Основне карактеристике прерасподелерадног времена према Закону о раду

„Радно време“ је институт утврђен и прописан Законом о раду („Сл. гласникРС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/09 – даље: Закон), и то одељком V, чланови 50. до 63.Под радним временом се подразумева време које је запослени дужан да проведе нараду у току одређеног временског периода обављајући послове за које је засноваорадни однос. Према законским одредбама, пуно радно време износи 40 часованедељно, радна недеља траје пет радних дана, распоред радног времена у оквирурадне недеље утврђује послодавац а радни дан, по правилу траје осам часова.

Када се и како прерасподељује радно време

Према члану 57. Закона, послодавац може да изврши прерасподелу радногвремена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћењесредстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеногпосла у утврђеним роковима. Најчешће, реч је о тзв. сезонским пословима, каошто су послови ложача у установама, радника у пољопривреди илизапослених у зимским скијашким центрима. За ове послове је карактеристичнода су присутни у једном периоду у току године (док траје сезона грејања, односнопољопривредних радова, односно сезона скијања) а у другом периоду се смањујуактивности или активности уопште нема. У оваквим случајевима, а сходнонаведеном члану 57. став 1. Закона, послодавци неравномерно годишње одвијањерадног процеса решавају путем распореда и прерасподеле радног времена.

Према дефиницији из члана 57. став 2. Закона, прерасподела радног временаврши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у токукалендарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена. У истомчлану Закон такође прецизира да у случају прерасподеле радног времена, радновреме не може да траје дуже од 60 часова недељно. То значи да недељно радновреме може да траје дуже од 40 часова а најдуже 60, дакле 20 сати дуже. Радновреме у току дана може да траје најдуже 14 сати јер одмор између два радна данамора да траје најмање 10 сати, у складу са чланом 59. став 2. Закона. На основуевидентираних часова рада који прелазе број часова рада пуног радног времена,запослени остварују по основу прерасподеле радног времена слободне дане, одмору току рада, дневни и недељни одмор у складу са Законом.

На тај начин, Законом је омогућено да се радно време уместо равномерно утоку године, распореди на другачији начин – дуже радно време у неким данима унедељи, односно месецу, или периоду у току године, а у неким краће уз свођење нанедељно радно време. Одлуку о прерасподели радног времена доноси директоркод послодавца и том одлуком утврђује период за који се врши прерасподела, причему се мора водити рачуна да укупно радно време у периоду од шест месеци(непрекидно или с прекидима) у току календарске године не може бити дуже одпуног радног времена, а укупно недељно радно време не сме да прелази 60 часова.

Полазећи од наведеног, у конкретном случају када је реч о пословима узимским туристичким центрима, или другим сезонским пословима, послодавацможе да изврши прерасподелу радног времена тако да у периоду зимске сезонезбог повећаног ангажовања запослених у том периоду радно време буде дуже, а у

осталом краће од дневног радног времена. На основу евидентираних часова радакоји прелазе број часова рада пуног радног времена, запослени (ложач, радник узимском центру) остварује по основу прерасподеле радног времена слободне дане,одмор у току рада, дневни и недељни одмор у складу са Законом. Трајање радногвремена код прерасподеле, везано је за календарску годину, тако да укупно радновреме у периоду од шест месеци (непрекидно или са прекидима) у токукалендарске године не може бити дуже од пуног радног времена.

У вези с прерасподелом радног времена, можемо резимирати следећечињенице:

1) период за који се врши прерасподела радног времена утврђује се одлукомдиректора. Пошто се овде прерасподела односи само на поједине запослене,директор код послодавца доноси појединачна решења која се достављају свакомзапосленом посебно;

2) радно време се може прерасподелити у дужем или краћем временскомпериоду, односно у току радне недеље или месеца, али не дуже од шест месеци(непрекидно или с прекидима) у току календарске године;

3) код извршене прерасподеле радног времена, радно време не може да траједуже од 60 часова недељно, што значи да у прерасподели запослени може да радинајвише 20 часова преко пуног радног времена од 40 часова. У оквиру од шестмесеци запосленом који је у једном периоду радио дуже мора се обезбедити даради краће за онолико колико је у претходном периоду радио дуже од пуног радногвремена;

4) запосленом мора да се обезбеди одмор између два радна дана у трајањуод најмање 10 часова непрекидно (члан 59. став 2. Закона);

5) ако запосленом због извршене прерасподеле радног времена није могао дасе обезбеди дневни одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно (члан 66.Закона) и недељни у трајању од најмање 24 часа непрекидно (члан 67. став 1.Закона), мора се обезбедити на други начин и у другом периоду у року који неможе бити дужи од 30 дана (члан 59. Закона);

6) прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом (члан58. Закона), а то значи да за рад обављен у прерасподели радног временазапосленом не припада право на увећану зараду, већ само на слободне дане, осим услучајевима из члана 61. Закона када запосленом радни однос престане пре истекавремена за које је извршена прерасподела радног времена.

Пример спровођења прерасподеле радног времена

Погледајмо у наставку пример спровођења прерасподеле радног времена утоку календарске године.

Пример: Послодавац је донео одлуку да се због потребе посла извршипрерасподела радног времена ложача у периоду од 1. октобра текуће године до 31.марта наредне и то тако што ће се у октобру, новембру и децембру радити по 80сати дуже од пуног радног времена и то:

– у октобру ће се радити 176 сати пуно радно време + 80 сати;– у новембру ће се радити 160 сати пуно радно време + 80 сати;– у децембру ће се радити 184 сата пуно радно време + 80 сати;

и то тако што ће се радити пет дана у недељи по 12 сати дневно.

У јануару, када је пун фонд сати рада 160, првих десет радних дана неће серадити уопште (80 сати), а других десет радних дана ће се радити по уобичајеномраспореду рада, односно пет дана у недељи по осам сати дневно (80 сати) и тиме ћеоктобарских 80 сати бити прераспоређено (80 сати одмора + 80 сати рада = 160сати пун фонд сати).

У фебруару је пун фонд сати рада 184, првих 13 радних дана, тј. 104 сатабиће радних и то пет дана недељно по осам сати дневно, а преосталих 10 раднихдана (80 сати) неће се уопште радити, чиме ће 80 одрађених сати из новембра битипрераспоређени (104 сата рада + 80 сати одмора = 184 сата пун фонд сати).

У марту, када је пун фонд сати рада 176, првих 10 радних дана се нећерадити, чиме се врши прерасподела одрађених 80 сати из месеца децембра, аосталих 12 радних дана (96 сати) ће се радити и то пет дана у недељи по осам сати(80 сати одмора + 96 сати рада = 176 сати пун фонд сати).

Исплата зараде и других примања код прерасподеле радног времена

Видели смо да се у условима прерасподеле, радно време запосленогорганизује тако да је у неким данима, односно месецима дуже а у другим данима имесецима краће од пуног радног времена, уз обавезу да оно у просеку не буде дужеод пуног радног времена. У овим условима рада поставља се питање исплатезараде. Досадашња пракса је усвојила да се исплата зарада у случају прерасподелерадног времена може вршити на два начина:

1) Да се запосленом у периоду када ради дуже обрачунају и исплате сви сатирада које је остварио, а да му се у периоду када не ради, тј. користи зарађенеслободне дане, на основу прерасподеле сати рада, не исплаћује зарада. По овомначину исплате, запослени за период када је радио дуже од пуног радног временаприма већу зараду (на пример, радио је 14 часова дневно у току месеца, што даје 22дана x 14 часова = 308 часова, и за свих 308 часова добија зараду), док би у другомпериоду када ради краће радно време примио нижу зараду (на пример, следећихмесец дана ради по 4 часа дневно, што даје 22 дана x 4 часа = 88 часова, за којеприма плату).

2) Да се запосленом исплати зарада само за пун фонд часова, у свакомпериоду – и када ради дуже и када ради краће или уопште не ради. У овом случају,зарада се исплаћује сваког месеца према укупном фонду часова у том месецу, безобзира колико је запослени стварно часова одрадио у том месецу, па ако језапослени у једном месецу радио 22 дана x 14 часова = 308 часова, платиће му се 22дана x 8 часова = 176 часова, а у другом месецу ради 22 дана x 4 часа = 88 часова,платиће му се 22 дана x 8 часова = 176 часова.

Ради обезбеђења материјалне и социјалне сигурности запослених,исправнији је други начин исплате зарада запосленима, односно да запослени усваком периоду, и кад ради дуже и кад ради краће од пуног радног времена, примазараду за пун фонд часова остварен код послодавца, као да ради 40 часова недељно.Заједно са зарадом, запосленом се исплаћују и топли оброк и регрес.

Запослени има право на увећану зараду и у другим случајевима утврђенимзаконом, општим актом или уговором о раду (за сате рада ноћу, прековремено, надан празника који је нерадни дан, државним празницима и др.). Послодавац је

дужан да обрачуна увећану зараду запосленом по сваком основу који је наступио иу висини која је утврђена законом, општим актом или уговором о раду.

У погледу прерасподела радног времена и боловања, треба истаћи дазапослени који ради у прерасподели нема право на накнаду зараде ако се разболи завреме док не ради, јер он фактички није спречен да ради, односно већ не ради.Друго, он за то време док не ради или је примио или прима зараду.

Раскид радног односа пре истека времена извршене прерасподеле

У пракси је присутан и случај када запосленом радни однос престане преистека времена за које је извршена прерасподела радног времена. Које су обавезепослодавца у таквом случају?

У случају када запосленом престане радни однос, а нису постојали условида се изврши прерасподела радног времена, запослени има право да му сенеискоришћени часови прековременог рада надокнаде тако да се:

1) прерачунају у пуно радно време, исплате као зарада (без увећања пооснову прековременог рада) и признају у стаж осигурања или

2) рачунају као рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад).У првом случају, послодавац обрачунава неисплаћене часове рада из

прерасподеле радног времена као неисплаћену зараду (без увећања запрековремени рад) и ту плату исплаћује уз уплату пореза и доприноса. Остваренечасове рада прерачунава на пуно радно време и прерачунато време признаје упензијски стаж као број дана или месеци. Период рада који се прерачунава на пунорадно време не може бити дужи од шест месеци у току календарске године,имајући у виду одредбу члана 57. став 2. Закона о раду, којом је утврђено да попрерасподели радног времена прерачун на пуно радно време може да се извршинајдуже за период од шест месеци. Обрачунати допринос за пензијско осигурањена исплаћену плату по прерачунатим часовима рада уплаћују се Фонду за пензијскои инвалидско осигурање код кога је запослени био пријављен на осигурање идоставља попуњени Образац М-8 за корекцију података у матичној евиденцији.

У другом случају, часови прековременог рада се рачунају као часови рададужег од радног времена. Односно, неисплаћени часови рада по основупрерасподеле радног времена рачунају се као прековремени рад и за све часове сеобрачунава зарада, која се увећава за проценат прековременог рада који је кодпослодавца утврђен општим актом или уговором о раду, а који не може бити мањиод утврђеног Законом о раду – 26%. Запосленом не припада право на пензијскистаж пошто му се исплаћује прековремени рад који се не прерачунава на пунорадно време, али се Фонду, поред уплате доприноса, доставља и Образац М-8 радиевидентирања у матичној евиденцији корекције основице за пензијски основ.

Послодавац не може сам да одлучи на који начин ће надокнадитинеискоришћене сате рада, већ је неопходан договор са запосленим.

Остали моменти

1) Сходно чл. 60. Закона, на пословима под посебним условима рада накојима је скраћено радно време изричито је забрањена прерасподела радногвремена. Према томе, послодавац не може запосленом који ради скраћено радно

време, да одреди да у једном периоду у току године ради дуже, а у другом краће(прерасподела радног времена).

2) Забрањен је прековремени рад и прерасподела радног времена запосленогкоји је млађи од 18 година живота (чл. 88. ст. 1. Закона).

3) Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена само узуписану сагласност:

– запосленој жени за време трудноће и– запосленом родитељу са дететом млађим од три године или дететом са

тешким степеном психофизичке ометености.4) Одлуку о распореду радног времена доноси послодавац (члан 55. став 2.

Закона). Обавеза је послодавца да запосленог обавести о распореду и променираспореда радног времена најмање седам дана пре почетка распореда радногвремена (члан 56. став 2. Закона). Ова одредба се, по правилу, односи на распоредрадног времена у току радне недеље ради обављања редовних послова запослених,који су унапред планирани и познати. Тада је послодавац у могућности дазапосленог обавести о промени радног времена у року од најмање седам дана.Обављање одређених послова, као и време у коме треба да се обаве, није, међутим,могуће у свим случајевима унапред планирати, због чега послодавац није умогућности да запосленог обавести седам дана пре почетка рада. То су најчешћеслучајеви када је у питању прерасподела радног времена ради извршења одређеногпосла у утврђеним роковима који нису били познати унапред и прековремени рад.Према томе, када у одређеним роковима који не могу да се мењају, иако нису билипознати послодавцу седам дана пре рока извршења, нема сметњи да послодавацзапосленог обавести о времену када одређени послови треба да се обаве, и у рокукоји може да буде краћи од седам дана.

5) Послодавац може одлучити да се изврши прерасподела радног временакоја се односи на све запослене или само на одређене запослене код тогпослодавца. Од тога који случај је у питању, зависи форма акта коју ће донети. Акосе прерасподела радног времена односи на све запослене код послодавца, акт опрерасподели би био општег карактера и послодавац би га донео у форми одлуке опрерасподели радног времена. Уколико се прерасподела радног времена односи напоједине запослене, тада би акт о прерасподели представљао појединачни правниакт који се односи на одређеног запосленог и био би донет у форми решења.