prijatelji festivala pokrovitelji festivala aleksandar · performansi pravljenje muzikeu ~uvenoj...

$: PRIJATELJI FESTIVALA POKROVITELJI FESTIVALA ALEKSANDAR · performansi Pravljenje muzikeu ~uvenoj \ur-|eva~koj {koli Dare Zli~i}, kad je sam pravio fru-le pred publikom i kasnije muzicirao$
S U B O TA / N E D E L J A , 2 7 – 2 8 . a vg u s t 2 0 1 6 , b r o j 6 9 0 7 - 6 9 0 8 , g o d i n a X X , c e n a 5 0 d i n , 3 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 1 E U R ( S L O ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

PRIJATELJI FESTIVALA POKROVITELJI FESTIVALA

ALEKSANDAR CARI] CAR: NOVA ENERGIJA NA NOVOM MESTU

RE^ SELEKTORA

Konkurs za nastup doma}ih umetnika naFestivalu realizovan je uz podr{ku mts

II s u b o t a / n e d e l j a , 2 7 – 2 8 . a v g u s t 2 0 1 6 .16 | festival uli~nih svira~a III

Razgovarala: Tamara Kopestinskij

elektor Festivala uli~nih svira~a zainostrani program, AleksandarCari} Car (1964), deo je tima ovogFestivala skoro od njegovog na-

stanka. Ro|eni Novosa|anin, pripadao je 80-ih, tada mladoj i veoma perspektivnoj grupinovosadskih pesnika. U ~uvenoj ediciji Prvaknjiga IK Matica srpska objavio je prvu zbirkupesama Osnivanje gradova (1987), a godinudana pre je za svoju poeziju dobio i nagraduPe~at varo{i sremskokarlova~ke. Tih godina, Ca-ri} je objavljivao poeziju, kao i prevode pesa-ma sa engleskog jezika, koji je i studirao na Fi-lozofskom fakultetu, po brojnim knjièvnim ~a-sopisima. Ve} tada je isticao da „svoje tekstovekoristi kao povod i osnovu za muzi~ke i scen-ske projekte, te tako i poeziju shvata kao deojedne {ire umetni~ke ideje“. U celoj toj ekipimladih pesnika (Oto Horvat, Boris Kulenovi},Laslo Bla{kovi}, Stojan Jankovi}, Sa{a Rado-nji}...), Cari} se isticao svojim radom u vi{e me-dija: muzika, fotografija, performans... a bili su~uveni i njegovi muzi~ki projekti sa grupomCirko della primavera u Katoli~koj porti, kao iperformansi Pravljenje muzike u ~uvenoj \ur-|eva~koj {koli Dare Zli~i}, kad je sam pravio fru-le pred publikom i kasnije muzicirao na njima.Tokom 1991. odlazi iz Novog Sada u Italiju gdese bavio uli~nim pozori{tem. Tokom dvadesetgodina u~estvovao je na festivalima {iromEvrope. Poslednjih godina ìvi na relaciji Por-tugal – Italija gde su njegovi muzi~ki projektiinkluzivnog karaktera, izuzetno pose}eni. Vi{eod dve hiljade ljudi na trgu u Feiri, u Portugaluslu{a rezultate njegovog rada...

Dobro poznavaju}i evropsku scenu uli~nihsvira~a, Cari} ve} vi{e od deceniju Novosa|ani-ma dovodi, u okviru inostranog programa Fe-stivala uli~nih svira~a, ono najbolje {to postojidanas u svetu i ta ~injenica je sigurno bila jed-na od presudnih da ovaj Festival bude prepo-znatljiv na mapi sli~nih festivala.

Koliko je njemu ovogodi{nji Festival bioizazov da izabere najbolji program kad su u pi-tanju inostrani izvo|a~i, otkriva za Danas.

Nakon 15 godina uspe{ne organizacijeFestivala uli~nih svira~a u samom centruNovog Sada, ove godine on se seli u Pod-gra|e Petrovaradinske tvr|ave. Plan je dase oìvi Gradi}?

– Festival uli~nih svira~a uvek je bio ekspe-riment i izazov. Mislim da smo ovim potezomne{to pokrenuli i nadam se da }e ljudi to pre-poznati. Pozvane su mnoge asocijacije, udru-ènja, ljudi koji ive, rade i vezani su za Petrova-

radin i Gradi}, da u~estvuju. Oìvljavanje Gradi-}a nije da ìvi samo od 1. do 3. septembra, fe-stival nije cirkus koji do|e i kad odlazi podignesvoju {atru i ostane pra{ina. On je ne{to {to tre-ba da ivi cele godine. Ta saradnja sa ljudima izGradi}a postoji ve} godinu dana i jako je bitanelement ovogodi{njeg festivala. Ima mnogoljudi i sa druge strane Beogradske kapije. Svi ko-ji ive sa druge strane reke, koji godinama pre-laze most do Uli~nih svira~a i vra}aju se ku}ipreko tog mosta, sada to ne moraju da ~ine,novosadska publika }e sada i}i do njih.

Koliko je vama kao ro|enom Novosa|a-ninu inspirativno otkrivanje Gradi}a?

– To je neki grad koji je koliko stvaran, toli-ko i imaginaran za mene, po{to od kako samse rodio, govori se da }e se on obnoviti i da jeto mesto na kojem }e cvetati kulturni ivot. Fe-stival uli~nih svira~a ve} postoji, i za{to onda mikao gra|ani i umetnici ne bi pomogli i oìveliGradi} ovim preseljenjem? Hajde da uloìmosnagu i to {to imamo kao potencijal oìvimo.

Da li se preme{tanjem u Gradi} vra}ateizvornim Uli~nim svira~ima?

– Gradi} je idealna lokacija s obzirom da jeFestival i bio u po~etku takav da su grupe svi-rale bez velikih bina, ozvu~enja, rasvete... Ka-ko je publika vremenom rasla, tako je rastao ifestival. Kad je po~injao, Zmaj Jovina je izgle-dala potpuno druga~ije i bilo je potrebno daneko svira na toj ulici da bi ona oìvela. Danascentar grada ìvi svaki dan, a mi se selimo uGradi} da oìvimo i njega, i samim tim se vra-}amo po~ecima.

Kako koncipirate program Festivala?– Li~no mislim da je formula za jedan dobar

festival u tome da bude od svega po malo. Tre-ba da bude izuzetno dobrih internacionalnihgrupa koje su visokog kvaliteta, ali za{to ne inepoznati mladi muzi~ar iz Novog Sada ili iznekog sela, uop{te nije bitno. Ako je dobar,njegovo mesto je tu, na tom festivalu, i mo`daba{ tim pre treba da se na|e uz tu ~uvenu gru-pu istog dana. Publika i izvo|a~i se me{aju i

upoznaju. Po meni je to neki izvorni duh uli~-nih festivala uop{te. Petnaest godina ovog fe-stivala jeste velika vrednost. Ali ta vrednost sesastoji od tih momenata koji se ìve u sada-{njem vremenu, svake godine. Ovo je festivalza i sa publikom. Publika je deo radionica, deopredstava, gde se odre|eni elementi posta-vljaju u javni prostor i svako reaguje na svoj na-~in i stvara se neka druga vrsta energije kojapre toga nije postojala na tom mestu.

Vi ste bili dugi niz godina uli~ni svira~ uItaliji, u~estvovali ste i sami kao umetnik nabrojnim evropskim festivalima. Ko su, povama, uli~ni svira~i?

– To su potpuno razli~iti tipovi ljudi koji svira-ju, glume, imaju performans, rade ne{to naotvorenom prostoru. @iveo sam od toga jakodugo i tih godina kad sam po~injao u Italiji, to jebilo u modi. Svi su traìli uli~ne svira~e i uli~nopozori{te. Vremenom se to razvijalo i menjalo.Danas ljudi putuju i rade predstave koje su navisokom nivou i nema nikakve razlike izme|uone u pozori{tu i ove na ulici. One sada imajuisti umetni~ki kvalitet. Uvek sam voleo tu direkt-nu komunikaciju, da vidim {ta se de{ava ovde isada, i zato volim muziku jer je ona neposredna,a na ulici je jo{ neposrednija. U isto vreme je kre-ativno i nemilosrdno, jer ako se u tom momen-tu publici pred vama ne svi|a to {to vi radite,ona }e oti}i. Nema te snage koja }e je zadràti.

Kad nastupate na ulici, da li imate idejuili plan nastupa, ili vas vodi momenat?

– To zavisi od toga kakva ste osoba. Meni jeimprovizacija uvek bila osnovni princip damogu da pratim ono {to se de{ava ispred me-ne. Kad sam radio kao ~ovek orkestar, isklju~i-vo sam improvizovao i cela poenta je bila ukomunikaciji sa ljudima koji su ispred mene.To su bile predstave u pokretu gde je muzikajedan element, sam pokret, izraz lica, re~i... do-punjavaju muziku. Obi~no muzi~ar vrlo retkododiruje publiku. Ovde, kad je neko od vas nadva metra, vrlo je lako da mu date ruku, da gadotaknete iz {ale po glavi, to je ta druga vrstakomunikacije. Taj dijalog sa publikom je ne{to{to je meni kao umetniku bitno.

Vi ste ranije bili i pesnik. Da li ste odusta-li od pisanja?

– Ne verujem da }u ikad odustati od pisanja.Meni je samo bilo u jednom momentu te{ko jervi{e nisam iveo u mojoj zemlji i ta neposrednostkomunikacije mi je nedostajala. Dok sam pisaopoeziju i dok sam iveo u Novom Sadu, mo`da jeva`nije od tog pisanja bilo ~itanje, javno predsta-vljanje te poezije. esto sam i svirao uz to i onda bise tu stvorila ta neposredna komunikacija gdesam mogao da vidim reakcije, gde sam mogaoda dam energiju ljudima i da ivim od neke po-vratne sprege koja se stvarala u tom momentu.

ALEKSANDAR CARI] CAR: NOVA ENERGIJA NA NOVOM MESTURE^ SELEKTORA

S

Ovo je festival za publiku i sa njom:Aleksandar Cari} Carna Uli~nim svira~ima

Predrasuda je i da odre|ena muzikane}e biti razumljiva ljudima na ulici.Svaka vrsta muzike i umetnosti jestei za ulicu. Od samog po~etka festival je takav, uvek je bio jako raznovrstan i uvek smo i{li protiv tog stereotipa jednostavnog uli~nogmuzi~ara kojeg ljudi o~ekuju. Mi pomeramo taj koncept

“

Strana IV

SIMPOZIJUMO javnom prostoru

Regionalni simpozijum Javni prostor u gradu –kultura kori{}enja bi}e odràn u okviru Festiva-la uli~nih svira~a u Novom Sadu, 3. septembraod 10 do 18 sati na Brod teatru ukotvljenom naBeogradskom keju. Skup organizuje udruènjeSuburbium iz Petrovaradina, a on }e okupitieminentne stru~njake razli~itih oblasti intere-sovanja za javni prostorom iz regiona.

U~esnici simpozijuma, koji dolaze iz nau~nihi drugih ustanova iz Zagreba, Rijeke, Ljubljane,Kotora, Sarajeva, Skoplja, Beograda i Novog Sa-da, uklju~i}e se izlaganjima u nastojanje Festi-vala da doprinese razmeni iskustava u redefini-sanju urbanog identiteta posredstvom organi-zovanja raznorodnih akcija, poput izvo|a~kihumetnosti u nepostoje}im ili uru{enim prosto-rima graditeljskog nasle|a. Ideja skupa je da sejavni gradski prostor defini{e na pravi na~in, kaoi da se odgovori na pitanje da li nevidljiva gradi-teljska ba{tina moè da postane vidljiva.

CINEMA CITYBioskop u Podgra|uBioskop pod otvorenim nebom u jedinstvenojatmosferi Podgra|a Petrovaradinske tvr|ave bi-}e posebna poslastica ovogodi{njeg Festivalauli~nih svira~a. Posetioci Festivala ima}e prvi putpriliku da pogledaju neke od hitova internacio-nalnog filmskog festivala Cinema City, koji se tra-dicionalno odràva u Novom Sadu krajem juna.

Otvoreni bioskop bi}e sme{ten u blizini Ba-rutane Josif u Petrovaradinu, neposredno na-kon prolaska kroz Beogradsku kapiju, a pristupprojekcijama je slobodan. Saradnja dve ugled-ne novosadske umetni~ke manifestacije, festi-vala Cinema City i Festivala uli~nih svira~a, po-~iva na sli~nim nastojanjima da se kroz kultur-ne sadràje revitalizuju delovi grada koji pose-duju urbani duh, tradiciju i potencijal da budubolje iskori{}eni u budu}nosti.

PROJEKCIJEDve ve~eriPETAK, 2. septembar: Pri~a o stanovnicima zi-da Andreja Boke i Boye: Prvi pravi ènski zvukBrankice Dra{kovi} od 21 sat; Cinema Komuni-sto Mile Turajli} od 23;SUBOTA, 3. septembar: Kod ku}e Nenada Mi-kala~kog i Moj zanat Mladena Mati~evi}a od21; Druga Linija Nenada Milo{evi}a od 23 sata.

ZANATSKA PIVAOsveènje na FestivaluSpecijalna zanatska piva ~etiri doma}e pivarena}i }e se u ponudi osveènja za posetioceovogodi{njeg Festivala uli~nih svira~a u petro-varadinskom Podgra|u. Ponuda pi}a }e tako,pored bezalkoholnih napitaka, uklju~iti i jedin-stvenu ponudu doma}ih brendova Razbeerbri-ga, Kabinet, Zebrew i Tron. [tandovi sa ponu-

dom zanatskih piva bi}e sme{teni u Ulici Vladi-mira Nazora i Barutani Josif.

ZELENONe spu{taj roletneProjekat neformalnog udruènja gra|ana Busy-beesns, baziran na zelenim idejama davanja do-prinosa ivotnoj sredini Gradi}a i njenom povrat-ku u moderne tokove razvoja iz kojih je trenutnoizop{tena – Ne spu{taj roletne, nastoji da se tajprostor humanizuje kroz umetni~ke instalacijenapravljene od cve}a i biljaka, kao i kroz kreativ-no ure|enje javnih povr{ina, balkona i prozora,koje }e stanovnici Podgra|a realizovati zajednosa umetnicima. Projekat Ne spu{taj roletne imaveliki udeo u nastojanjima da se revitalizuje oro-nulo petrovaradinsko Podgra|e, {to je i glavnaideja ovogodi{njeg Festivala uli~nih svira~a.

DRVENO SRCEPoklon Gradi}uUdruènje gra|ana Fru{ka}, koje se bavi o~uva-njem prirodnog i kulturnog nasle|a, bu|enjemi podizanjem ekolo{ke svesti, reciklaòm i pro-mocijom obnovljivih izvora energija, zajedno saFestivalom uli~nih svira~a, stanovnicima Podgra-|a ostavi}e na poklon dva metra veliko drvenosrce kao simbol novog kulturnog ivota u ovomdelu grada nakon revitalizacije na koju ukazujeova manifestacija. U Gradi}u }e biti postavljen ii~ani kontejner za deponovanje plastike, gde }e

posetioci Festivala u zamenu za tri plasti~ne ~a-{e dobijati atraktivne bedève ovog udruènja.Fru{ka} i Festival uli~nih svira~a ugosti}e i engle-skog konceptualnog umetnika Spensera Bejlsa,koji pravi razli~ite prostorne objekte od materija-la na|enih u {umi. Njegove skulpture imaju ciljda oplemene Gradi}, u skladu sa nastojanjimaovogodi{njeg Festivala uli~nih svira~a.

SVEÂNO OTVARANJEPovorka i koncertSve~ano otvaranje Festivala uli~nih svira~a 1.septembra po~e}e u 19.30 sati okupljanjemgra|ana i umetnika u centru Novog Sada. Tra-dicionalna povorka gradskim ulicama ovogputa }e se kretati u obrnutom smeru, od UliceModene preko mosta Duga do Podgra|a, apredvodi}e je umetni~ki dvojac VJ Suave iz Bra-zila. Duo biciklista sa video projektorima usputemituje kreativne i ma{tovite projekcije naokolnim fasadama, uz adekvatnu muziku.

Centralni doga|aj otvaranja bi}e nastuptemperamentnog dèz-pop sastava Moon Ho-och iz Njujorka u 21 sat kod Beogradske kapije.Ovaj trio dva saksofona i bubnjeva neguje sop-stveni ànr pe}inske muzike, stvaran godinamasviranja na stanicama podzemne èleznice uBruklinu, kao i ispred Metropoliten muzeja. U me-|uvremenu su ovi otka~eni umetnici snimili triautorska albuma i vinuli se do samih vrhova Bil-bordove top-liste posve}ene dèzu. Nastup uGradi}u najavljuju kao istinski zvu~ni spektakl inezaboravno ve~e u podno`ju starih zidina.

NE PROPUSTITESeñor Marküsen, [panija

Izuzetna, mundijalisti~ka pri~a u romanti~ni Gradi} stiè iz Barselone.Senjor Markusen je vi{egodi{nja vode}a atrakcija ~uvenog Gaudijevogparka Guelj, a njegov znak raspoznavanja su duga~ke drvene duvaljke

australijskih Aboridìna – di|eridu.

Izbor iz programa

Jeno Lisztes, Ma|arskaCimbalon kao tradicionalan ma|arski narodni

instrument zvu~no je ugra|en u gotovo svaku izvornumelodiju ovog naroda. A kad se na|e u rukama velikogmajstora muzike, magija prelazi lokalne okvire i osvaja

nove prostore, prvenstveno dèz. Liste{ je najboljisvetski cimbalonista, a njegova muzika ukrasila je

holivudski hit [erlok Holms: Igra senki u reìji Gaja Ri~ija.

Miki Solus, HrvatskaJedna od vode}ih regionalnih muzi~kih senzacija odtrenutka kad se u etru prvi put zavrteo njegov megahitHipster. Ovaj zagreba~ki otka~enjak je nao{tren da seprikaè u pravom svetlu, uz repersko-peva~ke bravure ivirtuoznost talentovanog pijaniste i harmonika{a.Kantautor koji je rekao ne gitari, {ansonjer saharmonikom, vanbra~no dete Dr Drea i [opena ima{esti album Rep na harmonici i najnoviji megahit ZlatanIbrahimovi}. Kako to propustiti?

Mouse N’Monkeyz, RumunijaKvartet iz Bukure{ta za svoju muziku tvrdi da je vo}nasalata, jer obuhvata po malo od svega: fank, dèz, hip-hop,indi rok i elektroniku. Oni neguju i dozu neizvesnosti,budu}i da su tri momka i jedna devojka konstantnomaskirani u satiri~ne prikaze koje stilizuju bi}a iz nazivagrupe. [ta se to kuva na andergraund sceni iza nekada{njegvozdene zavese, sazna}emo uskoro.

Plastic Trees, Novi SadAlternativni rok u najboljem izdanju u Podgra|estiè sa novosadskih bulevara i spreman je da sezauvek useli u srca posetilaca Festivala. PlasticTrees, veoma su mladi i beskrajno talentovani,{to se jako dobro ~uje u njihovoj muzici. Njihovdebi album More Songs About Her odi{e {irinom,smireno{}u i lirizmom, u duhu izvornogrokenrola, amerikane i alter-kulture uop{te.

Frame Orchestra, Novi SadAkusti~na petorka okupljena je oko autora Lazara Novkova, ~ije kompozicije iizvodi sa velikim entuzijazmom i uspehom. Klavir, harmonika, violina, virtuoznagitara, kontrabas i perkusije u njihovim rukama imaju mo} da dnevno sivilo obojeu pastelne tonove moderne klasi~ne muzike, kabarea i post-dèza, a ulice i trgoviGradi}a prosto vape za takvim romanti~nim umetnicima.

Dodatak realizovanuz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanjaRepublike Srbije

IV s u b o t a / n e d e l j a , 2 7 – 2 8 . a v g u s t 2 0 1 6 .16 | festival uli~nih svira~a

S P E C I J A L N O I Z D A N J E L I S T A D A N A SUrednik Dragan Sto{i}; Tekstovi Gordana Nonin, Tamara Kopestinskij; Korektura Ana Ron~evi}, Jovana Levajac; Prelom Zoran Spahi}.FESTIVAL ULI^NIH SVIRAÂ16

ÊTVRTAK, 1. septembar

19.00-19.30: Uvod od Trga slobode do BulevaraMihajla Pupina;

19.30-20.00: Okupljanje na raskrsnici BulevaraMihajla Pupina i Ulice Modene;

20.00-21.00: Festivalska povorka do Podgra|a;

KAPIJA – 21.00: Moon Hooch; 22.15: SavaMileti} kvartet;

[TROSMAJEROVA 2 – 21.00: Fratelli Marelli;22.15; Brendan O’Reilly;

[TROSMAJEROVA 1 – 21.30: Señor Marküsen;

BEOGRADSKA 2 – 22.00: Djukebox;

KU]A BANA JELAÎ]A – 18.00-01.00: Kuver,stalna postavka;

BROD TEATAR – 20.00: Ciklus filmova LicaGradi}a, film „Ne spu{taj roletne“

PE[A^KI PROLAZ BEOGRADSKE KAPIJE DESNO– Tokom trajanja Festivala: Manifest, stalnapostavka.

PETAK, 2. septembra

18.00-19.30: [etnja kroz Podgra|e „ûjte ipo~ujte!“, po~etak Beogradske ulice kod mosta;

KAPIJA – 20.00: Frame Orchestra; 21.00: La SedGitana; 22.00: Deep Steady; 23.00: The RebelBras; 00.00: Fratelli Marelli;

RAMPIN PUT – 18.30: Katarina i Ljubica trio;19.30: Triangle trio; 20.30: Fratelli Marelli; 21.30: Telo kao instrument; 22.00: Moon Hooch,panel; 22.15: Moon Hooch, koncert; 23.30: HarpExplosion;

BEOGRADSKA 1 – 18.00: Knjige utisaka, stalnapostavka;

BEOGRADSKA 2 – 18.00: Sutton Beres Culler,pokretna predstava; 18.30: Andrej Tom{e; 20.00: Djukebox; 22.00: Andrej Tom{e;

BEOGRADSKA 1 – 19.00: Aquarella Maris; 20.00: Duo Fantastico; 21.00: Groove, plesniperformans; 21.30: Mina Mom~ilovi}, harfa;22.30: Jeno Lisztes, cimbalon; 23.30: \usi Kova~;

LISINSKOG – 19.30: Brendan O’Reilly; 20.15: Señor Marküsen; 21.15: Cigo Man; 22.00: VJ Suave;

BALKON – 19.00: Aleksandar Cari} Zar;

BARUTANA JOSIF – 21.00: „Pri~a o stanovnicimazida“ i „Boje, prvi pravi ènski zvuk“, filmovi;23.00: „Cinema Komunisto“, film;

VOJNO IGRALI[TE – 19.30: Junebug Company;20.00: Arlekin; 21.00: @ivot na visokoj nozi,cirkuska predstava; 22.30: Dualizam,performans; 23.00: Ru~ni rad ili tajna jednogpisma, pozori{na predstava;

KU]A BANA JELAÎ]A – 18.00: Kuver, stalnapostavka;

STEPENI[TE PORED CRKVE SV. JURJA – 21.00: Interactive bubble wall;

BROD TEATAR – 18.00: Fratelli Marelli; 20.00: Andrej Tom{e.

FUS program 2016.

Radite na mnogim projektima osim Uli~-nih svira~a?

– Moj sada{nji posao koji radim u Portugaluje jedan veliki projekat koji je i socijalnog i obra-zovnog karaktera. Istovremeno radim sa vi{egrupa – od osnovne {kole do stara~kih domo-va, od ometenih u razvoju do profesionalnihmuzi~ara, ljudi najrazli~itijih uzrasta i muzi~kogobrazovanja. Potom ih spajam u jedan veliki or-kestar koji ima od 100 do 150 ljudi, i tada radi-mo koncerte za publiku. Vrlo ~esto su ti koncer-ti u javnom prostoru. Besplatni su i ~esto ima-mo i do 2.000 posmatra~a. Tako da je to mojedugogodi{nje traganje za autenti~no{}u i ne-posrednom komunikacijom tu negde na{losvoj vrhunski izraz. To je ozbiljan rad da bi se satim ljudima, gde vi{e od polovine ne zna da svi-ra, napravilo ne{to {to je ipak vrhunska muzikai {to komunicira sa publikom, sa ljudima koji ni-su u tom orkestru. Moje istraìvanje ide u sme-ru kako da muziku iskoristim na najbolji na~inza ljudsku komunikaciju.

[ta je za vas uli~na umetnost?– Postoji predrasuda da je uli~na umetnost

neka vrsta zabave i da treba uvek da bude vese-la, da je idealni uli~ni umetnik klovn ili òngler,neka vrsta zabavlja~a. Ali to uop{te nije tako, naulici moè sve da se radi, sve zavisi od kontek-sta, od momenta, i kako neku stvar predloìtepublici. Stvarno sam radio sva{ta u svojoj karije-ri, i na Festivalu uli~nih svira~a smo isto tako eks-perimentisali sa muzikom za koju su ljudi misli-li da ne pripada ulici. Predrasuda je i da odre|e-na muzika ne}e biti razumljiva ljudima na ulici.Svaka vrsta muzike i umetnosti jeste i za ulicu.Od samog po~etka festival je takav, uvek je biojako raznovrstan i uvek smo i{li protiv tog stere-otipa jednostavnog uli~nog muzi~ara kojeg lju-di o~ekuju. Mi pomeramo taj koncept.

Koliko je, zapravo, promena lokacije od-redila program ovogodi{njeg festivala?

– Apsolutno je odredila promenu programa.Festival je rastao sa brojem posetilaca i u jednommomentu smo imali velike bine, ozvu~enja i ra-svetu da bi ljudi mogli sve to da ~uju i vide. Sadse vra}amo po~etku. Upravo u Gradi}u moè svi-rati jedan ~ovek ili grupa u uskoj ulici i da to lepozvu~i. Stvaranje programa jednog festivala jesteneko umetni~ko delo. Na~in da se odredi {ta }ese de{avati na festivalu narednih dana, to jesteumetnost. Ne radi se samo o menadèrskom od-nosu. Mora da bude i strasti i àra da se ulaè uneki vi{ak energije. Mislim da cela ekipa radi iztih pobuda po{to druga~ije i ne moè.

O~ekujemo prili~no kvalitetan program sobzirom na va{e iskustvo i kriterijume. Ka-ko birate izvo|a~e?

– Ve}ina su to grupe koje sam ve} vi|ao nadrugim zna~ajnim festivalima. Po{to sam i samsvirao i u~estvovao na hiljadu na~ina na raznimfestivalima, imao sam prilike da vidim {ta kakoko radi. Postoje stvari u koje se zaljubite na pr-vi pogled i {ta bi bio lep{i san nego da to dove-dete u svoj rodni grad. Postoji taj emotivni kri-terijum, ali isto tako ne{to mora biti jako dobro,na visokom umetni~kom nivou, i mora jasnokomunicirati sa publikom.

Vi ste prvenstveno umetnik, te nas zani-ma da li }ete u~estvovati na festivalu?

– Kao {to su se Hi~kok i Tarantino pojavljiva-li u svojim filmovima, tako i ja sviram pet minu-ta na festivalu (smeh). Ove godine }u svirati nabalkonu u [trosmajerovoj, to je jedna tradicijafestivala, uvek smo otvarali balkone u Zmaj Jo-vinoj. U Gradi}u nema toliko balkona da bi tomogli da uradimo, ali taj jedan lep balkon po-stoji i meni je pripala ~ast da tamo sviram ovegodine.

ALEKSANDAR CARI] CAR: NOVA ENERGIJA NA NOVOM MESTUNastavak sa III strane

SUBOTA, 3. septembar

18.00-19.30: [etnja kroz Podgra|e „ûjte ipo~ujte!“, po~etak Beogradske ulice kod mosta;

KAPIJA – 19.00; Fratelli Marelli; 20.00; AndyWarhol Band; 21.00: Plastic Trees; 22.00: Ti;23.30: Jam session;

RAMPIN PUT – 19.00: Hot club of Novi Sad;20.00: Yupidu; 21.00: Telo kao instrument; 21.45: Milan Kora}; 22.45: Miki Solus; 00.00: Mouse N’Monkeyz;

BEOGRADSKA 1 – 18.00-01.00: Knjige utisaka,stalna postavka;

BEOGRADSKA 2 – 18.00: Sutton Beres Culler,pokretna predstava; 18.30: Andrej Tom{e; 19.00: Arlekin; 19.30: Kreativni pogon; 21.00: Djukebox; 22.00: Sodip + video podr{kaMirko Vujnovi};

[TROSMAJEROVA 2 – 19.00: Goran Miljkovi};20.00: Aquarella Maris; 21.00: DunavskiBuzukije; 22.00: Fratelli Marelli; 23.00: Losing toYou;

LISINSKOG – 19.30: Kim Tamara; 20.30: BucketGuys; 21.00: Holandria; 22.15: Bucket Guys;22.45: Cigo Man; 23.30: Bucket Guys;

BARUTANA JOSIF – 21.00: „Kod ku}e“ i „Mojzanat“, filmovi; 23.00: „Druga linija“, film;

VOJNO IGRALI[TE – 20.00: Junebug Company;20.30: Burning stone, performans; 21.30: Lizistrata ili porazgovarajmo malo o ratu imiru, pozori{na predstava; 23.30: TalenteGrande y tu Madre, pozori{na predstava; 00.30; Pozori{te Promena, koncert;

KU]A BANA JELAÎ]A – 18.00: Kuver, stalnapostavka;

STEPENI[TE PORED CRKVE SV. JURJA – 21.00: Interactive bubble wal;

BROD TEATAR – 10.00-12.00: „Umetnost ujavnom prostoru“, simpozijum 1. deo; 16.00-18.00: „Umetnost u javnom prostoru“, 2. deo; 21.00: Arlekin.

prijatelji festivala pokrovitelji festivala aleksandar · performansi pravljenje muzikeu ~uvenoj...

Documents