Референдум о луци умјесто смјене Јокића

Тендер намјестили за Световог братанића?

ПОДГОРИЦА ■ НЕДЈЕЉА, 21. АПРИЛ 2019. ■ ГОДИНА XXI ■ БРОЈ 7271 ■ ЦИЈЕНА 0,70 ЕУРА ■ ISSN14507943

5442.

СДП ПОНУДИО ПЛАН ЗА РЈЕШAВАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ КРИЗЕ У КОТОРУ

СОФИЈА ПЕТРОВИЋ НАЈАВИЛА КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ РУКОВОДСТВА МОРСКОГ ДОБРА

Страна 2 Страна 11

ДЕМОНСТРАНТИ ИСПРЕД ЗГРАДЕ ТРАЖИЛИ ОСТАВКЕ ЧЕЛНИКА РТЦГ

У КОТОРСКОМ НАСЕЉУ ДОБРОТА ЛИКВИДИРАН ВЕСЕЛИН ВУКОТИЋ 69

Полиција чувала Јавни сервис од грађана

Страна 3

ОТАЦ ВОЂЕ „ШКАЉАРАЦА” УБИЈЕН НА КУЋНОМ ПРАГУ

■ Када је изашао из своје куће у которском на-сељу Доброта, Вукотића је хицима из пиштоља са пригушивачем убио нападач који је носио капу Странa 9

2 Политика н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

ПОГЛЕД ИЗ УГЛА РИјЕч „ДАнА”Карикатура: Г. ШЋЕКИЋ

– Милу Ђукановићу преваре нијесу непознаница.

Зоран Микић, функционер УРА

Не знам на основу чега предсједник Црне Горе Мило Ђукановић одређује и зна о чему преговарају Београд и Приштина, казао је минис-тар одбране Републике Ср-бије Александар Вулин. Он је то рекао поводом Ђукано-вићеве изјаве да се противи корекцији границе између централне Србије и Косова.

– Што се Мило Ђукановић мање пита у Црног Гори, то би више да се пита у Србији. Што га мање питају у Црној Гори, што мање може да контро-лише политичку ситуацију у Црној Гори, то би да прави некакве проблеме Србији или да прави некакве проблеме са Србијом – рекао је Вулин но-винарима у Београду.

Како је додао, разумије Ђукановићев страх од промје-не граница и да је то страх од „Велике Албаније”.

– Само не разумијем његов кукавичлук да не смије да из-говори ријеч „Велика Алба-нија“ и да каже чега се он то заправо плаши. Је ли се он то плаши домино ефекта од Ср-бије? Србија нема никаве те-риторијалне претензије пре-ма Црној Гори, али неке друге земље имају. Тешко ми је да разумијем да Мило Ђукано-вић нема храбрости да каже иједну једину ријеч када (ал-бански премијер) Еди Рама говори о томе да ће избриса-

ти границе међу свим Алба-нцима без обзира на то гдје они живе, а живе и у Црној Гори. Занимљиво је да Ђука-новић на то није реаговао, а реагује на новинске наслове и на оно о чему ништа не зна и за шта га нико не пита– ка-зао је Вулин.

Како је истакао, Ђукано-вић се ништа не пита о пре-говорима који се воде између Београда и Приштине, „баш као што се све мање пита и у својој земљи”.

–Занимљиво је да Ђукано-вић није имао такав панич-ни страх од домино ефекта 2006. године када се Црна Гора раздвајала од Србије и да није осјетио такав страх 2008.године када је међу првима признао једнострано прог-лашену независност Косо-ва. Када се комада Србија, то је добро, то је позитивно и то нема домино ефекта, а када „Велика Албанија” дође и до граница Црне Горе, онда треба да се плаши домино ефекта. Србија треба и мора да води рачуна само о себи, о свом народу, својој стабилно-сти и свом миру, а сви остали нека гледају шта су радили 2006. године и 2008. године када је Србији било тешко, па нека извлаче поуке шта су створили на својим гра-ницама – нагласио је Вулин.

М.В.

Плаши ли се Мило„Велике албаније”

АЛЕКСАнДАР ВУЛИн ОДГОВОРИО ЦРнОГОРСКОМ ПРЕДСјЕДнИКУ

Александар Вулин

СДП ПОнУДИО ПЛАн ЗА РјЕШАВАЊЕ ПОЛИТИчКЕ КРИЗЕ У КОТОРУ

Референдум о луци умјесто смјене Јокића

■ Предсједништво СДП-а позива одборнике Социјалдемократске партије да у случају валидног при-хватања ове понуде одустану од гласања за разрјешење Јокића на сједници локалног парламента заказаној за 24.април и пруже му још једну шансу да „исправи грешке и штету коју је учинио”

Предсједништво Социјал-демократске партије Црне Горе позвало је предсједника општине Котор Владимира Јокића да са својом партијом – Демократском Црном Го-ром – до 23. априла подржи расписивање општинског ре-ферендума са питањем „да ли сте да се догради Лужа (опе-ративна обала Луке Котор) за вез мегакрузера”. Како је „Дану” саопштено из СДП-а, предсједништво те партије упутило је конкретан позив за превазилажење политич-ке кризе у Котору.

У СДП-у су, како су наве-ли, поучени храбрном побје-дом грађана Бара и Жабља-ка у одбрани своје општине од девастације коју су, као и у Котору, министарства била одобрила, одлучни да сприје-че далекосежне девастације које би доградња оперативне обале (Луже) за мегакрузе-ре направила у зони зали-ва као споменику културе прве категорије под зашти-тиом УНЕСКО-а.

– Чврсто смо увјерени да је кршење темељних законских прописа за неки град, посеб-но таквог значаја као што је Закон о заштити природ-ног и културно-историјског подручја Котора, недопусти-во за сваку локалну заједни-цу, а посебно Владу која томе да легитимитет – истичу из СДП-а.

Како су нагласили, градња на вратима од Старог гра-да премашује мандат јед-не власти и представља јед-но од најважнијих питања о коме грађани Котора морају одлучити непосредно.

– Подсјећамо да не по-стоји сагласност о питању доградње оперативне обале (Луже) међу представници-

ма грађана, па треба питати грађане директно. Истовре-мено, цијенећи деликатност политичке ситуације, по-требу опозиционе сарадње и предлоге опозиционих колега, а које предсједник општине није консултовао кад је сам одлучио о судби-

ни врата од града, позивамо предсједника општине Котор да са својом партијом до 23. априла подржи расписивање општинског которског рефе-рендума са питањем „Да ли сте да се догради Лужа (опе-ративна обала Луке Котор) за вез мегакрузера” –саопшти-ли су из СДП-а.

Јокића су позвали да дос-тави Скупштини општине Котор на одлучивање одлу-

ке из њене надлежности које је сам донио у њено име на Скупштини акционара АД Лука Котор, како би локал-ни парламент могао да се изјасни о њима, а грађани да се упознају са актима који су донијети у њихово име.

– Позивамо Јокића да се

јавно обавеже да ће у слу-чају одговора „Не” грађана на референдуму, или било којег захвата у акваторијуму без законских предуслова и сагласности УНЕСКО-а, под-нијети оставку одмах. Нада-мо се да ће Јокић прихватити позив, а нудимо му повратак на елементарно демократско понашање – да се мишљење грађана мора чути и да се за-кони морају поштовати. Овим

смо усаглашени са предлогом ПзП-а за изјашњење грађана – саопштено је из странке чији је лидер Ранко Кривокапић.

Како су истакли, у цје-лости подржавајући осно-ваност примједби ОО СДП Котор који је упорно и јавно износио последњих годину и по дана, предсједништво странке позива своје одбор-нике у которском парламен-ту да у случају валидног при-хватања ове понуде одустану од гласања за разрјешење Јо-кића на сједници заказаној за 24.април и пруже му још јед-ну шансу да „исправи грешке и штету коју је учинио”.

– Уколико Јокић одбије наш позив да грађани од-лучују о питањима која дуго-рочно утичу на Котор, или, настављајући да крије одлу-ке, онемогући да се Скупшти-на изјасни о питањима из соп-ствене надлежности која је Јокић преузео, нећемо дозво-лити да, упркос медијским спиновима, сопствене неза-конитости даље сакрива „опо-зиционарством”, као што ДПС покушава лоповлук прикри-ти „патриотизмом” – поручи-ли су из СДП-а. М.В.

Из СДП-а су поручили да ће одбранити Котор од затрпавања мегакрузерима.

– Све који су из недовољне упућености, или због ситних нејавних интереса, политички нападали СДП подсјећамо да је управо СДП Црне Горе 2004.године дао пресудан допринос да грађани, независни медији, невладин сектор и опозиција одбране Тару од потапања. СДП ће сада одбранити и Котор од затрпавања мегакрузерима – саопштили су из те странке.

Одбраниће град од мегакрузера

Владимир Јокић Челници СДП-а

Централа: 020/481-520 Тел/факс: 020/481-522 Политика: 020/481-583 Економија: 020/481-584 Хроника: 020/481-588 Друштво: 020/481-583Поводи: 020/481-586 Став/Србија: 020/481-588 Балкан/Свијет: 020/481-563Подгорицом: 020/481-529

Региони: 020/481-588 Култура/Фељтон: 020/481-525 Шарена/Енигматика: 020/481-529 Спорт: 020/481-530; 020/481-513Маркетинг: 020/481-511, 020/481-506

Огласно:020/481-555 City passage: 020/664-099 Књижара „Дан”: 020/673-641 Дописништва: Никшић:040/244-695Адреса редакције:Подгорица 13. јул бб Е-mail: dan@t-соm.meWeb: www.dan.co.me

в.д. директора и главног и одговорног уредника

Младен МИЛУТИНОВИЋ

Помоћник главног и одговорног уредника Никола МАРКОВИЋ

Веселин ДРЉЕВИЋ (Спорт) Љиљана ЧЕЛЕБИЋ (Региони) Љиљана МИНИЋ (Подгорицом) Вера САМОЛОВ (Култура) Ратко ЋЕТКОВИЋ (Техничка служба) Саша ПРОТИЋ (Технички уредник) Смиљка МИЛИЧКОВИЋ (Mаркетинг)

оснивачДушко ЈОВАНОВИЋ

Рукописи и фотографије се не враћају Издаје: „Јумедиа Монт” Д.О.О.

Тел/факс: 020/481-500; 481-501 Тел: 020/481-510 (пласман)Жиро рачун: 520-87100-93

Сва права задржана ● COPYRIGHT by „Јумедиа Монт” ● Д.О.О Подгорица

Политика 3н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

Грађани који су се јуче окупили у Подгорици на де-ветом по реду протесту у ор-ганизацији покрета „Одупри

се” синоћњу мирну шетњу за-вршили су тако што су опко-лили улаз зграде РТЦГ, који су чувале бројне полицијске

снаге, тражећи оставке гене-ралног директора и чланова савјета Јавног сервиса. Акти-виста покрета „Одупри се” Џе-мал Перовић казао је да су са деветог протеста послали најснажнију поруку да више неће допустити њихово срам-но блаћење историје и њихово служење овом режиму.

– Вечерас смо им послали најснажнију поруку да ћемо се борити све до краја, да неће-мо одустати и да нећемо више да трпимо све ово што ради ова срамна кућа. Ми никад нећемо одустати од борбе против колективне амнезије. Ми памтимо и памтићемо сва њихова непочинства. Срам-но је данас, у вишепартијском режиму тридесет година, да се у кући која се зове сервис грађана – јавни сервис пона-шају како се понашају, а да ми то трпимо. Послали смо им најснажнију поруку и зато ћемо сад завршити овај скуп како смо га и започели – мир-но и достојанствено– рекао је Перовић грађанима окупље-ним око РТЦГ, који су се по-том разишли.

Протестни скуп је почео испред Скупштине и зграде Предсједника, гдје се окупи-

ло више хиљада грађана.Глумац и слободни грађа-

нин Славиша Грубиша си-ноћ је био „водитељ” дневника Јавног сервиса намијењеног слободним грађанима, који је почео извјештајем са деветог грађанског протеста, а завр-шио се временском прогно-зом.

–Очекује нас турбулент-но вријеме са јаким вјетром који пријети цијелој поли-тичкој структури. Бујица грађана пријети да прерас-те у поплаву која ће прочис-тити државу и донијети боље дане – казао је Грубиша.

Активиста покрета „Одупри се” Никола Грди-нић поручио је да неће ста-ти са протестима док не виде леђа овом режимуи диктато-ру који је заузео зграду Пред-сједника. Житељима градо-ва које караван „Одупри се” није обишао минулог викен-да поручио је да их нису зао-бишли и да ће их посјетити убрзо, како би заједно допри-нијели рушењу режима.

– Бићемо уз грађане док год сви заједно не обезбије-димо демонтажу овог трулог система, за који је главни кри-вац политички диносаурус

Мило Ђукановић.Ми смо доказ да се може другачије. Зато, ослободимо се њихових стега и страха. Одупримо се, ми то можемо, али упорно и сложно – поручио је Перовић.

У име слободне младости и слободних студената при-сутнима се обратио Амар Са-

диковић, који је поручио да младост увијек побјеђује и да ће тако бити и овога пута. Ис-такао је да Црна Гора припа-да свима, а не само неколи-цини појединаца.

Слободни новинар Душко Вуковић је истакао да нови-нарство има обавезу да прича истину, што РТЦГ као јавни сервис одавно не ради.

– Новинарство има обавезу и да буде лојално онима који-ма се обраћа, а ни то не ради наш Јавни сервис, нити ис-пуњава трећу важну кате-горију – да обезбиједи прос-тор у коме ће се сучељавати разговори и дијалози за чи-таву заједницу, а не само за појединце како то чине сада, и томе мора доћи крај. Ми смо ти који су склопили савез са будућношћу. Они имају са-вез са прошлошћу. Њихова будућност је прошлост. Ми побјеђујемо. Одупримо се – поручио је Вуковић.

С.Р.

Пробудила се слобода! То је само једна у низу снажних порука које је синоћ грађанима послао револуционар и опозиционар Владан Шћепановић. Он је младим људима поручио да ни случајно не по-мисле да је све ово почело од њих, али је истакао да им се историја смије да се са њима заврши и да то никако не пропусте.

Он је имао поруку и за власника Атлас групе Душка Кнежевића.– Не ругај се, Кнежевићу, са овим народом, већ карте на сто, а

то су докази. Немој ми говорити о твојој угроженој безбједности јер овдје стоје људи са угроженом егзистенцијом, који не могу да живе од харачлија срамотних и незаситих. Немојте ми говорити ни да сте вазда били уз народ, никад нисте били уз народ, били сте уз ове против којих се ми боримо – казао је Шћепановић.

Имао је поруку и за оне који причају о здравом крилу ДПС-а, уз оцјену да се онај ко то говори или продао или предао.

– Све и да постоји здраво крило ДПС-а мораће падати сви заједно јер нико и ништа није летјело са једним крилом, па неће ни они – нагласио је Шћепановић.

Он се обратио и полицајцима који су синоћ „бранила” заробљене институције од слободних грађана.

– Стидите се пендрека кад образа немате– поручио им је Шће-пановић.

Говор је завршио, како је истакао, најљепшим догађајем за њега ове године – кад је на 8. март добио трећу кћерку којој је дао име по ономе у шта највише вјерује и ка чему сви теже –Слобода.

– Кад моја дјеца кажу „тата, пробудила се Слобода”, она не знају да то за мене има вишеструко значење. А ако анђели говоре дјеци, ја ћу тај глас пренијети вама. Другови моји, пробудила се слобода, узмите је у своје наручје, дигните је до неба. Не дајте да заплаче – поручио је Шћепановић.

Пробудила се слобода

Бројна полиција чувалаЈавни сервис од грађана

ДЕМОНСТРАНТИ ИСПРЕД ЗГРАДЕ РТЦГ ТРАЖИЛИ ОСТАВКЕ ЧЕЛНИКА ТОГ МЕДИЈА

Шћепановић

4 Економија н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

Представници Црного-рске комерцијалне банке (ЦКБ) поднијели су у закон-ском року захтјев Агенцији за заштиту конкуренције за одобрење спровођења кон-центрације на банкарском тржишту. То се може закљу-чити на основу одговора који су „Дану” прослијеђени из

те банке и државне инсти-туције.

Одлука по захтјеву ЦКБ-а још није донијета.

ЦКБ је крајем фебруара потписала уговор о купо-вини 90,56 одсто акцијског капитала Сосиете женерал Монтенегро банке (СГМ).

– Договорена цијена за

куповину 90,56 одсто ак-цијског капитала СГМ из-носи 40.455.538 еура. Купов-на цијена по акцији износи 461,81 еура – писало је у са-општењу ЦКБ-а након потпи-сивања уговора. Са тржиш-ним учешћем од 11,5 одсто, Сосиете женерал Монтене-гро банка је четврта банка по величини на црногорс-ком банкарском тржишту. То учешће се повећава, с об-зиром на то да је почетком априла ове године уведен стечај у Атлас банку, бизнис-мена Душка Кнежевића.

– У складу са Законом о заштити конкуренције под-носилац захтјева, односно друштво које стиче контро-лу, у обавези је да у року од 15 дана од дана закључења уговора поднесе Захтјев за издавање одобрења за спро-вођење концентрације. У конкретном случају Црно-горска комерцијална банка

АД Подгорица (ЦКБ) је у за-конском року поднијела за-хтјев – саопштено је „Дану” из Агенције за заштиту кон-куренције.

Истакли су да је посту-пање по наведеном захтјеву у току.

– Агенција одлучује о одо-брењу концентрације про-

цјеном последица на спре-чавање, ограничавање или нарушавање ефикасне кон-куренције на тржишту Црне Горе, те ће о захтјеву одлучи-ти након извршене процјене у року прописаним законом – пише у одговору.

У Закону о заштити кон-куренције пише да Агенција

одлучује о одобравању кон-центрације процјеном после-дица потписивања уговора, односно процјењује да ли то купца ставља у доминантан положај на тржишту. Процје-на се врши на основу струк-туре и концентрисаности релевантног тржишту, ст-варних и потенцијалних конкурената, положаја на тржишту учесника у кон-центрацији и њихове еко-номске и финансијске моћи, могућности избора добавља-ча и корисника, правних и других препрека за улазак на релевантно тржиште. Такође, врши се процјена и у вези степена унутрашње и међународне конкурент-ности учесника у концен-трацији, кретања понуде и потражње релевантне робе, односно услуге, кретања тех-ничког и економског развоја, интереса потрошача.

Вл.О.

Из Црногорске комерцијалне банке саопштили су да су се, у складу са законом, обратили Агенцији за заштиту конкуренције 14. марта ове године захтјевом за издавање одобрења за спровођење концентрације.

– Поступак разматрања по захтјеву је у току – пише у одговору ЦКБ-а.

Из Централне банке (ЦБЦГ) раније су казали да ће у складу са својим надлежностима и овлашћењима, након подношења захтјева за спајањем поменутих банака, у формалном поступку одлучивања прибавити све релевантне информације и актуелне податке на основу којих ће се цијенити испуњеност прописаних услова за одобрење спајања банака, као и утицај ове трансакције на остатак банкарс-ког тржишта. Почетком марта ове године предсједница Синдиката банака Лидија Пејовић казала је да страхује за судбину око 400 запослених из те двије банке, који ће, према њиховим процјенама, бити прекобројни ако ЦБЦГ у наредних шест мјесеци дозволи спајање.

Захтјев предат 14. марта

Агенција одлучује о продаји Сосиете женерал банке

ЦКБ ПОДНИЈЕЛА ЗАХТЈЕВ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДОБРЕЊА КОНЦЕНТРАЦИЈЕ НА БАНКАРСКОМ ТРЖИШТУ

СЕДМИЧНИ ИЗВЈЕШТАЈ СА МОНТЕНЕГРОБЕРЗЕ

Промет од око 260 хиљада еура обиљежио је ову седми-цу на Монтенегроберзи. Ин-декси су незнатно пали – по-казатељ вриједности десет најбољих компанија, МНСЕ10, на 838,46 поена, а МОНЕX на 10.702,92 бода.

Промет реализован кроз 131 трансакцију порастао је 3,3 пута у односу на прошло-седмични и износио је 258,48 хиљада еура, пренијела је јуче агенција Мина бизнис. Од укупног промета, корпо-ративним обвезницама Хи-потекарне банке трговано је за 170 хиљада еура. Пале су акције Марине Бар 8,9 од-сто на 1,64 еуро, Југопетрола благо на 12,8 ЕУР, Црногорс-ког електропреносног систе-ма (ЦГЕС) 0,8 одсто на 68,44 цента, Плантажа и Механи-зација и програмата незнат-

но на 11,11, односно 80,1 цент. Ојачале су дионице компа-није Напредак 8,8 одсто на

4,46 центи, Црногорског теле-кома 0,6 одсто на 1,67 и Елек-тропривреде (ЕПЦГ) 0,5 од-сто на 3,82 еура. Поскупила је и акција Зетатранса 1,4 од-сто на 73 цента. Трговало се и дионицама Хотелске групе (ХГ) Будванска ривијера и Ве-лепродаје, чија је цијена оста-ла непромијењена на седам, односно три еура. Цијена ак-ције Друштва за менаџмент послове и управљање некрет-нинама МИГ остала је такође непромијењена на 12 центи, као и компаније Порт оф Ад-риа на 10,87 центи. Вл.О.

Монтенегроберза

Евидентирана 131 трансакција од око 260 хиљада еура

Фондом Тренд ове седмице трговано је по цијени од 5,31 цент. Скупштина акционара Монтенегроберзе, на којој ће се одлучивати о давању сагласности одбору директора за куповину сопствених акција, биће одржана 15. маја. Акционари ће, како је најављено, разматрати и одлуку о располагању стечених сопствених акција. На дневном реду Скупштине акционара је и усвајање Годишњег и Ревизорског извјештаја за прошлу годину, извјештаја о раду берзе и одбора директора. Акционари ће разматрати и одлуке о избору независног ревизора за ревизију финансијских извјештаја за ову годину, као о разрјешењу садашњих и именовању нових чланова одбора директора.

Трговано и акцијама Тренда

Једна од пословница ЦКБ-а

За јавне набавке 170.000ПЛАН МИНИСТАРСТВА ЕКОНОМИЈЕ

Министарство еконо-мије, на чијем челу је ми-нистарка Драгица Се-кулић, објавило је прије неколико дана план јавних набавки за 2019. годину. Пре-ма подацима са сајта Упра-ве за јавне набавке ради се о плану вриједном око 170.000 еура. У наредном периоду Министарство економије опредијелило је 42 хиља-де за услуге авио превоза. Ту су и услуге превођења, које су процијењене на 34 хиљаде еура. Услуге контро-ле квалитета течних гори-ва нафтног поријекла про-цијењене су на 64 хиљаде

еура. Као последња наведе-на је услуга израде Пројект-ног задатка за израду ин-формационог система за геолошка истраживања и рударство. Та јавна набавка процијењена је на износ од 30 хиљада еура. У плану је наведено да се ради о отво-реним поступцима јавних набавки. Износи на буџет-ској позицији већи су у одно-су на процијењену вријед-ност набавки, предвиђених планом јавних набавки за 2019. годину. Као одговорно лице плана јавних набавки наведена је министарка Се-кулић. Вл.О.

Гостију 1,7 хиљада

ТРЕНУТНО У ТИВТУ

У Тивту тренутно бора-ви 1,72 хиљаде гостију, што је за 55 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду. Према подацима тиватске Туристичке органи-зације (ТО), највише је стра-наца, њих 1,7 хиљада, док је домаћих гостију око дваде-сетак, пренијела је јуче аген-ција Мина бизнис. Из Турис-тичке организације тврде да у приватном смјештају одма-ра 1,1 хиљада туриста, а у хо-телима њих 618. Вл.О.

МЈЕСЕЧНИ ПОДАЦИ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ

каматна стопа на кредите палаПодаци Централне банке

(ЦБЦГ) показују да је просјеч-на пондерисана ефективна ка-матна стопа на одобрене кре-дите, која обухвата све њихове трошкове, пала у јануару 0,08 процентних поена и износи-ла је 6,28 одсто.

– Просјечна пондерисана номинална каматна стопа у јануару је ослабила 0,07 про-центних бодова на 5,68 одсто – наводи се у Билтену ЦБЦГ, који је јуче пренијела аген-ција Мина бизнис. Каматне стопе на новоодобрене креди-те у јануару су порасле, ефек-

тивна 0,98 процентних поена на 6,49 одсто, а номинална 0,9 процентних бодова на 5,72 од-

сто. Каматне стопе микрокре-дитних финансијских инсти-туција (МФИ) у јануару су пале, ефективна 0,22 процент-на поена на 24,2 одсто, а номи-нална 0,09 процентних бодова на 20,54 одсто. Каматне стопе МФИ на новоодобрене кредите у јануару су порасле, ефектив-на 0,29 процентних поена на 25,36 одсто, а номинална 0,32 процентна бода на 21,28 одсто. Просјечна пондерисана ефек-тивна каматна стопа на депо-зите у јануару је била 0,02 про-центна поена мања и износила је 0,54 одсто. Вл.О.

ЦБЦГ

■ Агенција за заштиту конкуренције одлучује о одобрењу концентрације процјеном последица потписивања уговора, на основу којег је Црногорска комерцијална банка (ЦКБ) купила Сосиете женерал Монтенегро банку, односно процјењује да ли то купца ставља у доминантан положај на тржишту

Маркетинг 5н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

име стране6 Економија н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

могућ раст цијене злата СВЈЕТСКО ТРЖИШТЕ

Цијена злата би до краја године требало да достигне 1,4 хиљаде УСД због мање аг-ресивне политике америчке централне банке, Федерал-не резерве (Фед) о каматним стопама и дуготрајним гло-балним неизвјесностима. Цијена злата за брзу испору-ку прошле седмице се кре-тала око 1,28 хиљада УСД за унцу, пренијела је јуче аген-ција Мина бизнис.

Представник једне син-гапурске компаније ре-као је да су се цијене злата дуго кретале у распону од 1,22 хиљаде до 1,33 хиљаде УСД, али да би се то могло

промијенити.– Можемо очекивати да

ће златом наставити да се тргује у том распону у на-редним мјесецима. Али у другој половини године мо-жемо очекивати да ће ције-на порасти и да ће достићи 1,4 хиљаде УСД до краја го-дине – казао је он.

Централне банке широм свијета купују злато у коли-чинама које нијесу виђене у претходних 50 година, у ок-виру диверзификације ре-зерви и удаљавања од поје-диних валута, укључујући и америчког долара.

Вл.О.

Раст посла у кланицама

ПОДАЦИ МОНСТАТА

Подаци Завода за статис-тику Црне Горе показују да је укупан број закланих говеда у кланицама у Црној Гори у фебруару био незнатно већи у односу на исти прошлого-дишњи период.

– Код оваца и свиња биље-жи се раст у укупном броју закланих грла у односу на упоредни период, а код жи-вине пад – пише у саопштењу. Укупан број закланих говеда у кланицама већи је 13,3 од-сто у односу на јануар.

Вл.О.

ЕВРОПА ИЗДВАЈА ВЕЛИКА НОВЧАНА СРЕДСТВА ЗА ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ

За вјетроелектране 27 милијарди еураГодишњи извјештај ком-

паније „Wind Europe” пока-зао је да је Европа у прошлој години уложила 27 милијар-ди еура у вјетроелектране, чиме ће се финансирати рекордна количина нових капацитета за производњу енергије из вјетра.

– Енергија из вјетра заузе-ла је 60 одсто свих нових ула-гања у капацитете за произ-водњу електричне енергије у Европи прошле године – са-општио је извршни дирек-тор „Wind Europe” Гилес Диксон. То је, како је казао, била рекордна година за ко-

личину инсталираних нових капацитета за производњу енергије из вјетра, преније-ла је јуче агенција Мина биз-нис податке Б92.

– Смањење трошкова зна-чи да инвеститори сада до-бијају више мегавата (MW) по еуру који уложе. Али Европа мора наставити да улаже значајна средства у енергију вјетра ако жели да оствари задати циљ од 32 одсто обновљивих изво-ра енергије до 2030. године – рекао је Диксон. Истакао је да новац постоји, али да нема довољно исплативих проје-

ката. Прошлогодишњи уло-жени износ сличан је као и у претходним годинама, али ће, захваљујући смањењу трошкова, посебно у сфери офшор вјетроелектра (при-обалних), бити искоришћен за финансирање рекордних 16,7 гигавата (GW) нових ка-пацитета. У извјештају се на-води да су сјеверна и запад-на Европа још заслужне за већину нових улагања, при чему је Велика Британија била највећи инвеститор, углавном у офшор вјетрое-лектране, а одмах иза ње је Шведска. Вл.О.

Компанија „Путеви”, коју је основала Скупшти-на општине Подгорица, набавља битумен од ком-паније „Хифа оил ЦГ”, влас-ника Изудина Ахметлића, који је према Форбсовој лис-ти најбогатији Босанац.

Ради се о послу вријед-ном око 596 хиљада еура, са урачунатим ПДВ-ом. Пре-ма подацима „Дана”, пред-ставници фирме „Хифа оил ЦГ” у августу прошле године потписали су уго-вор о набавци робе са ди-

ректорицом „Путева” Вио-летом Кликовац. Као основ тог уговора наведено је да је расписана тендерска до-кументација за поступак набавке и испоруке робе – битумена, који се користи за градњу саобраћајница. Није наведена тачна коли-чина битумена. Међутим, уписано је да добављач – компанија „Хифа оил ЦГ” робу треба да испоручи у року од 12 мјесеци, што значи да се ради о уговору који је на снази до августа

ове године. Рок испоруке може бити и краћи уколи-ко добављач прије испоручи робу у вриједности преци-зираној уговором. У члану 4 уговора наведено је да „Пу-теви” исплату врше са жиро рачуна у Сосијете женерал банци на рачун компаније „Хифа оил ЦГ” у Ерсте ба-нци, и то најкасније 30 дана од дана испостављања рачу-на. У име компаније која је добила вриједан посао уго-вор су потписали заступни-ци Немања Мрдак и Адил Халиловић. Централни ре-гистар привредних субјека-та (ЦРПС) биљежи да је фир-ма „Хифа оил ЦГ” основана у мају 2017. године. Тада је као оснивач уписан Изудин Ахметлић, док је овлашће-ни заступник био Кенан

Ахметлић. Немања Мр-дак је евидентиран као из-вршни директор, док је дру-ги заступник те фирме био Адил Халиловић. Данас се као оснивач „Хифа оил ЦГ” води истоимена компанија из Тешња, иза које стоји Изу-дин Ахметлић, чија је нафт-на компанија остварила до-бит од преко 300 милиона еура, због чега је и уписан на Форбсову листу. Мрдак је остао извршни директор, а

до данас нису мијењани ни овлашћени заступници. Ме-дији су у марту ове године извијестили да је компанија „Хифа оил ЦГ” отворила свој први малопродајни објекат у Подгорици. Та компанија представљена је као водећи дистрибутер нафте и нафт-них деривата у Босни и Хер-цеговини.

Свечаном отварању објекта присуствовали су, између осталих, отправ-

ница послова Амбасаде Босне и Херцеговине у Цр-ној Гори Моамера Хамбо, амбасадор Црне Горе у Бос-ни и Херцеговини Милан Лакић, Кемал Грбовић у име Града Подгорице, Ратко Стијеповић, пред-сједник Скупштине град-ске општине Голубовци у којој се налази објекат, предсједник Привредне коморе Црне Горе Власти-мир Голубовић.

Кенан Ахметлић захва-лио се за подршку локалних власти приликом изградње „м ул т иф у нк ц иона лног објекта”.

– То смо препознали као знак добре воље и жеље за повезивањем привреде из-међу двије сусједне државе – казао је прошлог мјесеца Ахметлић.

Он је истакао да је та при-ватна нафтна компанија у прошлој години пласирала 300.000 тона нафтних дери-вата на тржишта девет зе-маља Европе.

– Од тога је „Хифа оил ЦГ” пласирала и дистри-буирала 10 милиона лита-ра нафтних деривата – ка-зао је Ахметлић. Најавио је отварање нових бензинских пумпи у Црној Гори. Вл.О.

Осим бензинске пумпе у Подгорици, компанија „Хифа оил” посједује још пет бензинских пумпи – у Сарајеву, Теслићу, Бусовачи, Бановићима и Рудом. У марту ове године најављено је и отварање нове пумпе у Живиницама. „Дан” је јуче покушао да ступи у контакт са извршним директором компаније „Хифа оил ЦГ” Немањом Мрдаком преко службеника те компаније. Мрдак, међутим, није одговорио на позив, иако је службеник те фирме обећао да ће директора да обавијести о позиву новинара. Стога је остало нејасно да ли та фирма има још потписаних уговора са јавним предузећима у Црној Гори. Према подацима портала у БиХ – „Хифа оил” је лидер у промету нафте и нафтних деривата у тој сусједној земљи са 20 одсто удјела на тржишту. Црногорско тржиште нафтних деривата последњих година интересантно је регионалним компанијама. И хрватска ИНА посједује неколико бензинских пумпи у Црној Гори.

Регулаторна агенција за енергетику (РАЕ) почетком марта ове године издала је компанији „Хифа оил ЦГ” лиценцу за трговину на мало нафтом и нафтним дериватима и складиштење. Ради се о лиценци која је издата до 2029. године, односно на временски период од 10 година. „Хифа оил ЦГ” раније је добила лиценце од РАЕ за транспорт нафте и нафтних деривата, трговину на велико течним нафтним гасом и нафтним дериватима.

Лиценце за рад од РАЕ

Посао од пола милиона еура добио најбогатији Босанац

■ Компанија „Путеви”, коју је основала Скупштина општине Подгорица, уговорила је посао са фирмом „Хифа оил ЦГ”, власника Изудина Ахмет-лића, који је према Форбсовој листи најбогатији Босанац. Ради се о уговору за набавку битумена, вриједном око пола милиона еура

ЦРНОГОРСКИ „ПУТЕВИ” НАБАВЉАЈУ БИТУМЕН ОД КОМПАНИЈЕ „ХИФА ОИЛ ЦГ”

Бензинска пумпа „Хифа оил”

”„Хифа оил ЦГ” пла-сирала је и дистри-буирала 10 мили-она литара

нафтних деривата, казао је Ахметлић

Изудин Ахметлић

Лидер у БиХ у промету нафте

Маркетинг 7н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

8 Хроника н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

Полицији бјежао украденим аутомКолашинска полиција ухапсила је Б.Б.,

који се сумњичи да је починио кривично дјело спречавање службеног лица у вршењу службене радње, два кривична дјела фалси-фиковање исправе и прикривање. У септем-бру прошле године полицајци су зауставили „поло” којим је управљао М.К. (31) из Подго-рице. Приликом ове контроле, поред патро-ле су прошла два возила „голф 5“, од којих је прво имало подгоричке регистарске ознаке,

а друго њемачке. Полиција је безуспјешно покушала да их заустави, а утврђено је да је једно од тих возила изазвало саобраћајну незгоду. Возач је побјегао са М.К. који је уп-рављао „полом”.

- Провјерама је установљено да су пре-дметна возила нестала у Новом Пазару, а на оба возила су касније постављене регистар-ске ознаке скинуте са других возила - наво-де из полиције. М.В.П.Илустрација

Привођење Бојичића

У КОЛАШИНУ УХАПШЕН Б.Б.

Виши суд у Бијелом Пољу продужио је притвор Николи Бојичићу (31) из Берана због сумње да је извршио кривич-но дјело тешко убиство на подмукао начин, у стицају са недозвољеним држањем оружја и експлозивних нап-рава.

Бојичић је оптужен да је

крајем децембра прошле го-дине у Беранама убио суг-рађанина Данијела Ман-дића. У оптужници се наводи да је у извршењу овог тешког убиства учествовала још јед-на особа, али тужилаштво није утврдило ко је уз Боји-чића пуцао у Мандића.

М.Н.

Продужили му притворОДЛУЧЕНО ДА НИКОЛА БОЈИЧИЋ, КОЈИ ЈЕ ОПТУЖЕН ЗА

УБИСТВО СУГРАЂАНИНА, ОСТАНЕ ИЗА РЕШЕТАКА

НАКОН ЗАПЛЕНЕ 56 КИЛОГРАМА КОКАИНА ПРИВЕДЕНИ ПОДОФИЦИРИ ДУШКО РАДЕНОВИЋ И МИЛОШ КУЛИЋ

Преко „Јадрана” и раније шверцовали дрогу?

■ Током јучерашњег дана саслушано је више чланова посаде „Јадрана”, који су испитивани о догађају из прошле године када је броду пришао сумњиви глисер

Након што су војна поли-ција и припадници МУП-а, по налогу замјеника спе-цијалног државног тужио-ца Саше Чађеновића, приве-ли старијег водника Душка Раденовића због покушаја кријумчарења 56 килогра-ма наркотика на школском броду „Јадран“, јуче је при-веден и старији водник Ми-лош Кулић.

За разлику од Раденовића, Кулић није члан посаде, рас-поређен је као подофицир у касарну Лепетане, али је ук-рцан на брод као испомоћ по-сади за школско крстарење до Истанбула и Пиреја, које је требало да буде реализо-вано прекјуче са студенти-ма Факултета за поморство из Котора.

Према сазнањима „Дана“, у Специјалном државном ту-жилаштву сумњају да ово није била прва операција кријумчарења кокаина на неком крстарењу школским бродом „Јадран“ коју је спро-вела ова група припадника Морнарице ВЦГ. Током крста-

рења једрењака „Јадран“ са укрцаним студентима По-морског факултета из Котора на рути Тиват–Валета–Тиват 11. маја прошле године дошло је до инцидента коме до сада није придаван већи значај.

„Јадрану“ је тада ноћу у во-дама Јонског мора јужно од Отрантских врата великом брзином пришао сумњиви глисер, који се удаљио на-кон борбене узбуне на броду

и упозоравања рефлектори-ма. Истражитељи провјера-вају да ли је и тада са „Јадрана“ у море бачен пакет наркоти-ка који је то неидентифико-вано пловило тада покупило из мора преко ГПС локатора. Јуче испитани чланови поса-де управо су тужиоцу одгова-рали на питања о том случају.

Осим Раденовића и Ку-лића, приведена је још једна особа. Они су одмах након ха-

пшења спроводени у Подго-рицу, у такозвану „Лименку”, гдје је смјештен Специјални полицијски тим.

Нова хапшења услиједи-ла су синоћ, око 19.30, када су јаке војно-полицијске снаге и диверзанти направиле обруч око брода на обали Пине. При-падници војне полиције са дугим цијевима још прекју-че су опколиле шеталиште и забрањивали прилазак том дијелу Пина док је трајала ак-ција, а броду су пришла поли-цијска оклопљења теренска возила.

Посада „Јадрана“ по нало-гу специјалног тужиоца Саше Чађеновића је већ два дана у изолацији на броду и саслу-шава се један по један члан у станици тиватског Одјељења безбједности. Свим чланови-ма посаде су одузети мобил-ни телефони. Ж.К.

Демокртатски фронт позвао је министра одбране Предрага Бошковића да одмах поднесе оставку.

- Пошто припадници НАТО пакта деценијама, од Вијетнама до Авганистана, активно учествују у шверцу огромних количина дроге, дошао је ред и на Црну Гору да постане дио те,,приче“- саопштили су из ДФ- а.

Оцијенили су да је некадашњи понос оружаних снага – ратна морнарица- данас тешко искомпроми-тован зато што они који управљају овом земљом не

држе ни до части ни до војске, него су преко ноћи постали милијардери бавећи се шверцом дроге, цигара, акцизних роба и разним другим крими-налним радњама.

- Зато се и поставља питање колико је досад прошверцовано дроге са оних неколико преосталих бродова и патролних чамаца, ако се оволика коли-чина превози школским бродом- додају из ДФ- а, наводећи да је упитно коме ће бити „прикачена” пронађена дрога.

Бошковић да поднесе оставку

„Јадран” и јуче био под опсадом полиције

одузели цигарете кријумчарио странцеАКЦИЈА ЦАРИНИКА НА КОНИКУ УХАПШЕН БАРАНИН А.Г. (33)

Службеници Управе ца-рина су у подгоричком на-сељу Коник одузели већу количину цигарета. У првој акцији, изведеној 17.априла, царински службеници су од једног физичког лица одузе-ли 270 паклица цигарета без акцизних маркица, вриједно-сти 594 еура.

Истога дана, такође у на-сељу Коник, од још једног лица одузето је 80 паклица цигарета без акцизних мар-кица, чија вриједност је 176 еура.

- У оба случаја роба је оду-зета, а издата су два прекршај-на налога – саопштено је из Управе царина. М.В.П.

Баранин А.Г. (33) ухапшен је због сумње да је починио кривично дјело недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи. Он се те-рети да је по договору са јед-ним лицем из Албаније преу-зео шест страних држављана, троје одраслих и троје дјеце, које је покушао да превезе до

Подгорице.– Он је том приликом уочен

од стране службеника ОГБ Ул-цињ, који су покушали да га за-уставе, али се он оглушио о из-дато наређење и након краће вожње оставио возило са лици-ма у њему и дао се у бјекство у непознатом правцу –саопште-но је из полиције. М.В.П.

Држављанин Србије Ми-ладин Радовановић почео је да преговара са Вишим државним тужилаштвом у Подгорици око споразумног признања кривице у предме-ту у којем се терети да је по-кушао да убије Марка Про-ковића. Због тога је почетак суђења, који је био планиран за ову седмицу, одложен за 15. мај. Предмет је додијељен су-дији Вишег суда у Подгори-ци Предрагу Табашу.

Засада нема података о каквој казни преговарају Радовановић и тужилаштво.

Инцидент због којег је Ра-довановић оптужен догодио се 2. септембра прошле годи-не у мјесту Радановићи у Ко-тору. Оптужени се терети да је тог дана приликом свађе дрвеном дршком од крам-па ударио у главу Проко-вића. Он је од силине удара пао на земљу и задобио пре-лом костију лобање.

Радовановић је на саслу-шању у Вишем државном ту-жилаштву у Подгорици на-кон хапшења казао да није имао намјеру да убије Про-ковића, већ да је мислио да ће

он њега напасти. Није спорио ни га је ударио двапут у главу.

Ипак, недуго пошто је Виши суд у Подгорици по-тврдио оптужницу против њега, Радованивић је почео преговоре о склапању спо-разума о признању кривице.

Из Управе полиције је на-кон овог догађаја саопште-но да је Радовановић након краће препирке насрнуо на Проковића. Утврђено је да је Радовановић више пута држалом од крампа ударио Проковића по глави. У Кли-ничком центру је констато-вано да се ради о тешким тје-лесним повредама опасним по живот.

До сукоба је дошло у дво-ришту куће Проковића, од-носно испред куће у којој станује С.П. у Радановићи-ма. Полиција сумња да је до-шло до сукоба између Мар-ка Проковића и С.П., који су у блиским родбинским одно-сима, након чега је Радовано-вић насрнуо на Проковића.

Радовановић је иначе жи-вио као подстанар код поро-дице Проковић.

М.В.П.

Склапају споразум за покушај убиства

СУЂЕЊЕ МИЛАДИНУ РАДОВАНОВИЋУ ОДЛОЖЕНО ЗБОГ ПРЕГОВОРА ОПТУЖЕНОГ С ТУЖИОЦЕМ

Предмет у Вишем суду

Душко Раденовић

ФоТо

: ФеЈ

сбук

Хроника 9н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

Которанин Веселин Ве-ско Вукотић (69), отац вођа „шкаљарског клана” Јована и Игора Вукотића, убијен је синоћ испред своје куће у которском насељу Доброта. Смртоносне хице у Вукотића испалио је засад неиденти-фиковани мушкарац који је носио капу. Када је Вуко-тић изашао из куће, убица је у њега испалио хице из пиштоља са пригушива-чем, након чега је побјегао. Которанин је одмах преве-зен у болницу, гдје је убрзо подлегао повредама.

Убиство се догодило око 20 часова и 40 минута. Пре-ма нашим сазнањима из по-лиције, Вукотић је изашао из куће и упутио се ка свом ау-томобилу када му је пришао мушкарац са капом и запу-цао у његовом правцу.

Полиција је одмах стигла на мјесто убиства и блоки-рала читав ужи и шири дио града. Претресано је свако

возило и сви пролазници.На више локација заустављана су сва возила. Инспектори су изводили све особе из ауто-мобила, које су детаљно пре-тресане, као и возила.

Убрзо је на лице мјеста до-шла и млађа женска особа, за коју се испоставило да је супруга Веселиновог сина Игора. Она се кроз плач обра-тила полицајцима: „Молим вас, мене морате да пустите да приђем, ја сам му снаха.”

Иако се спекулисало да је Веселин Вукотић „жива мета” и да му је безбједност угрожена, из полиције твр-де да се он обазриво кретао,

али да је из куће излазио без обезбјеђења.

У близини мјеста убист-ва налази се више објека-та. Ипак, људи који су били у тим објектима казали су да нијесу чули пуцње или при-мијетили било шта необич-но. Због тога је полиција до-шла до закључка да је убица пуцао из пиштоља са пригу-шивачем.

Вукотићеви синови није-су у Црној Гори. Јован је у за-твору у Србији, гдје служи казну затвора од 15 мјесеци због фалсификовања пасо-ша. Пресуда му је изречена у Другом основном суду у Београду. Он је ухапшен 10.

септембра прошле године у Анталији, када је код њега пронађен фалсификовани македонски пасош. Одмах је изручен Србији. На по-четку суђења негирао је оп-тужбе за фалсификовање до-кумената и наводе да је вођа „шкаљарског клана”. Он је тада казао да му је безбјед-ност угрожена и да полицај-ци једном мафијашком кла-ну продају информације о његовом кретању. Тврдио је да му подмећу они који су убили адвоката Драгосла-ва Мишу Огњановића. Цр-ногорски правосудни орга-ни га потражују због сумње да је учествовао у покушаји-

ма убистава Тамаре Звицер, супруге наводног вође „ка-вачког клана” Радоја Зви-цера, и Милоша Радоњића и Војина Ступара, припад-ника те криминалне групе.

Његов други син Игор је у бјекству пошто је оптужен да је формирао криминалну групу која је починила и пла-нирала више убистава. Пре-ма сумњама Специјалног др-жавног тужилаштва, његов клан је сарађивао са крими-налним групама које су у Никшићу и Албанији фор-мирали Ранко Радуловић

и Ероген Брајовић. У писму достављеном медијима он је тврдио да су те оптужбе про-извод подметања од стране правосудних органа и људи из тајне и јавне полиције који имају сумњиве везе.

За забрињавајуће стање безбједности, посебно у Ко-тору, у којем живи његова по-родица, он је тада окривио власт, тврдећи да су својим аминовањем тај мирни град претворили у страшно мјес-то у којем није безбједно изаћи на улицу.

Б.М.–М.В.П.

Отац вође „шкаљараца”убијен на кућном прагу

У КОТОРСКОМ НАСЕЉУ ДОБРОТА ЛИКВИДИРАН ВЕСЕЛИН ВУКОТИЋ (69)

Которски кланови раније су дјеловали као једна криминална група. Међутим, 2015. године у Валенсији је нестало 200 килограма кокаина. Због тога је дошло до расцјепа у клану, који се подијелио на „шкаљарце” и „кавчане”. Убрзо су почеле сурове ликвидације. Људи су убијани на јавним мјестима, пред бројним пролазницима, од којих су неки и страдали. Осим убистава, овај сукоб су пратили и бројни бомбашки напади, од којих су неки били са смртним последицама.

Рат которских кланова води се већ годинама, а до сада је однио више од 30 живота. Нај-више убистава десило се у Цр-ној Гори, а до крвавих сукоба чланова два ривалска клана долазило је и у земљама реги-она и иностранству. Страдало је и неколико случајних жртава.

По ли ци ја је си гур на да су у ра ту „кав ча на” и „шка ља­ра ца” стра да ли Го­ран Ра­до­ман, Са­ша­Мар­ко­вић, Го­ран­и Ра­до­мир­Ђу­рич­ко­вић, Иван­Ло­пи­чић, Ср­ђан­Вла­хо­вић, Го­ран­Ду­чић, Горан­Би­ску­по­вић, Ми­лош­Бо­шњак, Да­ли­бор­Ђу­рић, Ђор­ђе­Бо­ре­та, Дра­ган­Зе­че­вић, Ђор­ђе­Се­ку­ло­вић, Ра­до­ван­Ма­то­вић­Ра­ке­ла, Иван­Не­до­вић, Ни­ко­Ро­га­но­вић, Бо­шко­Бо­жо­вић, Ми­лан­Пе­ко­вић, Го­ран­Ленац, Алек­сан­дар­Стан­ко­вић,­звани­Са­ле­Му­та­ви, Пе­тар­Да­мја­но­вић, Дражен­Чађеновић, Милош­Шаковић, Никола­Ћупић,­Владимир­Рогановић...Та ко­ђе, ни је ис кљу че на сум ња да је и Бо­жи­дар­Циц­мил, ко ји је при је дви је го ди не ли кви ди ран у Мо ста ру, жр тва овог ра та, као и Вла­сти­мир­Ми­ло­ше­вић, ко ји је уби јен у Бе ог ра ду. Ис пи ту је се и да ли је Пље вљак Ми­ло­је­Во­ји­но­вић, ко ји је уби јен у бом ба шком на па ду у бли зи ни Кри вог мо ста у Под го ри ци, та-кође жр тва су ко ба которских криминалних кланова.

Сукоб због нестанка кокаинаРат кланова однио више

од 30 живота

Полиција блокирала више локација у Котору

Блокада испред Вукотићеве куће

Мјесто убиства

Вукотић

■ Када је изашао из своје куће у которском насељу Доброта, Вукотића је хицима из пиштоља са пригушивачем убио нападач који је носио капу

име стране10 Друштво н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

Иако Управа полиције више није орган у оквиру Министарства унутрашњих послова (МУП), тај ресор и даље обрачунава и исплаћује зараде државним службени-цима и намјештеницима. Вла-да је на последњој сједници дала сагласност да се са буџет-ске позиције УП преусмјери 100.000 еура на рачун МУП-а за исплату зарада.

– Како није извршено преу-зимање државних службени-ка и намјештеника у складу са чланом 64 Уредбе о организа-цији и начину рада државне управе, то није могуће извр-шити исплату зарада сагласно Закону о буџету за 2019. годи-ну за програм Администра-ција–Управе полиције, те ће сагласно потписаном Спора-зуму о сарадњи између Ми-нистарства унутрашњих послова и Управе полиције обрачун и исплату зарада за државне службенике и намјештенике програма Ад-министрација–Управе поли-ције вршити Министарство унутрашњих послова – на-води се у информацији.

У другом документу који се нашао на Влади наведе-

но је да су се Споразумом о сарадњи од 21. јануара 2019. године МУП и Управа поли-ције споразумјели да обавезе плаћања према добављачима за вријеме праћења реализа-ције започетих и спроведених поступака набавки врши ми-нистарство, док ће УП преус-мјеравати средства. Наводи се да су предлогом буџета за 2019. годину средства у изно-су од 30.000 еура на издатку – материјал за здравствену заштиту планирана за Здрав-ствени центар, који је у прет-ходној подјели био у оквиру Управе полиције, а сада је ор-ганизационо припао МУП-у, те су по том основу тражили преусмјерење новца на МУП.

– Министарство финан-сија је у складу са чланом 45 Закона о буџету и фискалној одговорности доставило са-гласност за преусмјеравање средстава у укупном износу од 255.593 еура – пише у ин-формацији.

За ангажман старијег по-лицајца прве класе у Амба-сади Црне Горе у Београду преусмјерено је 20.821 еуро Министарству вањских посло-ва. А.О.

У УПРАВИ ДРЖАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗАПОСЛЕНО ЧАК 120 ЛИЦА

Пошта има 31 директора ■ У Пошти Црне Горе прошле године радило је око 920 лица. Из тог државног предузећа нијесу

одговорили на питања „Дана”, послата 6. марта, у вези ангажовања 120 људи у управи У управи Поште Црне Горе

запослено је око 120 лица, од укупно 920 запослених, ко-лико их је радило у овом др-жавном предузећу на крају прошле године. Подаци до којих је дошао „Дан” по-казују да, поред позиција из-вршног директора и чланова одбора директора, у овом др-жавном предузећу ради већи број помоћника директора, директора сектора, замјени-ка, шефова кабинета, секре-тара, савјетника, инспектора правних заступника...

Извршни директор По-ште је Иван Калезић, док је његов замјеник Гјер-гј Цамај. Калезић има чак пет помоћника. Оливера Мартиновић је помоћник извршног директора за по-штанско пословање и плат-ни промет, Андреја Вујачић за ИТ и електронске сервисе. Помоћник извршног дирек-тора за економско-финан-сијско пословање је Дубрав-ка Чађеновић, за правне и кадровске послове Мило Пе-ровић, а помоћник директо-ра за логистику је Миодраг Ракчевић.

Одбор директора Поште чини пет лица. То су Мир-сад Џуџевић, предсједник одбора, те Милан Марти-новић, Бранко Фемић, Јахо Пепић и Александар Љумо-вић као чланови. Одбор има

свог секретара – Миланку Јањевић.

Поред ових 12 директора, Пошта Црне Горе има још то-лико директора сектора и самосталних служби. То су Слађана Вујовић, директор за квалитет, Весна Вратни-ца за рекламације, Оливера Бошковић за информацио-но-телекомуникационе тех-нологије. На челу Сектора за поштанску експлоатацију и продају је Јована Сјеклоћа, Лидија Перовић је дирек-торица Сектора за услуге. Директори су и Маја Ота-шевић за сектор експрес ус-

луга, Виолета Стамболић за платни промет и извјешта-вање, Вања Милошевић за економске и Татјана Попо-вић за опште послове.

Татјана Вујошевић је на челу сектора за правне и кадровске послове. Дирек-торица Самосталне служ-бе унутрашње контроле је Милева Ераковић, а служ-бе обезбјеђења Наташа Јова-новић Вукчевић.

Поред ових, Пошта има и директоре регионални цен-тара. Славко Вучићевић је директор барске поште, Бећир Калач је на челу Реги-

оналног центра пошта Бера-не. Директор у Бијелом Пољу је Мухедин Спахић, у Будви Новка Распоповић, Херцег Новом Зоран Калуђеровић. На челу Поште у Никшићу је Милан Анђелић, док је Миодраг Ракчевић дирек-тор Поштанско-логистичког центра.

Према незваничним саз-нањима „Дана”, пословни се-кретар Поште је Снежана Цицаревић. Пи-ар менаџер је Весна Гољевић, док је Ве-роника Кликовац шеф ка-бинета извршног директора.

Према сазнањима „Дана”, Пошта има два запослена ин-спектора. Поред помоћника директора и директора сек-тора за одређене области, на платном списку Поште су и шефови сектора које се баве истим дјелатностима. Тако се на челу службе за инвести-ције налази Рајко Ђедовић. Шефица набавне службе је Марина Јовановић, а на челу рачуноводства Лидија Шу-ндић.

Зорка Становић је шеф службе за наплату потра-живања, а Дарко Синђић руководи универзалним сер-висом. Шеф службе за оси-гурање је Мирко Вукчевић, финансија Рајко Мијовић, филателије Александра Пе-ровић. У служби за информа-ционо-комуникационе тех-нологије су Владо Чепић и Влатко Николић. Прав-ни заступник је Петар Ос-тојић, док је Милена Ма-ровић шеф архиве.

Према подацима извора „Дана” из Поште, остали за-послени у управи су рефе-ренти и лица за завршеном средњом школом. А.О.

Према званичним подацима које је Пошта Црне Горе пријавила Пореској управи, током 2018. године у овом предузећу радила су, просјечно, 922 лица, што је повећање за 38 новозапослених у односу на годину раније. Пошта је лани за зараде и накнаде дала 6,5 милиона еура, што представља повећање у односу на годину раније за око 220.000.

Из тог државног предузећа нијесу одговорили на питања „Дана”, послата 6. марта, у вези ангажо-вања 120 људи у управи Поште. Нијесу одговорили због чега имају толики број директора, помоћника и шефова, те да ли су радили План оптимизације да би сходно њему утврдили да ли имају вишак запослених.

За плате 6,5 милиона, Пошта без одговораМуП исплаћује плате полицији

СХОДНО СПОРАЗУМУ РЕСОРА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА И УП

Зграда Поште Црне Горе (архива)

Зграда Управе полције

Са ранијег обиљежавања Ускрса у Котору

Црна Гора је за контину-ирану медицинску едука-цију ове године обезбије-дила 500.000 еура, а новац ће, према броју запосле-них, бити распоређен у виду буџета свакој здравственој установи, казала је дирек-торица Директората за кон-тролу квалитета здравствене заштите Весна Мирановић. Према њеним ријечима, план је да се континуирана медицинска едукација кроји према потребама здравстве-ног система и интересовању здравствених радника.

Мирановићева је аген-цији Мина казала да су све здравствене установе већ доставиле листе потреба за едукативним активностима у наредној години.

– Кроз систем контину-иране медицинске едука-

ције обезбјеђује се да најно-вија знања и најсавременије технике лијечења буду пре-несене кроз допунски и стал-ни облик интерног или екстерног усавршавања, и циљ је да подигне ниво стручног знања и унаприје-ди квалитет здравственог – објаснила је она.

Како је додала, Клинич-ки центар (КЦЦГ) и Инсти-тут за јавно здравље (ИЈЗ) ће у оквиру едукације одржа-ти курсеве за обуку љекара са примарног и секундарног нивоа здравствене заштите.

– Планирана је обука спе-цијалиста породичне меди-цине за ултразвук абдомена, радиолога на примарном и секундарном нивоу за до-плер крвних судова– рекла је Мирановићева.

А.О.

За едукацију 500.000

НАРЕДНА ТРИ ДАНА

ВЕСНА МИРАНОВИЋ САОПШТИЛА

Хришћански вјерници који вријеме рачунају по Гре-горијанском календару данас прослављају Ускрс, највећи и најстарији хришћански праз-ник.

Ускрс се слави три дана у спомен Христовог ускрснућа, његову побједу над смрћу и

над гријехом. Ускрс је најста-рији хришћански празник, који се празнује још од пр-вих времена хришћанства. У црквеном календару нема фиксни датум. Католички Ус-крс ове године претходи пра-вославном Васкрсу, који се сла-ви 28, 29. и 30. априла. А.О.

Католици славе ускрс

Поштовати Кодекс

Миљанић поднио оставку

У ЈУВЕНТАСУ О РЕГУЛАЦИЈИ

ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР СИНДИКАЛНЕ РЕКРЕ

Најбољи вид регулације је управо онај који долази од са-мих медија, који се кроз уд-руживање обавезују да ће по-штовати стандарде и Кодекс новинара, сматрају у невлади-ној организацији (НВО) Јувен-тас. Сарадник на пројектима у тој НВО Мићан Андрија-шевић казао је за агенцију

Мина да је њихово истражи-вање показало да се свега је-дан одсто опште популације некада жалило неком од на-длежних саморегулаторних или регулаторних тијела.То не значи, како је навео, да су црногорски медији безгреш-ни и да сви њихови садржаји испуњавају стандарде. А.О.

Извршни директор Друштва за рекреацију, од-мор и бањско лијечење рад-ника „Рекра” Радуле Миља-нић и званично је поднио неопозиву оставку на ту функцију. Објаснио је је то учинио из здравствених раз-лога.

Миљанић је оставку дос-

тавио одбору директора „Ре-кре”.

– Подносим неопозиву ос-тавку на мјесто извршног ди-ректора „Рекра доо”. Разлог моје оставке су дуготрајни здравствени проблеми који се усложњавају и неспојиви су са послом који обављам – навео је Миљанић. А.О.

Друштво 11н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

Семинар посвећен пе-диjатриjи, а у циљу позицио-нирања Колашина на мапи здравственог туризма одр-жан је по пети пут у том гра-ду. На семинару је учешће узе-ло преко 100 представника из региона.

– Брига о дjеци је приори-тетна обавеза сваког друштва и сваке заjеднице. Ви бринете о здрављу дjеце, што jе опет посебна врста одговорнос-ти. На таj начин потврђуjете и своjу стручност и професио-налност, али и хуманост – ка-зао је предсjедник општине Колашин Милосав Булато-вић. Једна од организаторки скупа, докторка Веселинка Лола Ђуришић, подсјетила је да су кроз рад семинара у про-теклих пет година обрађене 53 актуелне теме из области педиjатриjе. J.Ш.

НВО „Еком” и Министарство одрживог развоја додијелиће у понедјељак награде са конкурса „Млади еко-репортери 2019”. Конкурс „Млади еко-репортери” организује се дванаесту годину за редом у склопу програма Фондације за еколошку едукацију (ФЕЕ), а теме за ову годину су „Одговорна производња и потрошња” и „Еко-школе”.

На конкурс је пристигло преко 480 радова из 33 основне и 16 средњих школa. А.О.

флешСеминар педијатара

Награде еко-репортерима

Будванка Софија Петро-вић предала је жалбу на од-луку „Морског добра” да пла-жа „Фрида” у Бечићима буде додијељена компанији Злат-ка Маровића, братанића би-вшег потпредсједника ДПС-а Светозара Маровића, исти-чући да је комплетан про-цес намјештен да би та фир-ма побиједила на тендеру. Одлуком коју Петровићева оспорава предвиђено је да се бира као најповољнија пону-да понуђача фирме „Леона & Алекса” из Будве за закуп ло-кације под редним бројем че-тири у Бечићима. Ова одлука је, како тврди, незаконита из више разлога. Понуда Петро-вићеве је износила 45.395, или 126 еура мање од фирме „Ле-она & Алекса”.

Петровићева је за „Дан” ис-такла да она и фирма „Цезар Паласе НО1” из Пљеваља више нијесу закупци плаже „Фри-да” у Бечићима.

– На превару нам је отета од породице Маровић, тачније Златка Маровића. Одлучила сам да се обратим свим мо-гућим институцијама и на-длежним органима. Је ли дос-та више лоповлука у Будви? До када ће династија чувене по-родице да отима нормалном народу? Јесам ли изгубила плажу зато што су банке не-

поуздане? Зато што ми ди-ректор „Морског добра” није ујак. Ја сам једном члану ко-мисије када сам предала ко-верту са документацијом и понудом рекла да је коверта провидна и да се јасно види по-нуђена цифра, али он је рекао да то нема везе – саопштила је Петровићева.

Шта се десило, како је рекла, утврдиће тужилаштво, јер планирају да против свих актера поднесу кривичне пријаве.

– Обратићу се невладиној организацији МАНС, као и медијима. Ми ћемо се снаћи и обезбиједити својој дјеци нормалан живот, иако смо у тешком минусу послије ове преваре изазване од сина и братанића оптуживаних и осуђиваних Маровића. На-стављамо даље, има још посло-ва, а колико њих се није сна-шло и изгубило све након похода ове незасите фами-лије, јавиће се и они. Доста је било ћутања – навела је Пет-ровићева.

У жалби која је предата „Морском добру”, Петровиће-ва и фирма „Цезар Паласе НО1” из Пљеваља тврде да у образ-ложењу одлуке нијесу наведе-ни прописи на основу којих је донијето рјешење, „већ се спо-миње одлучивање на основу

текста јавног позива, што је не-законито и супротно правил-нику за спровођење поступка давања на коришћење дјело-ва морског добра”.

– Понуда коју је комисија прогласила најповољнијом заснива се на незаконитим радњама понуђача фирме „Алекса & Леона”. Очиглед-но је да је прворангирани по-нуђач, уз помоћ одговорног лица Ловћен банке, починио кривично дјело, наводећи то лице да прекрши Закон о банкама у вези са банкарском тајном. У том смислу, ја сам поднијела приговор банци са захтјевом да буде спрове-дена интерна контрола, а по-што сумњам на одређену особу, поднијећу и кривич-ну пријаву тужилаштву због злоупотребе службеног поло-жаја – најављује Петровићева.

Истиче да је гаранција пр-ворангираног понуђача изда-та дан након што је њој изда-та гаранција од Ловћен банке.

– Претходно је прворан-гирани понуђач морао бити обавијештен о износу моје

гаранције јер је своју понуду на крајње безобзиран начин формулисао тако да је уку-пна разлика у бодовима из-међу наших понуда 0,1 бод, што је, како сам обавијеште-на од представника „Морског добра”, јединствен случај. Ту понуду директор првопласи-раног Златко Маровић форму-лисао је на начин који је еко-номски неисплатив само да би ми преотео купалиште чији сам закупац била претходне двије године. У плану је да се за наредне године – након што на незаконит начин Маровић преузме купалиште – износ за-купа сведе на минимум како би пословање прворангираног било економски исплативо. О свему што сам навела посједу-јем доказе – тврди Петровиће-ва у жалби, уз напомену да би та плажа могла да послужи за отварање хотелског бизниса који покрећу моћни кругови.

Наводи да је Маровић у блиским сродничким одно-сима са директором „Морског добра” и шефом ОО ДПС Буд-ва Предрагом Јелушићем, те

изражава сумњу у пристрас-но одлучивање комисије и по-стојање конфликта интереса будући да је директор „Морс-ког добра” надлежан за имено-вање чланова комисије.

– Директор прворангира-ног понуђача био је у просто-ријама јавног предузећа за уп-рављање морским добром док сам чекала да предам понуду, а након моје предаје појавила се госпођа која је заступник прво-рангираног и предала понуду – закључила је Петровићева.

М.В.

Предраг Јелушић рекао је у изјави за „Дан” да су сви јавни позиви транспарентни.

– Јавни су и за све учеснике важе иста правила, у што се можете и увјерити на званичном сајту „Морског добра”. Друго, тендерске комисије раде по закону и условима јавног позива. Не треба, ваљда, посебно напомињати да су независни у раду и одлучивању. У крајњем, оне носе одговорност за одлуке које доносе. Наводе и доживљаје појединих учесника нећу комента-рисати – каже Јелушић.

Јелушић: Све је по прописима

Тендер намјестили за Световог братанића?

СОФИЈА ПЕТРОВИЋ НАЈАВИЛА КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ РУКОВОДСТВА МОРСКОГ ДОБРА

Софија Петровић Златко Маровић

Бесплатан улазак у парковеУлазак у свих пет националних парко-

ва Црне Горе сјутра ће поводом 22. апри-ла, Дана планете Земље, бити бесплатан, најављено је из Националних паркова Црне Горе (НПЦГ). Из тог предузећа позвали су љубитеље природе и активног одмора да посјете националне паркове „Дурмитор”,

„Биоградску гору”, „Ловћен”, „Скадарско језеро” и „Проклетије”, уживају у пјеша-чењу, планинарењу, вожњи бициклима, кајакарењу, крстарењу Скадарским језе-ром, посматрању птица и осталим садр-жајима која нуде ова заштићена подручја.

А.О.

ПОВОДОМ ДАНА ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Без адекватног приступаСАВЕЗ СЛИЈЕПИХ УПОЗОРАВА

Један од упечатљивих ви-дова дискриминације особа са инвалидитетом је недоста-так адекватног приступа до-брима и услугама, саопште-но је из Савеза слијепих Црне Горе. Та организација је, зајед-но са Невладином организа-цијом Центар за заштиту пот-

рошача (ЦЕЗАП), организовала двије обуке за представнике ор-ганизација цивилног друшт-ва о методологији за праћење и анализу правног и стратеш-ког оквира и о методологији за истраживање, студијама поли-тике и заговарању.

А.О.

За заштиту 171 милион

Недјеља имунизације

ИЗ МИНИСТАРСТВА РАДА САОПШТИЛИ

КАМПАЊА СЗО О ПОДИЗАЊУ НИВОА СВИЈЕСТИ О ВАКЦИНАЦИЈИ

Трошкови по основу зашти-те и здравља на раду, повреде на раду, професионалне боле-сти и болести у вези са радом у Црној Гори у 2017. години из-носили су око 171 милион еура, казали су из Министарства

рада и социјалног старања. Како су казали, поводом Свјет-ског дана заштите и здравља на раду у уторак ће организо-вати панел дискусију „Здрава радна мјеста управљају опас-ним материјама”. А.О.

У периоду од 24. до 30. ап-рила спроводи се кампања чији је циљ подизање нивоа свјесности у популацији о бе-нефитима вакцинације, са-општено је из канцеларије Свјетске здравствене орга-низације (СЗО) у Црној Гори.

Објаснили су да ће обиљежа-вање ове седмице започети тако што ће се 25. априла пре-мијерно играти позоришна представа „Здравкино срце” за дјецу из првог разреда у Ос-новној школи „Сутјеска”.

А.О.АМЕРИЧКИ УГАО ОРГАНИЗУЈЕ СКУП О

МЕДИЈСКОЈ ПИСМЕНОСТИ

Буди информисан

■ Петровићева тврди да је поступак давања у закуп плаже „Фрида” у Бечићима намјештен да би Маровићева фирма побиједила

(Фот

о: Ф

ејсБ

ук)

(Фот

о: Ф

ејсБ

ук)

Златко Маровић у изјави за „Дан” тврди да прича Софије Петровић о намјештању тендера није истинита.

– Она изјављује да је банка одала колика је њена гаранција и да смо ми на основу тога дали нашу понуду. А да је она дала понуду колика је банковна га-ранција она би добила. Што се тиче „Морског добра”, не знам како је могло да се намјести јер су понуде предате 15 до 20 ми-нута прије завршавања предаје понуда, а послије сат времена је било отварање понуда. Било је још случајева гдје су људи губили са малом разликом, али је проблем моје презиме – па мало да се провуче то кроз но-вине – казао је Маровић.

Он је навео да је Софији Пе-тровић и њеном мужу рекао да је само дао фирму куму за ту плажу на којој ће он да ради са другарицом која је дала новац за банковну гаранцију.

– А, иначе, сам са кумом от-ворио ту фирму и фирма се зове „Леона & Алекса” (моја ћерка и његов син) – рекао је Маровић.

Негира оптужбе

Амерички угао у Подгори-ци организоваће од 22. до 25. априла четвородневну ради-оницу медијске писмености „Буди информисан – не мани-пулисан”. Како су објаснили, циљ програма је да унаприје-

ди медијску писменост мла-дих, пружи младима функ-ционално знање како би били савјесни и одговорни грађани, да им помогне да се активи-рају у својим школама.

А.О.

12 н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .Став

За само пет недјеља у Бри-танији ће се одржати референ-дум о Брегзиту. Биће то наи-зглед избори за Европски парламент, а заправо пре-ре-ферендум или, ако волите ро-гобатне неологизме, префе-рендум. Дакле, пред нама је једноставан задатак: при-купити што више гласова за странке које подржавају дру-ги референдум о Брегзиту на коме би се британским грађа-нима омогућио демократски избор између постигнутог до-говора о Брегзиту и останка у ЕУ.

Ако манифест лабурис-та подразумијева други ре-ферендум, онда им треба дати глас. Али ако остану неодређени, треба се окре-нути либерал-демократима, странци Промијени УК, Зеле-нима, Шкотској националној партији (СНП) или велшком Plaid Cymru. Коначно, од рас-подјеле заступничких мјеста биће важније рећи: „X мили-она људи гласало је за проев-ропске, прореферендумске партије, док је само Y мили-она гласало за пробрегзит-ске странке као што су Укип, нова Брегзит партија Најџе-ла Фаража и конзервативци“. У овом пресудном обрачуну нема бачених гласова. Сваки глас се броји.

Још увијек постоји могућ-ност да се торијевци, у стра-ху од изборног армагедо-на своје странке 23. маја, на последњем изјашњавању у парламенту ипак прикло-не договору Терезе Меј и тиме спријече ове изборе у

последњи час, али вјероват-ноћа за то је веома мала.

Штета је што наше не-двосмислено проевропске и прореферендумске партије нису имале времена ни поли-тичке воље да саставе једин-ствену листу кандидата. То се десило у Пољској, на примјер,

гдје је вишестраначка Европ-ска коалиција истакла им-пресивну листу кандидата против владајуће национа-листичке групације разних пољских фаража.

Нова странка Промије-ни УК окупља неке од најхрабријих независних по-сланика у националном пар-ламенту (гдје тренутно сједе као Независна група, тзв. Тиге-ри) и вјероватно ће имати за-нимљиве кандидате за Европ-ски парламент. То ће подстаћи узбуђење медија и бирача, као контратежу галами око Фаражове Брегзит партије.

Али, Промијени УК (позна-ти и као Чуке, по водећем чла-ну Чуки Умуни) нема ништа налик гласачкој машини на националном нивоу, или војс-ци на терену коју имају либе-ралне демократе, па ће њена појава додатно фрагментиса-

ти проевропске гласаче.Могли бисте помисли-

ти да то није важно, јер су ово избори по пропорцио-налном систему. Нажалост, Д’Онтов систем пропорцио-налног представљања који се примјењује у Британији за европске изборе, фавори-зује веће странке на штету мањих (чак и више него ри-валски Сент-Лагијев метод). Британија је на овим избори-ма подијељена на изборне об-ласти, па ће тај ефекат бити јачи што је област мања. Доне-кле тјеши помисао да ће исти проблем имати и Укип и Брег-

зит партија.Још има простора за так-

тичко гласање, гдје се гласа-чи у појединим изборним об-ластима окупљају око најјаче проевропске странке. Партије би чак могле прећутно подије-лити области и ресурсе. Али

практични ефекти таквог маневра би вјероватно били слаби. Дакле, од суштинског је значаја фокусирати се на заједнички циљ, умјесто на странке. Заборавите мјеста и гледајте гласове. Будући да су ови избори у основи референ-думско изјашњавање, само су два броја важна: гласови за и гласови против.

Излазност на европске из-боре у Британији је увијек ниска. Последњи пут је из-носила 35,6 одсто – што још увијек није најнижа излаз-ност у Европи – када је гла-сало око 16,5 милиона људи.

Ове године европски избори се не поклапају ни са једним другим изборима због којих би људи ионако изашли на би-рачко мјесто. Многим умјере-ним про-брегзит бирачима ће се чинити да су ови избори бе-смислени, када ћемо ионако

напустити ЕУ. За разлику од њих, ватрени брегзитери и ватрени Европљани биће мо-тивисани као никада прије. Можда ће по први пут ово бити избори који се стварно тичу Европе.

Прво што треба урадити је регистрација за гласање. Крајњи рок истиче за мање од три недјеље, 7. маја. Изборна комисија је недавно твитовала да се једна од три особе узрас-та од 18 до 34 године још није регистровала да гласа. Сту-денти и млади људи: овдје се одлучује прије свега о вашој будућности. Региструјте се.

Више од милион грађана Уједињеног Краљевства живи негдје у ЕУ. Ако нисте живјели у иностранству дуже од 15 го-дина у континуитету, можете се регистровати да гласате на својој последњој адреси борав-ка у УК. То може бити компли-ковано, а крајњи рок ускоро истиче. Грађани УК који живе било гдје у свијету би требало да гласају путем поште или посредника.

Затим, ту је више од три ми-лиона грађана других ЕУ др-жава који живе у Британији. Чак и ако сте уписани у бирач-ки регистар, морате попуни-ти и послати формулар у коме ћете се изјаснити да желите да гласате овдје, а не у својој до-мовини. Анахронизам је да се то не може у потпуности оба-вити онлајн, мада службеник у мом локалном изборном ре-гистру каже да би прихвати-ли скенирану копију послату мејлом. Грађани Ирске с бо-равком у УК имају право да гласају уколико су уписани у регистар, као и квалификова-ни грађани Комонвелта.

Би-Би-Си ће такође морати да буде бољи од ругања Џона Хамфрија, који ове европ-ске изборе третира као фар-су. У питању су озбиљност и дужна непристрасност на-шег славног јавног сервиса. У међувремену, на хиљаде нови-нара, и овдје и широм Европе, само чекају да дан после из-бора пишу о „тријумфу Фара-жове Брегзит партије“. Својим ногама, гласовима и избором, можемо им обезбиједити дру-гачије вијести.

Пешчаник.нет

Бог је у малим ствари-ма. Ако је Бог срећа, онда су ситнице довољне да човје-ка учине срећним. Обични људи који свако јутро иду на своје обичне послове мо-гући су носиоци потенцијал-

не среће, јер јутрос је свануо лијеп, сунчан дан. То је до-вољан разлог за срећу. Само што већина од нас, малих об-ичних људи, није свјесна ове просте чињенице. У нашим главама станују мисли о пре-живљавању још једног дана. Док се касније овога дана бу-демо враћали с посла, гле-даћемо препуне баште под-горичких кафића, питајући се гдје станује срећа? Са ове или оне стране улице?

Из баште једног таквог кафића долази и млад мо-мак. По аршинима подго-ричке чаршије и партије на

власти, он је успјешан грађа-нин Црне Горе. Ради у јакој државној установи. Има оца у залеђини. Сви статусни сим-боли потребни за његову лич-ну срећу су ту. И аутомобили и станови и „ заштитници“ на положајима, све он има. Тај момак је дошао из тих препу-них подгоричких кафића гдје многи други станари кафића његове статусне симболе не-мају, али их сматрају „својом шољицом чаја“ потребном за личну срећу. И испијају ка-пућино и воду по цијели дан надајући се да ће их неким чудом овај момак и слични

њему погледати. И да ће на крају и они бити као Он.

Али, као што рекох, Бог је у малим стварима. Мјера у будућем животу овог момка са оцем у залеђини биће пљу-вање. Биће препознат у колек-тивном сјећању као неко ко је пљувао. Он је пљунуо. И свог оца. Он је отац онога момка који је на утакмици пљувао. И узалуд оцу све добре ства-ри које је урадио у свом жи-воту. Узалуд. Биће и он за-памћен тако. Као отац сина који је пљунуо. Јер Бог је у ма-лим стварима.

На страну то што ја не

вјерујем да се било која вриједност може очитовати у чињеници да повлаштена карта за утакмицу предста-вља мјеру патриотизма у овој држави. Јер није ваљда да се у патриотизам улази као на кошаркашку утакмицу пре-ко везе. Не утјерује се патри-отизам. Ни у главу ни у срце нити у било који други дио тијела. Домовина се воли на другачији начин. Са ове стране улице. Кад идеш сва-ко јутро на посао. Кад знаш да ће ти лијепо јутро уљепшати дан. Домовина се воли кад во-лиш све људе, и ове у чије си

име пљунуо и оне које си пљу-вао. Црна Гора није стан по по-влашћеним условима или 40.000 еура тајно добијеног новца. Црна Гора станује она-мо гдје укидају струју и воду због неплаћања, гдје шаљу у затвор због навијања, а због пљувања будеш награђен!Цр-на Гора није кусур из кафића татиних и маминих синова.

Није Црна Гора у кафићи-ма, нити у спортској двора-ни „Морача“. Ваљда је Црна Гора са ове стране улице. Црна Гора је ово јутро. Лије-по и умивено. Са ове стране улице.

■ Излазност на европске изборе у Британији је увијек ниска. Последњи пут је износила 35,6 одсто – што још увијек није најнижа излазност у Европи – када је гласало око 16,5 милиона људи. Ове године европски избори се не поклапају ни са једним другим изборима због којих би људи ионако изашли на бирачко мјесто

Европски избори као други референдум

Са ове стране улице ■ Мјера у будућем животу овог момка с оцем у залеђини биће пљување. Биће препознат у колективном сјећању као

неко ко је пљувао. Он је пљунуо. И свог оца. Он је отац онога момка који је на утакмици пљувао

”Више од милион грађана Уједињеног Краљев-ства живи негдје у ЕУ.

Ако нисте живјели у иностранству дуже од 15 година у кон-тинуитету, можете се регистровати да гласате на својој по-следњој адреси бо-равка у УК

АУТор: ТИМоТИ ГАрТоН ЕШ

ПИШЕ: СлободАН САвовИћ

13н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 . Став

Био је то још један дан у коме су предсједник Доналд Трамп и његово окружење прогласили величанствену побједу, док су његови проти-вници и медији исти догађај описали као – тотални пораз.

Догађај је објелодањивање комплетног извјештаја спе-цијалног савјетника Робер-та Милера, који је 23 мјесеца истраживао везе Трамповог изборног штаба са Русијом, настојећи да истовремено од-говори и на питање да ли је предсједник, док је та истра-га трајала, „ометао правду” и тиме злоупотребљавао свој положај и кршио Устав.

Извјештај који је дос-тављен Конгресу (и стављен на увид јавности) има 448 страна које су амерички и свјетски медији у четвртак френетично листали у пот-рази за пикантеријама и сен-зацијама, такмичећи се ко ће први до њих доћи.

Иначе, резиме тог из-вјештаја на четири стране који је саставио државни правобранилац Вилијам Бар објављен је крајем мар-та, с поруком да Трамп није крив ни по ком основу. Бару је тада замјерено да је тај ре-зиме састављао као Трампов адвокат, а не као шеф департ-мента правде.

Тај утисак је послије увида у оригинални извјештај по-тврђен, али је главни Миле-ров налаз – да нема основа да се Трамп оптужи за кривич-на дјела, али да се истовреме-но не ослобађа одговорнос-ти – права политичка коска убачена међу завађене демо-крате и републиканце у Кон-гресу.

Милер је, саслушавши око 500 свједока и анализи-рајући мноштво докумена-та, дошао до доказа да је Ру-сија настојала да допринесе побједи Доналда Трампа, од-носно поразу Хилари Клин-тон на америчким предсјед-ничким изборима 2016, али је закључио да није имао до-вољно правних елемената да Трампа и његову екипу оп-тужи за завјеру и „дослух” са

Москвом. Између осталог, и зато што дослух није правни концепт.

Да ли је Русија добила оно што је жељела? Трамп јесте побиједио, али су односи Москве и Вашингтона исто-ријски на најнижим грана-ма. Док Трамп не крије своје симпатије за Путина, његова администрација је Русији за-вела више санкција него све друге. Истовремено, раскол у западном савезу који је својом политиком изазвао Трамп, нешто је чему се Мос-ква свакако обрадовала.

А што се тиче Трампових настојања да минира Миле-рову истрагу, што јесте кри-вично дјело, извјештај кон-статује да је било најмање 11 таквих покушаја, али да ниједан није успио – зато што потчињени нису спро-водили његове захтјеве и на-ређења!

Милер је тиме – пози-вајући се на праксу да пред-сједник док је на власти не може да буде кривич-но гоњен – читав случај са правног терена пребацио на политички.

Демократе, које су једно вријеме размишљале о им-пичменту (опозиву), па од

тога одустале, сада су у ди-леми како да муницију коју им је обезбиједио Милер на најбољи начин искористе у предстојећој борби за прео-тимање Бијеле куће. Оно што им не иде наруку то је „Трам-пова неуништивост”: он је с лакоћом преживио серију афера које би уништиле сва-ког од његових претходника.

Милеров извјештај у том контексту није „бомба” која је најављивана и чини се да нема тог открића које би про-мијенило слику о америчком предсједнику, његовој етици, реторици и компетентности.

Такав какав је, Трамп је глобална политичка реал-ност која у догледно врије-ме не може да се промијени.

Трамповање се зато на-ставља – не само у Америци.

(Аутор је бивши главни и одговорни уредник „Политике”)

Остало је... можда су сла-гали, али остало је. Рекли су ми да багремови осјећају јед-ни друге. Жиле корјенске су могле да пређу дуге киломе-тре, док се са најудаљенијим не испреплету. Тако су кому-ницирали, тако су расли... тако су се чували... и уми-рали.

Био сам мали кад смо по никшићком парку шетали, и много дрвећа је изгледа-ло као да пати... што се и ис-постави - венули су, а листа-ли (нису одустајали). Неки лишај је деценијама дубио кору, па продро у срж багре-ма. Било је довољно да се је-дан зарази, па да на остале пренесе. Питао сам зашто их не пресијеку по жилама, па да спасу оне што су били млађи? Рекли су ми: „Али, ба-грем не може тако да дише? Срце би му разорили”.

Наредне године, све су их почупали. Липе засадили. Кажу да је последњи, који се на крају града налазио... оног момента пао, када су пр-вог у парку оборили. Тако то иде, кад су коријени испре-плетани.

* * *У 12. вијеку, по налогу из

лозе неколико тадашњих моћника, тражили су по Италији оног који би личио на Елијуса - за улогу Човје-ка Сунца, како би се вели-ка представа реализовала у Риму и закључила стого-дишњица припреме за моћно дјело „Седми син”. Данас је у траговима очуван средишњи фрагмент сценарија - тешко је разумјети причу која је из-ведена, али се ваљда радило о врсти драматизоване бајали-це која је премијером треба-ло да поврати славу Италији.

Ипак, до детаља је опи-сан моменат када су прона-

шли човјека. Након 101 љета, у мјесташцу Лука (близу Фи-ренце) наишли су на мушкар-ца који је радио на синтези стихова за потребе цркве. Кажу да је, без обзира на рат, очувао раздраган дух. Посебне љепоте, очију које су се слагале са гласом... и тугом међу ребрима за коју није хтио да му се дозна. То-

лико је личио на древни опис Елијуса, да су га одмах заро-били, за Рим послали, у стра-ху да му се нешто не догоди.

Припреме нису траја-ле дуго... текст се тако лако лијепио за његове зубе... „Сед-ми син” је изведен 1107. Тај успјех је касније опјеван уз оргуље. Оно што се у пјесма-ма не наводи... одмах након представе, Елијус је морао да умре. Спаљен, да га кроз ва-тру узме Сунце.

* * *„Ваздушасто, дијете... све

доживи ваздушасто. Ништа не треба да ти веже за камен стопала. Живи живот по мје-ри срца... не како жели околи-на. Овдје смо само неколико минута, нек се свака секун-да рачуна” - то ми је у роков-ник исписала, оног дана кад

сам кренуо за Београд. С тим ријечима сам почео да сту-дирам.

* * *Има та улица... скоро су на

њу посадили кружни ток с неколико попречних при-лаза. Мало чудна саобраћај-на заврзлама. Тек треба да се преуреди и осигура. И нова зграда, тик уз ред свјеже по-

сађених младица. И ти. Угле-дах те на пола пута.

Окренух главу, да испад-не да звејам. Али слика у гру-дима оста. Човјек који гура колица, и твоја фигура - сје-диш, с длановима прекрште-ним преко кољена.

Помјерих се, да напра-вим мјеста... да прођете, да

се домогнете прелаза. А онда, у мимоходу, лаган додир до прстију... окренух се.

„Читам редовно. Сваке не-дјеље. Оно је лијек за мене.”

Глас, осмијех... Сјетих се, али не изустих - Човјече, како личиш на Елијуса.

Рекох само: Хвала Вам.Овај те већ одгурао до пре-

лаза. И тај моменат, док сте

чекали да пређете, ухватио си се за младицу... поред мене је била још једна. Стегнух је хитро шаком - само нек су ко-ријени испреплетани, да ти жељу пренесу... Добри Елију-се, проходај.

Али, нису били багремо-ви... па магија није радила... А онда схватих да је жеља бле-сава, заправо ти желим да бу-деш потпуно, изнад свега, на сваки могући начин срећан.

Та секунда је била мјера свега што се чека... сунчано чељаде, ова колумна ће бити теби посвећена. Нек моја жила са твојом буде повезана.

Кад љепота ни због одре-заних крила није оштећена.

Једном си се десио... трајаћеш завазда.

Ходаћеш... изнад корака. (Аутор је књижевник)

”Такав какав је, Трамп је глобал-на поли-тичка ре-алност која у догледно

вријеме не може да се промијени. Трам-повање се зато на-ставља – не само у Америци

■Живи живот по мјери срца... не како жели околина. Овдје смо само неколико минута, нек се свака секунда рачуна

Трамповање без престанка

С ВИ ЈЕ Т 2019.

У ру бри ци „Став” об ја вљи ва ће мо за па жа ња и ко мен та ре о ак ту ел ним дру штве но по ли тич ким, кул тур ним и те ма ма од жи­вот ног зна ча ја. Ре дак ци ја за др жа ва пра во да не об ја ви тек сто ве у ко ји ма се не ко ври је ђа на вјер ској, на ци о нал ној и би ло ко јој осно ви. Та ко ђе, за др жа ва мо пра во на из вје сна скра ће ња, а текст не сми је би ти ве ћи од јед не и по стра ни це А 4 фор­ма та, од но сно до 4.000 ка рак те ра. Ко мен та ри вул гар не и увре дљи ве са др жи не не ће би ти об ја вље ни. Ру ко пи се и фо то гра­фи је не вра ћа мо. Тек сто ви об ја вље ни на овим стра на ма не из ра жа ва ју ну жно и став ре дак ци је. Ва ше ко мен та ре и ста во ве мо же те сла ти на и­мејл адре су: rs@dan.co.me. Рубрика „Став” неће излазити петком и суботом.

Ре дак ци ја

За Елијуса

”Оно што се у пјесма-ма не на-води... од-мах након предста-ве, Елијус

је морао да умре. Спаљен, да га кроз ватру узме Сунце

Пише: МилисАВ с. ПоПоВић

Пише: МилАн Мишић

14 н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .од го р и ц ом

Лазарели Калезић плата 1.190 еура

СЕКРЕТАРКА ЗА САОБРАЋАЈ ПРИЈАВИЛА ИМОВИНУ

Секретарка за саобраћај Лазарела Калезић у марту ове године примила је пла-ту 1.190 еура. У имовинском картону који је Агенцији за спречавање корупције доста-вила по ступању на ову функ-цију Калезић је пријавила да има неорочени штедни улог од 47.395 еура. На њу се воде два стана од по 45 и 30 ква-драта, кућа од 54 квадрата, воћњак од 4.423, шума од 6.632 квадрата и пашњак од 2.940 квадрата.

Она посједује акције у правним лицима ПИЦ Мора-

ча, Улцињска Ривијера, Бар-ска Пловидба, предузеће за граеђвински надзор, Комби-нат алуминујум у стечају, Со-лана „Бајо Секулић”, Горњи Ибар, Црнагоракоп, Папир Сервис, Дувански комбинат у стечају, Месопромет, Оно-гошт у стечају, Опште грађе-винско Горица у стечају, Атлас Монт, Црногорски Телеком, Зетатранс, Обод у стечају, друштво за менаџмент посло-ве и управљање некретнина-ма Миг и Tara aerospace and defence products.

Н.С.-А.Д.

У СУСРЕТ ВАСКРШЊИМ ПРАЗНИЦИМА

На зеленој пијаци најскупља бијела јаја ■ Јаја се могу купити од 10 до 15 центи по комаду, а најскупља су бијела јаја за која је потребно

издвојити 17 центи по комадуБогат асортиман деко-

рација и украса за јаја у су-срет васкршњих празника преплавио је зелене пијаце. Јаја се могу купити од 10 до 15 центи по комаду, односно од три до четири и по еура за шкољку. Најскупља су бије-ла јаја за која је потребно из-двојити 17 центи по комаду, односно 5,10 еура за шкољку. У изобиљу се могла наћи и ке-сица луковине за коју је по-требно издвојити за 50 центи.

На зеленој пијеци у Гин-ташу понуда воћа и поврћа је разноврсна. За килограм јагода потребно је издвоји-ти три еура, јабука се може купити за еуро по килогра-му, банана кошта 1,40, а по-моранџа шпанска је еуро и

по. Лимун се могао купити од еуро и по до два.

Суве смокве су три, а суве

шљиве од три до четири еура. Орах се могао купити за шест еура, бадем и љешник ко-

штају 10, а индијски орах 14 еура.

На тезгама је богата пону-да поврћа па се тако кромпир може пазарити за 0,80 центи, цвекла од еуро до 1,40. Тик-вице су еуро и по, карфиол и краставац су два, а за ки-лограм салате и младог лука потребно је издвојити по два и по еура.

Цијена шаргарепе је два и по еура, брокола и папри-ке су три и по еура. Парадајз кошта од два и по до три и по еура. Килограм црног лука је од еуро и по до два и по еура. Лук бијели је пет еура. Бора-нија је најскупља и за кило-грам је потребно издвојити од четири до пет еура.

Д.Љ.

Јаја од 10 до 17 центи по комаду

Породица Тајсона Аџо-вића живи у бараци недале-ко од депоније на Врелима рибничким. Потпорни зид депоније урушио се прије три, четири мјесеца па се смеће када вјетар дува сва-кодневно разноси око ба-раке. Аџовић тврди да рад-ници Депоније са багерима свакодневно одлажу смеће, те је под теретом попустио пот-порни зид. Од када је зид по-пустио често се дешава да се пожар прошири па ова поро-дица живи у свакодневном страху да ће ватра захвати-ти бараку у којој живе. У бара-ци која им је додијељена као привремено решење породи-ца без струје живи већ скоро 12 година, а без воде неколико мјесеци. Аџовић се обраћао за помоћ многима али је све а остало само на обећањима, и нико им није понудио ни-какво рјешење.

–Проблем је што је депо-нија недалеко од бараке у којој живимо. Ту има и змија, плашимо се јер имамо малу дјецу. Од дима кад вјетар дува не можемо да опстанемо не само у баракама, него мора-

мо да бјежимо што даље од куће. Обраћао сам се многи-ма за наш проблем али нико ништа није ријешио. Ишао сам и у предузеће Депонија да ријеше овај проблем, али они кажу да нису надлежни за ово, а њихови багери дођу и разбијају зид депоније. Нама су ову бараку дали као прив-ремени смјештај. Често смо принуђени да зовемо ватро-гасце јер гори на депонију, а они мисле да ми палимо смеће – навео је Аџовић.

Он додаје да су му члано-ви породице обољели.

–Депонија гори свакоднев-но, дијете од пола године ми се гушило од дима. Раз-ни људи нас обилазе али нико ништа не рјешава, сва-кодневно смо изложени диму. Обећавано нам је и да ћемо да добијемо струју, ставили су нам бандере али струју још увијек немамо. Није мени криво што су избјеглице добиле станове, али и нама треба да ријеше проблем јер ми који смо домицилно ста-новништво овако више не мо-жемо да издржимо-навео је Аџовић. Д.Љ.

Урушио се потпорни зид

ГРАЂАНИ У БЛИЗИНИ ГРАДСКЕ ДЕПОНИЈЕ У СВАКОДНЕВНОМ СТРАХУ

Тајсон Аџовић

СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ПРЕДУЗЕТНИШТВО ЗАУЗЕО КОНАЧАН СТАВ КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ РАДНО ВРИЈЕМЕ УГОСТИТЕЉСКИХ ОБЈЕКАТА

Фајронт у кафанама тачно у поноћ

■ Обрађивач не подржава предлог повећања горње границе интервала рада угоститељских објеката у стамбеним зградама јер скоро ниједан објекат нема адекватну звучну изолацију

Угоститељски објекти у стамбеним зградама ра-диће само до поноћи, кона-чан је став Секретаријата за предузетништво. Угоститељи су тражили да им се радно вријеме продужи за сат па да умјесто до поноћи оно буде до један ујутро. Међутим, Серке-таријат за предузетништво то не подржава објашњавајући зашто је то тако.

–Обрађивач не подржа-ва предлог повећања горње границе интервала рада угос-титељских објеката у стам-беним зградама до 1 сат из разлога јер скоро ниједан угоститељски објекат нема адекватну звучну изолацију, коју треба обезбиједити у по-ступку градње објеката, што у пракси није случај, јер се пословни простори не граде намјенски, (исти су услови за ноћни клуб и за складиште).

Такође, ниједан објекат нема уграђене лимитаторе јачине звука на уређајима са којих се емитује музика, а правил-ник о граничним вриједнос-тима буке тек треба да почне да се примјењује – пише у из-вјештају о спроведеној јавној расправи о нацрту Одлуке о радном времену.

Унија послодаваца је су-герисала да треба остави-ти могућност привредним субјектима, који се баве јед-ноставним занатом да сами одреде краће или двократ-но радно вријеме у складу са њиховим потребама, што је Секретаријат за предузет-ништво и прихватио.

Унија послодаваца је ука-зала да је рок усккађивања ва-жеће одлуке истекао те да предложени нацрт наjвећу пажњу посвећуjе трговини и угоститељству. Такође, из

Уније је указано нацрт одлу-ке о радном времену нема предлога са аспекта радног времена извођења радова - изградње обjеката, као и да коришћење синтагме „биз-нис бариjера”не може бити аргумент као водич за

нормирање радног вре-

мена, како коме од случаjа до случаjа одговара.

–Дjелатности коjе трети-ра одлука и утврђивање ин-тервала рада за њих углав-ном зависе од материjалних прописа коjима су регулиса-не поjедине области. Свjедо-ци смо чињенице да jе за ве-лики броj прописа, посебно за области коjе третира одлу-ка управо синтагма „бизнис бариjера” била водиља, те jе у том правцу децидно регули-сан поступак добиjања одо-брења за обављање дjелат-ности, сводећи jедан броj њих (посебно у трговини и занатству), само на приjаву коjу привредни субjекат под-носи приjе почетка обављања дjелатности, без икаквих про-пратних докумената – пише у одговору Секретаријата за предузетништво. Н.С.

Писану примједбу на Одлуку о радном времену доставио је Вања Радевић.

–Примjедбе Вање Радевић односиле су се на утврђивање горње границе интервала рада угоститељских обjеката до 22 сата зими, односно до 23 сата љети и то у дозвољеним границама са потребном звучном изолациjом. Он наводи примjере одлука европских судова везано за буку и друге облике узнемиравања коjи се сматраjу уплитањем у право на поштовање дома и на поштовање стана ако повреда права неку особу спречава у уживању и удобности њеног стана. Конкретно наводи и примjер кафе бара Фергус у

Сити кварту, гдjе су станари принуђени да током циjеле радне недjеље (4 дана односно ноћи) од 21 до 24 сата слушаjу live наступе музичара у локалу, наводећи да у тоj згради живи неколико породица са малом дjецом и бебама, чиме се угрожава здравље, ремети одмор и мир коjи jе неопходан свима– пише у извјештају.

Секретаријат за предузетништво је подржао примједбу Радевића наводећи да је комунални полицаjац обавезан да провјерава да ли се етажни власник, односно корисник посебних и заjедничких дjелова стамбене зграде придржава утврђеног кућног реда.

Провјеравати поштовање кућног реда

Локали ће радити до 24 сата

Crna 15н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 . од го р и ц ом

вечерас у градуБиоскоп Синеплекс

– телефон за информа-ције 020 414 424

Дворац Петровића – Самостална поставка

Перјанички дом - Изложба Јакше Ћала-сана

Модерна галерија –Ретроспективна из-ложба Милке Вујовић

Галерија Центар – Изложба Ване Уро-шевић и Зорана Тодо-ровића „Митске сла-галице”

Умјетнички па-виљон – Традициона изложба чланова УЛУ-ЦГ

Музеј Марка Миља-нова – Отворен за посјетиоце

дежурне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124Тачно вријеме 125Телеграми 126Сигурност на мору 129СОС број за жртве трафикинга 116-666

информације о бројевима претплатника и CALL центар

Универзална служба за информације 1180Црногорски Телеком - Call центар 1500Пријава сметњи 12711Теленор - Call центар 1700Пријава сметњи 12769 М:тел - Call центар 1600Пријава сметњи 12768Радио-дифузни центар пријава сметњи 12712Telemach - Call центар 1800Пријава сметњи 12755Орион Телеком пријава сметњи 12777

сервисне службеЕлектродистрибуција 633-979

Водовод 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа 625-349Погребно 662-480Погребне услуге „Лазовић” 067/283-991

поЗовитеДом наде - ванбрачне мајке 646-090 069-077-023Пријава корупције 020-245-666Сигурна женска кућа 069-013-321ЈУ Какарицка гора 611-847и СОС инфо о третмануболести зависности 0800-82-000СОС-за жене и дјецу жртве насиља 232-253СОС-за жртве насиља у породици 080-111-111Временска прогноза 044-600-200 Царинска отвор линија 080-081-333Центар за зашт потрош 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу 234-396 РДЦЦГ-квар на репетиторима 408-021

апотекеКрушевац (дежурна) 241-441Апотека М С (нон-стоп) 225-444Рибница 627-739

Сахат-кула 620-273"Радовић" 238-633"Лијек" 633-767"Бона фидес" 264-497"Подгорица" 230-798"Медеонфарм" 248-922"SANATHEA" 248-677Свети Лука 272-303

болницеКлинички центар 412-412Дјечја 412-412

домови ЗдравЉа Call центар 19816

ветеринарске станице"Монтвет" 625-713Јавна вет станица 645-300"Анимавет" 641-651

такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705

"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„Ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234-421Комунална инспекција 067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

Хотели"Костас" 610-000"Холидеј" 611-411"Подгорица" 402-500"Амбасадор" 272-233"Европа" 623-444"Ловћен" 669-201"Амбијент" 235-535”Хотел М” 670-111

редакције 481-529 481-520

Радио "Д" 481-560Радио "Д плус" 481-570Маркетинг "Дана" 481-555

020

УЧЕНИЦИ ОШ „ОКТОИХ” УспјЕШНИ На МЕЂУНаРОДНИМ ТаКМИЧЕЊИМа

одликаши са пехарима ■ Сара Стијеповић, Феђа Мусић и Матеј Средановић освојили су бројне награде на међународ-

ним такмичењима

Сара Стијеповић

Едукативно предавање

Чувај данас за сјутра пОЧИЊУ ЕНЕРГЕТсКИ ДаНИ пОДГОРИЦЕ

УЧЕНИЦИ ссШ „спасОјЕ РаспОпОВИЋ” сЛУШаЛИ пРЕДаВаЊЕ На МОРаЧИ

Енергетски дани Подго-рице под слоганом „Чувај да-нас за сјутра” почињу данас и трајаће до сриједе, 24. апри-ла. Свечано отварање мани-фестације, како су саопшти-ли из ПГ бироа, заказано је за данас у 12 сати на Тргу неза-виности.

– Другог дана, 22. апри-ла, биће одржано предавање Еко дизајн у просторијама ЕУ Инфо центра у 11 сати. У уто-

рак, 23. априла, планирано је такмичење у цртању на ас-фалту за дјецу основних шко-ла са подручја главног града. Такмичење са темом „Нећу асфалт, хоћу машту” биће у Сити кварту. Сам крај мани-фестације биће посвећен пре-зентацији приручника „Учи-мо да штедимо” који ће бити школама уручен – саопшти-ли су из ПГ бироа.

Н.С.

Узимали узорке воде Како се узоркује повр-

шинска вода прилику на те-рену да виде имали су уче-ници одјељења III-1 Средње стручне школе „Спасоје Рас-поповић”. Они су на Морачи слушали предавање, а пред-ставници Завода за хидроме-теорологиjу и сеизмологиjу су им објаснили како се бира посуђе за узорковање, како се узима одговарајућа запреми-не узорка, затим о техника-

ма узорковања.–Ученици су упознати

са општим мјерама које су важне при узорковању и којих се морају придржавати, а то су заштита узоркивача, заштита узорака од контами-нације, узимање репрезента-тивног узорка, вођење запис-ника о свим појединостима о узорку... – саопштили су из школе.

Н.С.

Садњом 8.000 комада се-зонског цвијећа - кадифица, 400 комада украсних трава и 800 комада живе ограде уређен је централни парк на Побрежју. Уређење пар-ка, у којем су јуче учество-вали управа и запослени у Главном граду, као и учени-ци првог и другог разреда ОШ „Милорад Муса Бурзан” организована је у склопу ак-ције „За зеленије лице Под-горице”.

–У парку Побрежје поку-шавамо да овај лијепи прос-тор додатно оплеменимо тако што ћемо садити ново цвијеће, а пуно важније од тога јесте да на овај начин,

захваљујући чинњеници да су ту клинци из ОШ „Мило-рад Муса Бурзан”, код њих градимо навику и подижемо свијест очувања животне сре-дине- саопштио је Иван Ву-ковић, градоначелник Под-горице.

Пи ар Зеленила Милица Вукчевић казала је да је ак-ција „За зеленије лице Подго-рице” покренута из Главног града.

– Радници Зеленила су завршили велики дио тих радова, а клинцима смо ос-тавили да саде сезонско цвијеће, нешто што је за њих најљепше– саопштила је Вукчевић. Д.Љ.

У парку посађено 8.000 кадифица

аКЦИја УРЕЂЕЊа На пОБРЕЖјУ

Управа Главног града дала допринос акцији

Феђа Мусић Матеј Средановић

Ученици Основне школе „Октоих” Сара Стијеповић, Феђа Мусић и Матеј Среда-новић поред тога што у школ-ским дневницима нижу пе-тицe, посједују и таленте за које се чуло и у окружењу гдје су на бројним такмичењима освајали награде. Помоћник директора школе Весна Ву-ковић каже да је Сарин жи-вот плес, а њен упоран рад у плесној школи Матрикс ре-

зултирао је великим бројем награда које је освојила.

–Поред награда у Црној Гори, она је освојила и ме-даље на међународним так-мичењима у Грчкој, Њемач-кој, Чешкој, Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини, а њој је најдражи пласман на так-мичењу у Врњачкој Бањи – са-општила је Вуковић.

Феђа Мусић, како наводи Вуковић, је изузетан фудбалер.

–На недавном међународ-ном фудбалском турниру у Јапану (Осака) фудбалски клуб Адриа, који је заједнич-ки пројекат црногорских и ја-панских партнера, освојио је друго мјесто. На овом турни-ру Феђа је показао фудбалско умијеће, што потврђују и по-стигнута два гола – навела је Весна Вуковић.

Матеј Средановић је у де-цембру прошле године прог-

лашен за најбољег ученика основних школа Црне Горе на додјели награда Фонда за таленте.

–Поред тога што је одли-чан ђак, он је сјајан матема-тичар и изванредан шахиста. Учествовао је на многим так-мичењима, како школским, тако и општинским и држав-ним, и освајао запажене ре-зултате – рекла је Весна Ву-ковић. Н.С.

16 н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .Региони Дан у Пљевљима

Из Мреже невладиних ор-ганизација сјевера упозора-вају да је пљеваљским прив-редницима изузетно тешко да послују, те да су честе кон-троле Пореске управе чији инспектори заобилазе поли-тички подобне привредни-ке, посебно оне која раде на црно.

- Таква пракса дошла је до изражаја последњих дана, јер је из Пореске управе са-општено да ће инспектори са сјевера већ од 15. маја кре-нути на рад на приморје и сада свакодневно контро-лишу пљеваљске привред-нике. На удару су, према нашим истраживањима, политички неподобни прив-редници, јер се контроле не врше код оних привредника који су политички заштиће-ни. У Пореској управи очиг-ледно имају план који се мора испунити, без обзира у којој ће се мјери направи-ти неприлике привредни-цима. У потпуности је зло-употребљен систем „Буди

одговоран”, јер се инспек-тори Пореске управе пози-вају на то да постоје аноним-не пријаве грађана против привредника. Постоје осно-ване сумње да порески ин-спектори раде у садејству са активистима владајуће пар-тије, како би угрозили поје-дине привреднике који у Пљевљима све теже послују. Имамо сазнања да поједини инспектори користе и услу-ге лица која раде на црно - наводе из Мреже НВО сјевер и додају да они последњих дана контролишу општин-ске регистре привредника, како би на терену утврдили ко није регистрован за неку дјелатност, а бави се њоме.

- Провјерићемо и подат-ке да ли је тачно да поједи-ни инспектори и инспек-торке Пореске управе иду на фризуру код нерегистро-ваних фризера - наводи се у саопштењу Мреже НВО сје-вера уз напомену да ће о све-му обавијестити јавност.

Б. Је.

Хоће да утврде ко ради на црно

ИЗ МРЕЖЕ НВО СЈЕВЕРА САОПШТИЛИ ДА ВРШЕ КОНТРОЛУ ОПШТИНСКОГ РЕГИСТРА ПРИВРЕДНИКА

Занатска улица у Пљевљима

И ПОСЛИЈЕ ПЕТ ГОДИНА У ОПШТИНИ В.Д. СТАЊЕ ЈЕР ЈОШ НИЈЕ ПОТПУНО КОНСТИТУИСАНА ЛОКАЛНА ВЛАСТ

Актере афере „Снимак” шетају с функције на функцију

■ Пуким ротирањем позиција, тзв. рингишпил методом, актуелни предсједник општине Мир-ко Ђачић изиграва закон и директно крши законске одредбе, каже Бојан Крвавац (Демократе)

Упркос бројним критика-ма од стране опозиционих првака власт у Пљевљима и након пет година на челним позицијама у више секрета-ријата и општинских служ-би држи вршиоце дужности. Локални избори одржани су 27. маја прошле године, а се-кретари секретаријата још увјек нијесу именовани. Међу вршиоциам дужнос-ти су и особе правоснажно осуђена у афери „Снимак”, као што је случај са Сеадом Веснићем и Јоком Ђачић који су премјештани са по-зиције на позицију. Сеад Веснић прво је био вршилац дужности директора Дирек-ције за локалну имовину, да би потом добио распоред на мјесто вршиоца дужности секретара за општу управу. Послије пар година Веснић је опет враћен на мјесто вр-шиоца дужности директора Дирекције за локалну имо-вину. Локална власт на тај начин жели да се одужи Веснићу за жртвовање у афе-

ри „Снимак” па га држи на руководећим функцијама како би извукао што бољи просјек за пензију. Јока Ђа-чић је прије пар година била именована за в.д.начелни-це Грађанског бироа, да би потом добила мјесто в.д.се-кретарке за општу управу. Та рокада је извршена након што је са те позиције отишао Сеад Веснић.

-Пракса коју је актуел-на администрација запо-чела у претходном, а тиче се непотпуног конституи-сања локалне власти, на-жалост настављена је и у актуелном мандату. Злоу-потреба института вршио-ца дужности у пљевљској локалној самоуправи у претходних неколико го-дина добија неке нове об-лике непознате савреме-ном уређењу модерних локалних управа. Пуким ротирањем позиција, тзв. рингишпил методом, акту-елни предсједник Општи-не Мирко Ђачић изиграва

закон и директно крши за-конске одредбе. Неколико секретаријата је у вд стању од доласка ДПС- а на власт у Пљевљима. Поставља се пи-тање из којих разлога пред-ставници актуелне админи-страције упорно не желе да конституишу и употпуне локалну администрацију већ дужи временски пери-од- каже одборник Демокра-та Бојан Крвавац уз напо-

мену да никоме није јасно шта се дешава са владајућом коалицијом коју чини ДПС, Бошњачка странка и СД.

Крвавац наводи да је сас-вим јасно да се ради о игра-ма, како би се заштитили они који су у афери „Сни-мак” осуђени за куповину гласова за ДПС. Он каже да се све то ради „преко леђа грађана” и на начин што се изиграва закон.

Из локалне управе су до-сада у више наврата тврди-ли да у тим комбинацијама нема ништа незаконито,а предсједник Општине Мирко Ђачић тврдио је да поменута лица нијесу функционери већ вршиоци дужности. Према тврдњама Ђачића у читавој причи је најважније „да они обављају добро свој посао”.

Б. Је.

-Пошто је ријеч о лицима пра-воснажно осуђеним за куповину гласова, њихово намјештење на поменуте позиције представља личну сатисфакцију и партијску на-граду за политички ангажман, иако не испуњавају законске услове да би били именовани на мандатни период.

Управо се због те чињенице

неколико секретаријата у Општи-ни држи у вд стању како би се поменути кадрови могли изроти-рати сваких шест мјесеци, колико законски може трајати вд стање. Основа функционисања и лајт мо-тив ове власти је све учесталије заобилажење законских одред-би које се дешавају скоро па на недјељном нивоу- каже Крвавац.

Партијска награда за политички ангажман

Бојан Крвавац

Сеад Веснић Јока Ђачић

Награда за рад и ред

Накнаде ниже до 50 одсто

ПРИЗНАЊЕ „ПРЕВЕКАЛ ПЛАТИНУМ”

НОВА ОДЛУКА ОЛАКШАВА СТАМБЕНУ ГРАДЊУ

Медицинско - биохемијска лабораторија „Био - лаб“, у Пљевљима, добила је пла-тинасто признање „Преве-кал платинум“. Призњање је једна врста сертификата који се односи на десетого-дишњи рад, и додијељено је „због препознате посвеће-ности квалитету управљања

резултатима у аналитичко - мјерним поступцима“.

- Признање је последица рада, реда, одговорности и суштинског схватања про-блема којима се бавимо, почев од специјалисте до технича-ра, каже директор лабарато-рије Радош Терзић.

Б. Је.

Општина Пљевља умањиће за више од 50 од-сто накнаду за грађевин-ско опремање земљишта за све стамбене објекте, али та одлука не односи се на бесправно подигнуте објек-те. Секретарка Секретарија-та за уређење простора Мира Чоловић казала је да је циљ

доношење нове одлуке сти-мулисање градње, како стам-бених, тако и пословних обје-ката. За прву зону накнада износи 40 еура по метру ква-дратном, другу 34,66, трећу 28, четврту 21,34 и пету 12 еура. У шестој зони накнада се неће наплаћивати.

Б. Је.

ГРАДЊА СТАНОВА ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ОБЕЋАНА У СЕПТЕМБРУ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ АЛИ ЈОШ НЕ ПОЧИЊЕ

Камен темељац зарастао у коров ■ Општина Пљевља је за изградњу стамбене зграде за пензионере дала плац, Влада је опре-

дијелила 300 хиљада еура, али градња никако да почнеКамен темељац за из-

градњу пензионерских ста-нова постављен 16. септем-бра прошле године, градња станова још увјек није поче-ла. Према тадашњем плану требало је изградити згра-ду са 38 станова, од којих би двадесет станова било опредијељено за пензионе-ре. Цијена метра квадратног стамбеног простора требала је да кошта 375 еура.

-Дошло је лијепо вријеме али извођача радова на тере-ну нема. Нама не преостаје ништа друго него да исто-времено једним истим ак-том Општине и Удружења пензионера званично опо-менемо Фонд за солидарну стамбену изградњу и да тај

исти допис упутимо Фонду пензиско инвалидског оси-гурања како би на тај начин постакли извођача радова да што прије уђе у посао -ре-

као је предсједник Општи-не Пљевља Мирко Ђачић обраћајући се пљеваљским пензионерима на годишњој скупштине Удружења пен-

зионера.Ђачић је у септембру

прошле године присуство-вао полагању камена те-мељца за изградњу поме-нуте зграде, јер је локална управа одобрила беспла-тан плац за градњу. Према тадашњим тврдњама Вла-да Црне Горе је за изградњу дала 300 хиљада еура. У чи-тавој причи, поред чињени-це да градња није почела и да нико не зна када ће поче-ти, занимљиво је да ће пен-зионери који немају стан, а њих је око 100 у Пљевљима, плаћати квадрат стамбеног простора 375 еура, а квадрат куће у Пљевљима се продаје 300 еура.

Б. Је.

Полагање камена темељца

17н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 . Региони

Први позмени контејрен постављен на Студенстком тргу

БУДВА – На првој Скупштини Друштва до-бровољних давалаца крви „Раде Пима”, одржаној прије пар дана у Будви, једногла-сно је усвојен план рада за ову годину. Током распра-ве саопштено је да ће члано-ви овог, једног од најбољих Друштава добровољних да-валава крви у Црној Гори, у три планиране акције, до краја године, на мјесечном нивоу, обезбјеђивати 40, а на годишњем нивоу, око 480 је-диница крви.

Поред већих традицио-налних акција у Будви, ови хумани људи, чланови Друштва добровољних дава-лаца крви „Раде Пима” наста-виће вишегодишњу сарадњу са својим колегама у Црној Гори, Србији и Републици Српској и по ко зна који пут

доказати да помоћи људима у невољи не познаје границе.

Како је саоопштено на Скупштини Друштва до-бровољних давалаца крви „Раде Пима”, за укупне ак-тивности током ове године биће потребно обезбиједи-ти око 16.000 еура.

- Општина Будва је из буџетских средстава, из-двојила 10.000 еура, као при-знање за педесетогодишњи рад Друштва добровољних давалаца крви из метропо-ле црногорског туризма- на-глашено је на Скупштини друштва, а преноси будван-ски Арт Пресс.

Добровољни давоци крви из Будве учествоваће у сви акцијама које буду организо-вала друштва добровољних даваоца у Црној Гори, Србији и Републици Српској.

Настављају хуману мисијуНА 20 ЛОКАЦИЈА У ИСТОРИЈСКОМ ЈЕЗГРУ ЦЕТИЊА ОДРЖАНА СКУПШТИНА ДРУШТВА ДОБРОВОЉНИХ

ДАВАЛАЦА КРВИ „РАДЕ ПИМА”

ЦЕТИЊЕ – Престоница Цетиње поставила је први подземни контејнер у близи-ни Студенстког трга, чиме ће, како је саопштено, бити уна-пријеђен рад градског кому-налног предузећа и побољшан квалитет животне средине.

- Ријеч о донацији коју је обезбиједила локална само-

управа.У плану је набавка још 20 подземних контејнера који ће бити уграђени на ло-кацијама у историјском језгру Цетиња. Овај вид сакупљања отпада биће у перспективи примијењен на комплетном градском подручју – наводе из локалне управе.

З.П.

Подземни контејнери

Одмара 938 туриста

Активан одмор

ПО ПОДАЦИМА ТО КОТОР

ТО БАР НА САЈМОВИМА У НИШУ И БАЊАЛУЦИ

КОТОР – На которској ри-вијери тренутно одмара 938 туриста, што је за 12 одсто више него у истом периоду прошле године, подаци су са којима располаже Туристич-ка организација (ТО) Котор.

Када су у питању излетни-ци, до краја марта било их је преко 30 хиљада, што је 65 од-

сто више него прошле годи-не. Локалитет Римски мозаи-ци биљежи пораст посјета за 22 одсто у односу на претход-ну годину.

У ТО Котор надају се да ће ова туристичка сезона бити далеко успјешнија од про-шлогодишње.

Б.М.

БАР – Туристичка орга-низација Бар представља туристичку понуду града на 20. Међународном сајму туризма и активног одмо-ра у Нишу, као и на Међуна-родном сајму туризма у Бања Луци, који се одржавају у пе-риоду од 18. до 20. априла. На овим сајмовима је предста-

вљена комплетна понуда града Бара, обала како морска тако и језерска, а заинтересо-ваној јавности је подијељен промотивни материјал. По-себан акценат стављен је на активан одмор, гастро и вин-ску понуду и културне садр-жаје града Бара.

Д.С.

ИЗ ОПШТИНЕ ХЕРЦЕГ НОВИ НАЈАВИЛИ ДА ОВЕ СЕДМИЦЕ КРЕЋУ РАДОВИ У СУТОРИНИ

Коначно почиње градња објекта Дневног центра ■ Градња је омогућена захваљујући донацији Команде америчких снага за Европу кроз програм хума-

нитарне помоћи који спроводи Kанцеларија за одбрамбену сарадњу при Америчкој амбасади у ПодгорициХЕРЦЕГ НОВИ – Донациjа

Команде америчких снага за Европу кроз програм хумани-тарне помоћи коjи спроводи Канцелариjа за одбрамбену сарадњу при Америчкоj ам-басади у Подгорици, омогући-ла је да у Суторини ове седми-це почне изградња Дневног центра за дjецу са сметњама и тешкоћама у развоjу.

Обjекат коjи ће бити грађен на општинском земљишту, имаће 270 квадрата, а уку-пна вриjедност проjекта jе 270.000 долара. Капацитет

Дневног центра у Суторини биће за око 20 корисника што задовољава тренутне потре-бе града.

Секретарка за локалну уп-раву, Весна Самарџић, коjа jе у име Општине Херцег Нови координатор за изградњу Дне-вног центра, истиче да су до-били сва одобрења те да jе у току завршетак ревизиjе проjекта коjи се морао прила-годити садашњим условима.

На овакав начин, ставље-на jе тачка на дугогодишње питање, а захвaлност за обjе-кат коjи се добиjа на поклон jе велика.

- Донатор jе након одо-брења проjекта расписао међународни тендер за из-вођача, а посао jе добила jед-на албанска фирма. Општина не добиjа директно средства већ jе уговором предвиђено да донатор директно плаћа из-

вођача.Опремање обjекта ће бити друга фаза - обjаснила jе Самарџић и изразила очеки-вање да ће им у том диjелу по-моћи Министарство рада и со-циjалног старања.

Жеља и планови локалне управе су да након изградње у Суторини постоjећи Дневни центар трансформишу тако да омогуће коришћење и осо-бама стариjим од 27 година.

- Сматрам да би то био ис-корак и да ће унаприjедити оваj сегмент рада. Ниjе ово jефтин сервис, годишњи из-даци за Општину су 130. 000 еура, можда ће наредне годи-не бити и већи. Ипак све што финансирамо jе мало наспрам онога колико та дjеца и мла-ди заслужуjу - истакла jе Са-марџић.

Адаптирањем простора величине 150 м2 у приземљу зграде у насељу Топла 2, те њиховим отварањем 4.ап-рила 2017.године, након де-ветомјесечне паузе у раду Дневног центра, створени су услови за наставак рада ове установе и боравак 14 корис-ника са сметњама и потеш-коћама у развоју, но и ово рјешење било је привреме-ног карактера. Дневни цен-тар за дjецу са смењама у раз-воjу до изградње модрногт Дневног центра у Суторини радиће и даље у просториjа-ма на Топлоj. Закуп jе прет-ходне двиjе године плаћала НВО „Меритум“ а наставиће Општина Херцег Нови. К.М.

Будући изглед Дневног центра у Суторини

Подсјетићемо да је Дневни центар основан 2011.године и био смјештен у задужбинском објек-ту Николе Нина Укропине у Игалу, који припада ЈПУ „Наша радост”, која је објекат уступила на коришћење Општини и који је требало да буде прелазно рјешење до изградње и отварања са-временог Дневног центра у Суторини. Нажалост, због затварања вртића на Савини након покре-тања клизишта, дјеца из овог објекта су дијелом премјештена у задужбински објекат у Игалу, а

корисници Дневног центра су морали да се иселе средином јула 2016. године. Тада наступа и прекид у раду установе. Додатно отежавајућу околност за дјецу и омладину са сметњама у развоју, њихове родитеље, али и особље представила је одлука Зорице Kовачевић, тадашње министарке рада и социјалног старања, да је потребно дјецу са сметњама и потешкоћама у развоју из Дневног центра у Игалу, премјестити у Дјечији дом Мла-дост у Бијелој.

Основан 2011. године и више пута сељен и пресељаван

ТИВАТ – Потписивање петиције коју је покренуо вјерни народ Боке котор-ске за обнову манастира и очување крстионице на Михољској Превлаци у че-тири бокељска града наи-шло је јуче на велики одзив грађана.Потписи петиције скупљају се на трговима у Тивту, Котору, Херцег Но-вом и Будви.

- На 800-ту годишњицу ос-нивања Зетске епископије, вјерни народ Боке захтије-ва обнову манастира Светог Архангела Михаила на Ми-хољској Превлаци. Европска повеља о људским правима и слободама, као и сви домаћи правни акти гарантују грађа-нима право на слободу испо-виједања вјере на њиховом историјском-култном мјесту - истиче се у тексту петиције која се потписује у Боки.

Петиција се у Тивту до ве-черњих сати потписивала на Тргу Магнолија и на градској риви Пине, у Котору код ка-меног киоска, Херцег Новом на Тргу Николе Ђурковића и

у истом термину у Будви ис-пред хотела Могрен.

Вјерници истичу да је циљ иницијативе добијање грађевинске дозволе за обно-ву манастира на Михољскоју Превлаци коју Митрополија црногорско - приморска чека још од 2012. године. Иниција-тиву су покренули управо вјерници који од 1. априла даноноћним дежурствима чувају крстионицу на Ми-хољској Превлаци од ру-шења које је Министарство одрживог развоја и тури-зма било најавило и поку-шало да реализује 2. апри-ла. Објекат од 11 квадрата подигнут је на манастир-ској понти на југозападној обали Превлаке без дозволе надлежних државних орга-на. Због тога је Грађевинска инспекција МОРТ-а за 2. ап-рил и била најавила рушење крстионице. Од тада до данас непрекидно трају дежур-ства вјерника не само пра-вославне, већ и других вје-роисповијести који чувају крстионицу. Ж.К.

Право на слободу исповиједања вјере

У ЧЕТИРИ ГРАДА БОКЕ ПОЧЕЛО ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА И ОЧУВАЊЕ КРСТИОНИЦЕ

Потписивање петиције у Тивту

Весна Самарџић

18 н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .Региони ДАН у Бијелом Пољу

На састанку Радне групе за праћење реализације ак-тивности на пројекту „Бјела-сица”, којим је предсједавао координатор Александар Журић разговарано је о све-му што се дешава везано за овај капитални пројекат како би се бјелопљоска страна пла-нине приближила туристи-ма. Састанку су присуство-вали предсједник Општине Бијело Поље Петар Смоло-вић и директор Управе јав-них радова Црне Горе Решад Нухоџић.

На састанку су анали-зиране досадашње актив-ности које се односе на реа-лизацију овог пројекта који има посебан значај за економ-ски развој Бијелог Поља и до-говорена динамика реализа-ције акативности у наредном периоду.

-Крајем године пројекат ће бити финално реализо-ван, а у 2020. години ће бити и у оперативној употреби-ка-зао је Журић.

Укупна вриједност ком-плетног пројекта је око 23

милиона еура, а финансира се из капиталног буџета Вла-де Црне Горе.

Овај пројекат се иначе реализује у двије фазе. Прва фаза, обухвата радове на из-градњи путне инфраструк-туре, изградњу базне станице са пратећим садржајима, пар-кинг простором, изградњу електро-енергетске мреже, ски лифта, хидротехничке и телекомуникационе ин-фраструктуре, око три ки-лометра ски стаза и набав-ку неопходне механизације и опреме. Планирани рок завр-шетка прве фазе је 2020. годи-на. Друга фаза обухвата радо-ве на осњежавању ски стаза. Планирани рок завршетка друге фазе је до 2022. године.

Предсједник Смоловић је казао да је саобраћајница која ће повезивати Ски цен-тар „Цмиљача” на Бјеласици са магистралним путем М 21, путни правац Равна Ријека –Латинска коса - Јасиковац –Цмиљача, дужине 15,5 кило-метара.

М.Н.

Планину отварају за долазак туриста

ОДРЖАН САСТАНАК РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ПРАЋЕЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА „БЈЕЛАСИЦА”

Са састанка Радне групе за Бјеласицу

У МЈЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ БРЗАВА У ПРОТЕКЛОМ ПЕРИОДУ ДОСТА ТОГА УРАЂЕНО, АЛИ ИМА ЈОШ ДОСТА ФАЛИНКИ

Трулим даскама на мосту потребна хитна замјена

■ Предлог за санацију пјешачког моста прошао је све скупштинске процедуре, средства су одобрена, у буџету су и само треба наћи извођача како би урадили бетонску подлогу, каже Никола Фемић

У мјесним заједницама на подручју општине Бијело Поље велики проблем пред-ставља путна инфраструкту-ра, ипак у МЗ Брзава главни путеви су асфалтирани, у до-бром су стању и редовно се одржавају.

Предсједник МЗ Брза-ва Никола Фемић истиче да проблема има са некате-горисаним путевима који нијесу асфалтирани а ко-ристи их већи број мјешта-на.Фемић наглашава и да је неопходна санација пјеша-ког моста преко ријеке Лим, који је дотрајао а користе га сви мјештани.Патос моста је од дрвета,није наткривен и изложен је великој влаги те му је стога неопходна хитна санација

-Предлог за санацију пјешачког моста прошао је све скупштинске проце-дуре, средства су одобре-на, у буџету су и само тре-ба наћи извођача како би урадили бетонску подлогу. Мост највише користе ђаци, који прелазећи преко њега

скраћују пут до школе за седам до осам километара. Искрено се надам да ћемо у наредном периоду и тај про-блем ријешити- појаснио је Фемић.

Он наглашава да су пред-ствници МЗ у сталној кому-никацији са локалном упра-вом која им излази у сусрет у границама својих могућ-ности.

- Имамо проблем са кон-цесионарима који користе наше путеве, али се на пра-ви начин не односе када је у питању њихова санација. И досад смо имали доста про-блема али смо се локалној управи обраћали за помоћ, а убудуће трудићемо се да пут-ну инфраструктуру зашти-тимо од проласка камиона са тешким утоваром. Комунал-на полиција набавила је вагу па ћемо у сарадњи са њима мјерити камионе и неће-мо дозволити да нам путну инфраструктуру уништа-вају камиони натоварени грађом, а да притом конце-сионари ништа не улажу у

санацију путне мреже - на-глашава Фемић.

Према његовим ријечима потребно је стари асфалтни застор кроз село и Фемића крш поправити, али и ура-дити напор да се афалтира дионица од Долова до Ћафе, гдје се иначе налази неколи-ко репетитора, у дужини од километар и по, али неких

700 метара из долине села Брзава до Крсташа.

- Највише сам поносан на изградњу вишенамјен-ског објекта који се налази у близини гробља. Идеја је била да се изгради капела, а у склопу ње направљена је ви-шенамјенска сала која може користити мјештанима за више догађаја. Оно нашта смо такође поносни јесте да на најбољи могући начин одржавамо гробље које се на-лази поред цркве Светог То-ме-наглашава Фемић.

Он истиче да на под-ручју МЗ Брзава има доста пољопривредних произвођа-ча, да ту живи више од 200 домаћинстава, и оно што је најљепше, како каже, народ се не сели са својих огњишта.

М.Н.

Фемић наглашава да снабдије-вање електричном енергијом није на задовољавајућем нивоу, да имају добар напон али да струја често нестаје.

-Како објашњавају из Елек-тродистрибуције, то је узроковано слабом нисконапонском мрежом у удаљеним селима, гдје долази до кварова и из тог разлога ни ми не-

мамо струје. Покушавамо да дође-мо до договора са Електродистри-буцијом да изврши парцелизацију насеља, тако да када неки проблем настане напримјер у Пријелозима да не морају друга села због тога да трпе-истиче Фемић и наглашава да ове године имају у плану да ре-ализује пројекат постављања јавне расвјете на подручју МЗ Брзава.

Струја често нестаје, у плану јавна расвјета

Никола Фемић

Пјешачки мост у Брзави зрео за санацију

О шећерној болести

Литургија и литија

ПРЕДАВАЊЕ У ДОМУ ЗДРАВЉА

У НЕДЈЕЉУ, НА ПРАЗНИК ЦВИЈЕТИ

Представници Института за јавно здравље Црне Горе у бјелопољском Дому здравља одржали су едукативни скуп за здравствене раднике који збрињавају обољеле од шећерне болести. Едукација је одржана за тимове изабра-них доктора за одрасле, дјецу и жене, као и за тимове изаб-

раних доктора за одрасле који су укључени у скриниг. Теме скупа биле су „Шећерна бо-лест и еволуација” (др Драган Ликић) и „Национални про-грам раног откривања карци-нома дебелог цријева-ева-луација” (прим. др сц.мед. Ђурђица Остојић).

М.Н.

Црквена општина Бијело Поље, српске православне цркве, на празник уласка Гос-пода Исуса Христа у Јеруса-лим – Цвијети, у недјељу 21. априла, организује литију. Литија ће кренути од цркве Светих апостола Петра и Павла, у недјељу у 11 часова,

а предводиће је преосвећени Епископ будимљанско – ник-шићки Јоаникије. Прије тога, у 9 часова, служиће се света архијерејска литургија у Пе-тровој цркви, коју ће служи-ти такође владика Јоаникије са свештенством.

М.Н.

ЧЕЛНИЦИ ЛОКАЛНЕ УПРАВЕ УПРИЛИЧИЛИ ПРИЈЕМ ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ ГРАДСКОГ ХОРА

Достојно репрезентују град ■ Градски хор је основан у новембру 2016. године са циљем развијања креативног односа

према музичком наслеђу-казала је професор Јелена ЂаковићПредсједник Општине

Бијело Поље Петар Смоло-вић и предсједник Скупшти-не општине Абаз Диздаре-вић уприличили су пријем за челнице Градског хора, професорице Јелену Ђако-вић и Јулијану Вујошевић. Пријем је организован у су-срет годишњем концерту Градског хора који ће бити одржан у Центру за културу.

Смоловић је честитао на признањима које је хор освојио током двије године постојања.

-Достојно сте на свим так-мичењима и наступима ре-презентовали наше Бијело Поље и Црну Гору, а сигуран

сам у ваше успјехе и у наред-ном периоду. Овако бројном и квалитетном хору могу по-завидјети и много већи градо-ви и државе - истакао је Смо-ловић.

Професорице Ђаковић и

Вујошевић су се захвалиле на пријему и подршци коју хору пружа локална управа.

-Градски хор је основан у новембру 2016. године са циљем развијања креати-вног односа према музич-

ком наслеђу. Његује и изво-ди више врста музике, бави се концертним активности-ма и иза себе има успјешне солистичке наступе-казала је проф. Ђаковић.

Професорица Вујошевић нагласила је да се Градски хор бави и обрадом популарних пјесама.

-Хор је по структури мје-шовито вишегенерацијско пјевачко друштво и броји 50 сталних чланова. На сва-ком мјесту и свакој прилици они који нас слушају и гледају доказују својим реакција-ма да је оснивање Градског хора пун погодак-нагласила је проф.Вујошевић. М.Н.

Пријем у Општини Бијело Поље

19н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 . Региони

НВО „АПУС” УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЈЕТЕ РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ У ПЛАВУ

Школа новинарства за средњошколце ■ Школу новинарства похађа око тридесет ученика СМШ „Бећо Башић”, првог, другог и трећег

разреда који ће имати могућност да усвоје нова знања и стекну вјештину писања за медије ПЛАВ -Невладина органи-

зација „Апус” у Плаву од по-четка године реализује проје-кат „Школа новинарства”, коју похађа око тридесет учени-ка СМШ „Бећо Башић”.Проје-кат се реализује уз подршку Министарства просвјете, у ок-виру конкурса „Данас преду-зетан, сјутра изузетан”. Циљ програма је подизање нивоа медијске писмености учени-ка и едукација младих у об-ласти комуникације, масов-них медија и новинарства, као и стицање нових, основ-них знања и вјештина у ок-виру ових области.

Предсједник организације Адис Пејчиновић каже да је ово први пут да се организује школа новинарства, и да им је

план да и током наредних го-дина наставе са овим и слич-ним активностима.

-У сарадњи са професори-ма матерњег језика у средњој школи у Плаву Сенадом Ђе-шевић и Јасмином Срдано-вић формирана је група од 30 полазника школе новинар-ства који су и раније покази-вали слична интересовања кроз различите школске ак-тивности. То су ученици пр-вог, другог и трећег разреда који ће имати могућност да током трајања пројекта усвоје нова знања, прије свега у об-ласти новинарства, и стекну вјештину писања за медије -каже Пејчиновић.

Један од руководилаца пројекта новинар Един Ја-

дадић каже да је циљ пројек-та и да се млади упознају са основним правилима нови-нарства и кроз едукацију и анализу медијских садржаја обуче за писање текстова у ок-виру одређених облика нови-

нарског изражавања.-Један добар дио едукатив-

них предавања смо завршили и већ долазимо у фазу када би могли да почну са писањем -појаснио је Јададић.

Н.В.

Полазници школе новинарства у Плаву

Наш Бар - чист градБИЛБОРДИМА НАЈАВЉЕНА КАМПАЊА

БАР – Постављањем бил-борда на неколико локација у граду, Општина Бар је наја-вила почетак кампање „Наш Бар-чист град”, која има за циљ ефикасније упознавање јавности са потребом очу-вања животне средине, а по-себан нагласак је стављен на унапређењу свијести о про-писном одлагању отпада. Како је саопштено из Општи-

не Бар, кампања се наставља 22. априла низом активности посвећених обиљежавању Дана планете Земље.

- Биће засађен биљни ма-

теријал и озелењавање повр-шина дуж Улице Владимира Роловића. Дио садног мате-ријала, 40 садница, у сарадњи са ЦОК-ом и канцеларијом УНДП-а биће симболично посвећен промоцији зеле-ног концепта манифеста-ције Игре малих земаља Ев-ропе које ће се одржати и у Бару. На Шеталишту краља Николе у 11 сати почеће ма-

нифестација за дјецу „Плане-та је наш дом”, са низом за-нимљивих интерактивних активности- саопштено је из Општине. Д.С.

Билборд са поруком

БАР – Корисници привре-мених објеката 75 и 76 у зони Јавног предузећа Морско до-бро,Милован Вранић и Ел-дин Хоџић, обратили су се Морском добру са захтјевом да локације остану до краја октобра. Њихови приврени објекти налазе се у шуми Ле-ковића у Бару и нијесу уписа-ни у План објеката привреме-ног карактера од 2019. до 2023. године. Вранић и Хоџић тра-же од Морског добра да оста-ну да раде још ове сезоне, а да потом сами уклоне своје привремне објекте и ослобо-де простор морског добра у шуми Лековића. Они нагла-шавају да су спремни да ис-пуне и испоштују све усло-ве које им јавно предузеће за управљање морским до-бром нуди.Вранић и Хоџић наглашавају да су незапсоле-ни и да им је ово једини извор прихода.

- Сматрамо да наше двије привремене локације не би требало уклањати из про-

грама привремених обје-ката. Спремни смо да испо-штујемо све услове, захтјеве, и донесемо гаранције да ћемо након завршене туристичке сезоне, крајем октобра ове го-дине, објекте сами уклони-ти. Мислимо да је потребно вријеме да нађемо рјешење да би поступили по одлуци Ми-нистарства одрживог развоја и туризма, а такође нисмо за селективан приступ овом проблему - кажу Вранић и Хоџић, наглашавајући да су ове локације у зони Морског добра последњих 20 година.

- Имамо сагласност општинских надлежних служби да ове двије лока-ције остану на мјестима на којима су биле. С обзиром да смо незапослени, и да нам је ово једини извор прихода, вјерујемо да ћемо наићи на разумијевање „Морског до-бра”, и да нам се изађе у сусрет за те локације бар кад је ова сезона у питању - кажу њих двојица. Д.С.

Објекте уклонити након љета

ЗАКУПЦИ ПРИВРЕМЕНИХ ЛОКАЦИЈА ИЗ БАРА ТРАЖЕ ДА РАДЕ ЈОШ ОВЕ СЕЗОНЕ

Привремено објекти у шуми Лековића

НАКОН ОДЛАГАЊА СЈЕДНИЦЕ СО ДЕМОКРАТЕ ПОЗВАЛЕ ПОЛИТИЧКЕ СУБЈЕКТЕ У КОАЛИЦИЈИ ЗДРАВО БЕРАНЕ ДА УСАГЛАСЕ ПОЛИТИЧКЕ СТАВОВЕ

Компромисима сачувати беранско острво слободе

■ Уз упозорење да је на овај начин доведено у питање усвајање низа значајних одлука Демо-крате су позвале одговорне у Коалицији Здраво Беране да раде у интересу грађана

БЕРАНЕ – Након што је, на захтјев Демократског фронта, одложена пета редовна сјед-ница локалног парламен-та, огласили су се из Одбор-ничког клуба Демократске Црне Горе, уз упозорење да је на овај начин доведено у пи-тање усвајање низа значајних одлука. Они су позвали одго-ворнe у Коалицији Здраво Бе-ране да ускопартијске и лич-не интересе оставе по страни и да раде у интересу грађана.

- Пета редовна сједница Скупштине општине Бера-не, одложена је јер је један одборник Коалиције Здраво Беране обавијестио непосред-но прије почетка сједнице да је спријечен да присуствује, што је довело у питање изгла-савање читавог низа одлука

које су битне за функциони-сање локалне самоуправе. Доведени смо у ситуацију да функционисање локал-ног парламента и локалне самоуправе зависи од воље

одборника у Беранама опо-зиционе Демократске пар-тије социјалиста и њихове одлуке да ли ће или не обез-биједити потребну већину за одржавање сједнице. Од-борници Демократа, свјесни политичког тренутка и одго-ворности коју имају не само према 1.889 грађана који су на изборима подржали њи-хову партију, већ према свим грађанима Берана, и не само Берана већ према свим слобо-домислећим грађанима Црне Горе, спремни су на компро-мисе како би очували беран-ско острво слободе које само захваљујући неустрашивим и непоткупљивим Беранка-ма и Беранцима пркоси ре-жиму. Неслога у Коалицији Здраво Беране самовоља, од-носно недостатак демократ-ског капацитета челних по-литичких фигура које носе

власт у Беранама и нераз-вијање потребе истих да ко-алиције носе различитости у политичким ставовима и визији развоја града које треба усагласити кроз дија-лог и компромис, констант-но отежавају функционисање како законодавне, тако и из-вршне власти – наводи се у са-општењу одборничког клуба Демократа.

Истакли су да успопар-тијски интереси не смију да доведу у питање функциони-сање парламентарне већине у Беранама која врши локал-ну власт.

- Грађани Берана, па и грађани Црне Горе, који уз ве-лику личну жртву одолије-вају притисцима режима, не заслужују да се због самовоље или личних и ускопатијских интереса доводи у питање по-бједа коју смо сви тешко избо-рили. Демократска Црна Гора позива коалиционе партне-ре да се придржавају коали-ционог споразума, да раде на испуњавању предизборних обећања, чија реализација је предвиђена тим споразумом- навели су из одборничког клуба Демократа уз конста-тацију да је Коалиција Здра-во Беране имала пад од 25 од-сто у односу на изборе из 2014. године. Из Коалиције Здраво Беране нијесу су се оглашава-ли поводом одлагања сједни-це локалног парлмента.

Д.Ј.

Са последње сједнице СО Беране

Огласили су се и из беранског одбора ДПС-а истичући „да се поново испоставило да је локална власт у великој кризи”.

- Иако је оваква ситуација постала пракса не само последњих мјесеци, већ последњих година, сви се морамо озбиљно запитати до када ће се овако недоговорно према грађанима односити они људи који су, искључиво у име својих личних циљева, а на политици мржње према ДПС-у, дошли до одређених позиција у актуелној локалној власти. Уколико се сви грађани Берана, који иоле држе до тога да објективно сагледавају политичка дешавања у нашем граду, присјете уцјењивачких политика једног одборника из Коалициије Здраво Беране у претходном сазиву Скупштине, па затим оног другог, који је тежио високој општинској функцији, па трећег, четвртог, и тако све до овог последњег случаја када је потпредсједник Скупштине својим одсуством онемогућио кворум СНП-у, ДФ-у и Демократама, схватиће да ови људи који руководе градом и директно креирају њихову будућност, уствари мисле само на себе и остварење соп-ствених, најчешће у стварности неутемељених амбиција- навели су из ОО ДПС-а.

ДПС: Локална власт у кризи

20 н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .РегиониПЛАНИНАРСКИ ПОХОД „ТРОМЕЂА 2019” БИЋЕ ОДРЖАН 1. МАЈА

Скијањем на Богићевици најављују берићетно љето

■ Планинарским походом на Тромеђу, скијаши и бордери симболично предају планине на ко-ришћење планинарима и катуњанима све до наредне скијашке сезоне

ПЛАВ – Љетња туристичка сезона на Проклетијама и Плаву по трећи пут за-редом почиње првог маја скијањем са врха Тромеђа, гдје се спајају три нацио-нална парка и границе Црне Горе, Косо-ва и Албаније. Планинарским походом на Тромеђу, скијаши и бордери симбо-лично предају планине на коришћење планинарима и катуњанима све до на-редне скијашке сезоне. Организатори су Туристичка организација Плав и НП „Проклетије”. Окупљање планина-ра је предвиђено за 8 часова на платоу ТО, одакле се креће теренским возили-ма према Бабином Пољу и Богићевици (за учеснике ће бити обезбијеђено гори-во). На планинарење се креће око 9 часо-ва са катуна Богићевица, а поход траје око два и по сата (обавезна је зимска пла-нинарска опрема).

-Након одмора и фотографисања на врху Тромеђа, од око 45 минута, пред-виђен је повратак планинара, који ће са-чекати да се скијаши и бордери пусте са врха, што је посебна и својеврсна ат-ракција овог похода. За повратак пла-нинара је потребно око два сата. За све учеснике похода биће обезбијеђен дору-чак (ланч пакет у ранцу), а на катуну је

организован ручак, који је предвиђен за 15 часова. Позивају се сви који су за-интересовани да нам се придруже и да заједно отворимо нову туристичку се-зону у Плаву. Позив упућујемо и они-ма који нису физички припремљени за планинарење, али нам се могу при-дружити на ручку, и да вријеме прове-ду у рекреативној шетњи кроз долину

Богићевице и обиласку катуна –саопш-тили су организатор похода.

Они позивају и заинтересоване љуби-теље природе са Косова и Албаније, како би и они са својих страна дошли на врх Тромеђа, да тако заједнички доприне-су промоцији Проклетија као јединстве-ној туристичкој дестинацији у Европи.

Н.В.

ПОКЛОН КОТОРСКОГ ДОМА ЗДРАВЉА КОЛЕГАМА У БЕРАНАМА

КОТОР – Дом здравља Ко-тор уступио је санитетско во-зило из сопственог возног пар-ка Дому здравља Беране.

Директор которске уста-нове др Игор Кумбуровић, приликом примопредаје кључева колегиници беран-ског Дома здравља др Зухри Хадровић рекао је ду су, с об-зиром да посједују квалите-тан возни парк и довољно во-зила за потребе Јединице за патронажу и транспорт па-цијената, одлучили да јед-но санитарно возило које је у веома добром стању, покло-не колегама из Берана, којима је потребније. Захваливши се на вриједном и потребном по-клону, Хадровић је нагласила да ће возило значајно допри-

нијети ефикаснијој и доступ-нијој здравственој заштити за све становнике ове сјеверне општине. Б.М.

У РОЖАЈАМА ИСПРАЋЕНА ОСМА, ОДНОСНО ЧЕТВРТА ГЕНЕРАЦИЈА МАТУРАНАТА И МАТУРАНТКИЊА МЕДРЕСЕ „МЕХМЕД ФАТИХ”

РОЖАЈЕ – У Центру за кул-туру, у присуству родитеља и бројних представника поли-тичког, јавног и вјерског жи-вота, испраћена је осма ге-нерација од 25 матураната и четврта генерација од 29 ма-туранткиња Медресе „Мехмед Фатих”. На свечаној академији за ђаке генерације проглаше-ни су Мерима Аговић и Хајру-дин Рамовић. Присутнима се обратио реис Исламске зајед-нице у ЦГ Рифат Фејзић, који је истакао да живот муслима-на није био лак.

-Нашу вјеру су очувале ове честите ноћи чији нам мирис халве најављује рамазан. Не-кад није могао предсједник општине бити онај чије је дије-те учило медресу, није могао ни савјетник предсједника др-жаве бити ту гдје јесте ако му

више дјеце похађа медресу, а није могао бити ни директор Завода за школство прије 30 го-дина неко чије дијете данас ма-

турира у медреси. Ово све гово-ри о напретку и демократији земље у којој живимо – рекао је Фејзић, захваљујући се Вла-ди на партиципацији у одржа-вању медресе од око пола ми-лиона еура годишње. Он је честитао матурантима на ус-пјеху истичући да међу њима има одличних ученика те да су нијансе одлучивало о томе ко ће бити ученик генерације.

-Помажите се и умрежавај-те се, будите од користи роди-тељима, породици, заједници и свим људима – поручио је Фејзић.

В.Ра.

Са свечане акдемије Медресе Мехмед Фатих у Рожајама

Учесници прошлогодишњег похода на Тромеђу

Примопредаја возила

Курсеви за старије

Мерима Аговић и Хајрудин Рамовић проглашени за ђаке генерације

У КАРИТАСУ БАРСКЕ НАДБИСКУПИЈЕ

БАР – Након успјешно за-вршене почетне обуке кроз коју су полазници имали прилику да стекну основна знања за њихово коришћење, у организацији Каритаса бар-ске надбискупије наставља се курс рачунара за старије особе са подручја општине Бар, Следећи сегмент обуке је тзв. напредни ниво за рад на рачунару и за коришћење ин-тернета. Обука се наставља у просторијама Каритаса, и ре-ализује се због жеље старијих особа да се додатно усаврша-вају у овој области.

Координаторка пројекта „We care - Ageing with Dignity and Respect” Марија Коловић објашњава да је почетни ниво обуке трајао два мјесеца.

- На наше велико задо-вољство, старији су изрази-ли жељу да наставе са часови-ма и употпуне стечено знање, тако да ће сада чак научити да се служе Excelom и да се боље сналазе при коришћењу интернета, што њих највише и занима - објаснила је Коло-вић.

Професорица на настав-ку курса рачунара је Љиља-на Спасић, која ће са групом старијих наставити дружење кроз још 16 часова у трајању од по два сата. Д.С.

Директор медресе Фуад Чекић казао је да су матуранти кроз четворогодишње образовање стекли знање енглеског, арапског, турског језика те да су добро научили друштвене и природне науке.

-Осим тог знања они су научили како да се врате узвишеном Богу, кроз умјереност. Захвални смо родитељима који су нам ову дјецу повјерили и ми им гарантујемо да су они спремни да ступе у академску заједницу као самосвјесни и са интелектуалним знањима са којим могу уписати све факултете – рекао је Чекић.

Чекић: Стеченим знањем могу уписати све факултете

ГУСИЊЕ/ПЛАВ – Цен-тре за културу у Гусињу и Плаву посјетили су пред-ставници културно-еко-номског центра Азербејџана у Црној Гори. У Гусињу су гос-те из Азербејџана примили предсједница и потпредсјед-ник општине Анела Чекић и мр Хусо Брдакић, а о развој-ним капацитетима Гусиња говорио је предсједник СО Џенадин Џеко Радончић. Он је истакао природне по-тенцијале и вриједности Гусиња, осврнуо се и на зна-чај и улогу дијаспоре као и на то да се 70 одсто НП Про-клетије налази на подручју општине Гусиње.

Директор културно-еко-номског центра Азербјеџа-на Сеyран Мирзазада се интeресовао за све об-лике могуће сарадње са Гусињом, на свим пољима, од пољопривреде, туризма, смјештајњих капацитета, до културне сарадње.

- Договорен је да се напра-ви вече посвећено истакну-том драматургу, писцу и

пјеснику Хусеину Џавиду који представља једну од најистакнутијих личности историје Азербејџана -са-општено је након састанка.

Гостима је презентована Гусињска соба у којој су ви-дјели бројне експонате из живота и прошлости ста-рих Гусињана. Гости култур-но-економског центра Азер-бејџана уручили су вриједну донацију у књигама преве-деним на матерњи језик у којима је представљен зна-чајан дио културне башти-не Азербејџана.

Библиотекар Алија Реџе-матовић гостима је показао „Плавску собу” и говорио о обичајима плавског краја, а Сеyран Мирзазада је Цен-тру за културу уручио де-монстрациону шаховску таблу и бројне књиге веза-не за културу Азербејџана.Уважене госте из Азербејџа-на поздравио је и захвалиo им се на вриједним дона-цијама предсједник општи-не Плав Мирсад Бaрјактаре-вић. Н.В.

Сарадњом до жељених резултата

ПРЕДСТАВНИЦИ ЕКОНОМСКО-КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА АЗЕРБЕЈЏАНА ПОСЈЕТИЛИ ГУСИЊЕ И ПЛАВ

Гости из Азербејџана у посјети Гусињу

Санитетско возило на дар

21н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 . К у л т у ра

Дугометражни играни филм „Између дана и ноћи” Андра Мартиновића након фестивалске публике у Мон-треалу и београдског ФЕСТ-а видјели су и овдашњи гледа-оци у подгоричком Сине-плексу. Мартиновићев ом-нибус прати односе синова и њихових очева на овим про-сторима у три временска пе-риода. Свака прича на свој на-чин, показује колико се може ставити знак једнакости из-

међу жртвовања и љубави. Уједно, испричане су лага-ним темпом, с доста тотала, као и крупних кадрова. При-том редитељ причу води на на-чин да нико није ни добар ни лош на први поглед, увлачећи тако гледаоца у универзал-ност приче, остављајући на тај начин, условно речено, наше препознатљиве и конкретне оквире у другом плану.

Након црногорске пре-мијерне пројекције публи-

ци се Мартиновић поклонио с техничким дијелом екипе, као и глумцима, међу који-ма посебно мјесто заузимају Лазар Ристовски и Марко Баћовић као носиоци двије од три главне роле, а трећу је повјерио Тихомиру Станићу. Захваљујући се цјелокупној екипи, као и свима који су по-могли да се до њега дође, Мар-тиновић је рекао „није тешко снимати, тешко је стати пред публику”, додајући да је то тренутак када филм напушта аутора и почиње да припада гледаоцима.

За „Дан” говори зашто се одлучио да расвијетли однос оца и сина, који је заступље-нији у књижевности, за раз-лику од односа мајке и кће-ри која је често присутан на филму. Покренула га је, каже, конкретна прича о оцу који трага за сином који је нестао у задњем рату. „У свим при-чама је у фокусу однос оца и сина, али, који рефлектује и далеко универзалније ситу-ације од ових интимних, по-родичних драма које су при-казане”, додаје Мартиновић. Објашњава и зашто се одлу-

чио за омнибус, три аспекта односа оца и сина.

– Мислим да би било пре-више натегнутно да смо се ба-вили само једним аспектом, а овако, иако су три одвојене приче имају једно заједнич-ко тематско-мотивско језгро, чак бих рекао да уз сву разли-читост имају јединствен тон – каже Мартиновић.

Филм „Између дана и ноћи” суфинансирали су Министарство културе Црне Горе, Филмски центар Србије и РТ Црне Горе. Настао је у про-дукцији Артикулација Фил-ма, у сарадњи са продуцент-ским кућама Mimesis и Zillion Film. Глумачку екипу чине Ла-зар Ристовски, Марко Баћо-вић, Тихомир Станић, Мирко Влаховић, Срђан Граховац, Дубравка Дракић, Даница Ристовски, Јован Кривока-пић... Директор фотографије је Раде Владић, сценограф Миленко Јеремић, монтажер Андрија Зафрановић, музи-ку су радили Немања Беча-новић и Слободан Тркуља, а продуцент је Иван Ђуровић. У Синеплексу се приказује до четвртка. Ж.Ј.

Глумац и продуцент Лазар Ристовски уочи премијере у кратком разговору с новинарима каже да му се чини да је направљен веома добар, значајан „мали-велики” филм, не само за црногорску, већ регионалну кинематографију.

– Мартиновић је показао редитељско умијеће, али и умјетничко и људско поштење бавећи се овом темом која је по свему тешка, врло осјетљива, али је он то зналачки урамио у један оквир мјере, а што је врло важно кад су овакве теме у питању – каже Ристовски. Додаје и да је глумачка екипа у све три приче сјајна, као и фотографија, а да му је ова улога, иако није у први мах атрактивна, веома драга.

Глумац Марко Баћовић каже да иако ове три приче имају нашу боју, ипак су универзалне.

– Приче задиру дубоко, нарочито прва по теми коју обрађује и моралним изборима пред које су стављени неки ликови, личи на ан-тичку трагедију. А, с обзиром да се дешава на крају Другог свјетског рата добија на тој свевремености – каже Баћовић, додајући да ће их схватити људи на свим меридијанима.

Схватиће свако ко их буде гледао

Камерни оркестар Музикон у част прољећа одржаће 25. априла на Коларцу концерт „Буђење” на коjем ће наступити са музичарима из Холандиjе – виолинисткињом Jеленом Ристић и обоистом Брахмом Крефтмеиjером. Музикон ће публици приредити „Буђење” уз дјела барока и Моцартову Симфониjу 29, а на трећем концерту своjе сезоне „Level Up!” наступиће и са хорнистима Михаjлом Булаjићем и Теодором Благоjевићем и обоисткињом Jелисаветом Пешић.

Ж.Ј.

У Крсмановићевоj кући на Теразијама, у коjоj jе 1. децембра 1918. проглашено стварање заjедничке државе Краљевине СХС-Jугославиjе, 24. априла биће организован разговор о томе како су музеjи обиљежили 100 година од стварања те државе. Разговор представља синергиjу редовног програма Музеjа Jугославиjе - „Разговори о Jугославиjи: увод у постjугословенске студиjе” и пратећег програма изложбе „Дан вриједан вијека”, коjа jе 1. децембра 2018. отворена у Палати Србиjа. Ж.Ј.

Различите врсте нестаjања – земље, окружења, (над)нациjе, jезика, куће, начина живота, приjатеља, родитеља… за вријеме и послије ратова 1990-их, на простору бивше СФР Jугославиjе, тема су изложбе „Мали речник нестаjања” коjа ће бити отворена од 22. до 25. априла у Културноj станици „Свилара” у Новом Саду. Изложбу чине радови умјетника: Слађане Милићевић, Сање Маљковић, Даниеле Димитровске и Ненада Милошевића, Монике Поњавић, Жељке Мићановић Миљковић и Ђурђине Самарџић. Ж.Ј.

флеш Jединствени тон три приче о односима очева и синова

■ Глумачку екипу чине Лазар Ристовски, Марко Баћовић, Тихомир Станић, Мирко Влаховић, Срђан Граховац, Дубравка Дракић, Даница Ристовски, Јован Кривокапић...

ЦРНОГОРСКА ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА АНДРА МАРТИНОВИЋА У ПОДГОРИЧКОМ СИНЕПЛЕКСУ

Ристић и Крефтмеиjер

Пародиja о лажном моралуИЗЛОЖБА ЛИКОВНИХ РАДОВА ИЛИJЕ КАЛУЂЕРОВИЋА У

„ПРОСТОРУ ЗА УМJЕТНОСТ”

Изложба слика умjетни-ка Илиjе Калуђеровића по-стављена је у „Простору за умjетност”, у управноj згра-ди „Сосијете женерал бан-ке Монтенегро”. Он jе пред-ставио десет слика рађених акрилним боjама на платну, лесониту и картону.

Према риjечима Калуђе-ровића, оваj циклус предста-вља своjеврсну критику, од-носно пародиjу на рачун лажног морала, умишљене храбрости, подразумиjева-не невиности, као и њихових посљедица.

Умjетник Илиjа Калуђе-ровић завршио jе Средњу умjетничку школу „Петар Лубарда” на Цетињу, након коjе уписуjе студиjе на Ака-демиjи ликовних умjетности

у Требињу гдjе jе дипломи-рао 2007. године на одсjеку за сликарство, код професора Марка Мусовића. Излагао jе у оквиру више колектив-них изложби у организациjи Удружења ликовних умjет-ника Црне Горе, као и на из-ложбама у оквиру колониjа. Самостално jе излагао у га-лериjи „Арт” у Подгорици 2009. године, у оквиру Де-цембарских дана културе, и галериjи „Концепт арт спеjс” циклус „Enjoy anesthesia”.

Проjекат „Простор за умjетност” започет jе као акциjа Грађанске солидар-ности на глобалном нивоу „Сосиете женерал Групе” са циљем да подржи рад мла-дих умjетника.

С.Ћ.

Илиjа Калуђеровић

У СУСРЕТ КАНСКОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ

У трци за Златну палму, главну награду филмског фестивала у Кану ове године биће 19 филмова. Овај списак, додају организатори 72. Међу-народног филмског фестива-ла, могао би бити допуњен до почетка смотре 14. маjа. При-том, мисле на нови филм ре-дитеља Квентина Таран-тина „Once Upon A Time In Hollywood” (Било jедном у Хо-ливуду) са Леонардом Дика-приjем и Бред Питом, коjе jош ниjе спремно и ниjе ис-кључено да се прикључи так-мичењу.

Засад се поуздано зна да се такмиче: „The Dead Don‘t Die” (Мртви не умору) Џима Џармуша, који и отвара фес-тивал, „Dolor y Gloria” (Бол и слава) Педра Алмодовара, „Il Traditore” (Издаjник) Мар-ка Белоча, „The Wild Goose Lake” (Jезеро дивље гуске) Диао Jинана, „Parasite” (Па-разит) Бон Џун Хоа, „Le jeune Ahmed” (Млади Ахмед) браће Жан-Пjера и Лика Дардена, „Roubaix, une lumière” (Рубе, jедна свјетлост) Арноа Депле-шена, „Atlantique” (Атлантик)

Матиjа Допа, „Matthias et Maxime” (Матиjас и Максим) Гзавиjеа Долана, „Little Joe” (Мали Џо) Џесике Хаузнер, „Sorry we missed you” (Изви-ни, недостаjао си нам) Кена Лоуча, „Les misérables” (Jад-ници) Лаџа Лиjа, „A hidden life” (Скривени живот) Те-ренса Малика, „Bacurau” Клебера Мендосе Филхоа и Жулиjана Дорнела, „La Gomera” (Гомора) Корнелиуа Порумбоjуа, „Frankie” (Френ-ки) Аjре Сеjкса, „Portrait de la jeune fille en feu” (Портрет

дјевоjке у ватри) Селин Си-аме, „It must be heaven” (Си-гурно jе то раj) Елаjе Сулеjма-на и „Sibyl” (Сибил) Жистине Триjе.

Овогодишњи предсједник жириjа коjи ће уручити Злат-ну палму биће мексички ре-дитељ Алехандро Гонзалес Ињариту. Фестивал ће бити одржан од 14. до 25. маjа. Злат-ну палму jе прошле године добио филм „Крадљивци” (Shoplifters) jапанског реди-теља Хизоказуа Коре-еде.

ПРИРЕДИЛА:Ж.Ј.

Прошлогодишњи добитник „Златне палме”

Баћовић, Мартиновић и Ристовски на премијери

Музикон и гости

Разговори о Југославији

Мали рјечник нестајања

-ФОТ

О: В

ЛАДИ

МИР

ВУЧ

ИНИЋ

- ФОТ

О: Б

ЛИц

За „Златну палму” такмичи се деветнаест филмова

23н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 . К у л т у раСрђан Мартиновић добитник „МироСлављевог јеванђеља” за 2018. годину

Државна награда за историографско дјело

Државна награда „Миро-слављево јеванђеље” за 2018. годину додијељена је Срђа-ну Мартиновићу, за моно-графију „Црногорска војска 1854 – 1916”, објављену 2018. го-дине, у издању Министарства одбране Црне Горе. Одлука је, након тајног гласања, донесе-на већином гласова на сједни-ци одржаној 19. априла 2019. године. Жири је одлучивао у саставу: проф. др Соња Томо-вић Шундић, предсједница, и чланови: проф. др Милош Кривокапић, проф. др Саша Кнежевић, др Небојша Чаго-ровић и мр Никола Шарано-вић.

– Награђено историограф-ско дјело представља изузетно значајан допринос истражи-вању историјата црногорских војних институција, али и уку-пној црногорској историогра-фији. Ријеч је о јединственој и првој исцрпној студији о црно-горској војсци у најважнијем периоду њеног дјеловања. Хе-уристичка основа ове студије, чији је циљ свеобухватна обра-да црногорске војске је веома широка, јер осим примарних извора из Државног архива, сублимира обимну литера-

туру, мемоарску грађу, не-објављене рукописе, приват-не и архиве неколико држава, бројне необјављене фотогра-фије, као и другу релевантну грађу. Монографија је плод свеобухватног и системат-ског научног истраживања које презентује досадашња знања и доноси обиље нових спознаја и оригиналних за-кључака. Значај дјела Срђа-на Мартиновића огледа се и у афирмацији црногорског друштва, његовог идентите-та и државног континуитета, каже се, између осталог, у об-разложењу жирија.

Након јавног позива Ми-нистарства културе од 18. окто-бра 2018. за награду су предло-жена дјела осамнаест аутора.

– У складу са процедуром утврђеном Пословником о раду, жири је на ужу листу из-двојио: „Круг зачараног време-на” Мираша Мартиновића, „Попа Дукљанина Sclavorum Regnum” Данила Радојевића, „Црногорска војска 1854 –1916” Срђана Мартиновића, „Мана-стирски синови” Илије Ла-кушића, „Calypso” Огњена Спахића и коауторско дје-ло „Црногорско полимље у средњем вијеку” др Божида-

ра Шекуларца и др Марија-на Премовића, обавијестили су из Министарства културе.

У ужем избору биле су књи-ге: Данила Радојевића, Срђа-на Мартиновића и Огњена Спахића. Након тајног гла-сања, жири је већином гла-сова одлучио да се Награда Мирослављево јеванђеље за 2018. годину додијели Срђа-ну Мартиновићу за моногра-фију „Црногорска војска 1854–1916”. Награда „Мирослављево јеванђеље” биће уручена Срђа-ну Мартиновићу у Кући Рис-та Ратковића у Бијелом Пољу. Р.К.ПредСтављена уМјетниЧка биограФиJа „Милена

дравић – виШе од уМетноСти”

Промоциjа монографиjе „Милена Дравић – Више од уметности” Татjане Њежић одржана је пред бројном пуб-ликом у Jугословенскоj ки-нотеци. Након што је пуб-лика на пар минута имала прилику да ужива у сним-ку последњег јавног насту-па Милене Дравић, кад је на Палићком фестивалу пле-сала са Браjаном Коксом. О књизи, и животу и раду диве jугословенског глумишта, по-ред ауторке говорили су Ве-рица Дравић у име породи-це, Сека Саблић, редитељи Деjан Миjач и Здравко Шот-ра, управник Аудиовизуел-ног архива Радослав Зеле-новић и Андреj Беле, у име издавача.

Позив да напише ову књи-гу, била је велика част али и изазов, казала је Татjана Ње-жић.

Она је открила да све што је написала у књизи прошло „кроз Миленине руке више пута”. Верица Дравић jе је рекла да је „Милена прије свега њена вољена тетка ...”

– Њен живот и природу обиљежила jе огромна енер-гиjа и посвећеност. Она jе са том енергиjом првенствено била посвећена филму и ције-лом том филмском свијету. Давала се без резерве и своjоj породици, а у болести била jе посвећена оздрављењу. Вјеро-вала jе у живот и да ће оздра-вити – казала је Сека Саблић.

С.Ћ.

„враголанка” ПреМијерно Приказана у Центру за културу „ненад ракоЧевић”

Балетска комична пред-става „Враголанка” у из-вођењу Балетске шко-ле „Принцеза Ксенија”, премијерно је приказана у сали Центра за културу „Не-над Ракочевић” у Мојковцу. Како саопштавају из Центра за културу, продуценткиња и директорица проjекта Вања Пантовић, коjа jе утемељи-ла Балетску школу „Прин-цеза Ксениjа”, поклонила jе кроз оваj проjекат „Реверанс сjеверу” jедну фантастичну представу коjа jе одушевила све присутне.

– Звуци балета умирили су за тренутак препуну салу, ис-крени и броjни аплаузи под-стакли су сjаjну балетску по-

ставу да своjом игром испуне очи и срце гледалаца коjи су у наjвећем диjелу по први пут имали прилику да гледаjу ба-летску представу – наводе из

Центра за културу.Из Центра су похвали-

ли величанствену интер-претациjу Jовице Бегоjева у улози младића Колена и заносну Милану Вуjовић у улози Лизе, у љубавноj при-чи коjу jе тако добро „омета-ла” мама Симона коjу jе из-нио Жељко Гроздановић.

По први пут, поред запос-лених у Центру у организа-циjи су учествовали волон-тери ССШ „Вуксан Ђукић”, коjе jе водио професор Ви-доjе Минић.

У.С.

Балетска комедија насмијала публику

Монографија „Црногорска војска”

О диви југословенског и српског глумишта

Популарисао старе књиге

Комични балет одушевио Мојковчанелазару ЧурЧићу „златна кЊига” МатиЦе СрПСке

Лазар Чурчић, библиоте-кар, библиолог и историчар српске књиге, књижевности и културе добитник је Награ-де „Златна књига Библиоте-ке Матице српске” за 2019. годину oбавијестили су из ове установе. Жири за додје-лу награде академик Миро Вуксановић – предсједник, проф. емеритус др Славко Гордић и мр Душица Грбић, једногласно су донијели од-луку.Награду чини повеља, округли сто о укупном дјелу добитника и зборник радова са округлог стола.

Повеља ће добитнику бити уручена приликом прославе Дана Библиотеке Матице срп-ске, 25. априла.

– Остварио је капитал-не резултате на пољу откри-вања, прикупљања, евиденти-рања, описа и популаризације рукописних и старих српских штампаних књига и листова и објавио бројне радове из исто-рије српских књига - стоји, из-међу осталог, у образложењу.

– У сваком тренутку осjећао се позитиван и духовит контакт између извођача и публике. Можда су у представи остали без невjесте и снахе, али су отац - Jован Дабовић и син Ален, којег глуми Славко Калезић, развеселили и насмиjали публику. Млађа и стариjа група балерина дале су своj печат овоj представи по-мажући своjоj другарици Лизи – казали су из Центра и додали да је за њихову чаробну и беспрекорну игру заслужна педагог Ема Вељић.

Чаробна игра

Фото

:GOV

.ME

Програмом под називом „Умјетност сјећања” пос-већеном обиљежавању 40 година од земљотреса и до-бијања статуса UNESCO-а, 13. јула, на Дан државности, ис-пред Катедрале Св. Трипуна у 22 сата, биће свечано отво-рен XVIII КоторАрт. И овога пута КоторАрт Дон Бранко-ви дани музике почеће пре-мијерним извођењем двије композиције, поруџбине Фес-тивала. Уз пратњу Фестивалс-ког оркестра КоторАрта и под диригентском палицом маес-тра Јулија Марића, биће из-ведена дјела Нине Перовић и Ивана Маровића, позна-тих црногорских компози-тора, а као солисти ће насту-пити црногорски сопрани Оливера Тичевић, Марија-на Шовран и Милица Мила-новић, као и реп- група Who See из Котора. Вече музичких

премијера, биће заокружено и филмски - емитовањем до-кументарног филма, такође поруџбином фестивала, ре-дитеља Душана Вулековића. Филм се бави рефлексијама становника Боке и њиховим личним искуствима овог тра-гичног догађаја, као и важ-ности присуства UNESCO-а за обнову, развој и очување Града и Боке. У духу тради-ције његовања умјетнич-ког стваралаштва инспири-саног локалним темама, са универзалним порукама, овогодишња концепција Дон Бранкових дана музи-ке „Умјетност сјећања” даће свој допринос обиљежавању 40 година од разорног земљо-треса 1979. године и ујед-но стављање Котора и дије-ла Боке на UNESCO-ву листу културне и природне башти-не свијета. М.Д.П.

умјетност сјећања

ПреМијерно извођеЊе коМПозиЦија нине Перовић и ивана Маровића на отвараЊу которарта

Иван МаровићНина Перовић

Вјеровала у живот и без резерве посвећена филму

Срђан Мартиновић

■ Значај дјела Срђана Мартиновића огледа се и у афирмацији црногорског друштва, његовог идентитета и државног континуитета, каже се, између осталог, у образложењу жирија

име стране24 Србија н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

У БЕОГРАДУ ОДРЖАН 20. ПРОТЕСТ ПОД СЛОГАНОМ „ЈЕДАН ОД ПЕТ МИЛИОНА- СВИ КАО ЈЕДАН”, ПРЕДЛОЖЕНО ФОРМИРАЊЕ ТИМА СТРУЧЊАКА ЗА ДИЈАЛОГ

Разбити основне полуге Вучићеве диктатуре

■ Три кључне теме су заробљени медији, тешка злоупотреба Регулаторног тијела за електронске медије (РЕМ) и нерегуларни избори који се, како наводе, базирају на куповини гласова, уцјенама и примјени силе

Двадесети протест про-тив актуелне власти, под слоганом „Један од пет ми-лиона – Сви као један” одр-жан је синоћ у Београду. Са-општена су имена чланова преговарачког тима за три кључне тачке дијалога из-међу власти и представни-ка протеста. Окупљенима се обратио глумац и функцио-нер ДС-а Бранислав Лечић.

Потписници споразума с народом су предложили формирање тима стручња-ка, ванстраначких лично-сти, које су спремне да својим знањем, искуством, експер-тизом и именом и презиме-ном изнесу план за три нај-важније теме које су, како су рекли, основна полуга „Ву-чићеве диктатуре и кризе у којој се Србија налази”, а то су заробљени медији, теш-ка злоупотреба Регулатор-ног тијела за електронске медије (РЕМ) и нерегулар-ни избори који се, како на-воде, базирају на куповини гласова, уцјенама и примје-ни силе.

-Те три тачке су кључне и ми смо рекли да имамо наше људе за ту врсту преговора. Кандидујемо људе стручне и способне да воде дијалог и да уреде ове три тачке – ре-као је Лечић.

Он је навео, како прено-си Н1, да су одабрали прего-варачки тим који чине про-фесор ФПН Чедомир Чупић, професорка ФПН Сњежа-на Миливојевић, доцент

на ФПН-у Душан Вучиће-вић, др политичких наука Јованка Матић, политико-лог Бобан Стојановић, реди-тељ Срђан Драгојевић, нови-нар Вукашин Обрадовић и Зоран Гавриловић испред БИРОДИ-ја. Саопштено је да ће НУНС и Асоцијација неза-висних и електронских ме-дија, такође, учествовати у дијалогу.

– Увијек је било лажи и

било је истине, а истина ће побиједити, само треба да издржимо, да трајемо и не-насилним методама ћемо побиједити – будите сигур-ни, почели су да пуцају мало помало, цури им то зло. Ву-чић је јуче доказао да жели да има свој народ, измишљен народ у народу. Народ који иде по директиви на мјеста која он одреди, који кличе на команду, народ који за мале паре представља број који му треба – рекао је Лечић.

Он је додао да је то лаж која не може да прође. Оције-нио је да Вучић зна да је „ ју-черашњи циркус његов оп-роштајни говор.

– Вучић се утркивао јуче да направи привид подрш-ке, да плати викаре да вичу : „Ацо, Србине”. Нико не смије да мрзи онога ко је због сен-двича дошао. Не радите то. Потцјењивање и понижа-вање народа треба да иде од оних који треба да оду, али не од нас. Ми морамо да разумијемо наш народ, да подржимо оно што ваља, а они ће се сами постидјети и већ се стиде – рекао је Ле-чић окупљенима.

На претходном протесту, одржаном 13. априла, затра-жено је формирање заједнич-ке комисије власти и опози-ције за дефинисање фер и поштених изборних услова, избор новог састава РЕМ-а и избор техничког и уређивач-ког тима РТС-а и РТВ Војво-дине. М.Њ.

Лечић је рекао да је Вучић, попут Ча-ушескуа, окренуо комшију на комшију.

-Наша земља се налази у дубокој политичкој кризи, и за то је одгово-ран Вучић. Нема нам повлачења, пред ким да се повучемо - пред преваром, издајом, лажима, кршењем Устава, по-нижавањем човјека? Настављамо про-тест и тај протест ће трајати, одговорно вам тврдим, све до побједе... Упорно

долазите док ова субота не постане једна једина субота за сва времена. Наша слободна субота ће побиједити, поручио је Лечић.

Он је позвао окупљене на шетњу до РТС-а, гдје је одржан перформанс „Дневник слободне Србије”. Јанко Ве-селиновић је поручио да ће демон-странти 4. маја формирати слободну зону ако власт не пристане на дијалог.

Формираће слободну зону 4. маја

Бранислав Лечић

Са јучерашњег протеста

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ МИРЈАНЕ МАРКОВИЋ САХРАЊЕНИ КРАЈ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА У ПОЖАРЕВЦУ

Урна положена у породичну гробницуУрна с посмртним остаци-

ма Мирјане Марковић поло-жена је у породичну гроб-ницу поред њеног супруга Слободана Милошевића, некадашњег предсједника Србије и СРЈ.

Урна је стигла из Русије, гдје је Мирјана Марковић провела последњих 15 годи-на живота.

Испод липе у дворишту по-родичне куће Милошевића, у Немањиној 41 у Пожаревцу, од Мире Марковић опрости-ли су се њени некадашњи са-радници, пријатељи и пошто-ваоци.

– Било је част живјети у времену са особом, са човје-ком који се звао Мира Марко-вић и која је имала своја увје-рења. Та увјерења се некоме могу свидјети или не свидје-ти, али у времену у коме нас

убјеђују да је највећа срећа имати пуни фрижидер, ми морамо с пуним поштовањем да се односимо према онима који су своја увјерења предо-чили свима нама на хиљаду страна – рекао је Mомир Бу-латовић.

Милован Бојић поручио је да ће истина сваког дана у будућем времену само увећа-вати значај и славу Мире Мар-ковић.

– Ово ће двориште бити претијесно за мимоходе оних који држе до себе, до своје слободе и достојанства. Који цијене вашу жртву за отаџби-ну – рекао је Бојић.

Прочитано је и писмо ћер-ке Мире Марковић Марије Милошевић, у коме је, оп-раштајући се од мајке, пору-чила да она и њен брат Мар-ко више никада неће доћи у

Србију.Мирјана Марковић са-

храњена је по православним обичајима, опело је служио свештеник Браничевске епар-хије. Урна је у гроб спуште-на уз звуке мелодије „Подмос-ковске вечери“.

Прије полагања посмрт-них остатака, у Пожаревцу

је одржана комеморација на којој су говорили нека-дашњи сарадници и прија-тељи Мирјане Марковић, Урош Шуваковић и Дра-ган Костић. Мирјана Мар-ковић, која је била предсјед-ница ЈУЛ-а и професор на факултету, преминула је у 77. години у Москви. (РТС)

Сахрањени посмртни остаци Мирјане Марковић

Тврди да му пријете смрћуМАРКО ЂУРИЋ НАЈАВИО ДА ЋЕ ПОДНИЈЕТИ

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Мар-ко Ђурић казао је да ће под-нијети кривичну пријаву због пријетњи смрћу које је добио, како је казао, због тога што се усудио да пита да ли је истина да је Рада Трајковић дала исказ приштинским ор-ганима.

– Недељко Спасојевић и Марко Рошић се у притвору налазе од 23. децембра – не два дана. Свједок Рада Трајко-вић је изјавила да је имала не-прекидне контакте с покој-ним Оливером Ивановићем и да је он био константно праћен и прислушкиван од професионалне службе, а на-рочито од државе Србије. И даље окривљује државу Ср-бију и зато повезује тужилац ове људе, који су због тога у притвору од 23. децембра.

Усудио сам се да поставим пи-тање да ли је то тачно. Само због тога што сам се усудио да поставим то питање, суочио сам се с пријетњама смрћу, због којих ћу данас да подне-сем кривичну пријаву МУП-у – рекао је Ђурић.

М.Њ.

Марко Ђурић

Косовска полиција ухап-сила је четири особе, из гру-пе од 110 људи повратника са ратишта у Сирији, који су то-ком ноћи стигли на Косово, саопштио је директор косов-ске полиције Рашит Ћељај.

Међу повратницима је 74 дјеце, додао је Ћељај и нагла-сио да њиховим повратком на Косову није угрожена ста-билност.

–Косовске институције тренутно пружају прву по-моћ и третман. Сви они који су починили кривична дјела суочиће се са правдом, док ће другима бити пружена по-требна помоћ за рехабили-тацију и повратак у друштво - рекао је Ћељај на конферен-цији за медије у Приштини.

-Што се тиче аспекта без-бједности и читавог проце-са повратка грађана из кон-фликтних подручја, све је прошло како је планирано –тврди директор полиције.

Навео је да су ухапше-на четворица повратника осумњичена за учешће у борбама.

-Косовска полиција је чет-ворици повратника одреди-ла мјеру притвора од 48 сати, док ће остале мјере бити спо-роведене у складу са закон-ским одредбама, према налогу Специјалног тужи-лаштва, појаснио је Ћељај.

Пренио је да још увијек има људи са Косова на под-ручјима сукоба.

– Имамо информације за 30 особа укључених у борбе. С њима је и 49 жена и осморо дјеце –прецизирао је Ћељај.

Косовски министар правде Абељард Тахи-ри појаснио је да су међу повратницима четири одра-сла мушкарца, 35 жена и 74 дјеце, укључујући деветоро дјеце која су у ратним дејст-вима изгубила родитеље.

Више од 400 житеља Ко-сова, углавном одраслих, отишло је у последњих шест до седам година у Сирију и Ирак да се боре на страну ми-литантне „Исламске држа-ве”. Више од 70 њих је убије-но.

(РТС)

Са ратишта стигло 110 повратника

КОСОВСКА ПОЛИЦИЈА УХАПСИЛА ЧЕТИРИ ОСОБЕ КОЈЕ СУ СЕ ВРАТИЛЕ ИЗ СИРИЈЕ

На Косово се враћају многи припадници џихадистичког покрета

Свијет 25н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

ПОЗИЦИЈУ ПРВОГ ЧОВЈЕКА АМЕРИКЕ САЧУВАЛИ СЛУЖБЕНИЦИ КОЈИ СУ ИГНОРИСАЛИ ЊЕГОВЕ ЗАХТЈЕВЕ

Трампа спасили непослушни савјетници ■ Милер у извјештају истиче да су напори Доналда Трампа да утиче на његову истрагу угла-

вом били неуспјешни, додајући да су за то најзаслужније особе које окружују предсједника и „које су одбиле да извршавају наредбе и пристају на његове захтјеве”

Мит о америчком предсјед-нику Доналду Трампу пред-ставља га као човјека од ауто-ритета, шефа који захтијева лојалност и добија је. Међу-тим, његови помоћници за-право не слушају шта он каже – што је можда сачувало пози-цију првог човјека Америке, наводи се у једном дијелу из-вјештаја специјалног сaвјет-ника Роберта Милера који је објављен у четвртак. Милер у извјештају истиче да су на-пори Доналда Трампа да ути-че на његову истрагу углавом били неуспјешни, описујући их као потенцијалну опструк-цију правде и додајући да су за то најзаслужније особе које ок-ружују предсједника и „које су одбиле да извршавају наред-бе и пристају на његове захтје-ве”. Ако су сви предсједникови људи у случају Ричарда Ник-сона изгубили контролу над његовом завјером, помоћни-ци актуелног америчког пред-сједника помогли су тиме што су његове захтјеве третирали

управо онако какви су и били – као позиве на могуће крими-налне радње и правовремено их игнорисали.

-То је више него иронично, све приче да је одбијање Трам-повог особља и подређених да изврше већи дио његових за-хтјева можда помогло да се предсједник изолује од за-кључка о опструкцији - обја-вио је Стив Владек, професор

на Правном факултету Уни-верзитета у Тексасу.

Бивши помоћник америч-ког тужиоца у јужном округу Њујорка Хери Сандик сматра да то што је побуна подређе-них наводно онемогућила Трампов напор да опструи-ше истрагу, не умањује кри-вицу првог човјека Америке.

Истиче да не морате успје-ти у ометању истраге, већ и да је сам покушај опструисања показатељ да Трамп није не-вин.

-Из извјештаја је сасвим јас-но да Милер мисли да је Трамп заправо покушао да омета ис-трагу, нагласио је Сандик.

Милер у извјештају на-браја неке од случајева када су се Трампови помоћници оглушили о његове наред-бе и наводи случај директо-ра ФБИ Џејмса Комија који није зауставио истрагу бившег савјетника за националну без-

бједност Мајкла Флина, упр-кос Трамповој наредби да то учини.

Поред тога, наводи да ад-вокат Бијеле куће Дон Мак-ген није рекао замјенику генералног тужиоца Роду Розенштајну да Милер мора бити смијењен иако је Трамп то захтијевао.

Истиче се и да помоћни-ци Кори Левандовски и Рик Дирборн нису доставили по-руку генералном тужиоцу Џефу Сешонсу да треба огра-ничити истрагу о руском мије-шању само на будуће изборе, иако је амерички предсједник издао ту наредбу. Макген се, такође, није придржавао оно-га што је у извјештају описа-но као вишеструки захтјеви да промијени своју верзију догађаја око Трампових на-пора да Милера уклони као специјалног савјетника.

(РТС)

Убили 13 особа

Ухапшени осумњичени

ПУЦЊАВА У МЕКСИКУ

УБИСТВО НОВИНАРКЕ ЛАЈРЕ МЕКИ

Нападачи су убили нај-мање 13 људи у граду Ми-натитлан на заливској оба-ли Мексика у држави Вера Круз, саопштиле су мексич-ке власти. За сада неиденти-фиковани нападачи отвори-ли су паљбу у кафићу, након што су се распитивали о јед-ном мушкарцу, наводи Рој-

терс. Убијено је седам мушка-раца, пет жена и једно дијете.

Мотив напада још није јасан. Мушкарац кога су на-падачи тражили у кафићу идентификован је као влас-ник једног кафића у Минат-литлану, а напад се догодио у току породичне прославе.

(РТС)

Због убиста новинарке Лајра Меки у сјеверноирс-ком граду Лондодерију уха-пшена су два младића, који имају 18 и 19 година, преноси Би-Би-Си. Полиција у Лондо-дерију сумња да је за напад одговорна Нова ИРА (Ирска републиканска војска).

Главни помоћник поли-

ције Марк Хамилтон изја-вио је да полиција „третира пуцњаву као терористички инцидент” и да је покрену-та истрага о убиству.

Локална новинарка Лајра Меки (29) убијена је у пуцња-ви током немира у сјеверно-ирском граду Лондодерију.

(РТС)

БРАЧНИ ПАР ТУРПИН ИЗ КАЛИФОРНИЈЕ ЗЛОСТАВЉАО ТРИНАЕСТОРО СВОЈЕ ДЈЕЦЕ

Доживотна робија за родитеље монструме ■ Педесетогодишња Лујза Турпин рекла је да јој је истински жао због онога што је урадила, да

веома воли своју дјецу и да се радује дану када ће их све видјети и загрлитиБрачни пар у Калифор-

нији осуђен је на доживот-ну затворску казну због ви-шегодишњег злостављања и мучења своје тринаесторо дјеце. Дејвид и Лујза Турпин ће после 25 година иза реше-така моћи да траже условни отпуст. Суђење је обиљежи-ло потресно свједочење дје-це о тортури коју су трпјели девет година.

Турпинови су ухапшени у јануару прошле године када је њихова 17-годишња ћерка побјегла из њиховог дома у мјесту Перишу. Родитељи су признали злостављање два-наесторо или тринаесторо своје дјеце. На суђењу је го-ворило њих четворо који су свједочили да су били вези-

вани ланцима за кревете или пребијани и да ријечима не могу исказати кроз шта су све

пролазили током одрастања.Ипак, дјеца су казала и да

и поред злостављања и даље

воле своје родитеље.-Родитељи су ми одузели

цио живот, али сам се сада вратила у живот. На колеџу сам, живим самостално, дру-жим се са пријатељима и сада ми је живот сјајан. Вјерујем да се све у животу догађа с раз-логом. Можда сам имала те-жак живот, али ме је то учи-нило јачом, навела је Лејла Турпин, злостављана ћерка.

Педесетогодишња Лујза Турпин рекла је да јој је ис-тински жао због онога што је урадила, да веома воли своју дјецу и да се радује дану када ће их све видјети и загрлити.

Брачни пар Турпин је зап-лакао током свједочења своје четворо злостављање и муче-не дјеце. (РТС)

Брачни пар Турпин у судници

Доналд ТрампРоберт Милер

Француска полиција са-општила је да је ухапсила око 189 присталица „жутих прслука” током јучерашњих протеста у Паризу. АФП јавља да је јуче послијеподне дошло до мањих сукоба полиције и демонстраната након ви-шесатног мира и да је поли-ција употријебила сузавац и шок бомбе да растјера демон-странте у центру главног гра-да. Полиција је саопштила да је ухапшено 126 људи, а да је заустављено и претресено око 11.000 демонстраната. Према подацима француског Минис-тарства унутрашњих послова, око 9.600 људи учествовало је у протестима широм Францу-ске, од чега је 6.700 било на ули-цама Париза.

„Спутњик” је објавио фото-графије на којима се види како горе скутери у Паризу и један аутомобил.

„Жути прслуци” траже измјене владине социјалне и фискалне политике.

За многе од њих жаљење због пожара у катедрали Нотр Дам брзо је уступило мјесто бијесу. -Видите све те мили-оне како се гомилају, након

што сте провели пет мјесеци на улицама у борби против со-цијалне и фискалне неправде, изјавила је једна од оснивачи-ца покрета. Неки од активис-та, чији насилни протести против неједнакости већ мје-сецима потресају Француску, рекли су да су плакали пред својим телевизорима док су гледали како готичко архи-тектонско ремек-дјело гута пламен, а неки су, упркос теш-кој финансијској ситуацији у којој се налазе, дали мале до-нације, преноси АП. Они су се, међутим, такође осјетили као да их француски предсједник Емануел Макрон не чује, бу-дући да се обратио нацији да говори о пожару, умјесто да из-несе свој одговор на социјалну кризу која је подстакла њихо-ве протесте који трају од но-вембра прошле године. Како пише АП, њихово огорчење је још више порасло када су, за само неколико сати, милијар-дери обећали стотине милиона еура како би обновили оштеће-ну катедралу, док њихови за-хтјеви у дугогодишњој борби с француском владом остају неуслишени. (РТРС)-(РТС)

Опет хаос на улицама Париза

ФРАНЦУСКА ПОЛИЦИЈА САОПШТИЛА ДА ЈЕ УХАПШЕНО ОКО 189 ПРИСТАЛИЦА „ЖУТИХ ПРСЛУКА”

Горели скутери на улицама Париза

Специјални савјетник Роберт Милер сачинио је извјештај на 448 страница о улози Русије током америчких предсједничких избора 2016. године и доставио га главном службенику за спровођење закона у САД, адвокату Вилијаму Бару.

Амерички државни тужилац након тога је стао у жестоку одбрану предсједника Трампа и нагласио да Милер није закључио да је дошло до договора између Трамповог предизборног штаба и Москве. Роберт Милер, бивши директор ФБИ, од 2017. године је испитивао да ли су учесници Трампове кампање „ковали завјеру” са Москвом и тиме покушали да утичу на изборе. Такође, истраживао је и да ли је касније републикански предсједник покушао да опструише његову истрагу.

Амерички државни тужилац жестоко бранио предсједника

26 Балкан н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .

ИСПЛИВАЛИ ДЕТАЉИ СТРАВИЧНОГ ЗЛОЧИНА У БРАТУНЦУ, ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ ПРИЗНАО ЗЛОЧИН

Петомјесечног сина убио зато што је плакао

■ Милошевић је пред тужиоцем, у присуству свог адвоката и стара-теља, испричао све детаље злочина. Навео је да је беба непрестано пла-кала, а мајка није хтјела да га нахрани

Зоран Милошевић (28) из Братунца, осумњичен за тешко убиство свог пе-томјесечног сина, током саслушања у Окружном јав-ном тужилаштву у Бијељи-ни признао је злочин, наво-дећи да је бебу убио, јер га је иритирало то што је због глади плакала.

Милошевић је пред ту-жиоцем, у присуству свог адвоката и старатеља, ис-причао све детаље злочина. Навео је да је беба непреста-но плакала, а мајка није хтје-ла да га нахрани.

-Тада ми се обратила невјенчана супруга и рекла ми да не спремам покваре-но млијеко. Рекао сам јој да спремам свјеже те сам расхладио прокувано млије-ко да не би било врело. Поз-вао сам супругу да ми по-могне, али је она викала и више пута је поновила да спремам покварено млије-ко. Из револта сам узео дије-те из кревеца и бацио га на кревет на коме је она лежа-ла, наведено је у изјави коју је Милошевић дао у полицији.

Зоран је инспекторима казао како је Јелена (њего-ва невјенчана супруга) по-чела да виче на њега и да га гребе по лицу.

-Кад је нахранила и пресвукла дијете, примије-тили смо да му је једна нога отекла и поплавјела, а дије-те је све вријеме плакало. Ус-тали смо и отишли код стри-ца и он нам је рекао да бебу морамо одвести љекару, ис-

причао је Зоран.Он је тврдио да је бебу

ударио врхом шаке. Дијете је задобило тешке повреде, опасне по живот, од којих је преминуло 3. априла у Уни-верзитетском клиничком центру Тузла.

Према ријечима тужио-ца, суд је прихватио пред-лог Тужилаштва и Милоше-вићу одредио једномјесечни притвор. Милошевић ће у по-четку бити иза решетака, а након што се створе услови, биће пребачен у Завод за фо-рензичку психијатрију Соко-лац, гдје ће се утврдити ње-гова урачунљивост.

Будући да је и Милоше-вићева невјенчана супруга Јелена, такође, имала пси-хичких проблема, поставља се питање како је њима дво-ма уопште дозвољено да сами одгајају новорођенче.

Становници Братунца препричавали су како су се обоје лијечили на Соко-цу, али у Заводу за форен-зичку психијатрију Соколац и у Специјалној болници за психијатрију Соколац неги-рају да су Зоран и Јелена ика-да били њихови пацијенти.

-Према одлуци Основног суда у Сребреници, Зорану је прије двије године, због душевног обољења, одузета радна способност. Због тога ће бити подвргнут вјешта-чењу да би се утврдило је ли способан да учествује у поступку и је ли кривично одговоран, наводи тужилац.

Управо ће то и бити пред-

мет даље истраге како би се утврдило има ли у овом слу-чају одговорности радника Центра за социјални рад у Братунцу, чији су Милоше-вићи били штићеници.

-Већ данас упутио сам зва-нични допис Министарству здравља и социјалне зашти-те Републике Српске да извр-ши хитну ванредну инспек-цијску контролу Центра за социјални рад у Братун-цу. Они су поступали у том предмету и предузимали одређене мјере и требало би утврдити јесу ли те мјере биле адекватне. Преко тога се не може прећи, јер је пи-тање је ли дијете уопште мог-ло бити код таквих особа, ис-такао је тужилац.

(Независне новине)

Кућа у којој се десио злочин

Зоран Милошевић је живио у невјенчаном браку са супругом Је-леном у кући у насељу Загони код Братунца. О Милошевићу се, како смо незванично сазнали, бринуо његов стриц, који му је изградио и кућу, јер је Зоран Милошевић као једногодишњак остао без оца. Мајка му се преудала у Србији.

У Центру за социјални рад у Братунцу није било никога од на-длежних. Новинару је кратко је речено да су директор и социјални радник отишли на састанак изван града и да се неће враћати читав дан, те да наредни дан покушају да добију информације.

Судски вјештак, професор доктор Зденко Цихларж из Тузле утврдио је да је смрт дојенчета наступила насилно и непосредно усљед тешког оштећења за живот важних центара у мозгу.

Беба је имала више повре-да, а најмање двије на глави. Према мишљењу вјештака, дијете је на лијевој страни тјемена имало повреду која је настала од снажно замахну-тог тупог механичког оруђа, односно сударањем јако за-махнуте главе с неком чврстом препреком или подлогом.

Тужилаштво је дошло до сазнања да је петомјесечна беба и раније била изложена насиљу, што је, такође, пред-мет даље истраге. То се, како се сазнаје, односи, прије свега, на чињеницу да је беба има-ла прелом лијеве ноге за који се сумња да је настао прије критичног догађаја. Одговоре на та питања могла би дати релевантна медицинска до-кументација.

Остао без оца, мајка се преудала

Тешке повреде главе, прелом ноге

одраније

Фото

АвА

з

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

1п о н е д ј е љ а к , 2 9 . ј а н у а р 2 0 1 8 .

н е д ј е љ а , 2 1 . а п р и л 2 0 1 9 .36 Маркетинг

На гра да је уста но вље на у знак сје-ћа ња на Ду шка Јо ва но ви ћа, хра брог но-ви на ра и ис трај ног пре га о ца ис тра-жи вач ког но ви нар ства на про сто ру Цр не Го ре. До дје љи ва њем на гра де же ли мо да мо ти ви ше мо но ви на ре да да ју свој до при нос у ис пу ња ва њу основ не ми-си је ме ди ја, а то је да на про фе си о на-лан, исти нит и хра бар на чин ука жу на про бле ме ко руп ци је, ор га ни зо ва ног кри ми-на ла и пи та ња од јав ног ин те ре са.

На гра ду чи не По ве ља Фон да ци је и нов ча ни фонд од 10.000,00 еура. Пр ва на гра да је 5.000,00 еура,дру га 3.000,00 еура, а тре ћа 2.000,00 еура.

Кон курс је отво рен у пе ри о ду од 1.4.2019. до 30.4.2019.

Пра во уче шћа има ју но ви на ри ко ји су ра до ве об-ја вљи ва ли у ме ди ји ма (штам па, ТВ, ра дио, пор тал или елек трон ска пу бли ка ци ја) не ке од зе ма ља бив ше СФРЈ, у пе ри о ду од 30.4.2015. до 30.4.2019. го ди не.у

По треб на до ку мен та ци ја: – по пу њен при јав ни фор му лар – ис тра жи вач ки рад на јед ном од је зи ка ко-

ји су у слу жбе ној упо тре би у Цр ној Го ри (цр но гор ски, срп ски, хр ват ски и бо сан ски).

За штам па не ме ди је до ста вља се ске ни ра на стра на ме-ди ја у ко јем је текст об ја вљен или линк пре ко ко јег се мо же при сту пи ти ме ди ју у ко јем је текст об ја вљен. Оба ве зно је да се ви ди ло го но ви на, пот пис ауто ра и да тум об ја вљи ва ња.За ТВ /Ра дио/Online до ста вља се линк пре ко ко јег се при-ча мо же по гле да ти, од но сно пре слу ша ти. Мак си мал на

ду жи на при ло га је 30 ми ну та. Уко ли ко при лог тра је ду же, аутор је ду жан да га скра ти, а линк ци је лог при ло га мо же по сла ти уз оста лу до ку мен та ци ју.

– по твр ду ме ди ја, пот пи са ну од стра не уред ни ка или ди-рек то ра, са по да ци ма о то ме ка да је и гдје при лог, од но-сно текст об ја вљен.

(Обра зац при јав ног фор му ла ра и по-твр де ме ди ја пре у зе ти на сај ту фон да ци је www.fondacija-duskojovanovic.com)

Жи ри ће до ни је ти од лу ку о на гра ди до 15. ма ја, а све ча но уру че ње на гра де би ће 27.5.2019. го ди не, на го-ди шњи ци уби ства Ду шка Јо ва но ви ћа.д

Ком плет ну до ку мен та ци ју сл а ти у елек трон ској фор ми на и-мејл адре су fondacijadjovanovic@t-com.me.

У име Фон да ци је „Ду шко Јо ва но вић”, Сла ви ца Јо ва но вић

Не вла ди на ор га ни за ци ја Фон да ци ја „Ду шко Јо ва но вић” рас пи су је

КОН КУРСза до дје лу но ви нар ске на гра де „Ду шко Јо ва но вић” из обла сти ис тра жи вач ког но ви нар ства 2019.

НАГРАДА СЕ САСТОЈИ ОД ПОВЕЉЕ ФОНДАЦИЈЕИ НОВЧАНОГ ФОНДА ОД

10.000 €