dan planete zemlje

dr Mirjana Ilić 2007

DAN PLANETE ZEMLJE

Živite (eko)logično


Dan planete Zemlje

prvi put je obeležen 22. aprila 1970. godine na inicijativu američkog senatora Gaylonda Nelsona, kada su organizovani prvi masovni protesti za zaštitu životne sredine. Dvadeset godina posle u takvim protestima učestvuje više od 200 miliona ljudi širom sveta koji su prepoznali da je zaštita okoline konačno postala opšta javna briga. Ova inicijativa se pokazala kao uspešan katalizator stalnog ekološkog obrazovanja, akcija i promena, koje nude mogućnost da se dotaknu svetski problemi zaštite životne sredine, kao i da se pojedinci ili cele zajednice, posvete svojim lokalnim ekološkim problemima.


Obeležavajući Dan planete Zemlje pojedinci, udruženja i zajednice iz svih krajeva sveta već koriste svoje resurse kako bi organizovali aktivnosti, planirali strategije i razmenili rešenja u cilju ukazivanja na probleme klimatskih promena, unapređenja javne svesti o značaju uklanjanja uzroka zagađenja naše planete. Više od milijardu ljudi učestvovaće u ovogodišnjoj kampanji obeležavanja Dana planete Zemlje, a već se preko 200 zemalja pridružilo ovoj inicijativi.


Zemlja je stvorena pre 4,65 milijardi godina od ogromnog oblaka čestica gasa i prašine. Od istog oblaka nastala su i ostala tela Sunčevog sistema. Najviše materijala potrošeno je na stvaranje Sunca, zatim na planete i tako dalje.


Struktura Zemlje:

U središtu panete nalazi se se čvrsto unutrašnje jezgro poluprečnika 1200 km. Sačinjeno je od gvožđa i nikla .Ovo jezgro obavija spoljno jezgro, takođe od gvožđa i nikla, ali u rastopljenom stanju. Spoljno jezgro je debelo oko 2300 km.

Zatim sledi plašt koji se širi sledićih 2800 km. Sačinjeno je uglavnom od čvrstih silikatnih stena.Zemljina kora je napravljana od silikatnih stena. To je sloj debljine 6 do 40 km..

Atmosferu čini 77% azota, 22% kiseonika i 1% vodene pare, argona, ugljen dioksida i ostalog gasa.


Magnetosfera

Zemlja je okružena velikim magnetnim poljem koje

zovemo magnetosfera. Pošto se Zemlja rotira oko svoje ose njeno gvozdeno jezgro stvara električni naboj koji se širi u svemir formirajući tako "pokrivač" oko planete. Magnetosfera štiti Zemlju od solarnog vetra. Struje solarnog vetra su ipak dovoljno snažne da izobličavaju magnetosferu tako da se ona prostire daleko iza Zemlje.

Plavo je Zemlja, a žute strelice pokazuju strujenje solarnog vetra.


Naučnici tvrde kako će planeta Zemlja ubrzo postati nepristupačna za život ukoliko ljudi ne budu više obraćali pažnju na očuvanje okoline.

Ove obaveze se, nažalost, većina seti samo 22. aprila na Dan planete Zemlje.


Decenijama uništavamo prirodu. Suludo i samoubilački , iz godine u godinu sve više zagađujemo atmosferu , vodu i zemljište .

Nestaju čitave biljne i životinjske vrste.

Odavno su dramatično narušeni prirodni sklad i poredak.

Ako se odmah ne urazumimo, dovešćemo u pitanje i sopstveni opstanak


Po svojoj prirodi, Zemlja je, “nemirna”: Atlantski okean postaje svake godine širi za širinu palca

i udaljava Severnu i Južnu Ameriku od Evrope i Afrike. Himalajski planinski lanac, koji je već najviši na svetu, poraste svake godine za dužinu palca. I mnogi drugi delovi zemlje kreću se i menjaju svoj oblik.

Za sve su krive litosferske ploče – ogromni delovi nepravilnog oblika u koje je podeljen spoljni sloj zemlje. One se uklapaju jedna u drugu u vidu slagalice. Sporo kretanje omotača, izazvano ogromnom unutrašnjom toplotom I pritiskom, pomera ploče I izaziva njihovo klizanje po površini planete. Dok klize, one na sebi nose kontinentalne kopnene mase kao velike splavove..


Efekt staklene bašte

Najočigledniji primer je

podizanje nivoa Svetskog mora, topljenje lednika i potapanje teritorija kopna.

U ledeno doba, nivo mora je bio 120 metara niži nego danas.

Zamislite da se nivo poveća za 5 metara ili više, u tom slučaju bi veliki delovi velikobritanskih ostrva, azijskog kontinenta, obala Afrike i obe Amerike bili potopljeni.


kroz rupe na ozonskom omotaču prolazi ultravioletno zračenje koje izaziva rak kože, kataraktu na očima i razorno deluje na genetički materijal svih živih bića.

Superesonični avioni su osnovni faktor uništavanja ozonskog omotača - svakog trenutka u vazduhu ima oko 10.000 putničkih aviona, dok o vojnim ne postoje podaci.

Ozonski omotač takođe uništava i freon. Postoji mnogo konvencija o zaštiti omotača, ali osim potpisa nije ništa konkretnije učinjeno.


Globalni problemi,

na koje se lakomisleni ljudi smeju jer smatraju da imaju dovoljno svojih egzistencijalnih problema, upravo i stvaraju naše , lične "manje" probleme . Psihički i materijalni problemi samo su posledice mnogo većih , društvenih problema.


Izvori vode

Bezglavim zagađenjem vode industrujskim , kućnim , poljoprivrednim i hemikalijama iz lekova, već smo doveli 50% svetskog stanovništva da ostane bez pijaće vode.

Okeani

Pritisak na okeane raste iz više smerova. količine ribe smanjile su se ispod profitabilnosti za ribolov.

Razlog je prekomeran izlov i zagađenje hemijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane


Zemljište

Korišćenje hemikalija za poljoprivredu (veštačka đubriva, pesticidi i herbicidi), prekomerna upotreba i širenje urbanih građevinskih oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljišta za poljoprivredu, ali i oaza prirode

Šume

Krčenje za potrebe industrije drveta i dr. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljištem doveli su neke šumske sisteme do uništenja .To je izazvalo poremećaje u prirodnim rezervoarima vode i pojave klizišta,i dovelo do poremećaje klime.


Biljne i životinjske vrste

Preko 34 000 biljnih vrsta i 5200 životinjskih vrsta širom sveta su pred izumiranjem, a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih. Tekuća globalna brzina izumiranja vrsta je 20000 vrsta godišnje, eksponencijalno veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa.

Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina isključivo zaslugom čovekovog odnosa prema prirodi i sebi.Nestanak vrsta znači nestanak celokupnog sistema, jer vrste medjusobno zavise jedna od druge,


Stanovništvo

Zemlja je prenaseljena. Mogućnost da planeta apsorbuje otpad i

druge štetne uticaje su istekli. Sposobnost da se proizvede hrana i energija su na izmaku.

U svemu se približavamo limitima prirode. Ako dostignemo limit od 12.4 milijarde svaki peti čovek će živeti u potpunoj bedi, bez hrane i vode, a svaki deseti će biti ozbiljno neuhranjen


Atmosfera

Uništenjem ozona u stratosferi pretimo da pojačani ultra-violetni zraci(radijacija) unište većinu života(vrsta) na planeti.

Danas je već sa sigurnošću poznato da se koncentracija CO2 značajno povećala tokom poslednjeg veka, pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti.Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 medu ostalim i vulkanske erupcije. Zemlja je dinamički a ne statički sistem.


Medutim, sve je više očigledno da postoji jaka veza između koncentracije CO2 i prosečne globalne temperature. Zemlja se zagrejala za 0.5°C u toku prošlog veka. Procenjuje se da ce se globalna temp. vazduha na Zemlji povecati za otprilike 1-3.5°C do 2100. godine. To je najbrže menjanje klime u poslednjih 10 000 godina. Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu temperature i raspodelu padavina.To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za piće. Takode će uticati na zdravlje ljudi, vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu.


Zbog više vode u atmosferi bice više kiše i snega, što ce uzrokovati poplave, eroziju tla i ogromne štete. U drugim oblastima Zemlje biće suša. Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm. Topljenje glečera širom sveta doprinelo je povećanju nivoa mora. Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika, stvarajuci dodatni izvor gasova staklene bašte.


Preostaje nam u najboljem slučaju oko 15 godina do nepovratne tačke,posle koje će biti nemoguće povratiti ravnotežu

treba odstraniti uzrok bolesti čovečanstva, pa će se i životni problemi pojedinaca umanjivati.

Izveli smo potpuno zagađenje svesti, takozvano socijalno zagađenje. zagađen um zagađuje prirodu i obratno.Odrodili smo se od prirode, duhovnosti, ostalih ljudi, drugih biljnih i životinjsih vrsta i poprimili mentalno i fizički pogubne navike.

Mnoge naše štetne navike nisu duhovna, niti biološka potreba i mogu biti izmenjene, zamenjene, smanjenje ili ukinute.


Održiv razvoj

nije suština za prirodu, već pre sposobnost ljudskog društva da izvodi stalne reforme u cilju da sačuva osetljivu ravnotežu između ljudi i njihovog prirodnog sistema za održanje života (Prirode).


U prevodu, održiv razvoj nije najbolje rešenje za prirodu, već čuvanje sistema koji upumpava život u nas ljude.To je proces korišćenja resursa održavanjem sklada između budućih i sadašnjih potreba.


Vreme ističe

Da bi se takav proces uspešno izveo potrebna je nova orjentacija tehnološkog razvoja i mnogo bitnija promena institucionalnog razvoja - promena društva.


Šta da učinimo?

Neke zajednice i pojedinci na odgovornim mestima uveliko uviđaju računicu gubljenja prirodnog bogatstva (života), a neki zarad profita (pohlepa) i ostanka na vlasti (ego) dozvoljavaju i podstiču uništavanje resursa.Pokažimo im da priroda i život vrede više i da gube na pogrešnoj računici.Život nema cenu.


Na nama je da neekološki pristupi postanu društveno nepoželjna pojava i da odgajimo ekološki i duhovno svesne generacije.

Edukacija dece ka mirnodopskom, duhovnom, a ne materijalnom napretku i bezuslovno insistiranje na iskreno ekološki orjentisanim političkim predstavnicima su sigurno rešenje problema


ŽIVITE /EKO/LOGIČNO

dan planete zemlje

Documents