osnove internet adrijana jevtic

Ekonomska škola Niš

predmet: Poslovna informatika

tema: I n t e r n e t

Niš, 05. mart 2012. godine

Adrijana Jevtić Ive5

Ekonomska škola NišPoslovna informatika: INTERNET

Sadržaj:

1 Internet – pojam

2 Protokoli

3 IP adresa

4 Internet servisi

4.1 E-mail

4.2 FTP

4.3 Forumi

4.4 Sinhrone komunikacije

5 Statistički podaci

Niš, 05. mart 2012. godine Adrijana Jevtić IVe5

2


1. Internet

Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi. Predstavlja skup povezanih privatnih, industrijskih i državnih mreža.

Koliko je dugo star internet, odnosno koliko se dugo koristi ne može se sa preciznošću utvrditi. Poznavaoci istorije navode različite podatke o tome, ali se tačno zna da su sedamdesete godine donele nekoliko veoma važnih otkrića, koja su obeležila razvoj Interneta kakav je danas. Smatra se da je najvažniji trenutak bio onda kada je 1983. godine tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.


3


2. Protokoli

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni NTC protokol, koji je uprkos ograničenjima bio upotrebljiv u malim mrežama, ali nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Zbog povećanja ARPANET-a, uvidela se potreba za opširnijem pristupu komunikacionom protokolu, kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara. Već tada se znalo da će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža.

TCP/IP protokol stvorili su Vinston Cerf i Robert Kan. Oni su rad na novom protokolu počeli deset godina ranije, kada se javila ideja o tom novom protokolu, a narednih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola, koji će promeniti istoriju.


4


3. IP adresa

IP adresa je adresa hosta∗ ili nekog drugog uredjaja na internetu. IP adresa je jedinstveni broj, koji koriste mašine u medjusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje internet protokola. Ona mašinama dozvoljava dalje sprovodjenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi one znale gde da ih pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer: 77.46.233.90. Konvertovanje ovakvih brojeva u za ljude čitljive forme adresa, vrši u procesu konverzije poznatom pod imenom rastavljanje imena domena putem DNS-a (sistem koji pretvara imena računara u IP adrese). Svaki računar vezan na mrežu ima svoj IP broj kome se može dodeliti i ime kako bi ga korisnici lakše prepoznali (primer: 160.99.21.1 – WebServer). U jednoj mreži, dva računara ne smeju imati isto ime, odnosno adresu, jer bi došlo do konflikta u raspodeli paketa.

TCP/IP za konstruisanje IP adresa koristi 48-bitna broja iz opsega 0-255 odvojena tačkama. Postoji nešto manje od 4 300 miliona različitih adresa (tačnije 4.294.967.296) od 0.0.0.0 do 255.255.255.255. U TCP/IP protokolu o tome vodi računa DNS, koji se nalazi na posebnom računaru (DNS server) na kome se nalazi tabela sa simboličkim i korenspondirajućim cifarskim adresama. Za to konstruisanje koristi dve ili više reči odvojene tačkama, a u svakoj simboličkoj adresi se sadrži ime računara i domen unutar kojeg se računar nalazi (obično, domen odredjuje lokalnu mrežu u kojoj računar radi).

Primena IPv6 protokola počela je 1999.godine. IPv6 je protokol sloja mreže, naslednik protokola verzije 4 (IPv4), koji je osmišljen od strane IETF-a (Internet Engineering Task Force – organizuje internet standarde). Adresa verzije 6 piše se kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama (primer: 1080:0:0:0:8:800:200C:417A). Globalne adrese koje se šalju ka jednom odredištu se sastoje iz dva dela: 64-bitni deo za rutiranje i 64-bitni identifikator domaćina. Host – računarski sistem sa vlastitim imenom i IP adresom, može biti jedno ili više korisnički.Niš, 05. mart 2012. godine Adrijana Jevtić IVe5

5


IPv6 ima više prostora od IPv4. Struktura IPv6:

4. Internet servisi


6


4.1 E-mail

E-mail je servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uredjivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz ovakve poruke mogu se slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove elektronske pošte. Ovi programi imaju mogućnost da istu poruku pošalju jednom ili većem broju primalaca odjednom. Gotovo svi serveri imaju u okviru svoje ponude i e-mail servis, koji zahteva registraciju klijenata nekog domena.

4.2 FTP

FTP (the File Transfer Protocol) služi za kopiranje datoteka sa jednog na drugi računar. Predstavlja najčešće korišćen protokol za prenos podataka izmedju dva računara na mreži. Koristi TCP/IP što mu omogućava pouzdanost.

FTP veza se uspostavlja na zahtev klijentskog računara prema severskom računaru. Klijentski računar mora da poseduje program koji implementira


7


FTP protokol (tzv. FTP klijent), a serverski računar mora da poseduje program koji prihvata konekcije na standardnom FTP portu i takodje razume komande FTP protokola (FTP server). Kada se veza uspostavi, klijentski program šalje korisničke komande serverskom programu, koji ih obavlja i šalje odgovor, koji može biti poruka da je komanda uspešno obavljena, datoteka koja je zahtevana ili poruka o grešci.

4.3 Forumi

Forum je internet aplikacija koja služi za vodjenje diskusije izmedju njegovih članova. To je asinhrona komunikacija tipa više prema više.

Poruke u forumima su grupisanje prema kategorijama, temama ili hronološki. Mnogi forumi omogućavaju anonimnim ili neregistrovanim posetiocima čitanje sadržaja, ali za aktivno učešće zahtevaju registrovanje. Niš, 05. mart 2012. godine Adrijana Jevtić IVe5

8


Tek registrovani članovi mogu da postave nove teme, medjusobno šalju privatne poruke...

Administratori imaju mogućnost da menjaju, brišu, pomeraju ili da na bilo koji način modifikuju svaku pojedinačnu temu na forumu. Moderatori imaju deo ovih ovlašćenja, a zavisno od vrste foruma zavisi i struktura njihove privilegije. Oni mogu, članovima koji ne poštuju pravila o korišćenju, da zabranje dalje učestvovanje u diskusijama.

4.4 Sinhrone komunikacije

Pored asinhronih komunikacija, postoje i sinhrone komunikacije. Tu spadaju:

1. ćaskanje – Chat (tekst) – Internet Relay Chat

2. Internet telefonija (audio) – Google Talk

3. Telekonferensing (video i audio) – Skype


9


1. Internet Relay Chat (IRC) je komunikacioni servis na internetu. Nastao je krajem avgusta 1988. godina na Oulu, univerzitetu u Finskoj. Tvorac ovog servisa je Jarrko Oikarinen, koji je u to vreme radio na Oulu univerzitetu kao administrator Sun servera.

2. Google Talk je servis kompanije „Google” koji pruža uslugu internet telefonije, ćaskanja i video-konferencije.

3. Skype je P2P mreža koja pruža uslugu internet telefonije. Korisnici mogu besplatno medjusobno da pričaju, a pored toga omogućeno im je i usluga pozivanja i primanja sa standardnih telefonskih brojeva koja se dodatno naplaćuje.


10


4. Statistički podaci

slika 1: Procenat korisnika interneta

slika 2: Razvoj interneta


11

osnove internet adrijana jevtic

Education