Poslednje godine XX veka su obeležile rasprave o tome kako se klima Zemlje

nepobitno menja i to ne onim tokom kojim se očekivalo. Zapravo klimatske

promene na zemlji su mnogo brže i idu u pravcu koji niko nije mogao ni da

zamisli. O uticaju koji čovek ima na klimu se

mnogo govori. Kao glavni uzrok svih promena se navodi čovek i njegovo

konstantnozagađivanje planete Zemlje različitim otpadom. Kao ilustrativni

primer svih tih promena i uticaja zagadjivača na svetsku klimu se upotrebljava

termin “staklena bašta“.

Šta je to efekat staklene bašte?

Planeta Zemlja vrši nekoliko kretanja kao što su

rotacija i revolucija. Direktno je zavisna od Sunca i njegove energije koju

prima i akumulira

u svojoj atmosferi. To Sunčevo zračenje se naziva i kratkotalasno zračenje.

Sa druge strane Zemlja stalno emituje drugi vid zračenja, tzv.dugotalasno

zračenje. Zbog sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) dolazi dopovadanog sadržaja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Kao primarni gas se pominjeCO2 ili ugljen dioksid, ali tu su i ugljenmonoksid, sumpor, amonijak...

Kako je odnos izmedju primljene energije od Sunca i oslobodjene energije odZemlje do sada bio ubalansu zbog povišenog sadržaja gasova u atmosferi sve više se govori o ovojuzajamnoj vezi. Gasovi u atmosferi imaju efekatzadržavanja Zemljinog dugotalasnog zračenja ali u isto vreme ne ometanogpropuštanjaSunčevog kratkotalasnog zračenja. Zbog nemogudnosti odlaženjeenergije, toplote, u medju planetarni prostor dolazi do povišenja temperature na Zemlji a time i do efekta staklene bašte.

Katastrofalne posledice u

budućnosti?

Za poslednjih dvadeset godina naučnici se suočavaju sa sve vedimpromenama na planetiZemlji. Te promene se dovode u vezu sa antropogenim uticajem i to pre svegana zavisnosčoveka od klasičnih vidova energije koju koristi u pokretanju svoje ekonomije. Povišenjetemperature se ogleda u sve bržem i dramatičnijem topljenjusvetskog leda. Zapravo, velike površine na Zemlji su još uvek pod ledom isnegom. Bela boja ima efekat reflektovanjaSunčevog zračenja u atmosferu dok okeani i mora tu energije akumuliraju. Kako dolazi do sve bržeg topljenja leda i snega dolazi i do smanjenja belihpovršina i vedeg akumuliranja Sunčeve toplote.

Po nekim prognozama, do 2100. godine otopiće se s

vi lednici sa Grenlanda a time bi se

nivo mora izdigao za čitavih 6 metara.

Po drugim još katastrofalnijim predviđanjima, do istegodine bi se otopio i sav

led sa Arktika čime bi nivo mora bio još viši a posledice po živi svet

nesagledive. Ako se zna da 90% sveta živi na 200km udaljenosti od mora to

pokazuje da bivećina populacije ostala bez svojih domova. Sa druge strane,

zapažaju se sve veće nestašice pijaće vode u svetu. Današnji predeli

podsaharske Afrike postaju prave pustinje koje onemogućavaju bavljenje bilo

kakvog vida poljoprivrede.

Nedostatak pijaće vode i siromašni sanitarni uslovi će narednih godina ubiti

više ljudi nego svi ratovi zajedno. Sem otapanja leda kao posledica

otopljavanja klime došlo bi i do promena u samim morima. Morske struje

bi poremetile svoje cikluse i poznata Golfska morska struja bi usled povišenja

temperature potpuno usporila a time bi i promenila svoj pravac. To bi dovelo i

do pojave sve jačih uragana koji bi se premeštali i severnije nego što su danas.

Polovina biljnih i životinjskih vrsta bi izumrla a

nestašica hrane bi bila svakodnevna. Kao veliki problem se navodi i sve manji

broj površina pod šumama. “ Pluća sveta “ kako se još i nazivaju šume Južne

Amerike su pod sve većom sečom zbog drvne mase i zauzimanja obradivih

površina.

Da li je sve baš tako?

Planeta Zemlja je stara oko 4,3 milijarde godina i kroz svoju geološku istoriju je prolazila kroz toplije i hladnije periode. Od momenta kada je shvadeno da se klima tokom Zeljine istorije menjala pojavile su se i različite teorije o timpromenama. Sve hipoteze se svrstavaju u dve grupe: astronomske igeografske.

Jedna od astronomskih hipoteza se bazira na tome da Sunčev sistem obidje oko

centra Galaktike ili Mlečnog puta za 226 miliona godina. Na tom putu prolazi

kroz oblake kosmičke prašine. Po nekim autorima pri tom prolasku Sunčeva

energija je jača a po drugim autorima je zapravo obrnuto,ona je slabija. Ove

promene su utvrđene i vezuju se za svakih 50 do 60 miliona godina.

M.Milanković je utvrdio da postoje ciklične promene i to na svakih 100.000,

41.000 i 22.000 godina. Po njemu, uticaji na planetu Zemlju su daleko izvan

njenih okvira i vezuju se za

Sunčevu energiju. Zapravo,Zemlja se sada pri svom kretanju kroz medju

planetarno prostor nalazi u toplijem periodu. Po nekim autorima iz ovog

perioda ćemo izaći za nekih 70 a po drugima za nekih 100 godina.

Da efekat staklene bašte nije presudan u promenama temperatura na Zemlji

pokazuju i podaci koji su prikupljeni na Balkanskom poluostrvu. Naime,u

jugoistočnoj Srbiji,na prostoru ka

Bugarskoj i Grčkoj,dolazi do pada zimskih temperatura a trebalo bi da

rastu.Takodje,usled otapanja lednika nivo mora je u stalnom porastu ali na

primeru Jadranskog mora se zapažaju

druge pojave.Nivo Jadranskog mora opada i njegova temperatura stagnira već

80 godina. U svetu postoje slična odstupanja od tvrdnji u prilog efektu staklene

baste.Porast temperature nije svuda isti i nisu svuda vidljive promene klime.

Opaža se da je došlo do velikih otpanja i na Antarktiku

ali da ova otapanja nisu u direktnoj vezi sa povišenom temperaturom na zemlji.

Na Južnom polu temperature opadaju a trebalo bi da rastu.

Analize zaista pokazuju da je došlo do porasta temperature u prošlom

veku.Prošli vek je najtopliji u ovom milenijumu ali se ta pojava vezuje za

povećanu Sunčevu

i vulkansku aktivnost. Dok se poslednje godine XX veka i početak XXI veka

vezuju za povećanu aktivnost gasova sa efektom staklene bašte.

Kako dalje?

Svetska ekonomija se danas suočava sa sve većom krizom koja je pre svega

uslovljena nedostatkom nafte na tržištu. Svetske rezerve crnog zlata se

procenjuju na još nekih trideset godina i ubrzano se traže rešenja kako se

osloboditi zavisnosti od upotrebe nafte i njenih

derivata. Sa rezervama uglja situacija je bolja.Svetske rezerve se procenjuju n

a još oko 400 godina exploatacije. Sa prljavih odlučno treba preći na čiste

vidove energije. Tu se pre svega misli na vetar, rad reka, morskih talasa i struja

i naravno Sunčevu energiju. Od goriva se sve više

koristi tzv. biodizel koji je sintetisan od biljnih vrsta i koji minimalno

zagadjuje životnu sredinu.

Po sadašnjem dogovoru, UN i njihove komisije za klimatske promene, do

2012. godine polovina velikih zagadjivača bi trebalo da prepolove ispuštanje

gasova sa efektom staklene bašte.

Na samitu G8 najrazvijenijih zemalja,koji se održao u Japanu 2008. godine,

usvojeno je da najveći zagađivači prepolove emisiju štetnih gasova do 2050.

godine.

Kao zaključak se može uzeti da antropogeni uticaj jeste značajan ali ne i

presudan na promenu klime, već je to ipak Sunce i njegovo zračenje. Uz

propisno vođenje računa o životnoj sredini i stalnu edukaciju stanovništva

Zemlja ima dobre šanse da i dalje ostane naš dom.

Beograd, Zagreb…Ivan Zidarevic, diplomirani geograf