OSNOVNO UBRENJE

OSNOVNO UBRENJE

kategorija E znanje | 25.11.2013 | komentara (0)

Osnovno ubrenje je jedna od najvanijih agrotehnikih mera i ima dominantan uticaj na visinu prinosa, a samim tim i na ostavrivanje rezultata u proizvodnji. Primenom NPK ubriva pre osnovne obrade zemljita vraaju se hraniva, koja je izneo predusev, kako bi se biljkama obezbedile sve materije potrebne za dobar rast i razvoj u ranoj fazi i dobru otpornost na mraz tokom zime.

- ubrenje bi trebalo da bude takvo da obezbedi ne samo potrebe gajenih biljaka za hranjivim elementima nego da bude u funkciji ouvanja plodnosti zemljita. Vladan Starovlah, lan agrotima Victoria Grupa

Unoenje NPK hraniva u jesen utie na bolje rasprostiranje korenovog sistema u oraninom i podoraninom sloju zemljita. Celokupne koliine fosfora i kalijuma unose se u oranini sloj iskljuivo osnovnom obradom.

- Fosfor i kalijum su hranljivi elementi, koji se dobro veu za zemljite, odnosno veoma sporo se sputaju u dublje slojeve zemljita, tako da ih je neophodno uneti to dublje u zemlju, odnosno u onaj deo zemljinog profila gde se nalazi najvei deo korenovog sistema. objasnio je gospodin Starovlah.

Prolena primena ova dva elementa ne daje eljeni efekat, ak iako se oni zaoravanjem unesu na veu dubinu.

- U takvim sluajevima vei deo ovog hraniva nee biti iskorien u toku tekue sezone, nego e znaajan deo hraniva ostati za naredne useve, odnsno za narednu proizvodnu sezonu. rakao je Starovlah.

Najvanija stvar kod primene NPK hraniva je izbor formulacije i odgovarajue koliine.

- Ukoliko u zemljitu imamo neki hranljivi elemenat u suviku, ubrenje bi trebalo da bude takvo da u narednim godinama, primena ovog hranljivog elementa bude znatno smanjena ili u potpunosti izbaena, kako bi se ovaj element doveo u optimalni nivo. Isto tako, ukoliko nekog hraniva imamo dosta manje u zemljitu nego to je potrebno, odnosno nalazi se u nedostatku, trebalo bi ubrenjem nadoknaditi e samo potrebe gajenih biljaka, nego i one koliine ubriva, koje nedostaju kako bi se taj hranjivi element doveo u poeljan nivo, odnosno, optimalan nivo.

Zbog toga je neophodno obaviti analizu kako bismo znali kolika zaliha ve postoji u zemljitu.

- Analiza plodnosti zemljita ne mora se raditi svake godine, mogu se koristiti analize stare 4 do 5 godina. Najgora situacija je ta da poljoprivrednik nije uradio analizu zemljita.

Osim analize zemljita prilikom kalkulacije o koliini mineralnih hraniva, koje bi trebalo primeniti moraju se uzeti u obzir i etveni ostaci, odnosno podatak da li su zaorani ili odneti sa parcele.

- Trebalo bi uzeti u obzir i zahteve gajenih biljaka prema hranljivim elementima, odnosno njihovo iznoenje sa jednom tonom prinosa i odgovarajuom koliinom etvenih ostataka. Takoe bi trebalo ukalkulisati i koliinu ubriva, projektovati na odreeni planirani prinos.

Termin planirani prinos ne odnosi se na eljeni rinos, ve na realni prinos, koji je mogue ostvariti u datim okolnostima.

- Planirani prinos se projektuje za svaku godinu, za svaku parcelu posebno, pa ak i za hibrid ili sortu, koja e se gajiti na odreenoj parceli.

Postoji nekoliko parametara, koji odreuju visinu planiranog prinosa.

- Konkretni parametri, koji odreuju visinu planiranog prinosa su pre svega sadraj hraniva u zemljitu, zatim potencijal svake njive posebno, potencijal godine, koliina padavina u prethodnom periodu, dubina humusno akumulativnog sloja zemljita na datoj parceli, kao i nivo agrotehnike, koji je mogue primeniti na toj parceli u odreenoj godini. objasnio je Vladan Starovlah.