego na Kosovu. Ova ~injenica ob-

ja{njava ovonedeljna izve{tavanja na{ih medija o raznim stvarima,

mada ni glupost ne treba potcenjivati. To se naro~ito odnosi na uspe-

he susednih dràva. Neverovatno je na koje je sve na~ine umanjen

zna~aj ~injenice da je kvazidràva kao {to je Crna Gora potpisala sa

Evropskom unijom Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji.

Provladin tabloid Politika na naslovnoj strani je doneo vest o novim,

ve}im tarifama muzikanata na svadbama i {i{anja u frizerajima, o

~oveku koji je ubio ~oveka koji je dao bubreg njegovoj }erki, a u dnu te

iste strane, ta~no pored teksta o vi{edecenijskoj zabludi o masnoj

hrani koju su lansirali Amerikanci, objavljen je i mali tekst pod vrca-

vim naslovom – Crnoj Gori zeleno, Srbiji ùto svetlo. I kada jednoga

dana Crnogorci budu u{li u Evropsku uniju, a mi budemo jo{ ~ekali

pozitivan izve{taj neke nove Karle del Ponte – pisa}e isto. Problem je

{to }e ùto svetlo na semaforu za nas trajati koliko i za Turke – dve-

tri decenije.

Hrvatska je postala ~lanica Saveta bezbednosti, to jest svetske vlade.

Opet je ure|iva~ka ma{ta Politi~ice bila bujna, naslov je glasio – Bu-

dimir Lon~ar uveo Hrvatsku u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija,

u smislu da je na tu nerazumnu odluku uticalo uporno lobiranje kod

zemalja Tre}eg sveta, koje se jo{ sa ljubavlju i ne`no{}u se}aju druga

Tita i nesvrstanih, jahte Galeb i sleta za 25. maj. Naravno da Hrvate

u Savet bezbednosti nije uveo Budimir Lon~ar, ni Titove pomorandè

sa Briona. Uveli su je Mesi} i Sanader. Problem je, i to boli profesio-

nalne Srbe, {to }e sada Hrvate morati da mole da ne glasaju za rezo-

luciju o Kosovu. Dodu{e, Ko{tunica nam je pre neki dan sve~ano obja-

vio da Kosovo nikada ne}e postati ~lanica Ujedinjenih nacija. Neka pi-

ta malo Kineze da li im je smetalo da postoje kao dràva trideset-~etr-

deset godina koliko nisu bili ~lanica Ujedinjenih nacija ljute}i se zbog

Tajvana.

Ba{ me zanima {ta li }e Politi~ica pisati kada Crnogorci u|u u Evrop-

sku uniju. Verovatno }e to biti maslo pokojnog Milovana \ilasa, koje-

ga se na Zapadu se}aju kao prvog Titovog disidenta. I onda }e iz du-

ga prema \ilasu primiti Crnogorce tamo gde mi u stvari i ne èlimo da

odemo. Nikada ne}emo sti}i na neko pristojnije mesto, kako god se

ono zvalo, dok je ovakvih proslava dana Udbe. Prvo, ne samo da je


210

19.1

0.0

7. sramota, nego je i kriminalno delo da {ef Udbe bude Rade Bulatovi}.

Drugo, ko su bile zvanice na prijemu povodom dana pretorijanske gar-

de Vojislava Ko{tunice? [ta }e tamo Milo{evi}ev, Arkanov, Cecin i Ve-

ljin Dragan Markovi} Palma, {ta }e tamo Delta Mi{kovi}, {ta }e tamo

Vojin Lazarevi}, popovi raznih ~inova i {ta }e tamo Boris Tadi}? Kao,

on je predsednik i kao, on po funkciji tamo mora da ide. Pa zar nije taj

isti Tadi}, kada su se dogovarali o ~lanovima nove vlade, rekao da }e

se o {efu Udbe naknadno dogovarati, ali da Demokratska stranka ni-

kako ne bi htela da to bude Rade Bulatovi}. I {ta bi? Kada su se to do-

govorili da Bulatovi} ipak ostane i za{to je Tadi} na to pristao? Zao-

kruìte odgovor: pod A – Tadi} je saglasan sa na~inom rada i metama

Radeta Bulatovi}a, pod B – sve mu je jedno, jer njega, Tadi}a, ~uvaju

Kobre, pod C – on ga se pla{i.

Dakle, da saberemo na brzinu, Slovenija od 1. januara preuzima pred-

sedavanje u Evropskoj uniji, Hrvatska postala ~lanica Saveta bezbed-

nosti, Crna Gora potpisala sporazum s Evropskom unijom, Kosovu se

sme{i nezavisnost – a Makedonija je u àlosti za pop peva~em To{om

Proeskim. Pojedina~na tragedija je u toj maloj zemlji poprimila raz-

mere kolektivne psihoze. Identitet Makedonije se toliko istopio da i

smrt To{eta Proeskog predstavlja ozbiljan udarac onome {to je od tog

identiteta ostalo u svesti ljudi. Istovremeno, govor makedonskog pre-

mijera na sahrani mladog peva~a bio je i dirljiv poku{aj da se preko te

smrti obnovi poljuljana samosvest makedonskog dru{tva.

Snimci i fotografije s makedonske sahrane su u srpskim medijima po-

tisnuli sve ostalo. Niko nam nije objasnio za{to Makedonci u stvari

pla~u. Kao da je to uobi~ajeno kada dobri peva~i poginu, a nije, re~eno

nam je da je u Makedoniji progla{en Dan àlosti. Nerasvetljena vest

iz Makedonije nije ostavila medijskog prostora za druge, mnogo ja-

snije vesti, kao {to je ona da je i u Sarajevu bio Dan àlosti, posle naj-

novije ekshumacije `rtava rata u Bosni.

Ve}ina medija je pre}utala i da je dopisnica Glasa Amerike s Kosova

Vesna Boji~i} brutalno pretu~ena u svom stanu u âglavici, jer nije bi-

la dobra Srpkinja. Vesna Boji~i} je pretu~ena samo tri-~etiri dana po-

sle istorijske sednice ne~ega {to se zove Zajednica srpskih op{tina i

naselja na Kosovu i Metohiji, na kojoj je pre}eno svim Srbima koji bu-

du iza{li na predstoje}e kosovske izbore. Najne`niji je bio rasista

Marko Jak{i}, koji je rekao da svim izdajnicima treba oduzeti srpske

plate, jer ne mogu da prave albansku dràvu, a da primaju srpski no-


Mi{a

Brki}

vac. Na toj sednici su se ~uli pozivi na lin~ onih koji se usude da na iz-

bore ipak iza|u. Evo {ta je rekao koordinator op{tine Klina Stojan

Don~i} – Na podru~ju Metohije postoje grupice ljudi koji }e sigurno

iza}i na izbore. Mi njih ne moèmo da kontroli{emo, me|utim, ima

jedna dobra stvar. Albanci su svakog Albanca koji je tada prihvatio

srpsku vlast likvidirali. Do{lo je vreme da i mi moramo takvo ne{to da

uradimo.

Na po~etku Pe{~anika slu{ate Mi{u Brki}a, kolumnistu lista Ekono-

mist i dopisnika Glasa Amerike iz Beograda.

Mi{a Brki}:

êtiri dana pre nego {to je napadnuta, ona me je zvala, pa narednog

dana opet, pa narednog – Meni prete, meni prete. Spomenula mi je

imena nekih vrlo va`nih srpskih politi~ara s Kosova, koji su vrlo

ozbiljno pretili da }e joj baciti bombu u stan, da }e joj uzeti dete, a nju

ubiti. Traìli su od nje da ne izve{tava s predstoje}ih izbora na Koso-

vu. Zvala me je i tog jutra, jedva sam prepoznao ko me zove. Rekla mi

je da joj je u toku no}i neko upao u stan i tako je krvni~ki pretukao da

jedva govori. Mislim da ona vi{e ne moè da ostane na Kosovu. O~i-

gledno je da tamo vi{e nema mesta za bilo koga ko objektivno izve-

{tava s tog podru~ja. Zna{, mi smo ~udan svet. Pre samo petnaest go-

dina imali smo isti taj scenario u Kninskoj krajini, istu retoriku, iste

likove s druga~ijim imenima, nakostre{ene, besne, mo}ne. Vladali su

ìvotima ljudi koji ìve na toj teritoriji, tom teritorijom, nov~anim i

robnim tokovima. I sada se sve to {to smo gledali u Kninskoj krajini,

pa velikim delom i u Bosni, preselilo na sever Kosova. I kada bi ~ovek

hteo da bude zlonameran, a ja to ne}u, postavio bi pitanje – A kako

druga~ije moè da se rasplete kosovski ~vor nego onako kako se ve}

raspleo u Kninu i Republici Srpskoj? Dakle, opet stradanje naroda.

Ne znam da li }e lideri Srba s Kosova pro}i kao {to su pro{li neki iz

Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ali mi nije jasno kako

ljudi ne umeju da izvuku pouke iz tako bliske istorije.

Spomenula si plate na Kosovu koje idu iz budèta Srbije. Naravno da

to, zbog nacionalnih interesa, niko ne sme da pipne. Pre dve nedelje

potpredsednik vlade, Boà \eli}, je rekao – Tamo se ne{to stra{no do-

ga|a, moramo da pretresemo taj budèt za Kosovo. Samo je neko od

tih nacionalnih radnika u jednoj polure~enici zareào i rekao – Ma da

li ste vi normalni? – i niko vi{e ne sme da pipne u to. A Boà je govo-

rio o ozbiljnim malverzacijama s novcem poreskih obveznika iz Srbi-


212

19.1

0.0

7. je. Tim novcem raspolaè nekoliko ljudi i niko drugi ne zna {ta se s

njim doga|a. U stvari Srbi s Kosova sluè kao moneta za potkusuri-

vanje Ko{tunici i dru{tvu, kao {to su i nesre}ni Srbi u Kninu i Kraji-

ni sluìli Milo{evi}u.

Svetlana Luki}:

Setila sam se one velike fe{te, na kojoj su bili svi patrijarsi, svi pred-

sednici, svi akademici, svi pesnici, kada je napravljen fond za Koso-

vo. Ko{tunica je tada dao svoju prvu platu ili topli obrok i onda je to

nestalo i ne zna se ni {ta je s tim novcem, ni da li je to uop{te proradi-

lo ili nije. Onda su pre godinu ili dve me|unarodne snage dole uhvati-

le neki kamion s novcem. Tako povremeno saznamo da neke pare ta-

mo odlaze u kamionima, avionima, ali ni{ta stvarno o tome ne znamo.

Mi{a Brki}:

Budèt Srbije i ina~e nije transparentan, a posebno je taj budèt za

Kosovo, koji je deo srpskog budèta, tamni vilajet. Ponovo smo u si-

tuaciji da pod firmom nacionalnih interesa neke pare nekim kanali-

ma odlaze na Kosovo. Ko odatle prima platu, a ne ìvi i ne radi na Ko-

sovu nego u Srbiji, da li oni koji ìve na Kosovu primaju novac i iz ko-

jih fondova – mi o tome ni{ta ne znamo. Srbija izdvaja ogroman no-

vac za Kosovo, a ljudi na Kosovu ìve u sve ve}oj i ve}oj bedi. Koordi-

nacioni centar je osnovan zbog toga da bi ne samo prebacivao novac,

nego i projekte za razvoj srpskih enklava, da bi tim ljudima pomogao

da na|u posao. Indikativno je da sav novac zavr{ava u Kosovskoj Mi-

trovici, a da su ljudi koji ìve pedeset ili sto kilometara od Kosovske

Mitrovice, kao i Srbi iz Dimitrovgrada u odnosu na Beograd, gra|ani

drugog reda.

Svi predlozi, sve sugestije stru~ne javnosti, me|unarodnih poslovnih

krugova, finansijskih institucija iz sveta, kaù da ekonomske refor-

me moraju da se ubrzaju time {to }e se privatizovati javna preduze-

}a. To je zaboravljeno iz dva razloga.

Petnaest-{esnaest najve}ih javnih preduze}a godi{nje obr}e onoliko

novca koliki je ceo srpski budèt. Nad novcem koji se vrti u javnim

preduze}ima nema nikakve kontrole, jer partije koje postavljaju me-

nadère vladaju i upravnim odborima. E, u tim preduze}ima radi iz-

me|u sto osamdeset i dvesta hiljada ljudi i njima je poslodavac drà-

va. Oni u dràvu gledaju kao u boga, zna~i dvesta hiljada ljudi, pa pu-

ta broj ~lanova doma}instava – sve su to glasa~i vladaju}e koalicije.


Mi{a

Brki}

Onaj u NIS-u, kada bih ga uporedio s radnikom u ma|arskom Molu ili

austrijskom OMV-u, da ne idemo dalje, ima garantovano bar trideset

odsto ve}u platu, a za isto toliko je i manje efikasan. Pojavila se kom-

panija koja je htela da bude drugi operater fiksne telefonije u Srbiji i

tog trenutka je nastala panika – [ta }e nama drugi operater fiksne te-

lefonije? Pa mo`da vladi nije potreban, ali tebi i meni jeste. Ako ima-

mo mogu}nost da biramo izme|u dva operatera, mi }emo da izabere-

mo jeftinijeg. Zamisli da taj jeftiniji ne bude dràvni Telekom, nego

ovaj koji traì licencu. Da li bi onda Telekom Srbije mogao da bude

ogla{iva~ na svim mogu}im medijima u Srbiji, da zakupljuje u Politi-

ci dve prve strane oglasa i da tako drì u {aci srpsko novinarstvo? Je-

smo li videli negde neki tekst o tome kako posluje Telekom, a da to ni-

je predstavljeno kao med i mleko? Nismo.

Problem Srbije su javna preduze}a, ne samo zato {to neko traì da se

ona privatizuju, nego zato {to takav amalgam politike i ekonomije

vodi dvema uàsnim stvarima. Jedno je monopol i srpska ekonomija

je danas visoko monopolizovana. I drugo, to je leglo korupcije. Oli

Ren je pre dva dana rekao da Srbija ima problem da pri|e Evropskoj

uniji u dve sfere – jedna je Hag, druga je korupcija. Peti element koa-

licionog sporazuma ove vlade Voje Ko{tunice bila je borba protiv ko-

rupcije. ôve~e, on sistemski proizvodi korupciju i ja sada treba da

verujem da }e ta vlada da dokine samu sebe. Sada se vodi akcija pro-

tiv tajkuna u srpskoj ekonomiji. I malo-malo, kada ne{to krene lo{e u

dràvi – hajde da hvatamo tajkune. U Srbiji postoje tajkuni, najmanje

ih je u Sloveniji, ~uo sam da ih ima dva, ali cini~no je da dràva vodi

hajku protiv tajkuna, a politi~ke partije su zapravo najve}i tajkuni. U

Srbiji nema poslovnog ~oveka tajkuna, biznismena tajkuna koji je to-

liko veliki da je njegova kompanija ve}a od EPS-a, NIS-a ili Telekoma.

O tajkunima mi pone{to i znamo, pa ti se zgadi kada ih vidi{. Ali {ta

znamo o partijama koje upravljaju javnim preduze}ima? Ne znamo

ni{ta. [ta znamo o dana{njim tajkunima, koji su bili ~lanovi najuèg

rukovodstva Slobine partije devedesetih godina? Ju~e sam rekao ko-

leginici iz jednih dnevnih novina – Hajde poku{aj da na|e{ ~lanove

izvr{nog odbora, ne glavnog, nego izvr{nog odbora, onog uèg tela

Socijalisti~ke partije Srbije iz 1994. ili 1993. godine, iz vremena naj-

è{}e inflacije, i probaj da otkrije{ {ta ti ljudi danas rade. Svi su uspe-

{ni biznismeni, kreditiraju ovu i onu proizvodnju, imaju svoje kom-

panije, velike ili male. Mislim da u Srbiji danas tih pritajenih ~lano-

va izvr{nog odbora SPS-a, a bogatih kao Krez, ima mnogo. I nikom ni-

{ta. Za{to bi pre nego {to je formirana ova vlada neko iz politi~kog


214

19.1

0.0

7. establi{menta pokrenuo takvo pitanje, kada su socijalisti bili podr-

{ka manjinskoj vladi? Ta vrsta politi~kog tala u kojem svi imaju eko-

nomskog interesa je problem koji cementira ovakvo stanje.

Uz sve na{e tajkune stiù i novi tajkuni sa istoka. Pre dve nedelje je

u poseti Srbiji bio onaj direktor Gasproma. Svi su ga primili, premi-

jer, vicepremijer, pa predsednik, ministar, samo nije bio kod patrijar-

ha. ôvek je do{ao i otvoreno rekao – Vi nam nudite naftnu industri-

ju, nama je to malo, mi ho}emo ceo energetski sektor, dakle, èlimo

da kupimo celu energetsku nezavisnost Srbije. On je oti{ao zadovo-

ljan iz Beograda. Dakle, on }e da napravi ono {to se zove ju`ni tok, ga-

sovod kroz Srbiju, samo pod uslovom da mu damo skladi{te gasa u

Banatskom Dvoru i Naftnu industriju Srbije. To je srpska borba pro-

tiv monopola i protiv tajkuna. Da ti nekom strancu, pa neka ti je sto

puta slovenski brat, da{ ~itavu energetsku nezavisnost, energetski

sistem Srbije u ruke jedne kompanije – to mi je potpuno nejasno. Tu

sam potpuno saglasan s Vojom Ko{tunicom, koji kaè – Ne}emo NA-

TO dràvu na Kosovu. A ja kaèm – Ne}emo Gasprom dràvu u Srbiji.

Pri tom, Gasprom nije jedini aktuelni problem kada su u pitanju srp-

sko-ruski ekonomski odnosi. Ima{ poplavu ponuda, i to ne s njihove

strane, nego odavde. Oni vi{e ne mogu da se odbrane od toga {ta im

mi sve nudimo. Video sam podatak da je u maju na{a delegacija, sa~i-

njena od ministarstva i JAT-a, i{la u So~i na razgovore sa Aeroflotom

i da je dogovoreno strate{ko partnerstvo dve kompanije. Pazi, posle

toga je sve sme{no, mi kao raspisujemo tender, pa }e ovaj ministar za

infrastrukturu da kaè – Rusi su najpovoljniji, gledao sam i ove osta-

le, Austrijanci, Nemci, Indusi, Australijanci nisu ni do kolena Rusi-

ma. Nije gledao ni{ta, niti zna ne{to, jer je to unapred dogovoreno. Ja

mislim da se niko ozbiljan na taj tender ne}e javiti, jer je dràva ve}

poslala signal koga proteìra.

Isto je sa RTB Borom. Da li je srpski premijer Vojislav Ko{tunica pri-

mio i ostale potencijalne kupce Rudarsko-topioni~arskog basena Bor

kao {to je primio Olega Deripasku, vlasnika Bejzik elementa? – Nije.

Pre neki dan me vozi taksista i po~ne taj nesre}ni politi~ki razgovor

u taksiju, zna{ ono, kao vidi raskopane ulice i kaè – Ma ovi su svi lo-

povi, svi sem patrijarha i Voje. Kao u Milo{evi}evo vreme – Jao, ma ovi

lopovi oko Slobe, a on ~ovek u stanu od {ezdeset kvadrata na Crve-

nom krstu. Ej, njegovi su pobegli iz zemlje sa ~etiri milijarde dolara,

to je ta po{tenja~ina. Ponovo se stvara ta predstava kao – Ovi ùti, to

su lopovi i ovi Mla|ini i to su lopovi, a Voja je ~ist kao suza, ìvi na vo-


Mi{a

Brki}

di i vazduhu. Mo`da oko njega ima poneki lopov, ali on ne zna za to.

Pazi, ~ovek proda C market u ~etiri oka ili u {est o~iju, mrtav hladan

primi Deripasku mesec dana pre raspisivanja tendera, dva meseca

pred prodaju Bora i kaè – To nije ni{ta neuobi~ajeno. Onda do|e ovaj

iz Gasproma, pa kaè – Ho}emo sve, gas, naftu, sve {to imate, a onda

do|e ovaj iz Aeroflota – Ej, idealni ste za nas, koliko to ko{ta? To nije

samo spoljnopoliti~ki zaokret, izgleda da je u pitanju veliki istorijski

preokret i da mi napu{tamo politi~ku filozofiju demokratskih prome-

na 2000. godine. Srbija je sebe tada videla u Evropskoj uniji i u evro-

atlantskim integracijama. Dakle, sedam godina posle toga mi imamo

premijera koji menja temeljno opredeljenje, a nema politi~ku podr-

{ku gra|ana za to, jer njegova partija je u koaliciji s Veljom dobila se-

damnaest odsto glasova i kaù da i dalje pada. Mo`da on mnoge stva-

ri radikalizuje zato da bi poku{ao da sebi digne rejting. Ne mislim

kao oni koji tvrde da mi to radimo zato {to nas bra}a Rusi podràva-

ju u vezi s Kosovom. Mislim da je to politi~ko vjeruju na{eg premije-

ra, koji misli da Srbija treba da bude gubernija u nekoj novoj Rusiji,

u nekoj novoj me|unarodnoj podeli karata, u kojoj }emo mi biti Ga-

sprom dràva, vezana za velikog brata.

Pitala si u kakvoj dràvi ìvimo. U {izofrenoj, jer takva ti je ova vla-

da. Vlada ti je podeljena li~nost, jedan deo je za isto~ne integracije, je-

dan za evropske integracije i u istom danu jedan pri~a jedno, drugi

pri~a drugo, jedan radi jedno, drugi radi drugo. Izvini, ti u Briselu go-

vori{ – Mi èlimo evro-atlantske integracije, a premijer ti za to vreme

sedi u So~iju s Putinom i govori – Evo, izvoli mapu Srbije, ubodi {ta

ho}e{. Ne smem da razmi{ljam o toj mogu}nosti, izgleda orvelovski,

ali hajde da poku{amo. Ti Gaspromu da{ kompletno energetsko snab-

devanje Srbije naftom i gasom, a na vlast onda do|e politi~ka struk-

tura koja èli da za {est meseci Srbiju uvede u Evropsku uniju, libe-

ralizuje ekonomiju, zavr{i ekonomske reforme, napravi otklon od is-

to~nog brata. I usred zime Gasprom kaè, kao {to je rekao u Ukrajini

– Prema na{im ra~unicama, dugujete nam milijardu i dok to ne plati-

te, mi zaustavljamo isporuke gasa. I onda po~ne smrzavanje, jer ne-

ma gasa za grejanje, nema benzina za gradski prevoz, za automobile

i sve ostalo. Je li normalno da jedna dràva koja nije ~lanica Ruske Fe-

deracije i ne grani~i se s Rusijom sebi dozvoli luksuz da tako zavisi

od bilo koje zemlje, a ne od Rusije?

Otvorite trì{te, dozvolite konkurenciju, oslobodite se kao dràva

monopola, pa onda ne}e biti ni Mi{kovi}a ni Delte. U zatvorenoj eko-


216

19.1

0.0

7. nomiji, kakvu srpska vlada sada trenira, mogu} je monopol jedne

kompanije i onda ga svaki gra|anin vidi svojim o~ima. Da si ti kao

vlada liberalizovao ekonomske tokove u zemlji, mi bismo u okolini

Beograda, kao u okolini Budimpe{te, videli i Volmart i Koru. Da ne-

ma{ politi~ku kontrolu nad gradskim gra|evinskim zemlji{tem u Be-

ogradu, onda ne bi imao situaciju o kojoj govori Liberalnodemokrat-

ska partija, kada kaè da se Knez Mihailova zove Knez Mi{kova uli-

ca. Samo u ovakvoj ekonomiji jedan poslovni ~ovek moè da bude ta

vrsta tajkuna o kojoj se sada govori. Kada je prodavan C market, nije

nam bio potreban Merkator, imali smo demonstracije radnika C mar-

keta – Ne}emo da nam Slovenci kupe kompaniju. I onda smo imali di-

rektno me{anje srpskog premijera u proces prodaje jedne kompanije.

Za{to? Kakav je interes premijera da u svom kabinetu skuplja u~esni-

ke prodaje jedne kompanije na trì{tu i da favorizuje jednog kupca?

Tada nismo izvukli pouku i onda nam se doga|a ovo {to nam se doga-

|a. Dakle, ja sam za jasna pravila igre u kojoj ti se nikada ne dogodi

da ima{ monopol u snabdevanju hranom, poljoprivredno-prehrambe-

nim proizvodima, u snabdevanju ode}om, benzinom, gasom, strujom.

A protivim se tome da se s vremena na vreme vode kampanje protiv

pojedinih ljudi. Dakle, ako si mu omogu}io da bude monopolista, {ta

sada ho}e{? Jednog dana ti valja, drugog dana ti ne valja.

Sve institucije ~etvrte grane vlasti, ove razne agencije, za energetiku,

Radio-difuzna agencija, Antimonopolska komisija, Narodna banka

Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, to su institucije koje su u no-

voj politi~koj filozofiji Evropske unije stvorene da bi spre~ile spregu

ekonomije i politike u kojoj gra|ani stradaju. Mi smo sve te institu-

cije dobili, ali se to na srpski na~in izrodilo u svoju suprotnost, jer je

politi~ka elita, koja je trebalo da bude stavljena pod kontrolu ~etvrte

grane vlasti, tu granu vlasti stavila pod svoju kontrolu. Tako danas

ima{ Radio-difuznu agenciju koja je produèna ruka politike. Komi-

sija za hartije od vrednosti je ne{to poku{ala i tog trenutka je njen

predsednik uhap{en, pa je ~ovek zavr{io u bolnici. Kada Narodna

banka ho}e ne{to samostalno da radi, oni kaù – êkaj da se setimo,

mo`da bi trebalo da izvr{imo reizbor guvernera centralne banke. Od

formiranja vlade su ga pet meseci dràli na ledu, jer on ne sme da bu-

de svoj, nego mora da igra onako kako politi~ka elita misli da treba.

Dakle, problem Srbije u ovom trenutku je metastaza politi~ke oligar-

hije u svim segmentima dru{tva. Samo u takvoj situaciji je mogu}

monopol. Ja vi{e ne mogu da zavr{im dan, a da ne stavim bar sto di-

nara u kasicu Delte, jer }u ne{to morati da kupim u njihovim prodav-


Milan

Vukomanovi}

nicama u Beogradu, ne mogu da ih mimoi|em. Problem je u tome {to

smo do{li u tu situaciju.

Za{to smo do{li u tu situaciju i dokle }e ona biti odrìva? Ima{ dve

mogu}nosti. Jedna je da pred naletom nezadovoljnog naroda vlast

uhapsi Mi{kovi}a, jer nije platio ekolo{ki porez negde u Jagodini. Ta-

ko je Putin uhapsio Hodorkovskog i strpao ga u zatvor na sto godina.

A druga mogu}nost je da otvori{ trì{te, da stvori{ ekonomske uslo-

ve u kojima monopol nije mogu}.

Svetlana Luki}:

Kao da su svi zaboravili {ta se prethodnih dana doga|alo u Sandà-

ku. Beograd je pomogao da se vatra zapali, a onda upu}ivao apele da

se vatra gasi. Slu{ate profesora sociologije religije s Filozofskog fa-

kulteta u Beogradu, Milana Vukomanovi}a.

Milan Vukomanovi}:

Ono {to se proteklih nedelja, pa i meseci zbiva u Sandàku trebalo bi

sve da nas zabrine i angaùje, jer je re~ o svojevrsnom udaru na ver-

ske slobode. Me|ureligijski odnosi u Srbiji su se pogor{ali s Ko{tuni-

~inom vladom, pro{lom i sada{njom, a time su se pogor{ali i odnosi

crkve i dràve. Nama danas me|ureligijski odnosi direktno ugroà-

vaju me|udràvne odnose. Setimo se samo Makedonije, Crne Gore,

pa evo sada i Bosne i Hercegovine, s ovom reakcijom reisa Ceri}a. Do-

lazi, paradoksalno, do zao{travanja diplomatskih odnosa zbog nere-

gulisanih me|uverskih odnosa. Da se razumemo, dràva ugroàva

verske slobode gra|ana Srbije, i veruju}ih i neveruju}ih. Rekao bih

jo{ preciznije, to ~ine vladaju}e stranke u ime dràve. Dolazi do

ustavnih prekora~enja, dràva ne po{tuje ni svoj vlastiti zakon i ka-

da vam to kaè sandà~ki muftija, kao lider tradicionalne verske za-

jednice, to zvu~i kao zahtev sovjetskih disidenata iz doba Bre`njeva,

koji su pozivali dràvu da po{tuje sopstvene zakone, ni vi{e ni manje

od toga. Drugo, tu imamo ozbiljne optu`be za cezaro-papizam jednog

lokalnog politi~ara, predsednika novopazarske op{tine. Ova nemu-

slimanska vlada kao da paradoksalno neguje islamizam ili politi~ki

islam, jer gura politiku u verske strukture. Taman kada misli{ da ne

mogu ni{ta idiotskije da urade, oni te demantuju. Tre}e, govori se ve}

dugo o saradnji nekih sve{tenika imama sa obave{tajnim slu`bama.

Molim vas, to je ozbiljna optu`ba, koja stiè s najvi{eg mesta u Islam-

skoj zajednici u Srbiji. To bi moralo i da se ispita na najvi{em nivou.


218

19.1

0.0

7. Na{i politi~ari govore o podeli odgovornosti i neko sada mora da pre-

uzme odgovornost za ovo {to se de{ava, premijer ili predsednik ili mi-

nistar vera, policije, neka se dogovore ~ija je to nadle`nost. Setimo se

samo procedure za dono{enje zakona o verskim zajednicama od

2004. do 2006. godine, pod ministrom Radulovi}em. To je, da podse-

tim, onaj biv{i ministar koji je govorio o ~etiri grane vlasti – zakono-

davnoj, sudskoj, izvr{noj i duhovnoj. I sad ovo s ministrom Naumo-

vim, koji prima Zilki}a samo nekoliko dana nakon ramazanskog pu-

~a. [ta uop{te ministar vera zna o islamu, kao ~ovek iz sasvim druge

struke? [ta uop{te moète znati, ako slobodno vreme provodite na

tribinama Dveri, gde vam se kao glavni islamolog pojavljuje Sr|a

Trifkovi}, predstavnik Republike Srpske na Zapadu devedesetih go-

dina i stru~ni svedok odbrane nekih ha{kih optuènika? Pa jo{ imate

mesec dana unapred pripremljen bajramski prijem u Domu narodne

skup{tine. Neko moè da kaè da se nije moglo predvideti {ta }e se

desiti uo~i Bajrama, ali imate prevrat izvr{en pred kraj ramazanskog

posta, {to je svojevrsna desekralizacija od pu~ista. Ja ih zovem tadì-

sti, zato {to su se sastali u sitne sate u hotelu Tad` u Novom Pazaru.

Elem, na taj prijem u skup{tini sigurno su pozvani i predstavnici dru-

gih verskih zajednica. Kako se oni ose}aju u situaciji kada postoji in-

dukovani raskol u Islamskoj zajednici, je li neko o tome razmi{ljao?

I sada se Beograd kao ne me{a i svaka im ~ast na podsticanju me|u-

religijskih odnosa.

\in|i}eva vlada nije organizovala bajramski do~ek u skup{tini, ali je

zato sandà~ki muftija i{ao s privrednom delegacijom u Dubai i tamo

ostavio izvanredan utisak na doma}ine. I poruka je tu bila jasna – Daj

da radimo zajedno najbolje {to moèmo, a neka svako slavi svoj pra-

znik bez mentorstva dràve. Kod DS-a ti je sada sve samo protokol

bez su{tine, bez supstance, oni postaju neprepoznatljivi, sivilo prose-

ka. Ko ih je terao da organizuju verski praznik u narodnoj skup{tini?

To je presedan. [ta je slede}e, Boì}, Uskrs, starokalendarski, novo-

kalendarski, Jon Kipur, sveti Polikarpije vodonosac? Ho}e li za jednu

decu da zovu Boì}-batu, a za drugu Miku Hajnuku? Da se razumemo,

ministarstvo vera ima i ne{to kompetentnijih ljudi koji su tu duè i

imaju akademska zvanja iz sociologije religije – mada tu ni zvanje ni-

je dovoljno. Evo, mene je letos u jednom broju Pravoslavlja napala

jedna koleginica doktor nauka zbog teksta koji uop{te nisam napi-

sao. Istovremeno je napala i jedan drugi tekst koji sam ja napisao, ali

me ona uop{te nije prepoznala kao autora tog teksta. I {ta ja radim?

Po{aljem pismo uredniku Pravoslavlja, }irilicom, i misli{ da mi je ne-


Milan

Vukomanovi}

ko odgovorio? Ma jok, ma kakvi, taman posla. Zato kaèm da ni zva-

nja ~esto nisu dovoljna.

Ali kada je re~ o dràvnim institucijama, o upravi, tu se dovode ne-

kompetentni ljudi, po strana~koj pripadnosti. To je direktno suprot-

stavljeno interesima dràve i to dràve svih nas, gra|ana koji bismo

èleli da tu rade najbolji ljudi, jer je to na{a izborna volja. Ovako, te

institucije su uzurpirane od stranaka ~iji ljudi kr{e zakone koje su te

iste partije izglasale u skup{tini. To, dakle, samo zna~i da umesto ne-

institucionalizovanog bezakonja imamo institucionalizovano beza-

konje. U nedostatku ustavnog suda stranke konstantno vr{e male

udare na zakone i institucije, ovog puta na verske slobode. I to najvi-

{e dolazi iz takozvanog legalisti~kog bloka, uz aminovanje koalicio-

nih partnera. Dobar primer je petljanje oko lokalnih i predsedni~kih

izbora, samo da spomenem ono {to je najskorije, tako da te ljude na

izborima treba {to pre skloniti s vlasti, jer prave ogromnu {tetu ovoj

zemlji.

Od 2004. do 2007. godine imamo periodi~ne talase antimusliman-

skog i antiislamskog pona{anja i delovanja u Srbiji, i to mo`da najvi-

{e u dràvnim institucijama kao {to su vojska i policija, od uni{tava-

nja nadgrobnih spomenika kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu u

martu 2004. do upada u policijskim ~izmama u dàmiju u Sjenici i

maltretiranja imama Islamske zajednice 2007. godine. Naravno, to je

u skladu s politikom da u srpskom parlamentu ne moè biti doneta

deklaracija o Srebrenici ili s rasizmom u odnosu na Rome. Ne{to bih

rekao ba{ o doga|ajima u vezi s Islamskom zajednicom od dolaska

Ko{tuni~ine vlade na vlast u Srbiji. Setimo se, u martu 2004. godine

bilo je paljenje dàmija, ne samo dàmija nego i drugih verskih obje-

kata Islamske zajednice u Beogradu, Ni{u, u Novom Sadu. U tom pa-

ljenju su uni{tene i kancelarije i biblioteke Islamske zajednice. Ka-

zne za prestupnike u Ni{u su bile vi{e nego simboli~ne i svi se se}a-

mo te farse od su|enja. Nekoliko dana nakon stradanja ni{ke i beo-

gradske dàmije, rukovodstvo Vojnog muzeja u Beogradu na Kale-

megdanu naredilo je da se uni{te autenti~ni i vrlo retki nadgrobni

spomenici iz petnaestog i {esnaestog veka, iz osmanskog perioda.

Oni su retki na ~itavom Balkanu, a ne samo u Srbiji. I Obren Joksimo-

vi}, tada jo{ funkcioner DSS-a, evo {ta izjavljuje, prema navodu iz

dnevne {tampe – Tadi} je sa krajnje nacionalnom, mudàhedinskom

strankom Sulejmana Ugljanina napravio koaliciju, tako }emo imati

Homeinija i Al Kaidu sutra u skup{tini kroz DS i njihove poslanike,


220

19.1

0.0

7. kao transmitere muslimanske i fundamentalisti~ke ideje. Me|utim,

prole}a 2006. ti isti Obrenovi takozvani mudàhedini omogu}uju op-

stanak na vlasti Vojislavu Ko{tunici. A gde se dede Joksimovi} u me-

|uvremenu? Vlada uvodi prinudnu upravu u op{tini, spasava Ugljani-

na od opoziva na referendumu, pa za{to je onda ~udno kada Jo~i}eva

policija pretresa automobil muftije Zukorli}a ili {to ministar vera, ta-

ko|e iz DSS-a, prima tadìste samo nekoliko dana nakon tobo`nje

smene Zukorli}a? Kada tome dodamo naklonost javnog servisa za

jednu od strana u sukobu, i to od samog po~etka, moè se re}i da tu

ima previ{e poklapanja.

Ne zaboravimo ni mart ove godine i po~etak afere vehabije, koja je

progla{ena dràvnom tajnom. U tom periodu muftija Zukorli} iznosi

zahtev da se dostave dosjei imama saradnika obave{tajnih slu`bi

SFRJ i Srbije. I najzad, ovog meseca imamo ramazanski pu~ u Islam-

skoj zajednici u Srbiji, takozvano smenjivanje Zukorli}a sa svih

funkcija u me{ihatu Islamske zajednice Sandàka, dok je bio na pu-

tu, u Maroku, a njegov zamenik u zapadnoj Evropi. To je pre svega po-

kvareno i kukavi~ki. Da novope~eni reis ima stvarnu podr{ku u No-

vom Pazaru i Sandàku, ne bi se njegovi imami sastajali u hotelu

Tad` u sitne sate da smene Zukorli}a. Za reisa je izabran imam iz Tu-

tina, a za predsednika me{ihata Islamske zajednice Sandàka imam

iz Novog Pazara, obojica do tada nepoznati {iroj javnosti. Zamisli sle-

de}u situaciju – pet samoproklamovanih ~lanova glavnog odbora DS-

a sastane se u Maderi i kaè – Mi smo glavni odbor stranke, i smene

Borisa Tadi}a sa svih funkcija u stranci, dok je on na putu, u Njujor-

ku, gde brani Kosovo. Daju mu rok od tri dana da se povu~e, a on ima

govor u generalnoj skup{tini Ujedinjenih nacija tek prekosutra. âk

je i Milo{evi} pred Osmu sednicu najpre obezbedio veliku ve}inu u

centralnom komitetu, pa tek onda udario na Stamboli}a. Izazvan je,

dakle, raskol u Islamskoj zajednici u Srbiji. Kome odgovara takav ras-

kol, kome je odgovarao po~etkom {ezdesetih godina raskol u Srpskoj

pravoslavnoj crkvi i ko ga je tada izazvao? U~imo malo od istorije. Ne-

gde je re~ o neznanju, negde je re~ o neosetljivosti, a negde opet o lo-

{im namerama, kada je re~ o odnosima u Islamskoj zajednici. Bojim se

da nekima u Beogradu to odgovara po principu – zavadi pa vladaj.

Tu se radi, konkretno kod nas, o koliziji dva principa, teritorijalnog,

koji nagla{ava Islamska zajednica Srbije i ovog drugog, duhovnog

principa, koji podrazumeva duhovno pokroviteljstvo iz Sarajeva. [ta

je neobi~no {to muslimani, koji su bez obzira na varijetete islama u


Milan

Vukomanovi}

Srbiji ve}inom ipak Bo{njaci, èle da odrè duhovne veze sa Bo{nja-

cima u svojoj domovini, Bosni i Hercegovini? Tu nema ni~ega neobi~-

nog, i Srbi u toj istoj Bosni i Hercegovini prihvataju duhovno stare-

{instvo patrijar{ije u Beogradu. I Srbi na Novom Zelandu i u Austra-

liji prihvataju duhovno stare{instvo Beograda, nema tu ni~eg neobi~-

nog. Me|utim, stvar se politizuje, jer lep{e zvu~i patriotska Islamska

zajednica Srbije, a ovi drugi sad treba da dokaù nekakav patrioti-

zam. Ne bi se trebalo me{ati u organizaciono ustrojstvo islamske za-

jednice u ovoj zemlji, a ako tu postoje odre|eni dualiteti, {to da ne?

Srbija i Balkan su karakteristi~ni po tim varijetetima islama. Prvo

imamo jezi~ke i nacionalne varijetete, muslimani na na{em prostoru

govore bo{nja~kim jezikom, ali govore i romskim, govore i turskim,

govore i albanskim, govore i srpskim. Onda imamo nacionalne zajed-

nice, imamo Bo{njake muslimane, imamo Rome muslimane, Albance

muslimane, Turke muslimane, Gorance i tako dalje, zna~i imamo taj

etni~ki varijetet. Nije ovo homogena arapska zemlja. Versko-pravna

{kola ovde jeste jedinstvena, to je taj sunitski islam hanefitskog

madhaba, karakteristi~an za obode islama, ne samo za Balkan. Tako

da ne vidim problem u tome da se raznovrsnost islama na Balkanu i

u Srbiji manifestuje kroz postojanje razli~itih islamskih zajednica,

koje u perspektivi mogu da se ujedinjuju ili ne moraju to da ~ine. Za-

{to te stvari forsirati i za{to to uraditi ba{ u vreme ramazanskog po-

sta, u vreme praznika pokajanja, pra{tanja, kada se ljudi mesec dana

uzdràvaju od hrane, pi}a, cigareta? To ve} samo po sebi govori o lo-

{im intencijama i ono {to bi sada trebalo uraditi jeste smiriti strasti.

Stvari moraju da se smire, i to hitno.

Svetlana Luki}:

Postoji predrasuda prema muslimanima i Bosni i Hercegovini, da su

to mudàhedini.

Milan Vukomanovi}:

Neki mudàhedini su u~estvovali u ratu u Bosni, ali u tom ratu su

u~estvovali i neki dobrovoljci iz Rusije i Gr~ke pod zastavom pravo-

slavlja. To nije neobi~no za ovo podru~je. U pitanju je vezivanje uop-

{te islama za terorizam, nasilje. Pa pobogu, milijardu i trista miliona

ljudi danas u svetu ispoveda tu religiju, a ovi su njena manjina. Bal-

kanski islam je umereni islam, onaj mirni islam, u kojem je vi{e pri-

sutna sufitska tradicija, koja je i kosmopolitska i misti~ka, duhovna,

spekulativna. Naprotiv, ovaj vehabisti~ki uticaj uop{te nije mogao da


222

19.1

0.0

7. se odrì ni u Bosni, ni na Kosovu. Jednostavno, lokalno muslimansko

stanovni{tvo to odbija. Kod nas se, pod jedan, ne pravi razlika izme-

|u onoga {ta je islam i {ta je islamizam. Kaè se islamski, islamisti~-

ki i ljudi uop{te ne prave razliku, a to su dve potpuno razli~ite stvari.

Islamski ozna~ava op{tu pripadnost religiji, a islamisti~ki jednu vr-

stu politi~ke orijentacije pod odre|enim uticajem religije. Govori se

o islamskim dràvama kada se radi o muslimanskim dràvama. Sa-

mo u islamskim dràvama je na snazi {erijatski ustav. To je kao ka-

da bi prva stvar koju kaèmo o Holandiji bila da je to hri{}anska dr-

àva. A to niko ne}e re}i, nego }e re}i – dràva Evropske unije, iako je

tamo ve}ina hri{}ansko stanovni{tvo. Da ne govorim o islamskom te-

rorizmu, o kojem se govori kao da je sklonost nasilju inherentna,

imanentna islamu.

I u socijalisti~koj Jugoslaviji i danas, centar islama je Sarajevo i islam-

ski teolo{ki fakultet jeste u Sarajevu i prirodno je da ljudi koji su se tu

{kolovali doìvljavaju Bosnu kao drugu domovinu. U Beogradu mi jo{

nemamo dovoljno ~vrstu, etabliranu islamolo{ku {kolu. Mi smo pro-

{le godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu organizovali jedan

kurs, zajedno sa univerzitetom u Sarajevu. Gosti su nam bili i preda-

va~i sa Fakulteta islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu. Na{i stu-

denti su imali prilike da ~uju njihove teologe, naro~ito predavanja o

sufizmu. Mi ne moèmo u vezi s ljudskim pravima da reagujemo samo

kada je re~ o civilnim aspektima tog fenomena, moramo biti osetljivi

i na religijske slobode i prava. Naàlost, stalno u~imo iz nekih eksce-

sa, obrazujemo se usputno uz senzacionalizam i tek po{to je {teta u~i-

njena. Islam uop{te i tema islama je uvek kontaminirana politi~kim

aspektom, i kada to zasluùje i kada ne zasluùje, ali treba videti ko je

to ispolitizovao od samog po~etka. Kada vas neko ispolitizuje, vi se na-

|ete u politi~kom loncu. Niste vi èleli da vas neko smeni dok ste na

putu, u Maroku. Kada imamo procesije i litije sve{tenika i jerarha Srp-

ske pravoslavne crkve, zajedno s politi~arima, ministrima u prvim re-

dovima, to nam je kao normalno, jer je to dominantna, ve}inska ver-

ska zajednica. A kada se okupe ljudi druge vere da ispolje svoju soli-

darnost ili jedinstvo, odjednom nam je to neobi~no ili sumnjivo.

Svetlana Luki}:

U vreme onih ~uvenih karikatura Alaha, ~udila sam se {to na njih ni-

je odgovoreno karikaturama Isusa Hrista. Kada su uzvratili uvredu,

oni su se sprdali sa holokaustom, je li tako?


Milan

Vukomanovi}

Milan Vukomanovi}:

Sa hri{}anstvom ne bi smeli, zato {to jevrejski proroci, Isus Hristos i

likovi iz jevan|elja imaju status bo`jih poslanika i u islamu, pa bi to

bila uvreda vlastite religije. Muslimani ne prihvataju Isusa Hrista za

boga, tu je najbitnija razlika izme|u muslimana i hri{}ana, ali Isus

Hristos je jednako bo`ji poslanik kao i Muhamed, Mojsije, Avram i

drugi. Islam priznaje Muhameda kao poslednjeg bo`jeg poslanika.

Time se zatvorila istorija objave ili istorija otkrivenja. I kada je do{lo

do uzvratnog udarca u slu~aju s karikaturama, krenulo se na holoka-

ust, {to je, naravno, skandalozno. Ali u dana{njem svetu ima svega.

ûli smo i za neonaciste u Izraelu. ûdan je ovaj svet.

Svetlana Luki}:

Kada su avganistanski talibani ru{ili Bude iz Bamijana, oni zapravo

ne bi ru{ili statue Isusa Hrista, ~ak i da ih je tamo bilo.

Milan Vukomanovi}:

Tako je, zato {to judaizam i hri{}anstvo jesu objavljene religije i oni

bi na taj na~in udarili i na temelje islama. U septembru iste godine se

desilo ono u Njujorku i Va{ingtonu, gde su se neke moderne statue

na{le na udaru teroristi~kih organizacija. Ali, od talibana u Avgani-

stanu dug je put do Al Kaide, a jo{ je duì od tradicionalnog, ortodok-

snog islama do talibana. To uop{te nisu iste stvari.

Svetlana Luki}:

Poljsko ministarstvo odbrane naredilo je da svi poljski vojnici, bez iz-

uzetka, moraju da odgledaju najnoviji film Andèja Vajde Katin, kako

bi prekalili rodoljublje. Film govori o masakru poljskih vojnih i civil-

nih zarobljenika u prole}e 1940. godine u Katinskoj {umi, koji su izvr-

{ili pripadnici vojske Sovjetskog Saveza. Ministarstvo odbrane Polj-

ske ve} je kupilo nekoliko desetina hiljada ulaznica. Mi za takav pa-

triotski poduhvat nemamo uslova. Prvo, u mnogim gradovima u Srbi-

ji bioskopi vi{e ne postoje i drugo, nema se para. Evo, saznali smo pre

neki dan da je svim strankama pro{le godine ispla}eno 62,7 miliona

dinara vi{e nego {to je trebalo. Dakle, po{to nemamo bioskope i nema-

mo para, pripadnici BIA, MUP-a i vojske mogli bi da se kale ~itaju}i

obavezno sajt Nove srpske politi~ke misli. Ivan ôlovi} je ovaj neve-

seli posao ve} obavio.


224

19.1

0.0

7. Ivan ôlovi}:

Da li znate da su neprijatelji Srbije nedavno izveli pokaznu ve`bu pod

imenom – Operacija Vidojkovi}? To je otkriveno i vest o tome je obja-

vljena tek pre neki dan. Radi se o diverzantskoj ve`bi koju su na{i ne-

prijatelji organizovali da bi se {to bolje pripremili za uni{tavanje srp-

ske knjièvnosti i kulture, a time i srpske dràve, jer, kako se veruje,

temelji na{e dràve su manje-vi{e literarni. Vest o ovoj neprijatelj-

skoj ve`bi, odnosno o Operaciji Vidojkovi}, saop{tio je knjièvni kri-

ti~ar i asistent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Slobodan

Vladu{i}. On je o tome govorio na skupu Kulturna politika u Srbiji,

koji je u organizaciji ~asopisa Nova srpska politi~ka misao odràn 31.

avgusta i 1. septembra ove godine na Tari. Njegovo izlaganje pod upo-

zoravaju}im naslovom Kraj nacionalne kulture, od pre nekoliko dana

moè se pro~itati na sajtu pomenutog ~asopisa. Vladu{i} je do{ao do

operativnih saznanja, ~ije izvore nije otkrio, o tome kako se Operaci-

ja Vidojkovi} odvijala. Najpre je odabran jedan mlad pisac iz Srbije

koji ko zna za{to lo{e misli o dràvi u kojoj ìvi, pa je tako izbor pao

na Marka Vidojkovi}a, autora neveselog romana Kandè. Zatim je taj

pisac ve{to nametnut doma}oj i stranoj publici kao autenti~ni i ~ak

najbolji predstavnik mlade srpske knjièvnosti. Tako je ostvaren

glavni cilj ove pokazne ve`be neprijatelja Srbije, to jest poslana je po-

liti~ka poruka da Vidojkovi}evo ko zna za{to lo{e mi{ljenje o dana-

{njoj Srbiji toboè odgovara stvarnom stanju stvari, da je to mi{ljenje

va`no i ~ak reprezentativno.

Kako pokazuje Vladu{i}eva analiza prikupljenih operativnih podata-

ka, stratezi knjièvno-politi~kog rata protiv Srbije uspeli su da od po-

~etnika u knjièvnosti, od poluobrazovanog mladi}a, kako ga opisuje

autor ove analize, naprave interesantnog, ~itanog i prevo|enog pi-

sca. Jasno je za{to, zato da bi pomo}u njega poslali, kaè Vladu{i}, vr-

lo jasne politi~ke iskaze koje bi mogle s lako}om da potpi{u i neke ra-

dikalnije politi~ke figure iz zemalja regiona koje ovoj zemlji ne misle

ni{ta dobro. Ovi politi~ki iskazi koje na{ neprijatelj lansira preko sin-

teti~ki napravljenog literatoida po imenu Marko Vidojkovi}, svode se

na la` da ljudi u Srbiji, a posebno mladi koje susre}emo u Vidojkovi-

}evim romanima, ìve u poniàvaju}em ambijentu ispunjenom bez-

na|em i nasiljem. Ne treba ni re}i koliko ta la` {teti ugledu na{e ze-

mlje u svetu, ali Vladu{i}eva obrada operativnih podataka o Operaci-

ji Vidojkovi} vodi zaklju~ku da ta la` pravi jo{ ve}u {tetu kod ku}e.

Evo kako.


Ivan

ôlovi}

Napraviv{i od nezrelog i mrzovoljnog anonimusa toboè va`nog i

prevo|enog pisca na{i neprijatelji su stavili do znanja svim srpskim

mladim piscima i svekolikoj srpskoj omladini da mogu da ra~unaju

na uspeh i priznanje u svetu, makar {kolu nikad i ne videli, pod jed-

nim jedinim uslovom, a taj je da prihvate i dalje {ire la`nu crnu sliku

o svojoj zemlji. To je jedna od poenti Vladu{i}eve analize, pa zato u

celini navodim mesto na kome on poentu izlaè. Po~inje ovako – Uko-

liko zamislimo da upravo ovaj pisac reprezentuje Srbiju u inostran-

stvu, vide}emo da se time ne stvara samo izuzetno nepovoljno mi{lje-

nje o ovoj dràvi, ve} se na unutra{njem planu daje signal jednoj gru-

pi ljudi zainteresovanih za knjièvnost i kulturu uop{te da je upravo

takav politi~ki anga`man jedini na~in kakve takve integracije sa sve-

tom. A zavr{ava se ovim re~ima – Nije otuda ni ~udno {to ve}i broj

mladih osoba u ovoj zemlji ima negativnu sliku o dràvi u kojoj ìvi i

narodu kome pripada. Ova stru~na literarno-bezbednosna analiza

Operacije Vidojkovi} dovodi njenog autora do zaklju~ka da su tom

operacijom na{i neprijatelji hteli da ispitaju teren i uve`baju strate-

giju za neuporedivo opse`niju literarno-politi~ku ofanzivu, kojom }e

poku{ati da zaposednu ceo prostor srpske nacionalne knjièvnosti i

kulture. A takvo ne{to oni mogu da planiraju, pa ~ak i, ne dao bog, da

izvedu pre svega zbog àlosnog i neshvatljivog nemara dràve Srbije,

koja je prostor svoje nacionalne kulture ostavila na izvol’te, to jest

bez ikakve odbrane i za{tite.

Eto, Operacija Vidojkovi} je pokazala da antisrpski lobi ovde moè

nesmetano i tako re}i ni od ~ega da napravi mladog pisca, da ga na-

puni mr`njom prema svojoj zemlji, stavi na to~ki}e i gurne u svet. U

toj situaciji, kaè Vladu{i}, opet ga citiram – moè se o~ekivati da }e

neka druga~ija kulturna politika popuniti prazan prostor koji ostaje

iza nedostaju}e kulturno-politi~ke akcije dràve. Drugim re~ima, srp-

skoj nacionalnoj kulturi preti propast, ali zahvaljuju}i Vladu{i}evom

upozorenju koje spada u ona koja stiù u pet do dvanaest, ostaje ma-

la nada da jo{ nije kasno, da se jo{ ne{to moè preduzeti za spas na-

{e nacionalne kulture. I autor ovog upozorenja ostavlja nam tra~ak

nade, jer na kraju apokalipti~nog naslova teksta u kome je upozore-

nje izneto, a naslov glasi Kraj nacionalne kulture, ipak stoji upitnik.

[tavi{e, Vladu{i} ima i spreman odgovor na pitanje – {ta dràva u

ovoj alarmantnoj situaciji treba da radi, odnosno, kako bi mogla da

izgleda strategija odgovorne nacionalne kulturne politike. On toboè

prihvata da kulturna politika Srbije treba da vodi ra~una o onome {to

on zove potreba za integracijom u evropski kulturni prostor, ali to


226

19.1

0.0

7. o~igledno kaè samo zato da bi njegov glavni zahtev upu}en dràvi

izgledao kao odmeren i, kako se to kaè, izbalansiran. Naime, Vladu-

{i} pre svega traì da dràva povede ra~una o onome {to se po njego-

vom mi{ljenju u evropski prostor nikako ne da integrisati, a to je, da

nevolja bude ve}a, ba{ ono glavno, sr` srpske nacionalne kulture, to

jest specifi~no srpska i samo srpska knjièvnost. Dràvna briga o toj

navodno sr`noj a neprevodivoj ba{tini srpske kulture koja se ne ukla-

pa u Evropu spre~i}e, jo{ jednom citiram Vladu{i}a – da Srbija od kul-

turnog centra postane kulturna, a zatim i svaka druga pustinja. Dru-

gim re~ima, dràva }e tako popuniv{i na{ kulturni prostor specifi~no

srpskim proizvodima spre~iti da u taj prostor nahrupi neprijateljska

kultura i njeni surogati poput sinteti~kog sredstva za ocrnjavanje

srpske omladine pod imenom Marko Vidojkovi}.

Zar vam sve ovo ne deluje poznato? Stariji se se}aju, a mla|i su ima-

li prilike da ~uju da je i pre skoro ~etrdeset godina zbog nebrige drà-

ve o kulturnoj politici radosni ìvot u tada komunisti~koj Jugoslaviji

bio zlonamerno i la`no predstavljen krajnje crnim bojama u ino-

stranstvu. Samo tada su u stvaranju te la`ne crne slike o na{oj zemlji

po neprijateljskom scenariju, kako se tada govorilo, najvi{e u~estvo-

vali neki filmski reditelji, tvorci takozvanog crnog talasa u jugoslo-

venskom filmu. Ali i tada je, sre}om po radosnu socijalisti~ku Jugo-

slaviju, bilo budnih patriota koji su znali da otkriju ko iza svega toga

stoji i kuda to vodi, te da podstaknu dràvu da se od zla crnog talasa

odbrani. Oni su, kao danas Vladu{i}, pronicljivom stru~nom obradom

operativnih podataka do{li do saznanja da su reditelji kao {to su Ma-

kavejev, @ilnik i njima sli~ni u svetu hvaljeni i nagra|ivani samo za-

to {to su blatili svoju zemlju, odnosno, da su njihovu reputaciju tobo-

è sasvim nesrazmernu pravoj vrednosti njihovog rada, proizveli na-

{i neprijatelji. Jedan od Vladu{i}a tog vremena po imenu Branko Mi-

lo{evi}, koji je bio sekretar aktiva Saveza komunista filmskog predu-

ze}a Neoplanta, u jednom razgovoru za novine objavljenom oktobra

1973. godine izneo je ovo mi{ljenje o crnom talasu – Slika koju je crni

film predo~io svetu o nama je zaista bila crna uprkos nagradama ko-

je su ga zasipale na smotrama i festivalima. One su zapravo bile uto-

liko ve}e ukoliko se film è{}e obarao na na{e dru{tvo i njegove teko-

vine. S tim se u istom razgovoru za novine saglasio i tada{nji direk-

tor Neoplante Dra{ko Re|ep dodaju}i da nije istina da je dobar samo

onaj film koji na{u stvarnost vidi crno, kako je to donedavno dokazi-

vala liberalisti~ka orijentacija. Kao {to je poznato, srpska dràva je

tada umela efikasno da se odbrani od opasnosti koja se toboè nadvi-


Ivan

ôlovi}

la nad na{u kinematografiju i kulturu u celini. Film Du{ana Makave-

jeva Misterija organizma bio je zabranjen, a rad na @ilnikovom filmu

Sloboda ili strip bio je prekinut, pa je tako zloslutni crni talas kona~-

no zaustavljen. Pou~ena iskustvom iz borbe protiv crnog talasa tada-

{nja vlast nije opet ostavila prazan prostor u srpskoj kinematografi-

ji, nego se potrudila da on bude dobro popunjen dràvotvornim i pa-

triotskim filmovima. Po{to je obustavila snimanje @ilnikovog filma,

Neoplanta je u prvoj polovini sedamdesetih godina proizvela filmove

koji su imali na primer ovakve naslove: Tragom Marksa, Partizanski

u~itelji, Deca revolucije i Radni~ki aktivi.

Mo`da }e dana{nja vlast podstaknuta operativnim otkri}ima i patri-

otskim upozorenjima Slobodana Vladu{i}a u vezi s takozvanom Ope-

racijom Vidojkovi}, poku{ati da preduzme mere po ugledu na one ko-

jima je nekada{nja vlast skinula Jugoslaviji crno sa o~iju. U tom slu-

~aju ona }e pomo}i izdava~ima da na|u pisce koji }e biti u stanju da

napi{u dela koja bi na primer mogla da se zovu: Nikolajevim tragom,

Svetosavski u~itelji, Deca pravoslavlja ili Nacionalni aktivi. U stvari,

kad malo bolje razmislim, vidim da su ta dela ve} napisana i objavlje-

na, mo`da ne ba{ pod navedenim naslovima i shvatam da je Slobodan

Vladu{i} u svojoj revnosti i strahu od opasnosti koju za na{u kulturu

i dràvu toboè predstavlja Marko Vidojkovi}, malo preterao i previ-

deo da je savremena srpska knjièvnost, a i kultura u celini danas sa-

svim dobro snabdevena delima nacionalno patriotske orijentacije,

potpuno samosvojnim, neprevodivim i neupotrebljivim. Ta dela su

potpuno izvan doma{aja na{ih neprijatelja, koji }e u poku{aju da nji-

ma manipuli{u samo polomiti zube, a bogme i kandè.

Svetlana Luki}:

U najavi ove emisije nisam pomenula ju~era{nju raspravu u skup{ti-

ne o rezoluciji kojom se osu|uje, ne znam {ta be{e, ubistvo ê Gevare,

Zapate, blokada Kube ili {ta ve}. To je tema za Petra Lukovi}a.

Petar Lukovi}:

Danas sam bio u nekoj te{koj, srpskoj depresiji i onda u nekom ludi-

lu uklju~im televizor. Prvi kadar koji sam video bio je kadar iz skup-

{tine Srbije. Na galeriji skup{tine je sedeo nekakav }elavi ~ovek i ne-

kakva èna i pored njih je sedeo Hadì Dragan Anti}, biv{i glavni

urednik Politike. Naime, skup{tina Srbije je danas po podne zavr{ila

vi{e~asovnu raspravu o rezoluciji kojom se zahteva ukidanje blokade


228

19.1

0.0

7. Kube. Ja sam ~uo pre mesec dana da postoji nacrt te deklaracije, koju

su predloìli radikali. Danas se ispostavilo da o toj deklaraciji posto-

ji saglasnost 205 poslanika, i ti onda kaè{ – Jebote, pa to su svi. Pa

jesu svi, dakle, tu su radikali, socijalisti, DSS, Demokratska stranka,

G17 plus, dakle, svi su zajedno. Pa stani, ~ekaj, pa jebote, blokada tra-

je ve} trideset godina, otkud znam koliko traje blokada, svi se navi-

kli, navikli se i Kubanci, navikli se i Amerikanci, a ovi se sad sastaju.

I onda slu{am diskusiju. Prvo je po~eo Vu~i}, koji je pomenuo da je

ovo dramati~an trenutak za Kubu i za Srbiju, u svom govoru je pome-

nuo naravno i êdu Jovanovi}a i Ha{ima Ta~ija i otimanje Kosova i

malu Milicu, i deset puta pomenuo da na Kubi najvi{e pate deca, ne-

ja~ i starci, kubansko ognji{te, sve je bilo tu. Onda se javio Dragoljub

Mi}unovi} i tu sam se definitivno oraspoloìo. Stvarno vi{e nema ni-

kakve razlike izme|u radikala i Dragoljuba Mi}unovi}a. Ako je mo-

gu}e da se oni skupe zbog Kube, onda je potpuno logi~no da se skupe

i zbog podele javnih preduze}a, da se skupe zbog bilo ~ega drugog. Ali

ono {to je bilo zastra{uju}e je prisustvo kubanskog ambasadora i

Dragana Hadì Anti}a.

Se}am se vesti 5. oktobra – Dragan Anti} pobegao poàrnim stepenica-

ma iz Politike, pa se krio, pa bio kod Filareta u manastiru, pa bio ne{to

kao bolestan, pa se le~io na Kubi. U kom je svojstvu on bio u skup{ti-

ni? [ta je on, po~asni konzul Srbije u Kubi, li~ni prijatelj Fidela Kastra,

je li on neka karika koja nedostaje u ljubavi izme|u srpskog i kuban-

skog naroda? Moram da pitam otkud on u skup{tini. Mogu li ja da se

popnem na galeriju da sednem pored kubanskog ambasadora? Dragan

Hadì Anti}, ljudi, da li se neko se}a te Politike, makar u onim danima

pre 5. oktobra i {ta je taj ~ovek pu{tao u novine, {ta se tu pisalo? I da-

nas je on po~asni gost na po~asnoj galeriji u po~asnom dru{tvu sa po-

~asnim ambasadorom zemlje koju volimo najvi{e na svetu. Stra{no.

Ali pona{anje Demokratske stranke je apsolutno najstra{nije u sve-

mu. Vidi{ da menjaju svoje fizi~ko stanje, kao kada se prospe èlatin.

Da oni pristanu na ovakvu vrstu ludila izgleda najodvratnije na svetu.

I stvarno nemamo pametnija posla u skup{tini, nego da se bavimo blo-

kadom Kube. [ta je slede}e, blokada Severne Koreje? [ta }emo, dati

podr{ku Iranu u realizaciji njegovog nuklearnog programa? [ta posle

toga, podr{ka kome, u ~emu je gvint? Da li je gvint u tome {to }e, kao

{to oni kaù, ceo svet govoriti o plemenitom gestu Srbije? To je njiho-

va varijanta ili }e ceo svet da se zajebava s nama, naravno. Da li }emo

mi ovakvom vrstom deklaracije i rezolucije spre~iti 10. decembra pro-

gla{enje Kosova kao budu}e nezavisne dràve?


Petar

Lukovi}

Ja stalno govorim o tome da nas vode ljudi koji su maksimalno pore-

me}eni. To nije vi{e ve}ina od 127, tu imamo 205 bolesnika, jer 205

poslanika se saglasilo o ovome. Pa jebo te bog, pa stvarno. Pazi, da me

zove neko iz sveta, pa pita {ta ima novo u zemlji, a ja mu kaèm – Mi

doneli rezoluciju kojom zahtevamo od Amerike da ukine sankcije Ku-

bi. Pazi, to se de{ava u danima kada se de{avaju neke stvari u dve su-

sedne zemlje, jedna se zove Crna Gora, koja je potpisala ugovor o ula-

sku u Evropsku uniju, a druga je Hrvatska. Dakle, ta uàsna Hrvat-

ska, katastrofalna Hrvatska je postala nestalna ~lanica Saveta bez-

bednosti. Zamisli da se Srbiji desi ovo {to se desilo Crnoj Gori ili Hr-

vatskoj, zamisli tu vrstu trijumfalizma koji bi vladao ovde, pa mi ne

bismo mogli da ìvimo od veselja na otvorenim trgovima, zatvorenim

trgovima, od televizija koje bi imale neprekidno program sa Ist Rive-

ra. Dakle, dok se te dve stvari de{avaju, dok tako rade nekakve drà-

ve za koje mi mislimo da su pre svega kvazidràve, mi se bavimo Ku-

bom. Kako ~ovek da ne bude veseo?

I{~ekujemo ne{to {to je ve} izvesno, {to svi znamo. To ti je kao u fud-

balu, evo, nadamo se da }e Belgijanci da pobede Poljake, a Jermeni da

pobede Portugalce. Stvarno ìvimo u nekom vrlo ~udnom obliku ìvo-

ta, to je neko ~ekanje pred ne{to. Ti vidi{ da se sve minimizira, te ve-

sti maltene ne postoje. Kada ima bilo kakve vesti o Kosovu, kad Jere-

mi} ne{to kaè – sme{no je {to uop{te pominjem Jeremi}a – to je pu-

no optimizma, to izgleda zdravo do jaja, super, ma nikad nije bilo bo-

lje. S druge strane, da li neko moè da me uveri da je pri~a o podeli

javnih preduze}a stvarno uàsnula ljude? – Ne. O~ekivao si to od onih

koji su se najvi{e bunili, opet od nesre}ne Demokratske stranke. Oni

ti stalno pi{aju u dèp i onda ti kaù da to pada ki{a i jo{ ti daju ki{o-

bran da nosi{. Tako izgledaju njihova obja{njenja, ali svi u tome u~e-

stvuju, pa moramo i mi. A od podele javnih preduze}a do Kube je sa-

mo jedan korak, izvini, ali to je samo jedan korak. Drugo, posle mitin-

ga u Novom Sadu je napravljena kontrakampanja dokazivanja kako

u Srbiji nema fa{izma. To je neverovatna kampanja, samo na onom

fa{isti~kom sajtu, Nova srpska F misao, ima trideset tekstova u koji-

ma nas ube|uju da u Srbiji nema fa{izma, da nikad nije bilo fa{izma

u Srbiji, da Srbi nisu ekstremna nacija, da ovde sve puca od toleran-

cije, ljubavi i miroljubivih odnosa. I od koga poti~e takva vrsta ose-

tljivosti na antifa{isti~ki ekstremizam? Od radikala, SPS-a, pazi, oni

su sad osetljivi. Pazi, i DSS je postao osetljiv na ekstremizam. Pa, je

l’ ja moram da pominjem {ta je sve Ko{tunica radio? Pa jesam li se ja

slikao sa oru`jem na Kosovu ili se on slikao? Jesam li ja pisao za


230

19.1

0.0

7. Obraz ili je on pisao? I svima njima smetaju te letve, kojih uop{te ni-

je ni bilo. Je l’ bilo letvi? – Nije. Ali ko su nosioci te borbe protiv eks-

tremista? Pazi, analiti~ari za koje svi mi koji smo u ovim govnima ve}

petnaest, dvadeset godina nikada nismo ~uli. Ko je od nas 1996. ~uo

za \or|a Vukadinovi}a? Je li ga iko ikada video na {etnjama, mitinzi-

ma, jesam li pro~itao ikada njegov tekst? Gde je bio ~uveni Antoni}?

Gde su bili ti ljudi, {ta su radili uop{te? Ispuzali su 2003. ispod nekog

kamena i sad imamo posla s pravim politi~kim komesarima. Ja te tek-

stove ~itam kao ideolo{ku predstavku programa vlade.

Ovog sekunda prestajem da nalazim bilo kakvu razliku izme|u DS-a

i DSS-a. Potpuno mi je svejedno da li }e predsednik biti Velja Ili} ili

Boris Tadi}, veruj mi da mi je potpuno svejedno, u oba slu~aja }u gla-

sati protiv, odnosno ne}u glasati ni za koga. Ve} mi je postala zabava

da odem na sajt Politike, pa da pogledam {ta pi{u Antoni} i onaj nje-

gov drug. Danas vidim, tema fa{izma je iscrpljena, jebali su majku

svima iz antifa{isti~ke koalicije, o Kosovu su ve} pisali dvesta puta i

danas Antoni} pi{e o politi~ki korektnom govoru, o tome kako je ova

fa{isti~ka grupa antifa{ista odjednom u govor uvela politi~ki korek-

tan jezik, od sociolo{kinje do psiholo{kinje i tako dalje. Poenta je u

tome {to on kaè da je takva vrsta politi~ki korektnog govora nai{la

~ak i na kritiku i zluradu satiru u TV alapa~i. Sad, jebote ìvot, {ta je

TV alapa~a? To je njemu klju~ni argument, ali {ta je TV alapa~a, jebo

te bog, ne mogu da se setim, zovem neke ljude, niko ne zna {ta je TV

alapa~a. Ne znam, razume{, zbunjen sam. Odem na sajt, ukucam TV

alapa~a na Google. Zna{ {ta je TV alapa~a? To je rubrika u listu Prav-

da, nepotpisana, naravno. êkaj bre, Antoni}u, pizda mu materina.

Zna~i, {ta kaè TV alapa~a u Pravdi, to je na{ zakon, i to izlazi u Po-

litici. Stvarno, majke mi, da se sru{i{. Kunem ti se, ne mogu vi{e da

gledam i ono malo {to sam morao da gledam na televiziji, ne mogu. Ja

sada kidi{em na ekran, da imam neku testeru, bilo {ta, pobio bih te s

one strane ekrana, to je toliko postalo stra{no. Od Utiska nedelje do

U nedostatku dokaza, s mno{tvom dokaza, s Ljiljanom Smajlovi},

Oljom Be}kovi}. To je sve ista matrica, svi se prave blesavi, kao nema-

mo pojma, svima trebaju nekakvi dokazi, Mladi} nije osu|en, nije

utvr|eno da je on kriv, pa mi, dakle, ne moèmo da govorimo o njemu

kao o krivcu. M’r{, bre, u pizdu materinu, izvini, m’r{ u pizdu materi-

nu. Pa stvarno, pored sedam hiljada le{eva, pa idi pa pogledaj, pa ima

izve{taja, ~ak je i tvoja Republika Srpska donela izve{taj u kojem pri-

znaje genocid. Ne, svi oni imaju ljudska prava.


Petar

Lukovi}

U ponedeljak nakon mitinga u Novom Sadu, Politika je prenela izjavu

nekoga iz policije, koji je objasnio, jebote ìvot, da policija nije inter-

venisala protiv ovih fa{ista, jer bi povredila, pi{e, citiram – ljudska

prava ~lanova Nacionalnog fronta. Samo zamisli zemlju u kojoj o ljud-

skim pravima brinu radikali, socijalisti i DSS. Pa jo{ }e sutra da nam

do|e Mladi} i da kaè – Izvinite, i ja imam ljudska prava. [to bi me to

~udilo, za{to bi me to ~udilo? Ni{ta me vi{e ne bi za~udilo. Devedeset

devet odsto poruka koje dobijamo iz medija su ~isto, destilisano zlo –

to vi{e nije ~ak ni glupo. Pro{lo je vreme kada si ~itao, pa si se smejao

i govorio – Vidi budalu. Sada je to zlo, to se pravi da bude zlo.

Svi znaju, ~ak i oni koji su na njegovoj strani priznaju da je on opsed-

nut Kosovom. On definitivno ne moè da podnese ~injenicu da }e jed-

nog dana biti upisano da je u vreme vladavine Vojislava Ko{tunice Ko-

sovo postalo nezavisno. Kako }e tu ~injenicu da obri{e i na koji na~in

}e poku{ati da se vadi, ja to ne znam. Ali jebe{ mene {to ne znam, ne

zna niko ìvi. Stvarno je sme{no, moram da kaèm, {to imamo mini-

starstvo inostranih poslova koje vodi DS, koje o ishodu toga s Koso-

vom zna koliko i ja. Misli{ da Jeremi} zna ne{to vi{e o tome {ta }e biti?

I opet se vra}am na ~uvenu pri~u koju smo ponavljali od januara do

maja milion puta – onog sekunda kad pristane{ da ti Ko{tunica bude

predsednik vlade, tog sekunda si pristao na sve i ti kao jedinka, kao mi-

nistarstvo, kao partija vi{e ne postoji{ zato {to }e on, Ko{tunica Voji-

slav, snagom svojih ube|enja, pretnjama, {armom, duhovito{}u, ~ime

god, uspeti da te sjebe potpuno, da te dovede u poziciju da }e{ sutra ti

biti prvi koji }e glasati za Kubu. Kad ima{ poreme}enog ~oveka i pore-

me}ene saradnike, ti nikad ne moè{ da zna{ {ta moè da bude 10. de-

cembra. Pojma nemam, mo`da }e jedanaestog sve da bude okej, a mo-

`da i ne}e. Ode{ na pijacu, bre, i ljudi pri~aju – A {ta }e biti posle 10. de-

cembra? To }e da bude Vojindan. Zamisli 2007. godinu i dru{tvo, drà-

vu u kojima svi mi zavisimo od jednog ~oveka. Ljudi, on je tre}i, njego-

va partija je bila tre}a po broju glasova, ali je on u toj koaliciji toliko

jak i toliko niko ne sme da mu se suprotstavi, toliko je uspeo da ih ku-

pi, da ih pacifikuje, {ta god, da ih upla{i, da danas de fakto kad kaè{ –

vlada, ti misli{ na Ko{tunicu. Nemoj da mi neko kaè da misli na Boì-

dara \eli}a, pa to izgleda sme{no. Postoji samo Vojislav Ko{tunica kao

ponornica, te ima ga, te nema, te pojavljuje se, te ne pojavljuje se. Te

dramati~ne pauze u njegovom postojanju i nepostojanju, {ta }e on da

kaè sutra, {ta }e njegov medijski sektor da kaè, samo to postoji. I svi

koji nisu u{li u ovu vladu, u{li su kod njega. On ima svoju vladu van ove

vlade. Sr|an \uri} jo{ postoji, funkcioni{e, on daje saop{tenja. Neko


232

19.1

0.0

7. ve~e gledam Lalovi}a na televiziji, daje intervju tri i po sata o socijal-

noj politici u Srbiji. Pa ~ekaj, bre jebote, Lalovi}u, majstore, pa jesi li ti

smenjen? Pa ti vi{e nisi ministar. Ne, on je li~ni savetnik premijera ili

predsednika vlade za socijalna pitanja. Parivodi} isto.

Na televiziji smo gledali slu~aj Milke Forcan i pitaju Bubala, koji ka-

è da ne postoji nikakva zakonska prepreka da Milka Forcan bude i

potpredsednica Delta holdinga i slu`benica vlade. Naravno da ne po-

stoji kada je Delta zakon u ovoj zemlji. Parivodi} kaè da je ona feno-

menalna i da maltene treba da stanemo mirno pred njom, kao {to bi-

smo stali pred Nedi}em i Ljoti}em. Dakle, imamo opasan kupleraj. To

vi{e nije veselo. Sve smo prepustili jednom ~oveku i to vi{e nije stvar,

izvinjavam se, njegovog dobrog ili lo{eg raspoloènja, po{to je on

uvek lo{e raspoloèn, ali jeste stvar njegovih suludih ideja. Slu{a{

kako Ko{tunica govori o raznim temama, ali u svima njima je Koso-

vo. Pazi, neki dan je bilo kako Gasprom zahteva ne znam {ta, a onda

pro~itamo komentar iz vlade, kao – Ma jok, ma ne, ma kakvi, to {to

oni nama pomaù oko Kosova nema nikakve veze, oni imaju iste {an-

se na tenderu, pa taman posla, pa na {ta vam mi li~imo? Stvarno na

{ta li~e i, izvini, a na {ta mi vama li~imo? Sve je super, ma jok, to je

samo gas, JAT, ma jok, to je samo Lukoil – od Nove godine }emo svi

u~iti ruski. Ne bre, danas ti je svaki Rus car, ruska privreda je najbo-

lja privreda na svetu, ruska literatura uvek, ruski filmovi, ruske seri-

je – sve }u da priznam, ali ruske serije ne. Stani malo, zaustavi se. Gle-

dao sam na B92 rusku verziju Moje dadilje i zna{ {ta, streljao bih pr-

vo te Ruse, a streljao bih i ove na{e koji su to uzeli. Ima{ TV prenos iz

ruskog doma, jebote. Pa ima{ na televiziji pesme ljubavne. Nemam

ni{ta protiv, okej, super, dobro, ali kaìte nam onda – Ej, Rusi nas bra-

ne i zato traè pare, da znamo, ali nemoj da me pravi{ kretenom. Ej,

toliko nas prave konjima, kaù da je crno belo. Slu{am danima kako

Hrvatska postaje to {to je postala, Crna Gora potpisuje, mi ne parafi-

ramo zato {to smo dobili negativan izve{taj Karle del Ponte. Je l’ ta-

ko, je l’ negativan izve{taj? Je l’ jeste ili nije?

Svetlana Luki}:

Pa izgleda da se ne zna.

Petar Lukovi}:

Pa ako je pozitivan, {to nismo dobili pravo na potpisivanje? Hajde

molim te, objasni mi. Ne, nego nas ube|uju da nismo dobro pro~itali.


Petar

Lukovi}

Pa zar nismo ~uli da je izve{taj negativan? @ena je lepo rekla – Ima

nekih pomaka, ali izve{taj je negativan. Ne, ovi sad kaù, ne, nismo

dobro pro~itali, on je pozitivan. Pa dobro, ako je pozitivan, {to onda

ne dobismo taj paraf? Dokle, pa stvarno, aman, dokle? Pomenula si tu

malu vest da je ministar vera poklonio crkvi hotel, motel, bazen, sau-

nu, sve {to ide uz to, konobarice, osoblje. Kako je mogao da pokloni i

za{to se dràva toga odri~e u korist crkve, ne razumem. I stvarno bih

voleo da pitam kako je Kusturica dobio tu Mokru goru, kako je drà-

va mogla nekom da dâ planinu, selo? Ljude su mu dali. Nisam siguran

da ti ljudi tamo nisu robovi, jebem mu mater, otkud znam kakav je

njihov status? Ne sme{ da ode{ gore, on ti odre|uje koju televiziju

sme{ da gleda{, ~itao sam kakav jelovnik tamo mora da bude, ko je

pozvan, kako da do|e{, napla}uju putarinu. Za{to se navikavamo na

sve to, kakva je, bre, to dràva, jebem mu mater? Pa {to meni i tebi ne

poklone plac negde? Ne traìm celu planinu, ne traìm ni gra|ane,

hajde, ni neja~ ne}u, odri~em se neja~i u korist Radikalne stranke.

Daj mi to par~e zemlje, pa ne mora da bude mokra, neka bude suva go-

ra, i na to pristajem, i bez bioskopa i bez i~ega. Pa jebem mu mater,

stvarno, to su dali pre ~etiri-pet godina i super, gotovo, zavr{ena pri-

~a. I ko sme da postavi pitanje? Jebote, ne sme{ da postavi{ to pitanje,

jer }e da te tuè. Tuì te sad i Delta ako kaè{ ne{to protiv Delte.

Ja sam toliko neobave{ten, pojma nemam, priznajem da pojma ne-

mam, ne idem po gradu, Novi Beograd mi je kao Njujork. I video sam

u novinama da se pravi Delta siti. To je meni daleko, ja sam na Zvezda-

ri i ne vozim. Kad sam video na televiziji {ta je to, kako to izgleda,

osamdeset pet ili osamsto pedeset hiljada kvadrata, zgrade, podzem-

ne èleznice, liftovi, pi~ke materine, ~ega sve tu nema. Izvini, {to se

ovaj grad ne zove Delta siti, {to ne promeni ime? Pa je l’ be{e pre me-

sec dana progla{enje svete jebene zemlje na grani~nom prelazu? Je l’

bilo? Je l’ postavljen kamen temeljac za objekat, pa je l’ tamo gradimo

manastir i prate}e prostorije? Svako iz ove vlade gradi {ta mu padne

na pamet. Velja Ili} ba{ re{io da pravi tu svoju kliniku. Zar stvarno ne-

ko sumnja da }e Velja to zavr{iti? Pa kako ga ne bi zavr{io kada komi-

sija za sukob interesa, molim te, kao najgoru vrstu kazne, izri~e pre-

poruku optuènome da podnese ostavku? Pa stra{no su ga kaznili,

stvarno je zezanje. @ivi{ u dru{tvu u kojem jedna kompanija koja vla-

da ovom zemljom kaè – Ko kaè ne{to protiv nas, mi smo uzeli engle-

ske advokate i oni }e da dignu tu`bu. Ne smem da kaèm ni{ta protiv

njega. Ali hajde da budem iskren, a {ta ja u stvari znam o Delti, pa da

ne{to mogu i da kaèm? Kad neko pravi grad, jebote, {ta ja sad mogu


234

19.1

0.0

7. da kaèm, kako da vratim svoj dignitet gra|anina? Tako {to ne}u da

idem u njegove prodavnice? Ali gde }u da odem, kad on ima sedamde-

set odsto svega, {ta da radim, da ignori{em sve {to postoji, od osigura-

nja do prodavnica brze hrane, spore hrane, mega marketa, mini mar-

keta, maksi marketa, do gradova? On zida grad, kako ja mogu da se bo-

rim protiv toga? Ne mogu da se borim nikako i poenta je u tome da ti

nametnu da ti ne moè{ da se izbori{ i da mora{ to da koristi{. Kupio

sam ovaj sok i otkud ja znam koja je ovo firma, ali ispostavi}e se da je-

ste Mi{kovi}. Matemati~ka verovatno}a kaè da je to njegov sok.

Razume{, svako ima neki svoj posli}, a veliki {ef gore brine globalno i

kako se njemu navrti 10. decembra, tako }e da bude. Stvarno sam mi-

slio da postoji jedan razuman poslanik u celoj ovoj bulumenti ludaka,

da kaè – êkaj, jebo te bog, pa stvarno da li nam je Kuba najva`nija te-

ma, da li je to ne{to od ~ega nam stvarno zavisi ìvot? Kad zami{ljam

ove na{e gledaoce, pa je l’ mogu da budu toliki konji da gledaju i odo-

bravaju ovo {to se de{ava? Pa jebala ih Kuba, da ih jebala Kuba na ko-

ju nikad ne}e oti}i, ne}u ni ja oti}i na Kubu, ni ti, ali je zato po~asni

~lan kubanske delegacije ovaj Dragan Hadì Anti}. Jebala vas Kuba, da

vas jebala Kuba, zajedno sa Fidelom i Raulom, sa svom bra}om, ako

jo{ ima bra}e i sestara, sve zajedno. Pizda vam materina, jebote, pa zar

mi nemamo druga posla? Ej bre, slede}e nedelje }emo da pri~amo o

Iranu, odobri}emo nuklearni program Severne Koreje i to nam je mo-

`da jedina {ansa da dobijemo nuklearnu bombu. Nema te stvari o ko-

joj onaj {ef, usamljen u svom kabinetu, ne razmi{lja, jer nikog nema

da mu se suprotstavi, svi oko njega ga oboàvaju, on je taj koji celu Sr-

biju kao globus drì na svojoj glavi. Najebali smo ako mu globus pad-

ne s glave, odosmo svi u pizdu materinu. Stra{na zemlja, stra{na. I

ono ose}anje koje ~ovek ima da je iz meseca u mesec sve gore i gore.

Ne govorim vi{e o ìvotnom standardu, majke mi, nije vi{e stvar u to-

me da li ima{ para ili nema{ pare, nekako }e{ da preìvi{, nego govo-

rim o ose}anju teskobe s kojim ìvimo. Evo, ja se na kraju ose}am kao

neka vrsta zatvorenika, moram da kaèm, ceo prozor u svet je sveden

na kompjuter. Ako slu{am radio ili gledam televiziju, ne mogu da ~u-

jem ni{ta. Ova dràva je vrsta malog zatvora. Ne kaèm da to ima ika-

kve veze s fa{izmom, naprosto postoji jedna dràva koja je prirodno

postala takva, sau~esni{tvom mno{tva ljudi koje je bilo ba{ briga za

sve. Evo, danas me je ta jebana Kuba osvestila, da vidim gde ìvim. Te-

be sve okolo ubija, sve te ubija, a jo{ je Beograd super. Kad ode{ van

Beograda u mala mesta, Majdanpek, Bor, Negotin, Zaje~ar, Vranje, to

su zaboravljeni gradovi, zaboravljene regije. Nema pobolj{anja, nema


Petar

Lukovi}

nikakve nade, nema ni~ega dok vlast ne bude imala nekakve vizije i

radila ne{to {to nije trenutna volja naroda. Pa daleko bilo da su svi ra-

dili po volji naroda, pa svi bi oti{li u pizdu materinu. Pariz nikada ne

bi imao onakve bulevare. Pusti narod, narod izabere nekoga, pa taj ra-

di kako treba da radi.

Ne, kod nas je najgora stvar to {to ti koji su izabrani izvr{avaju volju

naroda. Ja stalno gledam tu Palmu plus iz Jagodine i taj odnos pred-

sednika op{tine i tog naroda. Vidi{ ljude koji su tamo janji~ari i taj

Palma }e dole da ostane forever. Dakle, ako bude ìveo dvesta godina,

dvesta godina }e Palma da ostane u Jagodini. Pazi, on narodu da zoo-

lo{ki vrt. Vri{tao sam od smeha, sad je ~uo Palma da postoji Dizni-

lend u Parizu i ve} je, kaè Palma, stupio u vezu s Diznilendom iz Pa-

riza kako bi Diznilend zaìveo na srpskoj zemlji, u Jagodini. Gledao

sam na televiziji kada ga pitaju kako bi on reagovao da ima u op{tini

nekog homoseksualca. On je rekao da u Jagodini nema nijednog ho-

moseksualca, nema problema, nema nezadovoljnih, jer su njihove

kulturne i duhovne potrebe zadovoljene od onog trenutka kad je on

izgradio zoolo{ki vrt, a ima i crkvu i svoju televiziju koju vodi njegov

sin i time su pokrivene duhovne i kulturne potrebe Jagodine. Eventu-

alno do|e Ceca, imaju kik boks i {ta }e ti vi{e, {ta ti vi{e treba? Ima{

ìvotinje, ima{ da se pomoli{ bogu, da da{ neke pare, ima{ ovo gde se

tuku dvojica i peva ti tvoja omiljena peva~ica i stvarno {ta ti vi{e u ì-

votu treba? Ima{ predsednika, ima{ asfaltirane ulice i on ~etiristo

ljudi svake godine vodi u Gu~u, pa ako si taj sre}nik, ide{ autobusom,

dobije{ sendvi~ i sto dinara i uìva{. Idi u bilo koje selo u Srbiji i re}i

}e ti – Majku ti jebem, ho}emo i mi to da imamo. [ta njima vi{e treba,

da im ne treba mo`da kompjuter, da skidaju neke mp3, neke bendo-

ve, treba im mo`da ta politi~ka rasprava, mo`da neka feministi~ka

teorija, neka prava ljudska, neko sranje im treba, zarazu da dobiju?

Ne treba im ni{ta, seremo se na paso{e, ni{ta im ne treba, ne}emo ni da

idemo nigde, {ta }e mi? Da nam daju – ne bismo i{li. I to je model. Ako

se Demokratska stranka kao najve}a stranka ne buni protiv tog mode-

la, nego u~estvuje u njemu onda, izvini, Demokratska stranka postaje

deo Palminog projekta. Izme|u Palme i Tadi}a, evo, danas posle ove

Kube, kunem ti se, nema nikakve razlike. Jebem mu mater ako ima.


2266.. 1100.. 22000077..


LI^NI PROBLEM RADMILEHRUSTANOVI]Malo ko razume modernu dr`avu koja priznaje da ne mo-

`e da uhvati jednog ~oveka......

Moje poslednje uto~i{te je Beograd......

U nedelju Politika ne bi osvanula s partizanima na na-

slovnoj strani da nema tog stra{nog podani{tva prema

Rusiji......

Vojin Dimitrijevi}, iz Beogradskog centra za

ljudska prava,

Ivan Kuzminovi}, iz Helsin{kog odbora za

ljudska prava u Srbiji,

Olivera Milosavljevi}, istori~arka,

Aida ]orovi}, iz Urban Ina,

Sta{a Zajevi}, iz @ena u crnom,

Nata{a Kandi}, iz Fonda za humanitarno pravo,



Svetlana Luki}:

Danas }e biti osamnaest-devetnaest stepeni, dakle otoplilo je i bole-

snici na odeljenju za onkologiju mo}i }e malo da se ogreju. Popravka

grejanja, koja je trebalo da bude zavr{ena jo{ letos, kasni i gra|ani

koji se le~e od najteè bolesti se smrzavaju, lekari su u dèmperima, a

kvarcne pe}i temperaturu podignu jedva do ~etrnaest stepeni. A ~u-

jem da je doìvotni ministar zdravlja Tomica Milosavljevi} preporu-

~io tim pacijentima da se pokriju s dva }ebeta. Ovu meru ministar Mi-

losavljevi} je verovatno preuzeo od ministra zdravlja iz vremena â-

u{eskua, koji je svojim smrznutim pacijentima predlagao da legnu po

dvoje u krevet i greju jedan drugog. Sedam dugih godina ministar

zdravlja je iz stranke G17 plus, na po~etku stidljiv i skroman ~ovek,

koji je postao oli~enje arogantnosti, i to u zemlji u kojoj u bolnicama

u prestonom gradu od pacijenata traè da donose }ebad, hranu za ru-

~ak, u kojima je na prozorima {perplo~a umesto stakla, u kojima pa-

cijenti za doru~ak dobijaju ~aj u limenoj {olji i kri{ku hleba, {to je ma-

nje nego {to su ljudi dobijali u nekim konc-logorima.

Sve je to logi~no u zemlji kojom vladaju Ko{tunica i Tadi}. Ko{tunica

je ovih dana u ofanzivi na protektora Bosne i Hercegovine Miroslava

Laj~aka. Laj~ak mu se zamerio jo{ onda kada je omogu}io da Crnogor-

ci na referendumu izglasaju nezavisnost. I sada Ko{tunica Vojislav

optuùje Laj~aka da mu ukida drugo plu}no krilo, Republiku Srpsku,

ba{ kao {to je Ahtisari hteo da mu uzme Kosovo. O~uvanje Kosova i

Republike Srpske su najve}i ciljevi dràvne i nacionalne politike, sa-

op{tio nam je pre neki dan premijer. A predsednik je, da ne zaostane u

patriotizmu i o~uvanju teritorijalnog integriteta Srbije i Republike

Srpske, odmah telefonirao Dodiku i obodrio ga. Predsednik nam izgi-

be tr~e}i za Ko{tunicom, koji na krilima ruske nafte i gasa jezdi oko-

lo bu{kaju}i gde god moè. U Bosni za to ima Dodika, a u Crnoj Gori

Andriju Mandi}a, predsednika srpske liste, koji je pre neki dan rekao

da ne priznaje novi crnogorski ustav, jer se njime, kako je rekao, for-

malizuje plan etni~kog ~i{}enja srpskog naroda u Crnoj Gori. Dokle }e

se u poku{aju destabilizovanja susednih dràva i}i, dokle }e ova

vlast i}i u tom naumu, kolike su na{e mo}i da opet napravimo neku

svinjariju, to je pitanje, ali nema dileme da }e Ko{tunica svoju fru-

straciju zbog gubitka Kosova izvoziti gde god stigne, pa neka ko{ta

{ta ko{ta.

Nesre}ni Tadi} }e u tom slu~aju verovatno prihvatiti poziv neke orga-

nizacije za za{titu ~ovekove okoline da otvori neku konferenciju o


240

26.1

0.0

7. odrìvom razvoju i biodiverzitetu. Ba{ mu je lepo stajalo kada je pre

nekoliko dana govorio o tim stvar~icama. A mo`da idu}e godine dobi-

je i Nobelovu nagradu za mir kao Al Gor, {to da ne? Vidim da je pred-

sednik bio i na Sajmu knjiga i da je rekao da jo{ ne moè da nam kaè

kada }e biti izbori jer èli da o tome, kao i uvek, dobro razmisli. Dok

Bucko lazmisla, zemlja mu se pomalo raspada.

Na po~etku Pe{~anika slu{ate Vojina Dimitrijevi}a.

Vojin Dimitrijevi}:

Malo ko moè da razume modernu dràvu koja priznaje da ne moè

da uhvati jednog ~oveka. Mo`da sada postoji raspoloènje za to. Voj-

ska je privedena pameti, oslobodila se nekih ljudi. Se}ate se onog vre-

mena, jo{ je \in|i} bio ìv, kada je postojao neki komitet za saradnju

s Ha{kim sudom, koji su ~inili penzionisani i aktivni generali, koji su

zapravo pomagali Mladi}u. Mnogi ponavljaju da mi nismo raskrstili

s Milo{evi}em. Postoji teorija po kojoj su Milo{evi}a napustile njego-

ve pristalice jer je bio lud i radio je protiv njihovih interesa. Ceo taj-

kunat, kako to zove Ljuba @ivkov, svi tajkuni su pod Milo{evi}em ve}

bili postigli ono {to su hteli, zaradili su taj simboli~ni prvi milion, ko-

ji je mo`da bio i peti, i vrlo je blizu pameti da je onda odlu~eno da se

Milo{evi} smeni, jer je po~eo da smeta. Nama ni danas nije jasno {ta

je to Milo{evi} uradio 1998. godine, za{to je prestao da bude faktor

mira i stabilnosti na Balkanu. U svakom slu~aju, njega nema, ali sve

ono {to je postojalo oko njega jo{ je tu. General Veljko Kadijevi} u

svojoj knjizi tvrdi da je problem to {to svet mrzi Srbe. Po njemu je po-

stojala zavera Gorba~ova i Nemaca, {to je jo{ zvani~na istina u Srbi-

ji. Zna~i, postoji svetski izvor zavere, re{enost me|unarodne zajedni-

ce da nas uni{ti, ukine i mi smo se od toga branili.

Kosovo je posebna tema, jer postoji uverenje da sve drugo moè da

stane dok se ne re{i to jedno te{ko pitanje. Mnoge dràve imaju pro-

bleme koji izgledaju nere{ivo, ali to ne zna~i da one zapu{taju sve

svoje ostale poslove. Kosovo je izgovor za nere{ena pitanja ogromne

nezaposlenosti i korupcije, koja obi~an ~ovek prepoznaje kao mnogo

bitnija. Ne, mi re{avamo pitanje Kosova i to na na~in koji nije uskla-

|en s pravom i pravilima me|unarodne zajednice. Jedina prednost

koju moram da priznam jeste da, za razliku od Milo{evi}a koji nije

imao nijednog saveznika, mi sada imamo saveznika u Rusima, koji

nas zbog nekih svojih interesa podràvaju u toj stvari. Moramo pri-

znati da sada{nja vlada ima bar jednog saveznika. Ali nijedna dràva


Vojin

Dimitrijevi}

na svetu se ne okupira jednim te{kim pitanjem toliko da zanemaruje

sva druga.

Kada je sklonjen Milo{evi}, nije sklonjeno ni{ta drugo i sada i u vezi s

Kosovom postoji razumevanje istorije koje je u suprotnosti s ~injeni-

cama. Na nas su krenuli iz nekih nepoznatih svetskih razloga i niko

odavde nije kriv, pa ni Milo{evi} nije kriv, nego prosto nije umeo da se

odupre toj stra{noj zaveri, kojoj sada nastavlja da se odupire neko

drugi. NATO bombardovanje se tako obja{njava èljom sveta da Srbiji

uzme Kosovo. ôvek se sre}e s raznim pogre{nim na~inima mi{ljenja,

ali ona su ~esto dosledna – glupa, ali sprovedena do kraja. Ovde su ona

i glupa i nedosledno sprovedena. Ako ~itate ove glavne kolumniste, vi-

de}ete da je najve}a gre{ka Srbije bila u~lanjenje u Jugoslaviju. Onda

je trebalo da podrìmo raspad Jugoslavije, ali Milo{evi} i JNA su je bra-

nili. Ako je velika gre{ka bila u}i u Jugoslaviju, onda je trebalo pustiti

da ona propadne i razdruìti se kao u êhoslova~koj. Iz te odbrane Ju-

goslavije su proistekli uàsni sukobi i zlo~ini. Iz Kadijevi}eve knjige

proizlazi da je Jugoslovenska narodna armija, koja je bila socijalisti~-

ka tvorevina, presudila da je srpski narod bogom dani socijalisti~ki

narod, pa je zato od jugoslovenske postala srpska vojska.

Na isti na~in je nedosledan stav prema antifa{izmu, koji me posebno

nervira. Stendalov roman Lisijan Leven se de{ava u doba restauraci-

je monarhije u Francuskoj i kada sam ga ~itao kao mlad zapanjilo me

je kako su mi stariji likovi tog romana bili bliì od mla|ih. Stariji su

se se}ali doba monarhije i revolucije. Danas sam ja starac koji se se-

}a okupacije i kada ~ujem da je Hitler bio veliki ~ovek i da pred Mila-

nom Nedi}em treba da stojim mirno, ja se skamenim, jer se se}am tog

uàsnog poniènja. Izdvojite vrlo li~ni razlog {to mi je otac bio u kon-

centracionom logoru, ali bilo je stra{no ìveti ovde pod okupacijom

kao pripadnik niè rase. Ja sam stvarno mislio da se to kod nas ne}e

desiti zato {to svako ko ovde zastupa podelu na vi{e i niè rase mora

da bude svestan da smo mi u fa{isti~koj podeli bili vrlo nisko. Nemci

su u tome bili vrlo dosledni, pa su u zarobljeni~kim logorima Holan-

|ani i Skandinavci imali bolji tretman od ostalih, jer su oni navodno

arijevci, a mi smo bili ne{to ispred Rusa. I sada meni kaù da sam

ekstremista, jer sam antifa{ista. Dobro, ekstremisti su i oni, ali oni

ne bi bili tako va`ni da mi, gra|anski ekstremisti, nismo digli toliku

dèvu zbog pojave fa{izma kod nas. Pa shvatam i ja to da njih ima

malo i mislim da je neko od va{ih sagovornika pogre{io kada je rekao


242

26.1

0.0

7. da je Hitler imao ~lansku kartu broj 7, jer je bila broj 6. Zna~i, njih je

bilo malo ali, kao {to je ânak rekao, grobova je bilo mnogo.

A kada smo ve} kod ânka, on je ~ovek sa svim vrlinama i manama.

Ali kada ~itam analiti~are, ispada da je na{ antifa{izam isto {to i â-

nak i da sve ânkove mane moèmo da pripi{emo antifa{izmu. Me-

|utim kada ~itate intervjue s Firerom Davidovi}em, sem te velike ide-

olo{ke mane, niko ne govori o njegovim li~nim manama. Tako on ne

personifikuje nacizam, ali ânak personifikuje antinacizam, pri ~e-

mu se primenjuju vrlo strogi kriterijumi. On je jednom pomenuo le-

tve, letava nije bilo, ali one se ra~unaju. Jo{ gore je bilo kada su isti

taj Davidovi} i njegova grupa u{li na skup o fa{izmu s namerom da

i{amaraju u~esnike samo zbog toga {to su antifa{isti. Onda je re~eno

da je i Nata{a Kandi} isto to, jer je i ona nekog o{amarila. Na stranu

to {to je ona oslobo|ena za to delo, re~ je o isprovociranom {amaru,

dok se kod onih radilo o planu da i{amaraju nepoznate ljude, ne zbog

nekih li~nih osobina, nego zbog toga {to drè neki skup. Dok se ne

oslobodimo te predstave o istoriji po kojoj smo izabrani narod, manje

ili vi{e gonjeni od drugih, i dok tuma~enje perioda Slobodana Milo{e-

vi}a ne postavimo na svoje mesto, mi }emo biti osu|eni na povratak

tog starog.

Ako pogledate mejnstrim medije, oni sve vi{e li~e na medije iz Tito-

vog vremena, jer i tada su novosti sa Zapada bile samo katastrofe.

Ako im se desi neka nesre}a, ako im ne{to ne ide potaman, ako se ne-

ko tamo obruka, ako neko ukrade, to }e sigurno do}i u na{e medije i

stvarati kumulativni negativni utisak o Zapadu. Tako je nekad bilo i

s Indijom. Da bi se o Indusima pisalo u evropskim novinama bilo je

potrebno da hiljadu njih pogine. Mi sada neprekidno slu{amo kako je

na Zapadu stra{no, da je Evropa pred raspadom. I tu opet dolazi do iz-

raàja ta na{a nedoslednost, jer nisam primetio da je iko poslao svo-

je dete da se {koluje na Istoku. Tako da postoji skup lagarenja, folira-

nja, pri ~emu je odbrana Kosova najve}e foliranje od svih.

Na{e rusofilstvo je te{ko objasniti. Ono ima veze s nama kao Balkan-

cima koji ne mogu da re{e svoj odnos s Istokom. Mi ne}emo da pripa-

damo orijentalnoj civilizaciji, jer preziremo Arape i Turke. Jedini pri-

hvatljivi, a isto~nije od nas su Rusi. Evropa, opet, nikako da razume

da smo ih mi spasli od prodora Turaka. Kult Rusije obja{njava i za{to

je najvi{e informbiroovaca bilo iz Crne Gore i Srbije. To nije bilo iska-

zivanje ljubavi prema Staljinu, ve} prema Rusiji. Naàlost, istorijsko


Vojin

Dimitrijevi}

iskustvo ne pomaè mnogo i kada sam ~uo da }emo osnivati me{ovi-

ta preduze}a s Rusima, setio sam se ne~ega {to se zvalo Justa i Juspa.

Mi smo sa Sovjetskim Savezom imali zajedni~ku aviokompaniju ko-

ja se zvala Justa, pa neku re~nu kompaniju koja se zvala Juspa, pa su

posle rezolucije Informbiroa bile potrebne godine da se to razgradi.

Bio je to oblik sovjetske eksploatacije novih socijalisti~kih zemalja.

Kada sam ~uo da }e to ponovo da se stvara s Rusijom, koja je sada su-

rova kapitalisti~ka sila, setio sam se jo{ jednog paradoksa, a to je da

je na{a najve}a nevolja komunizam. Ko nam je doneo komunizam?

Doneo nam ga je Sovjetski Savez, prema tome Rusija. I sada }e Rusi

da nas spasu, a zaboravili smo od ~ega.

Zaboravljamo celu istoriju svojih odnosa s Rusijom. Na odnose iz pro-

{losti ne gledate emocionalno, nego prosto shvatate da je to velika si-

la kojoj je jedno vreme Bugarska bila pre~a od Srbije, pa smo uz po-

mo} Bizmarka na Berlinskoj konferenciji morali da se izborimo za

ono {to smo ve} imali, a {to smo sada na putu da opet izgubimo. Za-

jedno s Dubravkom Stojanovi}, koju citirate na po~etku Pe{~anika,

zapitajmo se kada }e iracionalni problemi prestati da dominiraju nad

nama. Oni postoje u svakoj zajednici, ali se problemi ipak nekako re-

{avaju. Imam utisak da obi~ni ljudi vrlo dobro znaju {ta je njihov in-

teres, ali da to ne moè da dopre do vlasti. Kada na{a ekipa ode da raz-

govara s Albancima ili s trojkom imate utisak da neki od njih znaju

{ta ho}e, a da neki od njih govore ono {to moraju da kaù, jer svi ìve

u samrtnom strahu da }e, ako ne{to s Kosovom krene naopako, oni na

slede}im izborima biti ka`njeni. Vidim da niko ne èli vlast u tom tre-

nutku. Pratite radikale, oni to izbegavaju. Svi diù veliku dreku, ali

niko ne}e da bude blizu vlasti kada se dogodi ta neprijatna stvar.

ôvek tu ne moè da bude veliki optimista, ali moè da se nada da }e,

kada jednom taj zapu{a~ izleti i prestane ta velika inhibicija, nastati

situacija sli~na onoj kod li~nih gubitaka. Posle perioda plakanja lju-

di }e èleti da ìve bolje. Za~udilo me je da je Masimo D’ Alema bio ta-

ko neposredan. Na Zapadu sumnjaju u to da Srbija èli da se pridru-

ì Evropi i èle da je tamo prime takvu kakva je, pa da to ovde pozdra-

ve preduzetnici i da postepeno svi pristanu da ìve na taj na~in. Itali-

jani su bili nosioci takve ideje. Zato kada od Italijana ~ujete da oni ne

razumeju na{ predlog, to je ve} opasna stvar. I francuski predsednik,

odnosno Ku{ner nas poziva da iznesemo neki novi predlog. Na{i

predlozi su krajnje nejasni. Ako bismo se usredsredili na stvarnost i

uporedili na{u situaciju sa sli~nim situacijama u kojima nacionalno


244

26.1

0.0

7. druga~iji ho}e da se otcepe, shvatili bismo da ima malo slu~ajeva u

kojima postoji toliko ljudi koji ne èle da ìve u jednoj dràvi. Posto-

ji primer da jedan deo etni~ki istog stanovni{tva èli da se otcepi, kao

u Severnoj Irskoj, ali i tamo je situacija fifti – fifti, jer polovina sta-

novni{tva ne èli da se pridruì Irskoj. Nijedna paralela od onih na

kojima se insistira nije dovoljno ubedljiva. Sto puta sam ~uo i pitanje

– A {ta bi Amerikanci radili ako bi Teksas hteo da se otcepi? Pa ne

znam, ako bi Teksas hteo da se otcepi, videli bismo {ta bi oni radili,

ali za sada niko u Teksasu ne èli da se otcepi. Priznajem da je meni

lako da ovako govorim, jer ne}u iza}i na izbore da traìm politi~ku

podr{ku, ali ipak ne moè ceo ìvot da stane zbog toga. Pu}i }e na ne-

koj drugoj strani, bar nas to istorija u~i.

Sre}em mnogo mladih nacionalista, ljudi koji koketiraju s ekstrem-

no desnim doga|ajima. Takva situacija u pro{losti je izazvala razvoj

komunisti~ke partije i ponovo }e do}i do toga ako socijalne razlike

budu dovoljno velike. Svako pametan u jednom ~asu po~inje da ubla-

àva socijalne razlike u svom dru{tvu, kao {to je to Zapad uradio po-

sle Oktobarske revolucije sputavaju}i neograni~eni kapitalizam. Ta-

ko je sa~uvan neki balans u tim dru{tvima. Jedno je izgubiti dvanaest

i po odsto teritorije, a drugo je proizvesti poguban rascep u zajednici.

Onda ne}emo imati samo ove dve Srbije, nego }emo dobiti i krajnje

nezadovoljnu i buntovnu Srbiju, koja nije re{ila svoje osnovne pro-

bleme.

Svetlana Luki}:

Nekoliko puta ste u intervjuima pominjali primer Vajmarske republi-

ke i ~esto su vam odgovarali da je to nategnuta paralela. I jo{ jedna

stvar, kada se brani porast ultradesni~arskih grupacija, navodi se

podatak da je u Holandiji desni~arska stranka dobila 28,8 odsto.

Vojin Dimitrijevi}:

A niko ne pominje Poljsku, koja je bila krenula u pravcu za koji se ~i-

nilo da je bez povratka, pa smo ovih dana videli da nije. A za pore|e-

nje s Nema~kom obi~no mi kaù da mi nismo isto {to i Nemci. Vaj-

marski model nije pri~a o Nema~koj, nego pri~a o sistemu koji je vr-

lo lepo zami{ljen, a nije imun na poku{aj da se demokratija poni{ti u

ime demokratije. [ta drugo da pomislim kada ujutru otvorim novine

i vidim da se sprema rehabilitacija svih osu|enih za \in|i}evo ubi-

stvo ili u procesu za ubistvo Stamboli}a? Navodno je zaboravljeno da


Ivan

Kuzminovi}

se nekome ustanovi krvna grupa. Vidite da ve}ina medija gura u tom

pravcu. Mi smo dru{tvo koje je jedva postalo blisko demokratiji i ako

nemate taj imunitet koji Vajmarska republika nije imala, iako je to

bio jedan dobro zami{ljen nema~ki ustav, onda }ete zavr{iti tamo gde

su i oni zavr{ili.

Svetlana Luki}:

Slu{ali ste Vojina Dimitrijevi}a iz Beogradskog centra za ljudska pra-

va, a sada }ete ~uti Ivana Kuzminovi}a iz Helsin{kog odbora za ljud-

ska prava.

Ivan Kuzminovi}:

Nikad mi se ranije nije ~inilo da smo toliko udarili u zid kao ove go-

dine. Ponekad me uhvati strah da smo mi stvarno izgubili veliku bit-

ku za Srbiju i da je ta~na ona prokleta, a precizna \in|i}eva re~enica

– A {ta ako Srbija stane? Ne mogu da verujem da je ta re~enica toliko

aktuelna i danas i da je Srbija tako uspe{no ne stala, nego se zakopa-

la u ìvi pesak do grla. Kada to kaèm, uvek se setim dva do tri kon-

kretna doga|aja iz ove godine. Prvi doga|aj je izbor Tomislava Niko-

li}a za predsednika skup{tine. Se}am se da su svi bili {okirani u ma-

ju, a sada smo svi zaboravili ~injenicu da su radikali ove godine ko-

na~no potpuno legitimizovani u politi~kom ìvotu Srbije. Mislim da

}e na slede}im izborima to biti realnost – Ko{tunica s radikalima i

njihova zajedni~ka vlast. Druga stvar jeste da kao da su crvi}i iza{li

iz onog Milo{evi}evog kov~ega i vratili se u javni ìvot Srbije. Nor-

malno je da pre neki dan Hadì Dragan Anti} zvani Struja u|e u par-

lament i zastupa, moè{ misliti, kubanske interese. Normalno je da

Kadijevi} po~inje da izlazi sa svojom vizijom raspada Jugoslavije, taj

~ovek kojem je krv do kolena.

E, a ja se nisam iznervirao kod Kadijevi}a nego kod potpuno spored-

ne politi~ke li~nosti. To je kao u onom vicu, kad tip ulazi u jednu, dru-

gu, tre}u sobu i zati~e svoju ènu koja je pijana, u drugoj mu se dete

drogira, a u tre}oj sobi je uklju~ena sijalica i on ih poubija zato {to ne

{tede struju. Kad sam video da se u politi~ki ìvot Srbije vratila Jor-

govanka Tabakovi}, meni je do{lo da ga|am televizor. Ej, u 2007. go-

dini ona je do{la da opet brani Kosovo. I tre}a, najva`nija stvar ove

godine je bila presuda za ubistvo Zorana \in|i}a i op~injenost na{ih

novinara tom presudom – kako je, eto, Nata njima dala po ~etrdeset

godina, pa sada, molim vas lepo, imamo presudu koja }e verovatno


246

26.1

0.0

7. postati pravosna`na i Legija i Zvezdan }e truliti u zatvoru. Ja sam na-

ivno o~ekivao da }e se posle presude otvoriti kona~na diskusija, kao

{to su i obe}ali u tuìla{tvu, da }emo zaista dobiti odgovor na pitanje

– {ta je zna~ila pobuna Jedinice za specijalne operacije i {ta je politi~-

ka pozadina ubistva Zorana \in|i}a. Nikom ni{ta, za njih je taj slu-

~aj zavr{en, to sada ide u istoriju, mediji se vi{e ne bave time, osim

{to se bave tu`nom sudbinom Lukovi}a Legije i s njegovih ~etiristo

pitanja i odgovora nam ska~u po glavi svakoga dana. Mo`da mi ni-

smo bili u pravu kada smo govorili sve ove godine – Postoji politi~ka

pozadina ubistva Zorana \in|i}a. Ili kada ljudi kaù – Vojislav Ko{tu-

nica je imao neke veze s ubistvom Zorana \in|i}a. Mo`da to nije bilo

u redu sve ove godine govoriti, ali ja sam upravo od ovog su|enja o~e-

kivao da }e se neko pojaviti i re}i – Sudskom istragom i presudom

smo do{li do zaklju~ka da Vojislav Ko{tunica nikakve veze nije imao

s ubistvom Zorana \in|i}a, da se DSS i svi ti njegovi savetnici, a sa-

da {efovi BIA i ~ega god, nikada nisu druìli sa Zemunskim klanom,

nikada nisu pregovarali o nekakvoj zaveri, vi ste lupali sve ove godi-

ne i, dakle, doktor Vojislav Ko{tunica, predsednik srpske vlade u ve}

dva mandata, nikakve veze nije imao s ubistvom \in|i}a.

Mi tom presudom nismo dobili taj odgovor i ja mislim da }e biti legi-

timno da ko god ho}e trideset hiljada puta izgovori da DSS i Ko{tuni-

ca imaju ne{to s pobunom Jedinice za specijalne operacije i imaju ne-

kakve veze sa Spasojevi}em. Dakle, po{to nismo dobili taj odgovor,

onda }emo mi, lajavi kerovi, imati pravo, od danas pa narednih sto

godina da tvrdimo da su oni imali ne{to s tim ubistvom. Kada ~itam

pres klipinge iz 2001, 2002. godine, pa oni su za tog \in|i}a na dese-

tine hiljada puta rekli da je kriminalac, da je pokrao Sartid, da je pro-

dao Kosovo, do one bizarne tvrdnje iz Milo{evi}evog vremena – da je

on Hitlerov unuk. Vi u stvari vidite kako je taj mehanizam funkcioni-

sao. Oni su deset hiljada puta javno rekli – \in|i} je kriminalac, \in-

|i} je izdajnik. Svaka budala je mogla da kaè o tom ~oveku {ta je hte-

la, njega su ubili i nikom ni{ta. E, pa mo`da je i na{e pravo da mi sva-

kog dana kaèmo – Vojislav Ko{tunica je imao neke veze s ubistvom

\in|i}a. Rezultat tog su|enja je u stvari moje pravo da tvrdim da to

su|enje nije bilo potpuno, da nismo dobili odgovor, a ja mislim da

smo mi du`ni da ne prestanemo da pri~amo o tom ~oveku. Ne znam

{ta nam drugo preostaje nego da skupljamo te tragove, da se objavlju-

ju knjige kao {to je Nedovr{eni proces, ili uostalom, da se snimi ovaj

Pe{~anikov film, pa da se stvari pore|aju, pa da vidimo, da iznesemo

te na{e insinuacije zasnovane na nekim informacijama koje su posle-


Ivan

Kuzminovi}

dica nekakve istrage u Sablji, o tome ko se s kim vi|ao, {ta su oni ra-

dili zajedno.

Jahali su po nama devedesetih, poubijali su pola Balkana i nas su ov-

de upropastili totalno i kona~no, ali {ta je bilo, bilo je. To je taj pri-

stup, to je definisanje ìvota u Srbiji kao logi~nog nastavka devedese-

tih, s kreditima, s trì{nom ekonomijom, s tim kao punim radnjama u

kojima vas plja~kaju za svaku stvar koju kupite, jer ste nekakvom taj-

kunu ili monopolisti ostavili ~etrdeset odsto vi{e nego {to ta roba za-

pravo vredi. Dakle, ljudi su se navukli na to i prosto uìvaju, ja vi{e ne

znam nijednu osobu koja nije kupila LCD televizor, kompjuter ili nije

oti{la na letovanje novcem od kredita i to je ìvot ljudi ovde. To jeste

taj ukus Zapada, ali je i ìvot u zemlji u kojoj je prose~na plata od dve-

sta do trista evra, s obrazovanjem koje ne postoji, sa zdravstvom koje

apsolutno ne postoji – to zdravstvo Tomice Milosavljevi}a, najve~ni-

jeg ministra u istoriji Srbije. Ja mislim da u Srbiji ne moè{ da smeni{

Tomicu Milosavljevi}a i Vuka Bojovi}a. Direktor zoolo{kog vrta i mi-

nistar zdravlja uvek }e ostati isti. Nemam volje, a ne znam ni da li

sam je ikada imao da kaèm – Jadan na{ napa}eni srpski narod. To je

besmislena re~enica koju slu{am od svoje desete godine. Ovo je izbor

gra|ana Srbije, ovo kako mi danas ìvimo je izbor koji je na~injen vi-

{e puta od 1987. do 2007. godine. U poslednje vreme àlim samo ljude

u mojoj neposrednoj okolini, to je nekoliko stotina ljudi koje znam,

koji pate zbog toga {to je ova zemlja takva kakva je i kojima nije – {ta

je bilo, bilo je. Celokupna nesre}a i bol ove zemlje su spali na nekoli-

ko stotina hiljada ljudi kojima je nepodno{ljivo {to ìve ovako. Osta-

tak uìva, pogledajte ove ljude koji rade za javnu administraciju i u

op{tinama ili za vladu, rast njihove plate je dva puta ve}i od bruto na-

cionalnog dohotka. Sve im je logi~no, i zavera protiv Srbije je logi~na

i njihovi ìvoti su logi~ni i njihova deca koja }e s njima u istom stanu

ìveti do {ezdesete godine i ovo siroma{tvo i ova funkcionalna i su-

{tinska nepismenost, sve je postalo prihvatljivo.

Postoji pore|enje, pogledajte, Poljska je u{la u Evropsku uniju, njima

se desila ta jednojaj~ana vlast one bizarne bra}e blizanaca. Mladi Po-

ljaci su, kao i Srbi, pre neki dan, kada su bili parlamentarni izbori u

Poljskoj, stajali satima u redovima ispred ambasada u Londonu, po

evropskim gradovima, jer je milion i ne{to Poljaka samo u poslednjih

nekoliko godina napustilo Poljsku. Stajali su u redovima da glasaju

protiv te bizarne bra}e, zato {to je njihovo shvatanje bilo da oni gla-

saju za nekakvu Poljsku u koju }e se oni vratiti jednoga dana. A ljudi


248

26.1

0.0

7. koji ìve u ovoj zemlji nisu u stanju da to urade i trideset odsto njih

ne razume {ta se u politi~kom ìvotu de{ava, trideset odsto nema zu-

be i glasa za radikale, a ostatak glasa za DS ili se potpuno pogubio. A

ti Poljaci su uspeli da na|u, nekakvu unutra{nju energiju u dru{tvu i

dovedu novog ~oveka da izbavi zemlju iz nacionalizma i klerofa{i-

zma u koji je Poljska bila upala, i to je poenta demokratskog dru{tva.

Normalno dru{tvo na|e energiju da se izvu~e iz toga. Srbija to nema.

Moje poslednje uto~i{te je Beograd.

Nova srpska politi~ka misao je ~asopis koji smo svi ignorisali, {to je

bilo pametno, ali nije uspelo. Dakle, kada kaète Nova srpska politi~-

ka misao, ni{ta niste rekli. Da li su to samo Antoni} i Vukadinovi}?

Ne, oni su postali vrlo va`ni politi~ki akteri. To je u stvari ta putini-

zacija Srbije. Vladimir Vladimirovi~ Putin je u borbi protiv civilnog

dru{tva napravio svoj, paralelni nevladin sektor. To je u stvari Nova

srpska politi~ka misao, dakle, dràva je napravila svoju nevladinu or-

ganizaciju i svoj analiti~ki {tab. To je bizarno, Vukadinovi}a i Anto-

ni}a je lansirao B92, ali sada ti ljudi sede u upravnim odborima vrlo

va`nih javnih preduze}a, na primer Politike, donose s Kusturicom i

ostatkom ekipe vrlo va`ne odluke. Jedina njihova uloga je da unose

konfuziju u to malo pameti {to je ima u ovoj zemlji. Ljudima i ovako

ni{ta nije jasno, a onda se pojave ovi ipak uljudni ljudi s univerzite-

ta, pristojan akademski svet, koji govore biranim re~ima bez ijedne

psovke. To je najva`nije danas, samo da budete pristojni.

Posle ovoga {to se 7. oktobra dogodilo u Novom Sadu, odmah je po~e-

la totalna relativizacija toga {to se dogodilo, a to je ta Antoni}eva ~u-

vena politi~ka analiza. Dakle, ti i ja smo proizveli onog Firera i mi

smo ga, izgleda, naterali da onda u|e na novosadski Filozofski fakul-

tet i nalupa ljudima {amare. Bilo je va`no da se odmah uru{i cela

koncepcija antifa{izma i novosadske racije, koja je bila stra{an doga-

|aj. Postoje svedoci tog doga|aja koji su opisivali ljude kako su sta-

jali po ledenom danu, Dunav je bio smrznut, a deca su, po{to su sati-

ma stajali i ~ekali da ih ubiju, jer se smrzavaju, pitala roditelje – Ka-

da }e do}i na{ red? Kome se ne digne kosa na glavi od tih nacista i

onoga {to se dogodilo i u Novom Sadu i u Kragujevcu? Ali sada neki

analiti~ari kaù da je ânak kriv za sve. Oni su u stanju da igraju ulo-

gu ~oveka koji pre podne ode na Filozofski fakultet, bude Antoni}, {ef

katedre, drì predavanje, a onda uve~e stavi, valjda, tu {ajka~u na gla-

vu i pi{e one jezive tekstove. Odem ja u jednu knjiàru u najuèm cen-

tru Beograda, tu imate sve knjige o zaveri protiv Srbije, jevrejska za-


Ivan

Kuzminovi}

vera, antisemitizam, Srebrenica – la`. I izme|u knjige U ~eljustima

kurve Karle del Ponte i knjige Protokoli sionskih mudraca, o uàsa,

stoji jedna Antoni}eva knjiga. I uzmem ja to da prelistavam, ào mi

je, nisam se potrudio da upamtim naslov knjige, ali ima jedno pogla-

vlje koje se zove Nevladin sektor protiv Nove srpske politi~ke misli.

Dobro, i po~nem da ~itam to poglavlje i vidim na po~etku re~i Pere Lu-

kovi}a. On je izvukao nekoliko re~enica u kojima Pera govori to svo-

je, dakle, {ta bi nekim ljudima radio, kako bi ih seckao, kakav smo mi

to narod. U fusnotu stavio je izvor – Pe{~anik, datum februar ne znam

koje godine, dakle, on tome pristupa kao nekakvom ozbiljnom nau~-

nom radu. Prvo, ako neko Peru Lukovi}a stavi u ozbiljnu nau~nu pu-

blikaciju i to analizira kao da je pisac teksta najozbiljnije mislio da

}e seckati nekoga na komadi}e, on je pokazao da uop{te ne zna {ta je

to satira. Za{to nije Nu{i}a uzeo i stavio ga u fusnotu i rekao – Gle, {ta

je Nu{i} rekao? Ali druga stvar je tu mnogo va`nija, jer pokazuje da

devedesetih godina pro{log veka, kada je taj Pera Lukovi} podizao

ljudima moral, kada su ljudi ovde ìveli u paklu – Antoni} uop{te ni-

je bio tu. To je ono pitanje – Iz kog si ti, ~ove~e, svemirskog broda iza-

{ao i do{ao u Srbiju kada ti ne razume{ {ta se tih devedesetih dogodi-

lo. Ti nikada nisi bio na normalnoj strani Srbije, pa nisi ni danas. A

meni se ~ini da je taj Pera Lukovi}, koji je 1993, 1995. ili 2000. ose}ao

koliko je bolno to {to mi ìvimo, jedan od tih ljudi na koje je pao bol

ove zemlje i on se drì na dve noge i pi{e tekstove, ma koliko ga napa-

dali. Ja bih tom ~oveku skinuo kapu svaki dan.

Ono {to se pi{e o LDP-u, o êdi, o toj grupi ljudi, o toj ideji je jo{ gore ne-

go {to su pisali o \in|i}u pre 12. marta. To je konstantan lin~ i kada ni-

{ta ne bih znao o 12. martu, to bi ispalo ovako – êda je u{mrkao tonu

kokaina, uzeo pu{ku i ledenim metkom iz zgrade vlade Srbije ubio \in-

|i}a, seo u avion u pola osam za London i pobegao i sad se vratio da nas

zeza. To tako na kraju ispada. Mislim da }emo morati mnogo otvoreni-

je svi zajedno da stanemo na stranu tih ljudi, jer ovo je ve} postalo

ozbiljno. Njima rejting o~igledno raste. Kad stignete do deset odsto po-

dr{ke u bira~kom telu, vi po~injete ozbiljno da ugroàvate vlast. Ozbilj-

no me je strah. Jesi li videla onaj prijem u DB-u, koji svet se tamo oku-

pio? Kada nam budu uzimali petnaest odsto na{e du{e zvane Kosovo,

bio bio vrlo iznena|en da to pro|e bez neke `rtve, majke mi. Tu se ve}

pla{im za ljude, evo za vas dve, za svoju {eficu, za bezbroj ljudi se pla-

{im, suvi{e su neki ljudi na vetrometini, potpuno neza{ti}eni. Ne samo

neza{ti}eni od policije, nego neza{ti}eni i od te Demokratske stranke,

koja bi morala da ustane i da kaè – Jebote, dosta. U ovoj zemlji vi{e ne


250

26.1

0.0

7. vredi da iko od nas padne. Ubi}e nekoga, svi }e re}i – Boè, kako je to

stra{no, na}i }e nekoga Lija Osvalda, nekog ludaka koji je iza{ao iz La-

ze preko vikenda i ubio nekoga i bi}e – nikom ni{ta.

Meni je te{ko da kaèm sve {to mislim o Demokratskoj stranci danas.

Kada bih ìveo u Ma|arskoj i kada bih bio sociolog i kada bih se ba-

vio Srbijom, smejao bih se toj Demokratskoj stranci. Meni se mnogo

ljudi ~udi {to i danas potpuno besmisleno i naivno mnogo o~ekujem

od Demokratske stranke. Ne vidim to druga~ije nego da DS i mi svi

do|emo opet na istu poziciju. Mo`da je to totalna utopija, ali kada

gledam tu stranku, kada gledam izjave tih funkcionera, kada vidim

tu politiku, kada vidim ministra spoljnih poslova, pa kada vidim mi-

nistra bez portfelja, kada vidim na kraju Borisa Tadi}a i Mi}unovi}a

– stvarno kao da je sve san. To nije Demokratska stranka Zorana \in-

|i}a, to je neka druga stranka i u su{tini drugi ljudi, {to je u redu, ali

su drugi ljudi s drugom porukom, drugom politi~kom vizijom. [uta-

novac je u{ao u kabinet ministra odbrane, kroz nekoliko nedelja je re-

kao da on ne dopu{ta da se na njegovu vojsku, jer on je ministar od-

brane, svaljuje optu`ba da oni ~uvaju Mladi}a. Ma nije valjda? Ali

stvarno, vrhunac svega je \eli}, aj ljudi moji. Strast s kojom je on pri-

hvatio i Ko{tunicu i Tadi}a i ovakvu Demokratsku stranku u stvari

pokazuje da je on najobi~niji tehnokrata, koji ni{ta ne razume. On }e

sada tu da bude jedan mandat, da vu~e te reforme, da misli da to mo-

è tako, da Srbija moè u Evropu bez Mladi}a i s ovim DB-om. Izvini-

te, ja bih samo podsetio na jednu stvar. S istom hiperaktivno{}u s ko-

jom je on postao potpredsednik vlade Vojislava Ko{tunice i Labus je

do{ao na isto mesto. I kako je Labus pro{ao? Ali da mi je neko rekao

da }e Tadi} tako prepustiti Ko{tunici Dràvnu bezbednost, mesto

urednika Politike i najva`nije mesto, glavnog i odgovornog urednika

RTS-a. Pa stvarno ne moè{ ispasti ve}a ovca. Ne umem ovo sportski-

je da im saop{tim, nisam ih opsovao nijednom, nisam im rekao to {to

u su{tini mislim o njima. I ovo sa DSS-om, to vi{e nije kohabitacija,

to je sada kolaboracija. Ta kampanja protiv \in|i}a, to je kao Zlo~in

i kazna, dakle, postoji student, student je ubio gazdaricu, on zna da

je ubio i ne moè da ìvi s tim. On je mo`da mogao i da se izvu~e s tim

zlo~inom, ali on ne moè da ìvi s tim i stalno se odaje.

Pre dva-tri dana uklju~im RTS, na RTS-u ko{mar: Bilbija, glavni i od-

govorni urednik i Glasa i Kurira, i ovaj Relji}, urednik NIN-a. Dakle,

oni opet pri~aju – ledeni metak, tre}i metak, avion u pola osam za

London, Legija nije rekao pred sudom, a mogao je da kaè, pa }e sada


Ivan

Kuzminovi}

u intervjuu. I sada ja o~ekujem da neko u|e i kaè – Jeste li vi normal-

ni, pa vi ne popu{tate, ubili ste ~oveka, izvukli ste se s tim i sada ne

moète da prestanete da pri~ate. Ali nije to su{tina, nego je su{tina

{to je tog dana ministar bez portfelja \ilas, oti{ao, boga ti, u bolnicu

da poseti direktora zoolo{kog vrta koji {trajkuje gla|u, da ga nagovo-

ri da prestane – Ljudi smo, dogovori}emo se, nemoj da gladuje{, pola

zoolo{kog vrta }emo ostaviti na Kalemegdanu. Mo`da sam ja kreten,

ali o~ekujem da je \ilas mo`da trebalo da u|e u taj studio i kaè – Alo

stoko, pa jeste li normalni, o ~emu vi pri~ate, zar nije dosta? DS je ig-

norisao su|enje, a sada taj isti DS pu{ta da ti ljudi o tom mrtvom

predsedniku njihove partije opet govore isto – Nije Legija i Zvezdan,

nego ga je ubio LDP. [ta je to, je li to politi~ka kalkulacija da }e na taj

na~in smanjiti podr{ku LDP-u, {ta je to? To je jadno.

Vidim jednog de~ka koji ima osamnaest godina i mnogo je mra~an. Vi-

dim u stvari sebe od pre sedam, osam godina, to sam ja. I sada gledam

njega i razmi{ljam – ôve~e, da li }e i on tridesetu ~ekati u Srbiji ili je

ve} vreme da mi tim ljudima iskreno kaèmo – Znate {ta, ako nas pita-

te da li da begate, prva stipendija, prvi posao, prva viza, prvi zeleni kar-

ton, hvatajte se za to i begajte. Ja mislim da }e uskoro biti potpuno ne-

fer da mi bilo kome kaèmo – Zna{ {ta, hajde da mi poguramo jo{ deset

godina do 2015. godine, tu je Evropa iza }o{ka. Nezaustavljiv je proces

da ljudi ~ak i kada ni{ta ne znaju èle da im bude bolje. Ipak mogu da

opipam nekakvu alternativu i nekakve ljude, od ovih {to slu{aju Pe{~a-

nik, preko tog LDP-a, preko civilnog sektora. Postoji grupa ljudi koja se

vi{e ne meri u desetinama, to nisu vi{e druìne Pere Kvrìce, nas dva-

desetoro sedimo, pu{imo i u zadimljenoj prostoriji pravimo plan. Ne{to

se pokrenulo, a da li }emo ne{to uraditi, bog te pita. Uvek ljudima mo-

è{ da kaè{ kao patrijarh dor}olski vaskolikog srpstva Vojislav Ko{tu-

nica – @ivela Srbija. Ja ne mogu to da kaèm. [ta – ìvela Srbija, ovakva

Srbija, ovakvi ljudi, {ta? Ali mogu da kaèm – Svi na svoja radna mesta,

s tim {to ne}emo mo}i ovako jo{ dugo. Zna~i, optimizam – da, ali ja pr-

vi mora}u da defini{em {ta }u sa sobom ovde. Stigli smo do kona~nog

re{enja na{e egzistencije, a ne Kosova i Sandàka, nego da li }emo ova-

ko ìveti do kraja ìvota. Ne znam.

Svetlana Luki}:

Srpski vazdu{ni prostor i ruski avioni imali su ju~e nekih tehni~kih

problema. Dva ruska strate{ka bombardera su ju~e letela neuobi~aje-

nom trasom, pribliìli su se Holandiji, gde su se sastajali ministri od-


252

26.1

0.0

7. brane zemalja ~lanica NATO-a i norve{ka vojska kaè da je to mo`da

bio signal namenjen zapadnoj alijansi, a mo`da i ~ista slu~ajnost.

Mo`da smo malo popili, pa smo zaokrenuli na pogre{nu stranu.

A posle balkanske turneje ministru spoljnih poslova Slovenije Dimi-

triju Rupelu sino} nije odobren let iz Pri{tine preko Srbije u Ljubljanu.

Ina~e, ministar inostranih poslova zemlje koja od 1. januara preuzi-

ma predsedavanje u Evropskoj uniji posetio je Beograd, Skoplje i Pri-

{tinu. I eto, sino} nije mogao da leti preko na{e otad`bine. Rupel je te-

lefonirao kolegi Vuku Jeremi}u, ali je ovaj odgovorio da je verovatno

re~ o tehni~kim problemima. Divno za imid` Srbije.

U Savet za promociju Srbije sada je u{ao i Predrag J. Markovi}, istori-

~ar. Vidim da je u ju~era{njem Vremenu imao tekst, u kojem grdi na-

{u istoriografiju jer je autisti~na. Ne znam na koga misli, da li na Kre-

sti}a i Lju{i}a ili na Oliveru Milosavljevi}, Dubravku Stojanovi}, La-

tinku Perovi}. To se nikada ne zna kod Predraga J. Markovi}a. On ta-

mo kaè kako mi ni{ta ne znamo o na{oj istoriji i da su to {to mi pri-

~amo budala{tine. [to bi rekao Jova Zmaj, kaè istori~ar Predrag J.

Markovi} – [kole, {kole, a ne zvona i praporci. Alo, Predraè, nije to re-

kao ~ika Jova Zmaj, to je rekao Dositej, ali verovatno mu du{a ne}e da

pominje Dositeja.

îka Jova je izgubio bitku u Novom Sadu. Gimnazija koja nosi njego-

vo ime bi}e ubudu}e Srpska pravoslavna velika gimnazija, a umesto

fontane stavi}e se dve spomen-plo~e. Po predlogu Gradskog saveta za

kulturu na jednoj plo~i }e pisati – Hristos kao pastir, a na drugoj –

Sveti Sava blagosilja Srp~ad.

Slu{ate istori~arku Oliveru Milosavljevi}.

Olivera Milosavljevi}:

Kao prvo, treba re}i ne{to generalno o revizionizmu u istoriografiji. Po-

enta je u tome da revizionizma nema bez nu`nih pretpostavki, a to je

te`nja da se izgradi neko novo dru{tvo, to je slu~aj danas kod nas, pri

~emu to novo dru{tvo poku{ava da temelji svoj legitimitet na negaciji

onog prethodnog dru{tva i utoliko vi{e poku{ava da ga negira ukoliko

je teè da tom prethodnom dru{tvu legitimitet oduzme. U tom smislu,

danas se u Srbiji deklarativno isti~e da se danas u Srbiji grade demo-

kratske institucije i dru{tva slobodnih gra|ana, pa bi se onda tuma~e-

nja i kritike prethodne, socijalisti~ke stvarnosti odnosile na kritiku

autoritarizma pre svega, na jednopartijski sistem, na stopljenost par-


Olivera

Milosavljevi}

tijskog i dràvnog aparata, na dru{tveno vlasni{tvo, plansku privredu,

na kolektivizam, na utapanje pojedinca u kolektiv i sli~no. Ali mi smo

svedoci da danas u Srbiji nema ni~ega od toga. Za ovih dvadeset godi-

na nismo dobili nijednu ozbiljnu, utemeljenu kriti~ku analizu bilo ~e-

ga od pobrojanog, a to se moralo pojaviti, da je cilj bio oduzimanje legi-

timiteta socijalisti~kom poretku i pruànje argumenata za demokrat-

ski poredak. Sada se postavlja pitanje {ta jesmo dobili.

Dobili smo isklju~ivo reviziju Drugog svetskog rata, dobili smo Nedi}a

kao srpsku majku ili oca, svejedno, dobili smo Ljoti}a kao srpskog do-

ma}ina, dobili smo Mihajlovi}a kao srpskog heroja. Naravno, postavlja

se pitanje kakve veze imaju Nedi}, Ljoti} i Mihajlovi} s demokratijom i

liberalizmom i naravno, jedini odgovor je da nemaju nikakve veze.

E sad, postavlja se pitanje u ~emu je problem. Dakle, komunizam se

ne osporava kroz elemente ideologije, ve} se isklju~ivo osporava kao

nosilac ideja internacionalizma i antifa{izma u Drugom svetskom

ratu. Zbog toga je ovo {to se danas smatra antikomunizmom kod na-

{e vladaju}e ideologije u su{tini samo maska koja vi{ezna~no prikri-

va nacionalisti~ku sadrìnu vladaju}e ideologije. U tom smislu je vr-

lo vaàn ovaj deo revizionizma u istoriografiji koji se odnosi na nega-

ciju komunisti~kog antifa{izma, a koji je pro{ao kroz nekoliko raz-

vojnih faza. On je prvobitno negiran oduzimanjem i prisvajanjem

njegove borbe, zatim je na talasu rehabilitacije svega {to se smatralo

nacionalnim u pro{losti osporavan pravdanjem kvislin{tva. U ovoj

poslednjoj, doslovno dana{njoj, najnovijoj fazi po~eo je obra~un s an-

tifa{izmom kao takvim, uop{te s antifa{izmom, time {to se vr{i nje-

govo izjedna~avanje s fa{izmom. To nivelisanje antifa{izma i fa{i-

zma se vr{i ~i{}enjem fa{izma od njegovih su{tinskih odrednica i iz-

dizanjem onoga {to je predstavljalo samo njegovu formu i metod, a to

je ekstremizam, u njegovo najbitnije obele`je. Cilj je u stvari da se sve

{to se podvede pod pojam ekstremizma izjedna~i. Time se s jedne

strane fa{izam normalizuje kao ideologija ~iji je jedini problem bio

ekstremizam. S druge strane, time se njegovi dana{nji protivnici ko-

ji ekstremno zagovaraju njegovu zabranu, u ime demokratije izjed-

na~uju s njim.

Posle ovakve normalizacije fa{izma, onima koji je zagovaraju i koji

izgleda ne bi imali {ta da prigovore fa{izmu da nije bio ekstreman, je-

dino ostaje da ga otvoreno rehabilituju.


254

26.1

0.0

7. Vladaju}a ideologija je, izgleda, poverovala da je ovakav revizioni-

zam evropski poèljan zahtev i da je evropski poèljno odre}i se do-

nje granice tolerancije, kada je o potiranju komunizma re~. To pruà

tu`nu sliku podani{tva prema nekoj zami{ljenoj slici Zapada, ~ak i

tamo gde on takvu podr{ku uop{te ne traì i pokazuje spremnost da

se prihvati svaka slika pro{losti, samo ako joj je cilj negacija prethod-

nog sistema, ali ne zato {to je on bio nedemokratski, ve} prvenstveno

zato {to je bio antinacionalisti~ki. To uklju~uje i spremnost da se pri-

hvati rehabilitacija nacisti~kih ideja. To se videlo naro~ito posle ovog

antifa{isti~kog skupa u Novom Sadu u nekim glasilima za koja se

slobodno moè re}i da predstavljaju vladina glasila, a koja ina~e za

sebe kaù da se podrazumeva da su i sama antifa{isti~ka. Dakle, vi-

delo se tada da njihova glavna tema nije ni fa{izam ni kako ga spre-

~iti, ve} samo antifa{izam i kako njega zaustaviti. To se moè poredi-

ti s vremenom Drugog svetskog rata i vremenom pre Drugog svet-

skog rata. Tada je tako|e mnogo deklarisanih antifa{ista svoju aktiv-

nost usmerilo na uni{tenje stvarnih antifa{ista veruju}i da }e se s fa-

{izmom u njihovo ime obra~unati neko drugi.

Od sli~nih savremenih podrazumevaju}ih antifa{ista tako smo ovih

dana slu{ali da je fa{izam marginalna pojava, da je svaki ekstremi-

zam fa{izam, da je zabrana fa{izma isto {to i zabrana antifa{izma i

tako dalje. Sve ove tvrdnje su izuzetno opasne zato {to predstavljaju

svesnu zamenu teza, zato {to zna~e relativizaciju fa{izma, pa na iz-

vestan na~in i njegovu rehabilitaciju, jer ga, kao {to sam rekla, nor-

malizuju i proizvode strah od antifa{izma kompromitovanjem njego-

vih nosilaca. Naro~ito je opasna teza o marginalnosti pojave, zato {to

fa{izam ne moè da bude marginalna pojava. âk i ako ga zagovara

dvadeset ljudi, on predstavlja pojavu dìnovskih razmera zbog sadr-

ìne koju ima. Pri tome se zaboravlja da u istoriji nije bilo nijedne

ideje i pokreta koji je po~eo kao masovna pojava. Svaka ideja je po~e-

la da se ispoljava kao zahtev i aktivizam malobrojnih grupa i svaka

od njih je postala u nekom trenutku masovni pokret. Ali jedino fa{i-

zam, od svih ideja i ideologija u pro{losti, nikada nije ni poku{ao da

~ove~anstvu obe}a sre}u. Jedino je on imao za jedini, eksplicitni cilj –

fizi~ko uni{tavanje ljudi. Kod nas se, me|utim, a to smo slu{ali ovih

dana, fa{izam uglavnom deli na mali i veliki. Mi smo verovatno jedi-

na sredina u kojoj intelektualci prave razliku izme|u malog i velikog

fa{izma, iz uverenja da dok nema fa{izma kao organizovanog pokre-

ta ne treba ga ni pominjati. Drugim re~ima, to su intelektualci koji


Olivera

Milosavljevi}

~ekaju da fa{izam postane organizovana sila, pa da onda i oni poka-

ù da su antifa{isti.

Tako|e smo slu{ali i da je ovaj skup u Novom Sadu, {to je jako zani-

mljivo, bio politi~ka papazjanija zato {to su se na njemu okupili lju-

di razli~itih ideolo{kih opredeljenja, koje je spajala samo ta ideja an-

tifa{izma. Kakva li je onda politi~ka papazjanija tim intelektualcima

tek bila antihitlerovska koalicija ili ona slika na kojoj sede êr~il, Ru-

zvelt i Staljin?

Posebno je la`na teza o tome da je svaki ekstremizam isto {to i fa{i-

zam, zato {to ekstremizam nije su{tina fa{izma, on je samo njegov

neizostavni metod. Nasilje je, dakle, samo sredstvo kojim on ostvaru-

je svoje ciljeve. A teza da je zabrana fa{izma isto {to i zabrana antifa-

{izma je opet opasna, zato {to nu`no otvara pitanje {ta onda ostaje

nezabranjeno ako se zabrani antifa{izam. Ko onda moè slobodno da

mitinguje, ako ne mogu antifa{isti? I jedini odgovor koji mi zvu~i ra-

zumno jeste da onda ostaju nezabranjeni samo oni koji s fa{izmom

mogu lako da se sporazumeju.

Pomenu}u jo{ nekoliko elemenata koji govore o ovom revizionizmu.

Ju~e je oduzeto pravo da AVNOJ ima svoju ulicu, zato {to on verovat-

no nema nikakvih zasluga za to {to Novi Beograd uop{te postoji. Bu-

kvalno ju~e smo imali zahtev da se ulica Proleterske solidarnosti pre-

imenuje u ulicu Antifa{isti~ke borbe, s obrazloènjem da je nu`no da

se istaknu, kako kaù, oslobodila~ke tradicije na{eg naroda koje ni-

su ideolo{ki obojene. Jasno je da tom predlaga~u smeta proleterski

simbol iz rata, jer asocira na proleterske brigade. I to predstavlja bez-

obzirno prekrajanje istorije, jer danas nekima o~igledno smeta ono

{to nije smetalo pripadnicima tog istog naroda koji su, kada su odla-

zili da se bore protiv fa{izma, spremno ulazili u brigade koje su se

zvale upravo proleterske. Ili mo`da ovaj predlaga~, po{to pominje

oslobodila~ke tradicije, ho}e da kaè da su svi ustanci i ratovi u pro-

{losti bili borba protiv fa{izma. Na njegovu àlost, nije bilo tako. Po-

stojala je samo jedna borba protiv fa{izma, ona u Drugom svetskom

ratu, a najve}i doprinos pobedi nad fa{izmom su dale upravo te pro-

leterske brigade. Pri tome nije poznato da je ijedna takva brigada za

vreme rata nosila naziv brigada neideolo{ki obojenih oslobodila~kih

tradicija. Me|utim, {ta ovde o~igledno nekima smeta? Smeta im ono

{to podrazumeva sintagma – proleterska solidarnost, a ona pre svega


256

26.1

0.0

7. podrazumeva internacionalizam i to je onaj deo ideologije koji poku-

{avaju da elimini{u, kao njen najgori sastavni deo.

Pa onda imamo Politiku od nedelje, na ~ijoj je naslovnoj stranici sli-

ka partizana koje do~ekuju Beogra|ani i zasipaju ih cve}em, slika

koja je bar deceniju i po bila gotovo zabranjena. Do ju~e, gradski ~el-

nici su povodom 20. oktobra govorili da nisu sigurni da je Beograd ta-

da oslobo|en ili su mo`da mislili da je bolje da je ostao pod Nemcima.

Me|utim, Politika je i danas ostala nesigurna i taj prividni obrt koji

se desio u nedelju u stvari pokazuje samo jednu sliku vladaju}e ideo-

logije. U tom istom broju se pozdravlja rehabilitacija ~etni{tva, pa se

zatim u jednom tekstu smatra da je ironija da se Hrvatska i Sloveni-

ja danas koriste svojim, kako kaè, nekada{njim zamecima fa{izma,

a s druge strane pi{e da bi Srbija morala da bude ponosna, jer je bila

deo globalne antifa{isti~ke koalicije. E sad, Politika nam ne kaè ka-

ko se zvao taj pokret, da li je to bio neki srpski ili je mo`da, naprotiv,

to bio jedan jugoslovenski pokret, koji je bio deo antifa{isti~ke koali-

cije. To je prisvajanje i naravno da je on bio i srpski, ali samo kao deo

jugoslovenskog pokreta. Kao kada na{i sportski komentatori prisva-

jaju sve medalje biv{e jugoslovenske dràve, pa ispada da su mu~eni-

ci, sportisti iz drugih republika osvajali te medalje, recimo u vaterpo-

lu, ko{arci i tako dalje, za srpske, a ne za jugoslovenske boje.

U istoj toj Politici jedan istori~ar pravda to {to su u Kragujevcu poski-

dane biste narodnih heroja i kaè – Oni su bili predstavnici jedne ide-

ologije. To je jako zanimljivo zato {to bi on o~igledno èleo da su tu

bili predstavnici neke druge ideologije, ali {ta }emo, istorija je takva,

ne moè danas da se menja.

Isti istori~ar kaè i da je `rtava komunisti~kog terora u Kragujevcu

1944. godine bilo vi{e nego `rtava fa{isti~kog terora, ali on ne zna ko-

liko je bilo `rtava komunisti~kog terora. Prebrojao je fa{isti~ke, ali

izgleda da ga je neko spre~io da prebroji i komunisti~ke `rtve. Drugi

istori~ar pi{e za Politiku da postoji kontroverza o ulozi na{e dràve u

borbi protiv fa{izma i naravno odmah po~inje da izmi{lja zato {to

mora da relativizuje sve, pa kaè kako je komunizam negirao genocid

nad svojim najve}im narodom, {to je ~ista izmi{ljotina. Svako ko je

i{ao u {kolu u vreme komunizma u~io je o sedamsto hiljada `rtava Ja-

senovca, |a~ke ekskurzije su vo|ene u muzej Jasenovac i tako dalje.

Prema tome, jednom je izgovorena ta la` da je u komunizmu negiran

genocid nad Srbima u Jasenovcu i sada tu la` {ire ~ak i ljudi sa stru~-


Olivera

Milosavljevi}

nim diplomama. U istoj toj Politici ~itamo da je u Uìcu ulica 7. jula

dobila naziv ulice Mage Magazinovi}. Zna~i, 7. jul je skinut kao sim-

bol, jer jedino moè da asocira na antifa{izam, a dato je ime ène ko-

ja je za vreme Drugog svetskog rata iznosila vrlo rasisti~ke teze, na

primer onu da kratkovidu decu ne treba pu{tati da se {koluju zato {to

predstavljaju obirke i nisu vredna daljeg {kolovanja. Zatim u toj istoj

Politici opet istori~ari pi{u o dva ravnopravna, rivalska antifa{isti~-

ka pokreta i da problem kod nas nije u negiranju antifa{izma, ve} u

~injenici da je antifa{izam bio redukovan na samo jedan pokret. Da-

kle, to su istori~ari koji verovatno misle da je deklarativno pozivanje

na antifa{izam isto {to i aktivna borba protiv fa{izma. Ukoliko je fa-

{izam pobedio jedan pokret, jedna partija, jedan vo|a, a jeste, onda

ozbiljne probleme imaju samo istori~ari kojima se takva nepravedna

istorija o~igledno ne dopada. Drugim re~ima, onaj deklarativni anti-

fa{izam bez antifa{isti~ke borbe, a uz saradnju s fa{izmom, u uni{ta-

vanju antifa{izma nikada nikoga nije pobedio, niti }e pobediti.

Ovi dana{nji deklarativni antifa{isti iz vladinih glasila, koji poku{a-

vaju da normalizuju fa{izam time {to u njemu vide samo ekstremi-

zam kao jedinu njegovu odrednicu, nikada ne}e mo}i da zaustave fa-

{izam ukoliko bi on stvarno krenuo ponovo da raste. Dakle, konfuzi-

ja proisti~e pre svega iz stra{ne slike podani{tva koju manifestuje

na{a vladaju}a politi~ka elita. Drugim re~ima, mislim da ne bi bilo to-

liko izjedna~avanja fa{izma i antifa{izma da se nije poverovalo da je

to poèljan evropski trend, verovatno pod uticajem doga|aja u Belo-

rusiji, Ukrajini ili u isto~noevropskim zemljama. Tako|e, u nedelju

Politika uop{te ne bi osvanula s partizanima na naslovnoj strani da

nema tog stra{nog podani{tva prema Rusiji. Zato mislim da to {to su

na{e najvi{e vlasti polagale vence na antifa{isti~ke spomenike ove

godine nije nikakvo osve{}ivanje, niti je prestanak revizionizma u

istoriografiji. Mislim da je u pitanju samo izvr{avanje doma}eg za-

datka koji je ovoga puta stigao s Istoka. Mislim tako|e da }e ovo za-

lu|ivanje javnosti s tezama o dva jednaka antifa{isti~ka pokreta, s

dilemama da li je Beograd 20. oktobra oslobo|en ili je trebalo da osta-

ne pod Nemcima, biti nastavljeno. Dakle, celokupan revizionizam u

istoriografiji nema motiv u antikomunizmu koji bi nastao iz demo-

kratskih pobuda, ve} antikomunizam sluì da se prikrije za{tita

vrednosti nacionalizma, ma koje boje on bio. Ina~e kako druga~ije ob-

jasniti tu potpuno {izofrenu poziciju, u kojoj jedan visoki funkcioner

DSS-a do ju~e stoji u stavu mirno pred Nedi}em, a drugi danas, kada


258

26.1

0.0

7. su Rusi naprasno postali najve}a bra}a, polaè vence na spomenik

onima kojima je Nedi} hteo da zatre seme?

Svetlana Luki}:

U izlo`benom prostoru Posejdon na Starom sajmi{tu britanska gru-

pa Ko{in odrà}e koncert 3. novembra. Predsednik op{tine Novi Beo-

grad @eljko Oègovi} traìo je od organizatora da prestane da organi-

zuje koncerte u tom prostoru, jer je to bio logor za vreme Drugog svet-

skog rata. U tom centru, pored koncerata, odràvaju se i modne revije

i izlo`be. Vlasnici tvrde da su nekoliko puta molili grad i op{tinu da

im daju smernice za rad, ali nikada ih nisu dobili. Oni kaù da su sve-

sni na kojem se mestu objekat nalazi i da }e uskoro sami postaviti

spomen-plo~u. Spomen– plo~e nema, niti }e je uskoro biti.

U Sjeverinu je u nedelju obeleèna ~etrnaestogodi{njica otmice i ubi-

stva {esnaest gra|ana Srbije iz Sjeverina. Pripadnici formacije Osvet-

nici Vojske Republike Srpske su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na

liniji Pljevlja – Priboj, za vreme prelaska preko teritorije Republike Srp-

ske, oteli petnaest mu{karaca i jednu ènu, odveli ih u Vi{egrad, gde su

ih zlostavljali, a potom ubili na obali Drine. Neki od osvetnika su osu|e-

ni na dvadeset godina, jedan ~ovek na petnaest, Milan Luki}, koji je u

me|uvremenu iz Argentine izru~en Ha{kom sudu, osu|en je u odsustvu

na dvadeset godina zatvora. Zanimljivo je da ni prvostepeni sud, a ni

Vrhovni sud nisu prihvatili da su ovi zlikovci pripadnici Vojske Republi-

ke Srpske, ve} su ih osudili kao pripadnike paravojnih formacija, {to je

i logi~no od suda dràve koja krije Ratka Mladi}a. U Sjeverinu su bili

predstavnici nevladinih organizacija, a onda su u Novom Pazaru odrà-

li miting na kome su govorile Aida ]orovi} iz nevladine organizacije Ur-

ban In iz Novog Pazara, Sta{a Zajevi} iz @ena u crnom i Nata{a Kandi}

iz Fonda za humanitarno pravo.

Aida ]orovi}:

@elim da zapamtim svako lice koje je ovde u publici, jer je do{lo vre-

me da se prebrojavamo. Pokupili smo sve na{e go{}e i prijatelje iz Be-

ograda, iz cele Srbije su do{li, oti{li smo da popijemo kafu do Tadà i

kada smo izlazili, na{a lokalna samouprava je ulazila na ru~ak od na-

{eg novca. Mi danas na ulici obeleàvamo petnaest godina od zlo~ina

u Sjeverinu, a oni ne{to slave. Ja bih volela da znam {ta slave. Pre ne-

koliko dana predsednik op{tine nas je nazvao privatnim Bo{njacima.

Ja mo`da jesam privatna Bo{njakinja, ali nisam pla}ena Bo{njakinja


Aida

]orovi}

i nisam dobro pla}ena da glumim Bo{njakinju. I ne}u pristati da me

takvi kao oni svrstavaju u bilo kakve kutije. Ja sam pre svega gra|an-

ka. I zato vas danas ovde, gra|ani i gra|anke Novog Pazara, pozdra-

vljam i zahvaljujem {to ste do{li, jer najmanje {to smo mogli da ura-

dimo danas jeste da podrìmo ljude iz Sjeverina. Danas obeleàvamo

petnaest godina od zlo~ina u Sjeverinu. Prijatelji zlo~inaca sede u

ovoj zgradi u centru grada na tre}em spratu.

Mislim da je i zadnjoj budali jasno da su oni bili prijatelji Slobodana

Milo{evi}a i da su prijatelji Vojislava Ko{tunice, da su oni izvr{ioci

posla za tajne slu`be. Nije im bilo malo {to su ubijali Bo{njake u Bo-

sni, {to su ubijali sve druge diljem na{e domovine, sada nastavljaju

dalje. Sada nam daju noève i pi{tolje da se ubijamo me|usobno. No-

vi Pazar je danas leglo kriminalaca, Novi Pazar je leglo ljudi koji su

u{li u najprljavije poslove s dràvom. Znam da mnogo ljudi nije do{lo

jer je bilo hladno, pada sneg, jer su ljudi upla{eni, ali vi koji ste ovde,

vi ste hrabro lice Novog Pazara, vi ste ~ist obraz Novog Pazara, vi ste

danas osvetlali lice ovom gradu. Ja vas molim da ovo bude samo jedan

od na{ih mnogih susreta. Moramo da kaèmo – Dosta – tiraniji.

Sta{a Zajevi}:

@elim da pomenem toponime zlo~ina koji je dràva organizovanog

zlo~ina po~inila u Sandàku – Sjeverin, [trpce, Priboj, Pljevlja, Buko-

vica, Kukurovi}i, Milanovi}i, Voskovina, Rai~evi}i, Zabr|e, @ivinice,

Ran~i}i, Prelac, Sastavci, Slovoti}i, So~ice, Strmac, Valovlje, Zao-

strog. Legalizam Vojislava Ko{tunice samo je nastavak politike Slo-

bodana Milo{evi}a. Ova vlada se moè odràti isklju~ivo nepresta-

nim razvijanjem sukoba i proizvodnjom haosa, i to na{im novcem. I

mi im poru~ujemo – Ni u na{e ime, ni na{im novcem. Nedemokratska

i bogomolja~ka vlada Vojislava Ko{tunice teokratizuje ovu dràvu.

Srpska pravoslavna crkva vodi dràvnu politiku. Velimir Ili} kaè da

je za njega re~ sinoda – poslednja i re~ patrijarha Pavla – svetinja. E,

pa ja kao slobodoumna gra|anka kaèm – Ja govorim i prije i poslije

njih. I ja njih pitam – Kako to da patrijarh Pavle nije ustao svih ovih

godina jasno i nedvosmisleno protiv ugroàvanja mira kao najvi{e

duhovne i eti~ke vrednosti? Kako to da nije ustao protiv svojih viso-

kih crkvenih velikodostojnika koji blagosiljaju ubice, promovi{u zlo-

~ince u svece, {tite pedofile, ne pla}aju nikakve poreze, propagiraju

mr`nju prema drugim nacijama i verama? Osim toga, ja pitam dràv-

ne funkcionere da li oni znaju da je nepristojno eksponirati svoju re-


260

26.1

0.0

7. ligioznost javno, da je to suprotno smjernosti vere i da je to sasvim

privatna i intimna stvar? I podsje}am da se u Srbiji u svakom trenut-

ku gradi dvije stotine crkava, a ~etrdeset odsto {kola nema teku}u vo-

du, ~etvrtina {kola nema osnovne sanitarne instalacije. U ovoj zemlji

nezaposleno je vi{e od milion ljudi, pa se pitam zar to nije moralni ci-

nizam onih koji se stalno pozivaju i zalaù za moral i za duhovnost.

Naàlost, tendencije Srpske pravoslavne crkve pogodovale su buja-

nju tih tendencija i u drugim verskim zajednicama u Srbiji. Me|utim,

moj gra|anski i feministi~ki princip mi nalaè da prvo o~istim svoje

dvori{te i da se ne dam prevariti od svojih.

voditeljka mitinga:

Dok ~ekamo da se Nata{a Kandi} popne na binu, citira}u vam deo iz

jednog njenog intervjua – Ja se ose}am potpuno sigurnom u onom {to

radim, mislim i zastupam. To }u raditi po svaku cenu, a i re}i }u ono

{to mislim, tako|e po svaku cenu. Nata{a Kandi}.

Nata{a Kandi}:

Upravo dolazim s prijateljima iz Sjeverina, i{li smo u Mio~e, pred ka-

fanu Amfora, kraj reke, gde su 22. oktobra na dana{nji dan pre petna-

est godina poslednji put vi|eni ljudi iz Sjeverina, koji su tog dana

krenuli u Priboj, neki da rade, neki privatnim poslom. Danas tamo ni-

je bilo nijednog znaka dràve, nije bilo nijednog predstavnika op{ti-

ne, nijednog predstavnika vlasti, vlade iz Beograda, nikoga. Sve je to

bilo samo privatno, porodice i poneko iz organizacija za ljudska pra-

va. Potrebna nam je dràva koja }e da vodi ra~una o svojim gra|ani-

ma, koja }e da vodi ra~una o tome da ne bude vi{e `rtava, koja }e da

obeleì stradanja za koja je odgovorna prethodna vlast. Potrebna

nam je dràva koja }e prva da kaè – Obeleìmo taj 22. oktobar podi-

zanjem spomenika. Vidimo da danas vlast deluje kao banda razbojni-

ka koja deli plen. Tu su preduze}a, upravni odbori, a gra|ani? – Njih

nigde nema. A onim gra|anima koji su zbog svoje nacionalne pripad-

nosti doìveli pravu golgotu za vreme prethodne vlasti ne pripada ni

pravda, ni istina.

Vreme je da kao gra|ani kaèmo da ta vlast mora da slu{a ono {to go-

vore gra|ani, ali gra|ani koji se drè nekih vrednosti. Ho}emo kona~-

no da vidimo da stvarno idemo prema toj Evropi. A kakav je to put

prema Evropi? Vidimo da postoji samo put prema li~nom bogatstvu,

koje proizlazi iz politike. Da li postoji neka nada, da li postoji neka


Nata{a

Kandi}

gra|anska Srbija? Postoji, samo treba da se organizujemo, treba da

traìmo, treba da znamo da ta vlast i dràva, bilo u Novom Pazaru, bi-

lo u Sjenici, bilo u Beogradu, postoje zbog nas i da imaju obaveze pre-

ma gra|anima. I kad to znamo, onda postavljamo dràvi zahteve.

Zna~i, prvo i prvo, ne}emo politi~are koji nam deluju nepo{teno, koji

ne rade u interesu gra|ana i u interesu demokratske budu}nosti. Ho-

}emo vlast ovde u Pazaru, u Sandàku, ho}emo u Beogradu vlast ko-

ja ne samo da obe}ava demokratsku budu}nost, nego zbilja gradi tu

demokratsku budu}nost. I molim vas, ne dozvolimo vi{e ovakvo poni-

ènje kao {to je ovo danas, ovog 22. oktobra, da na tom mestu nema

nikoga i da to prolazi, da je prepu{teno samo tim porodicama, koje

nemaju nikakvu podr{ku od vlasti ni u Priboju, a da ne govorimo o

Beogradu. Imamo vremena do 27. februara, da nateramo dràvu da is-

puni svoju obavezu i pokaè da nije milo{evi}evska vlast, nego da je

vlast koja kaè – Iznesite punu istinu o tom 27. februaru, kada su lju-

di izvedeni iz voza. I da kaè {ta }e u~initi da se to obeleì, da se svi

se}amo, da deca u {kolama znaju {ta je bilo 27. februara 1993. godine

i da znamo da }e deca u knjigama istorije ~itati i znati {ta se dogodi-

lo 22. oktobra 1992. godine.

Svetlana Luki}:

A {ta deca u~e iz ud`benika istorije govorila je i opet }e govoriti u da-

na{njoj emisiji Dubravka Stojanovi}.

Dubravka Stojanovi}:

U Srbiji je te{ko biti mnogo toga i te{ko je u njoj ìveti, ali jedna od te-

ìh stvari je biti istori~ar. Postoji bar jedna stvar koja ina~e olak{ava tu

profesiju, a to je {to je predmet kojim se ona bavi definitivan i vi ruku-

jete ne~im {to je bilo i {to je zavr{eno. E, u Srbiji moè da se promeni i

istorija, dakle, ovde se menjaju ~injenice, ne interpretacija istorije. I to

je ono {to zaista oteàva na{ posao, posebno ako je neko {treber kao ja.

S koleginicama treba da idem na konferenciju u Berlin, gde }e se govo-

riti o redefinisanju Drugog svetskog rata. I po{to sam {treber, ja sam

zavr{ila svoj referat jo{ pro{le nedelje. Kad odjednom, moj referat po~i-

nje da se menja, odnosno spoljne okolnosti po~inju da menjaju moj re-

ferat. Na televiziji sam 20. oktobra, s iskrenim zaprepa{}enjem, videla

Borisa Tadi}a kako polaè venac na groblje oslobodilaca Beograda i za-

pisuje u knjigu utisaka da se Srbija uvek borila i bori}e se protiv fa{i-

zma. Jo{ vi{e me je zapanjilo kada sam videla i Andriju Mladenovi}a,

portparola DSS-a, u nekoj sli~noj situaciji. Naravno da nemam ni{ta


262

26.1

0.0

7. protiv, naro~ito posle svega {to se de{avalo u Novom Sadu. Ali mene

kao istori~ara je tu ne{to drugo potreslo.

Od 2000. godine pasionirano pratim {ta se de{ava s raznim proslava-

ma vezanim za Drugi svetski rat. Na prvoj godi{njici 20. oktobra

2001. gradona~elnik je bio Milan Proti} i on je tada dao zvani~nu iz-

javu da on taj doga|aj ne smatra oslobo|enjem, ve} okupacijom i da

se taj doga|aj vi{e ne}e slaviti, tako da ga ni on kao gradona~elnik, ni

gradska uprava nisu obeleìli. Slede}e godine gradona~elnica je po-

stala Radmila Hrustanovi}, koja je to redovno obeleàvala. Kada je

gradona~elnik postao Nenad Bogdanovi}, on je na godi{njicu koja je

prva padala u njegovom mandatu izjavio da ima i ovakvih i onakvih

tuma~enja tog praznika. Cve}e je od tada polagala njegova zamenica,

dakle i dalje Radmila Hrustanovi}. I nekako je od 5. oktobra do danas

izgledalo da je to vi{e-manje privatna stvar Radmile Hrustanovi}.

Poseban skandal bila je proslava {ezdeset godina od oslobo|enja

Au{vica, na koju na{a dràva jedina nije poslala nijednog predstavni-

ka. Neko je dobio kijavicu, nekom se pokvario avion. Na {ezdesetu go-

di{njicu 9. maja, s centralnom paradom u Moskvi, do{ao je ~ak i

Dòrd` Bu{ i posle ~uvenih {ezdesetogodi{njih rasprava o tome ko je

dobio Drugi svetski rat – Amerikanci ili Rusi, na neki na~in je to bilo

priznanje Crvenoj armiji i svim ruskim `rtvama koje su pale u Dru-

gom svetskom ratu. Na{a dràva je tada poslala neku nièrazrednu

delegaciju, Boris Tadi} je oti{ao na spomenik Neznanom junaku, ko-

ji je spomenik Prvom svetskom ratu, a Vojislav Ko{tunica je u~inio

jo{ ve}u manipulaciju istorijom. On je oti{ao na spomenik avijati~a-

rima kraljevske vojske koji su pali u bombardovanju Beograda 6.

aprila 1941. godine, kod hotela Jugoslavija. Dakle, Vojislav Ko{tunica

je slavio 1941. u trenutku kada je ceo svet slavio 1945. i slavio je po-

raz umesto pobede koju je slavio ~itav svet. Slavio je poraz kraljeve

vojske, koja je tim porazom ispala iz rata, osim ~etnika, koji su kasni-

je nazvani kraljevom vojskom u otad`bini. Napravljena je ~itava ma-

nipulacija da se ne bi proslavilo ono {to je slavio ceo svet.

Kako se odjednom desilo da na {ezdeset tre}u godi{njicu oslobo|enja

Beograda vence postavljaju predsednik republike, pa Andrija Mlade-

novi}, visoki predstavnik DSS-a? Dan kasnije, u nedelju, 21. oktobra,

izlazi broj Politike posve}en antifa{izmu, koji ima razne tekstove, za

antifa{izam i protiv njega, {to je u redu. Zanimljivo je da je taj broj

Politike osvanuo sada, 2007. godine, s ogromnom fotografijom preko


Dubravka

Stojanovi}

polovine prve stranice na kojoj vidimo partizane i Ruse zajedno s

odu{evljenim narodom i gomilama cve}a. To je slika koju sasvim si-

gurno nismo videli sedam godina, a mislim da se to ni pod Milo{evi-

}em nije ba{ preterano isticalo. Odakle taj nagli preokret? Pa`ljivije

gledanje Dnevnika i ~itanje teksta Svetlane Vasovi}-Mekine na na-

slovnoj strani Politike otkriva nam su{tinu. Uz Borisa Tadi}a bio je

ruski ambasador i Svetlana Vasovi}-Mekina nam u tom tekstu kaè

da se po Beogradu pri~a da je Putin izgrdio Ko{tunicu {to su u Beo-

gradu ukinute sve ulice sovjetskim mar{alima i generalima koji su

u~estvovali u osloba|anju Beograda i Srbije. Prema tome, vrlo se la-

ko moè zaklju~iti da je na{a pametna vlast razmi{ljaju}i kako sve

da odbrani Kosovo do{la na ideju da odjednom, na {ezdeset tre}u go-

di{njicu osloba|anja Beograda, iskoristi te partizane tako {to }e oni

ponovo postati oslobodioci, iako su jedno vreme bili okupatori. I da

su oni sasvim zgodna kop~a s Rusima, koji treba da nam odbrane Ko-

sovo. Istorija je, po ko zna koji put, ovde zloupotrebljena i to je, narav-

no, uvek ozbiljno. Ali kada se to radi s temom antifa{izma, to je naro-

~ito ozbiljno i opasno.

Moj referat, koji sam neoprezno i naivno zavr{ila pre nego {to se isto-

rija ponovo promenila, odnosi se na analizu ud`benika istorije koji

su namenjeni osmom razredu, dakle deci od trinaest-~etrnaest godi-

na. Ja se analizom ud`benika bavim jo{ od 1993. godine, kada je ovde

prvi put drasti~no promenjena istorija. I svaki put, pa i u razgovoru s

vama, kada pomenemo ud`benike, ja kaèm da vi{e time ne}u da se

bavim, jer samo ja govorim o tim ud`benicima, pa }e, kao s Radmilom

Hrustanovi}, ispasti da je to moj li~ni problem i da ja imam neku fan-

taziju i jedina se nerviram zbog toga. Ako to nikom drugom nije skan-

dalozno, onda je to stvarno moj problem i ja se izvinjavam i povla~im.

Me|utim, zbog potreba ovog skupa prisilila sam se da ponovo pro~i-

tam ud`benike i dozvolila sebi da posle petnaest godina bavljenja

tom temom opet budem zate~ena i zapanjena, jer stvari su opet oti{le

nekoliko koraka dalje.

Prva promena ud`benika posle 5. oktobra desila se {kolske 2002/

2003. godine. Tada je objavljen ud`benik za zavr{ni razred srednjih

{kola, u kome je potpuno promenjen tok Drugog svetskog rata na na-

{em tlu. êtnici su ispali good guys, a partizani bad guys. Na taj ud`-

benik smo reagovali Milo{ Vasi} u Vremenu i ja. Na{e klju~ne primed-

be su se odnosile na ~injenicu da se u tom ud`beniku ni na jednom

mestu ne daje nijedan primer ~etni~ke kolaboracije, pa se ~ini da te


264

26.1

0.0

7. kolaboracije nikada nije ni bilo. Tako|e se ne pominju ni ~etni~ki zlo-

~ini nad civilima u Srbiji i nad nesrpskim civilima u Bosni i Hrvat-

skoj. Ista grupa autora sada objavljuje nov ud`benik, koji kao da pi{e

na osnovu na{ih kritika. Oni sada navode primere kolaboracije i zlo-

~ina, ali samo zato da bi nam objasnili da je sve to u redu. To je ta~ka

u kojoj meni staje mozak. Dakle, suprotno onome {to smo videli sada

pri proslavi osloba|anja Beograda, partizani su u dana{njim ud`be-

nicima istorije minoran pokret. Slika Josipa Broza Tita je na osmoj

strani od po~etka lekcija posve}enih Drugom svetskom ratu na na-

{em tlu. Pre njega su slike svih ostalih, prvo Draè Mihajlovi}a, pa

Stepinca i Paveli}a i tako dalje. Novi ud`benik sada priznaje kolabo-

raciju, ali je potpuno opravdava. Opravdan je Nedi} jer je on, to je pi-

salo ve} u prethodnom ud`beniku, spasavao, kaè, biolo{ku supstan-

cu srpskog naroda, a sada je opravdana i ~etni~ka kolaboracija, jer su

motivi te kolaboracije tako|e bili spasavanje naroda. Moram taj deo

da pro~itam iz ud`benika, jer se bojim da mi niko ne}e verovati. Evo,

ovako pi{e: Italijanska okupacija bila je najbolje ratno re{enje za o~u-

vanje golog ìvota Srba, naro~ito na prostoru Like, severne Dalmacije

i Hercegovine, a italijanski vojnici najmanje zlo od svih zala sa koji-

ma su imali da se nose. Onda dolazi do toga da je Draà Mihajlovi} s

njima sara|ivao i kaè se – zato je on svesno zagovarao kolaboraciju

sa njima, kao jedan jedini preostali put za spasavanje naroda, koji je

u NDH ve} bio iskrvavljen i slomljen.

Navodi se da su se partizani, za razliku od ~etnika koji su se jedva

jednom ili dvaput susreli s okupatorima, ~etrdeset puta na{li s njima,

i to uglavnom, pa boldovanim slovima – u Zagrebu i Sarajevu, {to je

ve} poruka samo po sebi. Dalje pi{e da su oni na te pregovore s Nem-

cima odlazili, citiram – sa urednim usta{kim propusnicama i u ne-

ma~koj pratnji. Partizani su kolaborirali s Nemcima ne da bi ~uvali

narod, kao {to su to ~inili ~etnici, ve} da bi porazili ~etnike, tako pi-

{e, i da bi se, kada se Englezi u nekom fantazmagori~nom svetu Dra-

è Mihajlovi}a iskrcaju na Balkan, zajedno s Nemcima borili protiv

Engleza, jer po toj teoriji Englezi podràvaju ~etnike i posle rata bi ih

doveli na vlast. Prema tome, pokazuje se da partizani s Nemcima za-

jedni~ki ratuju protiv ~etnika i da su u stvari ~etnici toboè i neki voj-

ni faktor, iako mi znamo da je njihova javno proklamovana strategi-

ja bila da se ne ratuje. Autori ud`benika odgovorili su i na na{e kriti-

ke da se ne pominju ~etni~ki zlo~ini, pa su sada napisali re~enicu, ci-

tiram – Jedna od najprimenjivijih mera zastra{ivanja kod ~etnika bi-

lo je batinanje, a na drugoj strani postojao je kod naroda strah od par-


Dubravka

Stojanovi}

tizana, ~iji su preki sudovi ne trepnuv{i osu|ivali ljude na smrt i sva-

kodnevno vr{ili egzekucije. I u jednom i u drugom tekstu se kaè –

Partizani su za sobom ostavljali ~itava pasja groblja.

Ve} druga ili tre}a generacija |aka u~i po ovim ud`benicima, u koji-

ma se dolazak partizana u Srbiju i njihov ulazak u Beograd – ne znam

kojim neutralnim terminima da nazovem te doga|aje – zove ofanziva

na Srbiju. To se poklapa s onim {to je Milan St. Proti} rekao o tome

kada je bio gradona~elnik. I zaklju~na re~enica kaè – U Drugom svet-

skom ratu srpsko gra|anstvo bilo je uni{teno, nacionalni pokret raz-

bijen, a inteligencija doìvela slom. To je poslednja re~enica, dakle,

preostaje nam da zaklju~imo da se Srbija na{la na strani poraènih.

Autori ud`benika smatraju da je to u redu, jer smatraju i da je ~etni~-

ka ideologija prihvatljiva. Oni prihvataju da se Srbija na{la na strani

poraènih, da je bila okupirana od partizana i na taj na~in se sticajem

okolnosti na{la na pobedni~koj strani, ali da je ona su{tinski tada do-

ìvela slom. Ti ud`benici napisani su u antikomunisti~kom zaletu

posle 2000. godine, kada je u antikomunizmu bilo potrebno sru{iti i

antifa{izam. Tu pojavu je Todor Kulji} nazvao anti-antifa{izmom.

Sada smo vratili antifa{izam, ali ne zbog njegovih vrednosti i ne za-

to {to je to sistem vrednosti prema kome se deli dana{nji moderni

svet i ne zato {to je to stub odbrane pojedinca od kolektivnih ideolo-

gija koje su pretile slobodi, pa i ìvotu pojedinaca – ve} zbog udvara-

nja velikoj sili. Dakle, na{ motiv je opet ne{to potpuno neverovatno.

Mi stvarno ostavljamo utisak tragikomi~nog dru{tva, koje nema si-

stem vrednosti i ~ija elita iskreno misli i tako se pona{a, da njen po-

sao nije stvaranje tog sistema vrednosti, njegovog u~vr{}ivanja i vas-

pitavanja dosta razularenog naroda, ~iji su svi sistemi vrednosti sru-

{eni pre dvadesetak godina. I da posao te elite nije da kroz kriti~ko

su~eljavanje s tom pro{lo{}u sazreva to dru{tvo, ve} da ona u skladu

s dnevnim potrebama staje ~as na stranu fa{izma, ~as na stranu an-

tifa{izma, kao da to nema nikakvih posledica. I onda se zapitate {ta

se ono be{e de{avalo u Novom Sadu pre par nedelja i otkud taj Nacio-

nalni stroj i da li je to, {to bi rekli ovi iz DSS-a, opasno ili je opasan sa-

mo Nenad ânak koji govori protiv njih. Mene ~udi vrsta drskosti s

kojom se svi ~ude {to se pojavio Nacionalni stroj.

Nacionalni stroj je savr{eno ispravno procenio u kakvoj zemlji ìvi i

oni su shvatili da mogu da {amaraju ljude na Filozofskom fakultetu

i da bacaju kamenice iz dvori{ta restorana Vojske Jugoslavije. Ja mi-


266

26.1

0.0

7. slim da su oni napravili dobre procene, i kada sada o tome razmi-

{ljam ne mogu da ne navedem antologijski tekst Teofila Pan~i}a, ko-

ji se zove Zvekijeva doktrina. Tu Teofil Pan~i} obja{njava ko je sve

ideolo{ki i politi~ki i idejno i medijski pripremio ubistvo Zorana \in-

|i}a. Dakle, na svim nivoima se govorilo da takva stvar moè biti sa-

svim opravdana, a kada je Zveki pucao – svi su se zaprepastili. Zveki

zapuca, Nacionalni stroj podeli {amare i onda se svi ~ude i to nazovu

marginalnim pona{anjem. A sve to je u stvari rezultat vrlo {irokog,

{to bi ovi moderni rekli, diskursa, pre svega elite koja je du`na da for-

mira sisteme vrednosti. I eto, ovogodi{nja proslava 20. oktobra je jo{

jedan primer toga kako se misli da se moè poigrati s tokom istorij-

skih doga|aja. Sada |acima {aljete poruku – Ne, ne, ne, ~ekaj, parti-

zani su okej, oni su bili s Rusima, to je sada dobitna kombinacija. [ta

}e da misli onaj nesre}nik u osmom razredu osnovne {kole koji u~i

ne{to potpuno suprotno i koji nastavlja da raste u idejnom haosu, u

dru{tvu koje je potpuno idejno obezglavljeno i izbezumljeno u po-

slednjih dvadeset godina? Na sve to, jo{ se igra{ pitanjima kao {to su

fa{izam i antifa{izam, u dru{tvu koje ima problem s ratnim zlo~ini-

ma i nasle|em devedesetih.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Pe{~anik. Bile smo na Sajmu knjiga i, kao {to je Ko{tunica

pro{le godine izabrao ustav za najva`niju knjigu sajma, nama je to

ove godine Zabluda o Bogu Ri~arda Dokinsa, knjiga koja }e prijati ate-

istima. Vi{e o tome moète da pro~itate na na{em sajtu www.pesca-

nik.net. Sutra, kao i uvek subotom, novi tekst Teofila Pan~i}a, sredom

i nedeljom ~ita umesto nas Tamara Kaliterna. Svakoga dana na na-

{em sajtu je Corax, a pogledajte i zanimljiv tekst Vladimira Arsenije-

vi}a o Albancima, pod naslovom – Na{e Crnje.


Corax, Milo{evi} i Kosovo, sa autorovim komentarima Dnevnik, Ljubljana, septembar 1990.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:30 PM Page 131

Na{a borba, 08. 04. 1997.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:30 PM Page 132

Na{a borba, 04. 09. 1996.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 133

Na{a borba, 25. 04. 1996.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 134

Na{a borba, 26. 06. 1997.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 135

Na{a borba, 28. 11. 1997.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 136

Na{a borba, 14. 03. 1998.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 137

Na{a borba, 06. 06. 1998.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 138

Ekonomska politika, 13. 04. 1998. [e{elj, Tomi} (NIS), Milutinovi} i Milo{evi}

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 139

Na{a borba, 19. 06. 1998. Srbija, jun 1998.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 140

Milo{evi} i [e{elj poziraju pred stranim novinarima.Kobajagi se obnavljaju poru{ene ku}e na Kosovu.

Na{a borba, 15. 06. 1998. Marjanovi}, Milutinovi} i Mira Markovi} poma`u.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 141

Na{a borba, 27. 06. 1998.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 142

Na{a borba, 26. 06. 1999. Gde smestiti vi{ak novih lobanja?

10-slike.qxd 12/2/2007 5:31 PM Page 143

Danas, 23. 06. 1999. Klinton i Albanci

10-slike.qxd 12/2/2007 5:32 PM Page 144

Danas, 10. 03. 2001.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:32 PM Page 145

Danas, 04. 07. 1998.

10-slike.qxd 12/2/2007 5:32 PM Page 146

Corax, Ko{tunica i Kosovo, dnevni list Danas

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:56 PM Page 267

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:56 PM Page 268

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:56 PM Page 269

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:56 PM Page 270

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:56 PM Page 271

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:57 PM Page 272

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:57 PM Page 273

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:57 PM Page 274

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:57 PM Page 275

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:57 PM Page 276

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:58 PM Page 277

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:58 PM Page 278

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:58 PM Page 279

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:58 PM Page 280

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:59 PM Page 281

10-2slike.qxd 12/2/2007 5:59 PM Page 282

0022.. 1111.. 22000077..


OMETENI U RAZVOJU

Ruski privatni kapital ne ide u zemlje u kojima se nose

Putinove slike......

Vranje nema bioskop, pa sam vodio decu u Beograd......

Izbori su stvarno dosadni - uvek pobe|uje Ko{tunica......

Zoran Ostoji}, iz LDP-a,

Vuka{in Obradovi}, urednik Novina vranjskih,

Aleksandar Stojkovi}, advokat,

Biljana Stojkovi}, s Biolo{kog fakulteta,

Mirko \or|evi}, publicista,



Svetlana Luki}:

Dobar dan svima, posebno Beogra|anima. S Beogra|anima treba ma-

lo ne`nije, jer ih ove jeseni i zime ~eka saobra}ajni kolaps nevi|enih

razmera. Zaobilaznica koju prave od 1990. godine jo{ je u prvoj fazi iz-

gradnje, a kada po~ne rekonstrukcija Gazele, jedini pravi filozofski

problem Beogra|ana i njihovih nesre}nih gostiju bi}e kako pre}i od

ta~ke A do ta~ke B. Gazelu }e rekonstruisati dvadeset, trideset ili ~etr-

deset meseci, pitanje je, {to je svakako veliki napredak na{e dràve,

kada imate u vidu ~injenicu da su nam od ~etiri mosta u Beogradu dva

napravili Hitlerovi i Staljinovi vojnici za vreme Drugog svetskog rata.

Za utehu, kako najavljuje B92, za nekoliko dana }e biti parafiran Spo-

razum o stabilizaciji i pridruìvanju s Evropskom unijom. Nedavno je

Jovan Teokarevi} s Fakulteta politi~kih nauka rekao ne{to {to mi se

~ini podjednako uàsno i ta~no – I ako ostanemo beznadeàn slu~aj i

ne zavr{imo saradnju s Hagom, mislim da Evropska unija ne}e do-

zvoliti da budemo jedina zemlja u regionu bez Sporazuma, te }e nam

ga s ga|enjem ponuditi. Za vreme ratova su nas s mnogo prava mrze-

li, onda su bili ushi}eni na{om petooktobarskom revolucijom, posle

12. marta su nas saàljevali, a sada nas se gade. Politika je na naslov-

noj strani pre neki dan s ponosom objavila ogromnu fotografiju navi-

ja~a koji nose transparent – Pla{i se, Evropo, evo nas, stièmo. Pazi

da se ne upla{e.

U svom izve{taju Evropska komisija Srbiju kritikuje zbog nedovoljne

saradnje s Hagom. Komisiju zabrinjavaju ratoborne izjave pojedinih

politi~ara, pre svega iz DSS-a, povodom problema Kosova. Oni su

skloni ~istom bezumlju i omiljeni sport im je besmisleno razaranje

svega {to im padne pod ruku. Evropska komisija je u svom izve{taju

naro~ito kritikovala pravosu|e. Evo nekoliko podataka koji svedo~e o

tome da je Srbija raj za silovatelje i ubice. Nekoliko njih se i{etalo iz

zatvora u Vr{cu, a nije trebalo. Kazne su im toliko blage da su mogli

da sa~ekaju jo{ malo i da opet postanu po{tovani gra|ani ove lepe ze-

mlje. Ministar pravde je pre nekoliko dana saop{tio podatak da je u

protekle dve i po godine za te{ka ubistva, za koja je predvi|ena kazna

zatvora od deset do ~etrdeset godina, ~ak u {ezdeset dva odsto slu~a-

jeva izre~ena kazna ispod zakonskog minimuma. Sudije su, dakle, u

{ezdeset dva odsto slu~ajeva smatrale da su postojale izuzetno olak-

{avaju}e okolnosti. Bilo bi jednostavnije da su izdali proglas u kojem

kaù da je to {to neko ìvi u Srbiji samo po sebi olak{avaju}a okol-

nost za svako zlodelo.


288

02.

11.0

7. Tuìlac za ratne zlo~ine Vuk~evi} naveo je primer osobe koja je za rat-

ne zlo~ine, zbog okrutnog postupanja i prebijanja zatvorenika na Ov-

~ari, osu|ena na osam godina. Vrhovni sud je tu kaznu smanjio na

dve godine, {to je kazna za kra|u mobilnog telefona, rekao je Vuk~e-

vi}. I to je poruka da se ratni zlo~in isplati.

Institut za uporedno pravo je sproveo istraìvanje i objavio zaklju~ak

da sudovi u Srbiji razli~ito primenjuju zakone na najteà krivi~na de-

la, a to su ubistva, silovanja, te{ke kra|e i sli~no. Zapanjuje podatak

da je sud u â~ku u ~ak 93 odsto slu~ajeva izrekao kaznu ispod za-

konskog minimuma, a da su sudovi u Jagodini i Vr{cu u 63 odsto slu-

~ajeva na{li da ubice i silovatelji imaju izuzetno olak{avaju}e okolno-

sti. I svi se àle na ovo stanje, i ministar i predsednica Vrhovnog su-

da i javni tuìlac, samo ne znam kome. Mo`da bogu pravde? Vrhovni

sud je ovih dana presudio da je u slu~aju vladike Pahomija sud o{te-

tio i jadnog vladiku i de~ake koje je zlostavljao, ali da ostaje na snazi

odluka da je bo`ji izaslanik slobodan ~ovek.

Slu{ala sam nekog Rumuna koji kaè da je za vreme âu{eskua najte-

è bilo to {to je u najgorim trenucima njegove vladavine ludilo bilo kao

neki stameni blok u kojem nije bilo ni najmanje pukotine da se ~ovek u

nju sakrije i da je Rumunima laknulo kada su po~ele lakrdije bra~nog

para âu{esku. Mo`da smo razmaèniji nego Rumuni, ali lakrdije

bra~nog para Ko{tunica – Tadi} nama ne donose nikakvo olak{anje.

Cirkus s izborima ne èlim da pominjem, onda bih morala da psujem

vi{e nego Petar Lukovi}, {to je te{ko, ali }u pomenuti nekoliko stvari

koje su u mnogim medijima pre}utane. Dakle, pet zemalja, i to kojih –

Sjedinjene Ameri~ke Dràve, Velika Britanija, Francuska, Italija i Ne-

ma~ka, uputile su nam demar{ zbog toga {to se ovi klovnovi igraju dr-

àvnika i opasno destabilizuju Bosnu i Hercegovinu. Ako ne moèmo

da sa~uvamo Kosovo, onda }emo da ru{imo Bosnu. Ko{tunici je svega

dosta i zatraìo je da Miroslav Laj~ak odmah podnese ostavku.

Tadi} je odmah primio poruku svog {efa i otkazao u~e{}e u radu Ig-

manske inicijative, koja okuplja nevladine organizacije iz Srbije, Bo-

sne i Hrvatske. Otkazao je u~e{}e zbog toga {to }e na tom sastanku

biti i @eljko Kom{i}, koji je nedavno uvredio Vojislava Ko{tunicu.

Predsednik i premijer dràve koja krije Ratka Mladi}a, predsednik i

premijer dràve koja je pomagala u ratnim zlo~inima u Bosni i Herce-

govini morali bi da budu malo manje osetljivi na te{ke re~i koje stiù

iz Bosne.


Zoran

Ostoji}

Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije slu{ate Zorana Ostoji}a iz Libe-

ralnodemokratske partije.

Zoran Ostoji}:

Kada pogledamo Ko{tunicu i Tadi}a, pitanje je o ~emu se oni uop{te

spore. O Kosovu? – Ne. O destabilizaciji Bosne i Hercegovine i podr{ci

Dodiku? – Ne. Ministri kaù – vlada funkcioni{e. Nikakvog posebnog

politi~kog spora me|u njima nema. Pa o ~emu se radi? – O li~nim

stvarima, li~nim ambicijama. Njih dvojica vladaju Srbijom ve} skoro

~etiri godine. Ko{tunica je potro{io prvi mandat na to da o~isti ljude

i atmosferu promena i velikih proevropskih o~ekivanja. Drugi man-

dat o~igledno èli da potro{i na to da kona~no zaustavi evropski put

Srbije i da je okrene, on kaè – vojnoj neutralnosti, ali jasno je da je

to potpuno drugi put. Srbija treba da bude izolovano ostrvo, kao En-

ver Hodìna Albanija. A Tadi} ima samo ambiciju da ostane predsed-

nik Srbije. Ima raznih Napoleona, ljudi koji su ve~ni predsednici. On

zna da }e u decembru dobiti vi{e glasova nego u martu, a da }e u mar-

tu slede}e godine dobiti vi{e glasova nego u novembru slede}e godi-

ne i zato je on zapeo za taj decembar. Kada bi Tadi} verifikovao svoj

drugi mandat, Ko{tunica bi izgubio sredstvo ucene, i to ne Tadi}a, ne-

go Demokratske stranke. Do sada je Tadi} svoju ambiciju da uz po-

mo} Vojislava Ko{tunice ostane predsednik pla}ao Demokratskom

strankom. Sada je prvi put on ugroèn, nije mu prijatno i otuda taj

spor. A ovaj ho}e da pokaè, kao {to je to mnogo puta pokazao, ko je

ovde {ef.

Neko je negde 2001. godine napisao – Mala je zemlja za dva gospoda-

ra, misle}i na Ko{tunicu i \in|i}a. Ali njih dvojica su imali su{tinski

razli~ite koncepcije razvoja ove dràve, dru{tva i budu}nosti. Jedan

je ubijen, drugi je do{ao na vlast. Me|utim, sada to vaì i za ovu dvo-

jicu, koji fakti~ki isto misle. Izgleda da je Ko{tunici neprijatno da de-

li vlast i zato ho}e da potpuno potisne Tadi}a. I ako na kraju ne bude

izbora u decembru, Tadi} }e kona~no dokazati da je Nejaki Uro{. Pre-

ma tome, samo su li~ne ambicije u pitanju, ali zbog toga se dràva

uru{ava. Pri~ajte s ljudima koji se bave biznisom, koji rade u dràv-

noj administraciji i re}i }e vam – Sve stoji. Pogledajte {ta se de{ava

na berzi. Samo nekolicina ljudi ima koristi od ovakve blokade, nepro-

gla{enog vanrednog stanja, haosa. I sada vidimo da je Ko{tunica na-

stavlja~ ne samo Milo{evi}eve politike, nego su im i metodi sli~ni –

Kada ne znam {ta da radim, kada sam priteran uza zid, onda otvorim


290

02.

11.0

7. neki problem. Sada se namestilo to {to se namestilo u Bosni, pre toga

je bila Crna Gora i to je neprekidna proizvodnja haosa. Pogledajte ve-

sti, kao da smo u devedesetim godinama, opet su pokrenuta pitanja

koja bi trebalo da su zatvorena. Raspad Jugoslavije traje ve} sedam-

naest godina i {to je mnogo, mnogo je. Red je da se to zavr{i. A zavr{a-

va se tamo odakle je i po~elo – na Kosovu i s Kosovom. Tek tada }e Sr-

bija mo}i da se konstitui{e kao dràva, jer }e znati gde su joj granice.

Ali nekome odgovara da ìvimo u ovom provizorijumu, koji je u su{ti-

ni ostatak Jugoslavije. I samo zato da bi opstao na vlasti, on vra}a Sr-

biju u 1946. i 1947. godinu, jer to su poslednje godine kada su se na

ovim prostorima nosile slike stranih dràvnika. Tada Staljina, a da-

nas Putina. I tada i sada Srbi su negirali dràvu u kojoj ìve.

Lokalni izbori ne mogu da se raspi{u bez dono{enja novog zakona o

lokalnoj samoupravi, jer je novi ustav isklju~io mogu}nost da se

predsednici op{tina biraju direktno, a u zakonu o lokalnoj samoupra-

vi to jo{ pi{e. Zna~i, zakon je neustavan i u zemlji bez ustavnog suda,

njegov poslednji predsednik Vu~eti}, kao penzioner je postao tuma~

ustava. To je puze}a diktatura. Nije diktatura samo to kada se ujutru

probudite, a neki ljudi u uniformama su zauzeli radio-stanicu, raskr-

snice i pojavljuju se na televiziji da nam kaù {ta su odlu~ili da rade.

Diktatura je i kada vlada ne po{tuje zakone. A {ta zna~i promena

ustavnog zakona? Nije su{tina u tome da se politi~kom voljom me-

njaju zakoni, a da se onda kaè – Mi smo legalisti, sve je u skladu sa

zakonom. Legalista je verovatno bio i âvez kada je Venecuelu stavio

u jedinstvenu ~asovnu zonu, verovatno je i to usvojio neki parlament.

Ali od takvog legalizma sre}e za gra|ane ne}e biti. To nikakve veze

nema s evropskim vrednostima, bez kojih ova zemlja objektivno ne}e

mo}i da ide napred. Zato mi kaèmo – neka budu i parlamentarni iz-

bori. Okej, predsedni~ki izbori su prilika da se promeni orijentacija

zemlje, ali i parlamentarni izbori su va`ni. U kampanji za januarske

izbore ni Tadi} ni Ko{tunica nisu rekli – Mi }emo da krenemo prema

maj~ici Rusiji ili mi }emo da obnavljamo pokret nesvrstanih. Ni Ta-

di} ni Ko{tunica ne li~e na Tita, Nasera i Nehrua, koji vi{e nisu na po-

liti~koj sceni, mada se ni Kastro ne ose}a dobro. Da bi se pokazalo an-

tiameri~ko raspoloènje, skup{tina usvaja rezoluciju o Kubi, pri ~e-

mu se ne usvajaju na{i amandmani kojima se traì da se na Kubi pu-

ste politi~ki zatvorenici i da se organizuju slobodni i fer demokratski

izbori. Eto, to nisu htele da usvoje demokrate, a kada je Vu~i} vre|ao

Nata{u Mi}i}, pogledajte snimak, gospodin Mi}unovi} je skakao od


Zoran

Ostoji}

sre}e, sve je tap{ao po klupama, toliko se radovao, po njemu o~igled-

no, maestralnom nastupu Vu~i}a.

Svetlana Luki}:

Demokrate stalno govore da su mnoge stvari koje ta stranka i njihov

predsednik ~ine iznudica, jer su pritisnuti ucenjiva~kim kapacitetom

Demokratske stranke Srbije, da oni poku{avaju da preuzmu vlast u

zemlji i da }e nam onda pokazati da se oni su{tinski razlikuju od Ko-

{tunice. Onda kaù – Mi zagovaramo evro-atlantske integracije i ne

pominjemo NATO, za razliku od Ko{tunice koji je protiv NATO-a, od-

nosno za neutralnost. Stalno poku{avaju da nam ukaù da te razlike

postoje, ali ne mogu da do|u do izraàja zbog situacije u zemlji.

Zoran Ostoji}:

Oni imaju ve}inu u vladi. Pa je l’ se sprovodi ta njihova politika? – Ne,

sprovodi se Ko{tuni~ina politika. Da li je to i njihova politika? Na re-

~ima nije, ali su{tina i nije u tome {ta ko kaè, nego {ta ~ini, posebno

ako je u vladi i na vlasti. Evo primera – poslat je prezentacioni doku-

ment za prijem u Partnerstvo za mir, s kojim se otezalo godinu dana.

Pravila ga je komisija od ~etiri ministra. [ef je bio Samardì}, a osta-

lo troje su bili iz Demokratske stranke. Mi tim dokumentom kaèmo

da ne}emo u NATO. Oni su to poslali i Jeremi} je to tamo predstavio.

[ta je bila jedina alternativa? Ono {to smo im nudili u maju – Nemoj-

te da mu date mandat, nemoj \eli}a, on ne moè da sastavi vladu, ide-

mo ponovo na izbore, ali ne na ponovljene izbore, nego na nove izbo-

re. Aman, Borise, ili za nas pobedi ili se skloni. Dve kolone, mi protiv

socijalista i radikala, Ko{tunica neka odlu~i s kim }e. Okej, on }e da

ode kod njih, ali dobili bismo ih sve. S manjinama bismo glatko ima-

li sto trideset–sto ~etrdeset poslanika. Tadi} je odlu~io druga~ije. Za-

{to? Zato {to mu je to tada izgledalo kao sigurniji put ka tome da

ostane predsednik. Ono bi bilo sukob, rizik, mogu}nost da se izgubi i

okej, izabrao je ovo. Ali sada je do{ao u situaciju da ako raspi{e izbo-

re, ovaj moè da ih bojkotuje i on onda nema legitimitet, a ako ih ne

raspi{e, onda je valjda svakome jasno ko ovde vlada i odlu~uje, a ko

je mali od kuìne. Doveo je sebe u situaciju da kakav god potez da u~i-

ni, to nije dobro za njega.

Ako èli{ da bude{ predsednik, ponekad mora{ da ima{ neku ideju. Ja

bih voleo kada bi on odgovorio na pitanje – Za{to ti èli{ da bude{

predsednik? Predsednik je popularan, vozi se u blindiranom automo-


292

02.

11.0

7. bilu, ima obezbe|enje – ali to ne moè biti dovoljan razlog da neko bu-

de predsednik. Ja bih stra{no voleo kada bi on rekao – @elim da bu-

dem predsednik zato {to èlim da uvedem zemlju u evro-atlantske in-

tegracije. Super, ali kako, je l’ preko Moskve? To mi li~i na duì put.

Nije \in|i} poginuo zato da bi na njegovo mesto do{ao neko ko }e br-

è da nastavi tim putem. Ko{tunica je rekao – [to je brzo, to je kuso.

Zna~i, nekome u ovoj zemlji nije odgovarala takva brzina, jer kada na

tom putu pro|e{ neke ta~ke, nema vi{e povratka. I neko se uspani~io

da }emo pro}i te ta~ke i zato je to relativno brzo okon~ano, posle dve

godine njegove vlade i to na na~in na koji je okon~ano. Tako da je sve

{to se sada doga|a potvrda onoga {to smo govorili jo{ pre tri-~etiri

godine, za vreme prve vlade Vojislava Ko{tunice – da je to antievrop-

ska politika. Periodi liberala i naprednih ljudi u istoriji Srbije su bili

kratki i zavr{avali su se kako su se zavr{avali. I mi jo{ ìvimo u 6. ok-

tobru, koji je po~eo kada je Ivanov do{ao iz Moskve da proglasi po-

bednika i sedam godina kasnije taj dan jo{ traje. Ne znam da li je ve}

ve~e ili poslepodne, da li je \in|i} ubijen ve} oko deset ujutro ili ka-

snije, ne znam ni koliko }e taj produèni dan da traje, ali mi moramo

da u|emo u 7. oktobar i da zavr{imo taj 6. Ova vlada je poloìla zakle-

tvu pred Mrkonji}em. Neko je èleo da nam po{alje poruku o kontinu-

itetu s tom politikom.

Da je Milo{evi} priznao poraz 24. septembra, ni{ta se ne bi desilo, Ko-

{tunica bi u{ao u njegovu kancelariju, Mirko Marjanovi} bi sedeo u

svojoj, Pavkovi} u svojoj, Rade Markovi} u svojoj, Momir Bulatovi} u

svojoj. Mo`da bi se posle odmora Milo{evi} vratio, pa seo u fotelju

Momira Bulatovi}a, ali Milo{evi} je izazvao 5. oktobar i onda se na-

pravila rupa, kroz koju je \in|i} pro{ao neplanirano. S njihove ta~ke

gledi{ta to je bio incident koji je re{en 12. marta, ali ne moè se tako

upravljati zemljom, iz malog kruga ljudi u ~ijim rukama su informa-

cije, poluge mo}i i novac. Ovde ìve milioni ìvih ljudi koji imaju svo-

je èlje, interese, strahove, svoj mozak. Vreme je druga~ije, oko nas

su zemlje NATO-a i ìvot }e savladati te zaverenike opasnih namera.

Ju~e su neki ljudi pobegli iz zatvora. Kada se dràva uru{ava, ljudi }e

~e{}e ili lak{e pro}i kroz crveno svetlo. Eto, dotle to ide. Pobegli robi-

ja{i, uzbuna prvog stepena je progla{ena u ju`nom Banatu. Ja sam

dva puta ju~e na radiju slu{ao vesti i nisam ~uo imena tih ljudi. Ne se-

}am se da sam ikada ~uo da su neki zatvorenici u bilo kojoj zemlji po-

begli, a da se ne saop{te njihova imena. Nisu objavljena ni imena ni


Zoran

Ostoji}

slike. Ne bih voleo da se ti ljudi sutra pojave u nekakvim krivi~nim

delima, pa da se ispostavi – Pa da, to su oni koji su pobegli. A kaù da

su osu|eni za silovanja, ubistva, te{ka krivi~na dela.

U vreme kada su se sedam dana na onkologiji smrzavali najteì paci-

jenti, jer nije bilo grejanja, oni su u skup{tini usvajali rezoluciju o

Kubi. To je dokaz koliko aktivnost vlade i skup{tine nema nikakve

veze s realnim ìvotom, nego s ne~im {to oni misle da je politika. Ni-

je u redu varati bira~e. [ta je uradio Tadi}? Devetsto hiljada ljudi je

glasalo za njegovu stranku i kuda ih je odveo? U vladu s Vojislavom

Ko{tunicom koja kaè – Ne}emo u NATO, ne}emo u Evropsku uniju.

Svetlana Luki}:

Oni tvrde da ulazak u NATO nije uslov za ulazak u Evropsku uniju.

Zoran Ostoji}:

Nije pisani uslov, ali samo nekoliko zemalja nisu ~lanice NATO-a, a u

Evropskoj uniji su i postoje istorijski razlozi za svaku od tih zemalja.

Za Austriju, zato {to ona nije mogla biti ~lan NATO-a, jer je bila ogra-

ni~eno suverena zemlja. Rusi to nisu dali i ona je morala ostati neu-

tralna. Mi moèmo da se merimo sa Slovenijom, Poljskom, ê{kom,

Bugarskom i ostalim zemljama isto~nog bloka. Koja od njih je u{la u

Evropsku uniju, a da prethodno nije u{la u NATO? Strani kapital èli

sigurnost, a kada je zemlja u NATO-u, to podrazumeva ispunjavanje

nekih standarda. Kada ispuni{ te standarde, zaista si na pola puta do

Evropske unije. Nemogu}e je to zaobi}i. U dràvi koja je ratovala, gu-

bila ratove, u ~ije ime je po~injeno toliko zlo~ina, nema reforme bez

reforme dràvnog aparata. Nemogu}e je da udbo-mafija{ke struktu-

re ostanu netaknute, a da se na drugoj strani odvija poletna, razvoj-

na, otvorena ekonomija. To se neminovno sudara i pobedi}e ja~i, a ja-

~i su oni koji i dalje odlu~uju o na{im ìvotima. Nasuprot njima, ako

ja dobro razumem Pono{a, on kaè – Hajde, donesite odluke, pa da na-

stavimo su{tinsku reformu vojske. Ali to niko ne èli. To se ne usva-

ja, jer usvajanje toga bi zna~ilo da mi odosmo tim putem za koji je

DSS na svojoj skup{tini rekao da nije na{ put, da }emo mi biti vojno

neutralni.

Sada je na delu jo{ jedan poku{aj da se Republika Srpska veè za Ko-

sovo, po sistemu – ako nam uzmete Kosovo, Republika Srpska }e da se

odvoji od Bosne. To }e se – A – lo{e zavr{iti po Republiku Srpsku, a B –

i po Srbiju. Usledila je unisona reakcija velikih zapadnih sila koje su


294

02.

11.0

7. poslale demar{, {to se retko ~ini. Opet vlada u Beogradu poku{ava da

destabilizuje region. Ko{tunica kaè – Ne}u ja vama vi{e ni{ta proda-

ti, nego }u sve dati Rusima, pa }u tako da vas kaznim ako mi uzmete

Kosovo. Dodik tu, po mom sudu, igra pogre{no. On je imao {ansu da

bude reformator. Njegova dràva se zove Bosna i Hercegovina. Kad

god su Srbi preko Drine slu{ali Beograd, pro{li su kako su pro{li – lo-

{e. Ako bosanski Srbi misle da mogu celu Bosnu ili svoj deo Bosne pod

uticajem Beograda da skrenu s puta za Brisel i okrenu je ka Moskvi,

to je – A – kratkovida politika, B – pogre{na politika, C – politika koja

se ne}e ostvariti, a ima}e svoju cenu. Republika Srpska je mogla da

bude bolji deo Bosne, motor razvoja Bosne i ne sumnjam da to èli ve-

}ina njenih gra|ana. Svi smo ìveli u dràvi u kojoj su komunisti

1966. godine dozvolili da se putuje. I od tada ljudi putuju i idu da rade

na jednu stranu. Nisu odlazili ni u Rusiju, ni u Severnu Koreju, ni u

Irak. Ako ste u prilici da ~itate sarajevsku {tampu, videli ste da penzi-

je u Republici Srpskoj prili~no rastu zadnjih dana, ali ona sila koja je

postojala u obliku JNA vi{e ne postoji. Dakle, mislim da krvi ne}e biti,

ali da }e biti bede. âk ni ruski privatni kapital ne}e da do|e u tako ha-

oti~ne predele, jer kapital ima logiku da napravi profit. Ruski privatni

kapital ne ide u zemlje u kojima se nose Putinove slike.

Imam utisak da bi Samardì}, koji je glasnogovornik Ko{tuni~inog

miljea, voleo da Kosovo bude jednostrano progla{eno nezavisnim,

bez nove rezolucije Saveta bezbednosti i da oni onda mogu da kaù –

Nama su Kosovo uzeli. Meni je jedan od Milo{evi}evih kreatora poli-

tike zlo~ina, sada je valjda s radikalima, rekao – Nama je cilj da u ~i-

tankama pi{e da nam je Kosovo oduzeto. Rekoh – Pa vas je sramota

da pi{e da ste ga izgubili. Oni èle da sakriju sopstvenu odgovornost,

da to bude otvorena pri~a u nekoliko slede}ih decenija, da na tome

uzimaju bira~e, da tom pri~om sakrivaju tendere i op{tu plja~ku na-

rodnih para. To je su{tina.

Svetlana Luki}:

To licemerje. Sad slu{am da }e Vladeta Jankovi} oti}i u Vatikan i da

}e verovatno Dra{kovi} i}i u Italiju. Pa ~ekaj, bogamu, ako vam se to

toliko ne svi|a, za{to idete u srce tame?

Zoran Ostoji}:

Misli{, za{to idu u zapadne zemlje, a ne idu u Severnu Koreju za am-

basadore?


Zoran

Ostoji}

Svetlana Luki}:

Ne moraju da idu nigde, neka sede ovde u Beogradu, neka brane svoje

ideje.

Zoran Ostoji}:

A ti si, izgleda, po~ela da veruje{ da oni veruju u ono {to pri~aju, pa

odjednom vidi{ neko licemerje?

Svetlana Luki}:

Ponekad pomislim da mo`da ti ljudi imaju svoja uverenje. Tako su za-

peli po cenu {tete za svoju zemlju, ali mo`da se njima ~ini da je ta ce-

na mala, jer }e zemlja sa~uvati svoj dignitet. Pa {to da ne? Moram da

verujem da neko od njih u to veruje, da nije sve samo zbog ambasador-

skog mesta.

Zoran Ostoji}:

Da neko od njih sada sedi na mom mestu, zna{ li {ta bi ti rekao? Ve-

rujem, verujem, ali ta na{a ideja Srbije se brani i u Vatikanu, u Rimu

i u Londonu. Nema boljih za tako odgovoran dràvni posao od nas. Da

ne}e tamo da idu mo`da Vesna Pe{i} ili Nata{a Mi}i}? Ne, najbolji

moraju da idu tamo gde je najtvr|e i mi se u stvari `rtvujemo. Zami-

slite kako je nama, toliko ih mrzimo, a moramo da idemo tamo da s

njima radimo. A demokrate bi ti rekle – Vidi{ kako je Demokratskoj

stranci trebalo {est meseci da se dogovori o podeli javnih preduze}a.

I to je borba. Zamisli da smo sve dali njima.

Iza svega sede ljudi koji jo{ upravljaju procesima, to su ve}inom star-

ci na kraju biolo{kog ìvota, kojima ne bi prijalo da se pokrene pitanje

njihove odgovornost za ono {to su radili. Neki me|u njima, kao Dobri-

ca, ne èle da se to otvori dok su oni ìvi, a neki verovatno razmi{ljaju

i kako da obezbede da i kada odu s ovoga sveta oni koji dolaze to ne

~a~kaju i ne pipaju. Pro{lost je za mnoge zaista no}na mora, a jo{ su

uticajni i zato mi kilavimo i ìvimo sedam godina u 6. oktobru. Zato

imamo doga|anja naroda u kojim od Milo{evi}evih slika do|osmo do

Putinovih. Pa ko je lud da pro|e kroz tu zemlju osim novinara CNN-a,

jer to polako ide ka udarnim vestima? Zna{ kletvu iz Bosne za vreme

rata – Da bog da ti ku}a bila na CNN-u? To zna~i da gori.


296

02.

11.0

7. Svetlana Luki}:

Bio je ovo Zoran Ostoji}. Kao {to znate, mnogi slu{aoci nam se àle da

ne mogu da nas ~uju. Me|u njima su bili i Vranjanci, ali od sutra }e

OK radio iz Vranja reemitovati Pe{~anik, na ~emu smo im zahvalni.

OK radio, zajedno s Novinama vranjskim, pokrenuo je slu~aj Pahomi-

ja i ìvi pod velikim pritiskom lokalnih mo}nika. Evo, da vas podsetim

kako je OK radiju pretio predsednik skup{tine Vranja Nenad Sto{i}, iz

Demokratske stranke Srbije.

Nenad Sto{i}:

Ovaj va{ direktor, ho}e li ja da ga uhapsim? Ja }u da ga uhapsim li~-

no, ja }u da ga uhapsim, do}i }u, ja }u da ga uhapsim, pi~ka li mu ma-

terina. I {ta ho}e ovaj govnar sada na konferenciji za {tampu? Ho}e

da do|em na konferenciju za {tampu, tu da ga zapucam da se usere.

Svetlana Luki}:

Nedavno sam bila u Vranju i izvinjavam se Vranjancima, ali to mesto

izgleda kao kasaba, zastra{uju}e zapu{tena i prljava. Nije ni ~udo,

kada je po~asni gra|anin ovog grada i dalje Slobodan Milo{evi}, ~iji

socijalisti ovde vladaju neprekidno ve} dvadeset godina. Na jednu od

najzna~ajnijih funkcija u Vranju izabran je ~ovek koji je osu|ivan

zbog zloupotrebe slu`benog poloàja i protiv kojega je majka podnela

prijavu zbog fizi~kog zlostavljanja. Slu{ate Vuka{ina Obradovi}a,

urednika Novina vranjskih i Aleksandra Sa{u Stojkovi}a, advokata

koji je zastupao trojicu de~aka koji su optuìli vladiku Pahomija za

seksualno zlostavljanje. Sa{a Stojkovi} godinama brani i lokalne no-

vinare, koje tuè lokalne vranjske age.

Vuka{in Obradovi}:

êlnici u Vranju nikada nisu odlazili s vlasti i do poslednjih izbora su

prakti~no vladali sami. Sada su u koaliciji s DSS-om, radikalima, uz

podr{ku G17 plus. Mi ovde u Drugom svetskom ratu nismo imali ni

~etnike ni partizane. Mi smo jedini kraj u Srbiji koji ima jednog jedi-

nog narodnog heroja, koji je poginuo 1942. godine. Dakle, mi smo bi-

li i partizani i ~etnici onoliko koliko je bilo potrebno i ne vi{e od toga.

Bili smo i komunisti onoliko koliko je potrebno. U protestima

1996–97. godine ovde je {etalo po nas dvadesetak zalu|enika. Svi su

nas gledali kao ludake koji idu ulicama. Dragan Tomi} je najmo}niji

~ovek s juga Srbije i 1992. i 1998. i 2007. godine. U gradu sa {ezdeset

hiljada stanovnika ima dvanaest hiljada nezaposlenih, {to zna~i da je


Aleksandar

Stojkovi}

svaki peti stanovnik ove op{tine bez posla. [ta ovde zna~i zaposle-

nost? To zna~i da dve hiljade ljudi sada radi u tom Jumku, koji se ras-

pao, za osam hiljada mese~no – oni su kao zaposleni. BAT je do{ao ov-

de, pa imamo stranu investiciju, ali tu radi petsto ljudi. U Simpu tek

o~ekujemo kataklizmu, jer pri~a o uspe{nom Simpu }e pu}i. Skrivaju

se podaci koliko je Simpo duàn, kome je sve duàn, {ta je sve pod hi-

potekom.

A {ta je ovde model po kojem funkcioni{e zadovoljna porodica? Da se

kupe ogrevna drva u maju, tad je jeftinije, onda se u septembru u ab-

normalnim koli~inama pravi zimnica koja treba da nam nadomesti

normalnu ishranu. A super uspe{ni su oni koji naprave svinjokolj u

novembru. E, ako to sve uradite – vi ste sre}an ~ovek.

Aleksandar Stojkovi}:

Vranje je zadnji grad u regionu koji je prihvatio Milo{evi}a. Drago-

mir Tomi} je bio jedan od najbliìh saradnika pokojnog Ivana Stam-

boli}a i ostao mu je blizak i na Osmoj sednici, sve dok nisu prevlada-

le Milo{evi}eve snage. Dragomir Tomi} je onda promenio dres i osta-

vio svog prijatelja i postao jedan od klju~nih ljudi Slobodana Milo{e-

vi}a. Vranje od toga nije imalo ni{ta. Srbija je prestajala u Grdeli~koj

klisuri, gospodin Tomi} je ìveo u vili na Dedinju, a ovde je imao svo-

ju kamarilu koja ga je opsluìvala. Pala su obe}anja da }e Vranje u

2000. godini da zapo{ljava radnu snagu. [ta se dogodilo? Vranje je

doìvelo krah. Jo{ nam teè pada podani~ki odnos vlasti u Beogradu

prema Dragomiru Tomi}u. Jo{ za vreme Milo{evi}a mnogi opozicioni

lideri su dolazili sa suprugama i u Simpovim fabrikama tepiha i na-

me{taja uzimali garniture i tepihe za svoje vile i stanove po Beogra-

du. Narodu su pri~ali kako su socijalisti zlo, a bili su gosti Dragomi-

ra Tomi}a.

Boris Tadi}:

Ne zanimaju me takozvani politi~ki komentari, zanima me privreda.

Ho}u da istaknem zahvalnost Draganu Tomi}u zbog vizije koju je is-

kazao pre mnogo godina, zbog toga {to je investirao u ove ju`ne kra-

jeve formiraju}i sistem fabrika i u op{tini Bujanovac, evo i ovde na

Vlasini i zbog toga {to je pokazao da njegova ekonomska vizija jeste

odrìva. To je dokaz kako ljudi iz razli~itih politi~kih opcija umeju da

saberu svoja iskustva, svoja znanja i svoje vizije za dobrobit na{e ze-

mlje. Hvala jo{ jednom na ovoj sjajnoj viziji.


298

02.

11.0

7. Aleksandar Stojkovi}:

I Boris Tadi} je kao predsednik sebi dozvolio, zarad prodaje vlasinske

Rose, da snishodljivo ka`e da }e on da pita za dozvolu Dragomira To-

mi}a kada bude dolazio na jug Srbije. Odnosio se prema njemu kao

prema turskom agi. Ko{tunica je jo{ gr|i. Tomi} je za{ti}en kao beli

medved, ali to je verovatno zbog toga {to srpska vlada nije u Nemanji-

noj, nego u [ekspirovoj ulici. U [ekspirovoj 6 je trust tajkuna koji

vladaju Srbijom, a ~iji su eksponenti Ko{tunica i onaj upara|eni Ta-

di}. Priklonio se Ko{tunici i jedva ~eka da mu Ko{tunica spusti ruku

na rame i ka`e – Tadi}u, bi}e{ predsednik Srbije. I zarad toga mu ce-

lu stranku stavlja na tacnu.

Vuka{in Obradovi}:

Mi smo 5. oktobra znali da se ne{to desilo u Srbiji kada je Tomi}eva

slika sklonjena iz jedne prodavnice. Danas je ovde plja~ka postala to-

lika da mi je jedan socijalista rekao – Pa {to nam ranije niste objasni-

li da je ova demokratija toliko dobra, nismo morali da ~ekamo 2000,

mogli smo ranije da vas pustimo na vlast? A Vranje? Niste pro{li Vra-

njem, da vidite kako izgleda. Mi nemamo bioskop, mislim da smo mi

jedini grad u Evropi ove veli~ine, od {ezdeset–sedamdeset hiljada lju-

di, koji nema bioskop ve} godinama. Morao sam svoju decu da vodim

u Beograd da vide {ta je bioskop. I sada u Vranju ne}ete na}i ni dva-

deset ljudi da se bune protiv ne~ega, ja sam siguran.


Centralna tekovina 5. oktobra u Vranju je to da opozicije bukvalno ne-

ma. Nakon lokalnih izbora oktobra 2004. u Vranju prvi put vlast preu-

zimaju partije DOS-a. Skup{tina je konstituisana u petak, 15. oktobra.

U petak uve~e Ko{tunica li~no hitno je pozvao celo rukovodstvo op-

{tinskog odbora DSS-a, a moram da napomenem da taj odbor nije po-

stojao pre 5. oktobra u Vranju i da je Demokratska stranka Srbije u

Vranju imala jednog, i slovima jednog aktivistu, tehni~kog sekretara

stranke. Dakle, Demokratska stranka Srbije je pozvala hitno svoje ~la-

nove, oni su te no}i oti{li u Beograd. U Beogradu su im izvukli u{i, vra-

tili su se u subotu i poni{tili sve {to se u petak dogodilo. Napravili su

kompromis sa SPS-om i radikalima i ponovo smo imali Dragomira To-

mi}a. Dakle, od 1945. godine demokratska vlast u Vranju se dogodila

15. oktobra 2004. i trajala je manje od dvadeset ~etiri sata.


Vuka{in

Obradovi}

Vuka{in Obradovi}:

Deca koja su podnela krivi~nu prijavu protiv vranjskog vladike su

ostala potpuno u drugom planu, a pri~a se okrenula na Vranjske i me-

ne, pa smo mi progla{avani za saradnike albanskog lobija, makedon-

ske obave{tajne slu`be, zato {to smo mi stvarno poku{avali da skre-

nemo pa`nju i srpske i ovda{nje javnosti na ono o ~emu se zapravo

radi, a to je da su neka deca optuìla vladiku da ih je seksualno zlo-

stavljao. Ovde ne mogu da budem lokal-patriota i da kaèm da smo

imali veliku podr{ku u Vranju. Ne, nismo imali veliku podr{ku. Na-

protiv, najmanje podr{ke smo imali u Vranju. I {ta se desilo s tom de-

com nakon silnih godina su|enja, mrcvarenja po sudovima, gde su

oni, {ta sada rade? Ja znam gde su i {ta rade i kako se ose}aju, ali da

li je, recimo, premijer Ko{tunica razmi{ljao o tome kada je primao

vladiku u zgradi vlade ili kada se ovde dolaze}i ljubio s njime? Meni

to zaista nije jasno i to mi je ostavilo najmu~niji utisak iz cele te pri-

~e. Da li i{ta moè da nadoknadi toj deci sve ono {to su pretrpeli pre

podizanja krivi~ne prijave, a naro~ito pravu torturu koju su preìveli

povla~e}i se tri godine po sudovima, suo~avaju}i se s nekim saop{te-

njima Srpske pravoslavne crkve u kojima su progla{avani za antihri-

ste, za neprijatelje? Trebalo je da oni sutradan postanu sve{tenici

Srpske pravoslavne crkve. Ljudi me ~esto pitaju – Da li si ti zaista o~e-

kivao da neko u Ko{tuni~inoj Srbiji osudi vladiku Srpske pravoslav-

ne crkve?


U decembru 2002. godine u moju kancelariju su do{la ~etiri de~aka,

koji su mi ispri~ali zaista zapanjuju}u pri~u, ali koja nije bila neo~e-

kivana imaju}i u vidu da se ve} ranije u gradu pri~alo o odre|enim

stvarima koje su se de{avale. Dakle, u jesen 2002. de~aci su se s rodi-

teljima obratili policiji i po~ela je policijska istraga i prikupljeni su

svi podaci o tim aktivnostima. Me|utim, neko je o~igledno spre~avao

da se to publikuje i procesuira i }utalo se sve dok de~aci nisu izgubi-

li strpljenje i do{li u moju kancelariju. Imaju}i u vidu teìnu i delikat-

nost slu~aja, zamolio sam ih da svojeru~no napi{u svoje izjave. I taj

slu~aj se nekako odvijao i tekao, iako vladika nije bio uhap{en i pri-

tvoren, {to je apsolutno bilo u skladu s praksom u svim takvim slu~a-

jevima. Dakle, duè vreme su|enje se prolongira zbog svih mogu}ih

procesnih i zdravstvenih razloga. Od po~etka se i{lo na zastarevanje

slu~aja. Imam dokaze, za koje }e srpska javnost tek saznati, o utica-

ju visokih funkcionera iz pravosu|a na proces. Oni su ovde postroja-


300

02.

11.0

7. vali sudije i govorili – Ne}u ja da crvenim ispred Ko{tunice zbog ovog

predmeta. O politi~kim uticajima da i ne govorimo, kao {to je bio uti-

caj ministra Stojkovi}a. Kada su videli da ne mogu da uti~u na jednog

sudiju odavde, ministar pravde Stojkovi} je dodelio predmet ni{kom

pravosu|u koje je zavr{ilo posao. I naravno, presude me nisu za~udi-

le, jer to nisu bile presude, ve} poraz pravde. I rekao sam i tada Kata-

rini Aran|elovi} da }e se neko jednom stideti toga. Ona je saop{tila

presudu gledaju}i u zemlju. Verujte, postoje u predmetu takvi dokazi

protiv Pahomija da ga ni ro|eni brat, ni ro|ena majka, ako pravi~no

sude, ne mogu osloboditi.

Spremio sam predmet za Strazbur. Dakle, deca su osam puta saslu{a-

vana i tri puta suo~avana i doslovno mu u lice kazivala {ta je radio.

Nikada nijedan crkveni velikodostojnik nije pozvao da pita {ta je s

tom decom. Nikada nisam bio protiv crkve, ali sam rekao – izme|u bo-

ga i mene nikako ne smeju da budu takvi posrednici, niti èlim takve

posrednike. Ovo {to javnost zna je samo vrh ledenog brega, ali ne è-

lim u ovom trenutku da iznosim stravi~ne ~injenice. Naravno da se

pla{im za svoju sigurnost, jer slu~aj Pahomije je potpuno marginalan

u odnosu na ostale stvari koje se de{avaju.

Svetlana Luki}:

Kada su novinari Danasa zamolili vladiku Pahomija da prokomenta-

ri{e odluku Vrhovnog suda Srbije, episkop vranjski ljubazno je rekao

– Ni ja ni moji pravnici do danas nismo ni{ta zvani~no dobili, pa ne è-

lim da dajem nikakve izjave. Uostalom, rekao je vladika, sutra je pra-

znik i pozdravljam sve ~itaoce Danasa.

Parlamentarni saziv Saveta Evrope je po~etkom oktobra doneo rezo-

luciju u kojoj se govori o {tetnosti kreacionisti~kog u~enja u evrop-

skim {kolama i izgleda da su na{i glasali protiv te rezolucije. Ne bi-

smo ni ~uli {ta se desilo da nije bilo Biljane Stojkovi} s katedre za ge-

netiku i evoluciju Biolo{kog fakulteta u Beogradu, koja je istraìvala

po sajtovima i evo {ta je uspela da sazna.

Biljana Stojkovi}:

Mi ne znamo kako su vlasti reagovale, jer nikakvo saop{tenje nismo

dobili. Ni do danas nisam sigurna jesu li potpisali ili nisu, ali izgleda

da nisu. 17. septembra bio je sastanak parlamentarnog saziva, na ko-

jem je podnet nacrt rezolucije. Tada je to prihva}eno, a na{ predstav-

nik je bio Ivica Da~i}. Posle dvadesetak dana, 4. oktobra, parlamen-


Biljana

Stojkovi}

tarni saziv Saveta Evrope je usvojio rezoluciju. Tada u na{e ime odla-

zi Milo{ Aligrudi}, koji, izgleda, ne potpisuje tu rezoluciju. Tekst re-

zolucije identi~an je nacrtu. Rezolucija je doneta s idejom da skrene

pa`nju evropske javnosti na opasnost koja dolazi iz Amerike, a to je

kreacionisti~ki uticaj u obrazovanju. To je op{ta ideja da sve {to vidi-

te oko sebe, ìvo, neìvo jeste stvorio neki kreator, a kreator je bog.

Najnovija varijacija toga jeste inteligentni dizajn, gde je dizajner

bog, neko nadbi}e, koje mi ne moèmo da doku~imo. Mi smo mali i sa

svojim mizernim mentalnim sposobnostima ne moèmo da doku~i-

mo ko je ili {ta je on, niti kakve su njegove namere, zbog ~ega je ne-

{to uradio. Jedino nam preostaje da u to slepo verujemo, dakle, to je

apsolutna dogma. Kreacionisti~ki pokret je jak u crkvama, ali sada

teorija inteligentnog dizajna poku{ava da sebe digne na pijedestal

nauke. Kreacionizam ne moè da bude opasan po nauku, jer koliko }e

na{e dece postati nau~nici u nekom institutu? To je deli} procenta.

Taj deli} procenta }e nastati u svakom dru{tvu, pa makar ono bilo i

ekstremno teokratsko. Tako da nije problem u nauci, ve} je kreacio-

nizam op{tedru{tveni problem.

Sve je po~elo u Americi pre vi{e decenija i postoje neke dràve u koji-

ma je prakti~no zabranjeno pri~ati o teoriji evolucije. U Rusiji je ne-

davno jedna porodica tuìla prosvetnu vlast zato {to se njihovo dete

indoktrinira nau~nom teorijom evolucije. Kreacionizam uvek ide s

ekstremno desni~arskim pokretima. To uvek ide jedno s drugim i

zbog toga to jeste dru{tvena opasnost. Ne postoji nijedna fundamen-

talno sekularna dràva s visoko razvijenom demokratijom gde krea-

cionizam ima uticaj. Inteligentni dizajn se moè okarakterisati i kao

intelektualna lenjost. Ako ne{to ne razumem i ne mogu da objasnim,

za{to bih se mu~ila kada je obja{njenje tako jednostavno? Nije to ve-

zano samo za to kako }e izgledati pogled na svet deteta. Problem je

{to mu vi od po~etka ìvota postavljate jedan autoritet koji je nedo-

ku~iv. To se prosto preslikava i na svakodnevni ìvot. Ako postoji

autoritet koji ne smete da kritikujete, u koji ne smete da sumnjate, to

onda postaje model odnosa prema autoritetu roditelja, u~itelja, na-

stavnika, profesora i politi~ara koji vodi dràvu. Na taj na~in stvara-

te podani~ku masu, koju onda moète da vodite kud god ho}ete, jer

ste vi autoritet u koji niko ne sumnja.

Uz kreacionizam ide i misticizam, u smislu da postoje neki vi{i inte-

resi. Kod nas se to zove nacionalni interes. To je ne{to {to je potpuno

misti~no, neopipljivo, {to lebdi svuda oko nas. Nacionalni interes je i


302

02.

11.0

7. za{tita pravoslavlja. Niko ne kaè da je nacionalni interes za{tita na-

{e izuzetno raznovrsne kulture. Nacionalni interes je o~uvanje Koso-

va, re}i NE svima i svakome zato {to mi obitavamo u vi{oj sferi, ima-

mo vi{i cilj, jer smo mi nebeski narod. To je, dakle, na~in da se formi-

ra poslu{na masa. Slobodno misle}i ljudi nemaju nekriti~an stav pre-

ma autoritetima. Me|u slobodno misle}im ljudima autoriteti se za-

sluùju. Biti autoritet me|u takvim ljudima je jako te{ko. Pitanje je

u stvari {ta je ideja ove dràve, na koju stranu ho}e da krene. Ne raz-

umem za{to ova rezolucija nije potpisana. [ta je tu sporno, da li to

{to pi{e da je neophodno spre~iti veru da negira nauku, koja ima ne-

zamenljivu ulogu u formiranju intelektualne o{trine? U ~lanu 13 pi-

{e: Napadi na teoriju evolucije i njene zagovornike nastaju kroz for-

mu religijskog ekstremizma koji je naj~e{}e povezan sa ekstremno de-

sni~arskim politi~kim pokretima. Samim tim, kreacionisti~ki pokreti

poseduju realnu politi~ku snagu. Dosada{nje iskustvo govori nam da

propagiranje kreacionizma vodi ka zameni demokratije teokratijom.

[ta je tu sporno? Mislim da prosto treba da nam se kaè zbog ~ega je

Milo{ Aligrudi} u na{e ime okarakterisao na{u dràvu kao dràvu

kreacionisti~kog smera.

U julu 2006. godine mi smo potpisali drugi dokument, koji govori o

tome {ta je nauka, {ta je teorija evolucije, na kojim se ~injenicama za-

sniva, do kojih podataka smo do{li o nastanku svemira, planeta, ìvo-

ta na zemlji.

Svetlana Luki}:

A ko je doneo taj dokument?

Biljana Stojkovi}:

Globalna mreà svetskih akademija nauka. Na{ SANU je to definitiv-

no potpisao. Tu se navodi spisak dràva koje su to potpisale, ima ih

68, od ~ega je 27 ~lanica Saveta Evrope.

Svetlana Luki}:

Te{ko se moè o~ekivati pozitivan stav od ministra prosvete, koji je na

po~etku ove {kolske godine favorizovao veronauku u odnosu na gra-

|ansko vaspitanje. On je otvoreno rekao da je sre}an zbog toga {to sve

vi{e dece upisuje veronauku. Naravno, pitanje je koliko je to ta~no.


Biljana

Stojkovi}

Biljana Stojkovi}:

ûla sam da i deca koja slu{aju gra|ansko vaspitanje dobijaju svedo-

~anstva u kojima pi{e – veronauka. To je navodno gre{ka, ali ti poda-

ci se bez ispravki obra|uju u ministarstvu i onda dobijate podatak da

ogroman broj dece slu{a veronauku. Da li to vodi tome da }e nam u

jednom trenutku saop{titi da vi{e od devedeset odsto dece slu{a ve-

ronauku, pa je vreme da ukinemo gra|ansko vaspitanje, koje se u

Evropi zove – moral? U Evropskoj uniji gra|ansko vaspitanje se zove

moral.

Me|unarodni fondovi su nam dali ogroman novac da napravimo stra-

tegiju obrazovanja. Se}ate se kako su na{a deca bila lo{e ocenjena na

tim testovima. Njihova poenta nije bila da se proveri koliko deca zna-

ju, ve} koliko je upotrebljivo njihovo znanje. Na tim testovima deca

treba da donesu zaklju~ke o stvarima za koje ~uju prvi put u ìvotu.

Tako se testira koliko su oni nau~eni da razmi{ljaju i povezuju podat-

ke, a to je su{tina nau~nog pogleda na svet. Postojala je ideja da se u

tom smislu uspostave novi standardi u~enja i kod nas. Kod nas je tim

projektom rukovodila Ljiljana ôli}. Na jednom od prvih sastanaka

ona je izjavila – Nama novi standardi nisu potrebni, mi imamo na{e

standarde zasnovane na svetosavlju.

Jo{ jedan podatak me je {okirao i prvo sam mislila da je neistinit. Ne-

ko mi je rekao da postoji ideja u ministarstvu prosvete da se svi na-

stavnici svih predmeta edukuju verski, bez obzira na to da li predaju

prirodne ili dru{tvene nauke. Ideja je da svi nastavnici pro|u versku

nastavu i tako valjda saznaju kako da predaju svoj predmet, a da ne

do|u u koliziju s idejom boga. Od februara ove godine ovaj projekat

se predstavlja nastavni~kim aktivima na lokalnom nivou i to se spro-

vodi kao me|u{kolska saradnja. Koleginica koja mi je ovo ispri~ala je

prisustvovala sastanku aktiva prirodnih nauka, gde je to potureno

kao probni balon. Posle prvog {oka, zavladao je grohotan smeh i on-

da su se ljudi pozvali na ustav, u kojem pi{e da smo mi sekularna dr-

àva i to se tako zavr{ilo. Pitanje je na koji na~in }e se to sada provu-

}i, a da ne bude tako eksplicitno i jasno svima.

Svetlana Luki}:

Da li ste informacije o rezoluciji na{li na sajtu ministarstva prosvete?


304

02.

11.0

7. Biljana Stojkovi}:

Ne, to je sajt Saveta Evrope, koji je prili~no razu|en i komplikovan,

na kojem je vrlo te{ko do}i do podataka. To je velika organizacija, s

puno podtela i saziva. Imate poseban link za rezoluciju i onda mora-

te da potraìte link za glasanje i tu moète da vidite da je Milo{ Ali-

grudi} glasao za najve}i broj amandmana koji su usvojeni, a da na

kraju nije glasao za rezoluciju. To je ono {to sam ja uspela da vidim

na internetu.

Svetlana Luki}:

Da vi to niste pogledali na internetu, mi ne bismo znali da se to dogo-

dilo. Da li mislite da oni to kriju od javnosti?

Biljana Stojkovi}:

Ne znam. Oni to nisu potpisali verovatno zbog svoje li~ne filozofije,

svog politi~kog pogleda na svet. Prvi koji su to prona{li su ljudi s Fi-

lozofskog fakulteta koji se bave obrazovanjem. Oni su prona{li i na-

crt rezolucije i kasnije usvojenu rezoluciju. Postojalo je op{te uvere-

nje da to jeste potpisano, ali eto, ispostavilo se da nije. I nikada to ne

bismo saznali da neko nije pogledao sajt i poslao link kolegama da

pro{iri tu informaciju.

Svetlana Luki}:

Ministarstvo prosvete ni{ta nije objavilo?

Biljana Stojkovi}:

Ne.

Svetlana Luki}:

Za njih to ne postoji.

Biljana Stojkovi}:

Koliko ja znam, za njih to ne postoji. Pitanje je da li su oni uop{te oba-

ve{teni o tome, mo`da nisu, mo`da ni oni ne znaju.

Svetlana Luki}:

U ponedeljak smo imali promociju u [idu. Prvobitno je bilo dogovore-

no da se promocija odrì u sali Doma mladih u ovom gradu, ali uo~i

same promocije uprava Doma mladih je traìla zvani~an dopis od B92


Mirko

\or|evi}

u kojem se garantuje da promocija nije strana~ki obojena. Razvila se

diskusija u organima uprave [ida i doneta je odluka da mi ne moè-

mo da nastupimo u Domu mladih. E, onda smo kroz blato, uz pomo}

baterijske lampe stigli do kafi}a na {idskim bazenima i tamo odràli

promociju na kojoj su govorili Petar Lukovi} i Mirko \or|evi}. Slu{a-

}ete na po~etku Mirka \or|evi}a, kojeg smo sutradan posetile i u nje-

govim [imanovcima i nastavile razgovor o crkvi, dràvi, narodu, va-

seljeni i sli~nim stvarima.

Mirko \or|evi}:

Patrijarh je u dubokoj starosti, ima devedeset tri godine i sme{ten je

u Mladenovcu. Po ustavu Srpske pravoslavne crkve on ne moè da

podnese ostavku, iako su mu je podnosili na potpis uo~i Dejtona. On

nije hteo da je potpi{e, pa su mu iznudili onaj blanko potpis na odlu-

kama iz Dejtona, ali to je ve} istorija, grozna, prljava, ru`na. U crkvi

je ljuta borba za vlast i u novije vreme sve se vi{e name}e najstariji

~lan Sinoda, crnogorski mitropolit Amfilohije Radovi}, koji mimo

propisa obavlja du`nost patrijarha. On je rukopoloìo sve{tenike Be-

ogradsko-karlova~ke mitropolije, {to je isklju~ivo pravo patrijarha,

jer patrijarh Pavle nosi i titulu mitropolita beogradsko-karlova~kog.

Tu se treba pla{iti tih orlova, kojih je vi{e nego golubova i koji vi{e ne

kriju svoju orlovsku prirodu, vezuju se za Rusku crkvu i igraju vrlo

opasnu politi~ku ulogu. E sad, za{to ih se treba pla{iti? Re}i }e neko

– Zna se kako se patrijarh bira. Nije ba{ sigurno kako. Ovaj sada{nji

patrijarh Pavle izabran je prvi put na slobodan na~in. Sve do tada pa-

trijarha je birala dràva, ta~nije jedna lirska ustanova, Udba. U tome

je sad igra, da se patrijarh Pavle nekako potisne i da crkvu vodi tvrda

struja koja }e slediti Ko{tuni~inu politiku, koja }e se vezati za Rusku

pravoslavnu crkvu. Nedavno je mitropolit crnogorski Amfilohije iza-

bran, pazite bizarnosti, za predava~a na {koli za unutra{nju dràvnu

bezbednost pri kontraobave{tajnoj slu`bi Rusije. Ve} je odrào pri-

stupnu besedu na akademiji za bezbednost Rusije. Naàlost, trenut-

no izme|u vrha crkve i vrha vlade postoji saglasje koje oni zovu ~ud-

nom re~ju, za koju biste vi rekli da je muzi~ki termin, ali nije, on je i

do{ao iz crkve, a to je – simfonija, totalno saglasje, kao sijamski bli-

zanci. U tome je tajna.

Ja }u vam navesti neke ~udne, neobi~ne primere. Ovih dana su medi-

ji javili da je po tre}i put u Kragujevcu policija na gradskom smetli-

{tu na{la bistu \ure Jak{i}a, velikog srpskog pesnika, i vratila tu bi-


306

02.

11.0

7. stu koja je tamo u |ubri{tu bila, u manastir na Liparu. Ali arhiman-

drit manastira na Liparu, legendarnom Liparu gde je \ura napisao

~uvenu pesmu, ne}e ni da ~uje. A ta je bista podignuta tu u ~ast veli-

kog pesnika, jer je on davno, potkraj devetnaestog veka slu`bovao tu,

zlopatio se, a obja{njenje koje je ponudio arhimandrit Sava glasi –

Bio je to ~ovek koji nije i{ao u crkvu, {to uop{te nije ta~no. Me|u pe-

smama \ure Jak{i}a postoji pedesetak pesama koje su nadahnute

najiskrenijom religijskom notom. On je bio pijandura, rekao je arhi-

mandrit, i bacio njegovu bistu. Zbunili se gradski oci u Kragujevcu,

jer tu se odràva jedna kulturna manifestacija, Liparske sve~anosti,

a sada je sve to propalo i niko ne sme da zucne. Bistu je policija done-

la i pita se {ef policije {ta da radi s njom. Slede}i argument tog ne-

sre}nog arhimandrita je najbedniji – On je razgovarao s pticama.

Valjda je ne{to na~uo o tome kako se \ura Jak{i} u svojoj ~uvenoj pe-

smi Na Liparu obra}a pticama.

A {ta je to \ura Jak{i} zgre{io crkvi? On je negde potkraj veka napi-

sao jednu pesmu koja krasi sve antologije novije srpske lirike, koja

se zove Kalu|eri: Gledo sam vam metanije, Kad varate Boga ìva. Gle-

do sam vas de se pije, De se jede i uìva. Slu{o sam vas kad kunete

Svoje stado, svoje verne I kad Tajni prizovete Licemerni licemerne.

Gledo sam vas, ne da nisam, Kad razbludom usplamtite. Gledo sam

vas, ne da nisam. Licemerni, upamtite.

A ê Gevara? Videli ste u narodnoj skup{tini Anti}a koji je sebe pro-

movisao u prisustvu kubanskog ambasadora. Mi znamo o kojoj se

osobi radi, ali tu se radi i o tome da se reinkarnira ê Gevara. Da ne-

volja bude ve}a, mi smo ovde imali dugu istoriju gra|enja tog mita i

nisu ga gradili samo levi~ari, nego su u krojenju tog mita u~estvova-

li i Be}kovi} Matija i bratija napisav{i dramu, zove se ê, koju je ob-

javila izdava~ka ku}a Rad u ediciji Re~ i misao. Ovo {to se sada radi s

Gevarom je palana~ka kopija tog mita koja nije funkcionalna u onom

kulturnom smislu u kojem su mitovi i ljudska verovanja funkcional-

ni. Ovo je politi~ka manipulacija, opsenarstvo, da se od Gevare na~i-

ni mitski junak bez mane i straha. Istorijska istina koja o njemu po-

stoji odavno jasno upu}uje na mnogo {ta drugo. Preda mnom stoje

knjige njegovih saboraca, iz kojih o êu izbijaju na videlo ~injenice

da je to bio surovi revolucionar koji se drào principa – cilj opravda-

va svako sredstvo, pa i nasilje, ubijanje, i li~ni ~in ubijanja ljudi. Ta-

ko mi doznajemo ovde iz verodostojnih izvora da je ê Gevara kriv za


Mirko

\or|evi}

smrt 164 osobe, koje su streljane na gradskom stadionu, javno, u pri-

sustvu mase i bez ikakve procedure.

[ta sam Gevara kaè pred generalnom skup{tinom Ujedinjenih naci-

ja 1964. godine, kao predstavnik kubanske vlade, citat: Mi smo stre-

ljali, to je ta~no, mi streljamo i sada i nastavi}emo da streljamo ono-

liko koliko to bude potrebno, zavr{en citat. Svi dokumenti upu}uju na

to da je on, kaù biografi, u tome prevazilazio ~ak i Raula Kastra, ko-

ji se posebno odlikovao krvoèdno{}u, uz svedo~enja da Fidel Kastro

nije li~no izdavao takva nare|enja i da je namerno njima prepu{tao

da u revoluciji u ime vi{ih ciljeva odrade te prljave poslove. Zanimlji-

vo je da Gevaru sada na svojoj zastavi isti~u nacionalisti najagresiv-

nijeg tipa, {to taj Gevara uop{te nije bio. On je bio zaslepljeni, fana-

ti~ni internacionalista. Dakle, sve mu moèmo pripisati, ali mu neki

uskoetni~ki nacionalizam fa{isti~kog tipa nikako ne moèmo pripi-

sati. Pogledajte {ta se u Beogradu doga|a. Nigde tako u Evropi danas

ne cveta i nije cvetala {kola istorijskog revizionizma, da se oni koji

nisu bili heroji diù na pijedestal, a istinski heroji bacaju u blato. Bu-

levarima se daje ime Milana Nedi}a, postoji venac Dimitrija Ljoti}a,

fa{izam i antifa{izam se ili izjedna~uju ili se na najgrublji na~in pra-

vi pore|enje, u korist fa{izma. Ovo {to su se sada profa{isti~ke grupi-

ce uhvatile za êa Gevaru obja{njava se prosto – I njima je do ru{enja

svih vrednosti, a to se videlo i na zasedanju visokog doma Narodne

skup{tine Srbije.

Svetlana Luki}:

On im je verovatno zgodan kao antiglobalista, ~ovek koji je ru{io ame-

ri~ke saveznike.

Mirko \or|evi}:

Upravo tako. Negde sam video tekst u novinama, u kojem se porede

ê Gevara i Nikolaj, jer su obojica bili antiglobalisti i obojica su vodi-

li ljutu bitku protiv velikog satane, zapadne civilizacije. Ne znam za-

{to im ne bi pridruìli i ajatolahe iz Irana koji su majstori za sintag-

me kao {to je – veliki {ejtan Zapada.

Dveri srpske su ~asopis ~iji tira` nije zanemarljiv i koji je mnogo ~i-

tan. Sada ga s dobrim razlogom smatraju najuticajnijim crkvenim

glasilom. Bi}u slobodan da vam prikaèm jedan dvobroj, koji je po-

sve}en, kako oni kaù, najve}em srpskom politi~kom misliocu. Re~ je

o doktoru Marku S. Markovi}u, koji se posle ~etrdesetak godina vra-


308

02.

11.0

7. tio iz emigracije u Beograd, a najpoznatiji je po tome {to je 2003. pot-

pisao Studeni~ku deklaraciju, koju su potpisali i vladika Artemije i

vladika Atanasije Jefti}. Rezultat te Studeni~ke deklaracije i tog sa-

vetovanja bilo je takozvano Drugo pismo Haralampiju. Oni su u tom

dokumentu utvrdili da je posle dvesta dvadeset godina Srbima mora-

lo postati jasno da je Dositej zabluda, prevarant, da njegova misao ne

vredi ni{ta, da je on propovedao la`nu prosvetiteljsku ideju Zapada.

Doktor Markovi} je potpisao takvu deklaraciju i po tome je postao ~u-

ven. Ro|en je 1924, a 1944. se pridruùje pokretu Jugoslovenske voj-

ske u otad`bini pod komandom pukovnika Mihajlovi}a ili, kako su ga

zvali, generala Mihajlovi}a mada nikada nije imao taj ~in, ali pusti-

mo sad to. Rat se bliì kraju, a Markovi} je podsekretar versko-ideo-

lo{ke komisije vrhovne komande generala Draè Mihajlovi}a. 30.

aprila vo|a Rajha izvr{io je samoubistvo, iste ve~eri se admiral Denic

obratio naciji pateti~nim re~ima – Vo|a Rajha je pao, zakletva koju je

poloìo prelazi na mene. Taj isti Denic je 2. maja potpisao bezuslov-

nu kapitulaciju. Rat je zavr{en 9. maja i taj se dan slavi kao Dan po-

bede nad fa{izmom. Osam dana i no}i su doktor Markovi}, ljoti}evci,

~etnici odbijali da poloè oru`je, kao i brojni drugi, Jev|evi}evi crno-

gorski ~etnici i usta{e, domobrani. Oni su preìveli stvarno pakao,

pobednici su bili nezaustavljivi, nisu mnogo razmi{ljali o pravu i

pravdi, zna se kako se to radilo. Sre}om i hvala Bogu, Markovi} je iz-

begao u inostranstvo i proveo ~etrdeset godina uglavnom u Francu-

skoj, doktorirao je na Sorboni i napisao je mnogo knjiga.

U jednom intervjuu na pitanje – Za{to ste se beè}i pomirili s Ljoti-

}em i ljoti}evcima, on odgovara – Da, da, sa svim nacionalnim snaga-

ma. Na pitanje o kragujeva~kom oktobru, citiram vam njegov odgo-

vor – Jeste, Marisav Petrovi} je Ljoti}ev oficir koji je izvodio Srbe na

streljanje pred nema~ki strelja~ki vod, ali pitajte se {ta biste vi u~ini-

li u tom momentu da ste bili na mestu Marisava Petrovi}a. On je na-

{ao re{enje u tome {to je umesto dvesta Srba izveo, citiram, dvesta

Cigana. [to je ta~no. To je to {to se u Srbiji doga|a. Patrijarh Srpske

pravoslavne crkve, Varnava, 1937. godine daje intervju listu koji se

zove Narodni dobo{ar, a to nije bio ne znam koji nema~ki list, nego je

to bio zvani~ni organ Nacionalsocijalisti~ke partije Nema~ke. Na

kraju razgovora stoji u slu`benom prevodu koji objavljuje Glasnik

Srpske pravoslavne crkve – Firer velikog nema~kog naroda vodi bor-

bu koja sluì na korist celom ~ove~anstvu. I patrijarh nastavlja, citi-

ram – Ali Bog je poslao nema~kom narodu jednog dalekovidnog firera,

koji zastupa isto mi{ljenje koje sam ja mnogo ranije stvorio u sebi.


Mirko

\or|evi}

Naime, da bolj{evizam nije nesre}a i opasnost samo za Rusiju nego i

za celo hri{}anstvo, svet i za kulturu Evrope. Firer je sve~ano izjavio

da on ne èli nijednu stopu ruske zemlje. Patrijarh zavr{ava nagla{a-

vaju}i – Mi fireru verujemo i njegovoj iskrenoj re~i.

Objavi se pokoji kra}i tekst u novinama – Rehabilitovan je Slobodan

Jovanovi}, poznati srpski pravnik, istori~ar pravnih ideja, istori~ar,

uop{te ~ovek mnogih knjiga, koji je 1946. osu|en na dvadeset godina

zatvora u odsustvu. Ostao je u emigraciji, ~ovek nije nikoga ubio, ni-

je krivica ni to {to je bio predsednik vlade u emigraciji, u kojoj je Mi-

hajlovi} bio ministar vojske i mornarice. Koja crna na{a mornarica,

kao i danas, ali tako je to bilo. U toj presudi 1946, koja je vrlo stroga,

samo se pominje da se on osu|uje kao ~ovek koji je podràvao neke

snage koje se nisu dovoljno borile protiv fa{izma, za oslobo|enje Ju-

goslavije. Danas je on rehabilitovan, pazite, sudska odluka jo{ nije

objavljena, ~ak nema ni elementarnih izve{taja u novinama zbog ~e-

ga je ~ovek rehabilitovan. Sti~e se utisak, iz novina, da je rehabilito-

van zato {to mu je naneta nepravda 1946, a on je veliko ime u publi-

cistici. Ja od njegovih knjiga, ako vas to zanima, cenim kao sjajnu

vrednost jedan kratak ogled koji se zove O kulturnom obrascu. On je

vi{e bio popularni istori~ar, da tako kaèm, knjige mu se lako ~itaju,

stil mu je sjajan. Sada ispada da se od Slobodana Jovanovi}a stvara

kult mu~enika, {to ~ovek uop{te nije bio, bio je predsednik vlade,

umro je u emigraciji u svom domu, nikakvu kaznu nije izdràvao. Za-

branjen mu je bio povratak, ali on je bio predsednik vlade i u onom

momentu kada su dvadeset ~etiri puta na dan i Moskva i London i Va-

{ington pozivali narode Evrope i srpski narod da se diù listom svi u

borbu protiv fa{izma.

Ali lako }emo sa Slobodanom Jovanovi}em. Oni veli~aju Ljoti}a u

Smederevu, ho}e skver, trg Dimitrija Ljoti}a. Pa taj isti Slobodan Jo-

vanovi} u tom sjajnom eseju kaè da mi Srbi nemamo kulturni obra-

zac, da nam je uvek bio jednodimenzionalan. Ne pla{im se ja ovih

konzervativnih desni~arskih ideja, svako ima pravo i tako da misli, ja

se pla{im ne~ega {to nam se dogodilo nekoliko puta – kada ideje iza-

|u na ulicu – toga se ja pla{im. Mi se nalazimo pred re{enjem za Ko-

sovo, kako to re{avati? Oni nude za obja{njenje toliko naivne mitske

formule da se deca smeju. Govori na{ih zvani~nih predstavnika su ci-

tati iz epskih pesama. Nekada je postojao Domanovi}, \ura Jak{i},

Skerli}. A danas? Kako vi moète skinuti tablu na kojoj pi{e – ulica

Vukice Mitrovi} [unje i baciti je u sme}e? Onaj ko je pro~itao o ìvo-


310

02.

11.0

7. tu te devojke mora da zna da je ta obi~na radnica svojim ìvotom i de-

lom i sudbinom zasluìla da bude kanonizovana za svetiteljku, bo`ju

ugodnicu, govorim ozbiljno. Sada za svece i ugodnike birate ljude ko-

ji su, blago re~eno, kontroverzni. Danas se diù spomenici Nikolaju,

poslednji, kaù, visok je trinaest metara. Taj ~ovek nije prepoznavao

znakove vremena, kuda ide Evropa, kuda ide ~ove~anstvo. Srbija je

ponovo zbunjena i slu|ena. Istorija je u~iteljica, znate, to je banalna

pri~a, znaju je svi koji po~nu da u~e latinski, ali mnogi zaboravljaju

da tu nedostaju epiteti – istorija je surova, stroga, odvratna, stra{na

u~iteljica.

Svetlana Luki}:

Za kraj dèz standard s promocije Pe{~anika u [idu, Petar Lukovi}.

Petar Lukovi}:

U petak sam gledao Beogradsku hroniku i na periferiji Beograda pro-

ti~e neka reka, kojom ve} dvadeset i ne{to godina teku fekalije. I po-

sle dvadeset i pet godina na{em srpskom narodu punom strpljenja je

prekipelo i oti{ao je u op{tinu i po~eo da se àli. I op{tinari kaù – Su-

per, odli~no, u~ini}e ne{to i onda donesu neverovatno re{enje – grade

branu i zaustavljaju potok. To je minijaturni \erdap, ima i most pre-

ko njega, i sad onaj potok ide prema toj brani i ona voda se fizi~kim

zakonima koji, naàlost, jo{ vaè u Srbiji, odbija od one brane. I posle

izvesnog vremena od tog potoka se napravilo jezero. I svi su se oku-

pili tamo gore i razmi{ljaju kako da re{e taj problem i zovu op{tinu,

a ona kaè – Mi smo nenadle`ni, to je za Vodoprivredu Srbije. To mi

je bilo najsme{nije, Vodoprivreda Srbije koja kaè – Mi nismo zadu-

èni za staja}e vode, mi smo zaduèni za teku}e vode. I ta govna i to

jezero je tamo ostalo, i sad stoji. Ako treba da opi{em Srbiju za vreme

Milo{evi}a i Srbiju za vreme Ko{tunice, onda mi se ova slika ~ini vr-

lo efektnom. Za vreme Milo{evi}a su ta govna nekako prolazila, pa

smo ne{to ~istili, a ovde samo stoji jezero i mi ~ekamo neko ~udo. Jed-

na od {ansi jeste da to sve ispari, druga {ansa, da se probudimo i da

toga nema, ta {ansa je realna kao i da zadrìmo Kosovo. Tre}a {ansa

je da se uzdamo u nekakve podzemne pe}ine, mogu}e je da se tu kri-

je i Mladi}, pa da ta voda ode u te rupe.

Slika tog jezera s fekalijama me opseda kada god uklju~im televizij-

ski prenos iz skup{tine Srbije. Imam satelitski program i kada uklju-

~im program, onda mi titl pokazuje koja emisija je u toku. I danas


Petar

Lukovi}

uklju~im skup{tinu, a dole pi{e – Ometeni u razvoju, ona TV serija.

Kunem vam se i to stoji deset minuta dok oni pri~aju. Ne moè biti bo-

ljeg opisa. A skup{tinu gledam kao da igram loto, pa èlim da pogo-

dim ne{to. Gledam skup{tinu da bih otkrio {ta je tema dnevnog reda,

to mi je zanimacija poslednjih mesec dana. I evo, zapisao sam, prvo

sam slu{ao nekog koji je iza{ao za govornicu i pobunio se zato {to dr-

àva Srbija nije reagovala u Ujedinjenim nacijama onog trenutka ka-

da je Hrvatska postala ~lanica Saveta bezbednosti, odnosno po njego-

vom predlogu Srbija mora hitno da uloì prigovor Ujedinjenim naci-

jama, da pokrene postupak za izbacivanje Hrvatske iz Saveta bezbed-

nosti. Mislio sam – tema je ne{to diplomatsko, ali nije. Posle toga se

javi neka od radikala, ona {to stalno govori mafija{ki premijer za

\in|i}a. I ja sve vreme o~ekujem da }e da ustane neko iz Demokrat-

ske stranke i da ne{to kaè ili da zadavi Vericu. Ni{ta, u klupama se

smeju, pa zaklju~ujem da nije tema \in|i}, nego je to onako usput.

Tre}eg slu{am, on tvrdi da se u Kru{evcu u jednoj kafani ne sluè }e-

vap~i}i od pse}eg mesa, dakle, kulinarstvo je tema. êtvrti se javlja i

kaè da je pravi trenutak da priznamo Republiku Srpsku Krajinu, ~i-

ja vlada sedi tu u izbegli{tvu u skup{tini i samo ~eka da bude progla-

{ena. Dobro, sedam-osam govornika je po~elo da govori o tome da li

}e biti izbora 9. decembra, 10, 11, da li }e uop{te biti izbora u decem-

bru, da li }e ikada biti izbora u Srbiji. Onda je do{la tema Kosovo i na

kraju se javi moj omiljeni Albijani}, govori o tome kako je trenutak

da skup{tina Srbije radnicima koji rade u skup{tini Srbije van svog

radnog vremena, koji su vredni, pla}a prekovremeni rad. Naravno da

nisam izdrào do kraja, nego sam na sajtu kasnije pro~itao da je te-

ma bila lokalna samouprava. Dakle, to vam je tipi~an dnevni red

skup{tine jedne dràve.

Po{to sam ponekad prili~no zaludan, odem na sajt vlade Srbije da vi-

dim ~ime se vlada Srbije bavi. Ja vam preporu~ujem, ako nemate pa-

metnija posla, pogledajte. Ako ste raspoloèni, bi}ete jo{ raspoloèni-

ji. Ja sam provalio da je u ova ~etiri meseca ova ~uvena vlada, jebote,

od svih mogu}ih zakona donela zakon o pe~atima. Zakon o upotrebi

velikog pe~ata, malog okruglog pe~ata, zakon o upotrebi ~etvrtastog

pe~ata, zakon o upotrebi trouglastog pe~ata. Pa ~ujte, stvarno imam

utisak da se neko zajebava s nama. Pe~at kao ideja vi{e ne postoji nig-

de u Evropi, ne, samo kod nas to su oni ogromni tenkovski pe~ati, pa

kada vam ga udari ovako – oni sigurno u~e kako da udaraju pe~ate.


312

02.

11.0

7. Drugo, pro{le nedelje je skup{tina Srbije otkrila istorijsku ~injenicu

da je Kuba pod blokadom. I pazite, {est sati traje diskusija o tome.

[ta je slede}e? Podr{ka Bin Ladenu, podr{ka novom albumu Spice

girls? Pa ne, bilo {ta moè da bude, why not? Ali gore od same ideje da

se otkrije blokada Kube posle ~etrdeset pet godina jeste ~injenica da

je tu bio Dragan Anti}, stvarno nisam mogao da verujem. Ne samo ja,

nije moglo da veruje jo{ mnogo ljudi. Zovu me telefonom i kaù – Je l’

gleda{? Ja kaèm – Gledam. – Pa je l’ on? – Pa, on je, a ovi svi – Jebote,

pa ja kaèm – Jebote i tako. Njega niko ne moè da pita – Izvini, je l’

se protiv tebe vodilo pedeset postupaka, vi{e ne mogu da se setim, ko

}e da se seti svega. Svako od nas mora da bude inspektor, ja moram

da radim kao DB, da imam hiljade strana, pa da vidim {ta je koji ~o-

vek radio. To postaje besmisleno. Ja to sve mogu da iznesem i {ta }e

da bude? Pa ni{ta. Ti, Lukovi}u, moè{ da ga pu{i{. On je u skup{tini,

a nisam ja, i nije ni Mirko, kakvi, Mirka ne bi ni pustili u skup{tinu.

I on }e sada da se vrati na Kubu ili }e da ostane ovde, on ima onu ku-

}u s Milo{evi}evom }erkom koja je izdata nekom, da li Joci Amsterda-

mu. Pitali su Olivera Duli}a, takozvanog predsednika skup{tine, ot-

kud Dragan Hadì Anti} u skup{tini, a on je odgovorio – Na to pitanje

ne znam {ta da vam odgovorim. Smr{ao, kubanski preplanuo, super,

pa kako i ne bi bilo, on se vratio ne na velika vrata, ovo je bio njegov

trijumf. Zamislite ose}anje sre}e Dragana Anti}a koji stoji i s galeri-

je gleda ova mala, izvinjavam se, govna dole, koja zajedno, pazite svi,

demokrate, G17 plus, DSS, radikali, svi zajedno na njegov znak, on

kaè – Sad, a ovi svi – Glasamo za rezoluciju. Zamisli taj trijumf, izvi-

nite, ~ak bih i ja uìvao u tome.

Iz dana u dan ovo izgleda sve vi{e kao Monti Pajton, kao da se sasta-

nu i kaù – Sa ~ime }emo danas da ih zajebavamo? Nemogu}e je da su

sve ove teme spontane, pa nemogu}e je da nekom padne na pamet sve

ovo. Pa izvinite, pse}i }evap~i}i, pa izvinite, to nekom treba da padne

na pamet, pa izvinite, Kuba treba da mi padne na pamet. Pa ovi s Ku-

be se vi{e ne bune zbog blokade, i oni su zaboravili na blokadu, jebo-

te. Jebe{ blokadu, {ta joj fali? Jok, Srbija }e da brani Kubu. Od koga da

je brani? Ima sva{ta u ovoj zemlji. Evo, povodom oduzimanja naziva

{koli Jovana Jovanovi}a Zmaja, slu{am izjavu nekog DSS-ovca iz No-

vog Sada koji kaè ovako – Moèmo da govorimo o promeni imena te

gimnazije koja }e se sada zvati Velika srpska pravoslavna gimnazija,

{to me neodoljivo podse}a na film Velika mrsna pravoslavna svadba,

48 sati svadba u gimnaziji. Kaè, moèmo da govorimo o tome, jer je

Zmaj preuzeo mnogo toga, on ima puno ulica, puno trgova, ima de~je


Petar

Lukovi}

igre, ima televizijske emisije, dakle, govori o Zmaju kao o biznisme-

nu. Kao da je Jovan Jovanovi} Zmaj kontroverzni biznismen, tajkun.

I poruka glasi – Dosta terora Jovana Jovanovi}a Zmaja, hajde da ga za-

ustavimo, dosta je vi{e.

Pazite, mozaik Sveti Sava blagosilja Srp~ad, sa slikom Pahomija. Mi

znamo kako je Pahomije blagosiljao Srp~ad, na jedan specifi~an na-

~in. Deset dana sam slu{ao o tome da je Republika Srpska na{ nacio-

nalni prioritet. Majke ti, {ta to prakti~no treba da zna~i? Zna~i, posle

10. decembra, kada Kosovo postane nezavisno ili samostalno ili nad-

gledano, {ta }emo onda da radimo, da dièmo Bosnu u vazduh, da pri-

pojimo Republiku Srpsku nama? Ne razumem, {ta? Ako ve} sve to na-

meravate, onda nam kaìte, ne, ovde nas zajebavaju s onim jezerom,

zajebavaju nas s onim }evap~i}ima, s Jovanom Jovanovi}em Zmajem,

a niko nam ne kaè {ta }e da bude, kakve ideje ima ova zemlja ako se

desi ono {to }e se desiti sigurno. Ho}emo li, pojma nemam, da zapali-

mo ambasade, ho}emo li da idemo na ulice, {ta }emo da radimo uop-

{te, ba{ me interesuje, ho}emo strance da pobijemo, ne znam, {ta?

Pre neki dan odem na sajt Ve~ernjih novosti, vidim reakcije Srba,

uglavnom iz dijaspore, to je najzanimljivije, na izjavu ministra poli-

cije Dragana Jo~i}a da }e srpski paso{ biti 99 odsto }irili~ni. I sad ~i-

tam, ne mogu da verujem, dvesta i ne{to komentara. Jedan dobro ka-

è – êkaj, bi}e }irili~ni paso{, ali kako }emo kad odemo negde u svet,

kako }e neko to da pro~ita? I onda 199 komentara tipa – Ma, ko ih, bre,

jebe, ima da ~itaju, ima da razumeju, ako ne}e da ~itaju, ne moraju

uop{te da ~itaju, {ta se nas ti~e da li oni razumeju ili ne razumeju,

ako ne razumeju, ima da nau~e pa da razumeju. Ti ljudi koji pi{u to,

ti koji ìve po Kanadama, po Australijama, po Kalifornijama, po pi-

zdama materinama, oni meni govore da to treba da bude }irilicom. Ne

treba ni }irilica, moèmo da stavimo slike, moèmo da stavimo stri-

pove, sve srpske junake ili da stavimo ovu sliku govnjivog jezera, ta-

ko da znaju odmah odakle smo. Pa, da li moèmo o bilo ~emu da raz-

govaramo na normalan na~in? Povrh svega toga imate svaki dan izja-

ve – Srbija je odlu~na na putu ka Evropskoj uniji, ve}ina gra|ana Sr-

bije èli ìvot u Evropskoj uniji. Ne èli ni{ta, kakva Evropska unija,

javnih WC-a u Srbiji ima manje nego u Dizeldorfu. Evo, ovde pi{e na

WC-u – Ne pi{aj po dasci. Jeste li ikada videli u svetu da pi{e – Ne pi-

{aj po dasci? Ne seri po zidovima i po plafonu? Pa zar se to ne podra-

zumeva? Pa ne podrazumeva se. Ne krivim ja vas {to ste napisali, ta-

ko i treba, takav je narod. Kod mene u zgradi ovako stoji – Ne bacaj


314

02.

11.0

7. sme}e s prozora. Do 1992. u Danskoj nije postojala zakonska regula-

tiva za nezakonitu gradnju, onda je do{ao neki ~ovek iz Republike

Srpske i sagradio ku}u u parku.

Narod kome ja pripadam je retko glup. [ta je on sve progutao, u {ta

on sve veruje, pa to je neverovatno. Pogledajte dràvni Dnevnik. Kada

bih pao s Marsa, pogledao dràvni Dnevnik, ja bih rekao – Jebote bog,

kakva je ovo fenomenalna zemlja. Kad me pita neko ko danas ima

dvadeset ili dvadeset pet ili trideset godina – [ta misli{ ti, da li bi tre-

balo da odem iz zemlje? – Idi, ~ove~e, idi. Ja samo {to ne stanem na uli-

cu kao saobra}ajac i ne kaèm svima – Idite {to pre. Problem Srbije je

to {to je ona kao dràva ve} duboko u tom jezeru, u govnima, izvinja-

vam se, toliko duboko da }e nam trebati decenije i decenije stra{nog

rada da se to izvu~e, pod uslovom da postoje ljudi koji su spremni da

je izvla~e. Ja se pla{im da }e jednog dana svi da kaù – Ovde vi{e ne-

ma pomo}i, {ta da popravljamo? [ta god popravite, sutra se sru{i i

uni{ti. Sami pitajte sebe {ta je u ovoj Srbiji ja~e – mo} kreacije, stva-

ranja ili mo} destrukcije. Destrukcije, naravno. I onda daju teme za

zadatke deci – za{to volim Srbiju. Ro|en sam ovde, ali ne zato {to sam

hteo. Koji kreten èli da bude ro|en u Srbiji? Ali tako je ispalo, ro|en

sam ovde. âst bi mi bila da ìvim u nekoj normalnoj zemlji, u kojoj

ne bih znao imena ministara. Ovde deca od {est godina znaju imena

svih ministara, pa je l’ vi mislite da je to normalno? Zamislite dete ko-

je zna Ko{tunicu, kakav }e ono ìvot da ima? Dete koje upozna Ko{tu-

nicu sa {est godina mora}emo da le~imo ve} u osmoj.

Mirko \or|evi}:

Ometeno u razvoju.

Petar Lukovi}:

Ometeno u razvoju. Naàlost, ìvoti mene i ve}ine mojih prijatelja su

kao neka vrsta ku}nog pritvora. Mi smo u ku}ama, tu slu{amo muzi-

ku, tu pri~amo, tu se izjadamo i to je to. Na}i }ete trideset odsto ljudi

koji kaù da je Srbija fenomenalna, jer Srbija ima splavove. Jebali vas

splavovi, dabogda se svi potopili. To mi je jedina èlja, da se potope

svi splavovi, zajedno s gostima i ugostiteljima i sa igra~icama. Koje

su na{e vrednosti? U Beogradu moè{ da iza|e{ u dvanaest no}u, su-

per. Znate, koncerti se odràvaju u pola dva, pa nije to normalno. U

Londonu ne postoji nijedan koncert posle devet sati uve~e, pa nemoj

da mi kaè{ da oni vole rokenrol manje nego Srbi. Ne govorim vam


Petar

Lukovi}

ovo zato {to ne volim ovu zemlju, nego ne volim ovu dràvu, prosto

mrzim ovu dràvu. Mrzim ovu dràvu. Ko{tunica? Njegova partija je

tre}a, ljudi, aman, tre}a na izborima u januaru, da li treba da podse-

}am nekoga, a on je premijer. Po~nemo da pri~amo stvari koje su glu-

pe, a nisu glupe iz prostog razloga {to postoji neko ko se zove Boris

Tadi}, ko je u januaru pri~ao – Ma ne dolazi u obzir, ma kakvi. I onda

{ta bi? Dr`-ne daj, gotovo. Sad, evo, slu{amo istu pri~u – Ne dolazi u

obzir, izbori }e morati da budu u decembru. Evo, za pet dana, citiraj-

te me, za pet dana bi}e februar, mart, april, pa ako budu – budu, ako

ne budu – ne budu. Nema dovoljno ljudi koji traè izbore. Imate mno-

go ljudi koji kaù – Jebali vas izbori, ve} su dosadni. I stvarno je do-

sadno, Ko{tunica uvek pobe|uje.

Svetlana Luki}:

Hvala vam {to ste slu{ali Pe{~anik, prijatno do idu}eg petka.


0099.. 1111.. 22000077..


SMEJ SE, BAJACO!

Su|enje }e ga samleti, jer }e izvo|enje dokaza biti bru-

talno......

Fa{izam je strah od budu}nosti......

Bog }e, kad bude dolazio u ove krajeve, izabrati da se javi

Srbima ostavljaju}i po strani Hrvate, kao {to je to u~inio

i Mek Donalds......

^itajte Uvod u astronomiju Sretena Ugri~i}a......

Vera Markovi}, iz Socijaldemokratske unije,

Latinka Perovi}, istori~arka,

Dejan Ili}, iz Fabrike knjiga,

Ivan ^olovi}, antropolog,

Sreten Ugri~i}, pisac


Svetlana Luki}:

Danas je 9. novembar, na dana{nji dan pre devetnaest godina sru{en

je Berlinski zid. Tada je nastala velika pometnja u svetu, dràve i na-

rodi su se prestrojavali u hodu poku{avaju}i da izvuku najve}u korist

od pada zida, odnosno od nestanka bipolarnog sveta. Vreme je u Evro-

pi po~elo da se meri druga~ije, a mi smo, kao {to vam va{i ìvoti kaù,

krenuli dugim putem koji nikud ne vodi, putem koji je stotine hiljada

ljudi ko{tao ìvota, ku}a i oku}nica, dece koja su emigrirala i unuka

koje, kada ih vidimo jednom u nekoliko godina ne razumemo, jer su

postali Novozelan|ani i Kana|ani.

Ovih devetnaest godina nove Evrope skoro sve evropske dràve su is-

koristile da sebi obezbede {to bolje mesto u Uniji. Mi smo posle skoro

dve decenije jedva pre neki dan uspeli da parafiramo, dakle, jo{ ne i da

potpi{emo, Sporazum o asocijaciji i pridruìvanju. I to jadno i ponià-

vaju}e dostignu}e je bilo dovoljno da se na{ predsednik samozado-

voljno kliberi za vreme potpisivanja Sporazuma. Za to vreme \eli},

koji zna vi{e od svog {efa, {to i nije tako te{ko, koji zna {ta potpisuje

i {ta nas jo{ sve ~eka, samo se sme{ka, a jedini ozbiljan na toj foto-

grafiji je Oli Ren, ~ovek koji nas je proteklih godina tako dobro upo-

znao. Zbog toga je tako ozbiljan, a ne zato {to smo njegovu zemlju po-

bedili u fudbalu, pa sad ho}e da crkne {to mora da kapitulira pred na-

ma i udari svoj paraf na Sporazum.

I dok smo mi ove dve decenije potro{ili na destrukciju misle}i da nas

Evropa ~eka, nepomi~na u svojoj lepoti i bogatstvu, Nemci su napra-

vili skoro pun krug. Poslednja istraìvanja govore da bi svaki peti Ne-

mac èleo da Berlinski zid opet postoji. Nemci kao ozbiljan narod pre-

ispituju posledice svog ujedinjenja i nisu sre}ni samo zbog ~injenice

da ih sada u jednoj dràvi ima vi{e od osamdeset miliona. E, da nas

ima osamdeset miliona, pa, mi bismo, bre, vladali Evropom, glavni

grad bi nam bio u Parizu, patrijar{ija u Rimu, konje bismo pojili na

Seni, a {ljivovicu pekli u Amsterdamu.

Na{ dugi mar{ prema Evropskoj uniji traja}e, izgleda, koliko i turski.

Turcima je malo to {to su muslimani, {to se hri{}anskoj Evropi nika-

ko ne svi|a. Dok je bio kardinal Rajcinger, papa se o{tro protivio pri-

jemu Turske. Dakle, Turcima je malo ta prepreka koju su im postavili

beli hri{}ani bez brkova i fesova, nego su i sami odugovla~ili na svom

ve} sme{no dugom putu za Brisel. Nikako nisu hteli da priznaju Ki-


320

09

.11.

07

. par, a za genocid koji su na~inili nad Jermenima nisu èleli ni da ~uju.

Da li vas to na nekoga podse}a?

Naravno da je tako dugo ~ekanje na kapijama Unije dovelo do prome-

na u Turskoj. Sekularna dràva je ugroèna, pobe|uju islamisti koji

ru{e tekovine Kemala Ataturka. U predlogu novog ustava predvi|eno

je da ène zaposlene u dràvnim ustanovama nose feredè i uop{te,

èna se tretira kao bi}e kojem je potrebna za{tita mu{karca. Najnovi-

ji nesporazum izme|u Turske i Evrope nastao je zbog zakona kojim se

u Turskoj krivi~no goni svako ko vre|a turska nacionalna ose}anja.

@rtva tog zakona bio je i nobelovac Orhan Pamuk. Puze}i tempo pri-

druìvanja Evropskoj uniji izgleda neminovno vodi ka vra}anju na

stare dràvne i narodne obi~aje. Mi smo u ne{to lak{oj situaciji, jer se

tih obi~aja nikada nismo ni odrekli. Na{ Kemal Ataturk je ubijen mno-

go brè nego njihov i nije imao vremena da ne{to ozbiljnije promeni u

dru{tvu.

Jedno je sasvim izvesno: pre }e iz zatvora iza}i Vojislav [e{elj nego

{to }emo mi postati ~lanica ujedinjene Evrope. Su|enje tom opasnom

klovnu prenosi dràvni servis, tako da }emo ubudu}e pre podne gleda-

ti Vu~i}a, Nikoli}a, Krasi}a i ostale marodere u skup{tini, a uve~e }e

nas do~ekivati Vojislav [e{elj, {to je dovoljno da se od sada zauvek

stidi{ {to si ro|en u ovoj zemlji. Ne{to mi se javlja da }e se javni ser-

vis direktno uklju~ivati u ha{ku sudnicu kada vojvoda bude izvodio

svoje svinjske bravure, a ne}e imati dovoljno novca i ljudi da direktno

prenosi svedo~enja njegovih `rtava. Mo`da bi za to i bilo novca kada

bi stranke vratile onih sedamsto hiljada evra koje su uzele pro{le go-

dine. To nam je pre neki dan rekao Cvetkovi} – je l’ znate ko je to? Ko

zna ~ega je ministar Cvetkovi}, dobi}e tih sedamsto hiljada evra. To je

onaj ministar finansija koji se krije uspe{nije od Ratka Mladi}a. Ali

da se vratimo mi vojvodi i TV prenosu; na po~etku Pe{~anika govori

Vera Markovi} iz Socijaldemokratske unije.

Vera Markovi}:

Na mene je stra{no delovalo ~itanje optu`nice, ba{ me je potreslo. Po-

novo sam se setila svih tih stvari, kako je to zlo delovalo u Hrvatskoj,

Bosni, Vojvodini. [e{elj se pretvorio u nekog politi~kog klovna i on je

stvarno britkog uma, brzo misli i odgovara, ali nikako ne sme da se

zaboravi opasna politika koja stoji iza njega. Te opasne re~i su spro-

vedene u delo. Radikalna stranka poku{ava da se ne{to kao umije, ne

mogu da kaèm reformi{e, u neku nacionalnu stranku, koja nema


Vera

Markovi}

~ak ni one elemente narodnja{tva koje ima Ko{tuni~ina stranka. Kao

kontrast tome, s prenosima su|enja [e{elju vratila se pri~a s po~etka

devedesetih, koja curi sa stranica koje je ~itala tuìteljka Kristin Dal.

Sve to je vrlo sistemati~no i na jasan na~in nare|ano i ona nagove{ta-

va da za sve to ima vrlo ~vrste dokaze. Za razliku od su|enja Milo{e-

vi}u, gde nije bilo jasnih dokumenata potpisanih njegovom rukom,

gde je komandna odgovornost bila udaljena od zlo~inaca koji kolju,

ubijaju, siluju, pale i proteruju stanovni{tvo, ovde smo ponovo oseti-

li miris rata, sa svim njegovim uàsima. Sve {to je radio [e{elj bilo je

vrlo eksplicitno, i u re~ima i u izdavanju naredbi i u povezanosti sa

slu`bama bezbednosti, sa Stani{i}em i Simatovi}em. To je bilo toliko

blizu tla i blizu ratnih zbivanja i toliko eksplicitno u njegovom vrlo

jasnom, so~nom jeziku da je to na mene ostavilo mnogo ja~i utisak od

su|enja Milo{evi}u. Potresao me je njegov prezrivi, cini~ni osmeh za

vreme ~itanja optu`nice.

Mislim da }e ga ovo su|enje samleti, jer izvo|enje dokaza }e biti vrlo

brutalno. To {to on kaè da je ponosan na sve to, utoliko je gore po nje-

ga i one koji ga ovde podràvaju. Predmet rada na{eg tuìla{tva za rat-

ne zlo~ine bi trebalo da budu svi zlo~ini koje su ~lanovi Srpske radi-

kalne stranke po~inili u Bosni, Hrvatskoj i Vojvodini i ukoliko se utvr-

di, a sigurna sam da }e se utvrditi, da su ti ljudi kao ~lanovi Srpske ra-

dikalne stranke u~estvovali u njima, postoje vrlo ozbiljni razlozi za to

da se ta stranka ukine u skladu sa zakonom i ustavom ove zemlje.

Dokumentarni materijal iz Hrtkovaca

– Hrvati su oti{li i sa sobom poneli Hrtkovce i dali Kuli ime Hrtkovci,

a Jak{i}u Mali Hrtkovci. Dolaskom Srba ovamo, mi smo doneli srp-

sku zastavu i uzeli si za neko moralno pravo da donesemo i Srbislav-

ce ovamo. Hrvati su odneli Hrtkovce, a mi smo doneli Srbislavce.

– Na{ prijatelj je doìveo pre pet dana upad u ku}u njih petorice koji

su bili naoruàni, jedan je i{ao sa slikom, brada mu je drhtala jako i

pokazivao je sliku ène i ne znam koliko dece, samo je rekao – Mora-

li smo oti}i, mi nemamo kud. Ho}ete li mirno ili da vas koljemo, kako

ho}ete, da li vam je jasno da morate i}i? Pa, kaè moj prijatelj, znate

li vi da sam ja bio na rati{tu? Ni to nas ne zanima, {to si i{ao pucati

na svoj narod. Shvati, kaè, ~ove~e, i onog od dve kile moramo klati,

jer je usta{a.


322

09

.11.

07

. – Oni odavde odlaze mirno, mi maltene ma{emo kad odlaze, oni nama

nisu mahali, oni su nas prvo progonili tamo, maltretirali, hapsili, tu-

kli, pa smo tek onda oti{li, ko je uspio oti}i.

– Ali ja sam dve ku}e dao, razumete me, i tre}u su mi uzeli i to nisu le-

pim na~inom, nego na silu. A opet kaèm, u Hrvatsku sigurno ne}u da

idem. Nisam ja jedini slu~aj, mo`da jedini slu~aj {to je kod mene ba{

provaljeno. Mislim da je to bilo na{timano. Najteè mi je bilo kada mi

je rekao – \ubre ma|arsko, isti si kao tvojih dvadeset pet hiljada Ma-

|ara {to su oti{li tamo. Pa {ta sam ja kriv? Ja nisam birao ni oca, ni

majku, niti dràvu, nikoga, isto kao i svaki drugi ~ovek.

– Sada neko postavlja pitanje za{to sam ja do{ao. Jebi ga, kad nemam

|e, sad jedino moè{ uzeti pi{tolj i baciti me u Savu, nema{ kuda. E

sad, {to ova Srbija, na{a majka, nije spremna da nas prihvati, jebi ga,

to su neke druge stvari.

– Uvalili su nam oru`je, uvalili su nam pu{ke, nagovorili nas da se tu-

~emo s njima. – Samo vi po~nite, mi }emo do}i. Mi po~eli, oni zakasni-

li. Kad su do{li izneverili su nas, bjelovarski korpus nas je izneverio,

viroviti~ki isto, izdaja. Srpski narod je u Hrvatskoj izdan.

– Ja sam se ose}ao kao gost u svojoj ku}i, on me ~astio, kaè – Ja }u pr-

vo da sipam, moja je èna kuvala. Popili smo rakiju, kafu. E, rekoh,

sad i ja da ~astim, ja sam doneo ma|arskoga vina, dao sam mu jedne

patike, kilo kafe, kao prijatelju. A sad ja ne znam kakav je on moj pri-

jatelj kad je nasilno provalio u moju ku}u. U Nikince sam spavao,

imam jednog prijatelja tamo. Ne volim da idem ni kod koga, onda se

oni boje, ko me primi, znate. Ja razumem i njih, nije njima svejedno

tamo bilo sve to ostaviti, oni su tamo vekovima ìveli kao mi ovde,

znate.

– Vi ako pitate Hrvate, kaza}e da je iseljeno mnogo vi{e, mi vam kaè-

mo da je to trista porodica. To zna~i da je oti{la velika ve}ina i da je

odnos snaga u procentima mnogo povoljniji sada za Srbe nego {to je

bio prije godinu dana.

– Bilo je tu svega. Hrvati tamo, Srbi ovamo i ne daj boè nekog nape-

tog stanja. Pa ona dvojica {to su onog zaklali su mirno sedeli i ~eka-

li, kao da su jo{ preko, kao da je to u redu.


Vera

Markovi}

Svetlana Luki}:

Preno{enju njegovog su|enja je prethodila kampanja Radikalne

stranke da RTS to treba da prenosi i onda je upravni odbor RTS-a do-

neo tu odluku.

Vera Markovi}:

To je trebalo da bude pobeda Srpske radikalne stranke i deo predizbor-

ne kampanje. Meni se ~ini da je tu do{lo do bumerang efekta, odnosno

da }e se tu ~uti previ{e stra{nih stvari koje }e biti dokumentovane. î-

ni mi se da }e njihov rejting pasti, da }e se ljudi distancirati od njih,

jer rejting Srpske radikalne stranke pre svega raste na njihovim obe-

}anjima da }e se boriti protiv kriminala i korupcije u Srbiji. Ta retori-

ka je njihov glavni oslonac kod njihovih bira~a, a ne ratna retorika i

podse}anje na ono {to se doga|alo kada je [e{elj bio predsednik stran-

ke. Dakle, ~ini mi se da }e Srpska radikalna stranka doìveti pad, od-

nosno da ne postoji niko ko }e sada prvi put ~uti za zlo~in u Vo}inu, na

primer, i re}i – E, ovo je pravi ~ovek i za njega }u da glasam.

Svetlana Luki}:

Jeste, ali pod uslovom da se ne dogodi da ba{ kada budu govorile `r-

tve RTS-u ponestane novca za prenos.

Vera Markovi}:

Najve}i problem ne}e biti da li }e RTS prenositi svedo~enja svedoka

optu`be. Pitanje je da li }e ih biti, koliko }e ih biti i koliko }e biti

spremni da govore. U medijima nije obja{njeno za{to je [e{elju bilo

zabranjeno da prima posetioce i za{to su se i porodi~ne posete odvi-

jale pod nadzorom sudske straè. Ne pominje se uop{te da je njegova

supruga iznela spisak mogu}ih svedoka i da su na njih vr{eni priti-

sci, da im je pre}eno. Ovo {to se dogodilo novinaru Dejanu Anastasi-

jevi}u je sigurno povezano s tim ili sa slu~ajem Jovice Stani{i}a. U

svakom slu~aju, doma}e slu`be bezbednosti ne brinu o potencijalnim

svedocima, nego mnogo vi{e brinu o miru [e{elja i Stani{i}a. To je

ne{to {to treba da uznemiri svakoga u Srbiji, da je neko ko je po~inio

zlo~ine ili je optuèn za ~injenje zlo~ina za{ti}en kao beli medved, a

da su svi koji o tim zlo~inima èle da govore predmet slobodnog lova.

Dokumentarni materijal iz Vukovara


324

09

.11.

07

. Sa{a:

Iz Ni{a, ~etni~ka stranka, [e{eljeva stranka, ako ste ~uli. E, mi oslo-

ba|amo, a JNA ni{ta. Ljudi, oni samo artiljerijom biju, a mi smo vod

koji ~isti, udarni vod i ginemo, ju~e sam pet drugara izgubio kod me-

ne. Sad }emo polako Osijek, Vinkovce da ~istimo, sve. Zagreb je isto

veliko upori{te usta{a.

Svetlana Luki}:

A {ta ti je ovo?

Sa{a:

Ovo? [ta misli{, za {ta sluì? I ovo? S tim ubijam isto, a zaduìo sam

i snajpersku pu{ku, snajperista sam.

Svetlana Luki}:

Je l’ niko nije imao primedbe {to nosi{ ovo?

Sa{a:

Ne, ne, svi smo ovde naoruàni, mora, to je preka potreba.

Svetlana Luki}:

Koliko misli{ da si ubio ljudi do sada? Pitam onako, ne mora{ da kaè{.

Sa{a:

To se nikad ne govori. Na primer, evo, sino} sam imao no}ne more,

jednog sam ubio, sanjao sam ga.

Svetlana Luki}:

Ne znam, mo`da sam ja... ali ubiti nekog pu{kom i noèm nije isto.

Sa{a:

Nije. Mora se vratiti istom merom, ili }emo mi da nestanemo ili oni,

Srbi ili Hrvati.

Vera Markovi}:

Najavljen je skup neonacista u Pragu, na kome }e neonacisti iz ~ita-

vog regiona da pro{etaju kroz jevrejski geto. Dopada mi se reakcija

~e{kog dru{tva i ~e{ke dràve. Svi su vrlo slo`no ustali protiv toga,


Vera

Markovi}

javno, ne pla{e se da }e zbog toga {to su antifa{isti biti optuèni da

su komunisti ili tako ne{to, kao {to se kod nas doga|a, nego su vrlo

ponosni na svoj antifa{izam i napravi}e ìvi zid oko geta da ne bi do-

pustili neonacistima da pro{etaju kroz geto. To je ne{to {to me pone-

se, odu{evim se kada vidim da i dràva reaguje na pravi na~in i da je

dru{tvo aktivno i ìvo, a ne umrtvljeno kao kod nas. Kao ona zmija

koja gleda àbu, nas gleda taj problem Kosova i mi ne smemo da mrd-

nemo i ne smemo ni na {ta da reagujemo. Ovi momci u Novom Sadu

su se okupljali da bi kao dali podr{ku kosovskim Srbima i mi onda ne

smemo da reagujemo, jer, zaboga, oni su na{i i bore se za na{e cilje-

ve. To je sve tako izvrnuto, tako nenormalno. Odu{evi me kao da{ak

sveèg vazduha kada vidim da ljudi sasvim normalno i prirodno, kao

pravi Evropejci, ustanu i ne daju neonacistima da se pojave u njiho-

vom gradu i ostvare svoje namere.

U periodu ove nove vlade su se dosta grubo uru{ile institucije i to pre

svega zbog osionog delovanja ministara, pre svega tih raznih Bubala

iz DSS-a. Ljudi koji pokazuju takav prezir prema institucijama ne

smeju da budu u vladi. Oni sede u vladi i preziru institucije dràve ko-

je je ta vlada osnovala, kao {to je Savet za borbu protiv korupcije. Ni

u vreme Milo{evi}a nije bilo tog prezira, on je sam pravio svoje insti-

tucije i ritualno je pokazivao po{tovanje prema njima, jer su tamo se-

deli njegovi ljudi. Ovi su napravili neke institucije da bi imali te ukra-

se oko vlade, zna~i postoji antikorupcijski savet, savet za sukob inte-

resa, sve to postoji, ali mi ignori{emo sve {to oni kaù, polemi{emo s

njima, deremo se. Postoji jedna ohrabruju}a inicijativa ministarstva

pravde, u vezi sa su|enjem Ilarionu i Pahomiju. I videla sam jednu

predstavnicu ministarstva pravde u nekoj od tih polemika na televi-

ziji, u kojoj je ona rekla da oni vrlo ozbiljno rade reviziju svih sudskih

procesa, proveravaju {ta je zastarelo, {ta nije, koliko toga ima u kom

sudu. Ukoliko to bude ostvareno, to }e dati ogromnu sigurnost gra|a-

nima. Ona predsednica Vrhovnog suda uvek kaè – Mi smo autonom-

na institucija, a ta institucija ne polaè ra~una dru{tvu i uàsno lo{e

prolazi po statistikama ministarstva. Takvo sudstvo nema pravo na

autonomiju.

Svetlana Luki}:

Prvo je to bio samo Velimir Ili}, ali onda su jedan za drugim mnogi po-

~eli da se bahato pona{aju. Slu{am danas izjavu iz Ni{a, povodom

epidemije ùtice u drugom po veli~ini gradu u Srbiji, u kojoj se kaè da


326

09

.11.

07

. to nije epidemija, jer epidemija ne postoji dok je ministar zdravlja ne

proglasi.

Vera Markovi}:

Otkako je formirana ova vlada, mi vidimo to bahato pona{anje, uz taj

nervozan ton, to – [ta me pita{, valjda znam {ta radim, ili – Dok ja ni-

sam rekao to ne postoji. I to je deo uru{avanja institucija, zna~i, po-

stoji ne{to {to je slu`ba zdravstvene za{tite u Ni{u, ona radi svoj po-

sao, ona signalizira epidemiju, pa onda ministar zdravlja kaè – Ima-

mo epidemiju u Ni{u. Oni sve to ignori{u, postoji samo ono {to posto-

ji u vladi. Deo toga je novogovor uveden jo{ za vreme prve Ko{tuni~i-

ne vlade. Ljudi iz DSS-a kaù – Narodna skup{tina Republike Srbije,

ne mogu da kaù skup{tina, svi znaju koja je. Ili kaù Vlada Republi-

ke Srbije, kao da }e, ako kaù samo vlada, ona izgubiti snagu ili

ugled. Taj novogovor, koji je sve kabastiji, pompezniji i pretenciozan,

u stvari krije uàsnu prazninu na{ih institucija.

Svetlana Luki}:

Svaki put kada pro|em ulicom Kneza Milo{a nerviram se zbog zasta-

va oka~enih na zgradi vlade. Ju~e sam ih izbrojala petnaestak.

Vera Markovi}:

Treba proveriti tendere za nabavku tih zastava, mo`da je to razlog.

Naravno, ne mislim da je to, mislim da je to ona pompeznost Titani-

ka i {to je ve}a praznina, to je vi{e pompeznosti i vi{e pateti~nog i

zveke}u}eg oslovljavanja svega i sva~ega.

Svetlana Luki}:

Od cele dràve je napravljen zverinjak, oni rade {ta god im padne na

pamet, kradu koliko im padne na pamet, a onda je to poruka gra|ani-

ma da se i oni sna|u.

Vera Markovi}:

I onda sna`ni tipovi kao {to je Mi{kovi} vode svoju politiku, za koju

traè i dobijaju podr{ku vlade. To vidimo po prisustvu ministara iz

Demokratske stranke i DSS-a na otvaranju Delta sitija.

Svetlana Luki}:

I Dobrice ]osi}a.


Vera

Markovi}

Vera Markovi}:

Taj snimak je zanimljiv i trebalo bi se zamisliti nad njim. U me|uvre-

menu, oni pi{u strategije za re{avanje raznih problema koje postoje

samo na papiru. ûla sam za strategiju borbe protiv siroma{tva, pri

~emu je u budètu predvi|en samo deo novca potrebnog za izvr{ava-

nje te strategije. Strategije koje nemaju podr{ku u budètu nisu

ozbiljne, operativne strategije. Ne vidimo da postoje ciljevi, fazni ci-

ljevi i politika vlade.

Svetlana Luki}:

Kada je skup{tina potvrdila sporazum o readmisiji rekli su da u ze-

mlju treba da se vrati pedeset hiljada ljudi. [ta }emo s pedeset hilja-

da ljudi?

Vera Markovi}:

To je jedan grad.

Svetlana Luki}:

Kada su se vratili neki Romi iz Nema~ke s decom koja su se tamo ve}

bila integrisala, na{li su se bukvalno na ulici. Ovde govorimo o pede-

set hiljada ljudi, a oni ne znaju ni {ta }e s nama. I mi smo im vi{ak.

Vera Markovi}:

Jedan od njih ju~e kaè javno na nekoj od televizija da mi ne moèmo

tim povratnicima da damo prednost u zapo{ljavanju samo zato {to su

do{li sa Zapada. A u sporazumu o readmisiji stoji na{a obaveza da se

pobrinemo za to da ti ljudi imaju gde da stanuju, da se zaposle, {ko-

luju decu, da im obezbedimo zdravstvenu brigu. Ne vidim da se bilo

{ta tu re{ava, osim {to se Ma|arima natura da }e oni dobiti svoj deo

Roma, jer ih nemaju dovoljno. Svi problemi koji se pojave uznemire

vladu i ona besno reaguje i gleda koga }e da opali tim problemom u

glavu. Eto, Ma|are }emo tim Romima u glavu, pa neka vide kako je to.

Se}am se borbe za porodi~ni zakon, kada smo obilazile razna mesta,

razgovarale sa ènama, govorile o prednostima tog zakona. Lobira-

nje je bilo dosta te{ko i kada je zakon usvojen, na{oj sre}i nije bilo

kraja. Sada je pro{ao jedan period primene toga zakona i vidimo da je

ogroman broj nasilnika ka`njen samo uslovno. Prva statistika o pri-

meni tog zakona je poraàvaju}a. I pored toga {to su centri za socijal-

ni rad i sudska ve}a pro{li obuku o primeni porodi~nog zakona, oni i


328

09

.11.

07

. dalje poku{avaju da budu medijatori izme|u dvoje, od kojih je jedan

nasilnik, a drugi `rtva, da se njih dvoje dogovore da o~uvaju porodi-

cu. Oni i dalje ne vide da je nasilje prema detetu najve}e zlo ovog dru-

{tva. Oni i dalje ne primenjuju zakon koji je napravljen tako da se pr-

venstveno {tite de~ja prava, nego i dalje {tite prava odraslih i na kon-

zervativan na~in {tite porodicu nastoje}i da je odrè pod svim mogu-

}im uslovima, insistiraju}i na tome da treba da postoji kontakt dete-

ta i nasilnika. Duh toga zakona se ru{i ve} na sudu.

Ja se bojim spontanih, pod znakom navoda, nereda, pre svega na jugu

Srbije i u Kosovskoj Mitrovici. Predsednik vlade tvrdi da }e Kosovo

ostati srpsko i uverava te ljude da }e se pregovori zavr{iti pozitivno.

Oni koji mu veruju }e doìveti ozbiljnu traumu. Sre}om, tih ljudi je

malo. Bojim se izazvanih nemira, kao {to su bili oni u kojima je palje-

na dàmija. Bojim se da }e i ovog puta biti tako.

Svetlana Luki}:

Bila je ovo Vera Markovi} iz Socijaldemokratske unije, koja je bila po-

slanica u skup{tini Srbije. A pro{le nedelje u Sarajevu je organizova-

na promocija Pe{~anika, na kojoj su govorili Teofil Pan~i} i gospo|a

Latinka Perovi}. Doma}in nam je bio Senad Pe}anin, glavni i odgovor-

ni urednik nedeljnika BH dani.

Senad Pe}anin:

Dugo srpski zvani~nici nisu povezivali ni na koji na~in rje{enje sta-

tusa Kosova s poloàjem Bosne i Hercegovine, me|utim svjedoci smo

u zadnje vrijeme da oni dovode u vezu status Kosova s teritorijalnim

integritetom Bosne i Hercegovine. Koliko to pitanje zabrinjava gra-

|ane Bosne i Hercegovine, ja sam otkrio prije tri ve~eri, kad me moj

dvanaestogodi{nji sin po dolasku iz {kole, pitao sasvim ozbiljno – Ta-

ta, ho}e li biti rata? [okirao sam se, pa kaèm – Ne}e, sine, naravno,

otkud to pitanje? Kaè – Drug mi je rekao. Dakle, zaista, kako vi vidi-

te, koji }e biti dalji pravci odnosa Beograda prema Bosni i Hercegovi-

ni u kontekstu re{enja statusa Kosova?

Latinka Perovi}:

Povezivanje pitanja Bosne i Kosova je postalo pani~nije kako se pri-

mi~e kraj pregovorima i {to je izvesnije kakvo }e to re{enje biti. Ali ja

ne mislim da je reìm koji je sada na vlasti u Srbiji od toga ikada od-

ustajao. On je prema Republici Srpskoj sve vreme vodio politiku koja


Latinka

Perovi}

ima za cilj da stvori fakti~ko stanje koje }e jednoga dana postati i sta-

nje de jure. To je ignorisanje realnosti, jer Bosna je nezavisna dràva

i nikakav referendum ne moè odlu~ivati o njenoj sudbini. Srbija je

veoma zapu{tena zemlja u kojoj ne funkcioni{u institucije, koja je

veoma udaljena od svakog pojma pravne dràve. Imate jedno vrlo te-

{ko stanje u zemlji, nesporazume sa svim susedima, neuga{ene teri-

torijalne pretenzije. [ta moè biti rezultat? Nikakav rat, Srbija za

njega nema snagu. Moè do}i do izvesnog unutra{njeg haosa, ~iji bi

cilj bio uklanjanje kriti~kog dela dru{tva. Cilj je proizvesti veliku rav-

nodu{nost dru{tva i strah od toga {ta se moè dogoditi. I to {to pita

va{ dvanaestogodi{nji sin, pitaju i mnogi ljudi u Srbiji, jer su se ve}

navikli na atmosferu neizvesnosti, rata, nepredvidljivosti svojih po-

liti~kih zastupnika. Politi~ke stranke se u ogromnoj ve}ini drè veli-

kodràvnog programa i ne prikrivaju da evropeizacija nije vi{e od re-

torike. Ja mislim da je ta politika doìvela fakti~ki slom upravo sada,

otvaranjem pitanja Bosne. Evropi je postalo jasno da teritorijalne

pretenzije Srbije, iako je iznurena, iako je platila tako stra{an ceh,

jo{ postoje. Ne vidim da je neko u Srbiji spreman da u~estvuje u pe-

tom ratu, ali o~ekujem unutra{nji haos i propadanje koje moè biti

vrlo opasno i za stabilnost celog regiona.

Demokratska maska je pala s kleronacionalisti~kih lidera. Jasno je

da je njihov cilj ta velika dràva, bez obzira na to kako }e se u njoj ì-

veti, le~iti, {kolovati. Kosovo je fiks-ideja i vi ne moète ni o ~emu

drugom govoriti, ne moète tako re}i disati, ne moète odràti izbo-

re, proveriti volju bira~a, dok ne re{ite pitanje Kosova.

Dokumentarni snimci iz Sarajeva

Svetlana Luki}:

Koliko u Bosni i Hercegovini ima Srba? 33-34 odsto, a drè 60 i ne{to

procenata teritorije.

– Ho}e{ da ti kaèm kako je to? Zato {to smo mi nau~ili da bude ispred

na{e ku}e ba{ta, sto, stolica, da se moè sjesti fino, popiti, a onaj je na-

u~io ku}u na ku}u i ono zemlje {to ima malo nekome da proda, da bi

bile ku}e na~i~kane. Nema kraja dok neko ne bude vojni~ki pobije|en.

– Dok ne sravnimo Sarajevo.

– Kad vidimo Sarajevo poravnato...


330

09

.11.

07

. Svetlana Luki}:

A gde }e oni?

– Kao Kurdi.

– Ne nastojim da uvrijedim nikoga tamo, ali kad do|em u tu Srbiju ja

se ne osje}am kao Srbin, nego se osje}am kao Bosanac i mene }e ~ita-

vog ìvota proganjati: Bosanac, Bosanac. Ja nisam Bosanac, ja sam

Srbin.

– Evo, izgleda da }emo da po~nemo.

Svetlana Luki}:

[ta }ete da ga|ate to?

– Ga|amo njihove ciljeve.

Svetlana Luki}:

îje ciljeve?

– Njihove ciljeve, odakle nas svakodnevno ga|aju. Evo, ve} smo po~e-

li. Jo{ jedna, idemo!

Svetlana Luki}:

A {ta ga|ate? Je l’ zna{ {ta ga|a{ sad?

– Znam {ta ga|am, njihova neprijateljska upori{ta, odakle nas svako-

dnevno tuku snajperom, mitraljezima i tako dalje, njihove transpor-

tere gore i to.

Svetlana Luki}:

ûla sam da ste ju~e i prekju~e ga|ali i imali uspeha.

– Mi svakodnevno ostvarujemo uspjeh na na{em planu, uvijek i sva-

kodnevno poga|amo prave ciljeve.

Svetlana Luki}:

Koliko ima{ godina?

– Ja imam dvadeset godina.


???

Svetlana Luki}:

A ovi tvoji ortaci?

– Moji ortaci, ovaj ima devetnaest, osamnaest, sedamnaest, imali

smo jednog momka od ~etrnaest godina, tu je u stalnoj ekipi.

Svetlana Luki}:

A u me|uvremenu, ~ime se bavite, kako se zabavljate?

– Zabavljamo se tako {to idemo na liniju, malo pucamo, non{alantno

to radimo.

– Ovdje u Dobrinji, gore, imam jednog prijatelja koji je i{ao sa mnom

u razred, ba{ mi je crtao grafi~ki u ~etvrtom razredu da bih pro{ao, da

ne bih ponavljao taj ~etvrti razred na popravnom ispitu. Toliko smo

dobri prijatelji bili i ne znam, on je sad u njihovoj, ja sam u ovoj srp-

skoj vojsci. Ne znam. Smatram da ima dosta dobrih ljudi me|u njima.

Kao {to sam rekao, ne}u tim mislima da se optere}ujem, jer i oni }e

postati s vremenom nacionalisti i tako, ako ve} nisu postali. Prije ra-

ta, djevojka mi je muslimanka bila, otkako se zaratilo nisam se ~uo s

njom, mislim da se nikad vi{e ne}u vidjeti s njom. Mislim da se i ne

èlim vidjeti s njom i da to ne}e biti mogu}e poslije rata. Ne znam, mi-

slim da nema ìvota s njima vi{e.

– Pla{im se, bogami, puca, to me strah, jo{ mi dodijalo, bolan, ovdje,

dosadilo vi{e. Stvarno, ve} je dva mjeseca.

Svetlana Luki}:

[ta radite ovde, kako provodite dane?

– Ni{ta, malo onako hodam bez veze, {etam, iza|em, ubijam dosadu.

Svetlana Luki}:

A ~ega se pla{ite najvi{e, da li snajpera, granata, ~ega?

– Pa svega, i pucanja ovog snajpera, moè me metak u glavu, u tome

je stvar.

Bojan Baji}:

Evo, da se predstavim, ja sam Bojan Baji}, dolazim iz Ruda. Ina~e, Ru-

do je jedno malo mjesto na granici Bosne i Srbije. Da, Prva proleter-

ska. Ina~e, stalno slu{am Pe{~anik, iz nekog razloga u Rudu ja Pe{~a-


332

09

.11.

07

. nik mogu da uhvatim samo u svom golfu iz 1986. godine, tako da me

vrlo ~esto vide kako se vozam kroz Rudo i slu{am neke emisije na

B92. Ono {ta ja ho}u sad da pitam, jeste neka misterija vezana za Zo-

rana \in|i}a. Mi znamo da ve}inska Srbija povezuje pitanje Kosova i

Bosne, mi znamo da se apsolutna ve}ina u Republici Srpskoj nada i

èli, povezuje to pitanje, me|utim, aj’mo biti iskreni, ipak je to pita-

nje prvi povezao Zoran \in|i}. I u stvari pred samu smrt Zoran \in-

|i} se po~eo baviti pitanjem Kosova i on je u stvari, po meni, otvorio

to pitanje kada je rekao da pitanje disolucije Jugoslavije mora i}i po

principu administrativnih granica ili po etni~kom principu. I on je

tad vrlo jasno mislio da ako Kosovo dobije nezavisnost po etni~kom

principu, da je to pitanje onda otvoreno i u Bosni i Hrvatskoj i Slove-

niji i da se onda mora ponovo vratiti na po~etak pitanja disolucije Ju-

goslavije. Dakle, ako Kosovo rije{imo na etni~ki na~in, aj’mo sve na

etni~ki na~in. Kao netko tko slu{a Pe{~anik, netko tko podràva tu

Srbiju, ja sam Srbin iz Bosne koji podràva Bosnu i Hercegovinu, ra-

zumijete, netko tko je podràvao Zorana \in|i}a, netko tko se uzdao

u Zorana \in|i}a, pitam se {to je on u stvari mislio kad je to rekao.

[ta bi se desilo da Zoran nije poginuo? Da li bi Zoran do{ao u ovaj }or-

sokak u kojem je Milorad Dodik sad? Eto, ja bih volio neku vrstu ko-

mentara na ovo pitanje.

Latinka Perovi}:

Mi smo proveli dve i po godine rade}i jedan zbornik o Zoranu \in|i-

}u i ja mislim da sam za te dve i po godine pro~itala apsolutno sve {to

je Zoran \in|i} napisao. On se lomio izme|u politike i filozofije,

osamdesete godine su ga prelomile da se angaùje. On je bio ~ovek re-

volucionarnog instinkta, bio je moderan ~ovek, dublji nego {to je

smeo da pokaè sredini, bio je i ~ove~niji nego {to je smeo da pokaè,

ali u Srbiji je nacionalizam totalan, nema ni~eg drugog osim re{enja

tog istorijskog pitanja stvaranja srpske dràve, ujedinjenja srpskog

naroda. Neko ko to nije hteo da radi bio je prinu|en da deluje u okru-

ènju koje èli da promeni, a morao se mnogo truditi da na to okruè-

nje li~i. I on je preuzeo taj neverovatni rizik u politici, {to govori da

nije bio obi~an politi~ar, nego ~ovek od ve}eg formata. Postoje dnev-

ni~ke bele{ke Dobrice ]osi}a, koji kaè da je duboko razo~aran Zora-

nom \in|i}em kao premijerom, kaè – On je sledio mene, a sad me je

izdao na srpskom pitanju. Imate njegov brzi sukob u DOS-u s legali-

stima koji su protivnici reformi, imate njegov tako re}i minimalan

uticaj u bira~kom telu, oko sedam odsto. Za{to je to tako? Iz prostog


Latinka

Perovi}

razloga {to je on imao jedan jedini cilj, za koji ne veruje da moè da

bude ostvaren, a to je da Srbiju kona~no, kako on govori, prika~i za

evropski voz i da time u~ini kraj njenom mitu o velikoj dràvi, da u~i-

ni kraj mitu o ujedinjenju, o prirodnim granicama za koje niko ne zna

gde se ta~no postavljaju.

Kada ga ~ovek pa`ljivo ~ita, onda u njemu vidi svu protivre~nost kra-

ja dvadesetog veka u Srbiji, vidi njegovo razumevanje vremena. On je

gotovo na prevaru hteo Srbiju da uklju~i u taj evropski trend i u tom

smislu je bio malo naivan, {to su njegovi protivnici vrlo dobro oseti-

li. On je znao da }e ga na pitanju Kosova i Bosne zaobi}i srpski naci-

onalisti, da }e oni to inicirati, i on predlaè za Kosovo ~itav niz vari-

janti, ali pre svega on predlaè po~etak pregovora. On uspostavlja ve-

ze s Bosnom, on tuma~i u svojim tekstovima i Pale i tog vola, kada je

poku{ao da u~estvuje u tom miljeu, koji je tako re}i totalan u Srbiji

devedesetih godina, tu se ne treba zavaravati. On je hteo da taj milje

iznutra otvori, a kao strategiju sve vreme imaju}i vezivanje Srbije za

Evropu. Ja ~ak ne mislim da je on smatrao da je politika njegov dugo-

ro~ni cilj, da }e se on time stalno baviti, jer izvorno je bio filozof i u

tom smislu zaista tragi~na pojava u srpskoj politici. Ono po ~emu on

ostaje gotovo jedinstven jeste podvla~enje crte u odnosu na politiku

rata, ratnih zlo~ina i isporu~enje Milo{evi}a. Mi moèmo re}i da je to

prakti~no uradio sam Zoran \in|i}. On je jednostavno do{ao na sed-

nicu srpske vlade i rekao – Mi za pet minuta moramo isporu~iti Milo-

{evi}a. Bez te njegove re{enosti mi bismo se jo{ dublje mrcvarili, bili

jo{ sre}niji {to je Me|unarodni sud pravde rekao da mi nismo po~ini-

li zlo~in, ali da smo znali za zlo~in i mogli da ga spre~imo. Jo{ bismo

se vi{e natezali da li uop{te da donesemo u srpskom parlamentu re-

zoluciju o tome da nije trebalo za ~etiri dana ubiti osam hiljada ljudi

i da li je genocid kada se ne{to takvo planira.

On je pre{ao tu kriti~nu ta~ku u Srbiji, za {ta je platio vrlo visoku ce-

nu, a mi smo ostali negde na pola puta, slabe}i tu energiju i udaljava-

ju}i se od tog racionalnog procesa, od tog normalnog bilansa svega

{to se tu zbilo, od nekog, ako ho}ete, kajanja. Vrlo ~esto se de{avaju

ta me|usobna izvinjenja. Moram da vam kaèm da ja nikakav zna~aj

tim izvinjenjima ne pridajem. Za mene su ona politi~ka, kurtoazna,

tu nema kajanja, tu niko ne misli o `rtvama, a svako pominje Vilija

Branta. Vili Brant je kleknuo, ali kada? Kada je Nema~ka do{la do no-

ve isto~ne politike, kad je ve} postala liberalna, vode}a ekonomska

sila u Evropi, tad je on to uradio. To je samo simbol za jednu ve} pro-


334

09

.11.

07

. menjenu politiku, a ovo su neki simboli za istu politiku i za mene su

oni cini~ni i uvredljivi za `rtve i svakog ~oveka zdravog razuma. Mi-

slim da je Zoran \in|i} u tom smislu vrlo jasno rekao – Slu{ajte, sve

demokratske zemlje sveta su se saglasile da se osnuje Me|unarodni

krivi~ni sud u Hagu, pa ne moèmo mi biti protiv sveta, mi ne moè-

mo dovoditi taj sud u pitanje, a ra~unati na kredibilitet. [to se mene

li~no ti~e, citiram ga – Ja nikada ne}u odobriti nijedan ratni zlo~in.

Srbija se njega hvata kao simbola, kao ~oveka nade, kao nekoga ko je

poku{ao da je vrati u svet, ali mislim da je njegova pojava mnogo du-

blja i ja bar nisam u stanju da prihvatim laki sud o njemu. I danas ne-

ma odbrane Zorana \in|i}a u tom smislu.

Znate {ta? On je simulirao tu energiju Srbije, on je znao da je energi-

ja u Srbiji jako istro{ena u ratovima, da je dru{tvo devastirano, da je

dru{tvo postalo ravnodu{no ~ak i prema sebi. Uslovi u kojima on po-

ku{ava da ne{to u~ini su nemogu}i i zato kod njega razlikujem stra-

tegijsku od takti~ke strane. Zato je on do{ao u tako okrutan sukob sa

svojim partnerima u Demokratskoj opoziciji Srbije. On je znao da je

Srbija bila toliko kontaminirana nacionalizmom i ratnom politikom

da je tu moglo da se ra~una samo s drugim nacionalistom, koga }e on,

verovao je, uz podr{ku dru{tva nadigravati, uravnoteìti. I zbog toga

je tako brzo usledila njegova egzekucija. On je govorio – Mi smo pot-

puno sami, na svojoj strani nemamo ni{ta osim istorijskog procesa.

Istorijski proces je na na{oj strani, jer su integracije duh vremena.

Mi Srbi volimo da àlimo za svojim velikim ljudima onda kada ih vi-

{e nema. To je politi~ko ubistvo par ekselans. Sudski proces je poka-

zao veliku ravnodu{nost dràvnih organa, trajao je ~etiri godine i za-

vr{io se prili~no skandalozno. ôvek se pita ko je sve u to ume{an, ko-

liko smo mi zatrovani tom politikom zlo~ina, ne samo prema drugi-

ma, nego i prema vlastitom narodu i ljudima.

Svetlana Luki}:

Slu{ate Dejana Ili}a iz izdava~ke ku}e Fabrika knjiga.

Dejan Ili}:

Dve stvari su mi vrlo zanimljive. Ne mogu da se ne smejem, a i nije za

smejanje, ovome s Hongkongom i Kosovom. Zna{ {ta mi se ~ini da je

tu problem? Ljudi koji predstavljaju ovu dràvu u tim razgovorima

navikli su da nama mogu da kaù {ta god ho}e i da nema nikakvih po-

sledica. Oni vi{e nemaju kontrolu nad onim {to izgovaraju, jer smo ih


Dejan

Ili}

mi navikli da ne reagujemo na gluposti koje oni izgovaraju. I po{to su

izgubili orijentire, oni odlaze napolje ne shvataju}i da to nismo vi{e

mi kojima se obra}aju i onda izgovore stvar koju su izgovorili – Mi

ho}emo da model Hongkonga bude re{enje za status Kosova. Tu stvar

ne sme{ da izgovori{, jer kad uporedi{ te stvari, to otprilike izgleda

ovako – Kosovo je Hongkong, dakle, izuzetno bogata, sposobna pri-

vreda koja je u stanju da samu sebe odràva, a Srbija je Kina, dakle,

velesila koja ne pregovara ni s kim. Kina je tada rekla – To je, bre, na-

{e, kraj, ta~ka. Dakle, Kosovo kao samoodrìva ekonomija koja ostva-

ruje ogromne prihode i Srbija kao velesila koja zapravo i ne pregova-

ra, nego koristi svoju mo} da bi nametnula ona re{enja koja njoj naj-

vi{e odgovaraju. Cela ta stvar je groteskna, ti se poziva{ na re{enje

Hongkonga kao na nekakav princip iza kojega zapravo stoji puka si-

la, a iz pozicije Srbije koja nema vi{e nikakvu mo} i prosto je sme{na

kao dràva. Ne znam kako su reagovali ljudi kojima su oni to izgova-

rali. Verovatno su to ljudi obu~eni da se ne smeju u lice onome koji iz-

govara gluposti. Da su to rekli nama, mi bismo odmahnuli rukom, ali

o~igledno da i mi vi{e ne treba da odmahujemo rukom i da treba da

im govorimo – Ej, pa nemojte da pri~ate gluposti. Ne zbog nas, navi-

kli smo mi na va{e gluposti, nego da se ne brukate napolju, jer o~i-

gledno vi{e ne znate {ta izgovarate. Prihvatio bih da oni kaù – Pa i

ovo {to se nama nudi je apsurdno, mi smo na njihov apsurd odgovori-

li na{im apsurdom. U redu, to je fina ironija, pa ko razume, razumeo

je i ja bih bio zadovoljan tim obja{njenjem.

Ovo {to se de{ava u Bosni i Hercegovini je ista stvar. Mehanizmi u

Bosni i Hercegovini su napravljeni tako da nijedna etni~ka grupa ne

moè da bude preglasana, jer se ispravno zaklju~ilo da }e svaka situ-

acija u kojoj dve grupe mogu da se ujedine protiv tre}e biti iskori{}e-

na. [ta se, me|utim, dogodilo? Neko je te mehanizme iskoristio da

opstruira rad tih tela. Dakle, ti napravi{ mehanizam da niko ne moè

da ugrozi nijednog od aktera u dono{enju odluka i ti èli{ dobro sva-

kome od ta tri aktera, ali onda svaki od ta tri aktera te mehanizme is-

koristi ne da bi se za{titio od druga dva, nego da bi osujetio i ono {to

bi i{lo u korist svima. I onda ljudi kaù – êkaj, mi imamo nefunkci-

onalna politi~ka tela koja ne mogu da donesu nijednu odluku zato {to

ljudi namerno koriste mehanizme za{tite da bi ometali svaki rad. Ka-

da su im uzeli igra~ku, oni kaù – Vratite nam igra~ku. I ja mislim da

je opasno napraviti mehanizme odlu~ivanja koji }e voditi tome da se

dvoje udruùju protiv tre}eg. To je za Bosnu i Hercegovinu katastro-

fa, ali nekako se mora nau~iti ta lekcija. Ako si zloupotrebio ne{to {to


336

09

.11.

07

. te je {titilo, mora{ biti ka`njen. I mi sad imamo tu situaciju u Repu-

blici Srpskoj i veoma je zanimljivo kako se sad cela pri~a digla na na-

~elni, principijelni, moralni nivo. To je sada napad na Republiku Srp-

sku. Pa nije, nego je Republika Srpska napala neka politi~ka tela, pa

joj se to vratilo kao reakcija. I kad bi se taj kontekst tako postavio,

onda ne bismo pri~ali o tome kako neko mrzi Srbe. Ne, oni su hteli da

ih za{tite, ali su to Srbi zloupotrebili, pa su oni rekli – Ne}emo vi{e da

vas {titimo i kraj. Sve to luda~ki podse}a na po~etak devedesetih. Po-

bogu, pro{lo je toliko godina, pa jesmo li ne{to nau~ili?

Dobili smo nacrt zakona o kulturi, koji je pravljen s pretpostavkom

da je srpska kultura ugroèna i kako moramo svim sredstvima da je

{titimo. Taj zakon bi mogao da funkcioni{e u devetnaestom veku, ka-

da se dràva formirala i zaista bila ugroèna sa svih strana. Oni su

probali da taj zakon osavremene na jedan genijalan na~in. Na po~et-

ku postoji ~lan koji kaè – Svi pojmovi koji se koriste u mu{kom rodu

vaè i u ènskom rodu. I to je njima uvo|enje politike rodne ravno-

pravnosti u zakon o kulturi. Tu se sve vreme govori o nacionalnoj kul-

turi kao proizvodu kolektiva. U tom zakonu nigde nema pojedinca,

gra|anina. Tu se kaè – ministarstvo kulture }e imati zadatak i da ~u-

va kulture nacionalnih manjina u Srbiji, ali onda odmah ide – mini-

starstvo kulture ima zadatak da ~uva srpsku kulturu na onim terito-

rijama gde ìve Srbi u susednim dràvama i gde su oni manjina. Zna-

~i, Srbija je fina dràva i nacionalne manjine u njoj nisu ugroène, ali

Srbija je okruèna zemljama neprijateljima, gde su Srbi ugroèni i

mi odavde moramo da ih branimo. Time si rekao da su te dràve lo{e,

da one ne misle o svojim nacionalnim manjinama i da su one na{i ne-

prijatelji. Imam jedan kontraprimer. Ma|arsko ministarstvo kulture

nema nikakav program kojim pomaè Ma|arima u Srbiji. Jo{ jedna

stvar, ovde se pri~a o dvojnom dràvljanstvu. U Ma|arskoj je bio re-

ferendum na kojem su ljudi glasali za to ili protiv toga da li Ma|ari

koji ìve izvan Ma|arske mogu da imaju automatsko pravo na dvoj-

no dràvljanstvo. Ljudi su iza{li na referendum i rekli – ne. Zanimlji-

vo je i to {to je na sajmu knjiga gostovao izdava~ iz Hrvatske i imao

mesto u areni obezbe|eno isklju~ivo za doma}e izdava~e. To je srp-

sko kulturno dru{tvo Prosvjeta iz Zagreba, ~iji predsednik je pomo}-

nik ministra kulture Hrvatske. To zna~i da ovde nije dominantan dr-

àvni princip, nego etni~ki. Onda vidi{ da je to ista ona logika koja je

govorila da svi Srbi moraju da budu u jednoj dràvi, na jednoj terito-

riji koja }e uspe{no da ih {titi od svih okolnih naroda koji im èle sa-

mo zlo i ni{ta drugo. Jo{ jedan primer sa sajma, Prosvjeta je imala


Dejan

Ili}

mesto u areni, ali pri{tinska Rilindija nije. Po svemu {to mi u ovom

trenutku govorimo ona pripada dràvi Srbiji. Dakle, ako ni{ta drugo,

oni su morali da dobiju poziv da u~estvuju na Sajmu knjiga, pa neka

oni taj poziv odbiju, pa ti ode{ u Be~ na pregovore i kaè{ – Mi se tru-

dimo da ih integri{emo u na{e dru{tvo, ali oni odbijaju, pa ne moète

ih nagraditi za odbijanje. Ali ~ime mi poku{avamo da ih integri{emo,

{ta je to {to mi njima nudimo? Nudimo im da budu Hongkong. I ja bih

voleo da budem Hongkong, ali zna{, to je druga pri~a. I Glas srpski iz

Banjaluke je bio na mestu na kojem treba da budu samo doma}i izda-

va~i, ali se ne se}am da je tu bila ijedna izdava~ka ku}a vojvo|anskih

Ma|ara. Da li mi njima time kaèmo da oni idu na sajam knjiga u Ma-

|arskoj, pa neka tamo izlaù, {ta }e nam ovde? Ali oni ne idu tamo, jer

nemaju taj mehanizam, jer je Ma|arska dràva koja druga~ije funk-

cioni{e.

Koliko god bio mali budèt za kulturu, s obzirom na to koliko se u Sr-

biji uop{te radi i koliko se ljudi bavi kulturom, ja mislim da ima i vi-

{ka sredstava. Ima raznih primera kako se ta sredstva tro{e i za{to ih

nema dovoljno. U izve{taju ministarstva od pro{le godine pi{e da je

sto ~etrdeset miliona dinara potro{eno za otkup knjiga u 2006. godi-

ni. Istovremeno se raspisuje konkurs za 2007, da se otkupe knjige iz

2006. Dakle, ministarstvo samo pori~e da je uradilo otkup u 2006, ali

stoji izve{taj da je sto ~etrdeset miliona dinara potro{eno za otkup

knjiga. Poslednji otkup bio je 2005. godine i tada je potro{eno ~etrde-

set pet miliona dinara. Zna~i, ovo je tri i ne{to vi{e puta od toga. Ti se

pita{ gde je taj novac, po{to otkupa nije bilo, a oni kaù – Ne zna se.

êtiri miliona dinara je odvojeno za to da se ove godine ode na sajam

u Frankfurtu, da se predstavi srpsko izdava{tvo. Nije se i{lo na sajam

u Frankfurtu i taj novac nije potro{en za to. Kada se pitalo {ta se do-

godilo s tim novcem, oni su rekli – Ispita}emo. [ta }e da ispitaju? Da

bi se novac odobrio, on prolazi tri instance. Kako moè da nestane ~e-

tiri miliona dinara? To je jedan na~in kako se odliva novac. Drugi na-

~in je kada odobrava{ sredstva i institucijama koje su na budètu, re-

cimo poput Filmskog centra Srbije. Njima je odobreno onoliko novca

iz budèta koliko i za dva prose~na otkupa knjiga, da naprave deset

knjiga. Oni te knjige nisu napravili. Ja sam dobio novac da u svojoj iz-

dava~koj ku}i objavim jednu knjigu i zakasnio sam, objavio sam je

dva meseca kasnije i dobio sam pismo da hitno vratim novac. Ja ne

znam, mo`da je Filmski centar Srbije tako|e dobio pismo da vrati no-

vac, ali nisam siguran. Fabrika knjiga je privatna ku}a i meni moè

da se ispostavi taj zahtev, a ono je dràvna ustanova, oni se valjda iz-


338

09

.11.

07

. me|u sebe ne diraju. Zna~i, to je drugi na~in, da se da novac za izda-

nja koja se ne realizuju. Tre}i na~in je da pomaè{ dràvne izdava~-

ke ku}e koje ve} godinama zaredom dobijaju priznanja da su najbolji

izdava~i u Srbiji. To je genijalno. Ima{ izdava~ku ku}u koja je dràv-

na i koja dobija novac direktno iz budèta i jo{ ima monopol na ne{to

{to je najunosnije u izdava~kom poslu, a to je pravljenje ud`benika.

Dobije{ novac da napravi{ knjige, ti si jedini koji te knjige moè da

prodaje i onda dobije{ priznanje kako si najuspe{niji. Me|utim, ni{ta

od ova tri na~ina toliko dramati~no ne ugroàva taj budèt kao to da

se preko kulturne politike vodi socijalna politika, jer od novca koji se

izdvoji za kulturu devedeset odsto odlazi na plate ljudi koji su na ovaj

ili onaj na~in zaposleni u dràvnim institucijama koje se bave kultu-

rom. Pa su to ljudi koji rade u bibliotekama i raznim domovima kul-

ture. Najve}i broj tih institucija ne radi ni{ta i ti ima{ ljude koji su

nesre}ni jer su te plate male, ali ti mora{ da ih drì{, jer ne zna{ {ta

bi radio s njima ako oni ne bi dobijali te plate. I onda ti vidi{ da je kul-

turna politika kod nas vrsta socijalne politike, ~iji je jedini cilj da se

ljudima da nekakav novac da preìve, da ne bi bili nezadovoljni, a da

je kulturna proizvodnja u desetom planu. To je problem, jer kada po-

gleda{ koliko se ovde kulture proizvodi, novca ima i previ{e. Ali kada

pogleda{ koliko ljudi ìvi od rada u dràvnim ustanovama u vezi s

kulturom, e, onda nijedan budèt nije dovoljan.

Moje dete pre neki dan ~ita knjigu Orlovi rano lete Branka ]opi}a.

Branko ]opi} je moj omiljeni pisac, ja sam bio presre}an kada sam vi-

deo dete da to ~ita. Me|utim, dete u jednom trenutku po~ne da pla~e

– Ja ovo ni{ta ne razumem. Pazi, ne razume{ Branka ]opi}a, po defi-

niciji nemogu}e. Kako, bre, ne razume{? Pomisli{, jebote, glupo mi je

dete. U ~emu je problem, kako ne razume{? Daj, nemoj da se glupira{,

to je jedan od na{ih najboljih pisaca, mora biti jasan, mo`da si umor-

na. Dete nastavi da ~ita, jer mora da pro~ita za {kolu, nije to veliko, to

je sto i ne{to strana, i ~ita i pla~e. Ja kaèm – Daj, prekini da ~ita{, ni-

je stvar u tome da ~ita{ i pla~e{, mora{ da uìva{, treba da se smeje{,

to je takav pisac. Ne, ne, ja ni{ta ne razumem, ja ne mogu. Ja kaèm –

Daj mi, majke ti, da pogledam tu knjigu. Pogledam knjigu. Sva JE u

knjizi su pripojena re~i za kojom slede i u svakoj desetoj re~enici u

toj knjizi postoji slovna gre{ka. I stvarno mora{ da i{~ita{ svaku re-

~enicu dva puta da bi shvatio {ta se u toj re~enici kaè. Kako je moje

dete do{lo do te knjige? Pa tako {to je nastavnica u {koli rekla da je

to obavezna lektira i da to mora da se kupi u tom kompletu i deca su

kupila komplet {kolske lektire i niko nije pogledao {ta je unutra. [ta


Dejan

Ili}

se dogodilo, {ta je posledica? Moje dete ne}e èleti da ~ita knjige, jer

su knjige glupe i pune gre{aka i ona ih ne razume i za moje dete Bran-

ko ]opi} ne}e postojati kao pisac. Ja mislim da je bitno da za moje de-

te Branko ]opi} postoji kao pisac, ali je {kola oduzela Branka ]opi}a

mom detetu.

Da ne pri~am o tome da na nekom drugom nivou ima{ feleri~ne obra-

sce za razumevanje sveta i naravno da ti onda neko kaè – Znate, Ko-

sovo je Hongkong – i da nema{ nikakav problem s tim. Jer ako je ne-

ko odgajan unutar feleri~nog sistema, on nema problem da izgovara

feleri~ne stvari. To moè da se podiè na najrazli~itije nivoe. Uàsnut

sam ~injenicom da ovde ubijaju cele porodice, u|e i ubije celu porodi-

cu, a to se posle pravda obja{njenjima – on je pozajmljivao novac, ze-

lena{io je. Zna~i, mi ìvimo u dru{tvu u kojem je senzacija za naslov-

nu stranu da je cela porodica pobijena, da bismo u narednih nedelju

dana dobijali par~e po par~e obja{njenja za{to je to normalno i za{to

tome ne treba da se ~udimo. Zamislimo situaciju da se to dogodilo u

Bosni i Hercegovini i da je kojim slu~ajem ubica bio Hrvat, da li bi to

onda bilo normalno, {ta bismo onda o tome mislili? Da ne pri~am da

se devedesetih godina doga|alo da su cele porodice bile pobijene i da

smo mi mislili da smo na neki na~in od toga za{ti}eni. Vidim direkt-

nu vezu izme|u onoga {to se doga|alo devedesetih i ovoga {to se do-

ga|a danas u Srbiji. I u pravu su svi oni koji su govorili da }e jednom

to nasilje da se prelije, jer od onoga ko ~ini nasilje ne moè{ se za{ti-

titi u svom dvori{tu. Mi sad to ìvimo i kako nam pomaè to {to sma-

tramo da je to normalno? Kulturni obrasci koji su stajali iza onoga

{to se doga|alo devedesetih o~igledno i sada funkcioni{u. Od toga da

je normalno da neko poubija sve ~lanove jedne porodice, jer se zabo-

ga neko od njih bavio zelena{enjem, do toga da mi traìmo da Koso-

vo bude Hongkong, a Srbija Kina, nije dalek put.

Pri~a o radikalima ili pri~a o fa{izmu u Srbiji je pri~a o ekonomiji u

Srbiji i to je tako|e ne{to {to se re{ava na polju kulture. Kultura mo-

ra da ukaè na te veze. Fa{izam nije ni{ta drugo nego strah od budu}-

nosti, a osobe sklone fa{isti~kim ideologijama su osobe koje su sklo-

ne da svoje strahove manifestuju agresivnim pona{anjem i da pozici-

ju `rtve u kojoj sebe vide iskoriste kao legitimaciju za nasilje koje }e

~initi drugima, jer tako oni opravdavaju svoje nasilje. Mi smo ugroè-

ni i moramo da se za{titimo. Moj ìvot je ugroèn, a ako je moj ìvot

ugroèn, ja imam pravo da ugrozim ìvot drugog da bih se odbranio.

Dakle, fa{izam je ~ist strah od budu}nosti. [ta generi{e taj strah? Pa,


340

09

.11.

07

. ne nekakav ideolo{ki nanos, nego ga generi{e jednostavna ~injenica

da kad zavr{i{ {kolu ti ne zna{ da li }e{ se zaposliti ili ne, pa i ako se

zaposli{ da li }e{ biti u stanju da zaradi{ dovoljno da preìvi{. Pa i

ako ima{ dovoljno da zaradi{ da preìvi{, da li }e{ imati dovoljno za

neki pristojan ìvot koji si u jednom trenutku sebi zamislio? Razni

ljudi se razli~ito nose s tom neizvesno{}u, ali postoje tipovi li~nosti

koji u takvim situacijama pribegavaju agresiji, jer su upla{eni. Da-

kle, fa{izam je manifestacija straha. Radikali i ja~ina radikala su ta-

ko|e posledica straha, to je stranka koja na najbolji na~in artikuli{e

strah kojem su podlegli gra|ani ove dràve. Za{to Demokratska

stranka, Liberalnodemokratska partija, za{to G17 plus ne umeju da

iza|u na kraj s tim strahom? Pa zato {to su se pokazali nesposobni-

ma, sada mislim na Demokratsku stranku i G17 plus, da kada se na-

|u u poziciji da donose odluke, re{e taj problem neizvesnosti. A za{to

su ljudi u strahu? Zato {to pamte tu nesre}nu Jugoslaviju, koja je ipak

nudila neku stabilnost, pokazalo se la`nu, pokazalo se ~ak krvavo la-

`nu. Ali se ljudi se}aju da su imali ìvote u kojima je ne{to bilo izve-

sno. Kako to da za radikale glasaju ljudi koji su nekada bili lojalni

gra|ani te socijalisti~ke Jugoslavije, kada je ideologija radikala pot-

puno suprotna toj ideologiji socijalisti~ke Jugoslavije? Pa to je vrlo

logi~no, ljudi imaju o~ekivanja gra|ena u toj socijalisti~koj Jugosla-

viji i sad su upla{eni, a radikali izlaze u susret tom strahu i daju obe-

}anja koja ove ljude na neki na~in umiruju. I to je to.

Ja moram verovati da }e gra|ani biti dovoljno pametni da kaù – To

{to su stvari oti{le do |avola ne zna~i da mi sad treba da iza|emo i

ubijamo jedni druge. Nemam drugu utehu za ono {to bih mogao da

o~ekujem na osnovu toga kako sada stoje stvari u Srbiji. Stvari su po-

stavljene tako da mi sutra moèmo da zavr{imo u gra|anskom ratu,

odnosno, pre }e biti da jedni ubijaju druge, a ne da se uzajamno ubi-

jamo. Istovremeno, stvari su postavljene tako da mi sutra moèmo i

da po~nemo da ìvimo u pristojnom dru{tvu. Ima elemenata i za jed-

no i za drugo, iskustvo te u~i da o~ekuje{ najgore, a vera da ìvot ima

smisla te prosto tera da veruje{ u ovu drugu mogu}nost i da }e ona na

kraju biti jedina opcija. Ja verujem da sve moè da se objasni i da su

obja{njenja uglavnom jednostavna. Vojislav Ko{tunica iskreno veru-

je da }e u Srbiji sve da stane i da }e odjednom svi umreti od tuge i ne-

sre}e kada izgubimo Kosovo. Ja ne mogu vi{e da komuniciram s njim,

ja samo mogu da slegnem ramenima i kaèm – U redu je, u ovom tre-

nutku si ja~i, svi }emo trpeti posledice tvog pona{anja, ali ja tebe ne

razumem, ne razumem te od onog trenutka kada si mi rekao da je to


Dejan

Ili}

sudbinsko pitanje, jer to nije sudbinsko pitanje. Nije ta~no da druge

dràve nisu ostajale bez delova svojih teritorija. Granice su se u Evro-

pi u dvadesetom veku menjale mnogo puta i dràve su gubile i dobi-

jale teritorije. Srbija je jedna od dràva koja je dobijala teritorije u

dvadesetom veku, sad je do{lo na red da se jedan deo te teritorije ko-

ji je dobijen u dvadesetom veku izgubi, pa {ta? Je li neko umro u onim

dràvama koje su gubile teritorije u dvadesetom veku zbog toga {to

su te teritorije izgubljene? Jesu li te dràve nestale? Ne, ljudi su ìve-

li i dalje.

Jesu li ljudi u Srbiji ìveli bolje zato {to je Srbija {irila svoje teritori-

je? Ne znam, ne izgleda mi da jesu, nisam video da je Srbija bila do-

voljno pametna da iskoristi tu vrstu ekspanzije, naprotiv, nekako joj

nikada nije bilo dovoljno, uvek je bilo – daj jo{, daj jo{. I onda kaù –

E, nema vi{e, sad }emo da vam uzimamo, niste umeli da raspolaète

teritorijama koje smo vam dali i sad }emo jedan deo da vam uzmemo.

Pa, dobro, {ta sad? U redu je, aj’mo da zabeleìmo negde – to je kr{e-

nje me|unarodnog prava, to je nepravda, evo, zabeleì}emo to i zabe-

leì}emo da u ovom trenutku nismo u stanju da se s tim nosimo, pa

}emo se tome povinovati kao nepravdi, i to se doga|a. Ali nemoj mi od

toga praviti pitanje ìvota i smrti, moja deca }e ìveti i kada Kosovo

postane nezavisna dràva, ona }e ìveti i to je bitno. To nije – biti ili

ne biti. Ima stvari koje su to, bolest, recimo, razboli{ se pa nema re{e-

nja, ali ovo nije to. Nemoj poistove}ivati ìvot pojedinca sa ìvotom

kolektiva, sa ìvotom dràve. Dràva ima drugu prirodu, drugu vrstu

ìvota. Ne moè ìvot dràve presudno uticati na moj ìvot. Oduzima-

nje jednog dela teritorije ne zna~i da sada svi treba da se~emo jednu

ruku i da tako simboli~ki obeleìmo oduzimanje Kosova. Hajde, evo,

neka predloè, onog trenutka kad Kosovo proglasi nezavisnost svaki

gra|anin Srbije neka odse~e sebi levu nogu, hajde. Koliko je ljudi

spremno da to uradi? Za{to nam govore da treba da budemo spremni

na to kad znaju da je to nerealan zahtev, da je to najobi~nija besmi-

slica? Ako nezavisnost Kosova zna~i i to da }emo videti kako jedna

politi~ka elita odlazi s vlasti, onda Srbija mo`da i nije lo{e pro{la.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Dejan Ili}, a sada slu{ate jedanaeste Vesti iz kulture Ivana

ôlovi}a.


342

09

.11.

07

. Ivan ôlovi}:

Ima letnjih dana kad u gradskim soliterima zbog velike vru}ine ~o-

vek ne moè ni{ta ozbiljno da radi. Tada ni rashladni ure|aji ne po-

maù. Ova naizgled sasvim prozai~na letnja nevolja ìtelja solitera

podstakla je, me|utim, jednog pisca da je opi{e na tako re}i pesni~ki

na~in. Tako je nastala pesma u prozi pod naslovom Negde u Srbiji o

letnjim vra~ima, s ovim po~etkom: Velike, gotovo nesnosne vru}ine u

kamenim sarkofazima, ~itaj stambenim zgradama, ne samo velegra-

da, zaustavljaju funkcije svih ozbiljnih aktivnosti. Gust, kao iz fara-

onskih gra|evina za ve~nost preuzeti okamenjeni materijal prepun

armature jarosno odoleva instaliranim ma{inama koje su zaduène

da unesu u unutra{njost tih sarkofaga mrvice planinskog ozona i

trag ìvota. Autor ovog pesni~kog teksta je profesor na Muzi~koj aka-

demiji u Beogradu, kompozitor i knjièvnik Svetislav D. Boì}, a

tekst je deo njegove knjige @amor leta 2006, koji je nedavno objavio

Zavod za ud`benike iz Beograda. Pretpostavljam da su recenzent iz-

danja Rajko Petrov Nogo i direktor i glavni urednik Zavoda Rado{

Lju{i} smatrali da je re~ o delu koje moè zgodno da posluì kao pri-

ru~nik u nastavi srpskog jezika i knjièvnosti. Verovatno su u Boì-

}evom pesni~kom opisu letnje vru}ine u soliterima videli lep primer

snage pesni~ke re~i koja, eto, i neke zgode iz svakodnevnog ìvota

moè da uzdigne do umetni~kih visina.

Sli~nu pedago{ku vrednost recenzent i izdava~ ove knjige mogli su

da na|u i u Boì}evom nadahnutom portretu lepinje s kajmakom, ko-

ji ide ovako: Lepinja sa kajmakom, taj praznik jednostavnosti gastro-

nomije otmenog naroda koji je svoje siroma{tvo natkrilio arhipela-

gom satkanim od najskupocenijih miomirisa. Ipak, nisam siguran da

bi @amor leta 2006. zasluìo da ga objavi jedna zna~ajna, i kako se

obi~no kaè, nacionalna institucija, kao {to je Zavod za ud`benike da

je njegov autor pesni~ki obradio samo pomenute i druge sli~ne teme

svakodnevnog ìvota. Pre }e biti da je ovo njegovo delo u Zavodu pri-

hva}eno najvi{e zbog toga {to su tu opevane i neke mnogo va`nije i

respektabilnije teme, teme iz dalje i bliè srpske pro{losti, a bogme i

neka va`na pitanja srpske sada{njosti. Ima u ovoj knjizi pone{to i o

Hilandaru, o svetom Savi i Nikolaju, te o Kara|or|evoj i Milo{evoj Sr-

biji, zatim o majci Rusiji, o Mokranjcu, o srpskim guslama, o srpskoj

{ljivi, o Me{trovi}evim spomenicima u Beogradu i uop{te o duhov-

nom zdravlju srpske prestonice, a ima i zgodnih stvari o Nikoli Tesli

i proslavi njegovog nedavnog jubileja. Kad sam video o kojim sve va-

`nim stvarima Boì} ovde pi{e, pomislio sam da bi u o~ima stru~nja-


Ivan

ôlovi}

ka pedago{ka upotrebljivost njegovog @amora mogla biti mnogo ve-

}a i {ira nego {to mi se u prvi mah u~inilo. Jeste ovo delo pre svega pe-

sni~ka tvorevina, pa }e biti korisno {tivo u nastavi srpskog jezika i

knjièvnosti, ali s obzirom na njegove teme, {kolska praksa }e poka-

zati da je ono mo`da jo{ pogodnije za u~enje nacionalne istorije. Sko-

ro sam siguran da su tu pogodnost recenzent i urednik imali u vidu

kad su delo prihvatili za {tampu, da su èleli da ga kao korisno didak-

ti~ko i vaspitno sredstvo ponude i profesorima istorije.

Na primer, kad profesori budu |acima govorili o prilikama u Srbiji

po~etkom devetnaestog veka, u ovoj Boì}evoj knjizi na}i }e poetski

efektno iznet podatak da je tada{nja prebogata Srbija svinjetinom

hranila pomalo iznemoglu i skoro gladnu Evropu. Smetovi ìra hran-

ljivog, pi{e Boì}, koji je veselio i gojio groktavu tevabiju namenjenu

za transport u prostore zapadne jevropske prekrivao je tlo tih {uma

nagizdavljenih. Nepregledna linija stada obrnji~enog prevoèna pre-

ko velikih reka raznim skelama hranila je postoje}e i potencijalne im-

perije, one koji su ve} imali sjaj, ostvarenost, trijumfe vojni~ke i kul-

turne i u nekim zonama svoga trajanja pokazivali znake umora i de-

kadencije. Profesor istorije na}i }e u ovom izdanju Zavoda za ud`be-

nike pogodan materijal i za lekciju o istorijskim odnosima izme|u

Srba i drugih naroda, a posebno izme|u Srba i Hrvata. Pedago{ki po-

godnu obradu te teme na}i }e na stranicama Boì}evog @amora koje

su posve}ene Nikoli Tesli i ~ine posebno poetski zapis pod naslovom

Tesla mo`da spava izvan jubileja. Tu }e profesori pro~itati, a zatim

|acima dati da prorade zgodne, saète i rodoljubivim pregnu}em na-

dahnute opise Tesline domovine, to jest Hrvatske. Prema jednom od

tih opisa to je zemlja koja je nastala u Jasenovcu, a drugi je predsta-

vlja kao dràvu ~ija je najve}a hrabrost da je ni~ega nije sram. îtaju-

}i Boì}a sazna}e srpski |aci da je za Teslinu tugu, koja se navodno

vidi na njegovoj posmrtnoj maski, kriva Hrvatska, odnosno kako to

Boì} ironi~no kaè, da je Teslinu tugu izazvalo zlo koje mu je njego-

va domovina pripremila u znak zahvalnosti {to se rodio u srpstvu kao

Srbin i {to je postao to {to jeste. Ali ova lekcija o stradanju jednog

srpskog genija zbog fakta da se rodio u Hrvatskoj mo}i }e ipak da se

zavr{i ne~im lepim, tako re}i radosnim. Deca }e na kraju ~uti da je go-

spodar svetlosti, ma koliko ga Hrvati mu~ili, preko svojih struja i mu-

nja bio u stalnoj vezi sa Srbijom. A i ne{to jo{ radosnije, {to }e sigur-

no biti od koristi ne samo u nastavi knjièvnosti i istorije, nego i u

verskom obrazovanju, jer Tesla se u ovoj knjizi na kraju preobra}a u

proroka koji, kako kaè Svetislav Boì}, velikim praskom svojih ne-


344

09

.11.

07

. beskih sasluìvanja kao da najavljuje drugi dolazak sina bo`jeg Isu-

sa Hrista. Nema sumnje, zahvaljuju}i Teslinom lobiranju i Boì}e-

vom sasluènju, i Bog }e, kad bude dolazio u ove krajeve, izabrati da

se najpre javi Srbima, ostavljaju}i po strani Hrvate, kao {to je to svo-

jevremeno zaobilaze}i Hrvate u~inio i Mek Donalds.

Za {kolsku obradu temata o zlodelima Hrvata nad Teslom i ostalim

Srbima ova Boì}eva knjiga nudi jo{ jednu veoma zgodnu ilustraciju.

Naime, njen autor nas podse}a da su dva mo`da najva`nija spomeni-

ka u Beogradu, Spomenik neznanom junaku i Spomenik pobedniku,

na{oj prestonici nametnuta, da ih je podigao ve{t zanatlija koji je,

kao {to je poznato, Hrvat. Boì}a kao Srbina, a bogme i kao mu{kar-

ca, najvi{e poga|a besramna golotinja Me{trovi}evog Pobednika. To

je, kaè on, mu{kost u samoponiènju, a golotinja Pobednika, ko bi

znao za{to, ima neke veze s BITEF-om, jer on nije tek tako bezveze

razga}en, nego je, kaè Boì}, bitefovski nag. Njega pri tom, reklo bi

se, manje {okira ono {to Pobednik pokazuje spreda, a vi{e fakat da je

gologuz, to jest kako se Boì} pesni~ki delikatno izrazio – {to mu je

nag ju`ni deo tela, koji je bezobrazno okrenuo srpskoj prestonici, pa

tako izgleda, àli se na{ pesnik, kao da se Pobednik podsmehuje sve-

mu mu{kom {to je preteklo i ìvi u ovom gradu.

[ta se tu sad moè? Nemojte dvaput re}i. Bar srpski pesnici znaju da

je sve mogu}e, i Boì} pesnik ima re{enje, zasad samo magijsko i pe-

sni~ko, za problem ovog hrvatskog i bitefovskog poniènja srpske mu-

{kosti. On zove vetra u pomo}, vetru upu}uje molbu da o~isti kalemeg-

danske vidike. Kako? Dolazimo do mesta gde se ovo Boì}evo pesni~-

ko zazivanje pro~i{}uju}eg vetra spaja s drugim vizijama o~i{}ene Sr-

bije, koje su tako|e u po~etku samo magijske i pesni~ke, jer on se ov-

de moli dobrom vetru ~ista~u ne bi li on, dok na{ pesnik spava, preba-

cio statuu Pobednika put neke usamljene hridi na Hvaru. Naravno,

Boì} bi bio sre}an kada bi, pored vetra, na ovom prenosu poradili dru-

gi, pre svega takozvani sebesvesni Srbi, ali njih, avaj, ima malo, a po-

sebno Beograd oskudeva u takvima, odnosno, kako se slikovito izra-

zio autor @amora, ovaj grad prosto vapije za duhovno i mentalno, pa i

strukovno svesnim rodom koji }e se odupreti samrtnim mahinacija-

ma nad sobom. Ali zasad ni{ta od toga, samo san rodoljubivog pisca o

pro~i{}uju}em eugenetskom vetru. On mora zajedno s drugim Srbi-

ma, uvre|enim u svom srpstvu i svojoj mu{kosti, ako to nije jedno te

isto, da sa~eka da u~enici kojima je Zavod za ud`benike ponudio ovu

njegovu knjigu, kad porastu i stasaju do muèvnog doba, uzmu stvar


Ivan

ôlovi}

u svoje ruke i krenu da ~iste nacionalno i seksualno zatrovane srpske

krajeve nastavljaju}i slavno delo svojih o~eva. A ima}e {ta da se radi,

toliko je zapo~etog, a nedovr{enog posla, ne samo na Kalemegdanu i u

Beogradu, nego na primer i na levoj obali Drine.

Ba{ o toj obali i tamo{njem srpskom nedovr{enom pregnu}u ima u

ovoj knjizi veoma zgodnih i podsticajnih stranica. Posebno su zgod-

ne za ~itanje u |a~kom uzrastu, jer njen pisac govore}i o tim krajevi-

ma, o Zvorniku i mestima u njegovoj okolini polazi od svojih |a~kih

se}anja. Prise}a se kako je, kad je kao dete prolazio tim krajevima,

svaki put kad bi ugledao minare ili muslimansku ku}u ili kad bi ~uo

mujezina, osetio muku i odbojnost. Oslu{kivao sam, pi{e Boì}, zapo-

maganja, a ne poziv na molitvu, koja su se ogla{avala sa {iljaka

islamskih verskih upori{ta potpuno nerazumljiva, melodijski otu`na

i lepljiva. Nisam ose}ao strah, nego nelagodu i neku teskobu u du{i,

stranost koja nije nosila ni{ta dobro u svom ogla{avanju. Da ne bi ne-

ki |ak koji ovo ~ita pomislio da je ova Boì}eva de~a~ka odbojnost

prema minaretu i muslimanima bila samo prolazna posledica njego-

ve nezrelosti, neobave{tenosti, on dodaje ovo: I danas ostajem pri

tom utisku koji mi je osen~io utrobu nekim mukom sa kojim raspo-

znajem sve ono {to }u kasnije, naàlost, sagledati kao jednu od naj-

stra{nijih disonanci u slovenskom bi}u i uop{te slovenskom ìvotu.

Mora biti da su i ove stranice Boì}evog @amora leta 2006. u Zavodu

za ud`benike ocenjene kao {tivo pogodno za pedago{ki rad. Zar ovi

ovde tako nadahnuto i plasti~no opisani rani jadi srpskog de~aka ne

bi mogli danas da mu~e na{u decu kad se ona na|u na takvim mesti-

ma, gde jo{ ima za mladu srpsku du{u mu~nih i {okantnih stvari, kao

{to su turske dàmije ili hrvatski gologuzi kipovi? Zar nije dobro da

na{a deca na vreme spoznaju izvor i uzrok mu~nine koja }e ih pri ta-

kvim susretima nu`no spopasti? Zar nije poèljno da {to pre shvate

da je takva reakcija normalna, zdrava, da ose}anje odbojnosti i od-

vratnosti prema ljudima razli~itim od nas u stvari ima prirodne, ge-

netske, rasne, odnosno kako bi se danas pre reklo, duhovne izvore?

Boì}ev @amor leta 2006, delo nadahnuto upravo tim ose}anjem, ne-

sumnjivo }e pomo}i |acima srpskih {kola da lak{e nau~e kako se ono

neguje, ~uva od zaborava i dalje usavr{ava, a time i da na vreme stek-

nu svest o svom rasnom identitetu.


346

09

.11.

07

. Svetlana Luki}:

Bio je ovo Ivan ôlovi}. Ivan je jednom rekao da je njegov jedini pro-

blem s takozvanom drugom Srbijom to {to je suvi{e patriotska.

Sreten Ugri~i}:

Rodoljublje kao prezir

Najbolja sudbina je ne roditi se, tako bar tvrdi Sofokle.

Sofokle kao da je bio Srbin.

Ua, sramota, izdaja, uzviknu}ete, kakav je to odvratni prezir prema

sopstvenom narodu.

Jeste prezir. Da, ali rodoljubivi.

Kako prezirati svoj narod moè biti rodoljubivo, upita}ete s indigna-

cijom.

Moè.

Recimo, za Austriju i Austrijance, takav je bio Tomas Bernhard, najve-

}i posle Muzila. âk se i dràvljanstva odrekao, zabranio da mu knjige

{tampaju i drame igraju, toliko je dramati~no bilo njegovo ga|enje.

Patriotizam jeste – pored toga {to je uznose}a i objedinjuju}a emoci-

ja – ili moralna kategorija ili izgovor za nemo}, jalovost i gubitni{tvo.

Ovo ili – ili je doslovno isklju~uju}e. Dakle emocija sa pokri}em ili

bez pokri}a. Kad je moralni stav, rodoljublje zna~i pripadanje i do-

brom i lo{em, nikad pripadanje do kraja, ponos u odgovornosti, do-

stojanstvo u davanju, nasle|e kao najdraà budu}nost i budu}nost

kao najdraè nasle|e.

Nemojte molim vas ba{ vi – politi~ari, demagozi, retori~ari – da me

osu|ujete zbog prezrenja. Pa vi se vi{e i sistemati~nije od bilo koga s

prezrenjem odnosite prema gra|anima koje biste hteli da predsta-

vljate, prema gra|anima kojima se ulagujete i kojima manipuli{ete.

Va{e je gromoglasno i udvori~ko rodoljublje najvi{a forma prezrenja

naroda. A moje prezrenje naroda je najvi{a forma rodoljublja.

Vi{e je prezrivi i cini~ni Bernhard u~inio za Austrijance od bilo kog

politi~ara njegovog vremena.


Sreten

Ugri~i}

@ivot traì ~itav kompleks sposobnosti, mo}i, znanja, ve{tina, talena-

ta, ume}a, vrlina... Sude}i po na{oj istoriji i po na{oj savremenosti,

Srbi tih dragocenih osobina, naàlost, nemaju dovoljno. Imamo, nije

da nemamo – umemo da volimo, pevamo, pla~emo, da se grdimo i da

pravedno sudimo, o drugima naro~ito, da igramo ko{arku i vaterpolo

– ali ipak nekako nedovoljno je ostalih sposobnosti.

Da se ne laèmo: Srbi ìve amaterski. I to iz generacije u generaciju.

Od toga kako mi ìvimo – ne moè se ìveti. Deficit samoodrìvog i

kreativnog razvoja je jedina konstanta na{ih epoha, od Du{ana Sil-

nog do danas. To je uzelo mah fatalne samodestrukcije. Mi Srbi smo

narod koji je oboàvao Milo{evi}a, a ubio \in|i}a. Nije lako to voleti,

nije lako tome pripadati i sa tim se poistove}ivati, nije lako biti srp-

ski patriota. Ali nije ni te{ko! Srpski patriota ne razlikuje se ni od jed-

nog drugog patriote bilo koje nacije na svetu. I srpski patriota ima

prirodnu potrebu da voli svoj narod i zemlju, pa i voli. Tako i ja.

Time kako se pona{amo i {ta radimo sami sebe uniàvamo, previ{e

~esto, previ{e redovno. To boli. Stoga, s gorko-bolnim prezrenjem go-

voriti o manama sopstvenog naroda sopstvenom narodu jeste moral-

na i rodoljubiva obaveza. Ko }e bolje znati {ta ne valja i {ta treba da

se menja – ko, do mi sami.

I zato: prezirem, jer odve} volim. Odve} volim da bih mirno posma-

trao propast. Ne prezirem stvarno, ne stidim se, nego dubokom àlo-

{}u àlim, i pla~em i pevam, ali bih sem toga i ne{to da u~inim u pri-

log samoosve{}enja, suo~enja, pokretanja... Pa iz o~ajanja zauzimam

pozu koja ho}e da iritira, da izaziva na preispitivanje, da probudi iz

samozaborava.

To nije nikakvo izdajstvo, to nije nikakvo odricanje, naprotiv – to je

gruba provokacija upu}ena u~maloj svesti, tupoj na tolike signale na-

stupaju}e propasti, to je krik vapiju}eg u pustinji – to je visoka reto-

ri~ka forma rodoljublja.

I zato, kaèm vam: kako stvari stoje, i dalje za Srbe vaì: najbolja sud-

bina je ne roditi se. Ah, kako ovo izgovoriti godi u{ima, kao gorki lek

na ljutu ranu. Ako me neko ~uje, mo`da }e se lupiti u ~elo i razmisli-

ti malo.

Prezir je esencija rodoljubivog patosa.


348

09

.11.

07

. ...

Svetlana Luki}:

Slu{ali ste Ekaterinu Veliku i Milana Mladenovi}a. U ponedeljak je

bilo trinaest godina od njegove smrti. Tekstove Sretena Ugri~i}a i Iva-

na ôlovi}a koje ste ~uli u emisiji moète pro~itati na na{em sajtu pe-

scanik.net. Tu je i novi tekst Ljubomira @ivkova, pisan za na{ sajt,

svake subote na pescanik.net je i Pe{~ani sprud Teofila Pan~i}a. Su-

tra imamo promociju u Ivanjici, u ponedeljak u â~ku, vodimo Peru

Lukovi}a, Teofila Pan~i}a, Zorana Ostoji}a i Mirka \or|evi}a, a vi,

Beogra|ani, se te{ite u Beoizlogu Kulturnog centra, u kojem su izloè-

ne pe{~ani~arske drangulije sa sloganom Nade`de Milenkovi} – Ako

vam je dobro, onda ni{ta.


1166.. 1111.. 22000077..


MRA^NA PROPAGANDA

Nastupilo je vreme uàsne, brutalne laì......

Ne}u da leèm i ustajem s Kosovom, ho}u da leèm i usta-

jem s osmehom zato {to mi je sre}na porodica i kom{i-

luk......

Super bi mi bilo da mogu da kaèm – Ne}u, ko ga {i{a, ne-

ka pobedi Toma Nikoli}......

Te{i me Dìm Morison koji je rekao – Odavde se niko ne}e

izvu}i ìv......

Slobodan G. Markovi}, istori~ar,

@eljko Bodroì}, iz Kikindskih,


@arko Kora}, iz Socijaldemokratske unije,

Petar Lukovi}, novinar,

Milutin Petrovi}, filmski reditelj,

Bob Dilan na radiju XM


Svetlana Luki}:

Ovo su stra{ni dani, kada se zgadi{ i upla{i{ sopstvene zemlje. Snim-

ci one nesre}ne dece vezane za kreveti}e u tim }umezima od socijalnih

ustanova na najstra{niji na~in su nas vratili u stvarnost i to taman

kada je zemlja po~ela da tone u zimski san. San koji vi{e li~i na belu

smrt. O toj nemo}noj deci koja su prepu{tena na milost i nemilost svo-

joj otad`bini ne mogu da govorim, mogla bih samo da vri{tim ili da

pla~em, ali mogu i ho}u da govorim o reakcijama dràvnih funkcione-

ra: dabogda slede}ih jedanaest godina kai{evima, sajlama i lancima

bili vezani za svoje fotelje, dabogda tu jeli, spavali, tu srali i pisali

svoje planove za re{enje kosovskog pitanja, pripremali predizborne

kampanje i molili se bogu.

Vojislav Ko{tunica, taj tupi okrutnik, sitni provincijski prorok koji je

tako istrajno sebe {tedeo od potresa stvarnosti, morao je ne{to da ka-

è o ovom izve{taju i, naravno, rekao je da je to mra~na propaganda,

koja je namerno tempirana ba{ u ovom trenutku, kada on, doktor Vo-

jislav Ko{tunica, profesor Samardì}, profesor Jankovi}, profesor

[ormaz i drugi samo {to nisu pobedili u kosovskoj bici. Vreme je da

neko pogleda u tog ~oveka, u njegovu sra~unatu svirepost i aktivira

poàrni alarm.

Pitanje je, me|utim, ko }e to da u~ini. Boris Tadi}, predsednik, ba{

ovih dana se odmara od svojih du`nosti i nema {ta da kaè, a da ode

u neki od tih domova nema smisla. Ispalo bi kao da veruje u tu mra~-

nu i sra~unatu propagandu, a i takve posete nisu atraktivne za slika-

nje. Nije to kao popiti kafu s Darkom Rundekom u Knez Mihailovoj po-

{to su Rundeka napali neki beogradski dripci. Nije to tako dirljivo kao

posetiti patrijarha Pavla u bolnici. Posle takvih doga|aja moè se oti-

}i u Klub knjièvnika, moè se ~ak i zapevati, ali posle posete deci

ometenoj u razvoju to nekako ne ide. A i ne zna {ta da im kaè. Njegov

ministar Rasim Ljaji} im je ve} obe}ao da }e ih na leto dràva poslati

na more i {ta vi{e od toga Tadi} i njegova stranka mogu da u~ine?

Jo{ je otvoren konkurs za prvo pristojno ljudsko bi}e u srpskoj vladi.

Isti konkurs vaì i u patrijar{iji. Pomo}nik Amfilohije privodi razne

ljude kod patrijarha Pavla. Amfilohije nam stalno {alje poruku da to

nije bolesni~ka postelja ve} odar. Amfilohije voli sahrane; na \in|i}e-

vom grobu je igrao, a na grobu majke Radovana Karadì}a ridao, a ka-

ko i ne bi? Jovanka je rodila sina besmrtnika i svog Radovana vaspi-

tavala kao majka Jugovi}a i kao majka Jevrosima, govorio je Amfilo-


354

16.1

1.0

7.

hije. Amfilohije nije propustio priliku da kod bolesnog patrijarha do-

vede i stare{inu novoformirane, pu~isti~ke muslimanske zajednice,

Zilki}a.

Bog se ovde doslovno zaklju~ao iza nekih vrata, popovi se mole gla-

sno i teatralno, ali vi{e da zastra{e pleme nego da za njega izmole

bo`ju naklonost.

Pro{le nedelje je s neverovatnim zaka{njenjem odràna jedna javna

rasprava o re{enju statusa Kosova. Tamo je govorio i istori~ar Slobo-

dan G. Markovi}. Njemu, kao i svim ostalim sagovornicima u ovom

Pe{~aniku, upada}e u re~ Petar Lukovi}.

Slobodan G. Markovi}:

U stvari imamo dva predloga o re{enju statusa Kosova. Jedan su izne-

li predsednik vlade i ministar za Kosovo i Metohiju, koji su rekli –

Hongkong, a ministar spoljnih poslova je rekao – Hongkong plus. Ni-

sam to shvatio kao preterano ozbiljne predloge i nisam uspeo da

shvatim kakve veze imaju Hongkong i Kosovo i Metohija. Predstavni-

ci vlade su vrlo dobro obrazloìli u kojem smislu ta veza ne postoji,

ali to smo znali i bez njih. Mislim da je to takti~ki potez, nastao iz è-

lje da se pokaè kako Srbija iznosi neke konstruktivne predloge. Ovaj

potez je mo`da smi{ljen i da bi se dobilo na vremenu, ali mislim da ga

~ak i oni koji su ga predloìli intimno doìvljavaju kao neozbiljan.

Svetlana Luki}:

êsto ~ujem to o potrebi da se kupi vreme, da se dobije na vremenu, a

{ta se onda radi s tim kupljenim ili dobijenim vremenom?


Ako Kosovu ve} ne moè da se vrati suverenost, a sigurno je da je to ne-

mogu}e, mislim da to i najve}i optimisti u vladi shvataju, onda se ide

na varijantu takozvanog zamrznutog konflikta. Ide se na stvaranje si-

tuacije sli~ne onoj na Kipru ili u Moldaviji. U oba slu~aja radi se o me-

|unarodno priznatim dràvama, koje njihova nominalna centralna vla-

da fakti~ki ne kontroli{e. Tako se razmi{lja i ovde - ako mi odlaèmo re-

{enje, to }e postati zamrznuti konflikt i mi }emo mo}i da kaèmo - Evo,

nisu uspeli da nam oduzmu suverenost. Problem je u tome {to se ta re~

- suverenost ovde koristi u jednom zna~enju koje ve} ne vaì. Suveren

je onaj koji ima vrhovnu vlast, a mi je na Kosovu nemamo. Zna~i, govo-


Petar

Lukovi}

ri se o tome da se o~uva ne{to ~ega nema. To je kao kada bi se reklo da

mi èlimo da sa~uvamo svoje rudnike dijamanata, a svi znamo da oni

ne postoje. Ili imate suverenost ili je nemate, a ovde suverenost ne po-

stoji, pa prema tome ne moè ni da se zadrì ni da se oduzme. Postoji

samo ta Rezolucija 1244 koja priznaje ranije granice. Ali kao {to to

uspe{no rade vlade u Nikoziji i Ki{injevu, tako i na{a vlada moè da tvr-

di da je, ako ne do|e do formalnog priznanja, postigla ogroman uspeh.

Mislim, dakle, da je to neka vrsta izlazne strategije. Uhvatiti se za neki

apstraktni formalizam i re}i - Evo, imamo ne{to {to je sa~uvano, iako je

to ne{to zapravo ni{ta. Sa stanovi{ta politi~kog marketinga to je na~in

da se vlada ne predstavi kao potpuni gubitnik. Ona moè da kaè – Ne-

zavisnost Kosova su priznale najva`nije zemlje, ali eto, Ujedinjene na-

cije nisu i ima {anse da jednoga dana to bude iskori{}eno.

Petar Lukovi}:

Deseti decembar i gotovo, dovi|enja, }ao, baj-baj, the end, never

again. Mogu na raznim jezicima to da vam kaèm. I pre neko ve~e bio

je Dnevnik i ~ujem da je na{a delegacija iznela novi predlog. Taman

sam hteo da kaèm supruzi da malo poja~a, kad ~ujem - Na{ predlog

je King Kong. Kakav King Kong, jebo te ìvot? Ni{ta me ne bi iznena-

dilo, pa za{to ne i King Kong? Mali Albanci u ruci velikog srpskog

King Konga, za{to da ne? âk mi se King Kong u~inio kao apsolutno

normalna i prirodna ideja. Malo je falilo da kaèm - Hvalim te, boè,

da se neko setio King Konga, ali za{to smo propustili Franken{tajna

i sve filmove katastrofe? Do|em do televizora kad ono, jebiga, nije

King Kong nego Hongkong. Bio sam potpuno zbunjen, za{to Hong-

kong? Ja bih razumeo da u Hongkongu ìve ljudi koji govore nekim

drugim jezikom nego Kinezi, da su ih Kinezi mlatili, tukli, da se sva-

koga dana vojska u Hongkongu budi s kineskom zastavom, da peva

kinesku verziju pesme - Volimo te, otad`bino na{a. Zamislite da sada

u Pri{tini kosovski korpus peva - Volimo te, otad`bino na{a, Srbijo.

Ili Boè pravde, daleko bilo, ne pevam je ni ja. Kom je genijalcu pao

na pamet taj Hongkong? To je o~ajni~ko traganje za nekim pore|enji-

ma u svetu. Se}am se da je na po~etku bio predloèn model Ju`nog Ti-

rola. Pa smo na{li neko ostrvo izme|u [vedske i Norve{ke. Evo, se-

~em sve {to imam na sebi ako to ostrvo ima vi{e od sto ljudi. Otkud su

izvukli to jebano ostrvo, na kojem ljudi ìve od ribarenja? I nisam ~uo

da je neki Norveànin zaklao [ve|anina, da su se otimali oko kita i

napravili neki krvavi pir. Kod nas vlada o~ajni~ko traganje za ko-

smi~kim re{enjem kosovskog pitanja.


356

16.1

1.0

7.

Sino} sam gledao nesre}nog predsednika vlade, kaè - Pregovori nisu

vremenski ograni~eni. To zna~i da on smatra da se 10. decembra ne

de{ava ni{ta, nego }emo mi i dalje pregovarati. Do kada? Kaè - Dok

se ne dogovorimo. Pa ne}emo nikad da se dogovorimo, ali {ta se to

nas ti~e, mi }emo da pregovaramo dok se ne dogovorimo. Svaka ame-

ba i spermatozoid su inteligentniji od celog pregovara~kog tima. I

ba{ nas briga {ta svet kaè, ono {to mi kaèmo je bitno. Imamo posla

s maloumnicima. Pa kako da pregovara{ pedeset godina, jesi li ti nor-

malan ~ovek? Primetili ste na prethodnim izborima da on voli da po-

be|uje ~ak i ako je tre}i. I sada }emo imati problem s osobom koja }e

nam obja{njavati da je on u stvari dobio. Na drugom nivou sam pri-

metio kako se to radi kod nas, kako se crno pretvara u belo.

Ja volim da gledam tenis i ne volim \okovi}a, on je meni samo teni-

ser, niti mi je brat, niti mi je ro|ak, niti je predsednik vlade, niti mi je

poslodavac, nije mi ni{ta. Ja volim Rodèra Federera. Rodèr i ja smo

u bliìm odnosima nego \okovi} i ja. Ali \okovi} je kod nas postao,

ve} sada, sa svojih dvadeset godina, nacionalna ikona. U Madridu i

Parizu je glatko izgubio, pojma nije imao. I sad, ako vi to napi{ete, on-

da vam kaù - Jesi li ti normalan, kako sme{ da kaè{ da je izgubio?

Ne igra on lo{e, samo je imao slab trenutak; {ta je on sve uradio za Sr-

biju, razvijao zastavu, pravio srce, pokazivao tri prsta, promenio je

brend Srbije i ti se sad usu|uje{ da kaè{ da on lo{e igra. Pa, kaèm -

êkaj, izgubio je - Nije izgubio.

Sino} gledam Anu Ivanovi} protiv [arapove i na{ komentator se ubi

da nam objasni kako [arapova ima sre}e, kaè - Kad nekom krene, ne-

ma kraja. Pa stani, ~ekaj, zaustavi se, do{lo mi je da u|em u televizor

da mu jebem... pa priznaj, izgubili smo. Kaè - Umorio se \okovi}, tr-

~i. Pa {ta rade ovi - stoje? I tako ja sad ~ekam da vidim koje }e biti

opravdanje za 10. decembar, {ta nam se sprema. Imamo ove spotove i

nemoj slu~ajno da vas vidim da okre}ete glavu, da zatvarate o~i i }u-

tite. Pokaìte odgovornost i solidarnost. Dakle, imamo spotove, ima-

mo medije, imamo zabrinutog predsednika vlade, a imamo i zabrinu-

tog predsednika dràve. Ako nekom ljubitelju Demokratske stranke

to jo{ nije dosadno, to je vrlo opasan simptom i preporu~ujem hitnu

posetu odgovaraju}im ustanovama. Ako to nekom nije dovoljan raz-

log za zabrinutost, neka pogleda {ta se de{avalo s novim izborima. To

je prvo bilo iz keca u kec fiksirano da }e ovaj morati da pristane da iz-

bori budu progla{eni do 31. decembra, a onda je bilo - bi}e odràni

eventualno u januaru, mo`da u februaru, a ako situacija u dru{tvu


Slobodan G.

Markovi}

bude opasna - nikad. I {ta su se oni na kraju dogovorili? - Ni{ta, sve lu-

|i od lu|eg.

Ne{to me bole le|a, pa sam dve ve~eri sedeo pred televizorom, daleko

bilo, dve ve~eri sam izdrào. Pukovnik Radi{i}, koji je pogledom ski-

dao avione 1999. godine, s Miljom Vujanovi}, bio je po{tovani gost na

programu - Gospodine Radi{i}u, {ta mislite o na{oj situaciji? Pa pobio

bih i gledaoce i voditelja i Radi{i}a i tre}e oko i ~akru i sve ostalo. Ka-

kav narod, pa neverovatno. Znate, kad ~itate novine u kojima je glav-

na vest dilema da li }e Ceca da peva Legijinu pesmu ili ne}e, onda u

glavi imam samo sliku golog genocida, masovnog zlo~ina nad svima

koji kupe takve novine. Mi bez te{ko}a re{avamo probleme celog sve-

ta, ali kada poku{avamo da re{imo na{ mali problem, svoj ìvot, e tu

ba{ ne{to nismo ve{ti. Tu se onda neprijatelj ume{a, pa imamo zave-

ru, kosmi~ke sile i Radi{i}a i ~akru. I nikada nismo mi krivi. Taman

posla da mi izgubimo utakmicu, ni slu~ajno, nego smo bili umorni.

Svetlana Luki}:

Videla sam podatak da bi formalna suverenost nad Kosovom zna~ila

i da mi nastavljamo da pla}amo 3,6 miliona dolara mese~no, koliko

Srbija sada izdvaja za otpla}ivanje kosovskog duga.


Zanimljivo je da je Boìdar \eli} nedavno u Americi ve} otpo~eo pre-

govore o tome da mi prestanemo da pla}amo tu sumu. I ne samo to,

on je traìo da nam se nadoknadi ono {to smo do sada uplatili. Drà-

va time odustaje od svog glavnog argumenta, a to je - vi ne}ete nika-

kvu vezu s Beogradom, a on vam otpla}uje dugove. To je racionalna

odluka, jer za{to bi gra|ani trpeli budètske izdatke za neku apstrak-

ciju koja u stvari ne postoji? Moèmo da izvedemo i druga~iju ra~uni-

cu - koliko bi ko{talo kada bi Srbija zaista preuzela suverenost na Ko-

sovu. Ako tamo ima dva miliona ljudi, od kojih je polovina nezaposle-

na i ako je tri dolara dnevno minimum koji dràva mora da izdvoji za

svakog od tih milion ljudi i tako spre~i socijalnu eksploziju, to je hi-

ljadu i sto dolara godi{nje za svakog od tih ljudi ili milijardu i sto mi-

liona. Na to dodajte tro{kove administracije, vojske, zdravstva i osta-

log i dolazite do najmanje dvostrukog iznosa, to jest jo{ dve milijar-

de dolara. Ra~unica je prosta. Kada bi Srbiji neko danas rekao - Preu-

zmite ingerencije na Kosovu, ona to ne bi mogla da plati, ne bi mogla

da izdràva tu prenaseljenu oblast. Na Kosovu je naseljenost preko


358

16.1

1.0

7.

dvesta ljudi po kvadratnom kilometru, dok je u Srbiji ispod sto, s ten-

dencijom daljeg opadanja.

Na ovom skupu, koji je odràn u organizaciji CUPS-a i ~asopisa Here-

tikus, Jovo Baki} je izneo demografske projekcije po kojima }e Srbija

i Kosovo 2050. godine imati isti broj stanovnika – po {est miliona. Da-

kle, imamo staro stanovni{tvo u Srbiji, koje }e bivati sve starije, ko-

jem su vitalni sokovi istro{eni, a na Kosovu imamo jedno od najmla-

|ih stanovni{tava u Evropi, koje je puno ìvotne energije, koje je u

usponu, puno èlje da se afirmi{e. Na{e {anse su tu jednake onima da

starac u tu~i pobedi mladi}a. To je biolo{ka situacija koju je besmi-

sleno negirati. Za koju god varijantu da se opredelimo, ona }e ko{ta-

ti, ali najva`nije je da na{a izlazna strategija ljudima koji ìve u Srbi-

ji i ljudima koji }e ìveti na Kosovu obezbedi budu}nost bez bilo ka-

kve mogu}nosti da ponovo do|e do nekih oruànih sukoba ili interve-

ncija. I tu se srpska politi~ka elita ne~asno pona{a, jer Srbi koji ìve

na Kosovu, koji su tokom vladavine Slobodana Milo{evi}a postali sa-

veznici Beograda, a sada vi{e ne mogu da ìve na Kosovu, jo{ sluè

kao moneta za potkusurivanje. Ju~e je Stratedìk marketing objavio

rezultate ankete po kojima se vidi da bi se ve}ina nealbanaca koji ì-

ve na Kosovu, ukoliko do|e do nezavisnosti, iselila. Dajte da vidimo

kako da za{titimo te ljude, pre svega njihova imovinska prava. Valj-

da ova dràva ima neke obaveze prema njima. Krajnje je vreme da

prestanemo da se igramo ljudima.

Dràva Srbija treba da formira jedan fond i da kaè – svakome ko ni-

je mogao da ostane na Kosovu, dràva Srbija }e po trì{noj ceni otku-

piti imovinu. Naravno, ako moè da je proda, neka je proda, ali ako ne

moè da je proda ili mu je ku}a spaljena, dràva Srbija }e je ili otku-

piti ili nadoknaditi, jer nema nikog drugog da to u~ini. Dajte da pre-

stanemo da se igramo tim ljudima na na~in na koji smo se igrali srp-

skim izbeglicama iz drugih krajeva biv{e Jugoslavije. I gra|anima Sr-

bije jednom mora da se kaè - Moète odobriti bilo kakvu dràvnu po-

litiku, ali za nju morate snositi i materijalne posledice. Svi gra|ani

Srbije treba da osete materijalne posledice svojih odluka, pa }e slede-

}i put razmi{ljati na izborima - Ako treba da isplatimo dve milijarde

evra, ako }emo morati da se zaduìmo i narednih deset godina ih vra-

}amo po dvesta miliona evra godi{nje, daj da razmislimo da li da to

~inimo. Gra|ani Srbije moraju preuzeti odgovornost za svoje odluke.

Ne moèmo sada da se pravimo ludi, kao da ti ljudi na Kosovu ne po-

stoje. Mislim pre svega na Srbe ju`no od Ibra.


Slobodan G.

Markovi}

Kosovo je fakti~ki ve} podeljeno. Severno od Ibra ne funkcioni{u ko-

sovske ustanove, ve} institucije Republike Srbije. Ako se i taj deo pro-

blema ne reguli{e, ima}emo zamrznut konflikt, i to ne u smislu da li

je Kosovo deo Srbije ili nije, jer ako Kosovo prizna ve}ina dràva

Evropske unije i Sjedinjene Dràve, to je re{eno pitanje. Ali ima}emo

problem na samom Kosovu, u smislu da se severno Kosovo odvojilo.

Ovde se stalno govori kako Kosovo i Metohija ~ine petnaest odsto te-

ritorije Srbije, {to nije ta~no. Kosovo i Metohija imaju povr{inu od

10.087 kvadratnih kilometara, {to je 12,32 odsto teritorije Srbije. Se-

verne op{tine koje nisu pod kontrolom privremenih ustanova u Pri-

{tini zauzimaju oko 1.100 kvadratnih kilometara Kosova i Metohije,

{to je ne{to vi{e od deset odsto celokupne povr{ine Kosova. Ako tome

dodamo za{ti}ene zone oko manastira, moglo bi da se postigne re{e-

nje po kojem su svi na dobitku: Srbija gubi 12,32 odsto teritorije, ali i

novonastaju}a dràva na Kosovu tako|e nema kontrolu nad 12 odsto

svoje teritorije. To ne bi bila podela. Ako delite jabuku, prese~ete je

na pola ili na tre}ine, ali ako uzmete jedan griz od te jabuke, to nije

podela, ve} simboli~no utvr|ivanje granica. Uvek treba teìti re{enju

po kojem niko nije potpuni pobednik: svako je ne{to dobio i svako se

odrekao ne~ega va`nog, a po{tuje se realnost situacije na terenu. Ja

mislim da bi to bio izlaz.

Srpska etni~ka ve}ina na Kosovu je izgubljena jo{ u osamnaestom ve-

ku, to je stvar zaista daleke pro{losti i ne treba da nas se toliko ti~e.

Jedan popis koji je 1903. sprovela Austro-Ugarska pokazuje da je u

Pe}kom sandàku ìvelo samo 16,4 odsto pravoslavnih Srba i 9,2 od-

sto Srba muslimana. Situacija nije bila bitno druga~ija ni u Kraljevi-

ni Jugoslaviji. 1921. u okruzima Kosovo, Metohija, Prizren i Zve~ane

ìvelo je 428.000 stanovnika, a od toga je Srba i Hrvata bilo 113.848.

To je ~inilo 26,58 odsto, a Albanaca, koji su u tom popisu navedeni

kao Arnauti, bilo je 65 odsto. 1890. godine je obeleèna dvestogodi-

{njica seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem ârnojevi}em u Ugar-

sku. Mnogi srpski istori~ari u tada{njoj Ugarskoj su pisali o tome i

oplakivali Kosovo. Dakle, jo{ 1890. u svim tim tekstovima se ne govo-

ri - Kosovo }e biti vra}eno, nego - Kosovo je trajno izgubljeno.

Ko god je imao vlast na Kosovu i Metohiji, bilo Srbi, bilo Albanci, on je

proterivao onu drugu zajednicu, zna~i, imali smo seriju proterivanja.

Mi uvek govorimo da su Albanci proterivali Srbe, ali naravno da su i

Srbi proterivali Albance. Takve su bile odmazde nad Albancima


360

16.1

1.0

7.

1912–1913. godine. îm je Srbija u{la na Kosovo, ona je izvr{ila odma-

zdu, pa onda ponovo 1945–1946. pod pla{tom ideolo{kih razlika. Radi

se o hiljadama ubijenih ljudi. Drenica, koja se ~esto pominje, ìvi u se-

}anjima albanskog stanovni{tva od 1945–1946. Odmazde Albanaca

nad Srbima smo imali 1941–1945, krajem devetnaestog i po~etkom

dvadesetog veka i ponovo u novije vreme. Te{ko je na}i dodirne ta~ke

izme|u Srba i Albanaca. Njego{ kaè - Skenderbeg je srca Obili}a.

Esad pa{a Toptani je pomogao srpskoj vojsci tokom povla~enja preko

Albanije. Postoje primeri na kojima biste mogli ne{to da gradite, ali

oni su usamljeni. To su pre svega odnosi dve odvojene zajednice koje

u tom smislu podse}aju na model koji postoji izme|u Palestinaca i

Izraelaca. Srbi i Hrvati su imali periode izuzetne saradnje, koji su po-

nekad trajali decenijama, dakle, smenjivali su se antagonizam i sarad-

nja. Ovde nikada nije bilo tako. Mislim da uzrok tome pre svega treba

traìti u potpuno razli~itim jezicima, koji su spre~avali komunikaciju.

I sada na Kosovu vrlo malo Srba govori albanski, a ni mla|i Albanci

ne govore srpski. Kako da stvorite zajednicu ~iji ~lanovi ne mogu da

se sporazumeju? To bi bila zajednica s puno prevodilaca. Svaki od Sr-

ba koji bude odlu~io da ostane na Kosovu }e morati da nau~i alban-

ski. Kao da su Ma|ari bili odu{evljeni da 1918. u Subotici u~e srpski.

Bio je to diktat vremena.

Na{a politi~ka elita se bezrazlo`no boji dana posle. Istraìvanja po-

kazuju da su gra|ani sazreli i da su spremni da prihvate bilo koje re-

{enje po kojem Srbija nije potpuni gubitnik. Zaista smo u paradok-

salnoj situaciji u kojoj }e ra~un za ono {to su uradile Socijalisti~ka

partija Srbije i Srpska radikalna stranka biti isporu~en sada{njim

strankama vladaju}e koalicije. Ali one su same krive, zato {to su za-

boravile da u prethodnih sedam godina podse}aju gra|ane na to. Mo-

ramo da budemo svesni i toga da etni~ki model ne samo da nije mr-

tav na Balkanu - on nije mrtav ni u Evropskoj uniji. Me|unarodna za-

jednica posebno vodi ra~una o zemljama koje nisu nastale na etni~-

kom principu, nego su proizvod mirovnih sporazuma. Takve su u

Evropi [vajcarska, Belgija i Bosna i Hercegovina i nije slu~ajno da su

ba{ u tim zemljama sedi{ta svetskih organizacija. Nijedan analiti~ar

ne sme da vam potpi{e da }e Belgija opstati kao dràva. Prva tri me-

seca ove godine sam proveo u Engleskoj, u kojoj je prevladalo raspo-

loènje - Ako [kotska ho}e da ide, neka ide, neka je. Ako Britanija ne

moè da zadrì [kotsku, s kojom je nekoliko stotina godina u uniji,

ako Belgija koja postoji vi{e od sto sedamdeset godina, u kojoj je cen-


Slobodan G.

Markovi}

tar Evropske unije, ne samo da ne moè da opstane, nego je pre neko-

liko dana i izborna jedinica Brisel podeljena, onda to zna~i da ni Sr-

bija nije izuzetak i da nisu u pravu ljudi koji kaù - Evo, samo se kod

nas to de{ava. Nije ta~no, de{ava se svuda u Evropi.

Jugoslavija je bila neka vrsta kolonijalnog eksperimenta, naro~ito pr-

va. Srba je tu bilo oko 46 odsto i to je bila jedna od svega dve zemlje

koje su nastale 1918. godine, a da nisu imale etni~ku ve}inu jednog

naroda. To su bile êhoslova~ka i Jugoslavija i obe su se raspale. I ni-

je ta~no da su Srbi u dvadesetom veku dobijali ratove, a gubili u mi-

ru, nego je problem u tome da su se oni u prvoj Jugoslaviji pro{irili

preko svojih mogu}nosti. Ako pogledate prvu Jugoslaviju, od ~etrde-

set njenih vlada samo u jednoj Srbin nije bio premijer. Liberalna ide-

ja - jedan ~ovek, jedan glas u praksi ne izgleda dobro. Albanci ne èle

da budu u Srbiji, jer princip jedan ~ovek - jedan glas na prakti~nom

nivou zna~i 65 odsto Srba protiv 20 odsto Albanaca. To niko ne}e da

prihvati. Ta ideja jeste liberalna, ali ne odgovara stvarnosti u kojoj ì-

vimo, koja je takva kakva jeste - etnifikovana.

O~igledno je da imamo politi~ku elitu koja se pla{i da kaè – Evo, lju-

di, do{li smo do te ta~ke, dajte da to analiziramo. Umesto toga, sada

se poku{ava ne{to neverovatno, da se dokaè da su Srbi Kinezi, a da

su Albanci stanovnici Hongkonga. I kona~no, vi moète da budete lju-

ti zato {to je Bu{ u Tirani obe}ao nezavisnost Kosovu, ali nijedna

ameri~ka administracija ne}e imati ovoliko uvaàvanja za stavove

Srbije koliko ih ima sada{nja. Da li neko o~ekuje da }e demokratska

administracija, u kojoj }e biti dosta ljudi koji su bombardovali Jugo-

slaviju, imati vi{e razumevanja nego ova? Dakle, ovo je trenutak da

se napravi kompromis, a ne kada do|e neko slede}i i kaè - Dosta

nam je Srbije, sedamnaest godina se bavimo tom temom, re{i}emo

unilateralno i ta~ka.

Svetlana Luki}:

Ovde se ra~una s tim da }e SAD odmah priznati samoprogla{enje Koso-

va kao nezavisne dràve, ali ima se utisak kao da se igra na podeljenost

Evropske unije. To me podse}a na Milo{evi}evo o~ekivanje da }e tokom

bombardovanja Jugoslavije do}i do rascepa u NATO snagama.


I do{lo je, ali ne do dovoljnog da bi Milo{evi} mogao da postigne ono

{to je hteo. Setite se 1992. i francusko-nema~kog savezni{tva. Mite-


362

16.1

1.0

7.

ran je tada odlu~io da je to savezni{tvo va`nije od suprotstavljanja

nekim Gen{erovim neprincipijelnim stavovima i on je priznao neza-

visnost Hrvatske i Slovenije. Sada se Britanija i Francuska zalaù za

nezavisnost Kosova, a Nema~ka je prema tome uzdrànija. Ali Ne-

ma~ka ne}e dovesti u pitanje zajedni~ko formulisanje spoljne politi-

ke Evropske unije. Protiv progla{enja nezavisnosti }e ostati samo ze-

mlje koje su i same ugroène virusom etnifikacije, kao {to je [panija,

i zemlje koje su bliske Srbiji, kao {to su Slova~ka, Gr~ka i Kipar. Da li

}e nezavisnost Kosova priznati dvadeset ili dvadeset sedam zemalja

je sasvim svejedno. U Evropskoj uniji postoji op{ti stav da Kosovo tre-

ba da bude nezavisno i pri tome oni uop{te nisu odu{evljeni tim re{e-

njem. Kako neko ko raspravlja o tome gde je oti{lo 0,1 odsto budèta

moè biti ravnodu{an prema ~injenici da }e sada on morati da ulaè

te dve milijarde dolara u Kosovo, koje bi ina~e ulagala Srbija? Pa ne-

}e biti odu{evljen, ali oni ne vide bolje re{enje. I re{enje po modelu

Hongkonga bi opet morala da plati Evropska unija, ne Srbija.

Sjedinjene Ameri~ke Dràve su zemlja u kojoj se re~ predsednika ve-

oma ceni. Ako je predsednik u Tirani rekao - Bi}ete nezavisni - to je

obaveza. Mo`da oko njega postoje ljudi koji smatraju da predsednik

nije trebalo to da kaè, ali on je to rekao.

Du{an Batakovi} u knjizi De~ansko pitanje opisuje epizodu s po~etka

dvadesetog veka, kada su u De~ane do{li ruski kalu|eri i kada su se

u Metohiji stvorile dve stranke, takozvana ruska i srpska stranka. I

odjednom ste po selima Metohije mogli da ~ujete pitanje - Jesi li Rus

ili Srbin? Samo nekoliko godina je bilo dovoljno da oni kaù - Mi smo

Rusi, i to bez nekog naro~itog pritiska iz Petrograda. Danas je me|u

Srbima na Kosovu i Metohiji Vladimir Putin najpopularniji politi~ar.

Rusija ima pre svega interese u Ukrajini i ona je to rekla - Ukrajina je

na{ spoljnopoliti~ki prioritet. Na drugom mestu Rusija ima interese

u centralnoj Aziji i kona~no, ima interese i na Balkanu. Rusija je po-

vukla svoje trupe s Kosova, to se zaboravlja, one koje su onako spek-

takularno u{le na aerodrom kod Pri{tine u junu 1999. godine. Rusija

na Kosovu ima ve}e interese nego {to su mnogi od nas mislili, dakle,

zanemarili smo taj faktor, ali ga ne treba ni prenagla{avati. I Rusija

se bavi pitanjem raketnog {tita. U tom kontekstu Rusija pregovara

direktno s Va{ingtonom i ona }e s Va{ingtonom na}i neko re{enje. Za

Srbiju je kratkoro~no povoljno to {to se Rusija konfrontira sa Zapa-

dom, ali srednjoro~no je to za Srbiju nepovoljno. I zato je za nas bit-

no da se ovo pitanje {to pre re{i da bismo iza{li iz tog {tita velikih si-


Mirko

\or|evi}

la, i jedne i druge, jer takav poloàj nikada nije povoljan za male dr-

àve. Za{to bi neko smatrao da Rusija ne}e `rtvovati piona zvanog

Kosovo, ako }e dobiti konja ili kraljicu na nekom drugom mestu? A da

ne pominjem da smo mi, geostrate{ki gledano, okruèni Evropskom

unijom i NATO-om i sve vi{e }emo biti okruèni, tako da zaista nema-

mo mnogo prostora za previ{e domi{ljanja.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Slobodan Markovi}. Pro{le nedelje smo bili na promocijama

u Smederevskoj Palanci, â~ku i Ivanjici pod snegom. U Ivanjici je go-

vorio i Mirko \or|evi}.

Mirko \or|evi}:

Evo {ta je o stanju stvari kod nas kazao Predrag Mijailovi} Lune, na-

rodni poslanik Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije - Bezbo`ni-

ci ne treba da budu u skup{tini Srbije. Kako }e taj gospodin iz vrha

Ko{tuni~ine stranke da utvrdi ko su pobo`ni, a ko su bezbo`nici? Ko-

liko ja poznajem stanje stvari, i me|u onima bez mantija i onima s

mantijama ima toliko malo zaista pobo`nih da bi skup{tina ostala na

nekolicini ljudi, niko ne bi mogao u nju da u|e. Ja }u vam sada citira-

ti izjavu ra{ko-prizrenskog vladike Artemija od pre desetak dana - Iz-

jave predsednika Srbije i ministara Jeremi}a i [utanovca da Srbija

ne}e vojskom braniti Kosovo i Metohiju su prava izdaja. A gospodin

Dragan Markovi} Palma rekao je - Ministri treba da se zakunu u cr-

kvu, a ne samo u imovinu. Valjda }e tako lak{e da kradu, {ta li.

Uàsno se mnogo laè. Evo vam jednog primera, a ti~e se Vidovdana i

bitke na Kosovu. Davno je nauka utvrdila da car Lazar uop{te nije sla-

vio slavu koja se zove Vidovdan, nego je slavio svetog proroka Amosa,

to je jedan jevrejski prorok. Vidovdan uop{te nije hri{}anski praznik

i nije se pominjao u na{em crkvenom kalendaru sve do balkanskih ra-

tova. Vidovdan nije bio zapovedni praznik, niti je bio crkveni praznik,

a sada su ga digli u status dvostrukog crvenog slova. Za{to? Zato {to

su ljudi odlu~ili da fatalno laù. To je dan vezan za ime jednog pagan-

skog, ratni~kog boànstva, koje se zove Beli Vid. Sve to vi znate, ni-

sam ja do{ao u Ivanjicu da vam drìm predavanje o tome, ali vladika

zahumsko-hercegova~ki je doktor nauka i on mirno tvrdi u novinama

da je Vidovdan hri{}anski praznik i da je postojao neki sveti Vid koji

je stradao na Kosovu. Vladika ima kamilavku na glavi, ali briga njega,

smatra da treba da laè i da su svi du`ni da mu veruju. Pet para on ne


364

16.1

1.0

7.

daje za nekog âjkanovi}a, Erdeljanovi}a i za Pravoslavnu enciklope-

diju koju je objavila na{a crkva, u kojoj doslovce stoji da Vidovdan ne-

ma nikakve veze sa srpskom pravoslavnom tradicijom.

Nastupilo je vreme uàsne, brutalne laì. Analizira}u vam lirsku pe-

smu veoma poznatog srpskog pesnika, koji je bio predsednik Udruè-

nja knjièvnika Srbije. Pre nekoliko meseci tu pesmu je objavila Po-

litika u svom kulturnom dodatku, a zove se Kosovska monahinja An-

gelina. Ova pesma ima jednu fusnotu, napomenu koja je sastavni deo

pesme, koja glasi - na Kosovu januara 2007. monahinja Angelina se

mazala balegom, izmetom, kako bi izbegla zlu sudbinu onih monahi-

nja koje su bile silovane na Kosovu i Metohiji. Ta napomena nas zgra-

àva, jer odjednom smo u lirsku pesmu uneli motive skarednog, od-

vratnog, morbidnog. Junakinju je naruìo sam pesnik i pretvorio ju je

u bi}e koje balegom maè boànski lik koji je Tvorac utisnuo u sva-

kog ~oveka. To je antihri{}anski, antipravoslavni motiv. A u pesmi pi-

{e - Blagoslovena ti balega bila, blaèna Angelina. Evo gde smo se sro-

zali, nama je balega postala simbol spasenja.

Svetlana Luki}:

Svi ste ve} ~uli da su radikali ove nedelje u skup{tini prodavali, a po-

tom poklanjali [e{eljevu knjigu, sto ~etvrtu u njegovim sabranim deli-

ma, pod nazivom Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi}. To,

naravno, prili~i plja~ka{ima le{eva iz Srpske radikalne stranke, koji

su svoj ratni i poratni plen tro{ili na kupovinu kafi}a po Zemunu. Vu-

~i} je, vidim, pravio kolekciju parfema na koje je, kaè, slab. Problem je

opet odsustvo reakcije dràve. Javni tuìlac }uti, a predsednik skup{ti-

ne Duli} je novinarima koji su videli radikale kako prodaju knjige pre-

poru~io da ih prijave finansijskoj policiji, jer ne izdaju fiskalne ra~une.

Ne{to sli~no je rekla i {efica poslani~kog kluba DS-a, Nada Kolundìja,

gospo|a koja nam se po novinama ispoveda kako je oduvek sanjala da

postane modna kreatorka. Demokratska stranka je u ovoj prilici iza-

brala da podraàva G17 plus – odbila je da za{titi Nata{u Kandi} i da

pominje neprijatne stvari kao {to su zlo~ini, ve} se brine o finansijskoj

disciplini u skup{tinskom holu. Kod takvih bi Ajhman na su|enju u Je-

rusalimu bio oslobo|en, jer je gas za koncentracione logore sigurno na-

bavljao preko legalnog tendera. U nastavku Pe{~anika slu{ate @eljka

Bodroì}a, koji poku{ava da pravi pristojne novine u Kikindi.


@eljko

Bodroì}

@eljko Bodroì}:

I dalje ima{ novine koje propagiraju ideologiju krvi i tla i osnovni

problem nije u njihovoj maloj ceni, nego u tome {to dràva }uti na

otvoreno raspirivanje mr`nje i sprdnju sa `rtvama rata u tim glasili-

ma. Kada pogleda{ strukturu reklama u tim takozvanim tabloidima,

ti vidi{ da se u njima redovno reklamiraju velika javna preduze}a. Re-

klama za dràvne lutrije, Loto ili Bingo, stoji pored velikog naslova -

Ivana Duli}-Markovi} je usta{a. I {ta sada da radi Ivana Duli}-Marko-

vi}, kada zna da je direktor dràvne lutrije iz njene partije? Skupom

reklamom na naslovnoj strani on je toga dana finansirao te novine.

Ali to {to dràva na taj na~in finansira ne{to {to je zlo jeste problem

svih nas. Telekom, NIS, svi oni imaju reklame u tabloidima, a mi se

~udimo kako ti mediji opstaju. Dràva je suvlasnik tih novina. Tablo-

idi mogu da kaù - Mi imamo veliki tira`, pa privla~imo velike kom-

panije, ali pornografski ~asopisi imaju jo{ ve}i tira`, pa za{to se ta-

mo ne reklamiraju dràvna javna preduze}a?

Svetlana Luki}:

Mnoga dràvna preduze}a nemaju stvarnu potrebu da se reklamira-

ju, jer su monopolisti.

@eljko Bodroì}:

Ta~no. Ne govorim o zabrani tih novina, nego o normalnom pravnom

poretku, nekom redu u dràvi. Po toj logici, lako moè{ da zamisli{

neki prousta{ki list u Zagrebu ili nacisti~ki list u Berlinu 1946. godi-

ne. On bi sigurno imao dobar tira`. I ako bi ove dana{nje naslove pre-

neli na onda{nje vreme, imali bi naslove - Gering izdao novu knjigu

ljubavne poezije, a iznad toga - Ajzenhauer {vercuje cigarete preko

Rajne ili - Advokat Hesa: Optu`nica na staklenim nogama, Rusi i

Amerikanci spaljivali Jevreje u konc-logorima. I taj slu|eni nema~ki

narod bi te 1946. poverovao nekom od tih listova. Zna~i, mi ovde ni-

smo imali ono {to se zove prekid s pro{lim sistemom, ti ljudi su oì-

veli i sada ulaù u medije, koji postaju profitabilni zato {to imaju

upori{te u publici i podr{ku privatnih kompanija i same dràve.

Proslavili smo mali jubilej, dve godine otkako smo dobili odluku Ko-

miteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija da se ukine presuda po tu-

`bi Dmitra [egrta protiv mene. Ovog prole}a, kada se digla frka zato

{to su kikindske sudije izdale re{enje da me uhapse zbog neke nepla-

}ene kazne, u slu`bi za ljudska prava mi je re~eno da }e to biti brzo


366

16.1

1.0

7.

ura|eno, samo da pro|e Uskrs. Me|utim, pro{ao je i Uskrs i \ur|ev-

dan i rastanak i sastanak i Velika gospojina i evo do danas - ni{ta. Ka-

ko bi dràva reagovala da je neko, ne daj boè, od ovih koji su kao

o{te}eni u Sablji dobio pred Ujedinjenim nacijama istu takvu odlu-

ku? Ja mislim da bi to bilo u drugom Dnevniku i da bi, brè-bolje, Ko-

{tunica izdao saop{tenje da se tom ~oveku {to pre nadomesti sav pre-

trpljeni bol. Naravno, ima ljudi koji èle da pomognu, naro~ito otka-

da je Demokratska stranka u{la u vlast i drì ministarstvo pravde, ali

opet se nije odmaklo daleko. Problem je kako legitimnu odluku Uje-

dinjenih nacija pretvoriti u legalnu. Kada se dràvni funkcioneri to-

liko pozivaju na Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, mogu i ja da se

pozivam na ovu odluku i da kaèm - Hajde ve} jednom da to zavr{imo.

Vidim da je Ko{tunica tu glavni, to vide i moja tetka i baba iz Ruskog

sela. Naàlost, dràvni funkcioneri iz Demokratske stranke i dalje

daju izjave za medije koji na najgori mogu}i na~in rade protiv osni-

va~a njihove stranke, ~oveka koga su ubili ljudi iz istih tih krugova.

Obeshrabruju}e je kada to vidi{ kao gra|anin.

Kolumnisti iz tih medija po~inju da ti popuju isto kao {to su to ~inili

oni stra{ni komentatori na RTS-u devedesetih godina. To je isti govor

- izdajnici, strani pla}enici, nema izbora dok se ne re{i Kosovo, sada

je biti ili ne biti. Njima je dat legitimitet da oni s pravom brane drà-

vu takvu kakvom je oni zami{ljaju. Imaju novac i imaju ideologiju ko-

ja je opet pobedila. Ba{ za inat takvima, do|e mi da kaèm da hong-

kon{ki model treba primeniti na Vojvodinu, jer Srbija i Vojvodina su

jedan narod - dva sistema. Srbija ho}e taj narodni kapitalizam s do-

ma}inima, a u Vojvodini je ljudima bliì socijaldemokratski kapitali-

zam. Pa lepo, neka nam fudbaleri igraju u istoj reprezentaciji, ali pu-

sti Vojvodinu da se ekonomski razvija, jer ovako }emo svi potonuti u

blato. Lepo zvu~i - Vojvodina Hongkong.

Mi iz Kikindskih i dalje idemo na sudove, poslednji nas je tuìo pred-

sednik op{tine, radikal Branislav Blaì}. On se naljutio zbog saop{te-

nja Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su ga po{teno okrpili, to ni-

je sporno, ali su oni samo uzvratili na ono {to je on godinama pri~ao

o drugima. ôvek je devedesetih godina svima govorio da su izdajni-

ci, strani pla}enici, olo{, majmuni, a sada se na{ao uvre|enim zbog

tog saop{tenja i traì sto hiljada dinara od nas i Lige. Sudija je biv{i

SPS-ovac i ve} vidim svoje zbogom. Ja }u se pripremiti, imam njegove

izjave u kojima na{e novine naziva usta{kim i vre|a ljude po nacio-

nalnoj osnovi. 1999, kao ministar ekologije je govorio da ako padne


@eljko

Bodroì}

ijedna bomba, nijedan [iftar, on tako naziva Albance, ne}e ostati na

Kosovu. Gori od tebe te tuì, ~ovek koji nije prezao ni od ~ega. Ali ka-

da njegov advokat napri~a o meni, ubila bi me ro|ena porodica, èna

i deca bi me se odrekli. U sudu, tuìla{tvu, bankama dràvnim i stra-

nim, svuda sede Milo{evi}evi ljudi. Ne mogu da dobijem reklamu od

njih. Mi list {tampamo latinicom i gotovo, kraj pri~e.

Imala je promociju nova banka i ja kaèm Austrijancu - Da je bio po-

{tovan krivi~ni zakon dràve Srbije i da je bilo zakona o lustraciji, od

ovih sto ljudi u sali ostali bismo vi, ja, fotograf iz moje redakcije, sni-

matelj i novinarka s televizije i tri konobara od pet, jer dvojica rade

za Udbu, pa bi i oni bili lustrirani. Ba{ ti do|e da vrisne{ kao ovi ko-

lumnisti iz tabloida - Alo bre, smrdovi, dokle vi{e? A najgore je {to ne

vidi{ neki brzi izlaz. Svi smo se pomirili s tim da }e to biti spora evo-

lucija, ali pro|e ìvot, bre, dok ti do~eka{ malo vazduha.

Svetlana Luki}:

Videla sam Vuka{ina Obradovi}a u Vranju. Kad god se vratim u Beo-

grad imam potrebu da kaèm ljudima - A znate li kako je ljudima u

manjim mestima, pod kakvim su oni pritiskom, koliko su oni usamlje-

ni? Kada odlazimo iz Soko Banje ili Ivanjice, ljudi nas gledaju kao da

mi odlazimo u slobodu, a oni ostaju u zatvoru.

@eljko Bodroì}:

U malim sredinama se jo{ manje osetio dah promene. Oni su se raz-

mileli po strankama DOS-a i onda je postojalo stanje da si ti kao ne-

{to pobedio 5. oktobra, ali da si postao jo{ ve}i gubitnik zato {to se

tvoja ideja pretvorila u potpunu karikaturu. I u malim sredinama lju-

di su popla{eni od te vlasti, jer je ostao isti tuìlac, iste sudije, ista po-

licija, isti direktori dru{tvenih preduze}a. To {to oni pri~aju o pogro-

mu nakon 5. oktobra mogu da pri~aju nekom drugom. Pogrom je bio

1988, ja sam bio klinac kada su skidali autonoma{e, ali tada je bila

~istka i ovo {to je bilo posle 5. oktobra je boza naspram toga. Glavni

igra~i su ostali i ispalo je da su oni nagra|eni, a ti si ka`njen. Vuka-

{in je najbolji primer. Jug Srbije je ipak druga~ija sredina od nekog

grada u Vojvodini. Hajde {to su ga ka`njavali na sudu, ali u Vranju

mu je i glava bila u torbi. I ti 2007. kaè{ - Pa stani, dokle, je l’ uop{te

ima kraja? To mi i sudije u sudu kaù - Pa {to si morao ti? Ja kaèm -

Je l’ vi znate da su to zlikovci, je l’ vi znate kakvi su oni? - Pa znam. Pa

kako ne moète nekad da mi presudite po pravdi? Ne, ona sudi po tom


368

16.1

1.0

7.

i tom ~lanu zakona, a ja treba da se uzdrìm i da vi{e ne pi{em ili da

pi{em u basnama. Nisam ja Ezop, ho}u da napi{em onako kako jeste.

Ja sam pisao protiv prote, a Vuka{in je u Vranju udario na vladiku. Ja

sam za protu naderao i dobio da platim trideset hiljada, a njemu su

za vladiku obili redakciju. Kaèm, samo ~ekam tu odluku ministar-

stva pravde, da mi se ukine presuda i da kona~no, po{to sam se stvar-

no napla}ao tih kazni, i ja dobijem neki novac. Naplatio se i ovaj su-

dija \oin~evi}, uzeo je nekoliko miliona dinara. Ja sam kao onaj sre}-

nik iz vica koji je dobio na lotou, pa ga pitali - [ta }e{ uraditi s para-

ma? - Kaè - Vrati}u dugove. - Dobro, dugovi, a ostalo? A on kaè -

Ostali neka sa~ekaju.

U Hagu je unapred poznat pobednik, to je doktor Vojislav [e{elj. Ta-

ko se prave vesti na dràvnoj televiziji i po ovim medijima, da je on

~ovek, eto, jadan, dopao Haga i jo{ je hrabar, oti{ao je sam i tamo ga

na pravdi boga osu|uju zbog verbalnog delikta, moè{ misliti. Hvata

te panika kada pomisli{ koliko }e to biti [e{elja po minutu televizij-

skog programa, plus radikali koji pre podne koriste parlamentarnu

debatu da ponove njegove re~i od sino}. Zna~i, od tog su|enja moè

samo da te bude strah, umesto da bude obratno, da ono bude lekovi-

to. [ta je on radio samo u Vojvodini, u Hrtkovcima. Po Sremu ima{ cr-

no na belo, ~ovek ode u selo, pro~ita spisak ljudi koji nisu srpske na-

cionalnosti i te ve~eri ve} kre}u trojke radikala iliti ~etni~kog pokre-

ta, lupaju po prozorima, pucaju ispred tih ku}a. To je bio prvi stepen

zastra{ivanja i ko je bio pametan, taj je odmah oti{ao. Ko je verovao

da se njemu to ne}e desiti, taj je sutradan ili kroz nedelju dana stra-

dao. Dolazili su kod nas u Kikindu, lepo sednu u vozilo, pa obilaze

ma|arska mesta okolo. Dana{nji predsednik op{tine Kikinda je orga-

nizovao ljude koji su i{li u Sentu, Adu, Kanjiù. Stanu nasred grada,

odvrnu muziku, pucaju. Samo to je dovoljno da ih svaki normalan

sud osudi, da se barem objavi osu|uju}a presuda u novinama, uslov-

na, ne mora da ide u zatvor, ali da se zna da je sud to potvrdio. A on

sada iz Haga mirne du{e ponovo radi ono {to je radio devedesetih go-

dina zato {to mu je pripremljen teren. Ne}u da leèm i ustajem s Ko-

sovom, ho}u da leèm i ustajem s osmehom zato {to mi je sre}na po-

rodica i zato {to mi je sre}an kom{iluk i zato {to imam novca da odem

na neki koncert u Beograd ili s decom na Zvezdinu utakmicu, ali ne

da slu{am ove divljake koji veli~aju ~etnike i kolja~e.


@eljko

Bodroì}

Svetlana Luki}:

Drugi krug izbora za predsednika dràve izme|u Tome Nikoli}a i Bo-

risa Tadi}a i odmi~e dan i onda do|e pet sati po podne i treba da do-

nese{ neku odluku.

@eljko Bodroì}:

Jao, to stalno slu{am, i u ku}i raspravljamo. Danas sam potpuno ljut

na sve {to se de{ava i rekao bih - Ne. E sad, tog jutra kada se probu-

dim pitanje je {ta bi u meni prelomilo. Taj deo Srbije koji je mali, ko-

jem ja na neki na~in pripadam, ima tu potrebu da uvek da ne{to od se-

be da spre~i zlo. Zna~i, kada je zlo, ti iza|e{ na ulicu, pa kada je bilo

bombardovanje, i{ao sam kod mog kom{ije Albanca. Toliko mogu da

pomognem da mu stojim ispred ku}e, da mu neko ne naudi. Ovo }e mi

biti ba{ velika dilema. Raspravljam u redakciji i u ku}i i kada bih sa-

da sproveo anketu me|u ljudima iz familije, mislim da bi Boris dobio

malo glasova, ali ne znam {ta }e se desiti toga dana, ne znam koliko

}emo se upla{iti od ovoga zlo~estog ~oveka. Znam ljude, to su mi ka-

snije priznali, koji su 1997. iza{li da glasaju za Milutinovi}a. Oni to

nisu smeli javno da kaù, ali su se toga dana upla{ili i glasali za Mi-

lana Milutinovi}a. Razumem one koji ve} danas imaju jasan, negati-

van odgovor, ali razumem i one koji }e se toga dana mo`da predomi-

sliti. Moè{ li da zamisli{ RTS? Verujem da bi Tijani} ostao, on bi bio

dobar direktor i za koaliciju radikala i SPS-a. Mogu da zamislim ka-

kav bi to bio Dnevnik, to bi bilo zlo i naopako. I onda kaè{ - Ej, hajde

bar to da spre~im. Super bi mi bilo da mogu da kaèm - Ne}u, ko ga {i-

{a, neka pobedi Toma Nikoli}. Na àlost nekih ljudi koji su to ve} re-

{ili, ja to ne mogu tako decidno da kaèm.

Svetlana Luki}:

û}ete {ta su na promociji u Smederevskoj Palanci i â~ku rekli @ar-

ko Kora} i Petar Lukovi}.

@arko Kora}:

Nije bitan gospodin Laj~ak, bitan je na~in na koji se ovde razume Dej-

tonski sporazum. Najcelovitije podatke o `rtvama rata u Bosni ima

jedan centar u Sarajevu, koji vodi gospodin Mirsad Toka~a. Po tim

podacima u Bosni i Hercegovini je poginulo oko sto hiljada ljudi. Po-

ginulih Bo{njaka je ne{to vi{e od sedamdeset hiljada, poginulih Srba

je vi{e od dvadeset hiljada i Hrvata je osam hiljada. On ima sva ime-

na, ko je poginuo u uniformi, ko je poginuo kao civil, gde je poginuo.


370

16.1

1.0

7.

To su uàsavaju}i brojevi. Dejtonski sporazum se moè shvatiti kao

sporazum koji je zaustavio jedan rat i koji daje {ansu Bosni i Herce-

govini da postane dràva u kojoj }e ljudi ìveti bez rata, slobodno, u

kojoj }e mo}i da putuju gde ho}e i da ìve i rade gde ho}e. Dejtonski

sporazum se moè shvatiti i kao privremeni sporazum kojim je samo

zaustavljen rat, ali nije dovr{eno ono {to je taj rat zapo~eo, a to je da

se Bosna i Hercegovina pocepa na tri nacionalna dela. Ko{tunica i

njegov politi~ki krug tako shvataju Dejtonski sporazum, kao spora-

zum koji nije fer prema srpskom narodu.

U Beogradu je po~ela kampanja zastra{uju}ih razmera, koja je prvi

put jasno pokazala da veliki broj ljudi bliskih Ko{tunici Dejtonski

sporazum vidi kao provizorij koji je spre~io da se srpski narod u Bo-

sni i Hercegovini izjasni za priklju~enje matici Srbiji. Mi smo uo~i

odluke o statusu Kosova i ba{ sada je napravljena analogija Kosova s

Republikom Srpskom. Postavlja se pitanje za{to se jednom narodu

dozvoljava da ima prava na samoopredeljenje, a drugom narodu u Bo-

sni i Hercegovini se uskra}uje to pravo. Pitanje je naizgled logi~no,

ali da li to zna~i da Hrvati u Sremu tako|e imaju pravo na samoopre-

deljenje i pripajanje Hrvatskoj i da li Ma|ari u Vojvodini imaju pravo

da se pripoje Ma|arskoj? Dakle, otvara se ogromno pitanje koje smo

imali na po~etku ratova na prostoru biv{e Jugoslavije - ko ima pravo

da se kome pripoji.

Ne znam da li }e u Srbiji biti izbora i kada }e oni biti. Doneta je ~uve-

na klauzula koja vas podse}a na {alu iz op{tenarodne odbrane – ve-

`ba pod nazivom - Ni{ta nas ne sme iznenaditi - nije odràna, jer je

pala ki{a. Zna~i, ni{ta nas ne sme iznenaditi, sem da Kosovo postane

nezavisno. Mi smo do{li u zaista neverovatnu situaciju za zemlju ko-

ja za sebe tvrdi da je demokratska i pluralisti~ka - kod nas se raspra-

vlja o tome kada }e se odràti izbori, iako to odre|uju ustav i ustavni

zakon. Da li vi znate neku zemlju u kojoj se vodi ovakva rasprava? To

je stvarno neverovatno. Na{a javnost je potpuno otupela i sve to pri-

ma kao ne{to gotovo normalno, a mi smo na korak od bezakonja. Ko-

{tunica od ovog trenutka ulazi u istoriju kao ~ovek koji je suspendo-

vao ustav i zakone. U tome, naàlost, u~estvuje i Tadi}.

Petar Lukovi}:

Evo, @arko nam je pri~ao o izborima. Zamislite tu prostu stvar - kada

}e biti izbori u ovoj zemlji, da li postoji prostija stvar? Ja ne traìm

~ak ni dan, kaìte mi mesec, hajde, digao sam ruke, kaìte mi godi-


Milutin

Petrovi}

{nje doba - nema ni godi{njeg doba. A {ta }e nam izbori u ovakvoj si-

tuaciji? Ali mi smo ve~ito u ovakvoj situaciji. Kada smo bili u ona-

kvoj? - Nikad, uvek smo bili u ovakvoj situaciji. Uvek je najteì trenu-

tak i ko da misli o izborima ba{ u ovom trenutku? Nikad nismo imali

neki normalan trenutak, stalno je ba{ najteì trenutak. I tako celog

mog ìvota. Dobro, ipak mi njega znamo, ipak je Tadi}... - Mr{, glasam

ili za normalnog ili ne}u da glasam uop{te. - Pa do}i }e ti ovi. - Neka

do|u, sve smo preìveli, ne moè gore da bude. Ne}u vi{e da izigra-

vam majku Terezu i pomaèm mojim glasovima ludacima. Kada bu-

du izbori, telefon odmah isklju~ujem, ne dolazi u obzir da me nagova-

raju - Smrt ili droga ili Nikoli}. I smrt i droga, ali pustite me vi{e. Ce-

la ideja te politike je - Pa oni su odvratni, glasajte za mene. Pa, je l’

ima{ ti ne{to da ponudi{, sem toga? Je l’ moèmo da ponudimo ne{to

drugo sem da je neko kreten i odvratan? Okej, to znamo, ali da vidim

tebe, kakav si ti. Ne, ne, ne, taman posla, nisam bitan ja, samo je va-

`no da Toma ne do|e. E, pa vi{e ne moè.

Svetlana Luki}:

Slu{ate reditelja Milutina Petrovi}a, uz povremene smetnje u vidu Pe-

re Lukovi}a.

Milutin Petrovi}:

Ne, ovde se stvara atmosfera - Kome majku, kome majku? Nemoj maj-

ku da mi pominje{. [ta je njima u glavi, kakva je njihova psihologija?

Kad god se presli{avam da li sam pogre{an ili nisam, imam tu kon-

trolnu sliku da je patriotizam isto {to i odnos prema majci. Ako ti ne-

ko zakuca na vrata, otvori{ i pojavi se tvoja mama i kaè - Juri me po-

licija, brzo me sakrivaj, ti }e{, naravno, da sakrije{ majku od policije.

Kada je pita{ - [to te juri policija? - ako ti kaè - Ubila sam ~oveka, ali

me sakrivaj i dalje - ti }e{ i dalje da sakriva{ svoju majku. Re}i }e{ -

Uf, uf, ali to je ipak moja majka. Moè{ ne{to malo falsifikovati, gle-

dati kroz prste, ali postoji neka granica kada svojoj majci mora{ da

kaè{ neke stvari. Na primer, ako ti tre}i put zakuca na vrata i kaè -

Ubila sam ~oveka, juri me policija - onda mora{ da kaè{ - Pobogu,

majko, prestani da ubija{ ljude, {ta se s tobom de{ava? Volim tu me-

taforu s mamom i narodom i zato {to su razni poreme}aji li~nosti ve-

zani za odnos prema mami.

Entoni Perkins u Psihu mnogo voli svoju mamu, pa zbog toga ubija

druge ljude. Oni ljudi koji kaù - êkaj, sada }u da zovem policiju da


372

16.1

1.0

7.

je prijavim, jer ipak ne mogu da idem protiv zakona - oni tako|e vole

svoju mamu i njima je te{ko kada to rade. E sad, unutar tog komplek-

sa slika o na~inu na koji moè{ voleti svoju mamu, postoji jedna pod-

vrsta, to su oni koji kaù - Kome majku? Nemoj majku da mi pomi-

nje{. Mislim da lagano cela Srbija ulazi u tu kategoriju, zajedno s no-

vim korpusom DS-a, Tadi}evog DS-a. To je prosto ta situacija, samo

ho}u da razgovaram o tvojoj mami, a ti ve} ima{ stav - Nemoj, bre, ti

moju majku, nemoj, bre, moju majku da pominje{. Tako se pona{aju

ljudi koji su pod stresom, u velikim porodi~nim problemima, koji su

~lanovi sekte, koji su opsesivno zaljubljeni. Tako otprilike po~inje da

izgleda narod u kojem smo. Ne moè vi{e da se razgovara o bilo ~emu,

jer ~im neko postavi bilo kakvo pitanje kaù - êkaj, ~ekaj, je li ovaj

iz prve ili druge Srbije? A ti si iz druge Srbije, ma komunisto jedan,

ma {ta ti meni, ti }e{ meni Kosovo da otu|uje{. To je postalo kao po-

rodi~na sva|a iz devedesetih, u kojoj je otac za Slobu, a sin za Vuka

Dra{kovi}a. Meni je tim gore {to su to ljudi koje li~no poznajem, lju-

di meni generacijski bliski ili mla|i od mene, imali smo iste svetona-

zore, tako da sam potpuno zbunjen. Mnogo mi je lak{e bilo za vreme

Slobe, kada su to bili neki drugi ljudi. Ne znam bolju sliku od one s

ljudima u sektama. Nekoliko puta sam video ljude koji su sreli Hara

Kri{nu i u{li u tu stvar. Oni imaju to ~udno ludilo u o~ima, kojem ne

moè{ da pri|e{.

Zaista vi{e nemam nikakvu èlju ni motiv da analiziram i obja{nja-

vam stvari. Va{e emisije su do pre godinu dana bile emisije u kojima

neki ljudi analiziraju i obja{njavaju, pa kaù - êkajte, pa, pre nedelju

dana je Ko{tunica rekao to i to. Sada u va{im emisijama ljudi prelaze

na emotivne tripove, govore vam svoje emocije i ja ih razumem, jer ni

sam vi{e ne znam {ta da pri~am. Gledam na televiziji Veljka Kadijevi-

}a i neku ènu koja s njim razgovara i mogao bih vrlo lako da se pre-

bacim u sintaksu Pere Lukovi}a i da kaèm {ta mislim o Veljku Kadi-

jevi}u. Ali da bi se objasnila ta scena, mora{ da objasni{ i fal{ one è-

ne preko puta njega, a njen fal{ je toliko o~igledan i glup da mi je mu~-

no da sada potro{im pet {lajfni teksta da bih objasnio to ludilo, koje

opet ne}e dopreti ni do koga, jer }e ljudi unapred re}i - On je iz druge

Srbije, on ima ne{to protiv Ko{tunice i on je dobio drogu od êkua. Po-

~eo je stra{ni emotivni porodi~ni rat izme|u istih ljudi, u kojem mi na

njih gledamo kao na pomahnitale ljude koji su odlepili i vi{e im ne mo-

è{ pri}i racionalno, a i oni isto tako gledaju na nas. Pla{io sam se da

}ete traìti da razgovaramo o ovim ljudima s bilborda i hteo sam da

vas molim da o tome ne pri~amo, jer me je sramota da pri~am o tome.


Milutin

Petrovi}

Petar Lukovi}:

Kampanja se zove Nije svejedno i danas je Politika na naslovnoj strani

objavila ogroman tekst, u kojem se navodi tih dvadeset {est poznatih

li~nosti koje su svojim delom, ìvotom i radom priznate ne samo kod

nas, nego i u svetu. Snimljena je serija istih spotova, samo su li~nosti

druge. Radi se o tome da vas oni ubede da je Kosovo deo Srbije i onda

kaè - Kad nekog tuku, ja ne okre}em glavu. Onda se javi drugi i kaè -

Kad neko pati, ja ne }utim, a onda tre}i kaè - Kad neko pla~e, ja ne za-

tvaram o~i. A onda se svi pojave zajedno i svi uglas, unisono kaù - Svi

zajedno, Kosovo je Srbija. I onda na kraju kaè - Pokaìmo odgovornost

i solidarnost. I to je kampanja koja }e do 10. decembra da se ubrzava i

kad god uklju~ite televizor, najebali ste. 9. decembra }u povodom pe-

sme Volimo te, otad`bino na{a re}i - Vrati se, sve ti je opro{teno.

Milutin Petrovi}:

Srbija je ponovo u{la u biblijski stadijum - svako se ose}a kao praved-

nik. Ne volim film Mela Gibsona Muke Hristove. Ne svi|a mi se kako je

prikazao negativce, kao u lo{im filmovima o Drugom svetskom ratu, u

kojima su Nemci zli, dekadentni, ru`ni ljudi koji zbog toga rade neke

uàsne stvari. Gibson je celu rulju koja je protiv Hrista prikazao kao

ru`ne, zle ljude. A oni su bili mi. Pilat ih tri puta pita - Pa ~ekajte, koga

ho}ete, Barabu koji je ubio nekoliko ljudi ili ovog ~oveka koji je nevin

i koji ni{ta nije uradio? Oni su tri puta urlali da ho}e da spasu Barabu,

a ovoga da razapnu. Nisu oni bili zli i ru`ni, to je pri~a o nama, to smo

bili mi, vo|e, kolumnisti, savetnici, predsednici, prvosve{tenici i Si-

nod, svi su oni bili tu. I nisu to radili jer ih je opseo demon, nego su ima-

li ljudsku pri~u iza toga. Oni su zaista verovali da time brane svoj na-

rod, da se ovaj uzdigao iznad svetih knjiga, da ne sme da govori da je

bo`ji sin. A taj Baraba je bukvalno slika tih Legija, Radovana Karadì-

}a, on pripada paravojnoj jedinici koja se borila protiv rimske globali-

zacije sveta. I da si sve te ljude posle intervjuisao, svaki od onih koji je

vikao i traìo da raspnu Hrista bi ti rekao - Ali ja sam to radio iz najbo-

ljih namera, zato {to mislim da je moj narod ugroèn i da nije u redu

da ovde zavladaju Koka-kola i Mek Donalds. Sem toga, ovaj ~ovek mi je

bio sumnjiv. Ako je on bo`ji sin, za{to je dozvolio da ga uhvate? A da li

vi mirno spavate? Ja svakako mirno spavam. Svi su oni mirno spavali,

svi su na{li opravdanje za to {to su traìli da se spase Baraba.

To mi je sad omiljeno pitanje problemati~nim ljudima - Da li mirno

spavate. Svi mirno spavaju i vi{e ne znam {ta zna~i metafora mirnog


374

16.1

1.0

7.

spavanja. Ako svi mirno spavaju, ona postaje besmislena. Kapiram da

jedino monah u isposnici ne spava mirno, dok Veljko Kadijevi} spava

mirno. Mislim da nas mirno spavanje nikuda ne}e odvesti. Sli~na bi-

blijskoj pri~i s Barabom i Pilatom, Olijem Renom ili kako bi se taj ve}

zvao, jeste i pri~a o tome da smo mi defetisti. îtao sam neki blog, u

kojem se podrazumeva da mi, Pe{~anik, glasilo druge Srbije, {irimo

defetizam. Mi smo kao defetisti. Ljudi misle da je Nade`din slogan -

Ako vam je dobro, onda ni{ta - defetizam. Ljudi misle da je to bedak.

- Kakav vam je to slogan, ako mi je dobro, onda to ne valja? Oni pro-

ma{uju temu i ne znaju koliko je Nade`da osoba vesele naravi i naj-

divnije bi}e koje postoji na planeti Zemlji. Ali nas predstavljaju kao

izdajice, kukavice, defetiste, strane pla}enike, to je stvarno nepravi~-

na stvar, stvarno to nismo.

U pro{loj emisiji sam slu{ao tekst Sretena Ugri~i}a o preziru i rodo-

ljublju i to je to. Hrabra je Nata{a Kandi}, sitna ènica, ona predstav-

lja ideju hrabrosti, a ideju kukavi~luka predstavljaju oni momci u

maskirnim odelima koji ubijaju de~ake u {umi. I mu}ak ose}anje,

mu}ak atmosferu koja je oko nas prave ljudi koji su gnjide. Nije hra-

brost kada radi{ i misli{ ono {to na~elno glavni mediji u zemlji govo-

re izme|u redova da se misli u vladi i upravnim odborima. Sada opet

dolazimo do bilborda o kojima ne bih da pri~am.

Petar Lukovi}:

Tu je glumac Sergej Trifunovi}, onako ozbiljan, ljut. Ljudi, iskopali

su Mikija Jevremovi}a. Naravno, kako moè ovakva akcija da pro|e

bez Nemanje Kusturice? Tu je @ika Jeli} iz YU grupe, tu sam se sru{io,

@ika Jeli}, nevi|eno. Naravno, Dule Savi} i supruga mu Marina Raje-

vi}-Savi}, onda se od svih ljudi pojavljuje Sla|ana Milo{evi}, èna

potpuni fijuk, pre dve godine je pri~ala da je u Pekingu imala koncert

pred milion ljudi. Bata @ivojinovi}, koji izgleda kao da }e umreti

istog trenutka, direktan prenos smrti u reklami. Dragan Bjelogrli}

zvani Vrati}e se rode, Ljiljana Smajlovi} o kojoj ne smem da pri~am,

Ceca Luki} mi je zabranila, Nenad Jezdi}, onaj {to reklamira Lav pivo

- Kume, Lav pivo, Vanja Buli}, jebote, da li moè da pro|e ne{to bez

Vanje Buli}a? Na konferenciji za {tampu kaè Vanja Buli} - Ovo je

na{ dug srpstvu, jer u vreme komunizma nismo smeli da slavimo sla-

vu i da pevamo na{e pesme. Vanja Buli}, disident! Naravno, kako bi

ovo pro{lo bez Bore \or|evi}a?

Nikako. Merima Njegomir, on-


Milutin

Petrovi}

da onaj heroj splavova Marko Bulat i \or|e David, hevi metal, jebote.

I glumac Dragan Jovanovi}, ~ija izjava je nesmotreno promakla Poli-

tici, jer on kaè - Ideja ove kampanje je u tome da pokaèmo svima da

je Kosovo neotu|ivi deo Srbije i da nikada, nikada ne}e biti albansko

i da }e zauvek biti srpsko. Tu smo se razumeli, ali onda Draganu Jo-

vanovi}u izleti spontano - Mislim da svako treba da pomogne da ne

damo Kosovo tako lako. Dakle, mi }emo ga dati, to kaè Jovanovi}, ali

ne}emo ga dati ba{ tako lako, nego }emo da imamo ovu malo akciju.

Milutin Petrovi}:

Ja nas ne doìvljavam kao ljude koji su u akciji osvajanja terena, nego

kao ljude u situaciji opsade Alamoa. Mi znamo da }e da nas pobiju, ali

prosto }emo hrabro ìveti do kraja i uvek }emo pevati na{e pesme. [to

se mene ti~e, to je gotovo, ali me te{i {to znam da smo mi pravednici i

da se, kako je rekao Dìm Morison, niko odavde ne}e izvu}i ìv. Tako

da, dàbe im, mogu da brendiraju Srbiju koliko god ho}e, opet }emo svi

pomreti, a mi }emo pomreti pevaju}i. Hteo sam da vas zamolim da na

svoj sajt postavite link koji mi je dala moja drugarica Lana. To je link

na kojem mogu da se skinu emisije koje Bob Dilan vodi na nekom radi-

ju. Pre godinu i po dana je Bob Dilan po~eo da pravi emisije na nekom

internet radiju, koji mi ne moèmo da slu{amo jer moramo da uplati-

mo 7,98 dolara, a nemamo na~ina da iz ove zemljice to uradimo, i po-

red toga {to u Beogradu imamo vi{e banaka nego pekara. Tu Bob Dilan

jednom nedeljno ima jednosatnu emisiju u kojoj je on di-dèj, pu{ta

muziku po svom izboru, a izme|u toga pri~a. I Lana je prona{la link na

kojem moè da se skine MP3 tog materijala i ovih dana samo to radim

- skidam s interneta i po ceo dan slu{am radio-emisije koje vodi Bob Di-

lan. Ima neverovatan glas. Svaka emisija ima jednu temu, na primer -

majka, Teksas, ènska imena, instrumenti, kafa. Tu su i one njegove

sumanute re~enice - Slu{ali smo stvar osniva~a Blue Grassa, ali ono na

{ta bih sada skrenuo pa`nju je njegov ujak, koji je bio jedan od najve-

}ih svira~a - nekog instrumenta za koji nikad nisam ~uo. Pu{ta muzi-

ku u rasponu od bizara iz Luizijane, snimak iz 1921. do Bisti bojsa. I on-

da ~ita i-mejl i kaè - Dòn iz Oklahome mi kaè: Stalno pu{tate stare

stvari, imate li ne{to protiv novih pesama? - a ja moram da mu kaèm:

Dòne, starih stvari ima mnogo vi{e nego novih stvari. Onda citira

Konfu~ija, pa kaè - Konfu~ije je bio mnogo pametan momak. Tako da,

molim vas, postavite taj linki} i ko god ima internet moè to da skine,

da mu se jesen i zima u Srbiji pretvore u ne{to lepo i pametno.


376

16.1

1.0

7.

Hit mi je misao moga druga Bambija, s kojim sam ovih dana bio na fe-

stivalu u Be~u. Gledali smo izlo`bu Od Monea do Pikasa, onda s na-

{im diplomatama bili u kafi}u Kod Mileta na }evapima, a onda smo

se vratili u zemlju Srbijicu. I onda je Bambi formulisao moju hit mi-

sao - Dakle, nije komunizam, izgleda nije ni Tito, nije ni Sloba, izgle-

da da ne{to ozbiljnije nije u redu. Mi smo izgleda laskali sebi. Ja sam

bio tabula raza za politiku. Moja infiltracija u ideologiju se odvijala

preko Lile Radonji} na Studiju B, gosti su Mihiz, Mi}a Popovi} i Ma-

tija Be}kovi} i ja sam ih slu{ao i shvatio - Aha, mi smo imali kralja,

aha, ono {to smo u~ili nije istina, pa da, ud`benike pi{u ovi koji su na

vlasti. I tako, mislio sam da je ceo problem u geopolitici, 1945. Rusi

u{li, uveli komunizam, oterali ~etnike, do{ao Tito koji je bio komin-

ternovski ~ovek i sad samo treba ~ekati da se to zavr{i. Au, kao, nije

to. Aha, ali Sloba, zli Sloba, do{ao Sloba, on nas je zeznuo. U, nije ni

Sloba, sad su na vlasti moji drugovi i gore je nego {to je ikada bilo. Uf,

ne{to ozbiljno s nama nije u redu. Dvadeset godina svog ìvota bio

sam antikomunista, a onda mi je tri-~etiri godine kapitalizma bilo sa-

svim dovoljno da shvatim za{to je moj deda bio komunista. Potpuno

mi je jasno {ta zna~i biti antikapitalista. Za ovih nekoliko godina ì-

vota u kapitalizmu sam na svojoj koì i koì svoje porodice osetio sva

zla kapitalizma i svu monstruoznost tog sistema, a vrlo malo dobrog,

kojeg neosporno mora biti da ima.

Onaj ko je zlovoljan i ko ho}e da manipuli{e nema nikakav problem u

zemlji Srbiji. On }e uvek na}i deset, petnaest, sto pedeset, hiljadu

dvesta najstra{nijih gnjida. Ho}e{ gnjide iz gra|anskog sektora, ho-

}e{ gnjide akademike, gnjide doktore nauka, gnjide iz prirodnih nau-

ka, ho}e{ one gnjide koje su simpati~ne u Utisku nedelje, biraj, uvek

}e{ imati korpus gnjida. Ako vidim da \eli} misli da je Kosovo srce

Srbije i da ga ne treba dati, ja mislim da na slede}im izborima glasam

za Tomu Nikoli}a. Za{to da ne? Malo bi-bapa, kao sad ja malo glasam

za Tomu Nikoli}a, za{to to ne bih mogao? Nekako je sve toliko besmi-

sleno, sve je sumanuto. Je li zezanje, je l’ se igramo advertajzinga, pa

trostruki obrti, kako }emo da se postavimo, pa kao - Aha, sad je demo-

kratija, pa }u ja na demokratski na~in vama kroz upravni odbor to da

uradim, a vi ako ste demokrate, onda traìmo da obe strane kaù svo-

je. Ako }emo tako da se igramo, prijatelju, nema problema, evo ja gla-

sam za Tomu Nikoli}a. Ho}ete da ne pri~amo o Hrtkovcima? Pa hajde

da glasamo za Tomu Nikoli}a, pa da vidimo {ta }e da bude. [to bih se

ja sad u tom ludilu koje oni prave hvatao za logiku i glasao za Borisa


Milutin

Petrovi}

Tadi}a? Pa ne, prijatelju, hajde ti meni malo vi{e logike daj, hajde, ti

se malo osloni na logiku.

Dakle, formulacija glasi - Mi smo se dogovorili, izbori }e biti raspisa-

ni, sem ukoliko ne bude ugroèn teritorijalni integritet Srbije. Pre

godinu dana bi na takvu vest ceo Pe{~anik bio posve}en tome da se u

sitna crevca fino analizira ta stvar. Sada je glupo da analizira{, jer se

radi o tome da su oni idioti. Ne}u vi{e da analiziram {ta je Tadi} re-

kao Ko{tunici. I ko }e da utvrdi da li je ugroèn teritorijalni integri-

tet Srbije, sinod, akademija nauka, forum za brendiranje Srbije? A

drugo, u ovom trenutku trideset hiljada stranih vojnika je na Kosovu.

Da li je sada ugroèn teritorijalni integritet zemlje Srbije? Ako jeste i

zbog toga ne raspisujemo izbore, za{to smo ih raspisali pro{le godi-

ne, kada je tako|e bio podjednako ugroèn? Kada bi na{i vojnici pro-

bali da odu na Kosovo, bili bi ubijeni. Da li je to dovoljan stepen ugro-

ènosti teritorijalnog integriteta? O boè, koliko je sve to glupo. Ali

kao, nije Tadi} glup, nije, nije Tadi} glup, super je on, a i plemenit je.

Najstra{nije je kada zna{ da ljudi koji su preko puta tebe isto tako ne

vole tebe, misle da si ti lud. Oni su potpuno sigurni da si ti lud i pri to-

me su za~arani i ti nikako ne moè{ da do|e{ do njih i da im bilo {ta ka-

è{. To je ba{ uznemiruju}e. Prosto ne zna{ {ta da im radi{. Nisu oni ne-

ki bezvezni ljudi, a ti super~ovek, nego smo i mi tro{ni, i mi otpadamo

i me|u nama su ljudi koji izdaju i nikada ne zna{ {ta }e sutra i tebi da

se desi. I zato mi se nije dopao taj film Mela Gibsona, naivan je i glup.

Biblijske pri~e su velike zbog toga {to su, gledane iz bilo ~ijeg ugla,

stra{no dobro ispri~ane. Nije Juda bio neka zlica kao – Sada }u da iz-

dam svog brata, nego je on stra{no logi~no razmi{ljao. On je razmi{ljao

na na~in na koji sada razmi{lja neki ~ovek, pa kada ga za deset godina

budemo intervjuisali, on }e nam re}i da mirno spava, jer on je samo po-

ku{avao da ipak Kosovo ne damo tako lako, to niko ne bi dao. Uostalom,

ja uvek pomaèm ljudima kada su u nevolji, je li tako? Tako }e da kaù

svi ovi s bilborda. Kada Kosovo bude bilo nezavisno, ustanovi}e se da

Zemlja nije ravna plo~a, nego da je okrugla. Mi smo ljudi koji obja{nja-

vaju da je Zemlja okrugla. Na{ poloàj je zaista pateti~an. Najgori su mi

ovi s bilborda, zato ne}u da pri~am o bilbordima, zato {to na njima pre-

poznajem ljude koji su tu dobronamerno, a prepoznajem ljude koji su

ra~undìje i ta~no znam {ta }e se desiti. Kada se sve bude zavr{ilo, ovi

dobronamerni }e da se izbeda~e, njima }e biti bezvezno u ìvotu, a ove

ra~undìje koje sam video ve} pedeset puta na raznim takvim mestima,

}e re}i - Mene su zamolili, ja sam rekao - [to da ne, uvek treba pomaga-


378

16.1

1.0

7.

ti ljudima. To je u krajnjoj liniji humana akcija, meni je bilo jasno da

Kosovo odlazi. I tako, svako od njih }e uvek imati opravdanje i tu se vra-

}amo na pri~u da li je li~ni integritet ne{to {to treba po{tovati ili ne.

Svetlana Luki}:

Bili su ovo Bob Dilan i Milutin Petrovi}, Milutin koji ne moè da prebo-

li to {to su njegovi doju~era{nji poznanici i prijatelji postali vlast i pot-

puno poludeli. Ima mnogo ljudi koje smo nekada znali, koji se sada po-

na{aju kao da je nad njima sproveden neki genetski inènjering. Posta-

li su neko drugi i najiritantnije je {to tvrde da je to prvi uslov da preì-

vimo, to dakle, da postanemo neko drugi, da se unizimo, da se samosa-

katimo iz dana u dan. Bio je ovo Pe{~anik, do vi|enja do idu}eg petka.


2233.. 1111.. 22000077..


VE^NA SRBIJA

Kvazipatriotske diktature u malim zemljama umeju da

budu veoma gadne......

Ako nameravaju da nas za desetak dana sve po{alju u

Bujanovac, mene ne}e sigurno......

Ono {to me instinktivno svrstava na stranu ^ede Jovano-

vi}a jeste spisak njegovih neprijatelja...


Aleksandar i Slobodan,

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}, iz Centra za prava deteta,

Milena Jerotijevi}, psiholog,

Valentina Zavi{i}, iz organizacije Veliki-i mali

iz Pan~eva,



Svetlana Luki}:

Ove nedelje je odra|ena pretposlednja runda takozvanih pregovora o

Kosovu. Ko{tunica je zborio iste fraze o tome kako nikad, ni u snu ni

na javi, ni pod elektro{okovima ne}emo priznati taj akt nasilja koji se

sprema i uporedio ga s nacisti~kim prekrajanjem granica ili ve} tako

ne{to. Kada smo ve} kod Ko{tuni~inih fraza i kod nacista, Hana

Arent je pi{u}i o su|enju Ajhmanu bila zapanjena koliko je taj ~ovek

bio ogrezao u kli{eima i frazama. âk i kada se na{ao licem u lice sa

smr}u, prona{ao je kli{e iz pogrebnih govora. Pod ve{alima je bio to-

liko ushi}en mantrama koje je izgovarao da je zaboravio da se radi o

njegovom pogubljenju. I Ajhman je sebe doìvljavao kao `rtvu koja is-

pa{ta zbog drugih i od suda je traìo saose}anje za nevolju koja ga je

sna{la.

A {ta je pred pretposlednji ~in drame zvane re{enje statusa Kosova re-

kao Havijer Solana? Da neuspeh pregovora ne zna~i smak sveta i da ì-

vot ide dalje, {to je za nas smrtna uvreda, i da oni, Evropljani, tragaju

za zajedni~kim stavom Evropske unije. Evropljani se sada pre svega

brinu o tome kako da pridobiju jo{ pet-{est svojih ~lanica kojima se ne

svi|a ideja o nezavisnosti Kosova. Evropska unija je vrlo osetljiva na

nejedinstvo u svojim redovima. Dosta im je toga da im se svi rugaju za-

to {to su tako komplikovana i troma ma{inerija. Henri Kisindèr im se

podsmevao zbog nejedinstva i neefikasnosti i pitao - Ako ho}u da po-

zovem Evropu, koji pozivni broj treba da okrenem?

Dok predsednik vlade bludi u svojoj beskrajnoj usamljenosti, koja li-

~i na usamljenost bogova koji tragaju beskrajem i ne nalaze nikoga s

kim bi mogli da razmene misli, dotle se Evropljani prera~unavaju ko-

liko }e da ih ko{ta odràvanje Kosova i koliko-toliko mirna i stabilna

situacija u tom podru~ju. Nedavno je neko od zapadnoevropskih

stru~njaka za Balkan rekao - Lako je srpskim politi~arima da govore

o Kosovu kao o srpskom Jerusalimu, kada srpski budèt ne snosi tro-

{kove stabilnosti na Kosovu. U me|uvremenu su Srbi u pet op{tina u

kojima su ve}ina, zbog bojkota izbora na Kosovu izgubili lokalnu

vlast i moraju da je predaju Albancima, kojih u tim op{tinama prak-

ti~no i nema. Du{an Prorokovi}, kome je u podeli poslova i velikih pla-

ta palo u deo da glumi sekretara sekretarijata za Kosovo, ima odli~nu

ideju da se te op{tine pripoje Srbiji. A Evropljani, opet, razmi{ljaju o

tome kako da pomire dve nepomirljive stvari, da se po{tuje izborna

volja gra|ana Kosova, a izbegnu scene koje je lako zamisliti na stepe-


384

16.1

1.0

7.

ni{tu op{tina Leposavi}, [trpci, Novo Brdo, ako neki Albanac poku{a

da u|e u kancelariju predsednika op{tine.

Prorokovi} i mnogi kvalitetni Srbi nemaju problem da sra~unato glu-

me budale samo ako im to obezbe|uje sekretaricu, {ofera, koju hilja-

du evra i gostovanje na televiziji Ko{ava.

Moj omiljeni stru~njak za kosmos, Hoking, omiljen jer jedino njega

razumem, kaè da fizi~ki zakoni spre~avaju putovanje u pro{lost, od-

nosno da je majka priroda stvorila neku vrstu za{titne tehnologije za

to. Samo jo{ da ovde prorade ti fizi~ki zakoni i onda smo, bra}o i se-

stre, na putu za Eldorado.

U me|uvremenu }e pasti jo{ koja glava. Za sada svi upiru prstom u ê-

domira Jovanovi}a. Ta~nije, ju~e i prekju~e smo prisustvovali onome

{to muslimani rade na kraju hadìluka, kolektivnom kamenovanju |a-

vola. Na podno{enje krivi~nih prijava LDP-a protiv Ko{tunice, Mi{ko-

vi}a i nekoliko ministara koji su omogu}ili nelegalno poslovanje vla-

sniku Delte, \eli} je ve} najavio da }e tuìti êdomira Jovanovi}a. Ni-

ko drugi do Mla|an Dinki} ga je nazvao sramotom za srpsku politiku,

ministar Milosavljevi} mentalnim bolesnikom, a Andreja Mladenovi}

je rekao za Jovanovi}a da je moralna nakaza i narkoman. Ima mnogo

razloga zbog kojih je nastala ova nova faza satanizovanja êdomira

Jovanovi}a. Nave{}u samo jedan, koji nije prvi ni najva`niji.

Ova politi~ka kasta, klika koja vlada zemljom je toliko uzajamno po-

vezana da svako svakoga moè da uceni i po{alje na nekoliko godina

ili decenija na robiju. Kao da su se zavetovali na }utanje i stvorili ne-

ku vrstu pakta o nenapadanju. Jeste li primetili koliko se sada re|e

uzajamno vre|aju i optuùju? Kada je Dinki} ovoliko morao da }uti

dok ne zalaje? Koliko je te{ko Velimiru Ili}u da trpi, a da nikoga ne

{utne? Koliko je \eli}u i Dinki}u te{ko da se ne sva|aju? Ta suspreg-

nuta agresivnost politi~kog polusveta, koji je navikao da mo} demon-

strira na najbrutalniji na~in, morala je da na|e nekoga koga moè da

udara, a da to nikoga od kolega lopova i mo}nika ne ugrozi.

Jovanovi} je ovde kao dete u nasilnoj porodici, gde odrasli i jaki ne

smeju da se pobiju, pa se obru{avaju na dete.

I kad smo kod dece, vlada je odlu~ila da ne}e smanjivati PDV na hra-

nu i opremu za bebe, jer, kako kaù u obrazloènju - ranije olak{ice ni-

su uticale na rast nataliteta i oni nisu ludi da sebi otkidaju od usta, a

da se Srp~ad i dalje ne ra|aju. Ne znam koliko bi novoro|ene Srp~adi


Mirko

\or|evi}

bilo dovoljno da oni odlu~e da smanje PDV. I patrijarh Pavle je apelo-

vao da se to u~ini, ali ko ga {i{a, sada je bolestan i niko ga ne slu{a.

Povodom patrijarhove bolesti pozvao nas je Mirko \or|evi}.

Mirko \or|evi}:

Ve} dve nedelje iz crkve nema nikakvoga biltena o stanju zdravlja

starog patrijarha, {to bi bilo sasvim normalno, nego ~itamo razne ve-

sti koje izazivaju zabune. Patrijarh ima devedeset tri godine i skoro

sedamnaest godina je prvi ~ovek crkve. On je institucija koja ne pri-

pada Sinodu, ni partijskim mo}nicima, ni akademicima, ve} pripada

narodu srpskom. I dok je patrijarh bio zdrav, njime je manipulisano.

Pred sam Dejton on je Milo{evi}u potpisao akt u kojem se u ime svih

Srba zalaè za mir, ali mu je taj potpis oduzet i on je bio ponièn. Pa-

trijarh je 24. marta 2005. godine svojom rukom potpisao s kosovskim

ministrom kulture memorandum o razumevanju u kojem stoji - obno-

viti i za{tititi sve srpske crkve i svetinje, a garant za to su me|una-

rodne institucije. Dva dana iza toga usledilo je iz patrijar{ije saop{te-

nje u kojem se kaè - Patrijarhov potpis i ovaj sporazum se smatraju

nevaè}im. Patrijarh to svakako nije zasluìo, a i najnovije manipu-

lacije njegovom bole{}u zabrinjavaju. To {to ga je posetio mitropolit

Amfilohije je u redu, on je najstariji ~lan Sinoda, ali odjednom su tu i

predsednik vlade Ko{tunica i akademik Matija Be}kovi}. Ljudi se pi-

taju u kakvu situaciju je stavljen patrijarh.

Od avgusta pro{le godine mitropolit Amfilohije obavlja du`nosti ko-

je su u isklju~ivoj nadle`nosti patrijarha Pavla. U jednom saop{tenju

se pominje da Amfilohije zamenjuje patrijarha Pavla. U slede}em se

kaè da on pomaè patrijarhu Pavlu. Dok je patrijarh bio zdrav, oni

su ga vodili u rovove di~ne vojske Karadì}eve i Mladi}eve, svi su hi-

tali da se s njim slikaju, a uspaljeni nacionalisti su ga u svom ludilu

progla{avali za vrhovnog komandanta oruànih snaga. Sve mi govo-

ri da se i sada ne{to nedostojno prema patrijarhu ~ini. Lai~ka i crkve-

na javnost imaju pravo na redovni crkveni bilten o stanju patrijarho-

va zdravlja. Taj bilten ~lanovi sinoda potpisuju s desne strane, a s le-

ve lekari punim imenom i prezimenom. Patrijarh nije svojina partij-

skih mo}nika u njihovoj partijskoj dràvi, u kojoj politi~ki uzurpator

Ko{tunica ~ini {ta ho}e, mimo volje gra|ana izraène na izborima i

saop{tene od dràvne komisije o rezultatima izbora. Srpsku crkvu ~i-

ni veruju}i narod, a to je, da budem precizan, svake nedelje i o prazni-

ku milion ljudi koji na njenom kanonskom podru~ju ulaze u crkvu.


386

16.1

1.0

7.

Zbog toga je sve ovo nedostojno i izaziva ozbiljno uznemirenje javno-

sti. Iz sata u sat su izdavana saop{tenja dok je papa Jovan Pavle Dru-

gi bolovao, svet je bio na nogama, i vernici katolici. Izgleda mi vrlo

~udno i sumnjivo i brine me i vre|a me kada po tri-~etiri dana beo-

gradske novine ni re~ju ne pominju stanje patrijarhovog zdravlja.

Procuri vest - On bistrim pogledom gleda, iz drugih novina se vidi da

su ga ve} pri~estili, iz tre}ih da kraj uzglavlja sede dvojica monaha.

Javnost zapravo ni{ta ne zna, a red bi bio da zna, jer to je momenat bi-

tan i za njega li~no i za Srpsku crkvu.

Brine me {to upravo dok se doga|a sve ovo o ~emu govorimo, na sce-

ni imamo ekstremno nacionalisti~ke, profa{isti~ke i klerofa{isti~ke

grupe. Jo{ se nije dogodilo, a ~ekam da se dogodi da se na{a crkva slu-

`beno, sinodalnim aktom ogradi od tih paracrkvenih formacija i or-

ganizacija. Ukoliko se ne ogradi, krivica }e pasti na nju, jer videli

smo da ti juri{nici bukvalno fizi~ki traè uto~i{te u crkvi. Kada je kod

nas krenula kampanja da su nevladine organizacije delovi stranih

agentura koje mute vodu i zlo nam smi{ljaju, ista ta kampanja ne{to

pre toga je bila povedena u Rusiji, pod istim sloganima. Kada je kod

nas nedavno zbog porasta nasilja u porodici i na javnim mestima po-

nu|eno obja{njenje - za sve su krive sekte, u Rusiji se u isto vreme vo-

dio rat sa sektama, koji se tamo na druga~iji na~in zavr{io, jer u Ru-

skoj crkvi postoje i vrlo razumne struje. Nedavno su Putinu postavili

pitanje zbog ~ega nema veronauke u ruskim javnim {kolama. On je

odgovorio mirno i jednostavno - To ne moèmo, jer za to treba menja-

ti ustav, {to je u ovom momentu nemogu}e. Imao sam ~ast i priliku

da se vi{e puta oglasim u Pe{~aniku i kada vidim sve ovo {to se dogo-

dilo u Aran|elovcu, pitam se gde su ti ljudi da do|u na predstavljanja

Pe{~anika i da vide pravi primer otvorene tribine; da govorimo o Sr-

biji, o Kosovu, o srpstvu u atmosferi normalnog dijaloga, a ne u at-

mosferi nasilja. ûo sam saop{tenje da je predstavljanje Pe{~anika

otkazano iz bezbednosnih razloga. Ne dao Bog, ~ovek pomi{lja da ne-

ko tu dolazi da prikazuje Pe{~anik nose}i bombe u dèpu i da ga ta-

mo ~ekaju drugi s bombama u dèpu.

Nikada Srbija u svojoj istoriji nije bila manja, jer su glave u vru}ici in-

telektualne nemo}i krojile veliku Srbiju. Na momente se pitam da mi

nismo po~eli da se uìvljavamo u ulogu totalnog gubitnika, da mazo-

histi~ki prihvatamo tu ulogu. Pozivaju nas da do razre{enja kosov-

skog statusa mal’ne ne treba da prihvatamo ni infuziju ni transfuziju.

Da citiram jednu gospo|u koju veoma po{tujem, koja kaè - Niko ne}e


Mirko

\or|evi}

smeti ni da umre do tada. I zato i u mojim re~ima ponekad zazvu~i no-

ta pesimizma i posustalosti. Imao sam vremena da sustanem u ovom

poslu. Mnogi su po~eli meni da pripisuju re~i apostola Pavla - Ustani,

ustani, progovori; ako ne}e{ ti - ko }e, ako ne}e{ sad - kad }e{.

Svetlana Luki}:

Ho}emo li, Mirko, da idemo u Aran|elovac?

Mirko \or|evi}:

Pomi{ljao sam da vas molim, spreman sam da idem, ali kada bi mo-

glo u centar Aran|elovca, da se ti ljudi pozovu da budu prisutni, da

govorimo o Srbiji, o srpstvu, o svetom Savi i njihovom svetosavlju

razborito i razumno. Ja ~ak verujem da }e oni posle tih razgovora od-

ustati od svojih nauma da treba dizati temperaturu i gu{iti javnu re~.

Pe{~anik je ba{ primer otvorenih tribina, koje ljudima dolaze na no-

ge u gradi}, u hladnu dvoranu, na gradski trg, u ~itaonicu, bilo gde.

Da sam u jednom momentu primetio da se neko u Pe{~aniku ruga cr-

kvi, ja bih javno u Pe{~aniku zbog toga protestovao, ali dopustite, ako

su mera duhovnosti, a to je u re~niku Ko{tunice i Matije i bratije valj-

da neki balisti~ko-artiljerijski pojam, ako su mera na{e duhovnosti

Pahomije, otac Gavrilo ili vladika Filaret, te{ko nama i crkvi i dràvi

i te{ko duhu. Kad sebe slu{am, po~inje da me hvata strah i pitam se

slu{a li neko ovo {to ja govorim. Dok sam bio aktivan sa studentima

imao sam zadovoljstvo da razgovaram s desetinama mladih ljudi i vi-

deo sam da to ostavlja neki trag. Kada danas govorimo, osim mr`nje

i pakosti nema drugog odjeka.

Svetlana Luki}:

ûli ste Mirka \or|evi}a, kome kao i ve}ini pravih hri{}ana nije do-

voljno to da ovih dana na slavama pojede prvu sarmu i popije prvu ku-

vanu rakiju, nego bi èleo da zna {ta se de{ava sa zdravljem pedeset

petog po redu patrijarha Srpske pravoslavne crkve, koji sedi na pre-

stolu svetog Save. Naàlost, mnoge vladike Srpske pravoslavne crkve

se pona{aju tako kao da im se jo{ nije dogodilo hri{}anstvo, mada sve

ostalo jeste. Mladi hri{}ani, Srbi iz Aran|elovca su uz pomo} lokalnih

vlasti spre~ili promociju Pe{~anika u tom gradu. Momci koji su to ini-

cirali podse}aju na mlade Irance koji su i{li ulicama Teherana i skla-

njali iz radnji lutke Barbike i na njihovo mesto stavljali Saru, lutku s

~adorom. Mladi hri{}ani iz Aran|elovca i ne{to stariji hri{}ani iz lo-

kalnih vlasti ovoga puta su uspeli, a vide}emo da li }e uspeti i slede}i


388

16.1

1.0

7.

put. Slu{ate Aleksandra i Slobodana, koji su poku{ali da organizuju

promociju na{e devete knjige u Aran|elovcu.

Aleksandar:

Direktor Doma kulture nam je, na moje veliko iznena|enje, jer sam

znao da je on tu postavljen od SPS-a, iza{ao u susret i izdao nam sa-

lu. Imao sam sa svih strana informacije da }e do}i stvarno mnogo lju-

di. Nameravao sam da to bude jedno divno ve~e za Aran|elovac, koji

je zadnjih godina sterilan po pitanju bilo kakvih kulturnih de{ava-

nja. Ja sam slu{alac Pe{~anika i meni ovo nije bilo potrebno. Slu{ao

bih emisiju narednog petka, pa bih je slu{ao. Jednostavno sam hteo

da vi{e ljudi upoznam sa vama, da i neka od knjiga Pe{~anika bude

prodata, da se ta ideja malo pro{iri. Sve je bilo u redu do nedelje uve-

~e, kada su se iznenada na televiziji [umadija pojavila neka ~etiri li-

ka, koji su po~eli neverovatnu pri~u. Jedan od njih je predsednik ne-

kog udruènja Na{i. Oni sebe predstavljaju kao pravoslavne vernike,

zna~i, smeta im bilo kakva kritika Srpske pravoslavne crkve. Bili su

tu i ~lanovi udruènja Ravnogorski pokret i Svetozar Mileti}. Trebalo

je to da ~ujete, ào mi je {to ne moèmo da do|emo do tog snimka. Ne

mogu da podnesem da upravo ti ljudi, koji podràvaju Srpsku pravo-

slavnu crkvu, ne pominju njene svetle ta~ke, Pahomija i Ilariona. îm

ih ne pominje{, zna~i da ih prihvata{, a prihvata{ ih, kao {to je rekao

taj Ani} iz te Na{e [umadije, zato {to ih je rodila srpska majka. Pa

srpska majka je rodila i Legiju i Zvezdana Jovanovi}a, pa {ta sad tre-

ba da radimo, da ih pustimo iz zatvora?

Ja se ne stidim da kaèm da je meni pop na opelu mog oca traìo ~eti-

ri i po hiljade dinara za to opelo. Ne stidim se da kaèm da je taj isti

sve{tenik na ven~anju mog brata traìo {est i po hiljada dinara i po

hiljadu dinara kumovima, zna~i, tu postoji neka tarifa. Ja sam vaspi-

tan u ku}i u kojoj se Sveti Stefan slavio otkad znam za sebe. Ja da }u-

tim za takve stvari ne}u.

Svetlana Luki}:

Direktorka televizije je rekla da je ta emisija emitovana u pla}enom

terminu.

Slobodan:

Kada sam ih pitao gde im je kajron na kojem pi{e da je termin iznajm-

ljen, rekli su mi da im ne radi kompjuter. Termin je upla}en naknad-


Slobodan

no, 19. novembra, kada je ve} najavljena poseta Senke Vlatkovi} sa

B92. Mi smo dali reklamu za Pe{~anik lokalnom radiju Fle{ i radiju i

televiziji [umadija. Nismo smatrali da skup treba da obezbe|uje poli-

cija. Pred ovu emisiju me je pozvao direktor Kulturnog centra Simono-

vi} i rekao mi da on dobija strahovite pretnje i da trpi pritisak od od-

re|enih ljudi iz op{tine. U tom trenutku on nije smatrao da treba da

otkaè zakup sale i ja sam mu rekao - Slu{aj, ako prima{ pretnje, javi

se policiji. – Ma – kaè - nemoj, molim te da angaùjemo policiju. Posle

ove emisije ja sam zvao na~elnika SUP-a, dao nam je uredno dozvolu i

rekao da }e policija obezbe|ivati skup i u principu nisam o~ekivao da

}e i{ta zna~ajno da se desi. Motivi za protest i pozivanje gra|ana su

navodno skrnavljenje pravoslavne crkve i navodno promovisanje pe-

derastije. Oni tvrde da emisija Pe{~anik to promovi{e.

Oko deset sati ujutro me je zvao direktor Kulturnog centra i rekao mi

da on mora da otkaè, da je pod velikim pritiskom, da tu moè da pad-

ne krv, da Kulturni centar nije mesto na kojem treba da se de{avaju

takve stvari. Onda sam ja traìo da mi to napi{e ra~unaju}i na to da

moram da imam neko opravdanje pred voditeljkama Pe{~anika. On

mi je rekao - Nema nikakvih problema. Mi smo posle dva sata do{li

kod njega, on je otkucao saop{tenje i dok smo tako sedeli kod njega u

kancelariji, javlja mu se de~ko i kaè - Je li, je l’ dolaze ovi ve~eras?

Ho}emo da ih deremo. Ba{ takvim re~ima. Direktor odgovara - [ta

ako njih bude vi{e, pa oni vas oderu? Takvu vrstu tenzije ima{ u gra-

du na osamdeset kilometara od Beograda. Grad ima trideset hiljada

ljudi, a cela op{tina mo`da pedeset hiljada. Do{lo je mnogo izbeglica

u prethodnom periodu, ali ipak je to dugo bio otvoren grad.

Aleksandar:

Oni brane neku teoriju lokalpatriotizma, koja stvarno moè da nas

uni{ti. Ako nemamo menadèra za na{ grad, hajde, ljudi, plati}emo,

neka do|e, neka nam da pet super ideja od kojih }emo ìveti narednih

petnaest godina. Ali ne}emo te ideje bazirati samo na siru i kajmaku.

Slobodan:

Kao banja smo nestali s turisti~ke scene, ljudi vi{e ne dolaze u taj

grad. Rekao sam jednom koji je bio u toj emisiji - De~ko, ti mora{ da

shvati{ da smo mi razli~iti, ali ta razli~itost mora da donese neki kva-

litet, a ne da se ti i ja tu~emo na ulici zato {to smo razli~iti. Nisam

o~ekivao da }e biti toliko napeto da }e emisija morati da se otkaè. Vi


390

16.1

1.0

7.

ste nas pitali da li na drugom mestu moèmo da na|emo salu, ali

Aran|elovac je grad u kojem pored sala za svadbe nema ve}eg prosto-

ra. Mogli smo jedino da vas dovedemo u privatnu ku}u, da do|e tride-

set-~etrdeset ljudi. Ali ovo nije 1941. godina, da se bavimo ilegalom.

Mi smo bili suorganizatori, a ideja je potekla jo{ letos od nekih stari-

jih ljudi koji su ljubitelji Pe{~anika, ~lanovi lokalnog udruènja Ba-

{tina i budu}nost. Bilo je zainteresovanih i iz okolnih mesta. Nakon

svega, od ozbiljnijih partija jedino su Demokratska stranka i Nova

Srbija izdale saop{tenja, naravno potpuno suprotnog sadràja. De-

mokratska stranka je revoltirana, oni kaù da je to skandal i da je op-

{tinska vlast pokazala veliku nemo}, dok je Nova Srbija zadovoljna

{to se takva antisrpska emisija nije pojavila u Aran|elovcu.

Aleksandar:

Ja }u citirati njihovo saop{tenje za javnost - da su zajedni~kom akci-

jom uspeli da spre~e divljanje belosvetskih hoh{taplera u cilju tako-

zvanih nezavisnih medija i njihovih nazovi nezavisnih produkcija,

~itaj soro{evskih, u kojima se pljuje sve ono {to je svakom Srbinu sve-

to, svetosavlje, patriotizam, ljubav i nada da }e u ovoj zemlji jednom

biti bolje.

Svetlana Luki}:

Da li su te organizacije tako mo}ne da mogu da narede, da nogom u

vrata u|u u TV [umadiju i da dovedu do otkazivanja promocije ili su

oni samo ne~ija udarna pesnica?

Aleksandar:

Naravno da nisu toliko mo}ni. Imali su nekoliko akcija koje su mi se

dopale, na primer, okre~ili su vrti}. Kada sam vozio za Beograd video

sam plakate koji najavljuju dolazak zvezda Granda u Aran|elovac. I

{ta sad, zato {to ne volim da slu{am takvu muziku ja treba da okupim

ljude da demonstriramo zato {to oni zaglupljuju narod? Ali jeftina

demagogija pali kod ljudi u Aran|elovcu. Oni se rukovode izjavama

lokalnih gazda, koji su za vreme Milo{evi}a govorili - îji se dedov-

ski odàk ne vidi sa Bukulje, taj nema {ta da traì u Aran|elovcu. Moj

otac je do{ao u Aran|elovac po konkursu za veterinara koji je bio

otvoren godinu dana, jer veterinarska stanica nije mogla da na|e tre-

}eg veterinara. Ja sam se tu rodio i moja èlja je da Aran|elovac po-

stane pristojnije mesto. Predsednik op{tine, koji je u ve} dva manda-

ta narodni poslanik, uspeo je da upropasti sve {to je moglo da se


Aleksandar

upropasti. Ja sam siguran da je ovo njegovo maslo. Boban je pri~ao

malopre o tom pozivu dok mi sedimo kod direktora Kulturnog centra

i kad smo ga pitali ko je to, on kaè - To je neki Ne{a iz DSS-a. Ja ka-

èm - Koji Ne{a? On kaè - To ne mogu da ti kaèm.

Slobodan:

Direktorka televizije [umadija mi je rekla - Zna{ ti, ja sam ovde ro|e-

na, a ti si do{ao. Novinar koji je vodio tu emisiju mi je rekao - Je l’ zna{

ti ko je ovde na vlasti, a ti dovodi{ Pe{~anik; zar to nije provokacija

lokalne vlasti?

Aleksandar:

Koju smo poruku dobili od aran|elova~ke vlasti? - Ako ste razli~iti,

nemojte slu~ajno da dolazite ovde. Kakva crna Evropa? Kada je bio re-

ferendum za ustav, oko {est po podne, kada je postalo izvesno da taj

referendum ne}e uspeti, ministar Ili} se pojavio u medijima i rekao -

Ma nemoj sutra da mi je neko do{ao, pa da mi ne{to traì, a nije gla-

sao, jer ljudi, Kosovo je u pitanju. I evo, super, sa~uvali su Kosovo.

Ako nameravaju da nas za desetak dana sve po{alju u Bujanovac, me-

ne ne}e sigurno. Neka me ni ne zovu, neka me odmah proglase dezer-

terom. Ja pu{ku u ruke da uzimam i da se bijem ni s kim ne}u, to nije

moj na~in borbe protiv bilo ~ega.

Slobodan:

Stra{no u celoj pri~i je {to su ti Na{i i pokret Svetozar Mileti} na bu-

dètu op{tine. Iza takvih organizacija stoje lokalne vlasti. A i ako ne

stoje, stra{no je da lokalna vlast bude indiferentna prema takvima.

Isto nam se de{ava na saveznom nivou. Pojavi se neka garda cara La-

zara i to nikome ne smeta, kaù - Oni ne ugroàvaju bezbednost Srbi-

je. Zna~i, nije bitno da li }e neko da zvecka oru`jem i sebe predstavlja

kao oruànu formaciju. Zaboravili smo da kaèmo, onog dana kada

su dolazili novinari iz B92, prvo nisu mogli da dobiju adekvatnu izja-

vu od direktorke televizije [umadija. Ona je dovela te de~ake iz Na-

{ih da joj budu kao telohranitelji. I kada je kona~no taj materijal pu-

{ten u vestima B92 u jedanaest sati, je l’ moète da verujete da su mi-

nut-dva pre emitovanja tih vesti nestali i struja i kablovska televizi-

ja u Aran|elovcu? Kablovsku su pustili kada je po~eo sport. U kojoj

mi dràvi ìvimo, u kom gradu? Ja sam sutradan pitao na~elnika SUP-

a, koji mi se àlio da je pod velikim pritiscima - Znate {ta, vi ste pre-

ma suorganizatoru bili korektni, odobrili ste obezbe|enje, ja ni{ta


392

16.1

1.0

7.

drugo od vas nisam ni traìo, ali da li vi stvarno mislite da je struja

nestala slu~ajno i da je slu~ajno nestala kablovska televizija kada je

trebalo da se emituje prilog u jedanaest sati? Odgovorio mi je da ne

misli da je to bilo slu~ajno. Da se takve stvari de{avaju posle petna-

est godina, stvarno je sramota.

Aleksandar:

Neko se iz te lokalne vlasti setio da letos organizuje nekoliko konce-

rata. Na{i su i to osudili, njima ne valja da do|e Van Gog. Pa {ta onda

valja? Valja samo ono {to rade oni, kre~enje vrti}a ili ne znam {ta. Do-

bro, ako ste vi moleri, vi radite taj posao i nemojte se me{ati ljudima

u bilo {ta drugo. Ako znate da kre~ite, aj’mo da okre~imo ceo Aran|e-

lovac. Evo, ja }u vam kupiti dve kante poludisperzije, kre~ite {ta god

moète. Ja s njima vi{e nemam {ta da razgovaram. Vi samo postojite,

neka vas podràva ko vas podràva. Ni njihov prvi ve}i incident, ka-

da je dolazio êda, nije ka`njen. To im je dalo zeleno svetlo da nasta-

ve dalje. Pravo svakog gra|anina je da se buni, ali buni se kako treba

da se buni{.

Slobodan:

Predsednik op{tine se uop{te nije oglasio o ovom incidentu. Oni po-

ku{avaju da zatvore o~i pred svakim problemom. Aran|elovac je grad

koji za vreme biv{eg predsednika op{tine nije imao trotoare. On radi

u Agenciji za privatizaciju, a nijedna privatizacija u Aran|elovcu ni-

je obavljena kako treba. Sada su navodno po~eli da sre|uju trotoare,

da stavljaju behaton plo~e i misle da je to dovoljno. Ovo {to se desilo

je veliki problem za mali grad, ali svi misle - svake halabuke dosta za

tri dana. Ali mi smo re{ili da organizujemo promociju Pe{~anika u

Aran|elovcu.

Aleksandar:

Ljudi verovatno nisu svesni zna~aja filozofije asfalta. Ta Nova Srbija

asfalt gleda kao ne{to sveto, to je proizvod koji im daje neverovatnu

mo}. Pomo}u asfalta oni su ostvarili neverovatan rezultat na parla-

mentarnim izborima. ûdo jedno {ta moète da uradite s jednim ka-

mionom asfalta. Predsednik op{tine Topola, koji je verovatno ve}

progla{en lokalnim svecem, i{ao je dotle da je oko mauzoleja na

Oplencu, po originalnoj kaldrmi udario vru}i asfalt. Kaldrma vi{e ne

vaì, ovo je dvadeset prvi vek i stavljamo asfalt, i to vru}i asfalt. I mo-

lim lepo.


Slobodan

Slobodan:

Jedan moj drugar koji ima asfaltnu bazu igra s nama tenis i ja mu ~e-

sto kaèm - Ti si jedan od najja~ih politi~ara u gradu. On mi kaè -

Stani ~ove~e, ja se ne bavim politikom. - Kako se ne bavi{? Asfaltira{,

bre. Ko ovde vi{e asfaltira, on je bolji politi~ar.

Svetlana Luki}:

Samo jo{ jedno prakti~no pitanje. Za sada vi ne moète da na|ete ni-

jedan zatvoreni prostor ili neku salu gde bismo mogli da do|emo?

Aleksandar:

Na}i }emo, pa makar iznajmili veliku sportsku salu. Ovome je dat to-

liki publicitet da mo`da moèmo i sportsku salu da popunimo. Sada

ni ona Ceca ne bi mogla dovede vi{e ljudi. âk ni ove zvezde Granda.

Svetlana Luki}:

[to mi ne iza|emo na ulicu? Da traìmo da odrìmo javni skup na uli-

ci? Ozbiljno to govorim.

Slobodan:

To nije lo{a ideja.

Svetlana Luki}:

Nama je va`no da ne idemo kod nekoga privatno u ku}u. Ipak ne ide-

mo na slavu. Moèmo da do|emo i na slavu, ako nas pozovete, ali ovo

je drugo.

Aleksandar:

Ne, oni verovatno misle da mi ni slavu ne slavimo, da ja ne znam {ta to

zna~i vera, da ja nikad nisam i{ao u crkvu, da ne znam {ta je kola~, da

ne znam ko je Isus Hrist. Pa je l’ oni znaju da je Isus Hrist razapet za-

to {to je mislio druga~ije od ostalih? I oni bi sada da se pona{aju kao

ti ljudi koji su ga razapeli. Pa dajte ljudi, bre, mislite malo glavom.

Mi }emo u svakom slu~aju organizovati predstavljanje Pe{~anika. U

slede}e dve nedelje }ete biti na{i gosti u Aran|elovcu. Ako ne obezbe-

dimo zatvoreni prostor, traì}emo od op{tine otvoreni, to nije lo{a

ideja. Mislim da sada stvarno ne}e smeti da nas odbiju. Verovatno }e

se oni opet okupljati, moja je zamisao i bila da vam oni postave neko-


394

16.1

1.0

7.

liko pitanja, {ta im tu nije jasno, za{to su oni Srbi, a vi niste. @ao mi

je {to se to nije desilo, ali evo, ja im obe}avam da }u im obezbediti raz-

govor s vama, neka vas pitaju sve {to im nije jasno.

Svetlana Vukovi}:

Da li ste vi tu u bilo kakvoj opasnosti?

Slobodan:

Znate {ta, ja sam ginekolog, radim u bolnici, igrao sam aktivno fud-

bal za fudbalski klub [umadija, stalno sam na ulici, ja od tih ljudi ne

ose}am nikakvu pretnju. Oni meni, iskreno re~eno, nikada i nisu pre-

tili, jer mi smo ipak ljudi koji imaju kakvu-takvu teìnu u tom gradu,

voleli nas ili mrzeli. U svakom slu~aju, jo{ verujem da bezbednost u

tom gradu moè da odrì policija i ljudi koji su zaduèni za to. U sva-

kom slu~aju ne smemo da dozvolimo da Aran|elovac bude zatvoreni

grad. Mi smo ~itav vek bili mondensko, turisti~ko mesto Beogra|ana,

koji su svaki vikend provodili u Aran|elovcu. Mi ne smemo da dozvo-

limo da taj grad bude zatvoren, to je u interesu svih gra|ana, pa i tih

koji su napravili nepromi{ljeni eksces i ta tribina mora da se odrì.

Uostalom, mislim da }e se i sve op{tinske strukture ovoga puta anga-

òvati. Mi }emo oti}i direktno kod njih i zatraìti pomo} u organiza-

ciji i mislim da posle ovoga {to se desilo ne bi smeli da nas odbiju.

Svetlana Luki}:

Ju~e je na sednici vlade, osim {to je doneta odluka o dodeli nagrada

kajaka{ima, usvojen i izve{taj o stanju u ustanovama za sme{taj de-

ce i odraslih s posebnim potrebama. Vlada je, dakle, ju~e i zvani~no

saop{tila da je izve{taj me|unarodne organizacije za pravo mentalno

obolelih pod naslovom, se}ate se, Mu~enje kao le~enje - neistinit,

zbog ~ega je stvorena la`na slika o stanju u tim ustanovama u Srbiji.

Ko{tunica kao predsednik vlade nije ni ~ekao izve{taj svoje vlade, ne-

go je odmah rekao da je to nastavak mra~ne propagande o Srbiji, ko-

ju vode oni koji tvrde da u Srbiji ima fa{izma. Ni ministru zdravlja Mi-

losavljevi}u nije bio potreban izve{taj vlade. Jo{ pre nekoliko dana je

rekao da je izve{taj ove me|unarodne organizacije maliciozan i da on,

Tomica Milosavljevi}, nikada nije ni kontaktirao s tim amaterima za

koje jedva da je i ~uo.

Me|utim, kada je londonski Gardijan 2002. godine objavio porazni iz-

ve{taj ove me|unarodne organizacije o stanju u socijalnim i psihija-


Nevena

Vu~kovi}-

[ahovi}

trijskim ustanovama na Kosovu, ministar Milosavljevi} je izdao sa-

op{tenje, kojim je obavestio doma}u i svetsku javnost da su - navodi

ove organizacije potpuno ta~ni i da pokazuju krajnje nehumano pona-

{anje Albanaca zaposlenih u zdravstvu. Za ove ~etiri godine se osta-

rilo, pa je Milosavljevi} zaboravio {ta je to MDRI. Jedna od na{ih da-

na{njih sagovornica nas je podsetila da je 1991. rumunski premijer vi-

deo izve{taj o stanju u ovim institucijama u svojoj zemlji i zaplakao.

Ljaji} je ne{to pominjao da nije mogao da spava kada je video fotogra-

fije, ali se brzo oporavio od nespavanja i krenuo na turneju, sme{kao

se deci, nudio im u ime vlade letovanja i stanove.

âk {ezdeset nevladinih organizacija uputilo je pismo Ko{tunici, \e-

li}u, Ljaji}u i Tomici Milosavljevi}u, u kojem se traè najelementarni-

je stvari: da se za{titi pravo mentalno obolelih osoba u psihijatrij-

skim ustanovama i da vlada Srbije ne negira kr{enje ljudskih prava,

ve} da kaè da }e ne{to u~initi. U dana{njoj emisiji ~u}ete Nevenu

Vu~kovi}-[ahovi} s Pravnog fakulteta Union i iz Centra za prava de-

teta. Govori}e i Valentina Zavi{i} iz organizacije Veliki i mali iz Pan-

~eva i psiholog Milena Jerotijevi}.

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}:

To je valjda potreba ljudi da kada do|u na vlast pravdaju stanje mi-

sle}i da }e na taj na~in da spasu svoj obraz ili obraz svoje zemlje. Oni

po~inju da se identifikuju sa svojom dràvom i {tite joj ugled na taj

na~in {to misle da, kao {to stara poslovica kaè - prljav ve{ ne treba

da se iznosi. Me|utim, to je na po~etku dvadeset prvog veka vrlo ne-

prakti~na reakcija. U me|unarodnim organizacijama poput Ujedinje-

nih nacija i UNICEF-a postoji institucija koja se zove - pruànje teh-

ni~ke pomo}i dràvama. Prema tome, najpametnija reakcija bi bila

da se obratimo me|unarodnim organizacijama i kaèmo - Mi sami

mo`da nismo bili svesni, prevideli smo, nismo obilazili, nije ra|ena

inspekcija, bili smo preokupirani politi~kim problemima, eto, prosto

se nismo fokusirali, hajde sada ne{to da uradimo. I htela bih kao

pravnik da obrazloìm, ne ulaze}i u to da li je bilo opravdano ili nije,

za{to se moè takav naslov staviti na ceo izve{taj. Tortura ili mu~e-

nje se ne odnosi samo na ~in mu~enja u nekoj ustanovi. Dakle, mi

kvalifikujemo da je do torture do{lo ne samo kada neko od zaposle-

nih vr{i torturu nad korisnicima usluga, ve} i kada je sam ambijent -

ambijent mu~enja, i to ne samo za korisnike, nego i za one koji su tu

zaposleni.


396

16.1

1.0

7.

Za{to je to mu~enje, a nije obi~no nasilje? Zato {to se de{ava u usta-

novi koja je u nadle`nosti dràve. Da se to desi u porodici, mi bismo

to zvali zlostavljanjem, ali kada dolazi od dràve, u pravu se to kvali-

fikuje kao mu~enje. Prema tome, taj izraz nije za brigu. Ovih dana do-

laze u posetu Srbiji ljudi iz komiteta Saveta Evrope koji se zove Ko-

mitet protiv mu~enja, i ~iji rad je zasnovan na me|unarodnoj konven-

ciji protiv torture. To je ne{to sasvim uobi~ajeno i kada bi ljudi samo

malo vi{e o tome znali, ne bi imali toliki strah od toga.

Milena Jerotijevi}:

Mu~enje se ne de{ava samo onda kada postoje ma{ine za mu~enje.

Najve}i mu~itelji su ljudi. Ovde se deca i ljudi koji su u institucijama

zatvorenog tipa mu~e i tu nema mnogo pri~e. Ne treba da filozofira-

mo o tome da li je ne{to mu~enje ili nije. Niko se ne bavi osobama ko-

je to trpe. I moj utisak je da ministar Milosavljevi} brani ne{to {to ne

poznaje. Njega to nije interesovalo, on ne zna {ta se de{ava i kakvo je

zdravstveno stanje dece s posebnim potrebama. Nikada mu nije pro-

{lo kroz glavu da ta deca ne mogu da poprave zube, da ne znaju da ka-

ù ako ih boli slepo crevo, da lekari ne znaju da pri|u toj deci. On ni-

je saznao od dràve i resornog ministarstva za te{ke muke tih poro-

dica, jer ne mogu da svojoj deci pruè osnovnu zdravstvenu za{titu.

Roditelji se boje to da kaù, zaposleni u tim institucijama se boje da

kaù {ta se tamo radi, korisnici usluga tih institucija ne znaju kome

to da kaù, nekad i ne umeju to da formuli{u, nego samo kroz agresi-

ju i autoagresiju pokazuju da se mu~enje nad njima sprovodi. To je-

ste mu~enje po svim definicijama, a ministar zdravlja je tako reago-

vao zato {to on nema pojma {ta se tamo de{ava. Kao da je prvi put sve

to ~uo i na prvu loptu je po~eo da se brani, potpuno neargumentova-

no, difuzno.

Ministar Ljaji} o~igledno ima neke informacije i ~ovek je mo`da vi-

deo i neke druge izve{taje, pa prosto zna da je to tako. I svi mi kao

ozebli sunce gledamo u njega, ho}e li dati neki ljudski mig u svojim

izjavama, da li }e ne{to uraditi. Ja hvatam i najmanju notu ljudskosti

i blagonaklonosti prema tim osobama i prema ovom izve{taju, hva-

tam se za slamku, jer èlim da verujem da }e dràva ne{to da uradi.

Ali {ta se de{ava? On govori kako }e preduzeti mere, zabranio je da se

nova deca dovode u Kuline, a paralelno s tim ide snimak - igra~ke, di-

van prostor, svi ih maze, smeju se i sve je lepr{avo.


Valentina

Zavi{i}

Valentina Zavi{i}:

Zaista nisam o~ekivala ba{ ovakvu reakciju vlade. [esnaest godina

smo bili neprijatelji dràve i opet je sve isto. Mi smo i dalje neprijate-

lji dràve ako ukazujemo na to da je na svima nama odgovornost da

ne{to preduzmemo. To je zastra{uju}e i poraàvaju}e za mene li~no i

~injenica je da me Srbija jako boli u ovom trenutku.


Pedeset godina posle Drugog svetskog rata na{ pojam o ljudskim pra-

vima je bio vezan za prava u ekonomskoj i socijalnoj oblasti. Mi smo

mislili da ako narodu obezbedi{ zdravstvo, obrazovanje, hranu, ti si

u stvari zadovoljio sva ljudska prava. I na{ narod i predstavnici vla-

sti su bili nau~eni da tako misle. Drugim re~ima, kada im sada poka-

ète ustanovu koja je okre~ena i u kojoj su ~isti kreveti}i, svi smatra-

ju da su time zadovoljena i ispunjena ljudska prava. Me|utim, ljud-

ska prava dece i ljudi koji imaju neki oblik invaliditeta podrazumeva-

ju da oni tako|e imaju pravo na obrazovanje, na u~e{}e u dru{tvenom

ìvotu, na ìvot u porodici. Mnogi od tih ljudi i dece ne bi bili u ta-

kvom stanju invaliditeta da je na vreme obezbe|ena podr{ka njiho-

vim porodicama, a ne institucijama. To je i mnogo jeftinije. Jeftinija

je pomo} porodici od tro{ka za svako dete u instituciji.

Mi se i dalje nosimo s odnosom na{e javnosti prema ljudima koji su

marginalizovani. Mi imamo jako veliki problem s tim da prihvatimo

razli~itost i mnogo nam je lak{e da ljude koji pripadaju razli~itoj gru-

pi ne gledamo i zbog toga je cela ideja o dislociranju takvih ustanova

kod nas nai{la na vrlo plodno tlo. Mi zato imamo dom u Kulinama, ko-

je se nalaze dvadeset pet kilometara od Aleksinca, gde roditelj ne mo-

è da poseti svoje dete, gde lekari ne}e da ìve i rade, gde nema vode,

nego mora da se donosi cisternama. Tako da je poruka da mi treba da

probamo da vidimo te ljude, da oni mogu da budu me|u nama, prihva-

}eni takvi kakvi jesu. Ako mora da postoji, institucija je u centru gra-

da. Treba da probudimo solidarnost ljudi, ako je to mogu}e, a mislim

da je mogu}e. To je jedini na~in da po~nemo da re{avamo problem.

Valentina Zavi{i}:

U zakonu stoji da dete, osoba s invaliditetom ima pravo na sme{taj u

instituciji. To ne moè da bude pravo, ako se na taj na~in kr{i pravo

da dete ìvi u porodici, da ima adekvatan tretman, da ima pristup

obrazovnim institucijama. Pre ~etiri-pet godina na nekom okruglom


398

16.1

1.0

7.

stolu pri~aju}i o tome jedan direktor Centra za socijalni rad je rekao

- Dok ne kr{imo zakon, mi ne kr{imo prava. Ne moè neko pravo da

bude dobro za nekoga, a za nas ostale lo{e. Ako je stvarno dobro to

pravo na ìvot u institucijama, to onda treba da preporu~imo svima.

Milena Jerotijevi}:

Ako je to tako presti`na stvar, za{to lekari ne bi iz èlje za prestiòm

bili lekari u tim institucijama? Za{to psiholozi zbog prestià ne bi ta-

mo bili psiholozi ili vaspita~i? To je ~ista demagogija. Institucije ni-

ko ne voli. I kasarne se sada ukidaju. Sada su porodili{ta prijateljska

prema bebi i ona je s majkom. Zna~i, sve se menja, samo su ove insti-

tucije dobre. I zaista je sramna formulacija stru~njaka iz tih institu-

cija, koji su rekli - Mi sprovodimo blage fiksacije. [ta zna~i fiksacija?

To zna~i - Veèm te, zaveèm te za krevet i ne moè{ da mrda{, dok ne

po~ne da deluje lek, dakle, dok drugo fiksaciono sredstvo ne po~ne da

deluje i dok ne padne{ onesve{}en. Kada ne moè{ da mrda{, ne mo-

ram da te gledam. To zbog ~ega na{i stru~njaci vezuju decu i odrasle

jeste posledica odnosa struke prema njima. Elementarna potreba jed-

nog deteta jeste da ima dodir preko koè, da se kre}e, da ima stimu-

lacije preko centra za ravnoteù i da na jako ranom uzrastu ima sti-

mulacije preko zone usta, dakle, sisanje. Za{to postoje cucle, za{to

hranjenje mora da bude ritualno, za{to dojenje? Zato {to su to infor-

macije koje idu direktno u mozak i razvijaju mozak i stvaraju svest o

sopstvenosti, o sopstvenom telu. Tako se razvija JA svakoga od nas.

Dakle, tako sti~em svoj identitet. Ako vi li{ite dete tih stimulacija, a

to se de{ava u instituciji, onda deca po~inju da prave ono {to se zove

roking, odnosno da se klate ne bi li na taj na~in aktivirala svoj centar

za ravnoteù, ne bi li na taj na~in imali dodir preko koè, da bi stimu-

lisali mozak, jer to mora da se de{ava da bi mogli da doìve svoje te-

lesne granice. Ako ga jo{ veète, pa to ne moè ni samo da uradi, on-

da ste vi napravili dete koje odbija hranu, po~inje dramati~no da sla-

bi, mek{aju mu kosti.

Smatra se da deca koja se nose nemaju rahitis. Nije rahitis elimini-

san samo hranom. Kaù da ène u menopauzi treba da hodaju, jer ho-

danje je najbolja prevencija osteoporoze. A vi malo dete veète. Je l’

shvatamo {ta radimo? I onda neko kaè - Moramo blago da ih fiksira-

mo zato {to su oni {tetni po sebe. Ono {to je posledica odnosa prema

njima, oni su sad obrnuli protiv njih.


Nevena

Vu~kovi}-

[ahovi}


Roditelji su dovodili decu s invaliditetom u na{u kancelariju nakon

traumati~nih doga|aja u nekim od institucija, pri kojima je deci u po-

stupku disciplinovanja nanesena telesna povreda. Bilo je lomova ko-

stiju, bilo je i{~a{enja ruku. Nasilje koje vr{e odrasli nad decom je

mnogo ja~e i ve}e i lak{e u institucijama za decu s invaliditetom ne-

go u institucijama za decu bez roditeljskog staranja ili u {kolama.

Dete u {koli ima na~in da se suprotstavi nasilju, moè da kaè, moè

da prijavi. Dete bez roditeljskog staranja u institucijama je u nepo-

voljnijem poloàju, ali opet moè negde to da kaè, nekom da se po-

àli. Dete koje ima neki oblik invaliditeta naj~e{}e ne moè da se po-

àli i to ide tako dok se ne vidi neka dramati~na posledica poput lo-

ma ili i{~a{enja.

Milena Jerotijevi}:

Ro|eno je dete s Daunovim sindromom i roditelji su savetovani u po-

rodili{tu da dete smeste u instituciju. Majka kaè - Ja ne znam kako

su me skleptali da to uradim. Dete je tamo po~elo ozbiljno da propa-

da, posle odre|enog vremena majka je vratila dete i posle nekoliko

meseci dete je ìvnulo i po~elo da se razvija u skladu sa svojim mo-

gu}nostima. Kada vi date detetu dovoljno prilike i sve {to mu je po-

trebno, onda se vidi da definicije ograni~enja ne stoje. To je prevazi-

|eno i dok ne damo {ansu detetu, mi ne znamo koje su njegove mo-

gu}nosti. U jednoj beogradskoj instituciji koja radi s decom sa auti-

zmom, de~aka su besomu~no pretukli vaspita~i. Ti roditelji jo{ nisu

uspeli da ostvare ni{ta od svojih prava, jer su se drugi roditelji upla-

{ili i povukli, jer su ostali zaposleni stali u za{titu tog kolege, jer

gradski sekretarijat ni{ta nije mogao da preduzme, jer su se ~ak i ro-

ditelji koji su u odgovaraju}em udruènju podelili iz straha. To vam

je definitivno Kafka. Odjednom ostanete sami na ledini.

Pre nekoliko godina pretu~en je jedan momak u instituciji zatvore-

nog tipa blizu Beograda. Izbijen mu je zub i slomljena klju~na kost.

Majka je pokrenula postupak, ali na kraju ni{ta nije mogla da uradi.

Za{to? Zato {to je institucija koja je radila s tim detetom pre nego {to

je sme{teno u ovu instituciju zatvorenog tipa stala u odbranu te in-

stitucije zatvorenog tipa zato da se ne zameri kolegama, jer je to, bo-

è moj, teàk posao. Pa hajde da svi radimo lak posao, hajde da se ba-

vimo ne~im {to nema veze s ljudskim ìvotom. A da ne govorim ve} o

toj floskuli - Mi smo humani. Ja sam to vi{e puta u poslednje vreme


400

16.1

1.0

7.

ponovila - Ne zanima me, bre, tvoja humanost, daj mi da ostvarim

svoja prava i mani me se s tvojom humano{}u.

U Engleskoj sada postoje timovi koji rade na posredovanju u sukobu

izme|u kom{iluka i malih zajednica u kojima borave osobe s invali-

ditetom. Zna~i, ni tamo nije svest kod svih bog zna kakva, svi ljudi na

celoj zemaljskoj kugli su isti, ali dràva mora da radi na tome da te

stvari re{ava. Ima mnogo primera dobre prakse. Beogradsko Udruè-

nje za pomo} osobama sa autizmom je napravilo projekat kojim pred-

vi|a dnevni centar, ne boravak, mi ne volimo tu re~, nego centar za

mlade s problemima iz autisti~nog spektra, gde oni dolaze ujutro i

imaju potpuno ravnopravan poloàj s onima koji s njima rade. U tom

centru rade dve apsolventkinje politi~kih nauka, baletski pedagog, do-

lazi jedna slikarka, dolaze volonteri iz Udruènja studenata s hendi-

kepom. I u svemu {to se de{ava u tom dnevnom centru ovi mladi s pro-

blemima iz autisti~nog spektra ravnopravno u~estvuju, po~ev od spre-

manja doru~ka, kupovine, nabavke, ure|ivanja prostora, odlaènja u

druge delove grada, kori{}enja gradskog prevoza, u koji neki od tih

mladih ljudi mnogo godina unazad nikada nisu hteli da u|u. Zahvalju-

ju}i jednom roditelju koji se bavi stolarijom oni rade na elektri~nim

ma{inama, bez ikakvih strahova od toga da mogu da se povrede.


Se}am se jednog slu~aja, do{la je jednog dana majka, sama, radi, raz-

vedena, njen de~ak ima ve} trinaest-~etrnaest godina, fizi~ki je po-

stao jako veliki, a zahtevao je potpunu negu, kao {to je kupanje i pre-

svla~enje. @ena je ve} bila na ivici izdr`ljivosti, prosto nije mogla da

ide na posao, da radi i zara|uje. Da skratim pri~u, njoj je savetovano

da dete smesti u instituciju. I onda je ona do{la kod nas i to je bilo

dramati~no, ona je plakala i bila o~ajna i rekla da nema drugog izbo-

ra, da nema pomo} i prosto je od nas traìla savet u koju instituciju

da ga smesti, gde bi bila sigurna da se ove stvari o kojima pri~amo ne

bi de{avale. I na kraju, mi smo nevoljno preporu~ili jednu instituciju

zato {to smo znali da }e mo}i da uzima dete svakog vikenda. Me|u-

tim, ona je bila o~ajna, njoj je trebalo jako malo nov~ane i psiholo{ke

podr{ke, pa bi imala vi{e snage da zaradi ne{to dodatno, da plati ne-

kog da joj sve to radi. Ona je ve} bila potro{ena, na ivici i na kraju je

donela odluku koju je donela. Doìvela je poraz, ose}ala se kao da je

izgubila najve}u bitku svog ìvota, kao da je ona kriva {to je izgubila

svoje dete.


Valentina

Zavi{i}

Valentina Zavi{i}:

Mi naàlost i dan-danas imamo to da u porodili{tu lekari savetuju

majci da odmah smesti dete u instituciju. Prvo, na~in na koji se to sa-

op{tava. Niko ih nije obu~io kako se saop{tavaju vesti koje nisu vese-

le, koje }e zahtevati od porodice bolno prestrojavanje. Ne, nego se

majci savetuje da ne doji dete da se ne bi vezivala za njega i da ga da

u instituciju, jer }e se tamo brinuti o njemu, jer od njega nikada ne}e

biti ~ovek. Izostaje i minimum podr{ke od samog po~etka. [to smo

udaljeniji od civilizacije, gradova, pritisak je ve}i, pitamo se za{to

smo rodili takvo dete, da li }e nas prihvatiti i tako dalje. Problemi su

jo{ ve}i kada je ugroèno zdravlje deteta, kada mu je potrebna fizi-

kalna terapija i podr{ka da se uklju~i u vr{nja~ku grupu. Kada sve to

izostane, porodica se na|e u kolapsu i pred dramati~nom odlukom da

ostavi dete u instituciji. Sada se vra}amo na finansijsku konstrukci-

ju. Porodice se suo~avaju s nemogu}no{}u da ostvare pravo na tu|u

negu i pomo}. Roditelji jako te{ko refundiraju tro{kove za lekove, pa

da li su ba{ ti lekovi na pozitivnoj listi, da li mogu da se nabave, da li

imaju ro|aka u inostranstvu da im to po{alje i tako dalje. A ako se de-

te smesti u instituciju, onda to pla}a dràva.

Surova realnost u institucijama je da dràva snosi potpune tro{kove

kada je dete kategorizovano kao teè i te{ko ometeno. Ako je umere-

no ili lako o{te}eno, onda roditelj participira ili pla}a sve. Sretali smo

roditelje koji su bili o~ajni zato {to su morali da daju dete u instituci-

ju, a onda da prelaze kilometre da bi ga posetili. Svi znamo kakav je

tro{ak putovanje. I na kraju jo{ pla}aju ili dopla}uju tro{kove u insti-

tuciji. Ljudi su u situaciji da poku{avaju da svoje dete rekategori{u u

teì slu~aj, da bi le~enje bilo besplatno.


Mi ne èlimo da vidimo siroma{tvo, jer nas to ugroàva, ne èlimo da

vidimo strance, crnce, mi imamo izreke tipa - Uda}e se za njega, ma-

kar bio crni Ciganin. To govori o tome kako se mi odnosimo prema

razli~itosti. [ta je za nas Ciganin? To je simbol i sinonim svega {to je

najgore i toga se treba re{iti i ne gledati. Isti odnos postoji prema lju-

dima koji imaju neki oblik invaliditeta i smatra se da je najve}a tra-

gedija za porodicu da dobije dete koje ima neki oblik invaliditeta. Ka-

da su ta deca bez roditeljskog staranja, mi ne moèmo da na|emo

usvojitelje za decu invalide u Srbiji. A postoje zahtevi za usvojenjem

iz drugih zemalja. Naravno, postoje slu`be koje prate kako je to dete


402

16.1

1.0

7.

sme{teno, kako mu je u novoj porodici. Sve su to neka mogu}a re{e-

nja, a najgore re{enje je institucionalno re{enje. Treba biti jako oba-

zriv i s naglim zatvaranjem institucija. Se}amo se rumunskog slu~a-

ja, kada su oni 1991. imali veliki problem suo~avanja sa stanjem u ko-

me su bila deca u njihovim institucijama, uglavnom deca bez roditelj-

skog staranja. I to je bilo toliko stra{no, slike su obi{le svet i premi-

jer se rasplakao kada je video te slike. I onda su pod pritiskom me|u-

narodne zajednice i doma}e javnosti oni pola institucija zatvorili, a

nisu na{li dobra re{enja i dobili su ono {to zovemo deca ulice. Odjed-

nom se od stotinu hiljada dece pedeset hiljada na{lo na ulici, po~eli

su da spavaju po kontejnerima i cevima.

Kod nas u institucijama za decu s invaliditetom ima mo`da oko dve

hiljade dece, a u institucijama za decu bez roditeljskog staranja ne-

{to vi{e od dve hiljade dece. U Bugarskoj koja ima oko devet miliona

ljudi, ima skoro trideset hiljada dece koja ìve u ustanovama i oni

imaju mnogo teì slu~aj. Ali na{ problem je re{iv i ministarstvo je po-

~elo projekat individualnog mapiranja problema i pravljenja indivi-

dualnog plana za svako dete koje je u nekom od oblika institucional-

nog sme{taja. Mi ovde govorimo i o budètu koji je neadekvatan, ne-

transparentan kada je u pitanju izdvajanje za takve vrste potreba i

uop{te izdvajanje za decu. Mi nismo u stanju da izmerimo kolike su

budètske alokacije za decu. Ono {to znamo jeste da je Srbija na po-

slednjem mestu u Evropi po budètskim alokacijama za obrazovanje.

Valentina Zavi{i}:

I ako postoji potreba za dnevnim centrima, oni moraju da budu tamo

gde smo mi. Ako je meni potreban vrti}, {kola, bioskop, mi moramo

da verujemo da je to potrebno i toj deci, tim ljudima. Zna~i, nisu oni

tu`ni, tu`ni smo i jadni mi ako im ne pruìmo ono {to im je potrebno.

I oni postaju tu`ni zato {to ne dobijaju ono {to treba da dobiju sva

ljudska bi}a.

Milena Jerotijevi}:

[ta inkluzivni pokret podrazumeva? [ta je inkluzija? - Ne zanima me

{ta ne moè, nego {ta moè. Kako ja mogu da stvorim uslove da ta oso-

ba moè? I ove institucije i ovo poricanje ovog izve{taja su deo tog sta-

rog modela, jer se ljudi jo{ nisu odlepili od toga da kada govore o oso-

bama s problemima u funkcionisanju pre svega govore o njihovim

ograni~enjima, nemogu}nostima, nedostacima. Va`no je da se mrdne-


Milena

Jerotijevi}

mo s nedostataka, s hendikepa na potencijal, a da hendikep shvatimo

onako kako se on sada defini{e - on je problem nas koji ~inimo okru-

ènje. Mi nismo u~inili sve da otklonimo ono {to je prepreka osobi s

nekom pote{ko}om da se uklju~i u ìvot zajednice. Najjednostavniji

primer su rampe, liftovi, zvu~ni semafori, ali za svaku vrstu problema

koji moè da se javi u funkcionisanju postoji mogu}nost da mi taj hen-

dikep koji je u sredini, a ne u osobi, elimini{emo ili barem smanjimo.

Svetlana Luki}:

ûli ste Milenu Jerotijevi}, Valentinu Zavi{i} i Nevenu Vu~kovi}-[aho-

vi}. Dakle, nas je sedam ili ve} koliko miliona, imamo oko ~etiri hiljade

dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju, dece koja su

najnemo}niji deo ovog dru{tva, a ova dràva je upravo na njihovom

primeru pokazala svu svoju brutalnost i neosetljivost. Ponavljam, da-

kle, vest da su odbili da smanje PDV za bebi opremu i hranu, jer im iz-

gleda srpske majke ne isporu~uju dovoljno dece. Da vas podsetim, pre

godinu-dve Srpska pravoslavna crkva je ponovila svoj stav prema

abortusu i pozvala ène da ra|aju i ako ne mogu da gaje decu, da ih da-

ju crkvi, pa }e ih crkva negovati. Zanimljivo je da je tu ponudu u ime

Srpske pravoslavne crkve izneo niko drugi do vladika Pahomije.

Samo ~ekamo da se neko seti kolege Sergeja Morozova, gubernatora

Uljanovske oblasti, koji je pozvao ruske bra~ne parove da beè s posla

i vode ljubav kako bi napravili neko Ru{~e i da }e svi koji uspeju u tom

naumu dobiti kao nagradu friìder ili televizor. Guverner je pozvao i

poslodavce da zaposlenim parovima svakog meseca odobre makar je-

dan slobodan dan i tako se svi zajedno uklju~e u kampanju Kremlja

za pove}anje broja Rusa na nekada{njih sto ~etrdeset pet miliona.

I evo vesti koja je stigla, jedna osoba je stradala, a vi{e njih je povre-

|eno pri ru{enju tunela u izgradnji u beogradskom naselju Resnik, re-

~eno je u policiji. Ekipe hitne pomo}i su iz ru{evina izvukle jednu oso-

bu koja je davala znake ìvota, me|utim, ona je ubrzo preminula. Po-

licija i ekipe tragaju za jo{ jednom osobom koja je ostala ispod ru{e-

vina.

Op{irnije o ovom doga|aju i druge vesti }ete slu{ati odmah nakon Pe-

{~anika, a za kraj slu{ate kolumnistu lista Vreme Teofila Pan~i}a.


404

16.1

1.0

7.

Teofil Pan~i}:

Ljudi jo{ zdravi u glavi prosto vide da to u Aran|elovcu nije tvoj ili

moj ili privatni problem tih ljudi koji su to hteli da organizuju, nego

da taj doga|aj, mada naizgled sitan, jedna od mnogih promocija Pe-

{~anika u jednom od mnogih gradi}a Srbije, ima uàsno jak simboli~-

ni naboj. Ja sam to poku{ao u svom tekstu za Vreme da nazna~im. Za-

to sam namerno po~eo s tim kako sam 2000. godine agitovao da se

glasa za Vojislava Ko{tunicu na tribinama {irom Srbije, na kojima

smo gledali ho}e li policija da upadne sada ili }e da upadne malo ka-

snije. Smatrali smo da, {ta god se desilo u toj postpetooktobarskoj Sr-

biji, neke stvari su iza nas. Verovali smo da vi{e ne postoji mogu}nost

da se nekim normalnim ljudima uskrati odlazak u ceo jedan grad, ko-

ji se progla{ava nekom zabranjenom zonom. E, to se desilo, i to upra-

vo u ovom trenutku, kada ka vrhuncu kre}e histerizacija javnog dis-

kursa o Kosovu, da }e nama da otmu petnaest odsto du{e i teritorije.

Mislim da su onda ljudi prepoznali da tu ima ne~ega krupnog, da je taj

doga|aj ve}i od samog sebe. Zna~i, da on moè biti simptom i nazna-

ka vra}anja onih vremena kada su kvazipatriotski komesari mogli da

mere nivo patriotizma u krvi i da na osnovu toga izri~u presude. Zato

smatram da je taj Aran|elovac jako vaàn. Zna~i, nije on vaàn u smi-

slu da li }emo ti i ja da isteramo neku svoju stvar, nego je vaàn uto-

liko {to to ne sme da se desi, {to to nikome ne sme da se desi.

Ako mi dopustimo da to tako pro|e, onda }e to sutra da se desi pono-

vo tebi i meni ili nekom drugom. To je ona stara pri~a, kao u vreme

nacizma - ako se to desi nama, onda }e neko da pomisli - dobro, oni su

ionako ekstremisti. Sutra }e to da se desi nekome ko nije ekstremi-

sta, pa }e onda preksutra da se desi nekome ko je jo{ manje ekstremi-

sta i tome nema kraja kada jednom krene. Va`no je da su ljudi oseti-

li da je ta stvar ne{to {to se potencijalno zaista ti~e svakoga od nas.

Meni se ~ini da na{a situacija ovde sve vi{e li~i na vrstu putinizma

bez gasa i nafte. Mi smo sli~ni putinovskoj Rusiji po svemu, osim {to

nemamo gas i naftu, pa ni pare. Putin ima tu organizaciju koja se zo-

ve Na{i, to je ne{to {to su svi prevideli kada su govorili o ovom aran-

|elova~kom slu~aju, da se ova misteriozna organizacija zove Na{i.

Dakle, Na{i su neka vrsta putinovskih omladinskih juri{nika, to je

nekakva me{avina, od velikoruskih neofa{ista preko monarhista do

nostalgi~ara Sovjetskog Saveza; sve {to vu~e na velikodràvlje i sa-

modràvlje, autoritarnost, antizapadnja{tvo i antiliberalizam u sva-

kom mogu}em vidu. Sve se to tu zgrudvalo, zgru{alo u ne{to {to se


Teofil

Pan~i}

zove Na{i, kao ideolo{ki, eklekti~ki pokret. To su ljudi koji na ulica-

ma ruskih gradova zavode vrstu politi~kog terora. Oni kaù - Mi po-

maèmo policiji da obavlja svoj posao. [ta to zna~i - vi pomaète po-

liciji? To je vrsta juri{ni~ke, uli~ne, parapolicijske bande. To je ne{to

{to mi ovde jo{ nemamo, hvala bogu, ali nisam siguran da ne}emo ne-

{to sli~no dobiti. To je ono {to nismo videli ovde za vreme Milo{evi}a.

Parapolicijske, paravojne trupe za vreme Milo{evi}a su delovale iz-

van Srbije. Sada imamo slabu, formalno demokratsku vlast, koja ima

jake autoritarno-nacionalisti~ke recidive, koji tek mogu potpuno da

do|u do izraàja kada bude progla{ena nezavisnost Kosova. Ja se bo-

jim da }e onda ta vlast, ne kaèm organizovati neke Na{e, ali mo`da

jednostavno ne}e umeti ili hteti da spre~i da ne{to takvo nastane.

Svetlana Luki}:

Ne znam da li si video snimak kada Putin odlazi me|u omladinu, to je

bilo da se smrzne{. Dolazi u ogromnu salu gde su svi od dvadeset-

dvadeset pet godina, zastave Sovjetskog Saveza, crkvene zastave, ru-

ske zastave. Govor koji im je odrào po~inje sa - Neki ljudi idu u stra-

ne ambasade.

Teofil Pan~i}:

To je organizacija Na{i i upravo o tome govorim, o ideolo{kom eklek-

ticizmu, moè i crkva i Sovjetski Savez. Rekao bi ~ovek - kako spojiti

crkvu i Sovjetski Savez? Odavno je o tome Vladimir Vojnovi~ napisao

proro~anski roman, izdat je na srpskom, zove se 2042. godina. Treba

to ~itati danas, tu se ljudi ne krste, nego se zvezde. To je neka vrsta

ideolo{kog sinkretizma koji pomiruje levo i desno, ateisti~ko i religi-

ozno, sve je dobro samo da je u slavu velike Rusije. U isto vreme ovde

ima{ ljude koji idu pred skup{tinu Srbije i govore da su oni garda ca-

ra Lazara. ̂ ekaj, ~ove~e bo`ji, ima{ nekoga ko ti javno govori da je pa-

ravojna formacija i jo{ se hvali da navodno ima ne znam koliko oru`-

ja. I sad pitaju Jo~i}a - Ho}e li to da destabilizuje Srbiju, a on kaè -

Ma sve je to kul. [ta je, bre, kul? Ti ljudi {etaju Srbijom. Zna{, Rusija

je velika i ozbiljna zemlja, u njoj stvari mogu da budu veoma stra{ne,

kao {to su ~esto u istoriji i bile, ali su uvek nekako i ozbiljne. A ovo

kod nas }e da se pretvori u neku vrstu operete. A to {to }e da bude ope-

reta, uop{te ne zna~i da je bezopasno. Kvazipatriotske diktature u

malim zemljama umeju da budu veoma, veoma gadne. Onog trenutka

kada Kosovo bude {ta god, otvara se mogu}nost da u Srbiji svaki lu-

dak radi {ta ho}e.


406

16.1

1.0

7.

Ovde se vlast deli na one koji naàlost ne znaju {ta rade i na one koji

naàlost znaju {ta rade. Ovi prvi su oni koji bi trebalo da budu svetli-

ja strana ove vlasti, demokrate, G17 i ti neki pridruèni elementi kao

{to je Rasim Ljaji}. Ali ti ima{ dojam da ti ljudi uop{te ne pri~aju svo-

ju pri~u, bilo zato {to nemaju tu pri~u ili zato {to misle da ovo nije

vreme za tu pri~u. Ima{ ove druge koji pri~aju svoju pri~u, Ko{tunica,

Velja Ili} i ta ekipa, a ta pri~a koju oni pri~aju je potpuno suicidalna,

ali ne za njih, naravno, ne za njihovu politiku, nego suicidalna za {an-

se ove zemlje, ovog dru{tva da i{ta u~ini od sebe. I meni je to najstra-

{nije. Evo, slu{am i danas Ko{tunicu kako govori - Svi nas teraju da

popustimo oko Kosova, ali mi to ne}emo nikad. Na~in na koji on ko-

risti re~ – nikad, mene uàsno pla{i. Ne moè predsednik vlade jedne

zemlje da govori da Srbija ne{to ne}e nikad, jer on to niti zna, niti

ima pravo na to - to je totalitaran potez. Ti moè{ re}i - ja ne}u, ali ne-

ka si sto puta premijer, ne moè{ ti da kaè{ da Srbija ili Nema~ka ili

Estonija ili Madagaskar ne}e nikad ovo, ne}e nikad ono, ho}e uvek

ovo, ho}e uvek ono. Ti na to nema{ pravo. Ta vrsta jezika, ta vrsta iz-

ri~aja zapravo otkriva tu slepu mrlju, tu slabu ta~ku nacionalisti~ke

ideologije. Sve je to lepo, mi smo liberali, volimo Aleksisa de Tokvila,

ali odjednom ja vi{e nisam ja, nego sam ja Srbija, i to ne samo sada-

{nja Srbija, nego sam ja ve~na Srbija. I ja, ve~na Srbija, }u sada da ka-

èm da Srbija nikada ne}e to i to. Ne moè{ tako, to niko nema pravo

da kaè.

Kad pogleda{ kako se pona{aju oni koji, naàlost, znaju {ta rade u

ovoj vlasti, onda ima{ sve mogu}e razloge da se pla{i{ toga da ova ze-

mlja ide u vrstu izolacionisti~ko-autoritarnog reìma, u kojem }e se

opet, kao u svetlim trenucima devedesetih, kuvati u sopstvenom so-

su. Ova zemlja je izvozila haos, a po{to to vi{e ne moè da radi, taj ha-

os moè samo da klju~a tu, da vri unutar same Srbije. Ja ne kaèm -

oni su zli, pa su opasni, uop{te se ne bavim time da li su oni zli. Samo

kaèm da su oni objektivno opasni, jer ne vide ni{ta osim svoje fiks-

ideje, osim svog feti{a. Njihov feti{ je sada Kosovo i neka ceo svet pro-

padne, neka Srbija propadne, neka Srbija izgori, ali oni }e samo taj

feti{ da gledaju i samo to je va`no, ni{ta drugo, neka se sve drugo ras-

padne, neka svi pocrkamo. To je politika koja je u osnovi nihilisti~ka.

U ovom trenutku, kada nad Srbijom visi to famozno kosovsko pita-

nje, ja bih voleo da postavim pitanje svim tim vrlim patriotama. Haj-

de da zamislimo da je istorija Srbije od 1990, 1991. godine do danas

i{la nekim drugim tokom, zamislimo da nije bilo ratova u Hrvatskoj


Teofil

Pan~i}

i u Bosni, zamislimo da Srbija nije posezala za teritorijama drugih

dràva, kao {to jeste posezala, ali neuspe{no. Da ne mistifikujemo

stvari, da nije bilo tih ratova, da nije bilo Sarajeva, Srebrenice, Vuko-

vara i svega po redu, da li bi bilo mogu}e da Kosovo dobije nezavi-

snost, da ga dobije na ovaj na~in, da ga dobije ovim tempom i u ovom,

najgorem mogu}em obliku? Predstoje}a nezavisnost Kosova nije ve-

lika sre}a ni za koga, to nije ne{to {to }e da usre}i ni Albance, a ka-

moli Srbe, Srbiju, Balkan, me|unarodnu zajednicu. Nikoga ne}e da

usre}i iz milijardu razloga. Ali to je jedina opcija koja je u ovom tre-

nutku preostala kao relativno suvisla. Ti mora{ tom Kosovu da da{

neki oblik, ono mora da postane ne{to, ono sada nije ni{ta, ne znamo

{ta je to, po{to ne moè vi{e da bude deo Srbije. Je l’ treba sad da go-

vorim za{to ne moè, je l’ treba da nabrajam i obja{njavam? Je l’ bi

mogao da zamisli{ bombardovanje ’99. godine da pre toga nije bilo

ratova? [ta, odjednom samo tako do|e jedna sila i krene na mirnu ze-

mlju? Pa za{to nije bombardovala Slova~ku? Kada spirala rata i nasi-

lja krene, ona ide, ona ide. Ona je krenula ’91. do ’95. i mlela sve pred

sobom, onda se uspostavilo neko primirje, ali Srbija je ozna~ena kao

zemlja kojoj nije strano da makar poku{a da menja granice u svoju

korist. E, kad ti ide{ da menja{ granice u svoju korist, moè da ti se

dogodi da dobije{ promenu granica na svoju {tetu.

Kad danas slu{am na{e politi~are, vrle politi~ke analiti~are kako ur-

laju o svetinji granica, o tome da se granice ne mogu menjati tek ta-

ko jednostrano, silom, u svemu sam saglasan s njima, osim {to bih

voleo da su to pri~ali i ’91, ’92, ’93. godine. Ne, tada su granice bile ad-

ministrativne, avnojske, nepravedne, proizvoljne, na {tetu naroda

srpskog. Druga stvar, kaù - Ne mogu Albanci da dobiju drugu nacio-

nalnu dràvu u Evropi, ve} imaju jednu. To super zvu~i, ali {ta }emo

onda s Republikom Srpskom? A {ta je Republika Srpska? Ona je na-

stala s intencijom da bude dràva, dakle, upravo ono za {ta optuùje-

mo Albance sada i to verovatno sa solidnim razlozima. Ali mi smo to

radili petnaest godina ranije s Republikom Srpskom, pravili drugu

srpsku dràvu na Balkanu, s namerom da je u pogodnom trenutku fu-

zioni{emo sa Srbijom. Kada optuùju Albance, oni zapravo ~itaju vla-

stiti misaoni tok, ono isto {to su oni radili, jer svi nacionalisti funk-

cioni{u isto. Stavi ih pred tu vrstu isku{enja i dobi}e{ istu stvar, zva-

li se oni ujedinitelji srpskog ili albanskog ili hrvatskog ili ma|arskog

naroda, to je isti mentalni i vrednosni i pojmovni kod. Ljudi, ni{ta od

ovoga na Kosovu ne bi moglo da se odvija na taj na~in, da nije Srbija


408

16.1

1.0

7.

samu sebe delegitimisala u milion klju~nih stvari preko ratova u Hr-

vatskoj i Bosni i Hercegovini.

Svetlana Luki}:

Pre nego {to nastavite da slu{ate Teofila Pan~i}a, evo dopune vesti

koju sam vam malo~as pro~itala, a koja je glasila da je jedan radnik

poginuo pri ru{enju tunela u izgradnji u beogradskom naselju Resnik.

Naàlost, stradala su dva radnika. Na~elnik sektora za spasavanje

Predrag Mari} je rekao da je jedan od radnika preminuo na putu do

bolnice, a da je telo drugog upravo prona|eno.

Predrag Mari}:

Jedan je davao znake ìvota u trenutku dolaska na{ih ekipa, a ekipe

su iza{le u roku od devet minuta na mesto doga|aja, gde se ~ekalo

skoro ~etrdeset minuta zbog velike koli~ine vla`ne zemlje koja se ob-

ru{ila i ~injenice da je vrlo uzak prostor koji se stalno obru{avao. Us-

peli su da ga izvuku napolje, ali i pored reanimacije verovatno je

usled unutra{njih povreda preminuo.

Svetlana Luki}:

Ekipa B92 je krenula na mesto nesre}e i vi{e informacija ~u}ete u na-

rednim vestima.

Teofil Pan~i}:

Nacionalisti~ki um je ~udo. Ovih dana sam ~itao kako je neki od di-

plomata sva|aju}i se s nekim od ovih na{ih naco{a rekao - Pa {ta ho-

}ete? Ne bi bio presedan druga albanska dràva, i Nemci ìve u tri dr-

àve, imate Nema~ku, imate Austriju, imate [vajcarsku, a ovaj mu

pou~itelno kaè - Ne, ne, izvinite, u Nema~koj ìve Nemci, u Austriji

ìve Austrijanci, a u [vajcarskoj ìve [vajcarci. Super, ali ne bi rekao

da u Bosni ìve Bosanci, to ne, i da u Vojvodini ìve Vojvo|ani, pa svet

bi se sru{io. Ali da u [vajcarskoj ìve [vajcarci, iako [vajcarci tako-

|e ne postoje kao nacija, to je u redu. ûdo su ljudi.

Ima{ politiku koja je nihilisti~ka, gubitni~ka, suicidalna, iracional-

na, iznad svega iracionalna i koja }e ne samo da proizvede ogromnu

{tetu Srbiji, nego }e i dole na Kosovu da proizvodi svakakvu {tetu. Pa

}emo dolaziti u potpuno apsurdne situacije da u jednom mestu u ko-

me nema Albanaca Albanci treba da vr{e vlast, jer su Srbi odbili da

iza|u na izbore. Srbi }e sada, boè moj, da prave paralelne instituci-


Teofil

Pan~i}

je. [ta to zna~i? Opet SAO? To je politika koja je doìvela najstra{niji

mogu}i brodolom, ta saoizacija svega postoje}eg. I ni~emu se pamet-

nijem Ko{tunica i njegovi vrli savetnici, Samardì}i, Batakovi}i, Ko-

jeni i ostali kosovski magovi na{i nisu dosetili, nego da prave SAO Se-

verno Kosovo. Zamisli, kako ih nije sramota? To je neodgovorno i opa-

sno za te ljude dole.

Svetlana Luki}:

Pa da, ali zato Batakovi} kaè - Srbija ne moè da preìvi ako Kosovo

ne bude deo Srbije - i ode u Kanadu za ambasadora. Poveo je celo po-

zori{te da mu igra predstavu na preuzimanju ambasade.

Teofil Pan~i}:

To je bezobrazna, drska izjava, to da bilo koja dràva i bilo koja naci-

ja ne moè da preìvi bez dela svoje teritorije. Kada je shvatio da je

definitivno izgubio rat, da nema vi{e Tre}eg rajha, da nadiru Rusi s

jedne strane, Ameri s druge, Hitler je bio u fazonu - Daj da spalimo ce-

lu Nema~ku, pa nema~ki narod ne zasluùje da nadìvi slom moga

poretka. êmu uop{te Nema~ka ako nije nacisti~ka? Pa izvinite, mo-

lim vas, to je taj na~in razmi{ljanja - Srbija ne moè da nadìvi Koso-

vo. Ma daj, molim te, kako te nije sramota, koja je to poruka za sedam

miliona ljudi koji ovde ìve, za decu koja tr~e po ulici? ôvi} je imao

onaj predlog da svi idu na granicu. Ovo je novi predlog - Hajde da svi

izvr{imo kolektivno samoubistvo.

Ako nam stvarno otmu petnaest odsto teritorije i sto odsto du{e, haj-

de onda lepo svi da izvr{imo harakiri. Je li to ideja? Pri tome je Srbi-

ja, da prostite, ìvela bez Kosova i te kako, u vreme koje se danas sla-

vi kao uspon srpske dràvnosti, od oslobo|enja od Turaka do 1912.

Nemojmo se zezati. Ta vrsta neodgovornog brbljanja je mu~na, a ka-

da se brbljanje zavr{i u Kanadi, onda to dobija i prizvuk cinizma.

Svetlana Luki}:

[ta ti ~ita{ u vestima o Mi{kovi}u i êdomiru Jovanovi}u?

Teofil Pan~i}:

Meni je sve to zajedno krajnje netransparentno. Samo znam da Mi-

{kovi} definitivno na nivou Beograda jeste monopolista. Kada iza|e{

na ulicu, pa jebiga, sve je postalo Maksi. To u Srbiji nije toliko izraè-

no i mo`da on nije monopolista u celoj Srbiji, ali u Beogradu jeste, ni-


410

16.1

1.0

7.

ko ne moè da me ubedi da nije. S druge strane, otkud ja znam {ta je

êda Jovanovi} radio dok je bio na vlasti, nisam mu drào sve}u, ne-

mam pojma, ja sam ~oveka video jednom u ìvotu. Ali ono {to me in-

stinktivno u milion situacija svrstava na stranu êde Jovanovi}a - to

je spisak njegovih neprijatelja. Ne moè{ da nema{ neku vrstu sim-

patije za ~oveka koji ima ba{ takve neprijatelje, jer kada pogleda{

spisak tih imena i prezimena, pa to je gotovo bez izuzetka sve najgo-

re {to u Srbiji sad postoji na javnoj i politi~koj sceni. Samo pogledaj

ko su ti ljudi. Pa i da ti je êda antipati~an, on mora da ti postane sim-

pati~an. Pobogu ljudi, kako neko ko je uspeo da skupi ba{ takvu gale-

riju neprijatelja moè da bude negativac? Te{ko je da u to poveruje{.

Ne znam ja {ta êda radi u ìvotu, nemam pojma, ali kada vidim ko

ga napada, ja za po~etak stanem na njegovu stranu, dok me neko ne

ubedi u suprotno. Dakle, dok me neko ne ubedi suvislim dokazima, a

ne time da je êda, kako ono be{e, pio {ampanjac i kupao se u baze-

nu. Jebo vas {ampanjac i jebo vas bazen.

Svetlana Luki}:

U toku je privatizacija DDOR-a iz Novog Sada, tu se govori o stotina-

ma miliona evra i odjednom vidi{ da devet velikih svetskih kompanija

bojkotuje taj tender. Svetlana jako mrzi kada upotrebljavam te meta-

fore, ali ako je ova dràva organizam, njoj svakoga dana uzimaju i pro-

daju bubreg. Ima nekih stvari koje su nepovratne, ti ne moè{ da ima{

{est NIS-ova, ti nema{ {est JAT-ova. U celoj toj pri~i je li êda ovo, da li

je Mi{kovi} ovo, ti samo vidi{ da smo ostali bez oba bubrega.

Teofil Pan~i}:

Najgore je {to ne zna{ ba{ ta~no ni ko je te bubrege prodao, ni ko je tu

lovu uzeo i da li je ba{ ta cena prava. Porodi~no srebro }e da se potro-

{i i onda }emo da se pitamo {ta }emo. Utisak o ekonomskom boljitku

se gradi u pore|enju s devedesetim godinama. Naravno da se danas

ekonomski ìvi bolje nego {to se ìvelo pre deset godina. Ali taj ìvot

se bazira na dvema stvarima, jedno su donacije, drugo je prodaja ve-

likih, javnih preduze}a. Me|utim, {ta }emo kada i jedno i drugo pre-

stane? Ti ne zna{ vi{e da li je, bre, majku mu, ova zemlja samoodrì-

va. A istovremeno ide{ u direktnu politi~ku, diplomatsku i svaku dru-

gu konfrontaciju s onima koji te realno izdràvaju. Mene to podse}a

na one ludake iz Severne Koreje koji govore sve najgore o celom sve-

tu, jer jedino su oni ispravni, jedino su oni super, a najgore govore o


Teofil

Pan~i}

svojoj bra}i Ju`nokorejcima. Zna~i, ako je ceo svet odvratan, Ju`na

Koreja je epicentar odvratnosti i onda nakon {to tu tiradu isprazne

protiv Ju`ne Koreje, na kraju kaù - A sada nam dajte malo pirin~a. I

onda Ju`na Koreja {alje milione tona pirin~a u Severnu Koreju kao

humanitarnu pomo} da bi Severni Korejci preìveli, da bi mogli i da-

lje Ju`nu Koreju da grde kako je odvratna i gnusna.

Svetlana Luki}:

[ta je adut Severnoj Koreji? Ima atomsku bombu i kaè - Nemoj da se

zeza{, nemoj da se ka~i{, zna{ da mogu da poludim.

Teofil Pan~i}:

Ako poludim, mogu da napravim probleme, jeste da }u pre svega sebi

da ih napravim, ali svejedno }e{ i ti da oseti{. To je to, to je na{a atom-

ska bomba, na{a atomska bomba smo mi sami.

Negde sam pro~itao Ta~ijevu izjavu da ne}e do 15. februara ni{ta da ra-

di, kao evo, ne}u pre 15. februara, obe}avam. Onda }e Samardì} biti u

velikom problemu, jer mora}e da raspi{u izbore. Na{ je problem {to na

tim izborima imamo takve adute kakve imamo i {to imamo samo Tadi-

}a i Nikoli}a kao predsedni~ke kandidate koji mogu da pobede, to je ~i-

njenica. Ima{ jednog predsedni~kog kandidata u vidu sada{njeg, aktu-

elnog predsednika, koji je dobar u onome {to ne ~ini. Najbolje strane

Tadi}a su ono {to on ne radi, {to nije prost, {to nije vulgaran, {to nije

agresivan, to je mnogo bolje od onoga {to radi. Ono {to radi je prili~no

bezli~no i kratkog dometa i neupotrebljivo i neuverljivo. A s druge stra-

ne ima{ ~oveka koji je simbol svega najgoreg {to postoji u Srbiji. I to ti

je izbor, a izme|u njih ima{ Ko{tunicu i Samardì}a, pa ti vidi. Moè{

da bira{ izme|u toga da ostane ovako kako je do sada bilo ili da sve ode

u bo`ju mater. Ako pobedi opcija da ostane sve kako je do sada, to }e ti

biti super, jer }e{ pomisliti - Jao, moglo je da bude i mnogo gore.

Svetlana Vukovi}:

Ima ljudi koji su re{ili da u tom drugom zami{ljenom krugu izbora ne}e

glasati, ne}e iza}i i ne}e podràti Tadi}a, po cenu da do|e Toma Nikoli}.

Teofil Pan~i}:

Razumem tu vrstu principijelnosti, ali nisam ~ovek sa autodestruk-

tivnim nagonima, tako da ako do toga do|e, ja }u, naravno, iza}i na

izbore.


412

16.1

1.0

7.

Svetlana Luki}:

ôvek moè da kaè - da nije bilo bombardovanja, ne znamo koliko bi

Milo{evi} jo{ vladao, jer je bombardovanje nekim ljudima otvorilo o~i

i shvatili su da }e nas on sve povesti u samoubistvo. Toma Nikoli}

kao predsednik dràve figurira kao to bombardovanje.

Teofil Pan~i}:

Da, ali zar nismo to ve} imali? Toma Nikoli} je parodija [e{elja. Toma

Nikoli} ne nudi nikakav novi kvalitet ~ak ni pod navodnicima, on je

samo figura koja treba da nam zameni odsutnog ludog ujaka. Ima{ u

romanima lude ujake, e, pa ludi ujak je u Hagu, a sad nam treba neko

ko }e njega tu da izigrava, dok se ovaj ne vrati trijumfalno da oslobo-

di Beograd. Ludilo devedesetih godina je bilo krvavo i autenti~no.

Ako to opet ima{ 2007. godine, to je totalna degeneracija, potpuni

raspad. To ti je kao da 1952. u Nema~koj zavladaju nacisti. Pa ~ekaj,

majku mu, sedam godina ranije si imao pakao, sru{ilo Berlin, sru{ilo

Drezden, pa ne ide, ne mere, àlim slu~aj. Jednostavno, ako bi ljudi

svojom voljom slobodno izabrali Tomislava Nikoli}a za predsednika

Srbije, oni bi se diskvalifikovali, to ne moè{ ozbiljno da shvata{. To

je kao kada sam ~uo da su Ni{lije izabrale Smiljka Kosti}a za grado-

na~elnika. Prvo sam se smejao deset minuta, jer je to sme{no, izvini-

te, ali to je zaista sme{no, a onda sam shvatio koliko je stra{no. Ja vo-

lim Ni{lije, imam sve mogu}e privatne veze s Ni{om, ali onda to nije

ozbiljan grad. Jebote, ne moè ozbiljan grad da izabere Smiljka Kosti-

}a za gradona~elnika. Alo bre, trista hiljada ljudi tamo ìvi i izaberu

Smiljka. Isto ti je i s ovim. 1997. je to akt gluposti i strave, a 2007. to

je akt neozbiljnosti. Ti ima{ posla s ljudima koji jednostavno kaù -

More, ba{ me briga, i za mene me ba{ briga, i za decu mi me ba{ briga

i za grad me ba{ briga, i za svet i za dràvu me ba{ briga. Ni{ta, ja }u

si izaberem Tomu Nikoli}a, pa {ta si bude, neka si bude. E, pa jebiga.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo jo{ jedan Pe{~anik, hvala vam {to ste nas slu{ali, do vi|e-

nja do idu}eg petka.
