F@MtimeF@Mtime

3 Informisanjeiliinformacije Uvodnik,prof.drDušanRistić

4 Vicovibyprofesori F@MtajmINTERVJU

5 Bogaranje Kolumna,GoranBulatović

6 TribinanaF@M-u F@MtimeDOGAĐAJ

8 Razmenamišljenjanaforumu F@MtimeSTUDENTI

9 FaxandTheCity F@MtimeVESTI

11 Nismozrelisamozarealityshow F@MtimeTEMA-HUMOR

12 Biserisapredavanja F@MtimeTEMA-HUMOR

17 F@MtimeIN&OUT F@MtimeKULTURA

19 Anegdoteomenadžerima F@MtimeTEMA-HUMOR

21 Stereotipi F@MtimeKULTURA

22 Poslovnipotencijalhumora F@MtimeTEMA-HUMOR

25 UtiscioF@Mtime-ubr.38 F@MtimeRUBRIKA

26 UtiscisaBALAMENADŽERA F@MtimeSEĆANJE

2 3

SADRŽAJ

26

4

21

E-MAILfamtime1@yahoo.com

Bez veze, to je otrcan štos. Traje već dve hiljade godina.Da, ali, ljudi zaboravljaju svevremenost te reči.Bio jednom neki Arhimed (studenti F@M-a nemaju pojma ko je taj

tip) , živeo je pre otprilike 2.300 godina, izmišljao razne gluposti, kao što je Arhimedova spirala, Arhimedova koturača . . .

Čuvena njegova izreka bila je: „Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu, ja ću pomeriti zemlju“.

Arhimed je bio poznat i po tome što je pravio razne ratne naprave. Poznati su njegovi katapultovi pomoću kojih su, za vreme opsade Sirakuze, gađani rimski brodovi i naravno neki od njih pogađani velikim kamenicama i potapani.

Arhimed je živeo u Sirakuzi, gradu na jugu Apeninskog poluostrva (današnja Italija). Bio je najveći i najpametniji naučnik svoga vremena. Prvi je najpribližnije izračunao vrednost broja π (pi), broja pomoću kojeg se računaju obim i površina kruga!

Onda mu je jednog dana njegov kralj dao zadatak da proveri da li je kruna, koju su mu upravo napravili, baš od zlata ili je od neke mešavine. Drugim rečima – imao je obavezu da proveri da li su kralja pokrali izvođači radova. Arhimed se mučio, dumao, mućkao glavom (inkubacija) , onda mu je jednog dana (kralj je Arhimedu pripretio, da će ga ubiti ako ne reši problem), dok je ulazio go kao od majke rođen u kadu da se okupa - sinula ideja (iluminacija). Tada je skočio iz vode kao oparen i otrčao niz ulicu i vikao: EUREKA, EUREKA, EUREKA... srećan što je sebi spasao život.

Otkrio je čuveni Arhimedov zakon. Nešto u vezi sa količinom istisnute tečnosti.

U čast tog velikog otkrića, a i u znak zahvalnosti što je spasio sopstveni život, Arhimed je žrtvovao bogu 12 volova.

Od tog vremena svi volovi ovog sveta se boje otkrića, inovatora i pametnih ljudi.

Arhimed je umro naivno i glupo. Kada su Rimljani ipak osvojili Sirakuzu, na vratima prostorije sa peskom na podu, gde je on pomoću štapa pisao i računao, pojavio se rimski vojnik sa mačem u ruci. Veliki naučnik ga je samo pogledao i rekao: „Skloni mi se sa sunca“. Ne znam da li mu je još rekao ono naše uobičajeno birokratsko: „Zar ne vidiš da radim?“

Negde je ostalo zabeleženo da su mu te reči (one sa suncem), bile poslednje u životu.

Šta mislite da li se nešto, ili bar nešto, promenilo od tog vremena?Čini mi se da nije. Uostalom i ovo naše vreme to potvrđuje. Bilo fizički,

bilo psihički, tek, veliki ljudi i dalje ginu naivno i glupo. Žrtve su slabosti i neznanja gore spomenutih, koji se boje pametnih ljudi.

Eureka! Dušan Ristić

F@Mtime

IMPRESSUMF@Mtime broj 39, list Fakulteta za menadžment

ADRESA Vase Stajića 6, 21000 Novi Sad

TELEFON/FAX 021/451-979

ZA IZDAVAČAprof. dr Dušan Ristić

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICALjiljana Bulatović

ODGOVORNA UREDNICATijana Vučinić

Članovi redakcije studenti:Ana Vasojević, Dunja Rakić, Dušan Krunić, Tijana Vučinić, Natalija Marić, Marko Zaklan, Mladen Mutavdžić, Kristina Škanata, Dragan Jovanović, Maša Sekulić, Dušan Benašić, Daliborka Pejaković, Bojana Stefanović, Marijana Todić, Miljana Aćimić, Slaviša Lazić, Roman Bezenšek, Sanja Novak, Marija Raspopović, Peđa Ivović, Bojana Smiljanić.

SARADNICI REDAKCIJEprof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, doc. dr Nenad Marković, doc. dr Olja Arsenijević, doc. dr Zoran Savić, prof. dr Dragoslav Nikolić, doc. mr Goran Bulatović, doc. dr Miloš Babić, mr Tijana Savić, mr Maša Runić, mr Tanja Radošević, mr Tamara Kliček, Danko Damjanović, Milan Bubulj, Jovana

Pražić, Bora Todorović i mr Tatjana Buta.

LEKTORVesna Šćepanović

DIZAJNLjiljana Bulatović, Jovana Pražić

FOTOČlanovi fotografske radionice

NASLOVNA STRANATea Vidaković

DIZAJN SREDNJE STRANEJovana Pražić

PRELOMJovana Pražić

ŠTAMPAMONDO GRAF

EUREKA

9

F@M

time

INT

ERV

JU

F@MtimeF@Mtime

F@M

time

ko

lum

na

54

BOGARANJE

Piše: Goran Bulatović

Došao jednom mladić kod Boga pa mu kaže: Bože moj, lep sam i mlad, završio sam fakultet, u meni sve kipti - učini da budem jak i pametan da mogu da promenim čitav svet.

Bog napravi kiselu facu i ništa mu ne reče. Posle kraće molitve mladić reče: shvatio sam Bože - jedino si ti toliko velik da možeš da menjaš svet. Ja sam mali i nisam dostojan toga.

Isti mladić, ali sada kao 45-togodišnjak ponovo se obrati Bogu: Bože, nisam ti se dugo obraćao ali sada kada sam na vrhuncu, molim te da mi daš još malo snage da, ako već ne mogu da promenim čitav svet, promenim makar moju decu i porodicu, da budu bolji i uspešniji.

Bog ga pogleda ispod oka, napravi facu “ne daj Bože”, ali ne reče ništa.

Čovek posle duže molitve shvati: izvini Bože, suviše sam mali i nisam dostojan čak ni da menjam druge. To možeš samo ti.

Prošlo je mnogo vremena kada se isti čovek, ali sada kao 70-togodišnji starac ponovo obratio Bogu: Bože, suviše sam mali, snaga me, evo, napušta, ne mogu da menjam svet, ne mogu da menjam druge ljude ali konačno sam shvatio - mogu da promenim jedino sebe. Molim te da mi ostaviš još toliko snage da mogu da promenim sebe.

- E jbg, sad je kasno - reče Bog, pošalje anđela da starcu razduži dušu i nastavi da gleda Velikog brata.

I šta smo iz ovoga naučili?- Stariji nisu uvek najpametniji, jer da jesu shvatili bi suštinu

mnogo ranije.- Lepota, mladost i fakultetska diploma nisu po defaultu

prednost i ne znače da si ukapirao suštinu.- Bog je vlast pa s njim moraš drugačije da razgovaraš -

umesto Bože “daj mi” bolje je da kažeš “Bože na”.- Ne traži snagu od drugih nego je potraži u sebi.- Boga često mrzi da govori pa moramo da čitamo mistične

znake sa njegove face.- Čovek se uči dok je živ a posle je kasno.- Kosovo je Srbija.- Bog ponekad govori ružne reči, naročito kada gleda Velikog

brata.- Kada ti se učini da si baš sve ukapirao, ne veruj ni Bogu

- bolje proveri.- Bog ima vremena na bacanje inače ga ne bi gubio na

slušanje tvojih gluposti - tvoje vreme je kratko.- Nije kasno dok Bog ne kaže da je kasno.- Evropa nema alternativu.- Ne menjaj kanale - menjaj sebe. - Nije bitno da li si mali ili veliki, dobar ili loš, nego u kakvim

si odnosima s gazdom.- Budi dostojan.- I Bog je osuđen na medije.- Na njegovu sreću Bog nije kolumnista, ali ima onih

kolumnista koji misle da su Bog. Nemoj da ih pljuješ nego skupi snage i napiši bolje.

- Ne šalji ovakve gluposti na 5 miliona emailova jer ti neće biti bolje - a mogle bi i da ti se vrate.

Amin.

MILAN BUBULJ: “Šta leteći zec ima na leđima? Orla.” Tužna životna priča...

DANKO DAMJANOVIć: Vicevi koje ja pričam obično traju po 45 minuta, ne verujem da imate toliko memorije na diktafonu.

LJILJANA BULATOVIć: Nikada u životu nisam ispričala vic, niti umem da ispričam vic. Sa druge strane, rado pričam anegdote iz svog života i primećujem da se slušaoci uvek dobro zabavljaju :)

OLJA ARSENIJEVIć: Žučna teološka rasprava između Srbina pravoslavca, Indijca budiste i Bošnjaka muslimana, o tome čija je vera jača. Pošto nikako ne mogu da se dogovore, neko se seti praktičnog rešenja da skaču sa vrha zgrade i da se svako u padu moli svom Bogu, pa da vidimo na delu, čija je vera najjača. Indijac budista izvuče najkraću šibicu, krene prvi na sims i izabere ime Bude kao mantru; pada dakle i ponavlja: "Buda, Buda, Buda..." i, nekih pet metara od zemlje, paf, zaustavi se, lak kao perce te se laganao spusti na beton. Drugi odvažno krene musliman, zaleti se bez straha i razmišljanja i zaurla: "Alahu ekber, Alahu ekber, Alahu ekber..." pada međutim sve brže i brže i recipročno urla sve glasnije: "Alahu ekber, Al..." i razbije se o beton, ništa ne osta od njega. Kreće Srbin, prekrsti se i pusti u ambis: "Oče naš koji si na nebesima..." pada međutim svde vrtoglavije i brže i ponavlja: "..nek bude volja tvoja kako na nebu...hleb naš nasušni...i oprosti nam dugove naše...Buda, Buda, BUDA, BUDA, BUDA, BUDAAAAAAAAAAA...."

MIMA VUČETIć: Čujem puno dobrih viceva, ali ih nažalost ne zapamtim. Evo, setila sam se jednog. "Jel znate koji je prvi vesnik proleća? Bosanac sa malter mešalicom."

BAJAc: Viceve ne znam da pričam, časna reč. Nikada nisam voleo da pričam viceve. Međutim, kolega Lovreković mi je poslao neke viceve danas koji su me zasmejali...

BORA TODOROVIć: Nisam davno čuo neki dobar.

TIJANA SAVIć: - Priča plavuša prijateljici: „Razumem ja da decu donose rode, ali da pauk odnese auto?!!!“

- Sretne narkoman kaluđericu na ulici i počne da je bije, bije, bije, bije, bije.... Posle nekog vremena joj kaže: „Šta je nindža, nisi u formi?“

JELENA DAVIDOVIć: Evo šta kažu moji prijatelji o tome kako ja pričam viceve: " Bili su Pera i Sima, i ovaj je rekao nešto, a ovaj ga nije razumeo, pa je to bilo smešno, i svi su na kraju pobedili". Znam šta je poenta kada pričam vic, ali nisam talentovana za pričanje viceva, pa mi promakne da istaknem poentu, tako da nakon ispričanog vica dođem u situaciju da objašnjavam vic, što svakako kvari doživljaj. Mogla bih vam poslati neke od onih koje sam primila od kolege Lovrekovića.

MIRJANA FIŠER: Meda i zeka rešili da naduvaju vrapca i smotali mu mali džoint. Pita meda: -Šta osećaš? – pitaju vrapca. -Nita - odgovara vrabac... Zamota meda veći džoint. -Šta sad osećaš? -Nita - odgovara vrabac. Meda sav nervozan zamota najveći džoint: -Šta sad osećaš? -Ama nita, ni krilca, ni noge, ni kljun, ne oseam nita - odgovara vrabac.

JOVANA PRAŽIć: "Vraća se Srbin iz Amerike gde je živeo 20 godina, te mu je dosta "trulog Zapada", neće više nikada da ide tamo, živeće u Srbiji. Sad će on sve naše domaće da kupuje. Krene da gradi kuću, sve naše - cigla, malter, domaća proizvodnja, super kvalitet...Odeća, tekstilna industrija, sve domaće, hrana, piće, i sad još samo kola da nabavi. Naravno, ode u Kragujevac i krene kod menadžera proizvodnje. "Slušajte, treba mi Jugić, ganc nov, metalik plava boja, ABS, servo, klima, airbag-ovi, el. podizači stakla, ful oprema... Kaže - "Imam para koliko god treba, kada to može da bude gotovo?" Gleda ga ovaj menadžer i kaže "Prekosutra". Kaže ovaj "Jel ti to mene zezeš?", a ovaj će "A jel ti to mene zezaš????"

TANJA RADOŠEVIć: Pričaju dva Zemunca. Probudili se, leto, lep dan. Kaže jedan: "Batice, gde ćemo da idemo na kupanje? Oćemo na Adu ili na Lido?" Kaže drugi "Bolje nemoj na Adu, kažu da tamo vlada neki herpes!" A ovaj će " KO VLADA, BRE???"

JASMINKA MILOSAVLJEVIć: Otišao Pera kod veterinara i kaže "Molim Vas doktore, odsecite rep mojoj pudlici." "Zašto rep?", pita doktor. A Pera će:" Da se niko ne raduje u nedelju kada tašta dolazi na ručak!"

AROK FERENc: Kada ja pričam viceve, to je zaista vic. do te mere da ljudi počnu da plaču. Ali hajde - Jedan od dobrih viceva je vic o Lali.

"Napije se Lala i krene kući. I dođe do jarka. Zaleti se i bućne u jarak. I kaže - "E, Lalo kad si mlad bio i triput si veći jarak preskočio". Okrene se onda oko sebe i videvši da nema nikoga prozbori samo: "E, u očin!"

IVAN ŠćEPANOVIć: Ponestalo vojnicima municije, pa ostavili cigu da drži liniju dok oni odu po municiju. Kapetan kaže cigi: „cigo, čuvaj liniju dok se ne mi ne vratimo. Evo ti šlem i tri bombe.” Na to će ciga: „Bate, daj mi tri šlema i bombu!“ Kapetan ga pogleda iskosa, ali mu ipak dade. Vraćaju se vojnici iz magacina, i vide cigu sa brdom oružja i municije. Pogledaju na drugu stranu i vide gomilu neprijateljskih vojnika kako su okružili cigu koji vrti šlemove po podu i viče: “Bate, aj' pogodi di je bomba!”

DUŠAN RISTIć: Vidi ti ovo... i nastavnici imaju domaći. Tijana Vučinić, student treće godine i urednik F@Mtime-a zadala je svim nastavnicima da, za ovaj F@Mtime, ispričaju ili napišu po jedan vic. Baš me interesuje koliko njih će se odazvati ovom apelu.

Ja sam u dilemi. Šta da radim - da li da ispričam dobar vic o Muji ili da ispričam prigodan vic. Odlučio sam se za vic o nastavnicima:

- Bili jednom neki nastavnici koji su rešili da malo odu na ekskurziju u Egipat. Kada su rekom Nil putovali do Gize da vide stare piramide, dune neka vetruština i prevrne im lađu. Njih trojica isplivaju na neko pusto ostrvo. Kada su malo došli sebi pogledaju levo, desno, nigde nikoga. Pogledaju nizvodno, kad ono na susednom ostrvu neka ženska se sunča gola.

Asistent odmah reče: „Ko zna kada će stići pomoć? Ja odoh. Kako je skočio u vodu u nameri da ode do susednog ostrva pojavi se krokodil i omrsi brkove.

Sede ona dvojica. Čekaju pomoć i komentarišu nesmotrenost mladog kolege.

U neko doba docent reče: „Profesore, dan se odužio već je popodne, ako stigne pomoć, kažite im da sam ja na susednom ostrvu. Odoh. Skoči docent u vodu, zapliva, pliva, pliva i kada je bio već blizu susednog ostrva pojavi se krokodil i... (grozno).

Gleda to profesor i prekrsti se čovek i reče ovako više za svoj račun: „Ne razumem uopšte ove mlade ljude - tako se sve lepo vidi i odavde!“

Šta ti je mudrost!

MAŠA RUNIć: - Kako muškarac zamislja rad u domaćinstvu? Podigne noge da možes da usisaš. - Na sahrani, dok pop čita opelo, vetar dune i odnese buket cveća sa sanduka pokojnika, par metara dalje. Neki čikica se sagne, dohvati buket i vrati ga nazad na sanduk. Klinac iz grupe ožalošćenih pored kojeg je stao čikica gura ga laktom i šapuće: „Ej ćale, uvatio si bidermajer.”

IGOR RISTIć: Neki dan sam se osećao potišteno, pa sam nazvao telefon za psihološku pomoć. Sve lokalne linije su bile zauzete, pa su me spojili u svoju afganistansku podružnicu. Rekoh im da sam depresivan i da pomišljam na samoubistvo. Oni su se oduševili i pitali su me da li znam da vozim kamion?

NENAD MARKOVIć: Bila plavuša na logorovanju i dobila zadatak da zapali vatru. Gleda je instruktor kako desetak minuta bezuspešno pokušava da je upali i upita: „U čemu je problem?” Ona kaže: „Stvarno ne znam. Sve ove šibice sam isprobavala kod kuće i sve do jedne su radile...

F@Mtime

Umesto uobičajenog intervjua, zaposleni na F@M-u su pričali viceve. Kažu da se o ljudima puno uči kroz vic. Probajte!

VICOVI BY PROFESORI

F@Mtime

F@M

time

DO

GA

ĐA

J

F@M

time

DO

GA

ĐA

J

6

U organizaciji katedre za Medije, na F@M-u je gostovao čovek kojeg svi posredno odlično znamo - direktor i urednik izdavačke kuće “cLIO”, gospodin Zoran Hamović. Posredno, jer smo sigurno

svi bar jednom držali u rukama jednu od knjiga iz bogate ponude ove izdavačke kuće. Moderator tribine je bio doc. mr Goran Bulatović. Velika sala našeg fakulteta je bila prepuna. Ljubitelji pisane reči sa svih smerova našeg Fakulteta došli su da čuju čoveka koji ima misiju da knjigu vrati čitaocu.

Zoran Hamović je pre osamnaest godina, u nestabilnim uslovima pokrenuo svoju izdavačku kuću, a već je deset godina prošlo od početka izdavanja popularne edicije “Multimedija”. Gost je započeo svoje izlaganje pričom, upravo, o ovoj ediciji. Ona je, naime, samo jedna od 17 edicija kuće “cLIO”. Usmerena je ka istraživanju medija, kritici, teoriji i praksi. Korisna je kako za medijske poslenike, tako i za studente F@M-a i predstavlja trasu kojom treba da se krećemo, akumuliramo znanje i snalazimo se u svetu medija.

Nakon ove, gost je predstavio i ediciju “Polis” koja takođe izlazi već 10 godina, a bavi se istorijom na jedan nov način. Istakao je da mi sebe prepoznajemo kao “nekoga ko nije u nečemu”, “ko hoće da se uključi”, (aludirajući na evropske integracije). Međutim, mi imamo puno mladog, talentovanog sveta koji svojim znanjem i kreativnošću može čak superiorno da se postavi u odnosu na priključenje nekome ili nečemu. Spomenuti su još i projekat “ARS” (izučavanje filma, primenjenih umetnosti...), edicija “Marketing”, “Didakta”, “Biblioteka PLUS”, “Museum” i druge...

Moderator je tok tribine u jednom trenutku usmerio prema izdavačkoj delatnosti kao biznisu i profesiji. Gospodin Hamović je konstatovao da s obzirom na to da kod nas ne postoje škola ili fakultet koje bi izdali licencu ili diplomu izdavača, svedoci smo tačke propasti jedne profesije. A zašto se danas baviti izdavaštvom? U ovu vrstu “prometejskog čina” mogu se upustiti samo oni hrabri koje pokreće želja za promenom sveta na bolje. Ako se uz njihova izdanja menja društvena percepcija, ako se vrši iskorak i socijalna promena, onda su izdavači na pravom putu. Najveće zadovoljstvo za izdavača je da knjige vrše svoju misiju i funkciju, naravno, ako je izdavač tako usmeren - ne na profit , nego na simboličku vrednost (nebrojiva korist). U interakciji sa publikom je konstatovano da je sve više autora knjiga koji pišu po principu “uradi sam”, a zatim je pravljena razlika između knjižara, štamparija i izdavačkih kuća.

Gost tribine je, na kraju svog izlaganja, istakao da nema romantičarsku zanesenost izdavaštvom, te da je potpuno realan i svestan tendencije da se sadržaj i forma knjige odvajaju. Da nije tako, mi bismo i dalje čitali sa papirusa ili glinenih pločica. Ovim stavom, gospodin Hamović je pozdravio e-book, tj. elektronsku knjigu koja preti da zauzme presto konvencionalnoj knjizi, uz reči da knjiga samo menja način na koji dolazi do nas.

Završetak tribine pružio je i odgonetku same teme ove tribine “Da li je knjiga danas samo roba ili i dalje ima društveni uticaj?”. Konstatovao je da knjigu sve češće ipak doživaljavamo kao robu koja nas zabavlja, da je “nervozno” čitamo (poput dnevne štampe) i da sve manje do izražaja dolazi njena društvenu uloga. Studenti i profesori F@M-a su postavaljli pitanja vezana za tribinu, te je ona nakon nepuna dva sata i završena.

Gospodin Hamović je bio gost i u redakciji F@Mtime-a, gde je odgovorio na nekoliko pitanja.

F@Mtime: Kao izdavač Vi ste pre osamnaest godina započeli svoju misiju društvenog osvešćivanja i edukacije putem književnih dela. Koliko je hrabrost, a koliko ludost baviti se izdavaštvom, u vreme kada caruje piraterija i kada je izdavaštvo gotovo na izdisaju?

Z. Hamović: Definitivno je odgovor: i jedno i drugo - i hrabrost i ludost. Izdavaštvo kao profesija izumire, knjiga nije više tako masovan medij, što se može primetiti, kako po tiražima, tako i po načinu na koji knjiga učestvuje u tržištu informacija. Knjiga ima puno, ali ne zato što su komercijalne, što vrše svoju misiju tako brzo i efikasno, kao što je to nekada knjiga činila, nego zato što postoji potreba određenih ljudi da stvaraju. Sigurno ste čuli da danas ima puno više onih koi pišu nego onih koji čitaju.

F@Mtime: Koja je vaša lična satisfakcija u ovom poslu? Da li je to profit ili Vaša lična misija osvešćivanja čitalaca?

Z. Hamović: Sada ne govorimo o knjizi kao o tehnološkom produktu i robi, nego o onome što je sadržaj. Ako postoji ikakva misija onda je to sadržaj, a onda je sve jedno da li je to na dvd-u ili u povezu. Ne mora uvek misija da bude srodna mediju. Misija je ono što mi zapravo šaljemo kao socijalnu poruku. Oni izdavači kojima je profit najbitniji okreću se knjizi kao robi i njima je svejedno da li prodaju krompir ili knjigu. Međutim, nije to tako ružno niti strašno, s obzirom na to da je tržište otvoreno i slobodno, a svaka roba nađe svoga kupca. Onaj koji je to nešto proizveo, neku robu,

mora biti odgovoran i za rezultate. Kada je reč o knjizi, ona ima pored te robne vrednosti i simboličku vrednost. Ona proizvodi kulturni identitet, saobraća i oblikuje ljudsku misao, unapređuje narod, daje priliku da se nešto nauči i da se u skaldu sa tim postupa.

Onaj narod koji ima više erudicije, postupa pametnije, bolje, izlazi na svetsko tržište ideja kao superiorniji. Velike ideje ne moraju stanovati uvek u velikim narodima. Velike ideje mogu biti deo i malih naroda, koji uspešno odolevaju svakom izazovu. Mi, kao mali narod, moramo voditi računa o tome kako koristimo svoje vreme za učenje. Da odbacujemo nepotrebno, da budemo vrlo strogi prema sebi, da čitamo - zato što je to pitanje odnosa kreativne inteligencije prema informacijama. Danas nije teško doći do informacije, baš suprotno. Ali tu nastupa kreativna inteligencija koja mora da odabere ono što je najbitnije i onda mi možemo superiorno da delujemo na problem. Ukoliko toga nema, mi otaljavamo sopstveni život.

F@Mtime: Razlikujemo konstruktivnu i kreativnu čitalačku publiku. Koja je od ove dve grupe superiornija, a koja inferiornija?

Z. Hamović: Nema nikakve dileme da je tanki sloj kreativnosti koji raspolaže idejama u manjini, a konstruktivni su oni koji te ideje koriste i oni su u većini. Oni su funkcionalizovani, oni su korisnici onoga što su drugi ljudi plasirali kao ideje. A iako je kreativaca manje, oni su superiorniji baš zato što su realizovali sopstvene ideje. Kada su Ajnštajna pitali kakve su njegove ideje, koliko ih je imao, on je rekao - pa dve. Samo su dve bile uspesne. I tu je njegov kredo. On je time sve rekao. On ih je naravno imao na hiljade, ali zašto samo dve? Jer je samo dve uspešno realizovao i promenio nešto na svetu. Nema više radničke klase, proleterijat i neko ko upravlja proleterijatom. Takve podele nema. Danas postoji upravo podela na kreativne i konstruktivne. Niko više danas ne može da radi samo na lokalnom nivou. On mora uvek da razmišlja da ono što on zna može da plasira na bilo koju tačku kugle zemaljske, zato što tehnologija to omogućava.

F@Mtime: Koja je Vaša preporuka za čitanje, za buduće menadžere ovog Fakulteta? Preporučite nam knjigu iz Vaše, a takođe i jednu knjigu iz neke konkurentske izdavačke kuće.

Z. Hamović: Ono što bih preporučio menadžerima je istovremeno najslađe i najteže. Knjiga koju smo mi objavili zove se „Menadžment prodaje” jedna vlo ozbiljna studija i ona će Vam sigurno biti od koristi. A što se medija tiče, preporučio bih svakako Uvod u studije medija, a uskoro izlazi i knjiga sa jednim atraktivnim pristupom medijima. Radi se o studijama medija, a to bi studeni trebali da koriste ne samo ovde na Fakultetu, nego da joj se vraćaju i u svojoj ličnoj biblioteci, da se povremeno vraćaju i traže odgovore. Knjiga koja nije iz „cLIO”, je knjiga pisca Ričarda Seneta, koja je sad nedavno izašla u izdavačkoj kući „Arhipelag”, koja govori o našem vremenu, o tome kako teče transformacija svih nas u potrošače koji jure za inovacijama. Govori i o proizvodnji potreba koje u stvari nemamo.To je knjiga koja bi trebalo da bude predmet interesovanja studenata ovog Fakulteta.

Tijana Vučinić

TRIBINA NA F@M-ULenjost duha vs. kreativna superiornost

FAXandTHECITY

Rok za uplatu poslednje rate školarine je 31. maj 2008. Podsećamo da je uslov za overu semestra uplaćena cela školarina, dokaz o uplati (kopija uplatnice) kao i potpisi nastavnika.

APRILSKI ROK je stigao, tačnije od 14. do 24. aprila bićemo izloženi proveri znanja. Verujemo da neće biti prevelikih stresova jer smo se DOBRO pripremili za ispite. SREćNO!!!!

SVE ČESTITKE drami F@M-a za više nego uspešnu premijeru u Pozorištu mladih, 28. 03. 2008. Predstavu “Kući“ Ljudmile Razumovske publika je odlično primila. U sledećem F@Mtime-u pisaćemo detaljno opremijeri drame F@Ma, a za ovu priliku dve ocene sa Foruma:

„E pa ljudi moram da vam priznam da je premijera uspešno prošla, ja sam prezadovoljan! Svaka čast Žani, Fomi, Ožiljku, Tanji, Blizancu, Venjki, Sinetu, svetlom i tamnom anđelu i naravno Dunji-nasoj PR menadžerki Mada iako je gotova premijera to nije kraj...biće i reprize tako da ćete nas drage kolege, profe, asistenti itd. moći videti Sve ćemo javiti, čim saznamo nešto ”

„Čestitam svima na uspešno izvedenoj predstavi! Uživali smo gledajući vas! Svaka čast za Lakobriju, Ivovića, Lazića, Bakića, Jankovićevu, Marinkovićevu, Arona, Nikolu i dve anđeline – Anu i Višnju! I čike i tete iza kulisa... Like - režisera, kosimografa, PR i ostale menadžere...”

Podsećamo da je telefon Studentske službe 021/451 – 979, pitajte sve što vam nije jasno. Savetujemo da posetite i Sajt fakulteta na kojem imate sve informacije.

... nastavak na strani 9

Od 17. - 20. aprila na Novosadskom sajmu posetite“Moto bike expo“, 3. međunarodni sajam motocikala, bicikala i prateće opreme. A narednog meseca od 10. - 17. maja održava se 75. Međunarodni poljoprivredni sajam.

MEDIJI I KOMUNIKAcIJA KONZUMERIZMA, naziv je odlično posećene i prihvaćene Tribine, koja je održana na F@M-u u poslednjoj nedelji marta. Gost je bio Vojislav Žanetić, novinar, kolumnista i marketinški stručnjak koji je profesorima i studentima govorio o trendovima u marketingu, brendu i zamkama konzumerizma. Opširno o svemu u sledećem F@Mtime-u.

Fotografska sekcija već uveliko uspešno radi. Kako je dolazilo do promena u lokaciji i vremenu održavanja ove fotografske radionice, obaveštavamo studente da su sastanci utorkom nakon predavanja iz predmeta Film i fotografija. Znači, oko 19h

se može očekivati start sekcije! Što se tiče lokacije, to će bti zgrada F@M-a u Novom Sadu, u ulici Vase Stajića 6. Dobrodošli!

Na nedavno završenom sajmu ART EXPO, prva nagrada „Dobar dizajn“ pripala je Čaba Nemetu za dizajn magazina LD (Lider/Direktor). Čestitamo!

F@Mtime 7

FAXandTHECITY

F@Mtime

F@M

time

ST

UD

ENT

I

F@M

time

VES

TI

F@Mtime 98 9

Studentski parlament održaće D@N HUM@NOSTI u saradnji sa transfuziologijom u Novom Sadu. Naime, organizuje se akcija dobrovoljnog davalaštva krvi 8. maja na našem fakultetu. Ovo je idealna prilika da se dokažemo kao humane osobe, da nesebično poklonimo krv i nekome spasimo život. „Vaših 5 minuta - nečiji čitaj život“. Razmislite o tome.

Obaveštavamo sve studente da će se IV međunarodna studentska konferencija Smile 08 održati od 17 - 19. 04. 2008. u Novom Sadu. Fakultet za sport i turizam - TIMS, u tom periodu organizuje ovu konferenciju čija je tema „Kreiranje promena u sportu, turizmu i slobodnom vremenu“.cilj konferencije SMILE 08 je da se kroz organizovanje susreta studenata i razmene njihovih ideja i znanja omogući kreiranje i razrada. Studenti F@M-a su i prošle godine učestvovali na ovoj manifestaciji, a neće izostati ni ove godine kao učesnici, pod mentorstvom mr Tamare Kliček.

Menadžerijada 2008 održaće se i ove godine u Budvi, od 15. do 20. maja, po ceni od 115 evra, pun pansion + 20 evra prevoz . F@M će kao i do sada imati svoje takmičare u mnogim disciplinama. Svi zainteresovani studenti koji žele da budu deo ovog velikog događaja treba da se prijave do 10.aprila i uplate prvu ratu. Sve informacije možete dobiti kod predstavnika smerova u studentskom parlamentu ili na forumu parlamenta.

Studentski parlament F@M-a u saradnji sa studentskim parlamentom pravnog fakulteta Privredne akademije najavljuje Mensin kurs za sve studente ova dva fakulteta na kome će imati pravo da učestvuju svi studenti F@M-a . Za više informacija obratite se svojim predstavnicima u parlamentu.

... nastavak na strani 13

Nedavno je sajt F@M-a w w w . f a m n s .

edu.yu dobio jednu inovaciju. Naime, radi se o projektu koji je realizovao Dušan Benašić, na inicijativu

Studentskog parlamenta Fakulteta za menadžment. Inače, Dušan je student F@M-a, na drugoj godini - smer informatika i član je naše redakcije F@Mtime.

Ako u naš Internet Explorer ukucamo www.famns.edu.yu/parlament, otvoriće se forum koji je konstruisao i dizajnirao kolega Dušan. Forum sadrži razne informacije vezane za nastavne i vannastavne aktivnosti koje pruža F@M. Razgovarali smo sa našim kolegom o ovoj, sada već vrlo aktuelnoj, temi.

F@Mtime: Kako si došao na ideju da napraviš forum?

D. Benašić: Predsednica Parlamenta F@M-a Dunja Rakić mi je predložila da napravimo sajt za tu studentsku organizaciju. Insisitrao sam da krenemo prvo od foruma, pošto sam oduvek smatrao da nijedna statična web stranica ne može da se meri sa dinamičnom diskusijom. Još uvek izrađujem ostatak sajta.

F@Mtime: Da li si ga samostalno uradio ili si imao pomoć?

D. Benašić: Samostalno sam ga uradio, s tim što sam koristio phpBB 3.0 forumski softver, pošto nema mnogo razloga da se sve piše od nule. Možda će mi trebati dizajner ako budem hteo da promenim izgled foruma. Zahvaljujem se profesoru Igoru Ristiću koji mi je pomogao da namestim mail funkcije na F@M-ovom serveru.

F@Mtime: Koje programe si koristio za realizaciju projekta?

D. Benašić: Koristio sam već pomenuti phpBB 3.0 open source forumski softver. Forum je PHP/MySQL web aplikacija. Testirao sam ga na svojoj mašini, koristeći XAMPP server.

F@Mtime: Koliko ti je vremena bilo potrebno za realizaciju projekta?

D. Benašić: Teško je reći, pošto sam stalno bio zauzet i raznim drugim projektima tokom rada na forumu. Možda oko dve nedelje. Najveći razlog za kašnjenje je što sam čekao da izađe nova verzija forumskog softvera, pošto sam želeo da sve uradim koristeći finalnu verziju phpBB 3.0 .

F@Mtime: Koji je najjednostavniji način za ulazak na forum?

D. Benašić: Preko F@M-ovog sajta, nedavno je dodat link. Sa desne strane se nalazi natpis Studentski parlament i to je direktan pristup sajtu. Direktan link je www.famns.edu.yu/parlament . Da biste učestvovali

u diskusijama, neophodna je registracija, za koju vam treba validna e-mail adresa.

F@Mtime: Šta nas sve očekuje na forumu ?

D. Benašić: Od mene i od drugih članova parlamenta možete očekivati informacije vezane za ekskurzije, menadžerijadu i ostala dešavanja na Fakultetu i van njega, kao što su Tribine i F@Mtime i naravno diskusije o svemu tome. Ostalo zavisi od studenata.

F@Mtime: Da li je forum namenjen isključivo studentima F@M-a ili je dostupan i studentima drugih fakulteta?

D. Benašić: Svako može da čita diskusije, ali u ovom trenutku je učestvovanje u diskusijama rezervisamo samo za članove F@M-a. To će se možda promeniti.

F@Mtime: Koliko često se vrši update informacija na forumu?

D. Benašić: To, kao što sam već rekao, zavisi od studenata. Mi kao članovi parlamenta upisujemo generalne novosti vezane za Fakultet, kao i za sekcije čiji smo članovi, kao što je F@Mtime. Te informacije ubacujemo čim ih dobijemo, što znači da nove informacije stižu po nekoliko puta nedeljno. Ukoliko forum zaživi kako treba, nadam se da će i drugi studenti ubacivati informacije sa svojih sekcija i smerova.

F@Mtime: Kakve si kritike vezane za forum dobio do sada?

D. Benašić: Kritike koje sam dobio od parlamenta su za sada bile veoma pozitivne, a od studenata mešovite. Ljudi su se uglavnom žalili na to što je forum bio prilično prazan, međutim to je bilo i za očekivati pošto je tek napravljen. Ovih nedelja se učlanilo puno ljudi i mislim da će sve biti u redu.

Kao što možete da primetite, Fakultet za menadžment ima puno talentovanih studenata koje krase raznovrsne sposobnobnosti i talenti. F@M je dokazao još jednom da je odlično mesto da se ti mladi i talentovani ljudi razvijaju i obrazuju. Nadamo se da će se Dušanov uložen trud isplatiti time što će se uskoro još više ljudi priključiti forumu. Na taj način Dušan bi bio siguran da je uspeo i to bi za njega bila najveća nagrada.

Slaviša Lazić

Nastavljamo tradiciju predstavljanja mentorskih grupa.

Podsećamo Vas da smo u prošlom broju predstavili Milana Bubulja, koji je mentor jednom delu redovnih „operativaca“ prve godine. Sada Vas upoznajemo sa mentorkom koja je zadužena za drugi deo studenata I

godine Operativnog menadžmenta. U ovom broju predstavljamo Mentorku Jelenu Rakić. Razgovarali smo

sa njom o tome koliko je obostrane odgovornosti utkano u svaki sastanak mentorske grupe, kakav ona feed-back dobija od svoje grupe i kojim sadržajima ispunjava sastanke MG.

Kako je Jelena Rakić zaposlena na F@M-u od dolaska prvih studenata, u svojstvu mentora jednu generaciju je već izvela, a lepo je čuti da i dalje održava kontakte sa nekima od svojih bivših studenata.

Razmišljajući o sebi kao mentoru Jelena Rakić kaže:Možda je moja prednost, na koju se nekada može gledati i kao na manu,

to što sam pre magistrature na F@m-u diplomirala na psihologiji. Objedinjujući znanja iz ovih oblasti, nastojim da mojim studentima ukažem na sve prednosti studiranja na F@M-u. Takođe nastojim da ih podstaknem da razmišljaju o različitim temama važnim za studiranje i za život – i tako, eventualno, izazovem željeno ponašanje. Kriterijum željenosti je svakako njihov uspeh u životu.

Briga o redovnosti studenata na nastavi jedna je od briga svih mentora. S tim u vezi je i pravdanje izostanaka, što je i način da se mentori upoznaju sa životom naših studenata i izvan F@M-a. Kako Jelena kaže, to je prilika da se stekne uvid i u detalje iz života naših studenata, koji drugima ostaju nepoznati.

U prošloj generaciji, ideja o zajedničkom slavljenju rođendana na MG je odlično primljena, dok u sadašnjoj MG nije još u potpunosti zaživela, kaže mentorka Rakić. Stvaranje osećaja pripadnosti i osećaja da ste deo tima, deo grupe, neprocenljiv je, te se s toga nadamo da će ova ideja zaživeti.

Kao mentor prvoj godini Jelena se sa svojom grupom sastaje jednom nedeljno. Susreti su pažljivo isplanirani i uvek su tematski određeni, tako da su npr. na prošlom sastanku raspravljali o upravljanju vremenom. Razrađivali su pravljenje plana i rasporeda aktivnosti za sledeći mesec, nedelju, dan... Studenti su se upoznali sa tim kako korisno balansirati između obaveza i slobodnog vremena. Za F@Mtime, Jelena Rakić izdvaja jedan od studentskih komentara sa mentorskog sastanka, koji je otvorio živu diskusiju - TEK KAD STAVIŠ NA PAPIR, VIDIŠ KOLIKO TI JE ŽIVOT PRAZAN! Posle ovog komentara diskusija o redovnosti ispunjavanja studentskih obaveza bila je više nego dobra. Nije potrebno naglašavati koliko je to i dobar način učenja.

Tema za jedan od budućih susreta je MOTIVAcIJA ZA STUDIRANJE MENADŽMENTA, KROZ UPOZNAVANJE cELINE. Naime, pošto se radi o prvoj godini, studenti još uvek nisu usvojili informaciju o tome koje će sve predmete slušati tokom 3 godine. Stoga su dobili zadatak da popišu sve nastavne predmete po studijskim godinama (eto i prilike da opet prouče Informator) kako bismo mogli da razgovaramo o detaljima koji su za njih nepoznanica. „jedva čekam da vidim u kom pravcu će ići diskusija“, sa osmehom razgovor zaključuje Jelena Rakić.

F@Mtime

RAZMENA MIŠLJENJA NA FORUMU

Omogućena interakcija na internet sajtu F@M-a

O v o m p r i l i k o m

p o z i v a m o s v e s t u d e n t e ,

p r o f e s o r e i a s i s t e n t e d a

n a p r a v e s v o j u s e r n a m e i

p r i k l j u č e s e d e b a t a m a n a

r a z n e t e m e .

MENTORSTVO KAO OZBILJAN I LEP ZADATAK

Predstavljnje mentora na F@M-u

Studentski parlament je stao iza agencije GO-USA kako bi predočio zainteresovanim studentima programe ove agencija za posredovanja odlaska studenata u SAD na edukativno - radne programe. Ako ste zainteresovani da putujete u Ameriku, da radite, zaradite i proputujete SAD, iskoristite priliku! Na prezentaciji održanoj na našem fakultetu, ova agencija nam je predstavila najpopularniji program – “Work and travel USA” . Obezbeđujući studentima J-1 vizu oni imaju za cilj da omoguće studentima da tokom letnjeg raspusta borave i rade u SAD. “Work and Travel” program je program razmene koji omogućava studentima odlazak na stručno usavršavanje tokom letnjeg raspusta. Boravak i rad u SAD (4+1 meseci) pruža mogućnost da studenti upoznaju američki način života, rada, običaje i kulturu i da usavrše znanje engleskog jezika. Sve podatke o učesću na programu možete naći na sajtu ove agencije www.go-usa.co.yu. Pored W&T programa nude i programe: stručne prakse - J1 trening - ( 12+1 mesec ) i program za pošljavanja - H2B - ( 4 - 10 meseci ). Napominjemo da ova agencija daje i određene popuste! Njihov tim čine mladi, stručni i ambiciozni ljudi sa višegodišnjim iskustvom boravka i rada u SAD. Oni su Vam na raspolaganju svakodnevno u sedištu agencije u ulici Petra Drapšina 11 u Novom Sadu, kao i na broju telefona +381 21/6410-310.

Studiranje, sama reč kaže, je studioznije i sistematičnije promišljanje činjenica koje su osnova naše buduće struke. Studirati ne znači samo puko se ograničavati na literaturu iz koje mora da se uči za ispit. Jedna od specifičnosti F@M-a je i bilioteka u zgradi u ulici Vase Stajića 6. Posetite je i proširite svoje znanje iz menadžmenta. Ona je otvorena svakog radnog dana od 9-14h.

F@Mtime

F@M

time

TEM

A-

HU

MO

R

F@Mtime

F@M

time

ST

UD

ENT

I

10 11

Kao da je bilo juče, sećam se svakog detalja. Pogubljena devojčica luta hodnicima velike zgrade. - “Izvinite, prva godina, mediji?”

- “Da, vi ste na prvom spratu” - odgovara ljubazna žena. To je bila Olja Arsenijević koja mi je kasnije puno pomogla tokom mojih studentskih dana na F@M-u. Ulazim u kabinet. Mentorska grupa - Goran i Ljiljana Bulatović. Meni već poznata lica, pa preko njih sam i saznala za F@M. Uvek spremni da saslušaju, da razumeju, da daju sugestije… Dobijamo i prvi zadatak. Od studenta do studenta kruži papirna loptica, a onaj kod koga se nalazi u datom trenutku, treba da odgovori na pitanje: ”Zašto baš F@M i koja su tvoja očekivanja tokom studija?” - (moj odgovor na ovo pitanje saznaćete na kraju teksta, a za sada samo mogu da kažem da se sve očekivano i ostvarilo).

Treća nedelja na F@M-u. Upoznajem Dunju i Tamaru, sada definitivno moje prijatelje za ceo život. Upoznajemo i Nikolu “sa operativnog” i nagovaramo ga da se “prebaci na medije”, što on i čini, a za njim i Jovan, Branimir i Đorđe. Postajemo prava mala porodica, prijatelji i u dobru i u zlu, oslanjamo se jedni na druge, izostajemo sa predavanja iz Informatike (kasnije će se ispostaviti da nam to i nije bio baš pametan potez i na kraju godine se sa ovim predmetom i nismo naročito proslavili po pitanju zaključnih ocena). Od vannastavnih aktivnosti, odlučujem se za F@Mtime.

Kraj prve godine. Pola planiranog se ostvarilo. Svi predmeti položeni do juna. Naučila sam mnogo, izmenila neke svoje stavove i shvatanja, za koje sam do tada mislila da su nepogrešivi. Mada…. ona šestica iz Informatike mi i nije baš trebala. Za razliku od srednje škole, gde je većina nas vešto izbegavala

nastavu i gde se sve činilo d o s a d n i m , tokom prve godine na F@M-u sam k o n a č n o shvatila i p r i h v a t i l a svoje obaveze. Iščekivala sam svaki odlazak na fakultet, jer su predavanja

bila zanimljiva, sve je bilo jasno i korisno i gde je potpuno bila ostvarena interakcija između profesora i studenta (što, kako sam kasnije saznala, nije bio slučaj sa ostalim fakultetima).

Druga godina. Za mene lično, najzahtevnija godina na F@M-u po pitanju obima gradiva. Dobijamo predmet “Organizacija i ekonomika preduzeća”. Nakon tog saznanja muk, tišina, nervoza i moja prva misao: ”Šta će nama medijašima ekonomika”? Pet kolokvijuma, pet udžbenika, skripte, 2 seminarska rada, sveska, domaći zadaci… Sve to za samo jedan predmet. Međutim, ne predajem se lako. Učim kontinuirano, redovno prisustvujem vežbama i predavanjima, razumem i rešavam zadatke. Krajnji rezultat je ocena 10 iz ovog predmeta. Rezime nakon druge godine: trud se isplatio, prosek na kraju godine 10,00, a uz pomoć F@Mtime-a, kao vannastavne aktivnosti, dobijam stipendiju!

Treća godina. “Teorija i tehnologija radija i televizije”. Mnogo praktičnog rada i “kampovanje” na F@M-u u medijskoj laboratoriji, kako bismo

izmontirali emisije u zadatom roku. Iz “Štampe” učimo da prepoznajemo nadnaslove i podnaslove u novinskim tekstovima, o Gutembergu, prvim magazinima u svetu, opet sve praktično radimo – rezultat je ceo jedan F@Mtime… . I dalje ne odustajem… Seminarske radove predajem na vreme. Učim za kolikvijume i redovno prisustvujem predavanjima, pa i treću godinu završavam prosekom 10,00.

Četvrta godina. Pomalo sam umorna od svega… Međutim, predaje nema zbog onoga -“Šta će biti posle F@M-a?”. Poznavajući sebe i svoje ambicije - istrajaću, kako bih se zaposlila na radno mesto koje odavno želim, a koje zahteva visoku prosečnu ocenu tokom studiranja i poznavanje niza veština koje se stiču na F@M-u. Prvi trimestar - PR i Upravljanje ljudskim resursima, odnosno ono čime bi i trebalo da se bavim u bliskoj budućnosti. Naučila sam mnogo - preko toga kako napisati poziv za konferenciju za novinare, pa sve do toga kako motivisati zaposlene da postižu bolje radne rezultate. Ovog puta teorije je manje, a ključ je u suštini - praksi i radionicama.

Još jedan trimester do kraja. Diplomski. Odbrana. Vreme je proletelo. Tako se, sigurna sam, svim “četvrtacima” čini. Međutim, pitanje je da li smo vreme provedeno na F@M-u iskoristili na pravi način, a dobili smo priliku da to učinimo.

Ja jesam. Ne prihvatam više sve što pročitam u novinama i pogledam na televiziji kao “zdravo za gotovo”. Sada zauzimam stavove i kritički promišljam – a to bi bio i moj odgovor na pitanje sa prvog predavanja, prvog dana na F@M-u – “Šta očekujemo i zašto smo ovde”?

Ana Vasojević

Studentski parlament F@M-a svake nedelje održava sastanke u svojim prostorijama. Tu mi radimo, družimo se i tu se rađaju

nove ideje. Naime, sada polako završavamo sve vezano za projekat Ekskurzije i počinjemo sa organizacijom Menadžerijade 2008. Ono čime se sigurno možemo ponositi i dičiti su ljudi koji svakodnevno rade da bi uspeli da postignemo sve planove koje smo zacrtali. Organizovali smo BAL MENADŽERA, na koji su bili pozvani svi menadžerski fakulteti. Zatim, već možemo da najavimo veliku MENADŽERIJADA 2008. žurku, na kojoj ćemo predstaviti ovogodišnju menadžerijadu. Posebno smo ponosni na FORUM studentkog parlamenta i svih studenata fakulteta, koji je sve posećeniji. U bliskoj budućnosti obećavamo i sajt studentskog parlamenta na kome će se studenti obaveštavati o

svim dešavanjima u okviru Fakulteta, ali i van njega.

S t u d e n t s k i p a r l a m e n t raspisuje nove izbore početkom maja (posle aprilskog ispitnog roka), a svi koji žele da se priključe

parlamentu i postanu predstavnici svojih godina i smerova treba da pošalju kratku biografiju sa slikom na mail adresu: famparlament@gmail.com. Uslov za prijavljivanje je ostvaren uspeh iznad 8,50 i učestvovanje u bar dve sekcije F@M-a. Glasanje će biti održano u elektronskoj formi na

sajtu parlamenta, gde će studenti sa odeđenih godina moći da glasaju za predstavnike samo sa svoje godine, i među konkurentima izaberu jednog predstavnika koji će ih u parlamentu predstavljati u narednoj školskoj godini. Takođe, jako je bitno naglasiti da svi oni koji žele da rade u parlamentu a ne pobede na izborima, mogu da se priključe našem radu, ali nemaju pravo glasa kao oni koji su zvanično izabrani od strane studenata na predstojećim izborima.

Dakle, prijavljivanje počinje, šaljite svoje biografije na našu e-mail adresu i slobodno nas kritikujte i hvalite na našem forumu http://www.famns.edu.yu/parlament.

Vaš studentski parlament

Jedna od pet funkcija medija, pored informativne, obrazovne, PR i marketing funkcije, je i ona zabavna. Televizija kao

elektronski medij je u prednosti nad štampanim baš u toj zabavnoj funkciji. Postavlja se pitanje - koliko televizija u Srbiji propagira humor kao vid zabave u svojoj produkciji i iskorišćava ovu prednost? I koliko se gledaoci od srca nasmeju na dozu humora koji se propagira? Ili je tim humorom dijagnostifikovana malignost našeg društva?

U televizijskoj šemi domaćih televizija gledane su razne humorističke serije tj, sitkomi - komedije situacije. To su obično komedije prizemnog humora koje sadrže golicave aluzije i karikature klasnih i društvenih tipova, “trabunjanje” filozofskih monologa, podrugljiv stav prema svakodnevnoj društvenoj stvarnosti. Televizijski gledaoci uživaju u ovakvim formama u serijama: “Only Fools And Horses” poznatoj kao “Mućke”, zatim “Friends” , “Allo Allo” i druge.

Što se tiče domaće produkcije, možemo da uživamo u humorističkim serijama kao što su “Bela lađa”, “Stižu dolari”, “Selo gori, a baba se češlja”, “Seljaci”, “Naša mala klinika” u kojima se prikazuju svakodnevne realistične situacije, ljudska naklonost ka materijalnoj dobiti, stavovi, predrasude, životne filozofije. Kao najpopularnija među njima, koja se našla rame uz rame sa najvećim svetskim producentskim ostvarenjima u najoštrijoj konkurenciji sitkoma na prestižnom festivalu “Zlatna ruža Montrea”, je i “Ljubav, navika, panika” koja se emituje na televiziji Pink. To je komedija životnih (ne)zgoda jedne porodice srednje klase iz Beograda, u kojoj su roditelji razvedeni, ali

žive zajedno radi odgajanja dve ćerke, tipičnih gradskih cura kojima su prioriteti moda i provod. Porodica zapada u različite komične situacije usled nedostatka novca, komšiluka, obrazovanja svojih ćerki, njihovih momaka… Ukratko, opisuje niz životnih situacija jedne tipične porodice u Srbiji, smeštena je uglavnom u četiri zida.

Asocijacija na pojam “Show” je, na žalost, kod većine građana u Srbiji “Grand Show”. Tu je humor verovatno nenamerno pretočen kroz modne šizove, kič i prenaglašenost kroz tekstove naših tzv.“estradnih umjetnika”, iako to nije cilj ni tematika show-a.

TV B92 je nedavno otpočela emitovanje jednog zanimljivog zabavnog serijala “Nadreality show” produkcije hrvatske televizije RTL. Ovaj koncept show-a bio je popularan 80-tih godina poput sličnog show-a “Top lista nadrealista”. Taj show ima sve elemente sitkoma, ali najviše opisuje parodiju na ekonomsku i

političku situaciju na našim prostorima. Jedan od tvoraca ovog programa - Elvis Kurtović je u emisiji “Poligraf” izjavio da gledaoci i ne primećuju da je počela humoristička emisija kada gledaju ovaj show. Zašto? Zato što je sve toliko realno, ne karikiraju političare, jer su oni toliko smešni da se i ne mogu tako dobro “skinuti”. Tokom razgovora je dodao: “Verovatno su nas ljudi zavoleli zato što smo tako malčice grozni, malčice kičasti, a to se njima dopada, kao što deca vole ove neke šarene pevačice. Ovi intelektualci, ono nisu bitni, oni čine samo dva procenta stanovništva.”

Šta više komentarisati? Nažalost, interpretacija naše stvarnosti je najbolji scenario za jedan sitkom.

Osveženje kroz humor, ove televizijske sezone donosi video kabare Laneta Gutovića “Oralno doba” na televiziji Fox. Gutović kroz intrigantne priče pokušava da otkrije slabosti i vrline poznatih ličnosti, nekih tzv. idola, koji su gosti njegove emisije. Tu su i stalni likovi: kolporter, švercerka, tajkun, pesnik, operska pevačica, papučar, član partije, dever, plavuša i general, kao stereotipi našeg društva koji kroz ironiju i zanimljive dijaloge živopisno opisuju atmosferu u narodu.

Koliko se gledaoci na sve ovo od srca nasmeju? U datom trenutku puno, ali kada zagrebemo iza površine, da li su ti kadrovi sa malih ekrana ogledalo našeg društva koji nas teraju na suze? Da li smo spremni da se pogledamo u to ogledalo stvarnosti? Procenitesami.

Naše okruženje je najbolji scenario za jedan sitkom ili show, ali na žalost, emitovanje traje

duže od 35 minuta.

Kristina Škanata

POČELO JE ODBROJAVANJE

STUDENTSKO ORGANIZOVANJEIzbori u studentskom parlamentu

N a š e o k r u ž e n j e j e n a j b o l j i

s c e n a r i o z a j e d a n s i t k o m

i l i s h o w, a l i n a ž a l o s t ,

t r a j e v i š e o d 3 5 m i n u t a

e m i t o v a n j a .

NISMO ZRELI SAMO ZA REALITY SHOW...

Scenario sitkoma na malim ekranima, zapravo je naša stvarnost.

FAXandTHECITYF@

Mtim

eT

EMA

-HU

MO

R

F@M

time

VES

TI

12 13F@MtimeF@Mtime

MacBook Air - najtanji laptop na svetu

Izvršni rukovodilac kompanije Apple, Stiv Džobs, predstavio je na manifestaciji Macworld conference & Expo, najtanji prenosni računar na svetu - MacBook Air, debljine 0,4 cm, odnosno 1,9 cm. Ovaj ultratanki laptop pokreće procesor Intel core 2 Duo, radnog takta 1,6 ili 1,8 GHz u kombinaciji sa 2 gigabajta memorije. Računar takođe poseduje grafiku kompanije Intel, tačnije model GMA X3100, dok je ugrađeni vajdskrin ekran 13,3 inča s LED pozadinskim osvetljenjem rezolucije 1280x800 piksela. Računar dolazi sa hard diskom kapaciteta 80GB ili SDD od 64GB. Baterija traje pet sati, a ono mu što nedostaje je optički drajv, za koji u kompaniji Apple smatraju da više nije potreban, pa oni korisnici kojima je ovaj uređaj neophodan mogu da koriste eksternu varijantu. Opremljen je još bežičnom mrežom i bluetooth uređajem, a od priključaka tu su Micro-DVI video izlaz, jedan USB 2.0 i audio izlaz. cena osnovnog modela MacBook Air računara u SAD iznosi 1 799 dolara, a najnaprednijeg i do 3 098 dolara. Iako na ovogodišnjem sajmu Macworld nije bilo revolucionarnih noviteta iz kompanije Apple, interesovanje javnosti za ovu manifestacju je svake godine sve veća, posebno kada se uzme u obzir da je prošle godine tržište mobilne telefonije uzdrmao iPhone koji je predstavljen upravo na tom sajmu.

100-Dollar Laptop: Vec 600.000 uređaja prodato

Program za razvitak IT-a u siromašnim zemljama “One laptop per child “ (OLPc) dobio je još jednu porudžbinu. Vlada Perua je naručila 260 000 komada i time je broj prodatih računara porastao na 600 000. Ideja da se svako dete dobije jedan laptop nastala je pre 3 godine. Tada je akcija i dobila ime “100 dolara laptop” koji efektivno kosta 188$. Produkcija je počela u novembru i prvi uređaji su isporučeni u Urugvaju. Da bi se povećao promet laptop-ova, smišljena je i akcija, koja za sada samo postoji u USA, pod nazivom “Give 1 get 1”. Pri kupovini dva uređaja, američke mušterije su dobijale jedan OLPc, a jedan je išao siromašnoj deci. Ova akcija ide do kraja godine i već je prodato preko 190 000 uređaja.U međuvremenu su i druge firme prepoznale potencijal ovog projekta i počele su da nude slične produkte. Intel nudi na primer “cLASSMATE Pc” koji je takođe namenjen deci u siromašnom svetu. Asus nudi laptop “EeePc” po ceni od 300 evra, koji se prodaje širom sveta.

Šta je to „biser“ stil?

- Stavio sam vam na net literaturu sa temom sledećeg predavanja. – počinje profesor. Prevrćemo očima, uz pokoji – aaaa daaaj, aaa neee – i sve to začinjeno sa uzdahom smorenosti.

- Pročitajte to do sledeće nedelje, pa ćemo razgovarati na tu temu. Pročitajte, trebaće vam kako biste znali u kom pravcu da razmišljate – ne odustaje profesor.

Naš odgovor na to nije bio ništa drugačiji od onog na profesorovu prethodnu rečenicu. Nekoliko trenutaka pre tog sledećeg predavanja – Jel’ neko čitao to i to? - čuje se usamljeno studentsko pitanje, a od ostalih se čuju cvrčci. Ulazimo, sedamo. Ulazi profesor, seda. – Jel’ neko pročitao? – upita. cvrčci su se ovoga puta malo manje čuli. – Ja sam čitao nešto malo (ništa!!!)... Ja sam pokušala, zaspala sam...- čuje se kolektivno mrmljanje. – Dobro ajde, prećićemo tekstove zajedno, ono najosnovnije - govori profesor. Uvećao je dokument sa tekstom kako bismo svi videli šta piše na platnu. Čita prvi pasus i komentariše – Ovo vam nije toliko bitno. – Sledeći pasus i komentar – Ovo vam ne treba. Ovo je bezveze. Ovo nije ništa novo. – Dolazi do sledećeg pasusa – Ja ne znam stvarno šta će vam ovo u životu. Po meni je ovo čisto gubljenje vremena. Ovi ljudi nisu rekli ništa što mi već nismo znali. To su gluposti i besmislice koje moj gigantski um ne želi da obrađuje. – ...i gasi dokument. Ako je ovo bila taktika da zadobije našu pažnju svaka čast! Uspelo je! Šta reći... – Dobro jutro moj bekrijo! - mi smo to shvatili još od prvog vagona.

Šta je to «mislim da sam mnogo duhovit» stil?

- Dobar dan kolege! Kako smo danas? – uvek istim rečima započinje predavanje sa smeškom na licu koji obigrava oko glave. – Eh da počnemo. Gde smo ono stali? Šta smo prošli put rekli? – uvek istim rečima nastavlja predavanje sa malo manjim smeškom na licu. Predaje, predaje, predaje... pun elana, a mi namešteni na sleep mode. Povremeno se zanese, pa malo povisi ton i poremeti nekima REM stanje. Odjednom – Eh kolege, da vam ispričam jedan vic vezan za temu današnjeg predavanja... – Momentalno smo se trgli u fazonu – ’Ajde da čujemo i ovo – ili – ovo će biti dobro – ili –napokon faktor iznenađenja.

Hi hi hi, ha ha ha, smeje se čovek, samo što ne kaže - ...o bože kako sam duhovit, pa niko kao ja. – mi bismo se čak i složili sa time... – E ovako kolege...he he, ha ha (i dalje zadivljen svojom duhovitošću)... sekretarica kaže šefu: „Znam da se bojite industrijske špijunaže, ali to nije razlog da mi tri puta dnevno gledate pod suknju tražeći skrivenu kameru!“ Buahahahahaha, smeje li se smeje sam sebi... A mi ga gledamo... on se i dalje smeje svom vicu, lije suze... mi i dalje gledamo, pa se između sebe pogledavamo... Nakon što je izašao iz ekstaze samo je dodao – „Eto kolege, kada vi jednoga dana budete top menadžeri, znaćete kako da se našalite sa svojim podređenima.“ - Ipak da mi napomenemo, a važi za sve koji imaju aspiracije o dobijanju titule top menadžera – nikada ne ismejavajte svoje podređene.

Komedija del arte...

- Kolege, radi se o sledećem... u svakoj kompaniji postoji HIRERARHIJA... – reče profesor, a nas zabolele uši ijao! – Mislite HIJERARHIJA zar ne? – upitala je jedna studentkinja. Ko zna, možda se stvarno radi o nekom postojećem pojmu. – Da, da! HIRERARHIJA! Kolege, pa zar vi ne znate šta je HIRERARHIJA!? – uporan čovek nema šta... Mi, ajde, šta ćemo, kolektivno odgovaramo sa NE. – Pa to vam je ono, znate, od DOLE prema GORE i od GORE prema GORE... – Slikovito nam je objasnio. Usledila je pauza, a za njom provala gromoglasnog smeha. Nije lepo, ali šta da radimo kad je materijal? Prosto greota ne iskoristiti ga.

- - Koleginice, dobili ste 5. Ja nisam primio vaš rad za ovu nedelju. – hladno govori profesor. – Ali profesore kako!? Ja sam ga poslala isti dan kada ste postavili temu! – odgovara studentkinja iznenađeno. – Aha! Da, vidim ga! – pregledava mail profesor. – Ne znam zašto sam vam dao pet...! – ponovo, mrtav hladan odgovara.

Nakon iscrpnog predavanja o...pa nije ni bitno...pita profesor (radi reda, moli boga da ga se ne pita ništa) – Ima li neko pitanja? – Nekoliko ruku se vinulo u vis. Gleda on nas, gledamo mi njega... – Ali da nije „da li će ovo biti na kolokvijumu“ – Pogađate...nema više ručica...zna čovek znanje, nema šta! Rešio je svoje probleme po kratkom postupku.

Dva studenta brane seminarski na temu: „Kriminal devedesetih kroz medije“. Profesorica ažurno beleži i prati... Dolazimo do, hajde da kažem, slenga koji su dotični koristili, odnosno, kojim je to „podzemlje“ bilo okarakterisano. Između ostalog navode se izrazi poput: «cupi, kinta, lako, ŠTOLJPI...» Odjednom, profesorica stopira izlaganje i iznenađeno upita – A šta je to ŠTOLJPI??? – Studenti su je samo pogledali, niko se ne usuđuje da prasne u smeh, iako je bilo za puknuti od smeha. Kolege koji su branili seminarski, jedva suzdržavajući se od smeha, uspeli su da objasne – Pa...pištolj profesorice... – A, pa da! Jeste stvarno... – slatko smo se smejali na račun ovog trenutka narednih mesec dana.

Treća godina pažljivo prati predavanje. Velika sala puna. Uvaženi profesor objašnjava promene u društvu, crta na tabli krivu i kaže: „Početkom 20. veka došlo je do naglog pada stanovništva...“ –nije stigao da završi rečenicu, kada se javlja studentkinja, sva bitna: „Znam ja zašto profesore... zbog španske mušice... !“ U Sali je nastao smeh, jer su svi ukapirali da se radi o španskoj groznici.

Ne zaostaju ni studenti...

Ulaze u prostoriju mentori i šef smera i prekidaju predavanje – Hitno smo poslani ovde da vidimo šta se dešava. Dekan je dobio informaciju da vi ovde spremate bunu!? – Mi bez teksta. Ali informacija je moć. – Onda, jel’ spremate? – Mi i dalje bez teksta. Jedna studentkinja diže ruku i pita – Izvinite, je li ovo možda neka eksperimentalna grupa?

Desi se da mobilni aparati zazvone u sred predavanja. Nije to ništa strašno, dešava se i onim „bezgrešnima“ i nama „smrtnicima“, ako znate na šta mislim. Ali, veliko ALI,

mislim da još nikome usred predavanja nije zazvonila melodija «MARŠALA TITA, JUNAČKOGA SINA...» Studenti su se toliko smejali da je profesor bio prinuđen da napravi pauzu. Čini se da je za desetak minuta pauze potrebno preduzeti drastične mere...

Počinje mentorska. Mentor ulazi – Drage kolege hvala vam što ste došli u ovolikom broju (bilo nas je pet). Molim vas obavestite ostale da više ništa neću pravdati, osim ako se ima potvrda od doktora. – Mi bez teksta. Inače to nam se u poslednje vreme često dešava... – Zašto sam tako odlučio kolege!? Evo, moram da vam pročitam poruku koji sam dobio, nepotpisanu, znači i da hoću ne mogu da opravdam. Čitaću vam od reči do reči, od slova do slova. „Ja neću moći danas da prdristustvujem perdavanjima u podrenelak, zbog...prehlade!“ Inače, poruka je stigla u 4 sata ujutro. – završava mentor svoje izlaganje. Svi zajedno se cepamo od smeha. Zbog prehlade...baš...duhovito, zar ne!?

Brzopotezno biserje:

- Hajde da ponovimo malo za kolokvijum... ’Ajde neka mi neko nabroji tehnike poboljšanja proizvodnje koje su ŽUTI osmislili? – mislim da nema potrebe komentarisati, radi se o Japancima. Smešno? Ili ne?

Radilo se u grupama. Zadatak je bio oceniti grupni, timski rad. Šta on predstavlja? Naša mišljenja o tom načinu rada, itd. Jedan student postavlja pitanje – A dobro profesorice, zašto mi to sada moramo da pišemo na te plakate? – vidno iziritirana težinom pitanja, pofesorica odgovara – Zbog sira i vojničkog kajmaka!» Muk i cvrčci. U stilu – Šta je sad to trebalo da bude kao nešto smešno?

Razgovaramo o predstojećem kolokvijumu i jedan student treće godine se javi da da tačan odgovor. Kada je odgovorio asistentkinji, ona je rekla BRAVO, a on je zatim upitao: „A jel’ mi možete reći koje je to bilo pitanje?“Profesorica drži predavanje studentima i počinje da diže glas. I još jače i jače, kad odjednom dreknu: TIŠINA VIŠE!!!!! Pogleda u studente, a oni svi ćute – niko se ne miče, samo trepću u čudu. Naime, od zanetosti tokom predavnja, nije primetila da buku stvaraju kamioni i automobili koji bruje pored učionice, a ne studenti koji su netremice slušali... Posle su se i ona i studenti slatko smejali na njen račun.

Na NN veću- Profesor nakon replike drugog profesora je izgovorio: „Nisam rekao da se slažem s onim što sam rekao.“

Student: Elokventan? Naravno da znam šta to znači, pa da smo svi jednaki...

Na drugoj godini studentkinja je čitala podatke sa Power Point prezentacije. U trenutku dok je nabrajala razne stavke sa slajda došla je do teze na kojoj je pisalo: „Jaz između bogatih i siromašnih“. Nismo ni slutili da ćemo se narednih pola sata smejati onome što je ona pročitala. Izgovorila je sledeće (potpuno hladno i samopouzdano) DŽEZ IZMEĐU BOGATIH I SIROMAŠNIH... Što je najgore, i nakon naše smehotresne reakcije, njoj nije bilo baš sasvim jasno zašto se svi smeju...

F@Mtime

DA LI JE MOGUćE OBRADITI TEMU „HUMOR“ A NE DOTAćI SE BISERA SA PREDAVANJA? NARAVNO DA TO NIJE MOGUćE... STOGA SLEDE DETALJI IZ BELEŽNIcE VREDNIH STUDENATA KOJI SU, ZA LJUBAV SMEHA, NASTOJALI DA UZ BISERE SA PREDAVANJA,

PRENESU I ATMOSFERU... NE ZAMERITE AKO SU TU I TAMO „DOSOLILI“ – IDE TO UZ HUMOR ZAR NE?

Biseri, doskočice i duhoviti komentari na predavanjima

Humor na predavanjima nije čest, ali zato odjekuje mesecima. Situacioni, brzopotezni, u bilo kom obliku došao, itekako je dobrodošao.

Predstavljanje miša bez kuglice i tipki

Kompanija Genius koja se bavi proizvodnjom kompjuterskih dodataka predstavila je na ceBit kompjuterskom sajmu u Hanoveru novi model miša bez vidljivih tipki ili kuglica. Sprava koja će se zvati Traveller 525 Laser, zameniće tradicionalnog miša, rekao je tajvanski proizvođač. Umesto dosadašnjih tipki koje putem miša pokrenuću određenu kompjutersku radnju, biće dovoljan lagani dodir određenog dela miša. Novi Geniusov miš, koji će se na kompjutere moći priključiti preko USB-a, koštaće 30 dolara.

Digitalni ramovi za slike

Firma “Samsung” jedan od vodećih proizvođača monitora, predstavila je dva digitalna rama za slike - osnovni model i napredni sa FiWi podrškom (Fire Wire - priključak koji je brži od USB-a). Oba modela imaju opciju za puštanje muzike i prikazivanje video fajlova. Odličan ekran od sedam inča, sa izuzetno preciznom slikom zajednički je kod ova dva modela. Karakteristike:- odličan sedmoinčni ekran sjajnog prikaza slike- mogućnost postavljanja u vertikalni i horizontlni položaj - pregledni meniji, odlični tasteri - povezivanje na računar, fleš disk, memorijske kartice- mogućnost slušanja muzike - mogućnost gledanja video - fajlova

Registracija domena

Registar nacionalnog internet domena Srbije počeo je u martu. Registruju se Internet domeni sa nastavkom “.rs”. cena za registrovanje domena za građane, sa nastavkom “in.rs” kreće se uglavnom oko 590 dinara za godinu dana, registrovanje domena različitih organizacija “org.rs”, firmi “co.rs” i obrazovnih institucija “edu.rs” iznosi 990 dinara za godinu dana. U cene nije uračunat porez na dodatu vrednost u iznosu od 18 odsto. Najskuplja je registracija domena sa nastavkom “.rs”, koji je na raspolaganju svim građanima i organizacijama. Za dobijanje tog domena plaća se 2.500 dinara godišnje. Domeni se mogu registrovati najmanje na godinu dana i najviše na 10 godina.

Izvori: Computer Daily Consumer i Mondo

F@M

time

KU

LTU

RA

F@M

time

KU

LTU

RA

16 17F@MtimeF@Mtime

Biće krvi (There Will Be Blood)Radnja filma: Danijel Plejnvju zajedno sa svojim

sinom H.W. uporno traga za nalazištima „crnog zlata“. Obilazi farmere i otkupljuje njihovu zemlju na kojoj je nafta, a pošto je stalno u pratnji svog sina, Danijel sebe prikazuje u svetlu „porodičnog čoveka koji misli na budućnost“. Kada dobije informaciju o važnom nalazištu na posedu porodice Sandej. Danijel odlazi da „pobliže ispita situaciju“. Kada se dogodi nesreća H.W.-u, Danijel je primoran da se suoči sa teškim problemom, jer je njegov sin izgubio sluh...

Pokajanje (Atonement) Radnja filma: Trinaestogodišnja Brioni Tolajs

devojčica je pripadnica bogate porodice, sa kojom

- Humor, osmeh, radost, vedrina… - Proleće i sunce. - Euro>26 (kartica koja omugućava osobama do 26 godina popuste u celom svetu). - Tribine na F@M-u (čitajte i u ovom broju).- Drama F@MA i predstava „Kući” (opširno u sledećem broju).- Forum studentskog parlamenta (odličan, aktuelan i zabavan).- F@Minfo i promo DVD – za dobrodošlicu novoj generaciji F@Movih studenata.- Studentske žurke (odlična prilika da se dobro zabavimo i družimo).- Humanitarne organizacije (neophodne su u današnje vreme i u svetu i kod nas). - Dobra knjiga (uvek može da opusti, proširi vidike, edukuje, pouči o drugima i pojača fond reči). - Umeti voleti sebe i svet oko sebe (samo tako možeš biti potpuno srećan).- Aktivno slušanje (posedovanje ove osobine je neprocenjivo blago). - Pohvala (motivacija koja ništa ne košta a mnogo znači).- Rad Sigurne ženske kuće (još da društvo pomogne da štićenice ove kuće pronađu siguran posao).

- Suze, tuga, namćori, zakerala... - Zima i kiša.- Droga - ne, nikako i nikada. - Površni odnosi, manjak empatije (greška koja se surovo plaća u socijalnom životu).- Sujeta i ogovaranje (zabluda da se tako može doći do cilja).- Verovanje da je uvek neko drugi kriv (klasična zabluda luzera).- Gužva u saobraćaju (ni Novi Sad više nije imun na to). - Kvazi kvizovi na TV-u (otimanje para od lakovernih koji veruju da se do zarade lako dolazi).- Poskupljenje goriva (postalo gotovo svakodnevno uz uvek isto opravdanje).- Poskupljenje životnih namirnica (opravdanje za to niko ne razume, a radi se o monopolistima i njihovom diktatu). - Predrasude (imamo tekst o tome u ovom broju). - Ne dolaženje na vežbe i predavanja.- Kašnjenje (na sastanak; na čas; plate; autobusa;...).

Apsurd – vraća mi se Kafka kao bumerang, kao kazna; u mladim godinama nisam mogla da ga čitam do kraja, jer se sve u meni bunilo protiv takve filozofije besmisla i nelogičnosti (nemoguće, neprihvatljivo i glupo): zašto bi neko dolazio na PROcES DA GA OSUĐUJU (a da ga ne privode) kada ništa nije zgrešio, ništa loše nije učinio? A danas, vidi vraga, u svom zrelom intelektualnom dobu, sudaram se sa besmislenim životnim okruženjem, sa samozvanim suđajama, na svakom ćošku! Sve je «kafkijanski» apsurdno! I opet sam PROTIV TOGA!!!

Bojan – ime mladog čoveka kojeg poštujem, jer je čestit i plemenit, iskren, pouzdan, pametan. Zahvaljujem Bogu što me nagradio takvom srećom, da mu budem majka; (verovatno sve majke ovako misle :)

ceremonija – volim svečane obrede, sve po ustaljenim pravilima; osećam se uzvišeno dok se oko mene odvija birano iskazivanje poštovanja prema delu, događaju, liku, pojavi;

Čovek – nainteligentnije biće ove planete, a nedovoljno odgovorno za svoje postupke, nesvesno dalekosežnih posledica svekolike bezdušne eksploatacije i zagađenja te iste planete; ipak ja svoje poglede, pune nade, upirem u savesne primerke ovog ČOVEČANSTVA, u njihov razum i pozitivne misli;

ć – dajem jedno ć, jedno Lj, Nj, i još jedno Dž, samo da bih imala prostora (štamparskog) za dva P;

Dano rano, pile moje malo – tako mi je tata pevao od malena, pa ja i sada, kad god sam u prilici, tamburašima naručujem ovu pesmu; ravna je kao dlan, široka kao zagrljaj, umilna kao pogled;

Emmanuel – božji čovek; postoji; verujem da ga je sudbina poslala, da mi pomogne kada je bilo najteže «u belome svetu»; pomaže i dalje;

Francuski – stil, jezik, kultura, kapa, šansona, harmonika, bistro, kuhinja, sir, vino («chateaux Nenin»), kolači, salata, puter, krem: mus-o-šokola, parfem, poljubac;

Gest – svet je GEST: efektan pokret telom ili rukom = velikodušan postupak, bez očekivanja uzvratne zahvalnosti; veoma cenim ljude velikog gesta;

Hipoteza – je: da ima šanse, da ja u miru, zdravlju, spokoju, izobilju, proživim ostatak svoga veka? I još da vodim unučiće na pozorišni matine? Pa na kolače? Subotom?

Ideja – velika IDEJA daje smisao svemu; verujem da ideje pokreću svet;

Jedan čovek i jedna žena – moja formula za sreću (još uvek je tražim);

Kičma – vrlo rano su mi operisali kičmu (jedna povreda u 18.godini) ali je ipak nisam savila; možda ne izgleda tako na prvi pogled (jer sam tolerantna, tiha, ali neumoljiva kao poplava); upravo to mi pruža zadovoljstvo da živim u skladu sa svojom savesti;

Lako vam je sa mnom – jer i kada se suočim sa zloćama, pomislim: koliko su ništavni na ovome svetu; tada u sebi kažem: oprosti im Bože, ne znaju šta rade;

BOOK REVIEWS

TRI FILMA SA VELIKOG PLATNAUživajte u magiji sedme umetnosti

F@Mtime IN

F@Mtime OUT

Od A do Ž DANICA AĆIMOVIĆ

Za ovaj F@Mtime iz oblasti sebe govori doc. dr Danica Aćimović, omiljena profesorka na predmetu

Radio i TV, koja Ć, LJ, NJ i DŽ ovde menja za P.

Motivacija – podsticajni razlog, povod; za sve veliko što kanim da uradim, najvažnija mi je snažna motivacija;

Nisam te se nagledao, nisam te se naljubio – e, ovu pesmu volim kada zbog mene neko naručuje; (PS – ja volim džez! Ali u kafani....ne ide. A kafane su naši univerziteti, iako sam antialkoholičar.)

Omnia mea mecum porto(lat) – sve svoje sobom nosim = najveće bogatsvo čoveka je njegova unutarnja vrednost; veoma mi se dopada ova izreka, potvrdila se bezbroj puta;

Posao – volim posao koji radim; ja sam altruista i vorkoholik u suštini svoga bića, pa se ne cenjkam sa životom oko naplate usluga; ima mnogo zadovoljstava koji se ne mere novcem (kredibilitet, poštovanje, spokoj, druženje, poverenje, višegodišnje prijateljstvo);

Pariz – grad po meri čoveka, ovog čoveka tj. mene: otvoren grad, slobodan, rasterećen, bogat sadržajima i mogućnostima, inspirativan; poznajem ga iznutra; jednom godišnje provedem tamo mesec dana, što je dovoljno da se «napune baterije» koje trošim lagano, do sledećeg zagrljaja;

Rafiniranost – prečišćenost od nečistoća, prefinjenost, uglađenost, istančanost, izoštrenost; kako je moguće da u našem jeziku, od ovakve početne osnove dođemo do sledećih značenja za istu reč: prepredenost, dovitljivost, mudrijašenje? Da li je to naša «prirodna sklonost» da sve izvrnemo u suprotnost?

Saksofon – ja volim tenor saks, isto koliko i slowmotion (usporeni TV snimak);

Šta god ... – uzrečica jedne, meni drage stare osobe; nikad je nisam sasvim odgonetnula, ali kako vreme prolazi, pa i ja sa njim (starim), čini mi se vrlo zgodna, kao otvorena mogućnost za različite svršetke;

Televizija – svevideće oči Argusa, da te gleda i kada spava; to je ono što ne volim kod TV; ono što VOLIM jeste kreativna strana TV ekrana: zasnovana na stvarnosti, na preletu pravog uzbuđenja preko dužice oka, na momentu od kojeg zastaje dah = iskreno, bez poze, glumatanja i foliranja, autentičan život (ironičan, humoran, požrtvovan, tolerantan);

Umetnost, umetnost i samo umetnost – imamo umetnost, da ne bismo umrli od istine (Fridrih Niče); kad smo bili mladi i sklepali prve stihove, šegačili smo se ovako: Ja bosiljak sejem, meni Fridrih Niče;

Verbatim – reč po reč, od reči do reči, doslovno; eto, do danas ne znadoh da svi moji diskovi «doslovno» beleže što im je dato, a ja sam mislila da je «onako», samo marka nosača AV; što će reći, uvek nešto novo može da se nauči;

Znanje je sila, znanje je moć – učite deco, dan i noć (čika Jova Zmaj); zvuči štreberski? Ma kakvi! Pogledajte ove polupismene, poluobrazovane, nedovršene tipove oko sebe.... takvi NEćEMO da budemo! Zar ne?

Život – je nagrada za svaku jedinku hommo sapiensa; nema raja, ni pakla, život je to bogatsvo i to prokletstvo, život je VELIKA MOGUćNOST;

F@Mtime

Svetski šampioni, Heling Jan

U dinamičnom svetu u kojem živimo

teži se stalnim promenama, kako bi se ostvarila što bolja pozicija na tržištu. Knjiga Jana Helinga, „Svetski šampioni“ govori o neophodnosti konsolidacije i kontiniuranom poboljšanju kroz proces resursno štedljive proizvodnje, a uz pomoć osposobljenih menadžera proizvodnje. Kao rezultat ovakvog načina organizovanja procesa nastaje besprekoran kvalitet robe i usluga, uz visoku rentabilnost i angažovanje malog broja radnika. Ova knjiga je poziv na edukaciju i primenu oprobanih modela koji se primenjuju u najrazvijenijim delovima sveta, jer su pristupačne i istovremeno obezbeđuju brze i vidljive rezultate.

Čitanje kao relaksacija i edukacija

Pregovarajte sa crnim đavolom i zadržite bela krila, Saša Petar

P r e g o v o r i , reč na čiji pomen mnogi pomisle na mukotrpan proces u kojem dve strane sukobljavaju stavove i prosto se čini da će se dogovor sporo dostići. Ako situaciju posmatramo iz tog ugla, samo po sebi nameće se pitanje, da li je moguće taj proces nekako „ukrotiti“ tj. može li se njime nekako upravljati. Proces pregovaranja liči na vagu, a ponekad i na ljuljašku. Strane koje učestvuju u pregovorima, nastoje da ostvare tačku ravnoteže

Knjiga „Pregovarajte sa crnim đavolom i zadržite bela krila“ autora Saše Petra, pruža celovit uvid u ovu kompleksnu materiju.

provodi leto u velikoj vili. Svoju bujnu maštu kanališe kroz pisanje. Ali, jednog vrućeg letnjeg dana atmosfera lagodnog života, biće zauvek prekinuta gnusnim zločinom. Brionina interpretacija kao jedinog svedoka, dovešće do teških dugoročnih posledica...

Ljubav u doba kolere (Love in the time of cholera)

Radnja filma: Smeštena je u grad Kartahenu, negde u oblasti Kariba. U centru zbivanja nalazi se čovek koji pedeset godina čeka da upozna ženu svog života i oseti šta je to istinska ljubav.

Fiorentino Arisa, pesnik i telegrafista se potpuno zaljubljuje „na prvi pogled“, kada ugleda Ferminu Diaz kroz prozor vile njenog oca trgovca. Serijom strastvenih pisama, Fiorentino polako budi njene osećanja. Međutim, njen otac nema nameru da „svoj dragulj“ da nekome ko nije ni dostojan ni bogat da bude rod. Zavetuje se da se ta ljubav neće nikada obistiniti. Napušta Kartahenu i odlazi kod rođaka daleko u džunglu. Fiorentino ne očajava, verno čeka svoju dragu. Nakon, mnogo godina ona se sa ocem vraća se u grad. U to vreme, izbija epidemija kolere...

Priredio D. Krunić

Strategija plavog okeana, Filip Kotler i Valdemar Ferč

Ova knjiga je plod rada dva vrsna stručnjaka, nastala kroz istraživanje koje je trajalo više od petnaest godina. Autori u ovoj knjizi iznose stanovište da nema trajno izvrsnih kompanija, baš kao što nema ni trajno izvrsnih industrija ili delatnosti.

Strategija pod nazivom plavi okean poziva kompanije da napuste crveni okean tj. krvave konkurencije stvaranjem prostora na tržištu, koji konkurenciju čini irelevantnom. Ova knjiga osim što poziva kompanije samo da raskinu s dosadašnjom praksom, takođe način kako da to i postignu. Predstavljen je skup analitičkih instrumenata i okvira koji čitaocu pokazuju, kako da sistematski deluje na datom izazovu.

Priredio Dušan Krunić

F@Mtime

F@M

time

TEM

A-

HU

MO

R

F@Mtime 1918

F@M

time

TEM

A-

HU

MO

R

Prvobitno značenje reči satira, u latinskom jeziku, bilo je zdela ili činija puna raznog voća. Docnije, ova reč počinje da se upotrebljava za pesme različitog sadržaja, da bi njeno današnje značenje ukazivalo na pesmu,

priču, ili bilo kakav drugi duhoviti tekst, koji na podrugljiv način osuđuje sve što ne valja u društvu i kod pojedinaca.

Nastanak satire u vezi je sa drevnom verom u moć reči, zbog koje je npr. u antičkoj Grčkoj horovođa, u obredu plodnosti, vređao i proklinjao osobu koja je smatrana za uzročnika zla. Kao poseban književni rod, neguje se najpre u Rimu, u delima Lucija, Horacija, Persija i drugih.

Satira predstavlja ruganje budalastom, društveno štetnom i nemoralnom ponašanju, i vekovima se koristi kao oružije u borbi različitih društvenih slojeva i grupa. Dakle, pored čisto književne, satira ima i vanumetničku crtu, tj. javnu, odnosno, društvenu funkciju.

U antičkoj i srednjovekovnoj estetici, reč humor, nema današnje značenje. Njeno prvobitno značenje odnosi se na vlažnost u čovečijem telu, od koje je, po shvatanju starih lekara, zavisilo duševno i telesno zdravlje. Ova reč i

danas ima isceliteljski prizvuk, jer čak ni moderna medicina ne isključuje blagotvorno dejstvo smeha na zdravlje čoveka. Sadašnji smisao reč je dobila razvojem humorističke kniževnosti u Engleskoj, koja je karakteristična za doba renesanse.

Dok satira u sebi obavezno sadrži ruganje i kritiku, humor je jednostavno šala i sposobnost da se sagledaju i izraze, smešne ljudske osobine i postupci. Humor prati neobične ljudske osobine i nepredviđene situacije u životu, ali bez zadnje namere i prikrivene zlobe , koji su karakteristični za satiru. cilj humora je da nasmeje , a pri ostvarenju tog cilja ne oslanja se na podsmeh.

Teško je posmatrati neku priču van konteksta i okolnosti vremena u kome je nastala, kao što je teško od srca se nasmejati a da to nikoga ne uvredi. Zato granice između humora i satire nisu oštre i laiku je lako da pomeša ova dva književna roda.

Višnja Marinkov

Najsmešniji vic na svetu je otkriven! U toku jednogodišnjeg istraživanja zvanog “LaughLab”, britanski profesor psihologije dr Wiseman je putem interneta pitao hiljade ljudi iz celog sveta da ocene viceve sa jednog spiska, kao i neke koje su mogli sami da prikače na njihov sajt.

Završni spisak je bio sačinjen, verovali ili ne, od čak 40.000 viceva. Bilo je skoro dva miliona glasova iz 70 zemalja. Evo i vica koji je stekao “najuniverzalniju” popularnost:

- “Idu dva lovca šumom, kad odjednom, jedan od njih padne na zemlju. Ne deluje kao da diše. Drugi lovac izvadi svoj mobilni i pozove Hitnu pomoć. “Moj prijatelj je mrtav! Šta da radim?”. Osoba iz Hitne pomoći mu odgovori: “Samo polako, ja ću vam pomoći. Prvo, hajde da budemo sigurni da li je zaista mrtav.” Nastaje tišina sa druge strane slušalice. Onda se čuje pucanj. Lovac se vrati u razgovor: “Ok. Šta sad?” -

Vic koji je zauzeo mesto odmah iza lovaca je vic o najpoznatijem detektivu Šerlok Holmsu i njegovoj desnoj ruci dr Votsonu. - Njih dvojica odu na kampovanje i podignu svoj šator ispod zvezda. Tokom noći Holms probudi svog prijatelja i upita ga: “Votsone, pogledaj gore i reci mi šta vidiš.” Votson: “Vidim milione zvezda.” Holms: “I šta zaključuješ na osnovu toga?”. Votson razmisli na trenutak i odgovori: “Ako makar par tih zvezda imaju planete, sasvim je moguće da postoje planete nalik Zemlji. I ako postoje neke planete nalik Zemlji, moguće je da i na njima postoji život. Šta ti misliš Holms?”. Holms:” Votsone, idiote, neko nam je ukrao šator!” -

Ostavljamo da procenite da li su ova dva vica zasluženo dobila “zlatnu i srebrnu medalju“. U sklopu ovog istraživanja urađen je i eksperiment na osnovu kojeg se može videti razlika u

smislu za humor na drugim kontinentima. U Velikoj Britaniji, Australiji, Irskoj i na Novom Zelandu su omiljeni vicevi u kojima se javlja igra reči. Amerikanci i Kanađani preferiraju viceve o superiornosti, kao i viceve u kojima drugi ljudi ispadnu glupi. Za Francuze i Belgijance je tipično da vole viceve u kojima se javljaju bolesti i smrt, dok će se Nemcima uglavnom svideti svaki tip vica.

Na osnovu ovih istraživanja moguće je proceniti navike, osobine i osećaj za humor ljudi iz različitih regiona. Iako se radi samo o humoru i izboru omiljenog vica, može se dosta toga reći i o temperamentu, osećanjima i ponašanju osobe određene nacionalnosti. Svaki narod ima svoju tradiciju, kulturu, običaje, jezik, veroispovest, pa zašto se ne bi razlikovali i po smislu za humor? Zato, kada odlučite da odete na put oko sveta setite se Borata i pokušajte da ne postupate kao on. Imajte na umu da se ne šalimo svi isto: neki su slobodniji, a neki su prilično konzervativni. Uvek moramo imati na umu da naša, nekada i najdobronamernija šala, može imati posledice... A kako je opštepoznato da smeh leči sve, i da to važi za sve kontinente, uz malo opreza – smehom sva vrata otvaramo! Provereno.

Peđa Ivović

Kada smo veseli i kada smo tužni, humor je tu da nas zabavi, oraspoloži, skrati dosadu i stavi nam osmeh na lice. Sigurno je da svi imamo bezbroj smešnih situacija u životu kojih se rado setimo. Smejmo se, jer nam je to priroda darovala i kao lek. Kada se

smejemo, niz naših čula su aktivna i radi hormon sreće, što pozitivno utiće na zdravlje.Pokreće se i oko hiljadu mišića. Pored toga što podmlađuje srce i mozak, stručnjaci

tvrde da smeh ublažava intenzitet bola, jača krvne sudove, povećava odbrambenu moć, ubrzava postoperativni oporavak. Dobre strane zdravog smeha tu, razume se, ne prestaju.

Smeh nam često može delovati i kao anti-stes terapija. Smeh je jedan od najboljih načina relaksiranja mišiča. On ima za posledicu proširivanje krvnih sudova, smanjuje nivo stresnih hormona i predstavlja jednu vrstu dinamičke relaksacije.

Smeh je poznat i kao dobra aerobik vežba. Deset minuta smejanja u jutarnjim satima pomaže nam da se osećamo sveži i odmorni tokom celog dana. Razlog za osećaj blagostanja je to što prilikom smejanja udišemo više vazduha. Posebno se preporučuje ljudima koji zbog prirode posla stalno sede.

Smeh jača i naš imuni sistem, tako da postajemo otporniji na prehlade i razne viruse.

Stres je bolest današnjice. Depresija i aniksioznost polako postaju drugo ime za stres. Zašto zboravljamo da Ssmehom još uvek, najjevtinije i najjednostavnije možemo, bez ikakvih hemijskih medikamenata, da svoj dan vratimo u normalu... . Bar donekle... .

Za sada toliko o lekovitim svojstvima smeha. U narednom broju ćemo se više posvetiti zdravlju i sigurno ćemo i smeh obraditi kao jedan od “prirodnih lekova”. Nadamo se da svi volite da se smejete. A ako ste zaboravli da se smejete, ako ste počeli da uživate u svojoj prekoj naravi koja na dozvoljava da vam se radost i smeh približe – počnite da vežbate smeh. Nije teško. za početak kolegama poželite dobro jutro uz osmeh, učinite da i vama i njima počne dan drugačije, lepše, toplije. Nauka je utvrdila da se i to uči i vežba. Da. Dotle smo došli.

Ne zaboravite da posmatrate stvari u životu sa one vedrije strane! I još nešto: kada god ste u mogućnosti, stavljajte što više dobrih starih „smajlija“ u pisma i e-mailove! Istraživanja su pokazala da to ljudima ulepšva dan! :) :) :)

Daliborka Pejaković

MENADŽERI LJUDOŽDERI

Menadžeri ljudožderi imaju određena kućna pravila ponašanja.Osnovna načela njihovog delovanja jesu:

1) Žderi bližnjeg svog – ako ti pravi smetnje u karijeri! 2) Bolje je da ti pojedeš njega, nego on tebe – ukoliko su vam interesi različiti Ovo pravilo najčešće se primenjuje kada dva ili tri čoveka istovremeno jurišaju na isti položaj 3) Ne budi brzoplet pri ždranju da ti kost ne zastane u grlu 4) Najbolje predjelo, pre nego što nekoga poždereš, jesu – srdačne fraze Na taj način je žrtva anestezirana i mnogo ju je lakše požderati.5) Važno je biti umeren u piću i ždranju Menadžer ljudožder koji svakog dana pojede nekog svog kolegu mogao bi od prekomernog gojenja da dobije infarkt. Većina takvih ljudoždera je nezasita i pada baš na ovom pravilu, ali nažalost pre toga ipak poždere

tridesetak nevinih ljudi u svom kolektivu ili van njega.

6) Savremeni menadžer – ljudožder mora imati odlične

reflekse. Ponekad se radi o sekundama, jer ako ti njega ne progutaš na vreme,

prožderaće on tebe. 7) Pazi da žrtva nije premasna.

Ljudožderima ne smeta holesterol, ali ako zagrizu u čoveka premazanog svim mastima, mogu se udaviti.

8) Budi strpljiv i čekaj svoju šansu! Ako ti neko smeta, nemoj odmah da režiš na njega jer se na taj način dotični mobiliše

i može prožderati pre on tebe, nego ti njega.9) Budi skroman!

Menadžer – ljudožder koga krasi skromnost, postiže bolje uspehe od onog koji je agresivan. Ovo je prilično mutno pravilo, ali nije glupo. Ljudi ne vole da se s njima diktatorski postupa, i kad već moraju da budu požderani, radije će pristati da ih proguta neko ko, bar na prvi pogled, ima fine i skromne manire

10) Usavršavaj se!Menadžer – ljudožder koji ne uči i ne razvija se, koji ništa ne čita, i ne prati događaje,

vrlo brzo zakržlja11) Ako si menadžer – ljudožder, ne žderi samoga sebe, jer se od toga goje tvoji

neprijatelji.Ako si već sklon ždranju, bolje pojedi onog koji te svakodnevno ždere svojim

ponašanjem. Napad je najbolja odbrana od savremenih menadžera ljudoždera.

BIZNIS JE BIZNIS, A MOJSIJE JE MOJSIJE

U jednom italijanskom manastiru sprovođena je edukacija mladih na temu multikulturalnosti.

Na jednom od časova, časna sestra je pokazala 100 dolara i rekla: Daću ovih 100 dolara prvom dečaku ili devojčici koji mogu da pogode ime najvećeg čoveka koji je ikada živeo.

Da li je to bio Mikelanđelo? Pitao je mladi ItalijanNe – odgovorila je časna sestra, Mikelanđelo je bio briljantan umetnik, ali nije bio

najveći čovek koji je ikada živeo.Da li je to bio Aristotel? - pitala je mala Grkinja.Ne, odgovorila je sestra.Aristotel je bio veliki mislilac i otac logike, ali nije bio najveći čovek koji je ikada živeo.Najzad, posle nekoliko netačnih odgovora, i dužeg ćutanja, mali Izraelac podiže ruku

i reče:Ja znam ko je to bio sestro! To je bio Isus Hrist!Tako je! Odgovorila je časna sestra i odmah mu dala 100 dolara.Pošto je bila iznenađena odgovorom malog Izraelca, časna sestra ga na igralištu za

vreme odmora upita:„Mošo, da li ti stvarno veruješ da je Isus Hrist bio najveći čovek koji je ikada živeo“?Naravno, ne! Odgovori on.Svi znaju da je Mojsije bio najveći. Ali Mojsije je Mojsije, a biznis je biznis.

priredila Bojana Smiljanićizvor: knjiga “Management za humor u biznisu”

prof. dr Branimir Inić

Jednog divnog jutra, zlatno sunce obasja moju debelu, fleksibilnu kožu. Sa kožom, sunce obasja i moju diverzifikacionu dušu. Bio sam srećan. Ali to je bilo nekada davno, a sad je drugačije…

Tako je bilo sve dok se nisu pojavili neustrašivi morski lav Dragoslav, njegova žena Miroslava, njihov sin Ahmanidedžad, njihova kći Eržebet, njihova komšinica Anamarija, njen švaler Džordž, njihovo usvojeno dete Monaliza, njen dečko Roko i sva opasana čudovišta iz Tihog, Indijskog i Severnoledenog okeana.

Bog Posejdon, moj drugar, bio je na mojoj strani.Faktički, morao sam da se dokažem svojoj ženi Ljeposavi, njenom novom mužu

Džeraldu, njegovoj drugarici Patriciji, njenom kućnom ljubimcu Zoltanu, njegovoj svastici Krueli, tašti Mičigen, od oca Gargamela, majke Mire, bake Vijorke i deke starog Kurjaka.

To zadovoljstvo nisu smeli da propuste prijatelji iz Jadranskog mora, kao što su kit Sima, rak Đox, morski sunđer Arnold, meduza Simonida, riba list A4, morska zvezda Žuža i moja draga Anastasija, nilski konjić.

Morao sam da dokažem čast porodice Jadranić, te sam se suočio sa opakom bandom zlih ajkula, koju su činili njihov bos Toni i sledbenici ajkula čekićara Pit, ajkula sabljarka Žak, bela ajkula Igor, velika bela ajkula Jevgenije, ajkula testera Šulc, morska ajkula Slađan, obična ajkula Milojko, njihova baba Roxanda i njihov deda Armend.

Toni me napade s leđa, ja se časno tukoh sa jačim i brojnijim neprijateljem, i poginuh časno na nestu mrtav. Mrtav, mrtav…

Anastasija, voli te tvoj Pi DžiMarko Zaklan

Mladen Mutavdžić

VLAŽNOST U LJUDSKOM TELUili smeh i podsmeh

HUMOR NA DRUGIM KONTINENTIMA

Jezik smeha svi razumeju, ali ne šale se svi isto

SMEJ SE, SMEJ, UVEK SE SMEJ...

Lekovita svojstva smeha

ANEGDOTE O MENADŽERIMA

LUCIDNOST I KREATIVNOST NA DELU Moržova čitulja

Rekli su o smehu :

EMBROUZ BIRS (američki pisac): Smeh, obično praćen nerazumljivim zvucima, unutrašnji je grč kojim se iskrive crte lica. Zarazan je, nenadano se pojavi i neizlečiv je.ŽAN LA BRIJER (francuski filozof): Prednost budala je da se smeju pametnima; oni su u društvu ono što su dvorske lude bile na dvoru – niko im ništa ne zamera.ČARLI ČAPLIN (američki glumac i reditelj): Izgubljen je onaj dan koji se provede bez smeha.VILIJAM ŠEKSPIR (engleski dramski pisac): Neka se uz radost i smeh pojave staračke bore.DENI DIDRO (francuski filozof i književnik): Dugo je postojala titula dvorske lude, a nikada nije bilo titule dvorskog mudraca.ENDRU KARNEGI (američki industrijalac): Tamo gde ima malo smeha, nema velikog uspeha.

A šta su studenti F@M-a rekli o smehu:

JOVANA JOKIć: Smeh produžava život.MARINA MARKOV: Niko nije dovoljno bogat da ne može da primi osmeh, niti dovoljno siromašan da ne može da ga pruži.VSEVOLOD KRILOV: Smeh je trenutak opuštanja.ANA MILJANIć: Smeh je znak dobre volje, dobrog raspoloženja. Može biti iskren i izveštačen.GORAN SPAIć: Najjeftiniji izvor pozitivne energije.RADAKOVIć NIKOLA: Smeh je prirodni lek za stres.

Maša Sekulić

F@Mtime F@Mtime20 21

F@M

time

TEM

A-

HU

MO

R

F@M

time

ku

ltu

ra

Orvel je jednom rekao da ako sloboda bilo šta znači, onda je ona mogućnost da se ljudima kaže ono što oni ne žele da čuju. Humor je

u mnogim slučajevima najsigurniji način da se izrazi mišljenje bez posledica, jer se obično smatra lošim ukusom protestovati na dobro ispičanu šalu. Međutim, u ovom globalizovanom svetu praktično je nemoguće reći bilo šta, a da se barem neko ne uvredi. Sloboda da se bude provokativan se sve više ograničava, a to najviše šteti humoru.

Globalizacija, međutim, takoće nudi i ultimativno rešenje, jer pod ovim suncem nikada nije bilo medija na kom je manja odgovornost za pisanu reč od Interneta. Mnogi crtači stripova su napustili sterilizovan i nepristrasan svet novinarstva i obratili se globalnoj mreži kako bi ponudili masama ono što i mase i oni sami žele da vide. Radi poređenja, dovoljno je baciti pogled na neki čedan pano Garfilda iz novina, a onda preći na neki web comic kao što je XKcD ili Penny Arcade. Internet stripovi su postali izuzetno popularni i donose veoma velike pare svojim crtačima, a da biste počeli da ih stvarate potrebno je, pored polubožanske kreativnosti, samo Paint i zakupljen domen. Najveća ironija, je, možda u tome, sto svi Internet smatraju za najotuđeniji medij, međutim kod nekih stripova lični stav i raznovrsnost tema je

mnogo bolje izražena kroz format na kome nema cenzure. Autor XKcD-a Randall Munroe, naučnik koji je radio za Nasu je uspeo da na neverovatan način spoji svoje neverovatno znanje iz fizike, fobiju od dinosaurusa, mržnju prema closed source softveru i poštovanje prema zombi fimovima sa inteligentnim humorom. Gotovo imate utisak da sedita sa istinskim genijem u kafani i upuštate se u slobodnu i nevezanu diskusiju od veoma bitnih socijalnih problema preko najnovijih informatičkih trendova do potpunih besmislica.

Pored stripova takođe treba pogledati i humorističke i satirične web sajtove, često sa veoma bizarnim sadržajem. George Ouzounian je vlasnik web sajta www.thebestpageintheuniverse.com (u prevodu, „Najbolja stranica u svemiru“) i stekao je sada već besmrtnu slavu jedinstvenom i često vulgarnom provokativnoću. Njegov sajt je popularniji od mnogih sajtova koji pripadaju velikim korporacijama kao što je npr. McDonald’s, iako on tvrdi da nikada nije potrošio nikakve pare na reklamiranje. Iako je George u stvarnom životu student matematike i po svim kriterijumima štreber, na sajtu se legitimiše kao pirat po imenu Maddox, simbol otelotvorene muškosti. Na svojim stranicama on konstantno napada društva za zaštitu prirodne sredine (njegov popularni tekst pod naslovom „Šta je kit ikada učinio za vas?“), feministkinje, političare, a naročito je surov prema onima koji se usude da mu pošalju e-mail. Ipak vrhunac apsurda je činjenica da je Maddoxu uspelo da objavi satiričnu knjigu pod nazivom „Alphabet of manliness“ (u slobodnom prevodu „Azbuka muškosti“), koja se odlično prodavala. Iako Maddox nije jedini internet satiričar koji je objavio knjigu (takođe je poznat i Tucker Max sa svojom „I hope they serve beer in hell“) - u obaslučaja imamo da čovek koji bi trebalo da objašnjava narodu šta je to kvadratni koren, uči ljude šta je to muškost.

Sve u svemu, ničim obuzdavana sloboda koju je doneo Inernet dovela je i do eksplozije ideja među kojima ima i onih bizarnih i ekstremnih. U isto vreme otkrivene su i sjajne oblasti ljudske kreativnosti o kojima se donedavno nije ni sanjalo. Početak je sjajan a kraja nema...

Dušan Benašić

Najbolji onlajn sajt sa vicevima je sajt www.humorconect.com koji je u potpunosti posvećen humoru. Tu možete naći smešne slike, video, šale,

viceve audio i video zapise smešnih situacija. Sve je razvrstano po kategorijama, pa recimo ako vas zanima samo audio, kliknete audio itd. Ako kliknete na viceve dobijate opet razne kategorije plavuše, fudbaleri itd. Ako

želite, možete se i učlaniti pa na e-mail dobijate najnovije šale. Evo još sajtova!

http://www.jet-radio.com/forum_viewtopic.php?17.13 (forum,chat i vicevi)

http://www.amfiteatar.org/cgi-bin/yabb/YaBB.pl?num=1054277985 (smešni forum)

http://sanjarenje.top-forum.net/smeh-je-najbolji-lek-f8/smeh-do-suza-t11.htm(sve sem ozbiljnosti)

http://www.smeh.org.yu/?q=korist (smeh kao zdravlje, klub smeha Beograd...)

http://www.smesnisnimci.org (smešni snimci, video klipovi, muzika...) http://humor.doboj.net(možete naći mnogo zabavnih sadržaja i viceve raznih kategorija)

http://www.vicevi.co.yu (kolekcija viceva)

Daliborka Pejaković

Ova priča je nastala davno i njena vrednost traje i do danas. Stoga nije loše

da je se s vremena na vreme podsetimo.

Mlađanog kralja Artura uhvatila je vojska susednog kraljevstva u krivolovu. Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta, jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se pokolebao pred Arturovom mladošću i energijom. Ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno teško pitanje. Pitanje je glasilo:

Šta ustvari žele žene?Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reči i najstarije mudrace, pa se

mladom Arturu činilo da je nemoguće odgovoriti na njega. Kako god bilo, bolje je i pitanje nego umreti obešen, tako da se vratio u svoje kraljevstvo i počeo ispitivati svoje podanike. Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, mudracima, časnim sestrama, pa čak i sa dvorskom ludom. Ali, niko nije umeo da mu da zadovoljavajući odgovor.

Svi su ga savetovali da potraži odgovor kod stare veštice. cena bi bila visoka, jer je stara veštica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama – pa se premišljao. Međutim, kako je došao posednji dan u godini Artur nije imao drugog rešenja nego da razgovara sa vešticom. Ona je pristala da mu opbezbedi odgovor, ali uz ogromnu cenu: želela je da se uda za njega.

Mladi Artur ju je prestravljeno gledao; bila je grbava i užasno ružna, imala je jedan jedini zub, širila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povraćanje i ispuštala je neobične krike i zvukove. Nikada nije video odvratnije stvorenje. Na samu pomisao da oženi ovo storenje uplašio se, ali ipak nije odustao.

Stara veštica je napravila neviđen skandal na njihovom venčanju, svojim najgorim načinom ponašanja: ždrala je kao zver bez korišćenja pribora za jelo i uz to proizvodila zastrašujuće urlike i zvuke. Došlo je i vreme prve bračne noći i Artur je sa užasom čekao svoju novovenčanu ženu da mu dođe u krevet. Međutim, ugledao je kako mu prilazi najlepše žensko stvorenje koje je mogao zamisliti. Sav očaran upitao je šta se dogodilo, a prelepa devojka mu je odgovorila da je to ona, veštica, ali da će pola vremena provesti s njim kao veštica, a pola kao mlada devojka i to zato što je sve vreme, on bio dobar prema njoj. Zatražila je i da se izjasni: „Koju nju hoće preko dana a koju preko noći - vešticu ili prelepu devojku?”

Artur je razmišljao: „Da li da preko dana ima divnu devojku koju će moći svima pokazivati bez straha i srama, a da noću ima monstruoznu vešticu? Ili će pokazivati prijateljima preko dana vešticu, a trenutke bračnog sladostrašća provoditi sa divnom devojkom?”

Šta biste Vi izabrali? Plemeniti Artur je odlučio da o tome koji će oblik kada imati odluči sama veštica. Kako je to čula veštica se oduševila, a Arturu je rekla da će od tog trenutka ona uvek biti prelepa mlada devojka. To je Arturu bila nagrada za to što joj je prepustio da bude vlasnica svog života.

Kralj je dobio tačan odgovor, Artur je dobio život i prelepu mladu devojku, a čitaoci dobijaju naravoučenije.

Podelila sa F@Mtime-om Jelena Rakić, psiholog

Pojam “stereotip“ koristi se za šematski uprošćen i teško primenljiv odnos prema nekome ili nečemu. Izraz

je nastao u doba razvoja rasnih, verskih, etničkih i socijalnih netrpeljivosti. U osnovi stereotipa nalazi se pogrešna i nepravedno široka generalizacija. Stoga su stereotipi, gotovo po pravilu, praćeni predrasudama.

Teško je prihvatiti činjenicu da su stereotipi u dvadeset prvom veku, u doba velike eksploatacije pojma tolerancija, još uvek deo naše kulture. Nešto tako lepo i zdravo kao što je humor, ne sme biti maska za etiketiranje i duboka i neosnovana predubeđenja. Najviše zabrinjava rasprostranjenost stereotipa i njihova ukorenjenost u svest ljudi. Taj koren je ponekad toliko dubok da se doživljava kao činjenično stanje.

Vic tvrdi a stereotipi potkrepljuju, pa su: Vojvođani po pravilu usporeni i flegmatični, plavuše su praznoglave, crnogorci su lenji, Bosanci glupi i neobavešteni, Amerikanci izvor svakog zla, Piroćanci škrtice… Prihvatimo li sve navedeno kao tačno, moraćemo da pristanemo i na stereotip da su npr. Srbi zli, ružni, nacionalisti, opasni, divlji – jer pola sveta nas baš tako vidi, odnosno veruje stereotipnoj slici koja je stvorena o Srbima. A zapravo, istina je jednostavna - lako je uočiti nedostatke pojedinaca i bez ikakvog otklona projektovati ih na celu grupu kojoj na ovaj ili onaj način pripadaju.

Privatne fakultete takođe prati stereotipno i n e p r a v e d n o generalizovanje.Koliko puta smo čuli stereotipe o tatinim sinovima, o polaganju ispita sa bubicama, puškicama, virkanju i prepisivanju. Istine radi, nekolicina i upisuje privatni fakultet baš zbog ovakvih glasina, ali tatini sinovi, prepisivači i zabušanti postoje i na državnim univerzitetima. Još uvek se događa da kada se pomene privatni fakultet, sagovornici odmahuju rukom, odbacujući i samu pretpostavku da na takvom mestu bilo šta može da se nauči. Svi mi koji za svoje ocene ulažemo trud, ne možemo da ne budemo uvređeni zbog besmislenih predrasuda. Na osnovu nekolicine, sudi se o celokupnoj populaciji. Dakle i mi smo žrtve stereotipa.

LJUBAV, KAŠALJ I HUMOR SE NE MOGU SAKRITI

Kako je humor pronašao svoje mesto pod Suncem na Internetu

Madoxx podržava zapošljavanje dece u

rudnicima, eutanaziju starih ljudi, javna spaljivanja

hipika i globalni nuklearni rat. Njegova moć je tolika

da nakon što je iskritikovao jednu kompaniju za

proizvodnju ženske obuće, akcije na berzi te kompanije

su se smanjile za 20 procenata. Ozounian je i sam

počeo da se plaši svog alter-ega, jer koga god na sajtu

pomene, toj osobi stiže more uvredljivih i pretećih poruka

od miliona Maddoxovih obožavalaca pa je rešio da

moć koristi odgovornije.

SAJTOVI POSVEĆENI HUMORU

ŠTA ŽENE ŽELE

Koje je naravoučenije ove priče? Muškarci bi

rekli: „Nije bitno da li je žena lepa

ili ružna. U suštini ... uvek je veštica!”

STEREOTIPIPredrasude o različitosti

Kažu da je jedan od odraza inteligencije čovekovo umeće da se našali i nasmeje na svoj račun. Plavuše sa kojima sam razgovarala, uglavnom ne zameraju šaljivdžijama koje ispredaju viceve o devojkama sa svetlom kosom i vole da čuju dobru šalu pa makar i bila na njihov račun. Lično, volim da sam u društvu Bosanaca, jer me njihov šarm i duhovitost uvek razvesele. Iza svakog uspeha je mukotrpan rad, te stoga i pitanje - Da li postoji neko od nas ko ne poznaje nekoliko vrednih i veoma uspešnih crnogoraca? A da se zna, na privatnim fakultetima studenti za svoj novac dobijaju i teorijsko i praktično

znanje, osposobljeni su da se snađu na budućem radnom mestu, ne prihvataju da budu žrtve obrazovnog sistema koji se urušava, misle svojom glavom i ne robuju stereotipima. Između ostalog i zbog toga studiraju na privatnom fakultetu…

Stereotipi predstavljaju mrlju na licu modernog društva. U periodu globalnih integracija, pojedinci ipak ne mogu da se suzdrže od podrugljivih i zajedljivih komentara na račun drugih. Umesto da težimo da živimo u harmoniji, mi i dalje zaziremo od drugačijih ljudi,

običaja, kultura i tako uporno produbljujemo netrpeljivost prema različitosti. Negujemo predubeđenja o njima, oni predrasude o nama i tako se zajedno vrtimo u začaranom krugu netolerancije.

Bilo da smo crni ili plavi, mali ili veliki, naši ili njihovi, dozvolimo drugima da budu različiti, čuvajmo svoje, ali poštujmo tuđe, budimo nezavisni u svojim izborima, a tolerantni za tuđa opredeljenja. Pre nego što počnemo da etiketiramo druge, moramo biti svesni lepote različitosti koja nas čini individuama i iz koje mnogo može da se nauči.

Višnja Marinkov

Englez, Amerikanac,

Nemac, Bosanac i plavuša ulaze

u bar!Barmen ih

pogleda i upita:“Da li je ovo

neki vic?”

F@Mtime F@Mtime 2322

Menadžment kao profesija podrazumeva rad sa ljudima. Rad sa ljudima znači rad sa njihovim emocijama. Emocionalna inteligencija je u direktnoj vezi sa smislom za humor. Prema tome, humor je vredan deo

menadžmenta i liderstva. Dobri lideri uspešno kombinuju tehnike komunikacije i ubeđivanja sa prikladnom dozom humora kako bi se njihova poruka čula i zadobila podršku.

Poseban značaj humora može se videti u grupnom radu. Povucimo paralelu u odnosu na jedno tipično predavanje ili vežbu na našem fakultetu. Primetićemo da se podstiče grupni rad. Najveći uticaj na odluke i sam tok rada u radnoj grupi ima onaj ko zadatke na vežbama obavlja uz notu humora. Opet, jako važno, to mora biti prikladna nota humora. Ista stvar je i sa preduzećima i sektorima. Jednostavno, takva atmosfera omogućava prvenstveno nadređenom da promeni perspektivu. Da na drugačiji način sagledava problem ili zadatak pred kojim se nalazi. Da se distancira i sagleda “veću sliku”. Šta je to ako ne prednost preduzetničke branše?

Menadžeri moraju imati na umu da humor može samo da im pomogne. U poslovnom svetu, humor je vrlo snažna alatka, pod uslovom da se “pravilno” koristi. Niko nije rekao da moraš biti “smrtno ozbiljan” ako želiš da zaradiš ogroman novac. Trebalo bi shvatiti svoj posao ozbiljno, a ne sebe. Za lidere, menadžere, preduzetnike, nadređene generalno, doza humora je od vitalne važnosti za kontinuirani uspeh kod zaposlenih, kod njihovih podređenih. Humor može da posluži u svrhe dobijanja poverenja i podrške zaposlenih. Istraživanja su pokazala da su zaposleni i studenti mnogo kreativniji i spremniji na saradnju ako im je prethodno “ubrizgana” doza humora.

Ključno je da nadređeni koji koristi humor sebe stavi kao predmet svojih šala. “Zbijati šale na svoj račun” ukazuje na “čovečnu” stranu inače “nedodirljivog” nadređenog.

Svi možemo da budemo krajnje profesionalni. Šta to uopšte znači? Svaki razgovor bi bio “činjenice, samo činjenice i ništa osim činjenica”. Često humor, potpuno neopravdano, vežemo za neprofesionalnost. U kontekstu humora, biti profesionalan značilo bi: znati kada se smejati, a kada plakati i imati hrabrosti za oboje.

Pet ili šest stvari valja istaći o humoru i njegovom poslovnom potencijalu:

1. poboljšava poslovne komunikacije2. unapređuje poslovne odnose3. izgrađuje poverenje i harmoničnost4. stvara bolji moral5. povećava prodaju i produktivnost6. omogućava smeh na putu do banke ( :-))) pokušaj humora).

Sanja Novak

Najduže štucanje Najduži napad štucanja imao je Amerikanac charles Osborne (1894-1991) iz Antona, koji je počeo da štuca 1922. godine, nakon što je pokušao da izmeri težinu svoje svinje, i nije prestao sve do 1990. godine, dakle punih 68 godina. Tokom prvih nekoliko dece-nija štucao je 40 puta u minuti, da bi kasnije usporio na 20.

Najviše operacija Čarls Džensen iz ćestera u SAD operisan je 970 puta za 40 godina zbog facijalnih tumora uzrokovanih genetskim poremećajem.

Najtegljivija koža Najrastegljiviju kožu tela ima Britanac Geri Tarner iz Linkolnšira, jer je razvukao kožu svog stomaka čak 15,8 cm. Njegova sposobnost posledica je poremećaja vezivnog tkiva.

Najgluplji pljačkaši banke Titulu najglupljih pljačkaša banaka u Velikoj Britaniji osvojila su tri Škotlanđanina. Oni su pokušali da opljačkaju Kraljevsku banku Škotske u mestu Rotsaj, ali su se najpre zaglavili u rotirajućim vra-tima. Pošto im je osoblje banke pomoglo da se izvuku, zahvalili su svima, okrenuli se i napustili zgradu. Nekoliko minuta kasnije su se vratili i službenicima saopštili da žele da opljačkaju banku, ali im niko nije poverovao. Kada su tražili 5.000 funti u kešu, blagajnik im se nasmejao u lice, ubeđen da se šale. Da bi pokazali da su ozbiljni, jedan od pljačkaša je pokušao da preskoči šalter, ali se sapleo i slo-mio članak. Druga dva pljačkaša su pokušali da pobegnu, ali su se ponovo zaglavili u rotirajućim vratima, odakle ih je izvukla policija.

Najduže dlake iz ušiju Najduže dlake u ušima, čija dužina iznosi 13,2 cm, ima Radhakanta Bajpaija iz Naja Ganja u Indiji.

Miljana Aćimić

Prva asocijacija na humor obično je neki vic ili karikatura... S druge strane, postoje i oni koji veruju

u npr. sarkazam, cinizam i ironiju. I naravno, njegovo veličanstvo crni humor, kao podvrsta humora kojoj se kod nas prečesto smejemo.

Ova nota humora se sve češće pronalazi među najaktuelnijim temama u Srbiji. Sva dešavanja - Kosovo, svađe i netolerancija među ljudima i političarima, kao i odnos naše zemlje sa svetom, asociraju narod na doskočice koje upotrbljavaju u šali, ali i sve češće u zbilji.

Posmatrajući medijske sadržaje zaključujemo da nam je država u usponu - ulazimo u Evropsku uniju, ukidaju nam vize... , a onda se probudimo i shvatimo da živmo crni humor pa kažemo: „Po svemu sudeći mi ćemo u tu Uniju ući kada sve države iz nje izađu.“

Kosovo „nam se“ osamostalilo, fabrike i firme su privatizovane - prodate, radna snaga radi za minimalne prihode, a mi smo i dalje „nebeski narod“ i kunemo se „najke mi“. U usponu smo, zar ne?

Čemu da se nada i šta da očekuje mlad svet u Srbiji? Jedini pristojan odgovor glasi – sve ono što očekuju i čemu se nadaju mladi ljudi bilo gde u svetu. A to su: dobro plaćen posao, bolja budućnost, lepa i vedra

perspektiva porodičnog života. Nepristojan, ali istinit odgovor danas glasi i ovako: prečesto mladi u Srbiji troše svoju energiju tražeći izlaz iz beznadežne situacije na pogrešan nači. Prečesto mladi izlaz nalaze u narkomaniji i alkoholizmu, a zna se šta je i kolika je cena toga. Šta se to dogodilo, pa mladi veruju da danas škola služi tek da se kaže: „Eto imam diplomu u ruci“. Ovoj „epidemiji” se teško staje na kraj jer je isuviše „inficirala“ naše društvo. Kao da smo u začaranom krugu koji traje decenijama i, na žalost, čini se da će dugo i trajati. Za to vreme Srbija sve češće podseća na naslov poznate rep pesme „KUćA NA PROMAJI“.

Šta je lek epidemiji? Ko deli lekove? Ko je spreman da lek uzme? Jednostavno je koliko god da je teško. Lek je traganje za pravim

vrednostima koje smo potisnuli i bežanje od „linije lakšeg otpora“. Lekove ćemo deliti mi, mladi, ako verujemo u njih i ako smo voljni da ih podelimo. Uzimaće ih svi koji se osećaju izgubljeno i koji žele nešto da promene na bolje i za sebe i za društvo u kojem živimo. Držeći se pravih vrednosti uspećemo da se odupremo blatu i mulju u koje je naše društvo upalo. Tako je lako danas krenuti lošim putem i utonuti u mulj. Drogirati se, alkoholisati se i ući u taj „talog bezumlja“ ...

Teže je verovati u sebe, izboriti se sa sobom, suočiti se sa problemom – pronaći snage za pravi put.

Marijana Todić

Smešljivi N2OGas azot-suboksid, hemijske formule N2O, poznatiji je kao „gas

za smejanje“ jer kod ljudi izaziva takvu reakciju. Bezbojan, nezapaljiv, blago sladunjavog ukusa, 1,5 puta teži od vazduha, stabilan je na sobnoj temperaturi. Tek na temperaturi iznad 400 stepeni celzijusa razlaže se na osnovne sastojke – kiseonik i azot.

Azot-subdioksid ima široku primenu, ali prvenstveno u medicini gde se koristi kao anestetik jer je od svih poznatih sredstava za anesteziju najmanje škodljiv. Koristi se i za farmaceutske i kozmetičke preparate, ali i kao potisni gas za aerosol pakovanja u prehrambenoj industriji.

Smešljivi gas N2O ima primenu i u automobilizmu, tačnije trkačkim automobilima sa ojačanim motorima. Kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem azot-suboksid je savršeno sredstvo za povećanje snage motora. On nije zapaljiv, ali se na visokim temperaturama razlaže, pa motor dobija više kiseonika koji mu omogućava bolje i brže sagorevanje goriva. Ipak, ma koliko delotvoran, azot-suboksid kod običnih motora nije preporučljiv jer može da izazove oštećenja.

Mišić smejavacNalazi se u uglu usana i služi za smejanje. Nasledili smo ga od

primitivnih predaka koji su, kao i majmuni, pokazivali zube kao znak pretnje. Ali, s nastankom govora, gestikulacija je svedena na najmanju meru, a mišić nam služi da protivnika razoružamo osmehom.

Maša Sekulić

F@M

time

TEM

A-

HU

MO

R

F@M

time

TEM

A-

HU

MO

RPOSLOVNI POTENCIJAL HUMORA

“Humor permošćuje jaz između savršenstva kojem težimo i nesavršenstva sa kojim smo zaglavili.”

Joe Jankins

VEROVALI ILI NE

HA-HA-HA, KUĆA NA PROMAJI

ZANIMLJIVOSTI O SMEHU

F@Mtime

F@M

time

RU

BR

IKA

F@Mtime

F@M

time

zan

imlj

ivo

sti

24 25

AKTUELNOSTI U GRADU

www.virtuelnigrad.com

U pitanju je poslovni adresar za dešavanja u Novi Sadu i Beogradu. Na ovom sajtu možete naći mapu grada i aktuelnosti u gradu. Takođe, tu su i mali oglasi, web adresar, dešavanja u gradu, pozorište i bioskop, ugostiteljski objekti i drugo.

www.dizajnzona.com

Pretežno se odnosi na dešavanja u gradu, izložbe, festivale i ima veoma sadržajne forume.

www.pokretgorana.org.yu

Na ovom sajtu možete naći sve o ekologiji, organizovanju mladih gorana, hortikulturi i zaštiti bilja.

www.kudaveceras.net

Jedan veoma zanimljiv i veoma koristan sajt, jer kada ne znamo kuda bismo izašli za vikend, ulogujemo se

1. - Mnogo sam se sekirao. - I AXED MY SELF VERY MUcH. 2. - Pričam sam sa sobom. - I’M TALKING ALONE WITH THE ROOM. 3. - Računaj na mene. - cALcULATE ON ME. 4. - Čekanje u redu za hleb. - WAITING ALL RIGHT FOR BREAD. 5. - Nosi se. - cARRY YOURSELF. 6. - Od malih nogu. - SINcE THE LITTLE LEGS. 7. - Malo pre. - SMALL BEFORE. 8. - Blago tebi. - TREASURE TO YOU. 9. - Neda Ukraden. - NO YES STOLEN. 10. - Ruzica Sokić. - LITTLE ROSE LITTLE JUIcE.

F@Mtime

Šta znači sanjati zub? Molim Vas ime nekog ko se bavi nekim hobijem. Da li se kaže krmenadla ili kremenadla? Kako mogu poslati smrtonosni telegram? Da li vi radite sada, tražio sam vas pre neki dan, niste bili tu? Da li mogu da saznam koje je LOTO imao brojeve? Da li vi dajete adrese ulica i stanova? Koliko košta živi delfin? Daj mi železničku stanicu za autobuse. (7h ujutru) 988:”Izvolite” On :”Da li sam vam prvi od jutros?” Da li mi možete reći sa kim sam udvojen? ON:”Molim vas drugarice malopre ste mi dali netačan broj.” 988:”Niste bili kod mene.” ON:”Ne, nisam bio, zvao sam telefonom.” Molim vas broj Austrougarske ambasade. Koju službu da zovem da mi istera ose iz stana? Molim vas broj telefona onih što daju toplu vodu. Dajte mi BIG MEK na Slaviji. 988: „988, izvalite” Koji je pozivni za BG kad se zove od tamo negde? ON:”Pozivni za Novi Sad?” 988:”021” ON:”Ima li još neki?”

Dozvolivši sebi tu moć, Vatikan je pre nekoliko dana objavio sedam modernih smrtnih grehova, ne obazirući se da grehove koji su

zapisani u Bibliji. Moderni grehovi koje je Vatikan predstavio mogu se shvatiti kao da su jedan skup grehova koje predstavljaju negativnu stranu ljudskog bića. Prema mišljenju Vatikana, gresi koje su oni predstavili su:

• genetska modifikacija, • eksperimenti na ljudima, • zagađivanje životne sredine, • izazivanje socijalne nepravde, • siromaštva, • opsceno bogaćenje • drogiranje

Miljana Aćimić

Nenad Marković: Lako je pisati o lepim i popularnim temama. Manipulacija je vrlo nezahvalna tema i iziskuje mnogo

napora da se kvalitetno obradi. Čestitam redakciji F@Mtime-a na odlično prikazanom problemu, sa kojim će naše društvo (a time i naši studenti) i u budućnosti dase suočava. Pažljivim čitanjem uočavam da F@Mtime ne postavlja samopitanja, nego nudi i odgovore i rešenja.

Zoran Savić: Vrlo dobar 4+. F@mtime odavno prevazilazi studentski časopis.

Dragoslav Nikolić: Sadržajan, kvalitetan. Očigledno je izuzetno zalaganje studenata.

Jovana Pražić: Pozdravljam nove kolor stranice - pravo su osveženje, nove, kreativne članove redakcije i sve zaposlene koji nam pomažu, makar samo u vidu moralne podrške (ona nam je nekad najbitnija...). Članak o mentorskim grupama je pun pogodak (dobro je da postoji stalna rubrika o ovoj temi).

Milan Bubulj: Najviše mi se svidela Bulatovićeva kolumna - klasično.

Dušan Krunić, 3. godina: Mislim da je broj izuzetno dobar, a jedina zamerka se odnosi na politiku na predposlednjoj strani. Mislim da u studentskim novinama ne bi trebalo da imamo stranačkih lidera i politike.

Danko Damjanović: Sjajan F@Mtime, pogotovo rubrika u prošlom broju “Od A do Š” !

Ljiljana Bulatović: Broj 38 je vrlo dobar, naslovna strana i odabir fotografija su odlični. Bravo Jovana i Tijana. Dušan Krunić kao i uvek odličan odabir i prikaz knjige. Očigledan je napredak „najmlađih“ u redakciji.

KORISNA WEB MESTA

ON:”Alo, nemam struje, kada ću je dobiti?” 9812:”Koja ste grupa?” ON:” AB pozitivna” Da li su ovi iz elektrodistribucije vernici ili ateisti kad na Sv. Nikolu isključuju struju? ON:”Molim vas, vremensku razliku sa Australijom” 9812: „+9” ON:” Ma ne treba mi temperatura, već vreme.” ON:”Dajte mi taxi BELL” 988:”3281...” ON:”Uf, tu ima puno brojeva, odoh ja peške.”

Ide mi se na aerobik, gde ga ima oko 21h? Gde je Titin grob?

F@Mtime

Dubravka Vlaški: F@Mtime je super stvarno! Nisam još stigla toliko da pogledam ovaj broj, samo na brzinu, ali ga uvek čitam!

Daniela Todorović, 2. godina: Ubedljivo mi se najviše sviđaju stripovi, a još nisam imala priliku da prelistam najnoviji broj.

Svetlana Suknović: Najbolje su mi Kolumna i Uvodna reč.

Arok Ferenc: Ono što sam prelistao do sada, izgleda jako, jako dobro. Bravo deco.

Goran Bulatović: Pun, raznovrstan, tema broja obrađena iz više različitih uglova, veoma zanimljiv.

Maša Runić: Svi brojevi su super, od kada postoji F@Mtime, odlični su. Ubacite malo engleskog jezika, bitan je za buduće menadžere.

Peđa Ivović, 1. godina: Pohvaljujem tekst „Dobrodošli u cirkus“ koji je mogao da bude i kolumna kako je napisan. Svideo mi se i tekst u kojem se poručuje da „budući menadžeri F@M-a ne menjaju kanal, jer su na pravom mestu.“ Kako je prošli broj bio malo ozbiljniji, a onaj pre njega opušten, ovaj bih rekao da je taman po svačijem ukusu.

Igor Ristić: Odličan je F@Mtime, a što se tiče Informatike, primetio sam u poslednje vreme da je sve više zastupljena, od kada pišu kolege sa ovog smera. Samo tako nastavite!

Olja Arsenijević: Pa kao i uvek ja “zaljubljena” u kolumnistu... Znači, Kolumna mi je onako sjajna, lepe su ilustracije i sviđa mi je jako srednja strana, nekako je živa, dobro su odabrane fotke.

Nemanja Ladar 1. godina: Najviše mi se sviđa Kolumna i tekst koleginice Marinkov „Pročitaj me“, koji je pointless, ali savršen. Uspela je da nas navede (izmanipuliše) da ga pročitamo do kraja, iako nema nekog smisla. Svaka čast!

Đurađ Mitraković: Odlično. Vrlo sam zadovoljan.

Jelena Rakić: Prošli broj je definitivno na nivou svih prethodnih, koji su jako dobri. Ima dosta interesantnih uputa za studente, saveta, predloga, vesti. Super je što je srednja strana u koloru, za razliku od ostalih.

Srđan Arsenijević: Najviše volim strip. Imam neke primedbe na prelom, pošto nekada nisam siguran šta je celina. Naslovi su po negde nedovoljno upadljivi što takođe smeta.

Tijana Savić: Kao i dosadašnja izdanja i ovaj F@Mtime je opravdao očekivanja i temom broja i tekstovima. Članci su prikazali i ukazali na sfere manipulacije i u poslu i u životu. Nakon čitanja postavite sebi pitanje koliko ste u stvari svesno ili nesvesno žrtva manipulacije? Odgovori su poražavajući.

Bora Todorović: Prošli F@Mtime je bio super. Smejali smo se Dankovim “vragolijama” u jednoj od Vaših rubrika, a posebno nas je na smeh inspirisala fotografija kolege iz kancelarije u prošlom broju. Moja ćerkica Marina je bila u pozi kao Zdravko Čolić sa ručicom dignutom u vis!

Jasminka Milosavljević:F@Mtime me uvek oduševljava. Samo nastavite tako.

Đurđa Stajić: Svaki broj je autentičan. Jako dobro vi to radite.

Goran Spaić, 1. godina: Naslovna je dobro istakla poentu broja. Svakako je bolji od predhodnog koji je bio suviše „menadžmentski“, naučan... Strip je odličan kao i uvek, a redovno pročitam tekstove Gorana Bulatovića.

Momčilo Bajac: F@Mtime je uvek dobar! Ivan Šćepanović: Kao i uvek – uspešna

obrada teme. Setih se žutog kišobrana i pljuska u maju ’86. Pozdrav redakciji.

Mira Vidaković: Nisam još uspela sve da pročitam. Uvek čitam Uvodnik i Kolumnu.

Tamara Kliček: Broj o manipulaciji je baš dobar.

Dunja Rakić, 4. godina: U F@Mtime-u uvek pročitam rubriku Fax and the city. Jako mi se svidela naslovna strana i predstavljanje mentora Milana Bubulja.

Mima Vučetić: Poslednji broj F@Mtime-a je jako interesantan, a posebno mi se sviđa naslovna strana i smatram da je najbolja od svih koje sam ja do sada videla.

Ana Vasojević, 4. godina – Sviđa mi se tekst „ Ko je pomešao kockice“ kolege sa prve godine, a Tajmić volim jako i nedostajaće mi kada odem sa Fakulteta...

Ocene prikupile T. Vučinić i Lj. Bulatović

i tu nađemo sve što se dešava u gradu - od koncerata, pa na dalje. Sajt nudi i sadržaje poput horoskopa, paparaco fotke, crvene strane itd.

http://nsparty.net

Ovde možemo naći dešavanja, pozorište, bioskop, kafiće, picerije, aktuelnosti, šoping, restorane, klubove i još mnogo toga.

www.ns-caffe.com/forum “Kuda večeras” - svi mogu da postave i čitaju informacije.

UČIMO ENGLESKI

BISERI SA 988 i 9812 21.VEK I MODERNI GREHOVI

UTISCI O F@Mtime-u BR. 38tema broja: MANIPULACIJA

F@Mtime

F@M

time

seć

anje

26 F@Mtime 27

F@M

time

ZA

nim

ljiv

ost

i

Za sve one koji nisu primetili mnogobrojne plakate i ostali propagandni materijal vezan za ovu manifestaciju, tu je Vaš odani

F@Mtime da vas informiše i prenese utiske. Bal Menadžera je održan 6.marta u “Muzeju” na tvrđavi. Za realizaciju ovog spektakularnog događaja možemo zahvaliti Gligić Bojanu i asistentkinji Jovani Pražić. Za sve Vas koji ga ne poznajete, Bojan je student našeg fakulteta na prvoj godini operativnog smera. Sveukupni utisci su više nego odlični! Pozitivnoj atmosferi su doprineli latino i retro zvuci, raspoloženi gosti, ali šlag na torti su bili profesionalni igrači, koji su svojim umećem i plesnim veštinama inspirisali goste da se dignu na noge i zaista veče učine nezaboravnim. Ali ne morate nam verovati na reč, neka vam utiske prenesu kolege studenti:

Nemanja: Bal menadžera je bio inzvanredno organizaovan i osmišljen! Meni se lično svidelo, što nije bilo tubc, tubc muzike, što je retko naći sada u gradu. Ja sam veoma zadovoljan i jako sam se dobro proveo!

Dunja: Super provod na žurci činili su odlična muzika, koja je bila jako vesela i napravila je opuštenu atmosferu, kao i ljudi koji su đuskali uz nju. Naravno plesni par je zaintrigirao posetioce svojom okretnošću i pokretima. Sve u svemu - čista desetka.

Ana: Bal je bio super. Dobro društvo, više pića, muzika mora dati dobar provod. Nadam se da će se ponoviti.

Ovaj izveštaj ne bi bio potpun i bez utisaka organizatora ove uspešne manifestacije.

Bojan Gligić: Bal menadžera je prošao odlično! Čak je i menadžer “Muzeja” je izjavio da je prezadovoljan atmosferom na žurci. Ovom prilikom se zahvaljujem svim ljudima iz studentskog parlamenta koji su mi puno pomogli, kao i našem kolegi dj-u Dejan Matić koji je dao ogroman dorinos za dobar provod i super atmosferu. Uskoro ćemo ponoviti slično zezanje i opet se extra provesti sa našim gostima. Svi studenti slobodno se obratite ako imate bilo kakvu ideju ili sugestiju.

Jovana Pražić: Drago mi je što smo imali priliku da realizujemo ovakav događaj. U početku smo bili malo skeptični po pitanju posećenosti - bez razloga, u to su nas uverili studenti gotovo čitave prve godine i nešto malo manje studenata drugih godina našeg fakulteta, koji su uživali čitavo veče. Jedina zamerka ide na adresu profesora i asistenata fakulteta koji nas nisu obradovali svojim prisustvom, iako je čitava žurka bila i planirana kao druženje F@M-a, kao zajednice, dakle, studenata i nastavnika zajedno.

OVAN

Posao: Ako vas ne uhvate kupite i meni nešto.

Ljubav: Očekuje vas prijatno veče. Izlazite vi, vaša devojka i njen dečko.

Zdravlje: Njen dečko je snažan, pripremite flastere.

BIK

Posao: Ukoliko jutros ustanete iz kreveta, obavićete veliki broj poslova u kupatilu.

Ljubav: Pripazite, voljena osoba vam krišom buši kondome.

Zdravlje: Sida se preko klozetske šolje prenosi tako što na istu sednete, a prethodnik još nije ustao.

BLIZANcI

Posao: Nemoj da brigaš zivot se stara, dok bude ljudi biće i para.

Ljubav: Ukoliko pola sata sedite na svojoj levoj ruci, ona će dejstvovati kao tuđa.

Zdravlje: Mislite na svoju levu ruku.

RAK

Posao: Razmislite da li naplaćujete adekvatnu cenu za ruke.

Ljubav: Ne mešajte posao i emocije.

Zdravlje: Mislite i na svoju desnu ruku.

LAV

Posao: Posao vam ne da da mislite na ljubav.

Ljubav: Ljubav vam ne da da mislite na posao. Čime se vi to, pobogu, bavite?

Zdravlje: Česta promena partnera izaziva rak materice.

DEVIcA

Posao: Domaćice manje zbori da ti ručak ne izgori.

Ljubav: Ne radujte se uzalud etničkom čišćenju, ono ovaj put neće doneti i organizovano silovanje.

Zdravlje:Uz ratna i mirnodopska odlikovanja neizostavno idu polna i venerična oboljenja.

VAGA

Posao: Očekuje vas ogroman finansijski dobitak. Večeras.

Ljubav: Srešćete partnera svog života. Večeras.

Zdravlje: Na žalost, moždani udar. Predveče.

ŠKORPIJA

Posao: Ne mešate se u svoj posao.

Ljubav: Ljubav prema otadžbini vam nije uzvraćena.

Zdravlje: Krajnje je vreme da se rešite pletenica pod pazuhom.

STRELAc

Posao: Zbog posla često odsustvujete od kuće.

Ljubav: Vaš partner svakodnevno traži izgovor u glavobolji.

Zdravlje: Osećate li rožnata zadebljanja na glavi?

JARAc

Posao: Za poslovne neuspehe utehu tražite u piću.

Ljubav: On ili ona nikako da izađu iz vaše čaše.

Zdravlje: Ne sekirajte se, jetra je organ koji se regeneriše.

VODOLIJA

Posao: Uprkos naporima, na poslu je sve naopako.

Ljubav: Osobe suprotnog pola prosto beže od vas. Beže i osobe istog pola.

Zdravlje: Da li ste vi možda genije?

RIBE

Posao: Posao cveta, bili su praznici i kontejneri su puni.

Ljubav: Ukoliko požurite do kioska sa giricama, iskoristićete jedinstvenu priliku da i vi ćapite neku ribu.

Zdravlje: Muče vas - zadah iz usta, gljivice na nogama, znojenje pod pazuhom, bubuljice po nosu, celulit, kao i grčevi u želucu.

UTISCI SA BALA MENADŽERA H O R O S K O P

PRVI VIc:

-ŠTA JE TO ULIZIcA?

ASISTENT KOJI IDE KOD SVOG PROFESORA NA PREDAVANJA!

- A,ŠTA JE TO POLTRON?

ASISTENT KOJI IDE KOD SVOG PROFESORA NA PREDAVANJA, SEDNE U PRVU KLUPU I HVATA BELEŠKE!

- DOBRO, A ŠTA JE TO ŠTO IDE KOD SVOG PROFESORA NA PREDAVANJA, SEDNE U PRVU KLUPU, HVATA BELEŠKE – A, PREDHODNO JE NAPISAO SVOM PROFESORU PREDAVANJA?

MUFLJUZ!

DRUGI VIc:

GLEDAJU MUJO I FATA PORNO FILM.

U NEKO DOBA MUJO KAŽE FATI:”AJMO, BOLAN I MI”.

FATA ćE:”ČEKAJ BA”.

POSLE NEKOG VREMENA, POMALO NERVOZNO, MUJO ćE PONOVO DA ZAVAPI:”AJMO, BOLAN FATO I MI”.

FATA PONOVO:”MA, ČEKAJ BOLAN, ĐE SI NAVRO”.

MUJO NE MOŽE VIŠE DA ČEKA, PA ZAVAPI I TREćI PUT…

NA TO SE FATA BESNIM GLASOM BREcNU NA MUJU:

“ČEKAJ BOLAN DA VIDIM OćE LI SE UZETI!”

ŠTA TI JE UTIcAJ ŠPANSKIH SERIJA….

VAŠ ODANI ĆITSIR

DVA VICANema boljeg vica od starog

dobrog vica.Šansu za popravni imaće već 18.

aprila u klubu Amnesia, gde, u želji da nastavimo tradiciju dobre (i još bolje) zabave, organizujemo F@М Party Time - promotivnu žurku Fakulteta za menadžment. Profesori, asistenti, i naravno, studenti, kao domaćini - ovog puta nemate opravdanja za izostanak! :)

Svaka čast organizatorima, šta drugo reči osim…vidimo se na sledećoj žurci:)

Peđa Ivović

Autor stripa Mladen Mutavdžićstudent II godine medija