МЕШОВИТА ГРАЂАMiscellanea

НОВА СЕРИЈА Књ. XXXV

ISSN 0350-5650

INSTITUTE OF HISTORY

M I S C E L L A N E A

NEW EDITION Vol. XXXV

Editorial boardBILJANA MARKOVIĆ, NEDELJKO V. RADOSAVLJEVIĆ,

RADOMIR J. POPOVIĆ, SRĐAN KATIĆ, VLADIMIR JOVANOVIĆ, BOJANA MILJKOVIĆ-KATIĆ, LUDMILA KUZMICHEVA,

GABRIELLA SCHUBERT, LILIANA SIMEONOVA

Editor-in-chiefSRĐAN KATIĆ

Belgrade2014

ISSN 0350-5650

ISTORIJSKI INSTITUT

ME[OVITA GRA\AMISCELLANEA

НОВА СЕРИЈА Kњ. XXXV

Редакциони одборБИЉАНА МАРКОВИЋ, НЕДЕЉКО В. РАДОСАВЉЕВИЋ,

РАДОМИР Ј. ПОПОВИЋ, СРЂАН КАТИЋ, ВЛАДИМИР ЈОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИЉКОВИЋ-KАТИЋ, ЉУДМИЛА КУЗМИЧЕВА,

ГАБРИЕЛА ШУБЕРТ, ЛИЛИАНА СИМЕОНОВА

Одговорни уредникСРЂАН КАТИЋ

Beograd2014

Ovaj broj Me{ovite gra|e - Miscellanea{tampan je uz finansijsku pomo}

Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Vlade Republike Srbije

САДРЖАЈ

Драгана Амедоски, Срђан КатићВЕРСКЕ ЗАДУЖБИНЕ МУСЛИМАНА НАХИЈЕ ПИРОТ

(ШЕХИРКОЈ) 1570/1571. ГОДИНЕ

Срђан Катић, Татјана КатићНЕКОЛИКО ДОКУМЕНАТА

О РУДНИКУ БРСКОВО У 16. ВЕКУ

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић ПИСМА АРХИМАНДРИТА МОЈСИЈА ПУТНИКА

ИЗ АРАДСКЕ ЕПАРХИЈЕ 1754. ГОДИНЕ

Недељко В. Радосављевић ЕПИСКОП КИРИЛ ЖИВКОВИЋ О РУКОПОЛОЖЕЊУ

СВЕШТЕНИКА ЈОВАНА БАЛТИЋА

И ПРИЛИКАМА У БОСНИ 1804.

Нино Делић ПОПИС БАНАТСКЕ ВОЈНЕ ГРАНИЦЕ 1819. ГОДИНЕ

Радомир Ј. ПоповићЦИРКУЛАР ИСПРАВНИЧЕСТВА ШАБАЧКОГ

СРЕСКИМ КАПЕТАНИМА О ПРИКУПЉАЊУ

ЂУРЂЕВСКОГ ПОРЕЗА 1835. ГОДИНЕ

Славиша Недељковић СВЕДОЧЕЊЕ ХАЈДУКА РИСТЕ ИЛИЈИЋА О ПОБУНИ

СРБА У НИШКОМ ПАШАЛУКУ 1841. ГОДИНЕ

Мирослав М. Поповић ИЗВЕШТАЈ МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ И СТАТИСТИКА

СУДСТВА ЗА ПЕРИОД 1844–1847. ГОДИНЕ

7

19

33

51

67

81

93

107

Јована Блажић, Jeкатерина Владимировна ИвановаПИСМА МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА

ГРОФИЦИ А. Д. БЛУДОВОЈ: ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ

РУСКО-СРПСКИХ ОДНОСА (1871–1874)

Горан ВасинСВЕШТЕНСТВО ШАБАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

ПО ПОПИСУ ИЗ 1879. ГОДИНЕ

Милан Кутлешић ДВА ПИСМА БРИТАНСКОГ ВИЦЕКОНЗУЛА НИКОЛЕ

РАДОНИЋА ВАСОЈЕВИЋА КОНЗУЛУ САНДЕРСУ

Биљана Вучетић ПРОСВЕТНИ РАД СРБИЈЕ У ТУРСКОЈ

ОД 1820. ДО 1912. ГОДИНЕ

Јована Шаљић, Милун Стијовић ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

О РАДУ СИЈАРИНСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗА АЛБАНСКУ ДЕЦУ

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕINSTRUCTIONS FOR CONTRIBUTORS

121

139

155

167

205

223225

Драгана АМЕДОСКИ*

Историјски институт Београд

Срђан КАТИЋ**

Историјски институт Београд

ВЕРСКЕ ЗАДУЖБИНЕ МУСЛИМАНА НАХИЈЕ ПИРОТ(ШЕХИРКОЈ) 1570/1571. ГОДИНЕ***

Апстракт: Након османског освајања Пирот је почео да поприма изгледоријенталног насеља. Овај преображај дешавао се превасходно путем верскихзадужбина – вакуфа које су оснивали владари и истакнути становници. Турскоиме града – Шехиркој, говори да се радило о дервишком средишту. У уводномделу рада дат је осврт на пиротске вакуфе у периоду од османског освајања па докраја 16. века, а у прилогу је саопштен превод, до сада непознатог, османскогпописа вакуфа у нахији Пирот из 1570/71. године.

Кључне речи: вакуфи, Пирот, Шехиркој, 16. век, Османско царство,џамија, хамам.

Mуслиманске верске задужбине, вакуфи, представљале су основнастанка и развитка градских насеља у исламском свету. Први оснивачивакуфских објеката у новоосвојеним крајевима били су султани икрајишки бегови, истакнути државни службеници, али и имућнијиграђани. И Пирот је, посредством вакуфа, постао насеље са свиморијентално-исламским обележјима.

7

* dragana.amedoski@iib.ac.rs** srdjan.katic@iib.ac.rs*** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете, наукеи технолошког развоја Републике Србије Од универзалних царстава ка националнимдржавама. Друштвене и политичке промене у Србији и на Балкану (Ев. бр. 177030).

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 7-18MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 7-18

УДК: 061.27:[28:347.2(497.11)”1570/1571”(093)

Најстарији исламски верски објекат у Пироту била је вероватноџамија коју је саградио султан Мурат I Худавендигар (1362–1389), одмахнакон првог освајања града (1385), а ради задовољења верских потребановодошлог муслиманског становништва. Међутим, о њој нема помена уизворима којима располажемо. Након коначног пада Пирота у османскеруке, после 1444, султан Мехмед II (1444–1446, 1451–1481) подигао јеџамију за чије издржавање је обезбедио извесну новчану суму. У каснијемпериоду, џамију је захватио пожар и изгорела је. Султан Бајазит II (1481–1512)увакуфио је средства за њено обнављање.1

Први освајач града, султан Мурат I, увакуфио је и дао дервишимајош и једну мезру која је припадала Шехиркоју. Ради се о земљиштуБостање (Постање, Пустиња) које није убицирано, али се зна да сеналазило у близини реке, с обзиром на то да су на њој радиле двеводенице. Ради се о дервишком реду календерија који су одиграли главнуулогу у османској колонизацији.2

У периоду до 1530. Пирот се проширио и његова урбанаструктура је унапређена, захваљујући, пре свега, вакуфу килерџибашеХалил-бега. Путем овог вакуфа град је добио месџид, хамам, каравансарај,десет дућана и мост преко реке Нишаве. И једна градска махала је носилаиме по његовом месџиду.3

Још једна од истакнутих градских личности тога времена био јеАхмед син Пир Ангија, вероватно потомак дервиша. Он је саградиомесџид и мост, а уз то је и завештао неколико дућана. Вакуфу је припојиои један млин и башту. Овај вакуф је делом представљао вакуф од општегдобра (хајри), а делом је био породични (евладијет) вакуф, будући да јеједан од услова задужбинара био да служба мутевелије буде у рукамањегових потомака.4

Међу пиротским задужбинарима помиње се и извесни Саруџакоји је био субаша. Он је увакуфио млин који се није одржао.5

Драгана Амедоски, Срђан Катић

8

1 Başbakanlık Osmanlı Arşivi (у продужетку BOA), Tahrir (Defter-i Hâkanî) Defteri(у продужетку TD) 130, s. 112; Т. Катић, Муслиманске задужбине у Пироту одXIV до XVI века, Пиротски зборник 32–33 (2007/2008) 57.2 О. Зиројевић, Око имена Шехиркеј, Историјски часопис 27 (1980) 234–235; Т.Катић, Муслиманске задужбине у Пироту од XIV до XVI века, 57; Ö. L. Barkan,Osmanlı İmparatorluğu’nda Kolonizator Türk Dervişleri, Türkler, Cilt 9 (Аnkara2002) 133–153.3 Т. Катић, Муслиманске задужбине у Пироту, 60.4 Исто, 61.5 Исто, 61.

У периоду између двадесетих и средине четрдесетих годиназадужбинарска делатност у граду је замрла; до тада није утемељен ниједаннови вакуф. Уједно, то је и показатељ стагнације и опадања града.6

До 1570. у Пироту је основан само један нови вакуф, вакуф СолакаНасуха, у оквиру кога је саграђена чесма. За потребе њеног одржавањазадужбинар је одредио приходе од земљишта дућана.7 У том периоду уПироту је установљена и нова градска махала, махала нове џамијеСкендер-бега, сина Ибрахима.8 Из овога можемо закључити да је граддобио нову џамију, а од вакуфских објеката одржали су се само џамијаМехмед-хана, и хамам и месџид Халил-бега.9

Претходно поменути Скендер-бег је очигледно био врло богат, собзиром на то да је у времену до 1585. доста проширио свој вакуф. Овајвакуф је у многоме променио изглед османског Пирота и утицао нараспоред његовог становништва. Поред џамије, у оквиру њега подигнутасу и два месџида, за чије издржавање је поменути задужбинар обезбедиосредства. Један месџид је саградио у Халил-беговој махали, која сеналазила у близини Хошкадемовог бунара, а други такође у Халил-беговојмахали, али баш поред реке.

Џамија се налазила на земљишту по имену Тиха бара, које је онувакуфио. Део тог земљишта он је наменио за муслимане који сунастањени у њеној близини како би ту саградили своје куће, а други деоје наменио за муслиманско гробље.10

Скендер-бег је основао и један новчани вакуф. Иако су новчанивакуфи били врло честа појава, ово је први вакуф ове врсте у Пироту током16. века. Ради се о суми од 17.000 акчи коју је требало давати на позајмицууз шеријатски дозвољену добит, по рачуну 10 акчи за 11,5, уз обавезнопостојање јемца.11

Када је Евлија Челебија прошао кроз Пирот 1659. тврђава је билапразна и ван употребе, али у добром стању. Варош је имала око хиљадукућа, неколико џамија, седам мектеба, хан, два хамама и чаршију са око200 дућана.12

Верске задужбине муслимана нахије Пирот (Шехиркој) 1570/1571. године

9

6 BOA, TD 236, s. 645–647.7 BOA, TD 492, s. 721.8 BOA, TD 492, s. 228–231.9 BOA, TD 492, s. 720–721.10 Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyûd-ı Kadîme Arşivi (у продужетку:TK.KKA) TD 61, s. 366.11 Исто.12 Evlija Čelebi, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979, 60–61.

* * *

У продужетку саопштавамо попис вакуфа у Пироту из 1570/71.године. Попис је интегрални део опширног пописа Софијског санџака.13

Оно што овај попис вакуфа, као и остале из 16. века, чини врло значајнимјесте то што даје одговор на порекло османског назива града – Шехиркеј,о чему је већ писано у историографији.14 Извор потврђује да је овденесумњиво постојала чврста организација дервиша, која је вероватнозачета још у време првог османског освајања, будући да су дервишиодиграли главну улогу у османској колонизацији.15

Урбана структура града већим делом је формирана до 1530.године. У првих пола века османске владавине изграђени су џамија, двамесџида, хамам, каравансарај, два моста; у наредне четири деценијеизграђени су још једна џамија и чесма. Период од следећих 15-ак година,обележила је задужбинарска делатност Скендер-бега, када су саграђенајош два месџида.

Драгана Амедоски, Срђан Катић

10

13 BOA, TD 492, s. 720–721.14 О. Зиројевић, Око имена Шехиркеј, Историјски часопис 27 (1980) 233–236.15 Први пут се под овим називом јавља 1443. године. То је назив под којим сеПирот искључиво јавља у османским документима и наративним изворима (О.Зиројевић, Око имена Шехиркеј, Историјски часопис 27 (1980) 233).

Транскрипција:

[720]

Nâhiye-i Şehirköy der-Livâ-i Paşa

Vakf-ı merhûm ve mağfurleh Sultân Mehmed Hân ʻaleyhi’r-rahmetüve’l-gufrân bi-câmiʻ-i Şehirköy el-mezbûr ki sâbıka şehr ile ihrâk oldıkdamerhûm mağfûrleh Sultân Bâyezîd Hân tâbe serâhu taʻmîr itmişdir.

Be-cihet-i hitâbet ve imâmet fî yevm 6Be-cihet-i te’zîn ve şemʻ ve hasır fî yevm 3Mukâtaʻa-i аrz-ı dekâkîn muttasıl bi-hisâr-i Şehirköy el-mezbûr аrz-ı

mezbûr câmi‘-i mezbûrın muʻarrifine taʻyin olınmışdır. Fî sene 60Yekûn fî yevm 9Bu cümle sâl be-sâl kazâ-i mezbûrın harâcından taʻyin olunmışdır.

Mezraʻa-i Bostane tâbiʻ-i ŞehirköyMezraʻa-i mezbûre merhûm Sultân Murâd Hân Gâzî tâbe serâhu ve

ceʻale’l-cennete mesvâhu Kara Abdâl nâm dervîşe vakf idüb andan dervîşАydın’a taʻyin olmuş. Hâliyâ ber-mûceb-i berât-ı hümâyûn mezkûr dervîş Aydınoğlu Kurd üzerine kayd olındı deyü defter-i ʻatîkde mukayyed bulınub lâkinmerkûm Kurd fevt olmağın hâliyâ oğlu dervîş ʻAlî Beğ üzerine kayd olındı.

Âsiyâb-ı kadîmî ber-mûceb-i defter-i ʻatîk der-karye-i m[ezbûr].Bâb 1Âsiyâb-ı cedîd mezraʻa-i mezbûre hâliyâ der-yed [isim yeri boş] Bâb 1HâsılBer-mûceb-i defter-i ʻatîk 180

Mezraʻa-i Bostane nâm bınar başında, Hamza nâm sipâhi dervîş ʻAlînâm kimesneye üç biradere vakf idüb andan dervîş ʻAlî nâ-bedîd olınmakmezbûr mezraʻa dervîş üzerinde mukayyed bulındığı ecilden mezbûr dervîşAydin’in oğlu Kurd üzerine defter-i ʻatîkde mukayyed bulınmağın mezraʻa-imezbûr defter-i cedîdde Kurd üzerine kayd olındı ve üzerinde altı nefer kâfirsâkin olmışlardır rüsûm-ı ʻörfiyyelerin ve ispençlerin sipâhîye virüb veʻöşürlerin sâhib-i arza virürler deyü defter-i ̒ atîkde mukayyed bulınmağın girüdefter-i cedîdde kayd olındı.

Верске задужбине муслимана нахије Пирот (Шехиркој) 1570/1571. године

11

Mezraʻa-i mezbûreye mutasarrıf olan kimesne hîn-i kitâbetde gelübyazdurmaduğı ecilden bir sipâhî hâric ez-defter yazdırub tîmârına ilhâk itdirmişidi. Baʻdehu bir kimesne Der-i Saʻâdete gelüb ben mezkûr Kara Abdâl’ınneslindenim deyü taleb itmeğin defter-i ʻatîğe nazar olınub mukayyedbulınmağın tîmârdan refʻ olınub yine vakfiyet içün mukarrer olmak fermânolınmağın ber-karâr-ı sâbık vakf olmak üzre deftere kayd olındı deyü defter-iʻatîkde mukayyed bulınmağın ve mezkûr dervîş nâm kimesnenin dahî selâtin-i mâziyyeden elinde olan ahkâm-ı şerîfeyi irâd idüb dervîş-i mezbûrınevlâdından olduğu muhk olmağın ve mezraʻa-i mezbûre dahî kemâ-kântasarrufında bulındığı ecilden ber-karâr-ı sâbık defter-i cedîde kayd olındı.

Vakf-ı Kilârcıbaşı16 Halîl Beğ el-merkûm der-nefs-i Şehirköy

Mukâtaʻa-i hammâm-ı ‘âmm der şehr-i mezbûrFî sene 1.900

Vakf-ı mezbûrın havlusı yeri ve develeri ahuri yeri ve sair hüddâmioldıkları yerleri ile şehr-i mezbûrde vâkıʻ olan mezkûrın mahalle mescidinemuttasıl olan bir pare arz-ı hâliye ile bu cümle ile kıst-i hammâm-ı mezbûrdenmescid-i mezbûrın imâmete yevmi iki akçe ve mü’ezzinine yevmi bir akçe veyevmi iki akçe cüz’hânlarına ve şemʻ-i revgan içün yevmi bir akçe ve okunansi-рâre ve eczâʻ dahî mezbûrın olub ve hammâm-ı mezbûre dahî ziyâdeyesatılub bunlardan ki zevâ’id vâkıʻ olan mescid-i mezbûrın meremmâtına sarfolına ve mezkûr şehr-i mezbûrde hasbeten-lillah bir bâb kârbân-sarây dahî binâolınmışdır.

Kirâ-i dekâkîn-i sâhib-i vakfBâb 10Fî sene 115Mukâtaʻa-i arz-ı dekâkîn-i o der-nefs-i mezbûrBâb 8Fî sene 64HâsılCisr-i sûyu der âb-i Nişava cisr-i mezbûrın meremmâtı zevâ’id -i

mezbûrdan olaVakf-ı Sârûca subaşı

Драгана Амедоски, Срђан Катић

12

16 У попису из 1530. погрешно написано као Гњиланац.

[721]Vakf-ı Sârûca Subaşı

Âsiyâb-ı mezkûr âsiyâb-ı harâb olub eserî ve ismî ve resmî dahîkalmamış ber-mûceb-i defter-i ʻatîk.

Vakf-ı Ahmed bin Рîr Angi Âsiyâb der-karye-i İstaniçani bâb 3 MinhâBe-cihet-i imâmet bâb 2Be-cihet-i tevliyet ve merremmât ber-vech-i münâsafeten bâb 1Bağçe der-karye-i m[ezbûr] der tasarruf-i imâm ve mütevelli ber-vech-

i münâsafetenKıtʻa 1Âsiyâb17 der-kurb-i cisr-i Asıl Beği muttasıl der-tasarruf-i imâm-ı

m[ezbûr]Dekâkîn-i ahenger be-cihet-i şemʻ ve hasır bâb 1Dekâkîn-i tahtâni ve fevkâni be-cihet-i rakabe-i emlâk bâb 2Şart-i vâkıf bunun üzerine dır ki dükkânların ve âsiyâbların meremmâtı

ve ihracâtı kendü hâsıllarından ola ve rakabe-i cümleden mukaddem ola ve tevliyetdahî evlâdın aslahına olan evlâdının aslahına baʻdеhu ʻutеkâya şart itmişdir.

Zemîn-i dekâkîn-i Solak Nasûh der-nefs-i Şehirköy vâkıʻ olan mahsûlebinâ ittüğiçeşmenin mühimmâtına sarf olına deyü şart itmişdir.

Верске задужбине муслимана нахије Пирот (Шехиркој) 1570/1571. године

13

17 У попису вакуфа из 1530. и 1544. је bostân – повртњак.

Превод:

[720]Нахија Пирот у санџаку Паша

Вакуф покојног, од греха ослобођеног, султана Мехмед-хана,18

њему мир и опроштај –за џамију поменутог Пирота, која је ранијеизгорела, па ју је поправио покојни, од греха опроштени, султан Бајазит-хан,19 нека почива у миру и спокоју.

За службу хатиба и имама, дневно 6 [акчи]За службу мујезина, свеће и асуре, дневно 3 [акче] Закуп за земљиште на коме су дућани, а које се наслања на

пиротско утврђење. Речено земљиште је увакуфљено за муарифа20

поменуте џамије.Годишње 60 [акчи]Укупно 9 [акчи] дневноОдређено је да се укупан износ издваја сваке године од харача

поменутог кадилука.

Ову мезру је покојни султан Мурат-хан Газија,21 нека почива умиру и спокоју и нека му рај буде кућа, увакуфио за дервиша по именуКара Абдал. Потом је пренешена на дервиша Ајдина. У старом дефтерује, према царском берату, уписана на Курда, сина поменутог дервишаАјдина. Међутим, речени Курд је умро, па је сада уписана на његовогсина, дервиша Али-бега.22

Стари млин, према старом дефтеру, налази се у наведеном селу-1 жрвањ.Нови млин, налази се на реченој мезри, сада је у поседу [празно]-

1 жрвањ.Приход, према старом дефтеру 180 [акчи]

Драгана Амедоски, Срђан Катић

14

18 Султан Мехмед II (1444–1446, 1451–1481).19 Бајазит II (1481–1512).20 Један од службеника џамије (тур. muarrif) који је спомињао име султана изадужбинара, односно учио тариф.21 Мурат I Худавендигјар (1362–1389).22 О каснијој обнови овог вакуфа у 18. веку пише Р. Тричковић у свом раду:Торлак, Пиротска буна 1836. (са посебним освртом на ослободилачки покрет уПироту и Понишављу од турског освајања до ослобођења 1877/78.), Пирот 1997,89–91.

Спахија Хамза је завештао мезру Бостање [која се налази] поредизворишта дервишу Алију и тројици браће. Пошто дервиша Алија немаа наведена мезра је уписана на њега, у старом дефтеру није уписана наКурда, сина Ајдина, а у новом дефтеру јесте. На њој је настањено шестневерника; спахији дају обичајне ресуме и спенџу, а ушур сахиби арзу.Пошто то није записано у старом дефтеру, записано је у новом.

Особа која притежава поменуту мезру дошла је у време пописапошто није уписана, један спахија је уписан изван дефтера и припојенњеном тимару. После тога је једна особа дошла на Порту рекавши да је излозе реченог Кара Абдала; извршен је увид у стари дефтер и пошто нијеуписан уклоњен је с тимара. Није издат ферман како би његов вакуф биоутврђен, већ је сходно претходној одлуци, у дефтер уписано да буде вакуф,пошто у старом дефтеру није тако уписано. Од поменутог дервишатражена је часна заповест која је у његовим рукама још од претходногсултана. Пошто није обрисан као дете поменутог дервиша и притежавапоменуту мезру као и раније, и у нови дефтер је уписано као што је ранијеодлучено.

Вакуф поменутог киларџибаше23 Халил-бега у самом Пироту

Закуп јавног хамама у наведеном граду, годишње 1.900 [акчи]

Од дворишта овог вакуфа, шталa за камиле и других услужнихместа, као и од једног упражњеног земљишта које је повезано сапретходно наведеним махалским месџидом који се налази у поменутомграду и од реченог хамама, издваја се две акче дневно за имама наведеногмесџида, једна акча днево за мујезина, две акче дневно за читање џузеваи једна акча дневно за асуре и лој за свеће, као и за рецитовање сипаре.24

Повећање које је настало тако што је [закуп] поменутог хамама продат завише, нека се употреби за поправку реченог месџида. У овом граду је, завољу Божију, саграђен каравансарај.

Кирија од дућана власника вакуфа, 10 [дућана], годишње 115[акчи]

Верске задужбине муслимана нахије Пирот (Шехиркој) 1570/1571. године

15

23 Киларџибаша био је непосредни старешина дворјаника на двору султана илинамесника који су се старали за животне намирнице и оставу. Надзирао је ицарску кухињу и све што се јело и пило; послуживао је јело султану. 24 Исто што и џуз, тридесети део Кур’ана.

Закуп земљишта на коме су дућани, у самом месту, 8 [дућана],годишње 64 [акчи]

Приход:Мост на реци Нишави. Од претходно поменутог повећања узима

се за поправку овог моста. Вакуф Саруџа субаше25

[721]Вакуф Саруџа субаше

Овај млин је срушен. Према старом дефтеру од њега нијеостало ни знака ни трага ни имена.

Вакуф Ахмеда сина Пир26 Ангија Млин у селу Станичење-3 жрвњаОд тога: за имама-2 жрвњаЗа мутевелију и поправке, подједнако -1 жрвањБашта, комада 1, налази се у наведеном селу, притежавају је

равноправно имам и мутевелија. Млин у близини Ахмед-беговог моста, стално га притежава

имам наведеног месџида.Један ковачки дућан за свеће и асуре.Горњи и доњи спрат два дућана за трошкове имања.Услов задужбинара је да поправка дућана и млинова буде из

сопствених прихода и да то буде први од свих трошкова. Услов је и даслужба мутевелије буде у рукама потомака [задужбинара] и деце његовихпотомака, а после њих је завештао ослобођеним робовима и робињама.

Завештао је и да се приходи са земљишта дућана Солака Насухау самом Пироту троше за потребе чесме коју је саградио.

Драгана Амедоски, Срђан Катић

16

25 Заповедник насеља чија је дужност била да се брине о јавном реду и миру.26 Тур. pîr – оснивач или вођа дервишког реда.

Факсимил:

Верске задужбине муслимана нахије Пирот (Шехиркој) 1570/1571. године

17

Dragana AMEDOSKISrdjan KATIĆ

RELIGIOUS ENDOWMENTS OF THE MUSLIM COMMUNITY IN PIROT NÂHIYE (ŞEHIRKÖY) DURING 1570/1571.

Summary

Subsequent to Ottoman conquering, Pirot started to get the appearanceof oriental settlement. This makeover was occurring primarily through religiousendowments – vaqfs established by sovereigns or eminent persons. Turkishname of the town - Şehirköy implicates that there was a centre of Dervish order.

The introduction of the paper states the retrospective to Pirot vaqfs asof Ottoman conquering until the end of the 16th Century. The oldest Islamicreligious object in Pirot most likely was the mosque build by Sultan Murât IHüdavendigâr (1362-1389), right after first conquest of the town (1385).

Kilârcıbaşı Halîl Beğ was one of the endowers, through whose vaqfsthe town attained mescid, hammâm, kerâvan-sarây, 10 dükkâns and the bridgeover the river Nišava. One of the town’s mahalles was named after his mescid.Another eminent local person was Ahmed b. Рîr Angi, most likely descendent ofdervish. He had errected the mescid and the bridge together with endownig fewdükkâns. Certain Sârûca who was subaşa is also named among endowers fromPirot. His vaqf included one mill. During the period between twenties and mid-forties the endowment activities in the town perished, since then non of the vaqfswas not founded. At the same time, it implicates stagnation and collapse of thetown. Until 1570, only one vaqf was established in Pirot, Solak Nasûhʼs vaqf,with town fountain within. During that period new town mahalle was establishedin Pirot, formed around newly built mosque of Iskender Beğ b. Ibrâhîm.

Translation of previously unknown Ottoman registry of vaqfs in Pirotnâhiye from 1570/71 is conveyed in the attachment.

Key words: vaqf, Pirot, Şehirköy, 16th Century, Ottoman Empire, mosque,hammâm.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Драгана Амедоски, Срђан Катић

18

Срђан КАТИЋ*

Историјски институтБеоград

Татјана КAТИЋ**

Историјски институтБеоград

НЕКОЛИКО ДОКУМЕНАТА О РУДНИКУ БРСКОВО У 16. ВЕКУ***

Апстракт: У раду су представљена три османска документа из другеполовине 16. века, која оповргавају распрострањено мишљење да је рудникБрсково престао са радом убрзо после турског освајања. Такође је скренутапажња на неколико фрагментарних података који ближе расветљавају питањезакупа рудника и обима његовог хаса.

Кључне речи: Османско царство, Брсково, рударство, сарафи, хас, 16. век.

Брсково, једно од најстаријих и највећих рударских и трговачкихместа српске средњовековне државе, пало је под турску власт, најверо -ватније 1396. године, после слома обласног господара Вука Бранковића.1

Да ли су га Турци Османлије касније уступили Стефану Лазаревићу, како

19

* srdjan.katic@iib.ac.rs** tatjana.katic@iib.ac.rs*** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,науке и технолошког развоја Републике Србије Од универзалних царстава канационалним државама. Друштвене и политичке промене у Србији и на Балкану(Ев. бр. 177030).1 Комплетан преглед извора и литературе о средњовековном Брскову у Лексиконградова и тргова средњовековних српских земаља – према писаним изворима,Београд 2010, 59–60.

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 19-31MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 19-31

УДК: 622(497.11)”15”(093)

се претпоставља,2 или су његове приходе задржали за себе, тешко је сасигурношћу рећи.3 Познато је да су 1402. године, поједини делови Вуковеобласти враћени његовој удовици и синовима, али да ли је међу њимабило и Брсково, такође је у сфери нагађања.4

Рудник Брсково је, како се сматрало, радио још коју деценијупосле турског освајања, а затим сасвим запустео.5 Милан Васић је јединипоменуо да је рудник радио и у наредном периоду.6 Он је, на основурегеста два документа из средине шездесетих година 16. века7 написаоследеће: „Рудник Брсково радио је у 16. вијеку. Не зна се, међутим, тачнони колико је дуго био експлоатисан ни колики је био обим производње.Постоји само султански берат који говори о емину тога рудника и о кнезуу рударском насељу“.8 Васић није разматрао садржину поменутихдокумената, нити се касније бавио овим питањем, због чега његова штураали значајна констатација није привукла већу пажњу.9

С обзиром на то да поменута два документа садрже важне податкео Брскову и да у истој архивској серији постоји још једна заповест, која сеодноси на ангажовање сарафа у руднику и додељивање већег броја селарадничком хасу,10 одлучили смо се за њихово објављивање.

Срђан Катић, Татјана Катић

20

2 М. Динић, Област Бранковића, Српске земље у средњем веку. Историјско-географске судије, Београд 1978, 154–155. 3 Османлије су крајем 14. века убирали приходе од брсковске царине, о чемусведочи молба дубровачких трговаца из 1399. године. М. Пуцић, Споменицисръбски, I, Београд 1858, 26–27. 4 М. Динић, нав. дело, 155. 5 Овом мишљењу допринело је писмо Дубровчана из 1433. године, у комеБрсково помињу као напуштено трговачко место. Зборник КонстантинаЈиречека, I, Београд 1959, 270, нап. 186.6 М. Васић, Градови под турском влашћу, Историја Црне Горе, III, Титоград 1975, 562.7 Başbakanlık Osmanlı Arşivi (даље BOA), Maliyeden Müdevver Defterler (даље MAD)nu. 2775, s. 249, 417. Васић је користио фотокопије ових докумената које се чувајуу Сарајеву, односно њихова регеста, која је саставио Абдулах Полимац. Исти јефотокопије обележио бројевима 88 и 240, а архивску серију именовао као Ahkâmdefteri тј. „дефтера судских одлука“, тако да их М. Васић у свом раду нaводи подскраћеницом AD, уместо MAD. 8 М. Васић, нав. место.9 Лексикон градова и тргова, 60; Ж. Шћепановић, Средње Полимље и Потарје –историјско-етнолошка расправа, Београд 1979, 44, нап. 98; Р. Ћук, Долазак Сасаи успон Брскова, Старо српско рударство, Београд 2002, 27, уз ограду да се у ововреме под рудником Брсково вероватно подразумевао рудник Прошћење.10 BOA, MAD nu. 2775, s.1800.

Подручје на коме се налазило Брсково припадало је нахији ЛимскиНикшићи, која се простирала између река Таре, Лима и Љубовиђе (данасДоњи и Горњи Колашин).11 У другој половини 15. и првој половини 16.века нахија Никшићи је припадала Босанском санџаку, а од 1550. годинесанџаку Херцеговина.12

Први подаци из 16. века којима располажемо о руднику Брсковопотичу из сумарног пописа Призренског санџака из 1518. године. У њемусе наводи да су пазарна места у Бихору: Никоља Црква13, Лозница14 иОрнице15, хас рудника Брсково.16 На основу наведеног може се закључитисамо да је Брскову раније додељен руднички хас, чији нам укупан бројсела није познат, као и да се главни трговачки промет рударских производаобављао долином Лима. Постојање хаса није нужно значило да је у товреме у Брскову било рударске производње. Наиме, руднички хасови суодвојено издавани у закуп, па су често опстајали дуго по затварањурудника чије су име носили.

Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку

21

11 О нахији Лимски Никшићи у 15. и првој половини 16. века детаљно у H. Oruç,Nahija Limski Nikšići u popisnim knjigama Bosanskog sandžaka, Zbornik izlaganjasa Okruglog stola o crnogorsko-turskom kulturološkom i ukupno civilizacijskomprožimanju (Podgorica, 16. maja 2009. godine), Revija Forum, specijalno izdanje(decembar 2009) 59–74. Рад је штампан двојезично на турском и српском. Преводна српски некомпетентно урађен. Поред грубих интервенција преводиоца (завилајет Никшићи даје објашњење да се ради о граду Никшићу!?), присутне су ибројне техничке грешке, због којих су делови турског текста изостављени. 12 H. Oruç, нав. дело, 72.13 Данас Никољац код Бијелог Поља.14 Истоимено село поред Б. Поља. Секција Војно-географског института 1:50.000(даље ВГИ), Пријепоље 578-4. 15 И данас Орнице, источно од Б. Поља, код Бољанинске реке (ВГИ, Пријепоље 578-4). Село истог имена постоји и југозападно од Б. Поља (ВГИ, Иванград 628-1).Уколико се под изразом „припада Бихору“ (tâbi‘-i Bihor) подразумева нахија Бихор,онда би у обзир дошле само Орнице код Бољанинске реке, јер су се друге налазилена подручју нахије Лимски Никшићи. Уколико се мисли на кадилук Бихор, онда бисе податак могао односити и на Орнице, јужно од реке Љубовиђе, јер је територијабихорског кадилука била знатно већа од територије Бихорске нахије.16 BOA, Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (даље TD) nu. 92, s. 2. У нареднимпописима Призренског санџака, 1545–1548, 1571. и 1591. године, од наведенихсела уписана је само Никоља црква, увек у статусу султановог хаса, а безнапомене да припада руднику Брсково. BOA, TD 368, 13; Т. Катић, Опширнипопис Призренског санџака из 1571. године, Београд 2010, 429; Ankara, TapuKadastro Kuyûd-ı Kadîme Arşivi, Tapu Tahrîr Defteri nu 55, 149а.

С почетка двадесетих година поседујемо податке о закупу самогрудника Брсково. Он је у то време издаван у закуп с рудником Ржана, којисе налазио на југозападном делу Копаоника код врха Оштро Копље и једниммањим рудником, који нисмо успели да убицирамо, а чије се име можечитати као Бељаница или Јеланица. Годишњи приходи државе од поменутихрудника обрачунати 9. фебруара 1521. износносили су 36.000 акчи.17

С обзиром на то да су двадесете и тридсете године представљалекризни период у историји османског рударства, због којих је и извршенареформа законодавства и рударског пословања 1536. године18, може сепретпоставити да се у том периоду производња у Брскову једва одржавала,или је сасвим обустављена. Опоравак османског рударства одвијао сеспоро и постепено да би тек од средине века уследио прави полет, када језа само две-три деценије широм европског дела Царства отворено илиобновљено на десетине рудника.19

Документи које представљамо у раду настали су срединомшездесетих година, када је период рударске експанзије за извесно времепрекинут, услед глади која је 1564/65. године изазвала велику смртност иекономски колапс у централним деловима Балкана.20

Хронолошки прва по реду заповест од 18. 10. 1564. године, неодноси се на именовање емина рудника Брсково, како је то М. Васићнавео, већ на контролу његовог рачуноводства. Документ је упућен заимуМехмеду, надзорнику царских прихода у санџацима Босна, Херцеговинаи Клис.21 Њему је наложено да провери пословање емина Ејупа, кога једржава поставила да „путем еманета“ (emânet) управља рудником

Срђан Катић, Татјана Катић

22

17 Topkapı Sarayı Müzesi Arşivi Defterleri (TS.MA.d) 2200, s. 6b.18 О кризи османског рударства види опширније у: С. Катић, Рудник подосманском влашћу у XV и XVI веку, Историјски часопис 55 (2007) 133–155; С.Катиќ, Ковачницата на монети во Кратово за време владеењето на султанотСулејман I Величествениот (1520–1566), Гласник. Институт за Националнаисторија 54, 1–2 (2010) 67–80.19 У том периоду само у Смедеревском санџаку отворени су рудници Кучајна,Мајданпек, Решковица, Бах и Авала, а после неколико деценија обновљeн је и радрудника Рудиште.20 BOA, MAD nu. 2775, s. 370, 411, 698.21 BOA, MAD 2775, 417. Заим Мехмед се у документима које објављујемо наводи каонадзорник закупа царских прихода у санџаку Херцеговина, али се на основу другихдокумената из исте архивске серије види да се његова надлежност простирала и насанџаке Босна и Клис (MAD 2775, 97, 133, 260. 413, 416, 751 ...). Мукате санџакаЗворник припадале су Београдском надзорништву царских прихода.

Брсковом и хасовима Никшића у периоду од 26.06.1564. до 8.04.1565.године. Надзорник је био обавезан и да лично издвоји државни деоприхода и да га пошаље у престоницу.22

Управа путем еманета значила је да је Порта преузела непосреднууправу над пословањем рудника и свог службеника поставила за емина,с унапред утврђеном платом. Овакав вид управе обично се уводио наконраскида уговора о закупу рудника, или када није било потенцијалнихзакупаца. У првом случају еманет је трајао до краја предвиђеногзакупничког периода, а у другом три године. На основу наведеног можесе закључити да је ранији трогодишњи закуп Брскова и хасова Никшићараскинут девет месеци пре краја, на колико је ограничена Ејупова управа.С обзиром на то да се раскид уговора обичавао на крају прве или другефискалне године, разлог је вероватно била смрт закупца или неки наглипоремећај у раду рудника. На претпоставку да је у Брскову било великихпроблема, наводи и поменута заповест, која је издата само три и по месецанакон Ејуповог постављења. Разлози за овакво поступање Порте се ненаводе, али је могуће да је узрок била глад. Примера ради, као последицаглади 1564/65. године, производња у руднику Кучајна је потпунообустављена.23

Други документ јесте кнежевски берат, али не кнеза у рударскомнасељу.24 Берат је 4. септембра 1565. издат Војину, сину недавно преминулогДобрице, који је био, „кнез над селима Јавор, Бурене и Котражић која сеналазе у нахији Никшић, а припадају царским хасовима рудника Брсковоу санџаку Херцеговина“.25 Наредба о издавању кнежевског берата садржиуобичајене фразе за ту врсту документа. Конкретних података о самом

Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку

23

22 MAD 2775, s. 417.23 MAD 2775, s. 680.24 Упор. Васић, нав. место.25 BOA, MAD 2775, s. 249. Села Јавор, Бурене и Котражић данас не постоје. Упописима Босанског санџака регистровано је само село Јавор, које је 1516. годинеимало 40 кућа, 8 неожењених и 1 баштину, 1530. године чак 105 кућа, 2 удовицеи 1 баштину, а 1542. године 26 кућа и 5 баштина (H. Oruç, нав. дело, 68, 70, 73).Данас на терену постоји планина Јаворова гора, код села Прошћења и катунЈаворова вода, источно од Брскова (ВГИ, Пријепоље 578-3 и Иванград 628-1).Село Бурене, које се, због недостатка дијакритичких тачака у османском тексту,такође може читати и као Торине, Борија или слично, као и село Котражић нисузабележена у пописима Босанског санџака из прве половине 16. века. ТопонимиБурен и Буренски до постоје у близини Јаворове горе (ВГИ, Пријепоље 578-3), ајужно од катуна Јаворова вода се налази катун Торине (ВГИ, Иванград 628-1).Котражић или томе сличан топоним нисмо нашли на савременим картама.

руднику Брсково нема, али указује да је део села нахије Никшићи, а мождаи сва, био у оквиру хаса рудника Брсково.

Трећи документ од 22. 06. 1566. односи се на захтев надзорника дасе у Брсково доведу сарафи ради кредитирања производње и да се хасурудника додели још 20-30 села. Порта је пристала на довођење сарафа,док је пре одлуке о проширивању хаса тражила да се попишу околна селаи поднесе извештај о њиховој насељености и статусу. Овај документпоказује да је надзорник царских муката био уверен у значајан потенцијалрудника Брсково.

Превод, транскрипција и факсимили докумената

Док. I (BOA, MAD 2775, 417)

Заповест се пише надзорнику муката заиму Мехмеду: Потребно једа се прегледа рачуноводство емина Ејупа, који је, пре извесног времена,узео у еманет, од 16. Зилкаде 971. (26. 06. 1564) до 7. Рамазана 972. године(8. 04. 1565), рудник Брсково и Никшићке хасове. Пошто је важно инеопходно да се затражи и преузме, без икаквог мањка, оно што, премаобрачуну, спада у мој иметак наређујем следеће: Када стигне [без имена]са мојом часном заповешћу, не оклевај и не одлажи ни тренутка! Потражии доведи реченог емина, његове благајнике, другог мубашира и све онекоји треба да буду присутни, где год да су, па, под надзором зналца, налицу места добро преконтролиши, провери и испитај детаљне дефтерепоменутог рачуноводства и питања која су сумњива. Захтевај у целостииметак који ми припада према обрачуну, узми га и предај овом момсклаву. Нека се све провери, а по питању рачуноводства уложи потребнубригу и пажњу и немој да прихватиш приказивање малог прихода већ сепотруди и заложи да ти се преда највећи обрачун. Новац који стигне,скупа са детаљним књигама рачуноводства, стави у кесу, запечати и штобрже пошаљи на моју Порту. Тако да знаш! Написано 12. Ребија првог972. године (18. 10. 1564).

Срђан Катић, Татјана Катић

24

Док. II (BOA, MAD 2775, 249)

Повод писању писмена је следећи: Сада је надзорник мукатапослао представку на Порту да је умро Добрица, кнез у селима Никшићкенахије, Јавор, Бурене и Котражић, која припадају царским хасовимарудника Брсково у санџаку Херцеговина, и да је потребно да на његовоместо дође други кнез. Како је Војин, син овог покојника, способан даобавља кнежевску дужност, и неко је ко може да помогне и да оживиречена места26 која припадају руднику Брсково, а неопходан је и користану царском походу и приликом скупљања државног иметка, [надзорникмуката] је затражио да буде милосрдно обдарен часним бератом.

Зато сам издао нови царски берат којим се речени штићеник Војинпоставља за кнеза у наведеним селима уместо свог преминулог оца инаредио да, када стигне [берат] буде кнез у тим местима и да кнежевскуслужбу обавља према устаљеном обичају и закону. Пошто, како треба,помаже склавовима и еминима који долазе да скупљају државни приход,и пошто нема замерки његовој служби, нека за њу добија, по закону, истокао и његов покојни отац раније. Нека га нико не спречава и неузнемирава! Тако да знате! Написано 8. Сафера 973. године (4. 09. 1565).

Док. III (BOA, MAD 2775, 1800)

Мостарском кадији и надзорнику заиму Мехмеду, пише сезаповест: Сада си ти, који си надзорник, послао извештај мојој Порти отоме да су потребни сарафи у руднику Брсково, који припада кадилукуПријепоље у санџаку Херцеговина. Замолио си часну заповест којом бисе неколико лица из слоја каматника, из касаба реченог санџака, уписалау сарафе овог рудника. Јер, када се сарафи постављају у рудник, како тозакон налаже, онда они доводе до његовог унапређивања па се, укупноузевши, добија [више] руде из лагума и рупа дотичног рудника. Такође си обавестио да ће напретку рудника допринети и, уколико се међуцарским хасовима одреди двадесет, тридесет села да служе у руднику, аналазе се у његовој околини у Бихору.

С тога наређујем: Када стигне моја часна заповест, пронађикаматнике који су имућни и који могу да преузму одговорност и упиши их

Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку

25

26 Мисли се на једну од уобичајених дужности кнеза да се стара о насељавањусела тј. да доводи људе који ће обрађивати напуштену земљу.

у сарафе реченог рудника, са именом и иметком27, па што пре обавести отоме моју Порту. После тога, биће онако како наложи моја заповест. А[села] која се налазе у близини рудника немој да узимаш у службу, већ првопопиши колико их има и како се зову, и која од њих су тимарска, па известио томе. Тако да знате! Написано 4. Зилхиџе 973. године (22. 06. 1566).

Doc. I

[1] Mukâtaʻât nâzır za‘îm Mehmed‘e hüküm yazıla ki: Bundan akdem Brskovamaʻdene ve Nikşik hâslarına [2] sene 971 Ziʾlkaʻdesi‘nin on altısından sene972 Ramazân‘ın yedisine değin ber vech-i emânet [3] emîn olan Eyübinzamân-i emânetinde vâkıʻ olan muhâsebesi görilüb ber mûceb-i [4] muhâsebelâzım gelen mâlım müteveccih olanlardan bî-kusûr taleb ü tahsîl olunmak lâzımve mühim olmağın [5] buyurdum ki: Hükm-i şerîfimle [isim yeri açıktır]vardukda bir ân teʾehir ve tevakkuf itmeyüb emîn-i mezbûri ve hâzinlerini [6]ve sâir mübâşir olub huzûri lâzım olanları her kanda ise buldurub getürdüb zikr[7] olan muhâsebe-i vâkıʻ olan müfredât defterlerinden ve şübhe olan mevâddı[8] ehl-i vukûf maʻrifetiyle yerlü yerinden oñat vechile teftîş ve tefahhus idübgöresiz ber mûceb-i [9] muhâsebe lâzım gelen mâlımı müteveccih olanlardanbî-kusûr taleb ve mezkûr kuluma tahsîl itdirüb [10] alub amma görilübmuhâsebenin mahsûlunda gereği gibi ikdâm ve ihtimâm idüb şöyle ki cüzvîmahsûl [11] göstere kabûl itmeyüb âlâ muhâsebeler virdirmeğe sa’y ü ikdâmeyleyesiz ve görilüb muhâsebesin [12] müfredâtı defterleriyle vâsıl olanakçasın der-kîse idüb ve mühürleyüb muʻaccelen kapuma [13] gönderesiz şöylebilesiz deyü tahrîren 12. Rebîʻüʾl-evvel sene 972.

Doc. II

[1] Sebeb-i tahrîr yazıla ki: Hâliyâ mukâtaʻât nâzırı kapuya arz gönderüb livâ-i Hersekte Brskova [2] maʻdenine tâbi‘ havâss-i hümayûndan Nikşiknâhıyesinde Yavor ve Burene ve Kotrajik nâm karyelerin [3] knezi olanDobriça mürd olub yerine âhar knez lâzım olmağın mürd-i mezbûrin [4] Voyinknezlik uhdesinden gelmeğe kâdir ve biʾl-fiʻl Brskova maʻdeni mezbûrlerin

Срђан Катић, Татјана Катић

26

27 Мисли се на новчани износ којим могу да кредитирају рударску производњу.

yerlerinde [5] vâkıʻ olub ihyâsından soñra muʻâvenet ve sefer-i şâhîde olunubher vechile mâl-ı mîrî ...... [6] gereklü ve yarar kimesne olmağın berât-i şerîfsadaka buyurulmak ricâsına arz [7] olundu deyü bildirmiş. İmdi mezkûr Voyinnâm zimmîyi mürd olan babası yerine [8] zikr olan karyelerin knez taʻyîn idübnev berât-i hümâyûn virdüm ve buyurdum ki varub [9] mahal-i mezbûrde knezolub olagelen âdet ve kânûn üzere knezlik hidmetin olasın [10]) mâdâm ki mâl-ı mîrî cemʻine varan kullarına ve ümenâya gereği gibi muʻâvenet ve muzâheret[11] idüb hizmetinde kusûri olmaya mukaddema mürd-i mezbûr babasi hidmetimukâbelesinde [12] ne vechile olunagelmiş ise kânûn üzere ol vechile olakimesne mâniʻ ve mezâhim olmaya [13] şöyle bilesiz deyü tahrîren 8. Safer 973.

Doc. III

[1] Mostar kâdîsına ve nâzır za‘îm Mehmedʹe hüküm yazıla ki: Hâliyâ sen kinâzırsın kapuma arz gönderüb livâ-i Hersekde [2] Prepol kazâsına tâbi‘Brskova nâm maʻdene sarrâf lâzım olmuşdur. Livâ-i mezbûrde baʻzı kasabâtdaribâ-hôr [3] tâifesinden birkaç kimesneyi maʻden-i mezbûre sarrâf yazmak içünemr-i şerîf ʻinâyet olunub [4] kânûn muktezâsınca maʻdene sarrâflık idersemaʻdenin ihyâsına sebeb olub külliyet üzere maʻden-i [5] mezbûr zuhûritdirilen lağımı ve kuyları cevhere vâsıl olmuşdur. Ve maʻden-i mezbûrkurbinde Biho[r] etrâfında [6] havâss-i hümâyûndan yiğirmi otuz karyemaʻden-i mezbûr hidmeti içün taʻyîn ve mukarrer olunurlarsa maʻdeninihyâsına [7] ve terfîsine bâʻis olmak mukarrerdir deyü bildirmişsin. İmdibuyurdum ki hükm-i şerîfim vardukda [8] maʻden-i mezbûr içün ribâ-hôrtâifesinden kudreti olanlardan mütehammil olduğunalarda kimesneyi [9] ifşâiçün sarrâf yazub ismiyle ve kudreti ile yazub taʼcîl kapuma arz eyleyesin soñraemrim ne vechile [10] olursa öyle ola ve kurbinde olub maʻden-i mezbûrehidmetinde olmayasın [11] kaç pâre karye var ise isimler ile yazub arzeyleyesin ve kimlerin tîmâri olduğun bile arz idersin şöyle bileler [12] tahrîren4. Ziʾl-hicce sene 973.

Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку

27

Факсимили

Срђан Катић, Татјана Катић

28

MAD 2775, 417

Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку

29

MAD 2775, 249

Срђан Катић, Татјана Катић

30

MAD 2775, 1800

Srdjan KATIĆ, Tatjana KATIĆ

SOME DOCUMENTS ON THE BRSKOVO MINE IN THE 16TH CENTURY

Summary

Brskovo was one of the oldest and the biggest mines in the medievalSerbia. Many researchers assumed that it had ceased working several decadesafter falling under the Ottoman rule at the end of the 14th century. Threedocuments from the Maliyeden Müdevver series (MAD) preserved in PrimeMinister’s Ottoman Archive in Istanbul, which are presented here, clearly showthat mine had been operating significantly longer.

The documents were issued between October 1564 and June 1566. Thefirst of them refers to the Brskovo emin’s account register control. The secondone presents the appointment of the knez in the villages belonging to the hâs ofBrskovo’s mine. The third document is the imperial order about theengagement of sarrafs (moneychangers and creditors) in the mine of Brskovo.

Кeywords: Оttoman Empire, Brskovo, mining, sarrafs, hâs, 16th century.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку

31

Владан ГАВРИЛОВИЋ*

Универзитет у Новом СадуФилозофски факултет, Одсек за историјуНови Сад

Ненад НИНКОВИЋ**

Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет, Одсек за историјуНови Сад

ПИСМА АРХИМАНДРИТА МОЈСИЈА ПУТНИКА ИЗ АРАДСКЕ ЕПАРХИЈЕ 1754. ГОДИНЕ***

Апстракт: Процес унијаћења на подручју Арадске епископије има дугутрадицију и низ владика и митрополита настојао је да га спречи. У овом настојањудошло је до формирања комисије 1754. која је требало да утврди колико имаунијата, а колико православаца у епархији. У име Карловачке митрополије у њу једелегиран архимандрит Мојсије Путник, који је преко писама, обавештаваоархиепископа Павла Ненадовића о истражном раду комисије. Из њих се јасно видида верски притисци нису довели до масовнијег унијаћења. Поменута писма, која сетранскрибована дају у наставку, чувају се у Архиву Српке академије наука иуметности у Сремским Карловцима, у фонду „А“.

Кључне речи: Арадска епархија, Мојсије Путник, Синесије Живановић,Павле Ненадовић, православци, унијаћење, Халмађ, Велики Варад.

Карловачким миром (1699) Арадска (Јенопољска) епархија сенашла на простору који је ушао у састав Хабзбуршке монархије, обухватајућитериторију северно од реке Мориш, где је живело православно, српско ирумунско, становништво. Јенопољски епископ, који је у исто време био и

33

* gavra1@yahoo.com** nenadninkovich@yahoo.com*** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,науке и технолошког развоја Републике Србије Војвођански простор у контекстуевропске историје (Ев. бр. 177002).

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 33-50MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 33-50

УДК: 271.222(497.11)-726.1:929”1754”(044)

темишварски дијецезан, Исаија Ђаковић, први је владика ове дијецезе којије познат у време Великог бечког рата и периода после њега. Иако јеизвесно да је његово седиште било у Јенопољу, у годинама после Великогбечког рата, када су формиране Нове војне границе, седиште ове епархијеје постао Арад, у којем се налазио центар Поморишке границе, са јакимсрпским гарнизоном, на чијем челу је био Јован Поповић Текелија. Досређивања стања у овој епархији није могло доћи у кратком времену безрата, јер је њен простор већ 1703, избијањем Ракоцијевог устанка, постаопозорница крвавих сукоба између царских и устаничких трупа у којима суСрби имали запажену улогу на страни Двора. После гушења устанка, 1711.почиње консолидација и на овом подручју, коју је пратила прозелитскаполитика католичке цркве, са настојањем да православно становништвопоунијати или преведе у католичанство.1

Верски притисци су били толико интензивни да су појединиарадски дијецезани (Јоаникије Мартиновић и Софроније Раваничанин)оптуживани како су им подлегли и прихватили унију са Католичкомцрквом, у чему није било истине или бар не онолико колико је унијатскапропаганда желела. После 1732, када је умро надбискуп кардинал ИмреЧаки, администратор Великоварадске бискупије, а са којим је постојаласарадња у циљу заштите становништва од католичког прозелитизма,наступио је период отворених верских притисака. Наредне три године билесу изузетно тешке за Србе и Румуне, јер су бискуп Лужински и каптолскиегзарх, а потом бискуп Пал Форгач, користећ положај феудалаца на чијимпоседима живе православни, кроз економски притисак и физичко насиље,условљавали свештенство и народ да прихвате унију са Католичкомцрквом. У одбрану својих дијецезана стао је тадашњи арадски владикаИсаија Антоновић (1731–1748), који је физички спречаван да извршиканонску визитацију појединих епархијских области, иако му је то правогарантовала још Прва привилегија из 1690. Антоновић је у недостаткудругих средстава почео да пише тужбе митрополиту Вићентију Јовановићуи цару Карлу VI, док је са друге стране настојао да контролише ситуацијуна терену преко локалних протопрезвитера, свештеника или својихегзарха. Овакво стање трајало је све до пред крај 1735. када је притисакпопустио, али у наредном периоду није нестао.2

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

34

1 С. Гавриловић, Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века,књига II, Београд 1990, 420–421, 447–450, 498–501; А. Форишковић, Текелије,Нови Сад 2011, 139–151.2 М. Јакшић, О Вићентију Јовановићу-прилози за историју митрополитстваму1731–1737, Нови Сад 1900, 118–124; Д. Руварац, Софроније Раваничанин епископ

Нови период унијатског притиска почео је од избора владикеАнтоновића за карловачког митрополита 1748. Наредне три године оваепархија је била седисвакантна и тек је митрополит Павле Ненадовић 5.септембра 1750. предложио царици Марији Терезији раковачкогархимандрита Синесија Живановића за арадског епископа. У ово време јевладарка намеравала да смањи број епархија на истоку Карловачкемитрополије, тако што би уместо три, Арадске, Темишварске и Вршачке,остале да постоје две, правдајући ово материјалним разлозима. Епископат,на челу са митрополитом, сматрао је да се иза ове жеље крије унијатскипритисак, тражећи опстанак свих владичанстава и бранећи свој став наоснову Привилегија. Иако је Марија Терезија одустала од замислисмањења броја епархија, то је одгодило потврду арадског дијецезана и текга је у августу 1751. прихватила, потврђујући га за епископа арадског идистриката Великоварадског и Халмађског, али уз ограду, да у Халмађу неможе вршити канонску визитацију, јер је он инкорпориран у Ердељ.Канонско право му није оспорено, али до другчијег решења овде нијесмео да лично борави, него је у његово име црквеним пословима могао дауправља локални протопрезвитер или епископски егзарх.3

Ради устоличења Синесија Живановића у Арад су, као митропо -литови егзарси, упућени темишварски владика Георгије Поповић иархимандрит Јосиф Стојановић, од којих је Ненадовић тражио да добропрегледају заклетву арадског епископа коју полаже владарки, да се у њојне би нашло нешто што није у складу са Привилегијама и православномвером. Митрополитови страхови да православни верници не будуугрожени су били оправдани, јер се забрана визитације Халмађа одмахпретворила у верске притиске. Не само да тамо није могао ићи владикаСинесије, него није дозвољен улазак ни његовом егзарху ЈовануАлбуловићу, иза чега су стајали жупан Адам Погањи и камералнипровизор Самуел Тотај. Павле Ненадовић је због овога упутио Двору иИлирској дворској депутацији више жалби, али оне нису дале резултатекаквима се надао, шта више, Синесије Живановић је опоменут да не

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

35

Арадски, Српски сион (Сремски Карловци 1906) 443–451; Исти, Стање уЈенопољско-арадској епархији 1732. год., АИСПКМ (Сремски Карловци 1912)252–254; Н. Нинковић, Исаија Антоновић епископ арадски и митрополиткарловачки (1731–1749), Истраживања 24 (Нови Сад 2013) 183–190.3 Ј. Радонић, Римска курија и Јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд1950, 483–487; С. Гавриловић, О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској,Славонији и Угарској (XIII–XIX век), О Србима Хабзбуршке монархије, Београд2010, 173–177; АСАНУК, МПА „А“ 434. и 551/1750, 107. и 108/1751.

спречава унијаћење и не меша се у јурисдикцију великоварадског бискупаФоргача. Најбољи начин борбе против унијаћења, а то су у Карловцимадобро знали, била је канонска визитација и зато Павле Ненадовић нијепрестајао да шаље писма у надлежне институције, како би она арадскомдијецезану била дозвољена. Иако је на папиру дозвољено да викарепископа изврши визитацију Халмађског дистрикта, чак у виду комисијекоја би утврдила колико је ту православних, а колико унијата, у пракси тоније могло бити спроведено. Коначно, пред крај 1752. Марија Терезија јеобавестила митрополита Павла да је дозвољена канонска визитацијаХалмађског дистрикта и то тако што ће у њој учешће узети четири особе;викар арадског владике, у име ердељског епикопа његов архиђакон идвојица мирских комесара, један за Угарску, други за Ердељ.4

Ситуација није поправљена ни у наредном периоду, напротив,временски услови нису дозвољавали Комисији да почне свој посао, аердељски комесар се није ни појавио. За то време су провизор Тотај иподжупан Халаки журили да што више људи поунијате. Када се комисија,у пролеће 1753, састала ердељски комесар је био незадовољан тиме штоје за тумача румунског језика постављен арадски протопрезвитер, па јетражио да се он врати, а да Синесије Живановић пошаље другог. Овогпута Марија Терезија је изашла у сусрет Србима, забранила да се викарврати, уз наредбу да га прихвате и да се дозвољава Синесију Живановићуда изврши визитацију Великоварадске области. Пошто у томе нису моглида спрече владику, настојали су, истина безуспешно, да спрече вернике исвештенике да иду код владике Синесија, јер се бискуп Форгач, плашиода ће долазак арадског дијецезана у Велики Варад бити довољан да се свинасилно поунијаћени врате у православље. Колико је његов страх биооправдан говори чињеница да је епископ Живановић током боравка уВеликом Вараду добио писмене гаранције православног свештенства изоко 300 села да ће остати у православној вери. 5

У критичној ситуацији притисака и међусобних тужби, стигао јеу јесен 1753, носећи обимне доказе верског насиља у Халмађу, митрополитПавле у Беч. Резултат његовог боравка овде било је дефинитивноформирање истражне комисије која је требало да утврди колико уАрадској епископији има православаца, а колико унијата. На њено чело јепостављен Мартин Ванокел фон Зеберг, агент у Ердељском дворскомсавету, а уз њега је додат и Емерик Мишке, ердељски судски асесор.Представника Карловачке митрополије требало је да пошаље митрополит,

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

36

4 АСАНУК, МПА „А“ 186/1751, 217, 221, 228, 229, 275, 300. и 417/1752.5 АСАНУК, МПА „А“ 503, 507, 537, 548, 562, 564, 567. и 570/1753.

док се арадски протопрезвитер, који је у ранијој комисији био тумач зарумунски, морао повући. Павле Ненадовић се определио за архимандритаМојсија Путника, коме је за тумача румунског језика, одредио раковачкогјеромонаха Силвестера Поповића. О овоме је митрополит ускоро обавестиои фон Зеберга, чија је болест одлагала почетак рада комисије. Коначно, умају 1754. комисија се састала и почела поверени јој посао.6

Како је изгледао рад истражне комисије најбоље се може видети изписама која су у наставку приређена. Она се чувају у Архиву Српскеакадемије наука и уметности у Сремским Карловцима, у фонду „А“. Реч јео четири писма која је написао архимандрит Путник и послао ихмитрополиту Павлу Ненадовићу. Сва су истих димензија, 24х34 cm, писанасу ћирилицом, славјаносрпским језиком, са јасним увођењем графема изруског језика, пре свега я и ю, што је последица школовања МојсијаПутника у Кијеву. Од карактеристика писама може се још издвојити писањеслова ј којиме је аутор писама замењивао једну од графема самогласника и,иначе најчешће писану у ї облику. Иако и ову графему користи, то чинизнатно ређе и обично на месту где би она требало да стоји ставља ј. Писмасе налазе под сигнатурама: 95, 98, 101. и 303. од чега она са сигнатуром 95.и 303. имају шест, а са 98. и 101. по пет страница. Док је у прва три писмареч о раду комисије у Халмађу, у четвртом (АСАНУК, МПА, „А“ 303/1754)Мојсије Путник обавештава митрополита Ненадовића о раду комисије уВеликом Вараду. Интервенције приређивача дате су у угластим заградама,у којима су и разјашњене скраћенице. Текст писама гласи:

I

Халмађ, 4 (15) мај 1754. године.

Оригинално писмо архимандрита Мојсија Путника у којем јављамитрополиту Павлу Ненадовићу о свом доласку у Халмађ ради учествовањау Комисији за раздвајање православаца и унијата и извештава га о почеткуњеног рада.

ВысωкωПреωсщеннѣйшїй Превосходителнѣйшїй М[и]л[ос]тивѣйшїйГ[оспо]дине Г[оспо]дине!

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

37

6 С. Рајић, Синесије (Живановић) епископ арадски 1751–1768, Темишварскизборник 3 (Нови Сад 2001) 244–245; АСАНУК, МПА „А“ 659. и 666/1753, 36, 38,43, 53, 57. и 58/1754.

Вашегω ВысокωПреωсщ=Екселенцїй, јако уже изъ Карлов[а]ца иизъ Арада повсем[и]л[ос]тивѣйшей Заповѣсти мени наложеной заωтшеств[и]је и дошеств[и]је мое всепокорнѣйше Јавихъ, Сице и да ωт[ъ]Арада до здѣ на уреченый Терминъ то естъ 10-го Сего поримскомуНашемуже 29-го истекшаго въ пятокъ приспѣхъ всеподаннѣйше Јавляю.И первѣе убо како и во всем[и]л[ос]тивѣйше мнѣ изрученой Инструкцїйвъ пунктѣ 3-тий Есть, дошедшуми, абја пред[ъ] Квартиръ Г[оспо]динаначалного Комисара и Конзилјара ωтъ Сеебергъ прїидохъ съ цѣломъбогажїωмъ, Егоже и неωбрѣтохъ здѣ, зане Еще небяше пришелъ; тогоради Асигнирани За мне Квартиръ, Г[оспо]динъ Здѣшняго Комитата такимнѣ показаша въ немъ же и въ мѣстехся ωжидаюћи пришествјакомисаровъ въ тойже Термина день.

Егдаже прїидωша абје ωтидохъ къ нимъ Како Г[оспо]динуСеебергу, тако и прочјимъ кодъ Егω ωбрѣтшимся поздравити кодъ ихприказатися у коему абје началъ Екскузиратися Г[оспо]динъ Комисаръωтъ Сеебергъ, что немогалъ приспѣти здѣ въ день Термина на ручакъ нопо полудне, обаче н[и]је погрѣшилъ каде само въ Халмаћь 10-го ушалъчто надаося нје занеже нје скоро могалъ ходити, и сѣбје ми приказаовтораго Комисара Г[оспо]дина Старца Емерика Мишке, и сѣктуариуся, иωнаго Попа Николе Архидїакона унјата завѣдомостъ и прежде нежелиЕму Г[оспо]дину ωтъ Сеебергъ, Писанје В[а]шея Екселе[нције] изъСентаАндрее отпущеное дадωхъ, устмено на вопросъ Его; у презенцїйнасъ обоице за Толмача во влашкомъ јазицѣ отца Намѣстника раковачкагоСилвестра возвѣстихъ, и что ωнъ ωтъ В[а]шеа Екселе[нције] не јакоКомисаръ вторый, ωбаче јако Толмачъ мнѣ во Јазицѣ влашкомъ въпомощъ приданъ; Тѣмже да неби и находио Г[оспо]д[ст]во въ томъКаковјй дификултетъ имѣли, будући да и въ прежде бившой Комисјй Есуихъ Цесаро: Крал: Вели[чест]во всем[и]л[ос]тивѣйше резорвирали /: ЕгдаГ[оспо]да Комисари ωтити толмачу ωтздѣ, викара Г[оспо]динаЕпи[с]к[о]па Арадскаго Јωану Албучу Протопопи усудилися Есузаповѣдити:/ да ωнъ таки прїмитися у Комисјю долженствуетъ, и не јакоКомисаръ ωбаче јако Толмачъ неискусному во влашкомъ дїалектѣ викаруЕп[ис]к[о]па Арадскагω Синесја Живановича; Ѡбаче ωнъ КомисаръПрочетши велегласно предъ всѣми нами въ Комисија Сущими ωноВ[а]шея Екселе[нције] Писанје; велми сожаловалъ да у ωнимъ Своемъписанји съ Таковою Супозицею Едину само Контраверзїю учинилъ, иудубјумъ В[а]шу Екселе[нцију] метнулъ, говорећи, что онъ ни тогда имѣлъЕгда Писалъ, ниже Садъ чтогодъ найменше за толмача дификултирета; носамо то сказуетъ что Писалъ даби болше било, Еже ли бы В[а]ша

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

38

Екселе[нција] ч[е]ловѣка таковаго могли изъ ωбрѣсти иже би и влашкјйЈазикъ въ купѣ съ прочјими вѣдалъ, а понеже дасу тако Ваша Екселе[нција]Всем[и]л[ос]тивѣйше чинили послати ωнъ противанъ Вашему урежденјюнје, и Свако доволетво за вся имѣстъ: Того ради мене предъ всѣми просилъда Егда Свою релацїю ωтсвѣмихъ Вашои Екселе[нцији] всеподанѣйшеприслати будемъ, Егω Комисара Г[оспо]дина ωтъ Сеебергъ за таковуСупозицїю Всепорнѣйше Ексекузирамъ, и да возвѣстимъ что ωнъ нје радъни умалому чему увредити како ихъ Цесарω: Кралев: Велич[ество]всевисочайшую заповѣдъ, тако много менше и Вашея Екселе[нције] волюи зактеваније, но ωнъ творитъ Еже правда гласитъ.

Въ вторый день, и третјй то есть въ Субботу и Н[е]д[е]лю, дѣланикакова неМогохомъ, развѣ само да уредили бѣхомъ Какосја Комисјаслѣдовати будетъ, первѣе прочитавши Мандате и рескрипте Цесаро:Кралев: и Решкриптъ ωтъ Ихъ Цесаро: Кралев: Величества на ВашуЕкселе[нцију] изданый подъ 18-гω Декем[врија] 753: по римскому и такоза ωнай дань ωстася насемъ. а въ

Четвертый день пришествја Нашего здѣ Маја 2-огъ въ понедѣлникъво Имя Прес[вја]тыя и Пребезначаныя Троици ПредстателствомжеПреблагословебыя Дѣвѣ Марїй; Первую Комисјю имети Сесјю имѣхомъпо гласу ВсеМ[и]л[ос]тивѣйшја ихъ Цесаро Кралев: Величества въчетирехъ пунктахъ состоящюся заповѣди; здѣ во вароши Халмаћю.Призвавши Первѣ С[ве]щенство тоже и Людство и представивши сја 4-емПункта Единому по Единому, Јаже исповѣдуетъ Еп[ис]к[о]пъ Фωгорачкјйи держитъ, а Еп[ас]к[о]пъ Арадскјй недопущаетъ ни исповѣдуетъ. Такосадъ по ωсобно да скажетъ всякъ по д[у]ши, зане здѣ на сјяја нѣстъ нипринужденјя, но Естъ воля свакому дата свободна, подъ КоимъЕп[ис]к[о]помъ хощетъ бити кто, подъ фогорачкимъ, или арадскимъ; утако безъ парцїялитета на отвѣтъ всякаго таковаго, сѣктуарїусъ въпротоколъ вмѣщаетъ, и на иначе развѣ како декларираося вопрошаемыйбудетъ праведнѣ во писуетъ. Сицеуже бистъ во второй и третјей Комисјйи Сесји; и Естъ вѣдѣти Сихъ убогихъ людей ревностъ Јако Ещенейзъгла[гола]вшу цѣлу пропозицїю Комисару къ вопрошаемому, онъ абједекларира себе бити подъ Еп[ис]к[о]помъ арадскимъ, за фогорачкагожеЕп[ис]к[о]па ниже знати хотятъ, но ниже за оне Пункте; и Гл[агол]ютъаще намъ не дате подъ Еп[ис]к[о]помъ Арадскимъ, то данасъ Есмо готовиглаве положити за православје а унјати нећемо бити; и Естел уже ихъдекларирало, Вашея Екселе[нцији] С[вја]тими и непрестаними къ Б[о]гувозселяелими М[и]л[ос]твами ω с[вја]тѣмъ Православјй Нашемъ изъвароши Халмаћа и Ея Кнежје Селъ ωтъ домовъ поглвара досадъ 514. на

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

39

страну Г[оспо]дина Еп[ис]к[о]па Арадскаго, а на фогарачкаго само 4.главе и то ωтъ простихъ, тако и на предлежаще подвизатися будемъ, иуповаю да скоро совершитися Сјя унпартайшъ будетъ Комисја, ако амо идо конца ωвака Концесја нарωду будетъ, и неизмѣнится, ωбаче немислимъдася Можетъ измѣнити, занеже часто ωпоминѣмъ Г[оспо]дину Комисаруωтъ Сеебергъ да неби ωфицири Комитата, Какову смутню между людеуметнули, и такожде преморавали и страхомъ претили како и прежде; ноωнъ какое и писао В[а]шой Екселе[нцији] Естъ Ч[е]л[о]вѣкъ иже всякагопарцїалитета ωчуждается, и цѣлый щатсманъ и правый нѣмацъ Естътакый какое дошао всѣмъ сего Комитата офицѣромъ ωстро повелѣо, даподкасиранјемъ Свое ωфицје Естъ таковјй иже бися у сје дѣло умѣшао,Сего ради свакъ себе добро чува: Г[оспо]дину же Холякјй Фейшпанувармећи сея, абје заповѣдити дао что би ωнъ Холякјя /: аки началныйпоглаваръ до садъ бившјя Конфузјй, и нейсполнителъ Цесаро: Кралев:Величества повелѣнја:/ ни у своему Хершофту нити ωвой вармећи, доклесја Комисја здѣ находится, не ωбрѣтлется, но у иному Комитату; А заисполнити нѣгово мѣсто, и заповѣди прїмати ωтъ Комисаровъ нарежденЕстъ тояжъ вармећи вицеишпанъ Ч[е]л[о]вѣкъ благъ именем ПоганьАдамъ, закономъ калвинъ, кой и прежде билъ влщше къ нашой страни,нежели къ унјатской, и у многому помагалъ изъ прочихъ же дѣйствјахъидѣйствителей видится да добрый конецъ бити хощетъ, само /:Јако же ирѣхъ:/ сице доКонца инквизицїй сея постолно, ако уздержитеся въпрочемже мене во всевисочайшую М[и]л[ос]тъ и Бл[а]гословенјепревручаю Пребиваю.

Вашегω ВысωкωПреωс[вја]щ[енст]ваЕкселенцјй

Подножїе

у Халмаћю 4-го Маја Мωѵсей АрхиМандритъ 754.

(АСАНУК, МПА „А“ 95/1754)

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

40

II

Халмађ, (8) 19. маја 1754. године

Оригинално писмо архимандрита Мојсија Путника у којемобавештава митрополита Павла Ненадовића о раду Комисије за одвајањеправославаца од унијата, при чему других готово да нема у Халмађскојобласти.

ВысωкωПреωс[ве]щенѣйшїйПревωсхωдителнѣйшјй М[и]л[ос]тивѣишјй Г[оспо]дине Г[оспо]дине!

Вашегω ВысокоПреωс[ве]щ[енст]ваЕкселенцїй се уже изъХалмаћя въторицею всепокорнѣйше Пишемъ и ужъ недвоумимъ да изъПервагоω подъ 4. Маја ωтпущенимъ за вся едина вѣющающалсъ и случаемаяωнаржденомъ дѣлѣ, все М[и]л[ос]тивѣйше В[а]ша Екселе[нција] разумѣтиизволели есу, и будући да денъ ωтъ дне, людїе на страну Г[оспо]динаЕп[ис]к[о]па арадскаго умножаются и единимъ словомъ целјй дищриктъподъ нимъ со изволяетъ единодушно безъ всякаго пристрастја бити, и егоза Своего Архиереа знати, и имѣти хощутъ тако неωставихъ за вся дѣсмаявсенижайше како В[а]шой Екселе[нцији] сице и Г[оспо]дину Еп[ис]к[о]пуарадскому Јавити най пачеже н[и]нѣ јавлю. да

Повнегда совершихомъ сјю Кнежјю Халмаћску и варошъХалмаћъ съ цѣлωмъ и постояномъ и безпристрасномъ Инквизицїомъ,Тогда зачелъ молити Г[оспо]динъ началнјй Комѵсаръ и Конзилјаръ ωтъСеебергъ насъ вся въ Комѵсјй сущїя, во Ежеби изволели мы вся села сегодищрикта на Кнежїе ωвде у Халамћъ съ Его повелѣнјемъ призивати, иωва предложенја Цесаро: Крал[евскаја] въ 4-ри пунктахъ состоящалася,каков могалъ самъ Г[оспо]динъ Комѵсаръ ωтъ Сеебергъ моделъприходящимъ пропонирати на влашкомъ Јазицѣ; зане гл[аго]летъ: ЈаЧ[е]ловѣкъ Есамъ временитъ и доволно тяжекъ ωбаче заповѣдъ ихЦесаро: Кралев[скија] Вели[чест]ва Морамъ исполнити то естъ ωтъ селадо села дайдемо, али видите сами да кола ходиту немогу ωтъ планина иКршовитихъ мѣстъ каменихъ а и конь врло слабо намѣсти можетъ ходити,а пѣшице ити не могу, друго се уже изъ четверте сесје и инквизицїеможете познати изъ ωтвѣтовъ модей [моей-прим. приређивача], чтоединодушно држатся Еп[ис]к[о]па арадскаго, тако ми или ишли по селиили неишли едино успѣти будемъ; Третје. и моделъ досаждати будетъ и

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

41

намъ потребная прискорбѣти неможемъ Ербо насъ естъ доволноемножество. Четверто а и видите что доволно слабаго здравја есамъ инемоществую; того ради да не би кой ωтъ приседащихъ здѣ, каково либосумнѣнје имѣлъ, еже би ся касало какова годъ случая или ωтъ насъ илиωтфицировъ сея вармећи, зане заповѣдилъ есамъ имъ что би ся ωни ни въмаломъ чемъ дѣла сего нашего мѣшали, или попустилися люде плашили иподговарати по досадашнему ωбичаю. Тѣмже ми видѣвши /:како и истинаестъ:/ штонтъ здравја его Г[оспо]дина Комѵсара ωтъ Себергъ, и смотрившида за нашу страну лучше естъ сје, соизволихомъ сви еговому таковомузактеванјю, занеже когда людїа приходятъ изъ селъ въ варошъ, то еданъ ωтъдругаго учися и преповался за ωтвѣтъ; А ωнъ Г[оспо]динъ Комѵсаръ ωтъСеебергъ заста слабаго здравја естъ; Зане и доктора изъ Сибиня со собомъдовео, и ч[с]сто поболява, и изъ тогω въдѣемихъ ни что естъ достойнокаковаго сумнѣнја и пристрастничества, но све ωно творится еже естъ воля,намѣренје, и заповѣдъ ихъ Цесаро: Кралев[скија] Велич[ест]ва.

Оны люди въ решкриптѣ Цесаро: Крале[вскија] шпецифициратиза уните, приходили есу Г[оспо]дину Комѵсару ωтъ Сеебергъ /: ωбаче невси:/ съ меморїалωмъ пропонираюћи да ωни ни садъ нити тогда изволишаунјати бити, но то самω гл[агол]ютъ естъ на ихъ една пизма, и ищутъωнаго иже ихъ за уните лажно шпецифицирно и ихъ Цесаро:Кралев[скија] Велич[ест]ву непотребно реферирабо и съ плачемъпросили есу Г[оспо]дина Комѵсара, что ωни никако унјати нехощуъ бити,ωбаче ωнъ Г[оспо]динъ Комѵсаръ, на сја ωтвѣтствовалъ имъ тако, да онъуштонту сего дѣла имъ помоћи нје, но утолико упущаетес у елико нередъестъ противанъ јавитися Цесаро: Кралев[скија] Велич[ест]ва заповѣди иволи, и надъ ωними сами имѣстъ властъ уписати га въ протоколъ иже какодекларираося будетъ, а то естъ при следшой Комѵсјй, кромѣшпецифициратихъ уже. а Јакоже слишамъ да ико В[а]шой Екселе[нцији]Меморїалъ послати преправляютъ, и естъ ихъ воистину между,шпецифицираними иже ни за Комѵсјю бившу, ниже закаковый подписъωтъ себе вѣдаютъ: Того ради прошу всеподаннѣйше В[а]шу Екселе[нцију]неωставите ихъ погибнути, аще съ меморјалωмъ токмо предъ лицемъВ[а]шея Екселе[ције] јавлятся занеже ωвое ревностъ по Б[о]зѣ, иС[вја]той Ц[е]ркви православной, јаже сей убогјй народъ имѣстъ, и ωвосустрадянја, јаже ωви претерпѣша иже неиначе, но јакоже во время великагогоненја на Хр[ис]тјанство, во пустиняхъ, въ горахъ и во вертепахъкаменјихъ крїяху себе до пришествја сея Комѵсјй и ωтшествја провизораТатаје, исутъ иже за 30. неделя свой домъ невидѣвше Крїющеся искитающс инји въ Темницахъ и въ желѣзахъ, и н[и]нѣ предъ пришествје

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

42

сихъ Комѵсаровъ освободишася и прочјй мнозїй, различнѣ страдаша заблагоч[е]стје, или паче ихъ вящшая частъ ради сея унјй.

Г[оспо]дину Еп[ис]к[о]пу арадскому писахъ и јавихъ дабиизволели ωвамо тами кога годъ послати, иже би по всевисочайшейрезолуцїй Цесаро: Кралев[скија] Велич[ест]ва въ д[у]ховнихъ его властъЕксерцирао, зане јакоже о всепокорнѣше јавихъ сје дѣло денъ по денъ коконцу приближается /: еже и скоро ωкончатися имѣтъ:/ а ми повсем[и]л[ос]тивѣйше намъ изрученой Инштрукцїй по ωконченјйвозвратитиая абје натрагъ немѣраемъ и долженствуемъ; Тѣмже исудихомъ да би ωтъ стране Г[оспо]дина Еп[ис]к[о]па арадскаго здѣ ктообрѣлся и ωсталъ, дондеже ину дишпωзацїю Г[оспо]динъ Еп[ис]к[о]пъза сје мѣсто учинитъ, или иначе резсудитъ.

Дѣло врученое ми тако бл[а]год[а]рю Г[оспо]да Б[о]гаМ[и]ло[с]твами С[вја]тими Вашими Бл[а]го[словомъ] и добро ходити ежелучше бити неможетъ, зане како видится ωви Комѵсыр ωтъ СтранеВ[а]шея Екселе[нције] доста боятся и Вам по свакой прилики, да имъ естъωтъ Вјени добро припрећено, Того ради и невозирающе ни нашу, ни наунјатску страну, вся по повѣлѣнјю и заповѣди, Ц[а]рской Чинятъ, и неиначе развѣ ако би ми имъ иншпираторесъ били, то естъ елико нашегоправославја касается, и Г[оспо]дъ Б[о]гъ дао те не началный Комѵсаръωтъ Сеебергъ, нити вътрый Г[оспо]динъ Мишке Емерикусъ асесоръ,рожденый синови заподнаго исповѣданја есу, но кой измотраномъ, а койωтъ Калвиновъ у рїмскјй законъ прешли, те и во всѣхъ дѣйствјахъ своихътако мирно и постопаютъ; друго пакъ; ωтъ ни себе завелику ч[ас]тъпреписую ωву Комѵсјю, зане ихъ Цесаро: Кралев[скија] Велич[ест]вохоће сада чрезъ ню безъ пристрасну /: јаже многогратъ зачинята била:/единъ кратъ увѣдомитися, какове есу имѣли досадъ ωбсерваторе, ихъвсевысочайшаго повелѣнја, и н[и]нѣшнихъ Г[оспо]дей Комѵсаровъвѣрностъ еще болше у ωвому казусу вѣдѣти, кои ωбадвойца В[а]шойЕкселе[нцији] рекомендируютъ, съ коимже и Ја себе во всевисочайшуюМ[и]л[ос]тъ и Бл[а]гословенје ωческое въручающъ прениваю.

Вашея Екселенцїйподножје

у Халмаћю 8-го Маја Мωѵсей АрхиМандритъ754.

(АСАНУК, МПА „А“ 98/1754)

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

43

III

Халмађ, (11) 22. мај 1754. године

Оригинал писма архимандрита Мојсија Путника којимобавештава митрополита Павла Ненадовића о завршетку рада Комисијеу Халмађској области и јавља за покушаје да се православци преваромприкажу као унијати.

ВысωкωПреωс[ве]щенѣйшїйПревωсхωдителнѣйшјй М[и]л[ос]тивѣишјй Г[оспо]дине Г[оспо]дине!

Вашегω высωкωПреωс[ве]ще[нст]ва Екселенцїе изъ даля подъ 27-имъ априлїа ωтпущеное скупа съ Копјомъ рескрипта ωтъ ихъ Цесаро:Кралев[скија] В[е]ли[чест]ва ради толмача во влашкомъ Јазоцѣ всепокорнѣйше по пристойности изправно получихъ, и не сумнѣвајося даизъ двоихъ уже изъ Халмаћя мною ωтпущенихъ писанјахъвсеМ[и]л[ос]тивѣйше разумели есу найпаче же елико касается толмачаво влашкомъ Јазицѣ и да никакова контроверја ωтомъ естъвсеподаннѣйше паки јавляю но всяко доволство и безъ рескрипта понарежденјю Вашея Екселе[нцији] естъ, кое такожде М[о]л[и]твамиС[вја]тими В[а]шея Екселенције и Бл[а]гословенјемъ ко концу уже доспѣ.

Вчера паки собравшимся всѣмъ селамъ и вароши Халмаћю тоестъ деклариравшемся подъ Еп[ис]копомъ арадскимъ бити, есуГ[оспо]динъ началный Комѵсаръ при послѣдной Сесји испитанја, совсѣми нами Комѵсари и присѣдащими, скупа ис Г[оспо]диномъфейишпаномъ Холакјемъ /: людей всѣмъ совокупл[ив]шимся:/ пропониралии сказали. 1во Что есу ли ωни Контенти Сеи Цесаро: Крале[вскија]Вели[чест]ва заповѣсти, и елися сја Комѵсја совершила безпристрастнои безъ велике силе и страха. 2ро. А понеже да по всеМ[и]л[ос]тивѣйшейзаповѣсти ихъ Цесаро: Кралев[скија] Вели[чест]ва и вашей декларацїйподъ Епи[ско]помъ арадскимъ изволели есте уже бити, тако и свободни унапредъ есте по привилегјамъ вашимъ ωбщенароднимъ всй јакоС[вја]щенство, сице и людство животъ свой препроводити, на властито жеС[вја]щенство да имѣетъ вся д[у]ховная досадъ возбраненая дѣйствовати,то естъ, Крща[ва]ти, вѣнчати, исповѣдати, причестити, погребати, иединимъ словомъ вся творити, и по законну ихъ исполнявати, ωбаче

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

44

кромѣ ц[е]рквей занеже ц[е]ркве будутъ дотолѣ затворене, и на мѣсти каоподъ унјатской власти, дондеже за ихъ повелѣнје иное ихъ Цесарω:Кралев[скија] Вели[чест]ва не прїдетъ, будући да нити ми Комѵсари, нитипакъ вашъ Г[оспо]динъ Митрополїтъ, въ рескриптахъ ωтъ ихъ Цесаро:Кралев[скија] Вели[чест]ва за Ц[е]р[к]ве ни найменше чтолибо годъимѣете, но само да по инквизицїй, и декларацїй вашой таковой можемъи долженствуемъ по всевисочайшей заповѣсти васъ подложити, какоС[ве]щенства а и людство Еп[ис]к[о]пу арадскому, и въ его д[у]ховнуювластъ надъ вами. Тѣмже и сему присуствующему ωтъ странеГ[оспао]дина Митрополїта, и Еп[ис]к[о]па арадскаго, Г[оспо]динуАрхиМандриту и Комѵсару у ωвой Комѵсји, васъ вся аки самомуЕп[ис]к[о]пу арадскому, иже себе декларирасте за не уните, вручаю и неимѣвше никаковаго страха, сваку ему субординацїю во всѣхъ касающихсязакона вашего да имѣсте. а Ја како Цесаро: Кралев[скија] здѣ Комѵсаръесамъ како реченому Г[оспо]дину фейшпану Халокју тако и прочјимъωфицїаломъ сего Комѵтата, волю и зактеванје ихъ Вели[чест]ва јавлю иимъ въ Копјахъ Мандате Цесаро: Кралев[скија] съ цѣломъ Комѵсјомъвидимирате дао, и сказао на властитωже, Г[оспо]дину фейшпану Хωлакјипрепоручю, чтобъ ωнъ не иначе неразвѣ како заповѣдъ естъ ихъ Цесаро:Кралев[скија] Вели[лест]ва и у свему коликомъ тако слѣдовалъ, ваежебина въ найменшемъ заповѣдъ ихъ Вели[чества] лдирати дерзнулъ а то естъвасъ уж јако правилнѣ деклариране ко Еп[ис]к[о]пу арадскому, попривилегјамъ вашимъ ωбщенароднимъ живети, и законная вашеупотревляти Мирне ωставитъ и хранитъ, ωбаче јакоже рѣкъ КромѣЦ[е]р[к]вей ихъ же ради скупа с Мојωмъ релацїомъ Комѵсјй сея буду ихъЦесаро: Кралев[скија] Вели[чест]ву всепокорнѣйше јавити и ωтвѣтапросити что будетъ дѣлати, понеже да за садъ у ихъ Вели[чест]вазаповѣсти ради ц[е]рквей ничто неопоминяется, еже и елико скоршесотвору, и јакоже естъ сице и релацїю мою дати буду.

Тωго ради изволите всем[и]л[ос]тивѣйше В[а]ша Ексел[енцијо]сје расудити и ускорити ради Ц[е]рквей сулицитирати, занеже имадукоися цѣло изподруке ωстре ωсвоити ихъ и унјатске назвати, јеже нјемогуће, зане унјатовъ нје вишшем декларирло при ωвои Комѵсји аще неωвимъ иже декларирашася къ Нашой Страни, ихъ же Естъ на брою точјюглава ωтъ дωмовъ 1146. а и више битиће ихъ. и

Ја есамъ таки Г[оспо]дамъ Комѵсаромъ ради ц[е]рквей доволнопропониралъ и да ωвой Термунусъ /: in Spiritualibus :/ разумѣтся и въц[е]рквахъ да можетъ Г[оспо]динъ Еп[ис]к[о]пъ арадскјй властъ имѣти,ωбаче ωни ωтговораю сице: Вы есте уже видили, и познали что если во

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

45

всемъ дѣлѣ сея Комѵсја аКураты били, и јакоже ихъ Цесаро:Кралев[скија] Вели[чест]ву тако и ихъ Ексел[енцији] Г[оспо]динуАрхиЕп[ис]к[о]пу нисмо ради зазрѣтися, найпаче же елико касаетсямандата ихъ Вели[чест]ва; и ωбаче у которомъ неимѣемъ заповѣсти, и уωномъ немѣшатися намъ ненадобно; Того ради нека изволе ихъЕкселе[нција] Г[оспо]динъ АрхиЕп[ис]к[о]пъ и Митрополїтъ, ко ихъВели[чест]ву предложити и солицитирати ради Ц[е]рквей, а поднегданамъ и на нашу Славну Губернјю Херделску Мандатъ прїидетъ, во ежепредати я вамъ или Еп[ис]к[о]пу арадскому абје сотворимъ поповелѣнјюи не иначе. а Аще и садъ сје ради ц[е]рквей въ рескриптѣ что либо годънайменше било, ми би абје, јако же С[вја]щенствω и прочее людство Вамъизручихомъ и къ части Еп[ис]к[о]па арадскаго приклонихомъ Сице ииЦ[е]ркве не ωставили бихомъ не дати.

Г[оспо]да Комѵсари намѣраютъ дѣлится ωтъ здѣ у среду будущуили пятокъ, во свояеи; абја радъ ωвде после ни ωстаяти нисамъ радъ,боящся, дакакову годъ досадашный дѣлателје Злый Конфузјю не возбудеи на мене ωборе, зато и пишемъ Г[оспо]дину Еп[ис]к[о]пу арадскому, воеже би ускорили со своимъ посланикомъ ωвамо, и Сућаемся всенижейше,В[а]шу Екселе[нцију] молити во еже бисте Г[оспо]дину Еп[ис]к[о]пуарадскому наречено препоручили ω семъ уже ко концу приведшемсядѣлѣ, по болше настояти, здраво и бодрено радити, зане войстину ащеωставлятъ Сице на Егзарх и на протпопе, а сами у презенцїй неузрадебудетъ порслѣдна летъ горша первја, будући да самъ Хр[ис]тјанеωбнадеждїω за пришествје ихъ архиЕреа, и надаюся и желе Е еликовлщшеможно естъ. Видѣти Его въ прочемъ Мене у всевисочайшуюМ[и]л[ос]тъ вручающъ и бл[а]гословенје. Пресиваю.

Ваш[е]гω ВисокоПреос[вја]щ[енст]ва Екселе[нције]

подножје

У Халмаћю 11-го Маја Мωѵсей АрхиМандритъ754.

(АСАНУК, МПА „А“ 101/1754)

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

46

IV

Велики Варад, (15) 26. децембар 1754. године

Оригинално писмо архимандрита Мојсија Путника послатомитрополиту Павлу Ненадовићу у којем га обавештава о раду истражнеКомисије у Великом Вараду.

Высокω Преωс[ве]щеннѣйшјй ПревоскодителнѣйшјйМ[и]л[ос]тивѣйшјй Г[оспо]дине Г[оспо]дине!

Вашегω ВысокоПреωс[ве]щенства Екселенцїй, н[и]нѣ Свѣтлоприходящня д[у]шеспасителныя и торжественыя праздники,повесподанеѣйшей моей должности винчую, а то естъ како праздникърождества Хр[ис]това и новаго лѣта, тако равнимъ съ пособомъ и С[вја]тагωБ[о]гоявленја, желающъ и просящъ понизѣйше, во ежеби тойженовωрожденый Ии[су]съ, и ωсмодневно ωбрѣзатися изволивый, на конецъже јавивый Себе и ωтъ Јωанна Кр[ес]титися изволивый, В[а]шуЕкселен[цију] на многа и премнога лѣта дождавати во велкомъБл[а]гопослѣшетвѣ сподобилъ, и на врагы видимја и невидимја Ц[а]ркве ЕгωСв[јат]е, Со ωдолителя помощјю Своејю С[вја]тою сотворилъ, къ томуже издравје бл[а]гозактевасмое В[а]шой Екселе[нциј] подаровалъ, на разширенјебл[а]гоч[ес]тија и ц[е]рковнаго бл[а]гочинја, ещеже и на защищенје всегωЧ[ес]тнагω Клера и Славнагω народа Нашегω и правахъ, или паче и цѣлагωСегω Корабля во сихъ странахъ ωбрѣтающагося и всихъ волнахъвозлущястагω, ωтъ разнихъ же вѣтровъ волнусмагω найпачеже на ωсобитуюрадостъ и утѣшенје Насъ чадъ и недостойнихъ В[а]шея Ексел[енције] рабовъ.

Мню что уже В[а]шой Екселе[нцији] всеподаннѣйше ωтъ мене уωтпущеномъ подъ 17-го истекшагω М[есја]ца Јавленω Естъ, Како заприходънашъ ωвамω, тако равнѣ и застоянје идѣлω врученое ми, и понеже да ωноетаки зачатися нје моглω того ради и должную релацјю Сотворити Нисамъмогалъ, ωжидаюћи денъ ωтъ дне зачатја дѣла и Ексамена, подобнѣ иувѣдомленја ω всемъ, а н[и]нѣ Богу помагающу Еликω возможноизвѣстихся Сего ради и всепокорнѣйше В[а]шой Екселе[нцији] јавляю какотакоже и да днесъ Писанје В[а]шея Екселе[нције] ωпущеное изъ Карловцаподъ 29-го истекшагω исправно чрезъ пощу получихъ вкупѣ сприложеноюКартобјанкою Јаже за следъ при мнѣ задержати буду до далшагω ПовелѣнјаВ[а]шея Екселе[нције] зане Г[оспо]динъ Еп[ис]к[о]пъ арадскјй уже

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

47

нарежденје учинилъ, и на Трговце здѣшне Писалъ во ежеби потребная Намъприскорбливали, тѣмже и принесоша намъ за трωшякъ 30 f [форинти-прим.приређивача], Текущагω Сегω 8-га дне 754. ωбаче и дондѣ трошилъ ωтецъНамѣстникъ Меѳωдјй узлймающи Г[оспо]дѣ, Г[оспо]дѣ, между коимъ и въКомѵсјй заключено бистъ по Сели неходити на испитанја, но Села у варадъпозивати, Кромѣ беленошкагω дищрикта кудъ морамо сви ити. а понеже въсихъ уже мало горѣ возпомянухъ, что и како здѣ дѣстея В[а]шойЕкселе[нцији] покорнѣйше Јавити Сице и возвѣщую. да

Въ зачатјй испитанја Кто унјатъ или неунјятъ требовало паки 24.Ноем[врја] по нашему Календару како мени ωтъ страни В[а]шеяЕкселе[нције], тако и ωтъ страни Еп[ис]к[о]па форгача, депутатомъ въ купѣсприданими Намъ толамчи јавитися Славной Цесарω: Кралев[скија]Полнемощной Комѵсјй /: Сущимъ имъ всѣмъ уже въ Сесји:/ гдѣ на зактеванјеихъ, и Пленипотенцїе во ωригиналѣ имъ изручихомъ, котория ωни кодъ себезауставивше, а Насъ баје на Квартире ωтпустишя гл[агол]ющи: да ωнияМежду актами прочјими ωтъ потребе имѣти будутъ, јаже и до днесъ кодъ ихъωбрѣтаются и ино ничто въ той денъ не дѣлано било.

Тогωжде 25-фо дѣло и испитанје кто унјатъ или ни, зачася гдѣ въпервой Сесјй, и презенцїй Пароха, и Егω парохјанъ Собранјй Единагωтокмо Села наособнѣ, и предъ людма вопрошаются а во превихъ попъ;аще ωнъ изповѣдуетъ ωна четири пункта, а то естъ 1-во исповѣдуетъ лиПапу за поглавара ц[е]рковнаго, 2-го произхожденије же Д[у]хаС[вја]тагω, и ωтъ С[и]на держитъ ли. 3-тје равнѣ такожде пургаторјумъ,4-то и можетъ ли чрезъ ωпрѣснемъ бивати пресуществлѣнје тѣлаХр[ис]това, къ томуже гдѣ родился воспитанъ, и училися, кто Егорукоположилъ, парохјю Ему далъ, Слѣдователнѣ и имѣлъ ли плаћу ωтъфоргача Еп[ис]к[о]па, и чесω ради, и колико прїималъ на едно лѣто.Потомъ и людїе вопрошаются у коемъ закону есу, и въ которой вѣри,подобнѣ же изъ пунктовъ ωбаче не изъ всѣхъ вопрошаются, тоже какопопъ, тако и людїе въ протоколъ чиновно, въписуются чрезъ актуарјаКоларя, по ихъ декларацїа, а по ωконченјй испитанјя Единагω Села Сицезаключаются чрезъ тогожде актуарјя влашкимъ јазикомъ, како и изъпредлога того на томже јазицѣ подъ словомъ А. видится. и уже прекодванадесятъ Сесја, прешло селъ берзокришкаго дищрикта тридесетъ идва, изъ Коихъ Б[о]гу бл[а]годаренје М[и]л[ос]твами С[вја]тими В[а]шеяЕкселе[нцији] еще ни единω за унитско недекларирася и ниже единъч[е]л[о]вѣкъ, развѣ само Нѣколико поповъ ωбаче невси; но токмо ужеωтдавна бившјй, Которий и навящпая вина сутъ здѣшнаго смлтенјя.

Ѡва Славна Цесаро: Кралев[скија] Комѵсија во первихъ ωстроПривилегје ωбщенародне наше защищати установиша, а н[и]нѣ помалу

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

48

угашается ωное, и јакоже разумѣхъ имъ Г[оспо]дамъ Комѵсаромъ ни ωткогоинаго предложено естъ, развѣ ωтздѣшнихъ противниковъ нашихъ, къ томуже и ωтъ Канцлера Мажарскогъ, да влашкјй народъ, ни когда привилегјамъСербскому Народу Концедиряннимъ, нје подлежало ниже паки ωнимъСвободамъ гл[аго]лющи: да и у привилегјахъ рацкихъ ωнако видѣти естъ, иниже Когда на вѣрностъ какову изидошя, но всегда во хунгарїй ωбрѣталисяесу; и ещо во времена Краля Матјаша тогω ради нужда гласитъ, во еже биВаша Екселе[нција], тако изъ конфирмацїахъ всѣхъ арадскихъЕп[ис]к[о]повъ ωтъ Исаје Дїковича даже до днесъ правящаго, јако за изитјеу маћар[с]ку сего влашкагω народа всем[и]л[ос]тивѣйше изволелиизвѣстися, аще что ωсемъ народѣ тамо гдѣ годъ ωпонается и естъ, и ωтъкуду изидоша, иначебо войстину ωвай народъ, Зло страдати будетъ, ащезащищенја потребнаго лишится, зане Комѵсари извидѣнје само чине ктоунјатъ, а ωонченја никаковаго ωвде небудетъ, и единъ Б[о]гъ вѣстъ когдасовершится дѣло Сје, занеже здѣ биватися удѣлу хотятъ до будущагоМ[есја]ца априлјя, недокончано еже паки къ зими ωставити, и ωвде паки коωконченјю Соборатися, и ωнакωвъ вайстину процесъ, хоће ЕксωриратисяКоему конецъ додне будетъ; Занне противници дѣлаютъ денъ и нощъ и зораСвоя добро дефендируютъ но зело потайно; и тако patronatum quam EtjamDominy, но елико паки касается Г[оспо]дей Комѵсаровъ, ωни истино своезданје водятъ добрѣ и парцїалитета всякаго чужди есу.

Ја уже и у пошествјю моему ωвамо понизнѣйше В[а]шойЕкселе[нцији] ωтъ устъ изручихъ во ежеби м[и]л[ос]тивѣйше писанјапосилаетая комнѣ на арадъ чрезъ пощу ωправляли, и на мое имя подъписивали, гдѣ такожде у прибитјю моемъво арадѣ, Ја отцу Петру Райковичукой во дворѣ н[и]нѣ находу, изручихъ да ωнъ велкја пощи ωндѣ на мое имяωтъ Карловаца посилаемја Писанја прїиматъ и къ мени у великјй варадъпо уже нарежденой ωказјй ωтправляетъ, Како ω ωтъ ωвуду равнимъначиномъ ја на арадъ посилаю, тѣмъ же и паки В[а]шой Екселе[нцији] попаки всем[и]л[ос]тивѣйше реновиратомъ повелѣнјю возвѣщую, даСигурнје писанја ко мнѣ посилаетая и болше приходити немогутъ, развѣпоначину уже реченномъ а то естъ на арадъ съ надписанјемъ на мене и моеимя, въ прочемъ же мене во всевисочайшую М[и]л[ос]тъ и всегдашнѣеω[те]че[с]кое бл[а]гословенје вручающъ ωстаю пребиваяже и есамъ.

Вашея Екселенцјйподножје

изъ великоварад 15-го декем[вря] Мωѵсей АрхиМандритъ754.

(АСАНУК, МПА „А“ 303/1754)

Писма архимандрита Мојсија Путника из Арадске епархије 1754. године

49

Vladan GAVRILOVIĆ, Nenad NINKOVIĆ

LETTER OF ARCHIMANDRITE MOSES PUTNIK FROM THE ARAD DIOCESE IN 1754 YEAR

Summary

The Episcopate of Arad was one of the eparchies which were part of theMetropolitanate of Karlovci. Its population was ethnically varied and this settingwas also heterogeneous when it comes to religion. This led to conflicts betweenSerbs and Romanians, who belonged to the Eastern Orthodox Church, on the onehand, and the Proselytic Catholic Church on the other hand. Since the Bishopfrom Veliki Varad and the Kaptol were the greatest feudal lords in the area,Orthodox population was on several occasions forcibly converted into Catholicismunder their very powerful, predominantly financial influence. Bishops (Episcops)Isaija Antonović and Sinesije Živanović were particularly under threat and theymade an effort to preserve their congregation at all costs. The situation was thegravest in the Halmadj area and in Veliki Varad. High-pressured by the CatholicChurch and the Uniates, the Metropolitan of Sremski Karlovci Pavle Nenadovićand Bishop Sinesije Živanović wrote a number of complaints to the Illyrian CourtDeputation and to Maria Theresa. All this resulted in the appointment of acommittee in 1754, which was to determine the exact numbers of Orthodoxbelievers and of Catholic Proselytes and to finally resolve religious issues andimpose order in the area. Head of the committee was agent at Erdelj CourtCouncil, Martin Wanokel von Seeberg, as Imperial Commissioner. MetropolitanNenadović appointed as his exarch and representative in the committeeArchimandrite Mojsije Putnik, with Slivester Popović, hieromonk from Rakovacnominated as his assistant and interpreter for Romanian. Archimandrite Putnikinformed the Metropolitan in his letters on how the investigation was beingimplemented. From these letters we can see that all the pressure seems to havebeen futile, as despite it, the population under the jurisdiction of the Arad bishopmore often than not identified themselves as Orthodox, rather than Uniates.

Key words: Moses Putnik, Arad Diocese, Sinesije Živanović, PavleNenadović, Halmađ, Veliki Varad Ortodox, Uniates.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Владан Гавриловић, Ненад Нинковић

50

Недељко В. РАДОСАВЉЕВИЋ*

Историјски институтБеоград

ЕПИСКОП КИРИЛ ЖИВКОВИЋ О РУКОПОЛОЖЕЊУСВЕШТЕНИКА ЈОВАНА БАЛТИЋА

И ПРИЛИКАМА У БОСНИ 1804.**

Апстракт: У раду је критички приређено и објављено писмо пакрачко-славонског епископа Кирила Живковића митрополиту Срефану Стратимировићу орукоположењу Јована Балтића, кандидата из Босне ког му је послао заповедникграда Новог, капетан Мустафа-бег Церић. Писмо је значајно због тога што се у њемуговори о приликама на хабзбуршко-османској граници у време када су у Боснипочели нереди подстакнути устаничким збивањима у Београдском пашалуку. Поредтога, оно омогућава и тачније датирање постојања цркве у селу Рујишка, једне однајстаријих цркава брвнара у Босни. С обзиром на то да је за рукоположење ЈованаБалтића био надлежан дабробосански митрополит, епископ Живковић објаснио јемитрополиту Стратимировићу зашто је прихватио да изврши тај чин. У прилогу једостављен и препис писма епископа Живковића Мустафа-бегу Церићу, у коме гаобавештава о проблемима које му је проузроковало рукоположење кандидата изДабробосанске митрополије, и моли га да их више не шаље к њему.

Kључне речи: Карловачка митрополија, Васељенска патријаршија,Босански пашалук, Нови, епископ Кирил Живковић, Мустафа-бег Церић,свештеник, рукоположење.

У архиву САНУ у Сремским Карловцима сачувано је више писамакоје је пакрачко-славонски епископ Кирил Живковић упутио карловачкоммитрополиту Стефану Стратимировићу, у периоду од 1791. до 1804.године. Ова писма била су предмет лингвистичке, филолошке и

51

* nedeljko.radosavljevic@iib.ac.rs** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,науке и технолошког развоја Републике Србије Европа и Срби (1804–1918) :подстицаји и искушења европске Модерне (Ев. бр. 177031).

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 51-66MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 51-66

УДК: 271.222(497.11)-773(497.6)”1804”(044)

археографске анализе, јер су животни пут и књижевна делатност овогобразованог архијереја веома занимљиви.

Кирил Живковић рођен је у Пироту 1730. године. У време Другевелике сеобе 1737. са родитељима је прешао у Хабзбуршку монархију.Породица се настанила у Футогу, па је основно образовање стекао уНовом Саду. Након тога, 1748. је отишао на Свету Гору и убрзо, са 19година, примио монашки постриг у светогорском манастиру Зограф.Радио je као учитељ у Жегару у Далмацији, а потом је као јеромонах биопарох у Скрадину. У међувремену је путовао по областима Млетачкерепублике, Италије, Хабзбуршке монархије, да би између 1758. и 1760.боравио у Русији. Потом се вратио у завичај, где је од 1760. до 1765. биоигуман манастира Светог Георгија у Темској код Пирота. Из Темске је1765. прешао у Хабзбуршку монархију, и убрзо отпутовао за Венецију иРим. У Италији је боравио две године, да би 1767. постао придворнидуховник темишварског епископа Викентија Јовановића Видака. Када јеепископ Видак постао 1774. карловачки митрополит, повео је и КирилаЖивковића са собом. Живковић је у Сремским Карловцима био управникдвора, и митрополитов заступник у црквеним делима у време његовогодсуства. Чин архимандрита добио је 1776, а старешина обновљеногманастира Светог Георгија у Гргетегу постао је 1778. У манастиру је остаодо 1786, када је изабран за епископа пакрачко-славонског, у време када јена челу Карловачке митрополије био митрополит Мојсије Путник.1

Епископ Кирил Живковић се у Пакрачко-славонској епархијистарао о уређењу црквеног живота. За време његове управе отворено јевише основних школа, а пажња је била усмерена и на додатно образовањенедовољно припремљеног свештенства, кроз за то посебно отворенуКлирическу школу.2 Током двадесет једне године, колико је био на челу

Недељко В. Радосављевић

52

1 Б. Лилић, Пироћанац Кирило Живковић, владика пакрачко-славонски, Пиротскизборник 19–20 (1994) 37–40; Иста, Прилог биографији Кирила Живковића,пакрачког владике, Лесковачки зборник 36 (1996) 367–369; Б. Чалић, Пакрачкиепископ Кирил Живковић и његова библиотека, Љетопис СКД Просвјета за 2008,Загреб 2008, 179–184; Исти, Живковић, Кирил, СБР 3, Д–З, Нови Сад 2007, 774; С.Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд-Подгорица-Крагујевац 1996, 277–279; Ј. Недељковић, О неким писмима Кирила Живковића,пакрачког епископа (друга половина XVIII и почетак XIX в.), Археографски прилози19 (Београд 1997) 233–235; Ст. М. Димитријевић, Грађа за српску историју изруских архива и библиотека, Споменик СКА 53 (Сарајево 1922) 261–266.2 Р. М. Грујић, Пакрачка епархија, историско-статистички преглед, Нови Сад1931, 171–172.

Пакрачко-славонске епархије, саграђено је или обновљено више цркава иманастира, бројни храмови су живописани, а у црквеним општинама супостепено увођене матичне књиге и деловодни протоколи.3 У влади -чанском двору у Пакрацу утемељио је велику библиотеку, деломзасновану на сопственим књижевним интересовањима и делатности.4

Кирил Живковић се, још од времена проведеног на Светој Горипочео бавити књижевним и преписивачким радом. Поред преписаТеодосијевог дела Канона Светом Симеону и Сави на осам гласова, иДоментијановог Житија Светог Саве, године 1803. у Будиму је објавиои Свјашченомученика Петра нареченаго епископа дамаскога две књиге очеловјеческом, 1. Истином јестественом разумје, 2. О духовном разумје,сокрашчено, јасне преписани и на печат дани.5 Радећи као свештеник иучитељ у Скрадину, између 1755. и 1759. написао је Наук или ученијеначалное детем в кратце језиком простим православнаго исповеданијасвјатолатолическија вери Христови, или Катихизис, који је настао илиу Далмацији или у Венецији, где је такође боравио.6 Као игуманманастира Темска, године 1764. написао је дело теолошке и поучнесадржине, под насловом Из душевного обеда в недељних днех избрана напрости јазик болгарскиј, познато и као Темски рукопис.7

Анализом језика и писма овог дела, и њиховим поређењем саписмима које је упутио митрополиту Стратимировићу, ЈасминаНедељковић је коначно потврдила да су Кирил Живковић, пакрачко-славонски епископ, и јеромонах Кирил из манастира Темска, једна исталичност, што је као чињеницу претходно изнела и Борислава Лилић.8

Епископ Кирил Живковић о рукоположењу свештеника Јована Балтића...

53

3 Опширније о томе М. Косовац, Српска православна митрополија Карловачка поподацима из 1905. године, приредио Н. В. Радосављевић, Загреб 2012, 769–888.4 У владичанском двору у Пакрацу Кирил Живковић затекао је нешто књига одпретходних епископа, а сам је преписивао, куповао и поклањао различита књижевнадела. Б. Чалић, Пакрачки епископ Кирил Живковић и његова библиотека, 198–202.5 С. Вуковић, нав. дело, 277; Б. Чалић, Живковић. Кирил, 774. 6 Кирило Живковић, епископ пакрачки, Катихизис, приредили, уводне студијеи коментаре написали Владимир Вукашиновић и Гордана Јовановић, Београд2009, 17–19.7 А. Младеновић, О вокалском систему пиротског говора друге половине XVIIIвека, Пиротски зборник 8–9 (1979) 271–278; В. П. Василев, Темският ръкопис-български езиков паметник от 1764. г., Старобългаристика/Paleobulgarica IX, 1(София 1986) 49–72. О књижевном делу Кирила Живковића опширније: Б. Чалић,Пакрачки епископ Кирил Живковић и његова библиотека, 179–219.8 Б. Лилић, Пироћанац Кирило Живковић, владика пакрачко-славонски, 38–40; Ј.Недељковић, нав. дело, 234.

Када је реч о поменутом делу, у утврђивању ауторства епископаКирила Живковића Јасмина Недељковић користила се писмима из АрхиваСАНУ у Сремским Карловцима (укупно њих седам), које је и објавила.Писма су драгоцен извор како за рад на биографији овог архијереја, такои за историју Православне цркве крајем 18. и почетком 19. века. ЈасминаНедељковић је, међутим, навела и то да писма под сигнатурама 1797/2/II,IV и VII, 1798/1 и 1804/12-I епископ Живковић само потписао, али не иписао својом руком.9

Предмет овог рада управо су писма Кирила Живковића сачуванау фонду „Б“ Архива САНУ у Сремским Карловцима, под бројем 1804/12-I и 1804/12-II, која можда нису настала из његовог пера, али су од његапотписана. Могуће је да их је, по његовом диктату, писало неко придворнолице. Језик ових докумената је црквенословенски, са примесама српскогнародног говора, што је у том периоду било уобичајено, а коришћенатерминологија била је потпуно у складу са оном из свакодневног животалокалног српског становништва.

У првом писму елементи српског говорног језика су претежноекавски, што је за простор Славоније необично, али потврђује чињеницуо пореклу епископа Кирила Живковића. Говор Пирота и околине био јеискључиво екавски, као и говор Новог Сада, где је такође провео извесновреме, мада су међу њима разлике велике. Друго писмо садржи некеодлике икавског говора. Уколико је ова писма писао неко други, а неепископ Кирил Живковић лично, управо се на основу језичких особинаможе претпоставити да је њихове концепте сачинио он, и да су по њимаписма и написана.

Први документ, писмо настало 30. септембра 1804, представљаизвештај епископа Кирила Живковића митрополиту Стратимировићу остању на граници његове епархије са Новском крајином у Босанскомпашалуку. Писано на три стране великог формата (34 х 21 cm), веомадобро очувано, оно је извор првог реда о савременим збивањима. Разлогза његов настанак повезан је са личношћу једног од ђакона (дијака) изБосне, који му је од стране новског капетана Мустафа-бега Церића послаткако би га рукоположио у свештенички чин. Необичан гест једногпограничног муслиманског феудалног господара, да припадника другевере из своје капетаније пошаље ради рукоположења у Пакрац, епископуКирилу Живковићу створио је неприлике, који је то морао да објасни свомцрквеном поглавару, митрополиту Стефану Стратимировићу, тим пре што

Недељко В. Радосављевић

54

9 Ј. Недељковић, нав. дело, 233–244.

се из садржаја другог писма види да то није био јединствен случај.Међутим, овај докуменат драгоцен је и из других разлога. Из њега се јасновиди да су, у тренутку његовог настанка, у пограничној областиХабзбуршке монархије према Османском царству владале нередовнеприлике. Кирил Живковић описује и упад једне групе наоружаних људи,које назива пустахијама, чије су намере биле пре свега пљачкашке, и којису тада убили једног фенриха10 и два војника граничара, да би после тогауспели да се повуку према Босни, и пређу Уну између Дубице иКостајнице. Епископ Живковић чак је навео да би штете од овог упадабиле знатно веће да у тој области нису били ангажовани Ердедијевихусари и граничне патроле.

Као разлог за непријатељско понашање суседа, који нису пошто -вали чак ни своју власт и њене наредбе, у овом писму наведене су вестио султанској заповести да се Хабзбуршкој монархији преда честрнаестградова уз границу, на шта локални муслимани нису желели да пристану.Кирил Живковић се у писму осврнуо и на утицај догађаја у Србији наприлике у Босни. Он је устанак против дахијске управе већ у овом писмуназвао револуција, што и не чуди, јер се од 1789. тај термин у Европивеома често користио, пошто је у последњој деценији 18. века на делубила француска експанзија у Европи.

Што се тиче будућег свештеника Јована Балтића, који му је послатради рукоположења од Мустафа-бега Церића, Живковић се заправоправдао због чега је то морао учинити, јер је то било у канонскојнадлежности дабробосанског митрополита Васељенске патријаршије.Наиме, кандидат није смео после дужег времена проведеног у Хабзбуршкојмонархији да се врати нерукоположен, јер би, како је изјавио, одмахпостао сумњив због дугог одсуства, живот би му био угрожен а породицапоробљена, док би му кућу запалили као шпијуну. И ти наводи говоре отоме какве су прилике владале у пограничним деловима Османскогцарства, и колика је била самовоља локалних заповедника, на које нибосански везир није имао већег утицаја. Ни оправдање да због немираподстакнутих збивањима у Србији није могао да оде код митрополита уСарајево ђакону Балтићу није могло помоћи, па је епископ КирилЖивковић због тога и извршио рукоположење.

Овај извор драгоцен је и за утврђивање времена постојања црквебрвнаре у селу Рујишка. У времену када су на простору Босанског ејалетачесто владале нередовне прилике, цркве и манастири бивали су

Епископ Кирил Живковић о рукоположењу свештеника Јована Балтића...

55

10 Заставник, најнижи официрски чин у хабзбуршкој војсци.

спаљивани и пљачкани. Османска војска је ту систематску меру одмаздепрема хришћанском становништву повремено примењивала, а неке црквесу се и због природе материјала од којих су грађене (дрво, бондрук)једноставно урушавале, или нестајале услед природних недаћа (поплаве,одрони). Из података који се у извештају Кирила Живковића митрополитуСтратимировићу налазе, види се да је у селу Рујишка, у БосанскојКрајини, 1804. највероватније постојала црква, која је касније, средином19. века, замењена новом, подигнутом на истом месту. Захваљујући овомдокументу, terminus post quem non њеног настанка било је могуће померитиза готово пола века.11

У прилогу писма Кирила Живковића митрополиту Стратимировићу,под архивском сигнатуром 1804/12-II, налази се и препис писма које јеупутио новском капетану Мустафа-бегу Церићу. Рукопис овог преписаидентичан је оном којим је писано и писмо митрополиту Стратимировићу.У њему епископ Живковић Мустафа-бега Церића ословљава са Вашасветлости, што је у тадашњим европским обичајима било везано за лицау кнежевском достојанству, а када би се тако обраћало неком званичникуОсманског царства он би морао да буде у звању везира, што са Церићемсвакако није био случај. Такво титулисање указује на његову наследносту области коју је контролисао, као и жељу епископа Кирила Живковића даса њим одржи добре односе, и тиме заштити и православне османскеподанике под његовом непосредном управом.

Садржај тог кратког писма открива мало познате детаље изживота православног становништва Босанске крајине. Из њега се видида Балтић није био први свештеник кога му је ради рукоположења послаоМустафа-бег Церић, али га Живковић моли да то више не чини. Када јереч о рукоположењу кандидата у свештенички чин, али и другихцрквених дела, Карловачка митрополија строго је поштовала канонскунадлежност помесних православних цркава и њихових архијереја, а услучају Јована Балтића, као и неких других свештеника рукоположених одепископа Кирила Живковића, надлежан је био дабробосански митрополити архиепископ Сарајева. Пакрачки епископ Кирил Живковић, указује уписму Мустафа-бегу Церићу да је због његових поступака, који сукршили тај устаљени ред, васељенски патријарх већ писао даву (жалбу)

Недељко В. Радосављевић

56

11 У Шематизму Дабробосанске митрополије из 1887, наведено је да је темељРујишке цркве положен 1851, а да је завршена 1853. Пријеглед протопрезвитерата,парохија са бројем села, кућа и душа, српско-православног свештенства и описомцркви у Дабро-босанској дијецези у години 1887, Додатак Дабро-босанскомисточнику за 1888, Сарајево 1889, 16.

карловачком митрополиту, и моли га да му кандидате шаље само уколикоје то неопходно, односно ако они нису у могућности да дођу до свогмитрополита. Наведени подаци указују на потребу да се истражи јошједно комплексно поље односа Карловачке митрополије и Васељенскепатријаршије, о коме се мало зна, а тиче се мобилности свештенства ињиховог рукоположења од ненадлежних епископа.

Ово писмо доказ је да је у Босанском пашалуку мешање локалнихфеудалних господара чак и у верска питања хришћанског православногстановништва постојало, и поред имунитета који су митрополитима каопредставницима православног милета гарантовани епископским бератимаили посебним царским (фермани) и везирским заповестима (бујурулдије).

Најзад, треба се осврнути и на личност новског капетана који сеу овим документима помиње под именом Мустафа-бег Церић. У делупосвећеном капетанијама у Босни и Херцеговини, Хамдија Крешевљаковићнаводи да је новски капетан након последњег Хабзбуршко-османског рата1788–1791. био Џафер-бег Церић, који је у борбама рањен у леђа, и да јеимао сина Мустафа-бега, који је капетанију наследио. Међутим, истиаутор такође наводи и друго мишљење засновано на Симбшеновој листи,да је Џафер-бег био брат новског капетана Мустафа-бега Церића.12 Какосе Џафер-бег помиње и после догађаја који се у овим писмима описују(умро 1818. или 1819), може се претпоставити да је капетанију можда упериоду пре 1804. предао на управу брату Мустафа-бегу. ЗатоКрешевљаковићеви наводи да је капетанију 1819. преузео Мустафа-бег,син Џафер-бега, не морају бити у супротности претходно наведенојпретпоставци.13 Епископ Кирил Живковић свакако је добро знао комепише писмо у Нови, а које је са собом понео рукоположени свештеникЈован Балтић, тако да ово писмо доприноси и разрешењу питања ко језаиста био новски капетан у тренутку његовог настанка.

У даљем тексту оба документа су дата у целини. Извршена јењихова транскрипција на савремено српско писмо. Текст је усаглашен саважећим правописом, али је језик на коме су она настала у потпуностисачуван. Нечитка места обележена су угластим заградама, а на разлогнечитљивости указано је у пропратном научном апарату. Ради визуелнепалеографске и дипломатичке спознаје о томе како су изгледала,приложени су и њихови факсимили.

Епископ Кирил Живковић о рукоположењу свештеника Јована Балтића...

57

12 Hamdija Kreševljaković, Kapetanije u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1980, 86.13 На истом месту.

1.

Пакрац, 30. септембра 1804.Епископ Кирил Живковић карловачком митрополиту Стефану

Стратимировићу – обавештава га да је у свештенички чин рукоположиоЈована Балтића из Рујишке, у Босанском пашалуку, и указује на разлоге збогчега је тако поступио. Указује и на немире у Босни и пограничне сукобе сасуседним муслиманима, до којих је непосредно пре тога дошло. У писмутакође описује понашање новског капетана Мустафа-бега Церића.

Ваша ексцеленција!

Oт 24-ог августа л[eтa] т[екушчаго] Ешцеленциј[и] Вашејамол[и]твиное писаније за Јо[в]ана Балтића из Босне, за поповствопришедшаго с отпустенијем писменим от своего капетана и грундхераМустафа-бег Церића, новскога града коменданта и Новске крајинезаповедника, да је му писао да посведочим за немир у Босни, и даижидавам доклем ми он отпише да се није могуће у Сарајево к еписк[о]пусвојему отићи. То понизнејше прошу, изволите мил[о]стиво разсудитигордости турској, а на властито пограничному и наследственому владелцутко би смео сверху јего писмо другоје от нега зактевати, однести, предатии к мени донести и ш њим корешпондирати, а јешће његов поданик закога је већ писао, и да му се јего својеручно под печатом његовим писмоповерило и почтило није за истиное. То би за велико безчестије инегодованије својеј ч[е]сти и ауторитету примио, и да он кауром у другоц[а]рство на срамоту своју и подозреније својих јединоверних у Босни даје немир сведочио, онаковаго за шпиона и издајника земље обедили јего,и не могући што нам учинити вес гнев на својего поданика излијал би, иможе би и погубио, да се својим веран покаже.

А најпаче у садашњеј от Сервијанцев револуцији, и како им чаушцарев ч[...]14 заповест донео от их султана, у оних крајинах, да имаду 14градова што су преко Уне реке к нашеј страни смерени, нашемуимператору изручити и предати без боја, тако су се узбунили и спротивницаревој заповеди, да на врат на нос с приуготовленијами прочими биркајуне само Турке, но и своје поданике хр[и]стијане, да се могу отимати докједан жив буде, који Јо[в]ан код тих градова баш на граници и пак натурској страни јест.

Недељко В. Радосављевић

58

14 Нечитко.

К тому и многиј пустахије около Новога прешли онда бјаху, и нанеколико места јављали се и ударали, како и овде на пакрачкиј вашар 8-ог септемврија спремили се били ударити у варош на спахијску касу иликојего терговца поробити, но разумевши да су хусари Ердедини из лагорадошли, и Комитат свуда страже и патроле поставио, и новоградишкарегимента [y] оближња места солдате командирала их гонити, и таконемогуће другому што учинити, тују ношт у перво село Клиси у 2 сахатапо поноћи дођу и оно мало паурске страже повежу, кнеза и биртаспахијскога изтуку, и што код њих спахијских и селских 200 fu[форинти]нађу [и] однесу, и нахранивши се и напивши се отиду. Потера за њима сетака отправи и дотерају их до Саве, и ноћу како су хотили Саву прећинатрефи се патрола и ударе на њих, и они убију једнога предоброгабаналскога фенриха и два солдата смертно ране, и од њи[х] један ли јевише ли, не зна се, погинуо, јербо [су] они уз Саву у помрчини побегли,и где су прошли и каде не зна се, само да су после виђени да су међуДубицом и Костајницом Уну реку на Слабини селу прегазили и у Боснуотишли, за које и до данас страже и патроле свуда овуда наређене јоштетерају и пазе.

Ја новском капетану Церићу по благоразсужденију ВашејаЕштеленциј[и] хотех писати, и дијака [писмо] отнети послати, но [он] заглаву није смео говорећи: на мени више главе бити неће ако без поповстваотидем и писмо му однесем, и погинути морам како шпион што сам се затолико време бавио, три недеље у контумацији а овде два мес[е]ца; илиобедиће ме да сам с пустахијама био, свакојако погинути морам. Ако ли уовом ц[а]рству заостанем, жену, децу моју и све домашње робовом учиниће,кућу зажећи хоће, дакле ја сам свакојако изгубљен. А и сам ја таковеприлике знајући да [су] се у Турској догађале, дакле, да не проузрокујемкако сему сиромаху Јо[в]ану смерт, такођер и послаником за димницупријти имуштим от сарајевскаго еп[и]скопа в всех пределех крајинахотдалених каковое злое следствије, того ради, каковое најлучшее средствомне познато из давна сицевим самовластним господарам крајишним,усудихсја сицевое писаније јему по њем послати, което у копији ВашејЕксцеленциј[и] на увиденије здје прилагају, от коего и до днес отговора неполучих, и аште получу Вашеј Ештеленциј[и] послати буду.

Јего же Јо[в]ана на Крстовдан 14-го септемврија л[ета] т[екушчаго]во с[вја]штенство рукоположих, и како с науком и књижицамипотребитими, петрахиљом, с[ве]тим миром обдарих, тако и сву јегоеп[и]ск[опс]ку обичнују таксу за произведеније с[вја]штеника и пријатијесингелији а би је што скорије может да пошљет, под отлученијем наложих,

Епископ Кирил Живковић о рукоположењу свештеника Јована Балтића...

59

који се твердо мне и заверио изполнити. А да се није толико време здјебавио, и да се нисам от вишепомјанутих нештастијах бојао, воистину безполученија с[вја]штенства јего отпустил би. Јеже с високопочитанијем остајем Вашеја ексцеленциј[и]В Пакраце 30-ог септемврија 1804.

Понизнејшиј слугаКирил Живковић

Еп[и]скоп пакрачки

АСАНУК, фонд Б, 12/1804–1 Оригинал

Недељко В. Радосављевић

60

Епископ Кирил Живковић о рукоположењу свештеника Јована Балтића...

61

Недељко В. Радосављевић

62

Епископ Кирил Живковић о рукоположењу свештеника Јована Балтића...

63

Писмо пакрачко-славонског епископа Кирила Живковића карловачкоммитрополиту Стефану Стратимировићу од 30. септембра 1804.

2.

Пакрац, 16. септембра 1804.Епископ Кирил Живковић капетану града Новог Мустафа-бегу Церићу –обавештава га да је по његовој жељи рукоположио у свештенички чинЈована Балтића из села Рујишка. Моли га да му без преке потребе вишене шаље своје кметове са таквим захтевима, јер се васељенскипатријарх због тога жалио на њега митрополиту Стратимировићу.

Честити Мустафа-беже Церић[у], светли заповедниче от Новске крајинеи града Новога коменданту и велики капетану, от мене пакрачкога

владике понизни поклон и липа пријатељска поздрав

Потом тога, с Твојим писмом дође здрав до нас у Пакрац твој кметЈован Балтић 16. јула овога лета от села Рујишке, и за твоје комшијсковелико поштење с великим заметом (трудом) и ризиком [от] опасностијуи страхом, једва га запопи[х], и сада 16-го овога месеца здраво от насотиђе дома. Јер је стамболијскиј патријара[х] што сам до сада неколико изБосне запопио, који сте к мене слали с писмом, послао давију на мене кнашему митрополиту да не смијем никога отуда от сарајевскога владикепопити.

Зато те честити и драги беже липо просим висше к мени не пуштајда доходе за поповство када се до Сарајева мирно проћи може, већ ако јебаш ризично, да се не може када проћи, и твојима би кметима великапотребоћа за попа била, онда у Твом писму засведочи ми да Ти могу напоштење хатар учинити, и да се могу мојему митрополиту поверововати.

И сада за овога да није у Сарајево мога проћи, липо Те просим списмом Твојим посведочи ми како се ишће од мене с којом прошњом изаубран јесам, с високим поштењем чекати остајем. У Пакрацу, 16-ог септемврија 1804, Вашега светлога господства понизнислуга Кирил Живковић т. р. еписк[о]п пакрачко-славонскиј.

АСАНУК, фонд Б, 12/1804–2

Препис

Недељко В. Радосављевић

64

Епископ Кирил Живковић о рукоположењу свештеника Јована Балтића...

65

Препис писма епископа пакрачко-славонског Кирила Живковићановском капетану Мустафа-бегу Церићу од 16. септембра 1804.

Nedeljko V. RADOSAVLJEVIĆ

BISHOP KIRIL ŽIVKOVIĆ ON THE ORDINATION OF PRIESTJOVAN BALTIĆ AND SITUATION IN BOSNIA IN 1804

Summary

In the Archives of SANU in Sremski Karlovci, in the fund “B”,signature 1804/12-I and 1804/12-II, there are two letters kept, written byPakrac-Slavonian bishop Kiril Živković, which are directly related to theborder area of the Habsburg Monarchy towards Bosnian Pašaluk. In the firstletter, bishop Živković informs metropolitan Stefan Stratimirović that Novskakrajina captain, Mustafa-Bey Cerić, asks from him to ordinate into the priestrank certain Jovan Baltić, from Rujiška village. Apart from that, he also writesabout intrusion of the group of robbers accross the border and disturbence thatpervailed over local muslim aristocracy, since the sultan issued the order that,allegedly 14 cities or fortified places were supposed to be given to theHabsburg Monarchy. In the second letter, which is attached in a form oftranscript, Kiril Živković asks from Mustafa-Bey Cerić not to send candidatesfor future priests, because there had been certain problems between theEcumenical Patriarchate and Metropolis of Sremski Karlovci. Due to this letter,it is possible to establish more clearly the date of existance of the church invillage Rujiška, but also to confirm the fact who was actually Novska Krajinacaptain at the time of its occurence. Both letters, as significant source forhistory of Orthodox Church in Bosnia, are given entirely.

Keywords: Metropolis of Sremski Karlovci, Ecumenical Patriarchate, BosnianPašaluk, town Novi, bishop Kiril Živković, Mustafa-Bey Cerić, priest, ordination.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Недељко В. Радосављевић

66

Нино ДЕЛИЋ*

Историјски институтБеоград

ПОПИС БАНАТСКЕ ВОЈНЕ ГРАНИЦЕ 1819. ГОДИНЕ**

Апстракт: У раду је представљен попис Банатске војне границе за1819. годину који се чува у Ратном архиву у Бечу. Попис садржи податке оструктури становништва, земљишног и сточног фонда по региментама и војнимкомунитетима. Од посебног је значаја због могућности укрштања података оверској и језичко-националној разноликости, чиме се добија представа опрецизнијој етничкој структури области. Попис садржи и сумарне податке запоједине категорије за 1818. годину.

Кључне речи: попис, демографија, становништво, земљиште, сточнифонд, Банатска војна граница, Војна граница, Хабзбуршка монархија, 19. век.

Банатску војну границу су почетком 19. века чиниле Влашко-илирска и Немачко-банатска регимента заједно са војним комунитетима(градовима) Панчево и Бела Црква. Становништво ових области је биловерски и етнички хетерогено. Популационе и економске структуре тогавремена се најбоље реконструишу помоћу пописа надлежних државно-војних и црквених власти. Према попису Карловачке митрополије из 1821.године, на простору Банатске границе живело је 157.877 православнихстановника, од тога 66.616 Срба.1 Франц Ваничек, у свом капиталномделу о Војној граници, наводи да је према војном попису из 1820. године

67

* nino.delic@iib.ac.rs** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,науке и технолошког развоја Републике Србије Од универзалних царстава канационалним државама. Друштвене и политичке промене у Србији и на Балкану(Ев. бр. 177030).1 С. Гавриловић, Сумарни попис православних Карловачке Митрополије 1821.године, Зборник за историју Матице српске 7 (1973) 129–133.

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 67-79MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 67-79

УДК: 314.1:355.43](497.113)”1819”

на истом простору живело 174.586 житеља православне вероисповести(од укупно 199.360 становника).2 Разлике у броју православнихстановника у временски блиским пописима веома су изражене. Црквенипопис не обавештава о укупном броју становника области док војнипопис не наводи етничку структуру православног становништва.

У Аустријском државном архиву у Бечу, у склопу заоставштвинеЈозефа Хостинека у Ратном архиву, чува се и попис (или ревизија пописа)Банатске војне границе за 1819. годину.3 Вредност овог извора се огледау томе што садржи податке о верској и „националној“ структуристановништва. Аустријска статистика није испитивала ста новништво попитању њихове народности већ је националну класифи кацију вршила натемељу језика којим се пописани становници користе. Сходно томе, свинаводи о националној структури су заправо изведени из података о језикустановништва. Попис садржи више рубрика о вероисповести (католици,грчко-сједињени, грчко-несједињени, некатолици и Јевреји) инационалности становништва (Словени, Власи, Немци, Мађари, остали).4

Целокупно становништво се наводи као „домаће“ (Einheimisch) и„ефективно“ (Effectiv). Под „домаћим“ се подразумева домицилно правностановништво (заправо присутни и одсутни грађани дате круновине).Ефективно становништво је целокупно присутно становништво које сеизрачунава као збир присутних „домаћих“ грађана и присутних

Нино Делић

68

2 Ваничек није узимао у обзир број Јевреја. Њихов број је, међутим, занемарљиви не утиче на резултат. F. Vaniček, Specialgeschichte derMilitärgrenze, IV Band,Wien 1875, 251–254.3 Јозеф Хостинек је био капетан у аустријској војсци, историчар, аутормонографије о Војној граници: Die K. K. Militär-Grenze, ihre Organisation undVerfassung, I-II, Wien 1861. Његове белешке, преписи, исписи, али и многобројнаоригинална документа која је користио приликом истраживања су тематскисређена у 8 кутија грађе у склопу посебних фондова Ратног архива у Бечу:Аустријски државни архив (Österreichisches Staatsarchiv, ОЕSТА), Ратни архив(Kriegsarchiv, КА), Централне управе (Zentralstellen, ZSt), Бечки дворски ратнисавет (Wiener Hofkriegsrat, HKR), Посебни фондови (Sonderreihen, SR), кутије(Kartons) бр. 31–38. Документа углавном не поседују посебне сигнатуре и сходнотоме се наводе кутије.

Конскрипције (војни пописи) у Војној граници спровођене су на сваких пет дошест година. У међувремену су вршене њихове ревизије сваке године. За пописБанатске војне границе за 1819. годину није сасвим јасно да ли се ради оконскрипцији или њеној ревизији. Попис се налази у: OESTA, KA, ZSt, HKR, SR, 32.4 Некатолици: ова рубрика се заправо односи на протестанте свих конфесија.Walachen (Власи, односно Румуни).

„туђинаца“ (Fremde; грађани из других аустријских круновина).5 Осимподробних података за 1819. годину, попис садржи и сумарне податке зачитаву границу за 1818. годину. Према извору који представљамо, уБанатској граници је 1818. године живело 191.038 домаћих становника(196.687 у 1819. години).6

Домаће становништво Банатске војне границе 1818. и 1819.7

Укупан број свих Словена и Влаха/Румуна у 1818. години је био171.972 (1819: 177.308), односно за 5.306 већи него свих православнихстановника (1819: 5.149). У Банатско-немачкој регименти је живеозначајан број Словака протестаната, што објашњава и већи број Словенаод укупног броја православних житеља (4.653 у 1819. години). Наосталим подручјима, број Словена и Влаха/Румуна углавном је прибли -жан броју православаца. Уколико готово све Влахе/Румуне означимо каоправославце, преостали број православних становника могао би сеизједначити са бројем Срба.8 Тиме се добија податак о приближно 77.000Срба православне вероисповести у читавој Банатској граници у 1818.години (1819: 80.000) што је представљало око 40% од укупног бројастановника (скоро 41% 1819).

Попис садржи и податке о броју насеља, зграда и породица уграници, као и о полу, брачном стању и грађанском праву домаћег

Попис Банатске војне границе 1819. године

69

5 Оваква класификација становништва је била уобичајена у аустријскојстатистици тога времена. У „туђинце“ су у овом случају очигледно убројани и„странци“ (Ausländer: страни држављани). 6 Подаци о верској и језичко-народносној разноликости односе се на домаћестановништво не и на ефективно.7 OESTA, KA, ZSt, HKR, SR, 32.8 Према попису Карловачке митрополије за 1821. број православних Грка иЦинцара је био готово занемарљив. Број православних Словена (православнихстановника који говоре словенским језиком) је стога готово идентичан бројуправославних Срба. Број унијата је толико мали да не утиче на резултате ни заСрбе ни за Румуне. С. Гавриловић, Исто, 131.

Према народности/језику Према вероисповести

СловениВласи/Румуни

Остали Укупно Православни Остали Укупно

1818. 82.372 89.600 19.066 191.038 166.666 24.372 191.038

1819. 85.069 92.239 19.379 196.687 172.159 24.528 196.687

становништва. Врсте запослења домаћих житеља наведене су у неколикорубрика: духовна лица (за католике, грчко-сједињене, грчко-несједињенеи некатолике посебно); пензионери (официри и државни службеници);племићи; разне делатности (фабриканти, трговци и дућанџије, уметниции разне занатлије, калфе и шегрти, гостионичари, виноградари, сељачкегазде, надничари и возари/скелеџије, слуге, остали).

Осим информација драгоцених за историјску демографију, пописсадржи и подробне податке о економским приликама: сточни фонд (коњи,волови, бикови, краве, овце, свиње, козе); остала имовина и привредниобјекти (кошнице, казани за ракију, плугови, кола, штагљеви, стаје, врстепогонских млинова); врсте земљишта (врсте сесија, њиве, ливаде,виногради, повртарске баште, пашњаци, шуме, разни насади, пустаре,пешчаре, стрелишта).

Попис се састоји од 4 листа са текстом уобличеним у табеле.Оригинална документа нису потписана, датирана, нити поседују посебнусигнатуру (једино су поједини листови нумерисани I-IV). Извор је писанруком, латиничним писмом на немачком језику.

Документа представљамо у интегралној форми, са тим дапрецртани и зацрњени статистички подаци нису пренети. Наше интер -венције су означене угластим заградама.

Нино Делић

70

Summe der einheimischenweiblichen Volksmenge

Summe der ganzeneinheimischen Volksmenge

Die fremden dazu

Die abwesenden davon

Sum

me

der

effe

ctiv

enV

olks

men

ge

Mannlich

Weiblich

Zusammen

48.2

0998

.099

1.93

911

451

.002

48.9

2299

.924

42.6

5785

.543

2.62

013

844

.294

43.7

3188

.025

90.8

6618

3.64

24.

559

252

95.2

9692

.658

187.

949

4.22

78.

275

705

145

4.54

84.

287

8.83

5

2.36

04.

770

229

120

2.47

02.

409

4.87

9

6.58

713

.045

934

265

7.01

86.

696

13.7

14

97.4

5319

6.68

75.

493

517

102.

314

99.3

4920

1.66

3

94.7

0619

1.03

85.

093

531

99.0

9896

.502

195.

600

2.74

75.

649

400

.3.

216

2.84

76.

063

..

.14

..

.

I. H

aup

tüb

ersi

cht

der

Bev

ölk

eru

ng

der

ban

atis

chen

Gra

nze

im J

ahre

181

9

Bez

irke

Zahl der Ortschaften

Geb

äude

Fam

ilie

n

Dienende

Dienstbare

Undienstbare

Summe der einheimischenmannlichen Volksmenge

Aerarische

Gemeindе

Privat

Behauste

Unbehauste

Teu

tsch

bana

t[er

]R

[e]g

[i]m

[en]

t47

134

106

10.4

6110

.288

857

2.91

316

.502

30.4

7549

.890

Wal

lach

[isc

h]il

lyr[

isch

es]

121

109

112

11.5

4411

.449

699

3.31

816

.214

23.3

5442

.886

Sum

me

der

R[e

]g[i

]m[e

n]te

r16

824

321

822

.005

21.7

371.

556

6.23

132

.716

53.8

2992

.776

Pan

csov

a1

437

1.36

21.

362

381

6082

63.

162

4.04

8

Wei

sski

rche

n1

181

867

836

256

4392

71.

440

2.41

0

Sum

me

der

Com

unit

[äte

n]2

618

2.22

92.

198

637

103

1.75

34.

602

6.45

8

Tot

al-S

umm

e vo

n18

1917

030

422

624

.234

23.9

352.

193

6.33

434

.469

58.4

3199

.234

Tot

alsu

mm

e vo

n18

1816

730

222

723

.889

23.6

952.

201

6.10

533

.648

56.5

7996

.332

Ver

meh

rung

32

.34

624

0.

229

821

1.85

22.

902

Ver

min

deru

ng.

.1

..

8.

..

.

9M

ühle

n(м

лин

ови

); у

ши

рем

см

исл

у ре

чи к

ао п

огон

ска

пос

трој

ења

за: M

ahl-

(за

зрн

о, п

рои

звод

њу

браш

на)

, Sag

e- (

за п

ила

ње,

пи

лан

е), W

alk-

(за

вал

кањ

е су

кна)

.

Bez

irke

Pfe

rde

Ochsen

Stiere

Küh

e

Schafe

Schweine

Geissen

Bienenstöcke

Branntweinkessel

Pflüge

Wag

en

Scheunen

Stallungen

Müh

len9

Zur Wirtschaft

Zur Zucht

Zur Wirtschaft

Zur Zucht

Beschlagene

Unbeschlagene

Mahl-

Sage-

Walk-

Teu

tsch

ban[

ater

]R

[e]g

[im

en]t

23.8

0115

.218

21.9

1314

515

.271

8.98

816

5.46

932

.037

49.

327

772

7.13

26.

049

9.09

646

611

.055

597½

1.

Wal

lach

[isc

h]il

lyr[

isch

es]

6.16

24.

255

18.4

0089

518

.668

7.65

014

9.33

628

.808

29.3

5612

.940

2.07

24.

970½

4.23

94.

575

186

7.60

253

42

38

Sum

me

der

R[e

]g[i

m e

n]te

r29

.963

19.4

7340

.313

1.04

033

.939

16.6

3831

4.80

560

.845

29.3

6022

.267

2.84

412

.102

½10

.288

13.6

7165

218

.657

1.13

1½3

38

Pan

csov

a1.

529

208

512

2573

72

7.86

61.

015

11.

121

7624

236

649

721

456

629

..

Wei

sski

rche

n69

1.

26

817

.54

044

1.

187

169

177

423

44.

508

3.

.

Sum

me

der

Com

un [

ität

en]

2.22

020

851

431

1.55

42

8.40

61.

456

11.

308

245

419

789

541

214

1.07

432

..

Tot

al-S

umm

e[v

on 1

819]

32.1

8319

.681

40.8

271.

071

35.4

9316

.640

323.

211

62.3

0129

.361

23.5

753.

089

12.5

21½

11.0

7714

.212

866

19.7

311.

163½

338

Tot

alsu

mm

ev[

on]

181

832

.150

18.9

1442

.492

957

35.2

3514

.136

301.

875

56.0

7628

.732

16.9

603.

022½

12.4

1711

.231

14.0

07½

2.02

618

.873

1.13

64

36

Ver

meh

rung

3376

7.

114

258

2.50

421

.336

6.22

562

96.

615

66½

104½

.20

4½.

858

27½

.2

Ver

min

deru

ng.

.1.

665

..

..

..

..

.15

4.

1.16

0.

.1

.

II. Ü

ber

sich

t d

er H

absc

haf

ten

der

Bew

ohn

er d

er b

anat

isch

en G

ran

ze im

m m

il[l

itär

]Ja

hre

181

9

10О

вај

број

је

очи

глед

но

унес

ен п

ре н

его

што

је

пи

сар

исп

рави

о п

ојед

ин

е ц

иф

ре у

кол

они

. П

рем

а ко

нач

ном

, и

спра

вљен

ом с

тањ

у,бр

ојев

и з

а 18

18. и

181

9. с

у и

ден

тичн

и.

11В

ели

чин

а зе

мљ

иш

та ј

е у

јутр

им

а (J

och)

и у

хва

тим

а ка

о м

ањој

јед

ин

иц

и (

у ф

орм

и:

xxxx

/160

0 и

ли x

xxx/

....;

пре

ма

ори

гин

алу)

.

Ans

assi

gkei

ten

Äck

erW

iese

n

Ganze

Dreyviertel

Halbe

Viertel

Unter einemViertel

Dav

on V

acan

t

1. Klasse

2. Klasse

3. Klasse

Uklassificiert

Summe derÄcker

1. Klasse

2. Klasse

Ben

ützt

Unbenützt

Ganze

¾ bis ¼

Unter ¼

Joch

11

2.10

61.

829

2.11

22.

471

68.

..

.11

9.26

093

2/16

0011

57.3

3073

3/16

0011

.253

52/1

600

.18

7.84

611

7/16

0047

.654

1.16

9/16

0020

.043

136/

1600

419

904

1.86

05.

772

2.16

81

184

.32

.802

227/

....

26.5

2850

3/...

.14

.771

201/

....

.74

.101

931/

....

24.9

98

111/

....

28.0

6056

4/...

.

2.52

52.

733

3.97

28.

243

2.23

61

184

.15

2.06

21.

159/

....

83.8

581.

235/

....

26.0

2425

3/...

..

261.

945

1.04

8/...

.72

.652

1.28

0/...

.48

.103

70

0/...

.

..

..

..

..

..

..

5.77

614

50/1

600

5.77

6 14

50/.

....

.

..

..

..

..

..

..

3.40

81.

000/

....

3.40

8 1.

000/

....

..

..

..

..

..

..

..

9.18

585

0/...

.9.

185

850/

....

..

2.52

52.

733

3.97

28.

243

2.23

61

184

.15

2.06

21.

159/

....

83.8

581.

235/

....

26.0

2425

3/...

.9.

185

850/

....

271.

131

298/

....

72.6

521.

280/

....

48.1

03

700/

....

2.52

22.

737

3.97

18.

243

2.23

61

184

.15

2.08

761

7/...

.83

.912

235/

....

25.9

8875

3/...

.9.

185

850/

....

271.

164

341/

....

72.6

2289

0/...

.48

.181

900/

....

3.

1.

..

..

..

.35

1.10

0/...

..

.30

39

0/...

..

.4

..

310.

..

.24

1.06

8/...

.53

60

0/...

..

.33

.78

20

0/...

.

III.

Üb

ersi

cht

des

Gru

nd

bes

itze

s d

er b

anat

isch

en G

ran

ze 1

819.

Bez

irke

Teut

schb

anat

[er]

R[e

gim

ent]

Wal

lach

[isch

]ill

yr[is

ches

]Su

mm

e de

rR

[e]g

[i]m

[en]

ter

Pan

csov

a

Wei

sski

rche

n

Sum

me

der

Com

u [n

itäte

n]

Tota

l-Sum

me

[von

181

9]

Tota

lsum

me

v[on

] 181

8

Ver

meh

rung

Ver

min

deru

ng

Wie

sen

Wei

n-O

bst-

Sum

me

der

Rur

al u

ndIn

dust

rial

Grü

nde

Hut

wei

den

3. Klasse

Uklassificiert

Summe derWiesen

1.Klasse

2. Klasse

3. Klasse

Summe derHutweiden

Gar

ten

Joch

18.7

6372

9/16

00.

86.4

6140

4/16

006.

917

80/1

600

3.88

91.

583/

1600

285.

112

614/

1600

39.3

4031

7/16

0019

.820

891/

1600

13.6

2965

6/16

0072

.790

264/

1600

7.82

838

6/...

..

60.8

86

1.06

1/...

.5.

818

1.43

6/...

.19

.044

1.40

0/...

.15

9.85

228

/....

10.9

7343

4/...

.27

.282

418/

....

108.

322

1.05

9/...

.14

6.57

831

1/...

.

26.5

911.

115/

....

.14

7.34

71.

495/

....

12.7

351.

516/

....

22.9

341.

383/

....

444.

964

642/

....

50.3

1375

1/...

.47

.102

1.30

9/...

.12

1.95

211

5/...

.21

9.36

857

5/...

.

.4.

494

1.55

9/16

004.

494

1.55

9/...

.66

4 39

5/...

.31

2 35

1/...

.11

.248

555/

....

..

.25

4310

0/...

.

.13

11.

060/

....

131

1.06

0/...

.55

61.

150/

.....

514

1.34

0/...

.4.

611

1.35

0/...

..

..

1.38

0

.4.

626

1.01

9/...

.4.

626

1.01

9/...

.1.

220

1.54

5/...

.82

7 91

/....

15.8

6030

5/...

..

..

3.92

340

0/...

.

26.5

911.

115/

....

4.62

61.

019/

....

151.

974

914/

....

13.9

561.

461/

....

23.7

611.

474/

....

460.

824

947/

....

50.3

1375

1/...

.47

.102

1.30

9/...

.12

1.95

211

5/...

.22

3.29

197

5/...

.

26.5

401.

415/

....

4.62

61.

019/

....

152.

032

45/.

...13

.874

232/

....

23.6

061.

552/

....

460.

677

570/

....

50.6

3322

4/...

.46

.624

1.45

7/...

.11

6.41

352

7/...

.21

7.42

11.

048/

....

50

1.00

0/...

..

.82

1.22

9/...

.15

41.

522/

....

147

377/

....

.47

7 1.

452/

....

5.53

81.

188/

....

5.86

91.

527/

....

..

57

731/

....

..

.31

9 1.

073/

....

..

.

нас

тава

к та

беле

са

пре

тход

не

стра

не

Bez

irke

Teut

schb

anat

[er]

R[e

gim

ent]

Wal

lach

[isch

]ill

yr[is

ches

]

Sum

me

der

R[e

]g[i

]m[e

n]te

r

Pan

csov

a

Wei

sski

rche

n

Sum

me

der

Com

u [n

itäte

n]

Tota

l-Sum

me

[von

181

9]

Tota

lsum

me

v[on

] 181

8

Ver

meh

rung

Ver

min

deru

ng

Aer

aris

che

Gem

eind

eM

aulb

eerb

aum

u[nd

] a

[nde

re]

Pla

ntag

en

Pre

dien

u[nd

] R

ieth

eS

andh

ügel

Sch

iess

stat

ten

u[nd

]E

xerc

ier-

Plä

tze

Wal

dung

en

Joch

8.70

21.

067/

1600

1.15

159

1/16

0010

1 1.

284/

1600

169.

885

637/

1600

35.7

9315

3/16

00-

959/

....

484.

054

809/

...46

64

4/...

.74

048

1/...

.2.

689

501/

....

4.25

116

23

0/...

.

492.

757

276/

....

1.19

71.

235/

....

842

165/

....

172.

574

1.13

8/...

.40

.044

153/

....

23

1.18

9/...

.

..

..

.15

2

..

41.

310/

....

..

.

..

41.

310/

....

..

152

492.

757

276/

....

1.19

71.

235/

....

846

1.47

5/...

.17

2.57

41.

138/

....

40.0

4415

3/...

.17

5 1.

189/

....

492.

199

676/

....

1.20

4 60

5/...

.17

339

1/...

.17

0.84

943

5/...

.5.

793

153/

....

173

118/

....

557

1.20

0/...

..

673

1.08

4/...

.1.

725

703/

...4.

251

2

.6

970/

....

..

..

нас

тава

к та

беле

са

пре

тход

не

стра

не

Bez

irke

Teut

schb

anat

[er]

R[e

gim

ent]

Wal

lach

[isch

]ill

yr[is

ches

]

Sum

me

der

R[e

]g[i

]m[e

n]te

r

Pan

csov

a

Wei

sski

rche

n

Sum

me

der

Com

u [n

itäte

n]

Tota

l-Sum

me

[von

181

9]

Tota

lsum

me

v[on

] 181

8

Ver

meh

rung

Ver

min

deru

ng

4. B

eila

ge a

d I

. K

lass

ific

atio

n d

er e

inh

eim

isch

en V

olk

smen

ge d

er b

anat

isch

en G

ran

ze 1

819.

Nac

h de

r N

atio

nN

ach

der

Rel

igio

nN

ach

der

Ver

ehel

ichu

ng

Slawen

Walachen

Ungarn

Teutschen

Sonst

Katholiken

Gr[iechisch]unirte

Gr[iechisch]n[icht] unirte

Akatholische

Juden

Ver

ehel

igte

Led

ige

und

Ver

vitt

wet

e

Man

nl[l

iche

]W

eib[

lich

е]M

annl

[lic

he]

Wei

b[li

chе]

57.0

2127

.857

2.57

99.

390

1.25

211

.450

380

.225

6.42

1.

21.6

9421

.707

28.1

9626

.502

20.6

8463

.310

5292

956

81.

723

1883

.680

8141

18.6

7818

.680

24.2

0823

.976

77.7

0591

.167

2.63

110

.319

1.82

013

.173

2116

3.90

56.

502

4140

.372

40.3

8852

.404

50.4

78

5.93

952

120

1.76

629

1.91

13

6.31

411

361.

637

1.75

02.

411

2.47

7

1.42

555

111

2.71

865

2.76

0.

1.94

05

6588

988

71.

516

1.47

8

7.36

41.

072

314.

484

944.

671

38.

254

1610

12.

526

2.62

73.

929

3.95

5

85.0

6992

.239

2.66

214

.803

1.91

417

.844

2417

2.15

96.

518

142

42.8

9843

.025

56.3

3154

.433

82.3

7289

.600

2.70

914

.602

1.75

517

.945

3816

6.66

66.

233

156

41.9

4342

.056

54.3

8952

.650

2.69

72.

639

.20

115

9.

.5.

493

285

.95

596

91.

942

1.78

3

..

47.

.10

114

..

14.

..

.

Bez

irke

Teu

tsch

b [a

nate

r]R

[e]g

[im

en]t

Wal

lach

[isc

h] i

ll[y

risc

hes]

R[e

]g[i

men

]t

Sum

me

der

R[e

]g[i

m e

n]te

r

Pan

csov

a

Wei

sski

rche

n

Sum

me

der

Com

[uni

täte

n]

Tot

al-S

umm

e [v

on18

19]

Tot

alsu

mm

e v[

on]

1818

Ver

meh

rung

е

Ver

min

deru

ng

нас

тава

к та

беле

са

пре

тход

не

стра

не

Bez

irke

Teu

tsch

b [a

nate

r]R

[e]g

[im

en]t

Wal

lach

[isc

h] i

ll[y

risc

hes]

R[e

]g[i

men

]t

Sum

me

der

R[e

]g[i

m e

n]te

r

Pan

csov

a

Wei

sski

rche

n

Sum

me

der

Com

[uni

täte

n]

Tot

al-S

umm

e [v

on 1

819]

Tot

alsu

mm

e v[

on]

1818

Ver

meh

rung

е

Ver

min

deru

ng

Nac

h de

m B

ürge

rrec

hte

Nac

h S

tand

und

Bes

chäf

tigu

ng

Bürger

Contribuenten

Gei

stli

che

Pen

sion

irte

Adeliche

Honoratioren

Kat

holi

sche

Gr[

iech

isch

] un

irte

Gr[

iech

isch

] N

icht

uni

rte

Acatholiken

G[ene]rale, Stabs-u[nd] Oberoff[izie]re

K.K. Beamte

Pfarrer u[nd]sonst[ige]

In Klöstern

Pfarrer u[nd]sonst[ige]

In Klöstern

Pfarrer u[nd]sonst[ige]

In Klöstern

..

95

..

963

416

210

15

..

4.

..

165

6.

183

816

..

135

..

261

94

345

1831

249

1.17

0.

..

.7

..

92

128

202

726

2.

..

3.

.11

213

19

451

1.89

62

..

.10

..

204

1447

451

1.89

615

5.

.27

19

454

932

78

475

2.00

917

41

.26

910

459

1141

64

..

.1

..

2.

..

..

14

2411

32

.1

..

1.

52

9.

Nac

h S

tand

und

Bes

chäf

tigu

ngV

om G

ewer

be l

eben

de

Fabriksunternehmer

Handelsleute u[nd]Kramer

Künstler undHandwerker

Gesellen,Ladendiener u[nd]Lehrjungen

Wirthe

Weinhauer

Ackersleute

Taglöhner u[nd]Fahrleute

Kne

chte

Vom sonst

Einheimische

Auswartige

.18

464

876

465

9.11

584

169

676

911

6

.12

235

468

131

10.2

3039

719

174

71

.30

61.

002

144

596

19.3

451.

238

715

943

187

313

830

120

139

4748

127

567

150

57

166

867

198

2170

256

152

164

27

420

456

839

960

117

737

427

8315

484

451

01.

570

543

119

123

20.0

822.

665

798

1.09

727

1

253

71.

529

639

120

123

19.8

681.

557

793

1.10

031

5

2.

414

..

214

108

5.

.

.27

..

1.

..

..

3

нас

тава

к та

беле

са

пре

тход

не

стра

не

Bez

irke

Teu

tsch

b [a

nate

r]R

[e]g

[im

en]t

Wal

lach

[isc

h] i

ll[y

risc

hes]

R[e

]g[i

men

]t

Sum

me

der

R[e

]g[i

m e

n]te

r

Pan

csov

a

Wei

sski

rche

n

Sum

me

der

Com

[uni

täte

n]

Tot

al-S

umm

e [v

on 1

819]

Tot

alsu

mm

e v[

on]

1818

Ver

meh

rung

е

Ver

min

deru

ng

Попис Банатске војне границе 1819. године

79

Nino DELIĆ

THE CENSUS OF THE BANAT MILITARY FRONTIER 1819.

Summary

The Austrian state archives in Vienna, keep a huge number ofhistorical sources concerning the territories of the former Military Frontier.One of it, The Census of the Banat Military frontier for the year 1819, providesimportant information about demographic and economic structures for thefrontier as a whole and for minor administrative units as well. Summary datafor the whole Banat frontier for the year 1818 are included too. According toavailable data, the entire Banat frontier had a population of 191.038 (consistingof 166.666 orthodox believers; 82.372 Slavs) in 1818. and 196.687 (172.159orthodox believers; 85.069 Slavs) in 1819. The estimate number of orthodoxSerbs can be determined with 77.000 in 1818 and 80.000 in 1819, which makes40-41% of the total population. Data about specific land usage, number oflivestock, artisans etc. can be used for further scientific research.

Keywords: Census, Demographics, Population, Land, Livestock, Banatfrontier, Military frontier, The Habsburg Monarchy, 19th Century.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Радомир Ј. ПОПОВИЋ*

Историјски институт

Београд

ЦИРКУЛАР ИСПРАВНИЧЕСТВА ШАБАЧКОГ СРЕСКИМ КАПЕТАНИМА О ПРИКУПЉАЊУ ЂУРЂЕВСКОГ

ПОРЕЗА 1835. ГОДИНЕ**

Апстракт: Предочени документ показује како је у Србији спровођена

наредба кнеза Милоша од 3/15. јула 1835. о прикупљању пореза за ђурђевско

полугође 1835. године. Уместо разних и бројних пореских давања којима је српски

сељак био оптерећен према турским феудалцима и турској држави, те обавезе је од

Хатишерифа 1833. преузела српска држава, а од половине 1835. пореска давања

сведена су у јединствену годишњу пореску суму од шест талира. Увођење новог

пореског система 1835. представљао је коначан раскид са остацима турског

феудализма у Србији и у историграфији се узима као крај Српске револуције.

Кључне речи: порески систем, Ђурђевски порез 1835, Србија, феудализам.

У Међуопштинском историјском архиву у Шапцу, фонд Суда

окружија шабачког, налази се концепт писма које је Исправничество

окружија шабачког упутило 10/22. јула 1835. године среским капетанима

у Шабачком окружију у вези прикупљања Ђурђевског пореза за 1835.

годину.1 Наведени документ показује како је на терену спровођена

наредба кнеза Милоша Но 2347 од 3/15. јула 1835. године којом је

81

* radomir.popovic@iib.ac.rs** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,

науке и технолошког развоја Републике Србије Европа и Срби (1804–1918):Подстицаји и искушења европске Модерне (Ев. бр. 177031).1 Међуопштински историјски архив у Шапцу (МИАШ), Суд окружја шабачког

(СОШ), 2264/1835.

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 81-92

MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 81-92

УДК: 336.2:94](497.11)”1835”(093)

званично уведен нови порески систем у Кнежевини Србији. У

историографији се сматра да је раскидање с феудалним наметима, којима

је до тада био изложан српски сељак, представљало завршетак Српске

револуције.2 Наиме, једна од одлука Сретењске скупштине из фебруара

1835. године односила се на увођење обједињеног и умереног пореза,

уместо бројних „дација” које је српски сељак до тада плаћао. Феудалне

обавезе које су остале на снази до Ђурђевског полугођа 1835. године

делиле су се у три групе: према спахијама (десетак од усева, спахијска

главница, порез на казан, воденицу, жир, сено, свиње, вино, кошнице),

према турској држави – од 1833. године те обавезе је преузела српска

држава – (харач, султанска главница и чибук) и на крају обавезе према

српској држави (лични порез, свештенички порез, димница, народни

прирез...). На Сретењској скупштини одлучено је да се сва та финансијска

и натурална давања сједине у јединствену пореску обавезу од укупно

шест талира (шездесет гроша или два и по златна дуката), која би се

плаћала по три талира, једном о Ђурђевдану, други пут о Митровдану и

коју су плаћали мушкарци старији од двадесет година.3

Кнез Милош је у циркулару од 3/15. јула 1835. године окружним

исправничествима у Србији прописао поступак прикупљања Ђурђевског

пореза. Пошто је тај циркулар сачуван у концепту за сва исправничества,

у прилогу овог рада доносимо препис те кнежеве наредбе

Исправничеству окружија шабачког, јер је у њему навeден укупан број

пореских глава у Окружију шабачком и сума у талирима коју је на име

Ђурђевског пореза 1835. године Исправничество у Шапцу требало да

преда државној каси.4 Број пореских глава за Ђурђевско полугође

одређен је на основу пописа становништва и имовине у Србији који је

спроведен у лето 1834. године. Извод из тих спискова за сваки срез

послат је из Крагујевца окружном исправничеству, које их је

прослеђивало сваком среском капетану понаособ, а капетани сеоским

кметовима. Дакле, крајња инстанца у расподели пореза били су сеоски

кметови који су према послатом списку били обавезни да прикупе порез,

Радомир Ј. Поповић

82

2 Р. Љушић, Тумачења српске револуције у историографији 19. и 20. века, Београд

1992, 105.3 Исти, Кнежевина Србија 1830–1839, Београд 1986, 66–67.4 Исто; Л. Цвијетић, Попис становништва и имовине у Србији 1834. године,

Мешовита грађа (Miscellanea) 13 (1984) 9–118. Циркулар кнеза Милоша од 3/15.

јула 1835. године налази се у Архиву Србије, фонд Кнежеве канцеларије (даље:

КК), XXV–130. Некритички приређен препис циркуларног писма објавио је Б.

Перуничић, Крушевац у једном веку 1815–1915, Крушевац 1971, 177–179.

а при томе су сходно кнежевој наредби пореске обвезнике према имућно -

сти разврставали у три класе.5

Да је Ђуревски порез за 1835. годину неочекивано лако прикупљен

у Окружију шабачком сведочи извештај Лазара Теодоровића, командaнтa

Дринско-савске команде, од 10/22. септембра 1835. године у комe је

обавестио Јеврема Обреновића, заступника кнеза Милоша, који је у то

време боравио у Цариграду, да се „ мирија ... по новој системи... врло лако

покупила, како им је [порезницима] и самим зачудо, чему се нису надали”.6

Документ је писан предвуковском азбуком и има десет листова.

Текст је транскрибован на савремену ортографију и прилагођен је

важећем правопису писања великих и малих слова, одвојеног и

састављеног писања речи. Мање познате речи и објашњења дата су у

напоменама, док су наше интревенције у изворном тексту и разрешења

скраћеница означени угластим заградама.

* * *

Но 611 Благородној г[осподи] капетанима Окружија шабачког

Његова светлост премилостиви господар и књаз наш бринући се

даноноћно о срећи народној и истражујући средства и начина којима би

народу прилику дао не само да се помогне и стечено имање своје мирно

ужива, већ да и o мањем данку прође који је дужан Правитељству давати,

одредио је, као што вам је познато, да се све струке дојакошњег данка у

Циркулар исправничества шабачког среским капетанима ... 1835. године

83

5 „Систем убирања пореза прихваћен 1835. године представљао је компромисно

решење; он није у потпуности усвојио принцип разрезивања пореза ни према

пореским лицима ни према иметку. Колико ће се пореза сакупити у једном селу,

зависило је од броја пореских лица, а не од имовног стања његових житеља.

Сеоски кмет је морао сакупити прописану пореску квоту која се одређивала

према броју пореских лица, а до ње је долазио режући порез према имовном

стању сељака, при чему је често било неправди. Оваквим начином убирања

пореза само је донекле растерећен најсиромашнији слој пореских обвезника, док

богатији нису били задужени порезом пропорционално иметку” (Р. Љушић,

Кнежевина Србија, 68–69). 6 Архив Србије, КK XXXVІІ–1179, микрофилм ролна бр. 102.

једно слију: да десетак и све остале дације7 престану, да и димнице8 више

не буде коју је народ дојако архијерејима плаћао, а да место свега тога

један данак буде, који да се, као и дојако, сваке године по двапут о

Ђурђеву и о Митрову дне свагда по три талира, рачунајући с главе на

главу, од народа купи и азни9 држaвној донесе.

У смотренију начина како ће се тај данак покупити, шиљемо вам

по височајшем налогу Његове светлости, премилостивог господара и

књаза нашега од 3. т[екућег] м[есеца] Но 234710 овде приложени списак у

којем је назначено колико села, кућа и порески глава у подручној вам

капетанији има. По овом списку даћете свакоме селу понаособ написмено

у коме назначите колико у селу кућа и порески глава има, и кажите народу

да сами међу собом по кудрету11 на три класе данак тако порежу како ће

им једно на друго по три талира на главу доћи. Да при одређивању који у

коју класу спада, правду и совјетност набљудавају12 и да у смотренију

томе имају призреније на величину милћа13 и мала14 свакога данак

давајућега Србина и, према томе, да се и поделе на класе.

Колико ће која класа морати пореза дати то такођер свакоме селу

кажите да само одреди, према величини суме коју му покупити и према

броју глава и земље, коју му порезати ваља. Ако би се у разрезивању

пореза каков инат или несогласије породило дужно ће бити село одма

јавити вам узорок.

Под иситим Но 611 издат је налог за овогодишњу Ђурђевску

порезу и кметовима шабачким.15

Списак кућа и порески глава у Шапцу вароши који је по налогу

Његове светлости, премилостивога господара и књаза нашега, од 3.

т[екућег] м[есеца] Но 2347 кметовима шабачким шаље да се по броју

Радомир Ј. Поповић

84

7 Порез, данак, дажбина.8 Диминица или бир је дажбина која се плаћала свештеницима и епископима и

узимала се од сваке куће.9 Азна или хазна-каса, ризница, благајна.10 Видети: Прилог 1.11 Имовина, имање.12 Испуњавају.13 Милћ или миљак-имовина, земљишни посед.14 Овде: покретна имовина, стока.15 Списак пореских глава у вароши Шабац за митровско полугође 1835. године

у: Виолета Нешковић, Тефтер пореских глава у вароши Шабац, порезмитровскиј, Museum, Годишњак Народног музеја у Шапцу 4 (2003) 245–272.

Тада су у Шапцу уписане 493 куће и 421 пореска глава.

порески глава овогодишња Ђурђевска пореза рачунајући три талира с

главе на главу покупи и Исправничеству овдашњему донесе и преда.

Пореза примиће се у парама цесарским, а разрезати треба по кудрету. При

томе препоручује се се да се у разрезивању пореза набљудава правда и

совјетност.

[Дописано]: Варош Шабац има кућа 444, порески глава 425.

У Шапцу 10. јулија [1]835. Исправник Стеван Магазиновић16

Циркулар исправничества шабачког среским капетанима ... 1835. године

85

16 Стеван Магазиновић (Шабац, 1804 – Београд, 1874) основну школу учио је у

Руми где му је породица избегла у време слома Првог српског устанка. Од 1823. је

писар Магистрата у Шапцу. Дужност председника окружног суда (исправничества)

у Шапцу обављао је од 1835. до 1841. године. Био је председник суда Рудничког

окружија и члан Апелационог и Врховног суда. Председник владе и министар

иностраних дела је од 1858. до 1859, када је пензионисан.

Списак села кућа и порески глава Капетаније мачванске у Окружију шабачком

Радомир Ј. Поповић

86

17 Данас Дуваниште.18 У објављеном сумарном попису из 1834. године у Капетанији мачванској било

је 3.502 куће и 3.825 пореских глава (Л. Цвијетић, нав. дело, 107).

Число

селаНаименованије села

Число

Кућа Порески глава

1. Село Салаш Липолишки17 37 35

2. [Село] Слепчевић 75 753. [Село] Бела Река 51 564. [Село] Липолист 131 1605. [Село] Чокешина 58 496. [Село] Петковица 73 717. [Село] Ново Село 72 758. [Село] Лешница 30 399. [Село] Ада Засека 11 710. [Село] Прњавор 141 16411. [Село] Скрађани 39 3612. [Село] Змињак 89 8913. [Село] Петловача 87 9314. [Село] Рибари 98 11915. [Село] Салаш Црнобраски 77 8816. [Село] Клење 160 18917. [Село] Бадовинци 264 29318. [Село] Совљак 41 4919. [Село] Глоговац 76 8220. [Село] Баново Поље 80 8521. [Село] Црна Бара 163 18022. [Село] Богатић 214 25323. [Село] Дубље 148 18524. [Село] Белотић 78 8625. [Село] Метковић 61 7526. [Село] Митровица 37 2727. [Село] Засавица 104 10028. [Село] Равње 84 7229. [Село] Ноћај 104 10030. [Село] Раденковић 42 4031. [Село] Салаш Ноћајски 78 8932. [Село] Глушци 151 18333. [Село] Шеварице 85 9134. [Село] Узвеће 74 7435. [Село] Дреновац 123 11636. [Село] Причиновић 81 9137. [Село] Табановић 74 7738. [Село] Штитар 76 6939. [Село] Мајур 68 58

Сума:

Варош Шабац [сума]

Свега:

3.515

444

3.959

3.82018

425

4.245

Списак села кућа и порески глава Капетаније поцерске у Окружију шабачком

Циркулар исправничества шабачког среским капетанима ... 1835. године

87

19 Јевремовац.20 У попису из 1834. године у Капетанији поцерској уписано је 1.150 кућа и 1.273

пореске главе (Л. Цвијетић, нав. дело, 106).

Число

селаНаименованије села

Число

Кућа Порески глава

1. Село Криваја 65 77

2. [Село] Букор 67 77

3. [Село] Румска 62 73

4. [Село] Метлић 92 106

5. [Село] Накучани 58 69

6. [Село] Грушић 52 55

7. [Село] Двориште 33 36

8. [Село] Десић 32 38

9. [Село] Волујац 26 24

10. [Село] Бојић 38 40

11. [Село] Радовашница 25 22

12. [Село] Суљковић 59 60

13. [Село] Метковић 52 57

14. [Село] Богосавац 62 54

15. [Село] Маови 45 43

16. [Село] Мусалини19 25 26

17. [Село] Добрић 92 100

18. [Село] Синошевић 60 69

19. [Село] Заблаће 47 53

20. [Село] Варна 89 107

21. [Село] Врањска 78 86

Сума: 1.159 1.27220

Списак села кућа и порески глава Капетаније посавске у Окружију шабачком

Радомир Ј. Поповић

88

21 Поцерски Причиновић.22 Угашено и расељено село које не постоји већ средином 19. века (Речникгеографијско-статистични Србије, саставио Ј. Гавриловић, Београд 19942). 23 Владимирци.24 У објављеном сумарном попису из 1834. године 1.319 кућа и 1.473 пореске

главе (Л. Цвијетић, нав. дело, 107).

Число

селаНаименованије села

Число

Кућа Порески глава

1. Село Бељин 46 60

2. [Село] Дебрц 28 323. [Село] Месарци 33 374. [Село] Ново Село 13 115. [Село] Звезд 29 306. [Село] Прово 87 907. [Село] Суво Село 32 368. [Село] Јазовник 50 679. [Село] Крнић 49 5810. [Село] Власаница 37 3811. [Село] Јаловик 125 14212. [Село] Трбушац 25 2813. [Село] Орашац 24 2814. [Село] Миокус 26 2415. [Село] Предворица 21 1816. [Село] Драгојевац 40 4217. [Село] Мрђеновац 39 5818. [Село] Мишар 42 4519. [Село] Јеленча 19 1620. [Село] Короман 24 2221. [Село] Жабар 40 4522. [Село] Врањска 46 4223. [Село] Оџино село21 33 2924. [Село] Церовац 32 3625. [Село] Вучевица 7 926. [Село] Кујавица 29 34

27. [Село] Ботуњци22 13 12

28. [Село] Скупљен 58 6529. [Село] Бобовик 20 2230. [Село] Меовине 31 3131. [Село] Риђаке 27 2332. [Село] Ладимирци23 33 4133. [Село] Лојанице 41 4634. [Село] Вукушић 43 5835. [Село] Крнуле 85 98

Сума: 1.327 1.47324

Списак села кућа и порески глава Капетаније тамнавске у Окружију шабачком

Прилог 1.

Кнез Милош-Исправничеству Окружија шабачког 3/15. јула 1835.

године27

Исправничеству Окружија шабачког!

Бринући су даноноћно о срећи народној и истражујући средства

којим би народу прилику дали не само да се помогне и стечено имање своје

мирно ужива, већ да и с мањим данком прође, који је дужан Правитељству

давати, одредили смо, као што је познато да се све струке дојакошњега

Циркулар исправничества шабачког среским капетанима ... 1835. године

89

25 Данас Матијевац.26 У попису из 1834. године 914 кућа и 1.022 пореске главе (Л. Цвијетић, нав.дело, 108).27 МИАШ, СОШ, 610.

Число

селаНаименованије села

Число

Кућа Порески глава

1. Село Велики Бошњак 82 93

2. [Село] Брдарица 39 41

3. [Село] Мали Бошњак 24 27

4. [Село] Љутице 54 67

5. [Село] Суботица 42 56

6. [Село] Бресница 18 23

7. [Село] Коцељева 63 75

8. [Село] Свилеова 122 135

9. [Село] Каменица 50 63

10. [Село] Козарице 17 18

11. [Село] Голочело 6'0 57

12. [Село] Галовић 24 22

13. [Село] Црниљево 85 87

14. [Село] Градојевић 26 34

15. [Село] Ћуковине 29 27

16. [Село] Каона 28 32

17. [Село] Мровска 39 37

18. [Село] Белотић 43 51

19. [Село] Пејиновић 22 27

20. [Село] Муратовац25 46 50

Сума: 913 1.02226

данка у једно слију; да десетак и остале све дације престану, које су спаије

досад примали, да и димнице више не буде коју је народ дојако

архијерејима плаћао, а да место свега тога један данак буде, који да се, као

и дојако сваке године по двапут о Ђурђеву и о Митрову дне свагда по три

талира рачунајући, с главе на главу, од народа купи и азни државној доноси.

У смотренију начина како ће се тај данак купити, одређујемо да се

списци о броју, и именима у свакоме срезу надлежног окружија налазећи се

села, о броју у свакоме селу налазећи се кућа и порески глава овде саставе,

и свакоме Исправничеству по онолико по колико у коме окружију срезова

има, с том препоруком пошљу да и[х] старешинама (капетанима) надлежни

срезова на тај конац вруче да они за свако село по томе списку особиту

пусулу28 содржавајући број порески глава и суму новца саставе, свакоме селу

предаду и народу кажу да сами међу собом по кудрету на три класе данак

тако порежу, како ће им, једно на друго, по три талира на главу доћи; да при

одређивању који у коју класу спада правду и совјестност набљудавају и да

у смотренију томе имају призреније на величину милћа и мала свакога данак

давајућега Србина и према томе да се и поделе на класе.

Колико ће која класа морати пореза дати то је, такође, свакоме селу

остављено да само одреди према величини суме коју му, покупити, према

броју глава и земље коју му порезати, ваља. У догађају ината или

несогласија у томе, да се одне к старешини среском (капетану) који ће

што право буде пресудити и по томе село данак покупити.

Тим начином покупљени данак предаваће свагда главни сеоски

кмет капетану надлежнога среза, а овај пошто од свију села покупи,

Исправничеству, а Исправничество државној асни у руке хазначеја29 и

узимаће један од другог квиту30, не само о суми новца, већ и о струци

пара, какве је ко коме предо, сирјеч,31 дал у дукатима, талирима или

другим и у каквим новцима.

Кад гођ Исправничество азни данак узашље свагда ће два

равногласна списка о струци, о броју пара азни послани саста[в]љати, од

који ће један азни уз паре слати, а други писму прилагати, којим ће свагда

о истинитом пошиљању пара у азну, Државни совјет извештавати.

Соoпштавајући ову наредбу, не пропуштамо четири списка

Исправничеству послати да и[х] надлежним среским старешинама преда,

и препоручи им да по преднаведеном правилу пусуле селима раздаду,

Радомир Ј. Поповић

90

28 Цедуља.29 Благајник.30 Потврда.31 То јест.

овогодишњи Ђурђевски порез, рачунајући по три талира на главу, у

цесарским парама покупе, и Исправничеству донесу, које ће све скупа

Казначејству у Крагујевац донети.

По приложеним списцима износи сва сума пара на 8.012 глава

24.036 талира, које би Окружије шабачко Азни државној донети морало.

Ваља, дакле, настојавати да се та сума исправно донесе.

Ми, као што је општепознато, у име бога у Цариград полазимо, а

сав тај посао налажемо нашему Државному совјету коме ће се

исправничества у одсуству нашем свагда и односити кад гођ би имало

што питати, или јављати и од њега настављеније32 примати.

Најпосле и то препоручити не пропуштамо да се Народу полза33

добро протолкује34, која му се укидањем десетка и свију остали спаијски

прихода чини, како ће се малим овим, због укидања спаијски прихода

нуждно учињеним, повишенијем данка бити задовољан.35 Но, ако би се

при свем томе испуњењу ове наше наредбе какви препјаствија36 догодило,

то нека се надлежне среске старешине претпостављенима им војеним

командантима односу који су одређени да свакога у ред доведу који би се

год нашим уредбама противио.

Но 2347 3. јулија 1835.

у Крагујевцу Милош Обреновић, Књаз српски

по заповести књажеској Паун Јанковић секретар књажески37

Циркулар исправничества шабачког среским капетанима ... 1835. године

91

32 Упуство.33 Корист.34 Протумачи.35 Повећање пореза о којем пише кнез Милош, због укидања обавеза према

спахијама, износило је 0,9 гроша. О томе: Р. Љушић, Кнежевина Србија, 72,

напомена 43. 36 Препрека, сметња.37 Паун Јанковић Баћа (Михајловац код Смедерева, 1808 – Смедрево, 1865).

Школовао се у Србији и Русији. Писар Кнежеве канцеларије постао је 1830, а

директор те канцеларије је од 1839. Као присталица уставобранитеља напустио

је Србију у јесен 1840. Министар правде и просвете је од 1842. до 1847. и

министар финансија 1848–1857. Учествовао је у Тенкиној завери 1857. Последње

године живота провео је као пензионер у Смедереву.

Radomir J. POPOVIĆ

NOTICE FROM THE DISTRICT COURT OF SABAC TO THEDISTRICT CHIEFS CONCERNING COLLECTION OF THE

“ĐURĐEVSKI POREZ” (SPRING TAX) IN 1835.

In the inter-municipal historical archive in Sabac, fund of the Sabac

District Court, there is the concept of the letter which the ‘Ispravnačenstvo’

(district court) of the Sabac district sent on 10/22 July 1835 to the

administrative district chiefs in the Sabac district referring to collecting the

Đurđevski tax (spring tax) for 1835. This document shows how the order of

Prince Milos No 2347 of 3/15th July 1835 was conducted in the field by which

a new tax system was introduced in the Principality of Serbia. In the

historiography this event is considered the completion of Serbian revolution.

The order of Prince Milos from 3/15 July 1835 was the enforcement of the

decision of the Sretenje Assembly in February 1835, by which the introduction

of a unified and moderate tax was required and the procedure for collecting

the spring tax prescribed. Number of taxpayers for the half-year of 1835 was

determined on the basis of population and housing census in Serbia, which was

conducted in the summer of 1834. Statement from the lists for each district

was sent from Kragujevac to the district court in Sabac; the court forwarded

them to each individual district chief and the chiefs to village judges. The

number of houses and taxpayers in the Sabac district for the half-year of 1835

somewhat differed from the number of houses in the summary statement of

the census of 1834.

Keywords: tax system, “đurđevski porez “(spring tax), 1835, Serbia, feudalism.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.

Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Радомир Ј. Поповић

92

Славиша НЕДЕЉКОВИЋ*

Универзитет у Нишу

Филозофски факултет

Департман за историју

Ниш

СВЕДОЧЕЊЕ ХАЈДУКА РИСТЕ ИЛИЈИЋА О ПОБУНИ СРБА У НИШКОМ ПАШАЛУКУ 1841. ГОДИНЕ**

Апстракт: У пролеће 1841. године избио је велики народни устанак у

нишко-лесковачком крају и у суседним пределима данашње западне Бугарске и

јужне Србије. И поред тога што је устанак започео силовито и обухватио велику

територију, он је трајао свега десетак дана. Побуна Срба у Нишком пашалуку

изазвала је велику узнемиреност код турских власти. Не желећи да се побуна

прошири и на остале старо-србијанске пашалуке, Турци су брзо мобилисали

своје снаге, из више праваца напали српске устанике и угушили побуну. Иако је

Нишка буна трајала кратко, она је по много чему, а нарочито по својим

последицама представљала прекретницу за ослободилачки покрет Срба у

историјској Старој Србији. Један од активних учесника у побуни Срба у Нишком

пашалуку био је и Риста Илијић.

Кључне речи: Нишки пашалук, Риста Илијић, Срби, Кнежевина Србија,

сукоби, турска војска, устанак.

Период од 1821. до 1840. године показао је да турске власти

упркос прокламованим реформама, немају намеру да поправе положај

хришћанског становништва у европском делу Турске. Због тога је српски

народ у северном делу Старе Србије спас од зулума, самовоље и

93

* ned.slavisa@gmail.com** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,

науке и технолошког развоја Републике Србије Српска нација – интегративни идезинтегративни процеси (Ев. бр. 177014).

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 93-106

MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 93-106

УДК: 94(497.11)”1841”(093):929

експлоатације видео у подизању великог ослободилачког устанка.

Почетком јула 1840. године, међу Србима у Нишком пашалуку почели су

да се кују планови о организовању оружане побуне против Турака. Главни

иницијатор био је свештеник Ђорђе Јанковић из Пољанице. Решен да

подигне Србе на оружје, Јанковић је створио устаничку организацију која

је за свега неколико недеља обухватила бројна села Нишке, Лесковачке и

Прокупачке нахије. Број српских завереника износио је неколико хиљада

људи. Почетком октобра, Ђорђе Јанковић је прешао у Србију где је почео

да ради на организовању Срба досељених из Турске.1 Том приликом,

Јанковић је ступио у контакт и са трговцем Ристом Илијићем, родом из

Ћустендила. Илијић је дошао у Србију 1837. године, када је након слома

Белограчичког (1836) и Берковачког устанка (1836/37) дошло до појачане

миграције становништва западне Бугарске у Србију. Након доласка у

Србију, Риста се неко време бавио механским пословима, а затим се

настанио у Алексинцу. Како је добро познавао путеве и прилике у западној

Бугарској, био је ангажован као водич српских трговачких каравана, а

потом је и сам почео да се бави трговачким пословима.2

Радећи на припреми устанка, Ђорђе Јанковић је најбоље сараднике

нашао у Милоју Јовановићу, трговцу из Каменице и Станку Атанасковићу

Бојаџији, трговцу из Власотинца. Како је време одмицало, Јовановић и

Атанасковић постали су носиоци припрема за подизање народа на устанак

– први у нишком, други у лесковачком крају.3 Активно укључен у

завереничке активности Срба из Турске, Илијић је ступио у везу са

Јовановићем и пружио му је драгоцену помоћ приликом сакупљања новца

за куповину оружја, муниције и војне опреме, неопходне за предстојеће

сукобе са Турцима. Прикупљање новца трајало је од јануара до марта 1841.

године и том приликом сакупљена је сума од 855.000 гроша.4 Велики

Славиша Недељковић

94

1 В. Стојанчевић, Устанак 1841. у Југоисточној Србији, Лесковац 1991, 18–20; Б.

Перуничић, Алексинац и околина, Београд 1978, 450–452; С. Недељковић, УчешћеАрбанаса у гушењу Нишке буне 1841. године, Зборник радова, Устанци и побуне

Срба у Турској у XIX веку, Ниш 2011, 17–18.2 Архив Србије (даље: АС), Министарство унутрашњих дела, Полицајно одељење

(даље: МУД-П), 1841, ф VI, р No 66, К No 169, начелник Алексиначког округа

мајор Петар Радојковић – Попечитељству внутрених дела, Алексинац 30. мај.

1841. (Сви датуми у напоменама су по старом календару. С. Н.)3 В. Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренскогмира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд 1971, 149–150; Историјасрпског народа, 5-1, Београд 1994, 242–243 (В. Стојанчевић).4 С. Недељковић, нав. дело, 18; С. Андрејевић, Нишке буне, ослободилачкипокрети од 1833. до 1842. године, Ниш 2003, 70–71.

народни устанак Срба у нишко-лесковачком крају и у суседним областима

данашње западне Бугарске и јужне Србије (Нишка буна), избио је 5.

априла 1841. године (на Томину недељу). Устанак је проглашен на

народном збору у Горњем Матејевцу (доње Понишавље) на коме је

присуствовало око 150 народних представника. За вођу устанка био је

изабран народни првак Милоје Јовановић. Устанак је захватио широк

простор од српске границе до Грделичке клисуре и од северних врањских

села до пиротске Лужнице, Високог и Власине, а делимично је обухватио

и сеоско становништво Берковачке, Белограчичке, Кулске и Ломпаланачке

казе Видинског санџака. По неким сведочењима, овај устанак захватио је

и поједина српска села Кумановске нахије Скопског санџака.5 Устанак је

избио изненада и поред велике територије обухватио је и бројно

становништво, чији се број процењивао на преко сто хиљада душа.

Нишка буна, за собом је оставила бројне политичке и економске

последице, а због начина на који је била угушена, привукла је пажњу

великих европских сила.

Стратегијски план српских устаника сводио се на неколико

циљева: пресецање веза Нишког пашалука са осталим провинцијама

Турског царства; опкољавање нишке тврђаве и елиминисање турских

караула на граници и војних посада размештених у унутрашњости

пашалука. Устанак Срба у Нишком пашалуку започео је силовито.

Устаничке снаге биле су бројне, и процењивале су се од 18.000 до 20.000

бораца.6 Међутим, иако бројне, српске устаничке снаге биле су слабо

наоружане и војнички неприпремљене. Пушку је имао тек сваки десети

српски устаник, а било какво друго оружје тек сваки десети српски борац.

То значи да је 80–90% српских устаника било наоружано вилама, косама,

секирама и срповима. У предстојећем судару са бројним и добро

наоружаним турско-арбанашким одредима, потпомогнутим артиљеријом,

српски устаници нису имали никакве шансе.7

Побуна Срба у Нишком пашалуку изазвала је велику узнеми -

реност код турских власти. Не желећи да се побуна прошири и на остале

Сведочење хајдука Ристе Илијића о побуни Срба у Нишком пашалуку 1841. године

95

5 Историја српског народа, 5-1, 243; Б. Перуничић, нав. дело, 584–585.6 В. Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренскогмира 1829. до Париског конгреса 1856. године, 156; С. Андрејевић, нав. дело, 73;

В. Стојанчевић, Значај устанка 1841. за ослободилачки покрет Срба у Турској,Лесковачки зборник 32 (1992) 78–80. 7 Б. Андрејевић, Записи о Нишкој буни 1841. године и другим покретима противТурака на маргинама црквене књиге Пентикостар, Лесковачки зборник 28 (1988)

253–255; С. Недељковић, нав. дело, 22.

старо-србијанске пашалуке, Турци су врло брзо мобилисали своје снаге и

из више праваца кренули на устанике. Први напади на српске устанике

десили су се у Прокупачкој и Врањској нахији, а затим у Лесковачкој.

Српски устанички одреди у Пољаници и Топлици нашли су се на удару

прокупачких и врањских Турака, и арбанашког башибозлука из Куршумлије

и Голака. Српски устаници су пружили жесток отпор, али су били

поражени. Лесковачка и Пиротска нахија су биле враћене под турску власт,

а пут за Ниш деблокиран. У заузетим српским селима, Турци и Арбанаси

су завели велики терор, убијали су, пљачкали и палили на сваком кораку.8

После сламања устаничких снага у Лесковачкој нахији, турска војска је

кренула у правцу Ниша. До главног судара српских устаника и турске

војске дошло је 12. априла код Каменице. У жестоком једночасовном боју,

српски устаници нису могли да издрже јаку артиљеријску и пешадијску

ватру турске војске, па су се у нереду повукли. Видевши да су Турци

надвладали, Милоје Јовановић се са групом најодважнијих сарадника

повукао у Каменичку кулу, одакле је наставио да пружа отпор. Када је

Турцима постало јасно да без великих жртава неће моћи да освоје кулу,

довукли су топове и после 24-часовног бомбардовања сломили отпор

српских устаника.9 Пораз српских устаника код Каменице и погибија

Милоја Јовановића означили су слом Нишке буне.

У догађајима око Нишке буне, Риста Илијић имао је активног

учешћа. Чим је избио устанак, Риста је ступио у контакт са Милојем

Јовановићем, који му је поверио команду над одредом од 700 људи. Том

приликом Илијић је положио заклетву „да ће се часно борити против

Турака и да народ неће оставити и изневерити“.10 Илијићеви устаници

борили су се срчано и храбро. На самом почетку буне, успели да на

Кутинској реци поразе одред нишког Ћерим-бега, а затим су у боју код

Бреснице одбили јаке нападе прокупачких Арбанаса, наневши им

Славиша Недељковић

96

8 АС, Министарство иностраних дела, Инострано одељење (даље: МИД-И), 1841,

ф III, р No 9, С No 909, окружно начелство у Алексинцу – Попечитељству

иностраних дела, Алексинац 5. јули 1841; АС, Збирка Мите Петровића, бр. 8003,

П. No 656, Попечитељство иностарних дела – Попечитељству внутерних дела,

Београд 7. мај 1841; АС, МУД-П, 1841, ф VIII, р No 182, окружно начелство у

Алексинцу – Попечитељству внутрених дела, Алексинац 17. јули 1841. 9 В. Стојанчевић, Устанак 1841. године у Југоисточној Србији, 32; Историјасрпског народа, 5-1, 245–246.10 АС, МУД-П, 1841, ф VI, р Nо 66, К Nо 169, начелник Алексиначког округа

мајор Петар Радојковић – Попечитељству внутрених дела, Алексинац 30. мај

1841.

значајне губитке.11 После слома устаничке војске код Каменице, Риста

Илијић је распустио свој одред и са једном четом од 70 људи се повукао

у правцу Корвин града, изнад села Малошишта. Иако је терен око Корвин

града због неприступачних шума био добар за одбрану, Риста је због

бројних турских одреда био приморан да крене ка обронцима Јастерпца.

У селу Сечаници, Риста је направио војни логор из кога је вршио препаде

на Турке и Арбанасе. У тим нападима, Ристини хајдуци су били веома

успешни и за кратко време су успели да нанесу значајне губитке

арбанашко-турским одредима.12

После слома Нишке буне, на простору између Ниша и Прокупља

још увек су се налазиле значајне устаничке снаге. Један део побуњеника

који још увек није пребегао у Србију крстарио је по планинама и шумама

и сукобљавао се са потерним одељењима турске војске. Желећи да

искористи чињеницу да је после сламања устанка, на подручју пашалука

заостао знатан број устаника и њихових вођа, Риста Илијић је донео

одлуку да поново подигне Србе на оружје. Мада је народ у маси остао без

оружја, мржња на Турке била је веома велика, тако да се устаничко

расположење није много изгубило у народу. Како су бројна српска села

још увек била ван контроле турских власти, Илијић је сматрао да ће

релативно лако окупити заостале устанике и подићи нову буну.13

Међутим, упркос жељи Ристе Илијића, изгледи за успех били су равни

нули. Желећи да што пре ликвидира последице Нишке буне, Порта је у

Ниш послала јаке одреде турске војске, чија се снага процењивала на око

30.000 војника.14

Сведочење хајдука Ристе Илијића о побуни Срба у Нишком пашалуку 1841. године

97

11 Исто, ф VIII, р No 27, П бр. 18, Начелство Алексиначког округа – Попечитељству

внутрених дела, Алескинац 21. април 1841.12 Исто, ф VIII, р No 42, помоћник начелника Алексиначког округа Василије

Димитријевић – Попечитељству внутрених дела, Алексинац 19. април 1841;

Исто, ф III, р No 120, начелник Крушевачког округа Петар Лазаревић –

представнику књажевског Попечитељства иностраних дела пуковнику Ђорђу

Протићу, П No 219, Крушевац 28. април 1841; Исто, ф VIII, р No 92, П бр. 944,

начелник Крушевачког округа пуковник Петар Лазаревић – Попечитељству

внутрених дела, Крушевац 8. јули 1841.13 Исто, ф VI, р No 66, К No 169, начелник Алексиначког округа Петар Радојковић

– Попечитељству внутрених дела, Алексинац 30. мај 1841.14 Исто, ф VIII, р No 29, П No 1624, начелство Крагујевачког округа – члановима

Државног Савета; Исто, ф VIII, р No 49, П No 113, члан Савета пуковник Милета

Радојковић – високославном књажевству Србије, попечитељству внутрених дела,

Алексинац 10. мај 1841; Исто, ф VIII, р No 85, П No 2526, П No 2527, Попечитељство

внутрених дела – књазу Михаилу М. Обреновићу, Београд 12. јуни 1841.

Идеја о подизању новог устанка није наишла на одобравање код

српских власти, које су желеле смиривање ситуације у Нишком пашалуку.

Због тога су представници пограничних српских власти више пута

упозоравали Илијића да престане са нападима, распусти чету и врати се

у Србију.15 Када је до српских власти дошла информација да Илијић

предузима репресивне мере против сељка који не желе да му се придруже,

дошло је до реакције власти.16 По наређењу члана Државног Савета,

пуковника Милете Радојковића, из Србије је у турску страну била послата

група људи, која је ухватила Ристу Илијића и везаног га превела на српску

територију. По доласку у Србију, Илијић је окован и послат на саслушање

у Алексинац.17 Плашећи са репресивних мера српских власти, Илијић је

у току саслушања покушао да минимизира своју улогу у дешавањима пре

и после Нишке буне. Вероватно је сматрао да ће та измењена верзија

догађаја бити повољнија за његову даљу судбину. У прилогу достављамо

извештај са саслушања Ристе Илијића. Документ се налази у Архиву

Србије, МУД-П, 1841, ф VI, р No 66. Рукопис је приређен тако што је

спроведена транскрипција из предвуковске на савремену ортографију,

према важећем правопису. Скраћенице су разрешене угластим заградама.

* * *

Испит

Над Ристом Илијићем из Ћустендила у Турској, који [је] овде већ две

године дана у Алексинцу бавио се и трговине ради на ону страну прешао,

и са побунивши се хришћанима против Турака подигао; а доцније пошто

су исти од Турака побеђени, [сe] [са] неким Стрелићем18 удружио, где [се]

непрестано око нашег пограничног плота, убијајући Турке по друмовима,

Славиша Недељковић

98

15 Исто, ф VI, р No 66, П No 2123, Државни Савет – члану Савета пуковнику

Милети Радојковићу, Београд 20. мај 1841.16 Исто, К П No 4161, члан Савета пуковник Милета Радојковић – члановима

Државног Савета, Попечитељству внутрених дела, 17. јуни 1841.17 Исто, К No 169, начелник Алексиначког округа мајор Петар Радојковић –

Попечитељству внутрених дела, Алексинац 30. мај 1841.18 Стеван Стрељић Цека, родом из села Јасике у округу Крушевачком. Активно

је учествовао у Нишком устанку 1841. године. После гушења устанка, Стрељић

је сакупио хајдучку чету која је 1841/42. године дејствовала у северним деловима

Нишког пашалука.

чинећи трговцима и ондашњим сељанима насиља и пустошења налазио;

по налогу Високославног Попечитељства внутрених дела од 23. тек. м. П

No 2123. при Начелству Окружја Алексиначког и привременом

команданту пограничне три линије, т. ј. Алексиначке, Гургусовачке и

Крушевачке мајору кавалиру Петру Радојковићу под данашњим [даном]

учињен.

Питање 1-во

Како ти је име и презиме ? одакле си родом? колико си година стар? јеси

ли ожењен и ако си, колико деце имаш? којег си стања или заната и зашто

си [код] мене овде доведен?

Одговор

Име ми је Риста Илијић, родом [сам] из Ћустендила19 у Турској. Стар сам

од 40. до 42. године. Био сам ожењен и [имао] сам једно дете које је с

матером заједно умрло, дакле сад сам удовац. Терзија20 [сам]. Доведен

сам [пред] вас, зато што сам у бившој побуни у Турској учествовао.

Питање 2

Кажи право кад си у Србију прешао? Зашто? сa чим си се овде док ниси

опет у Турску прешао занимао? зашто си и каквим послом опет натраг у

Турску прешао?

Одговор

Прешао сам у Србију од прилике пре четири године да служим у механи.

Занимао сам се калаузлуком.21 Прошле 1840. године пред Митров дан на

10. дана имао сам вересију у Нишу код Мите рабаџије 700. гроша које

сам и примио. Када се ова побуна [народа] догоди и ја сам [се] са

осталима учествовања прихватио.

Сведочење хајдука Ристе Илијића о побуни Срба у Нишком пашалуку 1841. године

99

19 Град у југозападној Бугарској.20 Кројач.21 Путовођа, онај који показује пут, водич.

Питање 3-ће

Кажи право и по души, јели те ко наговорио да у побуну ступиш и зашто?

даље, колико си у побуни учествовао и [реци] све што о томе знаш?

Одговор

По души мојој казујем вам, да ме је неки Милоје Н. из Каменице22 на то

подговорио да у побуну ступим. Нисам смео му одказати, да ме не би

прогласио за шпијуна и [да ме] не би оковао. Ја сам са друштвом од око 700

људи, којима сам ја поглавар био, [те сам] од Турака, Ћерим бегових

момака два коња у Кутинској реци где је пало мртвих и од Турака и од

хришћана, а колико не знам, отео, и једног коња дао надзиратељу Састанка

Суповачком г. Мити Н. а другог предао писару среза Алексиначког

Кузману Недељковићу. После смо три Турчина којима име не знам убили,

узели смо од већ побијених Турака коње и пусат.23 У Крајковцу селу нахије

Прокупачке такође смо два Турчина, где је са нама и Стрељић био, а овде

смо се са Стерљићем раздвојили, убили. Ови [Турци] своје коње нису

имали и зато смо од њих само пусат узели. Из села Билека, такође смо 46

комада стоке [4 вола, 2 краве и 1 кобилу и кусур оваца и коза] отели и

надзитратељу Састанка Суповачког предали, а сад чујем да се та стока

[код] начелника крушевачког г. Цукића налази. Даље, у селу Палвини

побијемо се [са] Турцима, где четворицу ранимо и два чифта24 волова са

два хришћанина заробимо. После хришћане пустимо и њима њихова два

вола повратимо а турска два вола се и сада код неког Косте Чавке из Ниша,

мезилџије25 на капији Србској налазе. Од два Арнаутина близу Топонице

отмемо пусат. Тако смо исто и од неког Асана Турчина Нишлије, који је из

Алексинца кући својој у Ниш ишао дугу пушку отели. [Код] кога се пак

поменута пушка и пусат сад налазе, не знам.

Питање 4

Ристо ти си мени показао да си нашим људима овамо стоку коју си у

турској страни отео, предавао. Тако ми сад и то право кажи јеси ли ти шта

год од наших људи примио, и ко ти је и кад шта дао и зашто?

Славиша Недељковић

100

22 Мисли се на Милоја Јовановића из Каменице, вођу српских устаника у Нишкој буни.23 Оружје.24 Пар, два комада нечег, дупло.25 Онај који носи пошту на коњу, поштар, курир.

Одговор

Из ове стране у Турску мени није нико ништа дао; а барута нам је свима

неки Милоје Н. из Каменице још пре него смо се подигли дао.

Питање 5

Који су ти именом другари твоји били и одакле су?

Одговор

Из почетка буне били су ми другари, први Илија Цекић, други Ђорђе

Поповић, трећи неки Станоје Н., сви из села Лалинца нахије Нишевачке,

и четврти неки Качар Станко из Новог Села и Стефан Стрелић из Јасике

из Србије, округа Јагодинског и прочи сељаци који су се после [пораза]

одма Турцима испредавали.

Питање 6-то

Куда си ти Ристо после отишао кад су се сељаци Турцима испредавали и

шта си тамо радио?

Одговор

Кад су нас Турци на Кутинској реци26 разбили, побегнем ја са од прилике

70. људи у планину, од куда се сви окренемо на место које зовемо „Курвин

град“,27 а одавде опет окренемо на пут ка селу Сечаници. Код Лалинца

пређемо на чуну малом реку Мораву где се код реченог села Сечанице у

планини задржасмо. Видећи да овде због оскудице у храни живети не

можемо, поврнемо се пак истим путем натраг, и до села Топонице дођемо.

Овде смо се као ајдуци поред друма задржавали.

Сведочење хајдука Ристе Илијића о побуни Срба у Нишком пашалуку 1841. године

101

26 Мисли се на пораз српских устаника у Заплању, код места Еминова Кутина

11/23. априла 1841. године.27 Корвин-град, средњовековно утврђење изнад села Малошиште. Налази се у

близини саобраћајнице Ниш –Лесковац.

Питање 7-мо

Шта сте ту на друму радили, јесте ли кога убили или опљачкали и како сте

се хранили?

Одговор

Ја знам само толико да смо три Турчина убили и два Арнаутина

опљачкали, које сам и у одговору на питање 3-ће казао. Више не знам. И

у овом друштву кад смо поменута три Турчина убили био је с нама и

Стрелић. Хранили смо се по воденицама, те лебац набављали а свиње и

прасад смо хватали чије било и јели, а ракију и вино пак добијали смо из

села: Бели Брег, Миљковца, Дражевца, Трнаве и Мезграје, и ово су нам

људи својевољно давали. Одавде смо се опет нас неколико људи у села:

Сечаницу, Дудулајци и Бресницу, са намером тамо повратили, да Турке

растерујемо ако би дошли села палити и пљачке чинити. По овому, се ја

у селу Сечаници разболим и на хан28 на капију српску са дружином

заједно дођем, а одавде се друштво моје видећи ме болесног, од мене

разиђе. [Потом] ме сељаци из села Дражевца вежу и латову29 карантинском

Манојлу предаду, а овај ме у карантин Алексиначки преда.

Питање 8-мо

Шта још Ристо имаш и знаш показати, кажи ми све право и немој ништа

затајити?

Одговор

Ништа више казати немам, осим [тога] што сам и ја био при заклетви

[присутан] када се Милоје Н. из Каменице заклињао да народ оставити неће.

Тако сам се исто и ја заклео да њега (Милоја) оставити нећу и народ

изневерити, а овде ме је највише преварило [то] када је Милоје казао да ће

четврти или пети дан из Србије њему велика војска у помоћ доћи, само вели

да му најпре почнемо работу, и да он има писмо из Крагујевца да ћемо скоро

индат30 добити. У разговору упитам ја њега „где ти је Милоје џебана“31 на

Славиша Недељковић

102

28 Кућа, свратиште и преноћиште, гостионица.29 Царински службеник, контролор, стражар.30 Помоћ (било у новцу, храни, људству, војној опреми и слично).31 Барут и олово, муниција.

које ми је одговорио да је он три товара барута од трговаца неких на

Састанку Грамадском купио. Даље, и то нам је Милоје казао, да [су] му ту

вест донели неки Стојан Шишко и Голуб Ћорави из Крагујевца (они су

родом оба из села Матејевца), које је и мени познато било, да је оних дана

Голуб из Крагујевца кући својој у Матејевце дошао. На послетку и то сам

у одговору мом на питање треће показао, да смо од убијена три Турчина

три коња узели. Од ова три коња ја сам једног неком Мити Јагићу латову

карантина Алексиначког на Крупачкој караули за 280. гроша продао, и

одмах од њега паре примио, које поделим са дружином мојом и свакоме

на тал32 по 20. гроша припадне. Проча два коња моја дружина собом

одведе и куда су се ти коњи дели ја ништа не знам.

Питање 9-то

Из казивања твога Ристо види се, да си ти стоку коју си у турској страни

отимао и пљачкао сву на ову страну издавао. Зашто си ти то чинио и шта

су ти овострански људи дали, или обећали дати, да ми све право и

истинито кажеш.

Одговор

Ја сам стоку из турске стране истина у Србији предавао, но с том намером

да кад овамо пређем исту испродам и паре за [касније] употребим. За коња

ми нико ништа дао или обећао дати није. Ово казивање моје, да је

истинито, могу и заклетвом потврдити.

Питање 10-то

Чији је оно коњ био што си га писару г. Кузману дао, где си га отео, знаш

ли казати, и где се сад тај коњ налази?

Одговор

Ћерим-бегови слугу из Ниша. Отели смо га на Кутинској реци. Где се сад

тај коњ налази не знам, само о њему толико казати знам, да сам га реченом

писару да га јаше и чува предао.

Сведочење хајдука Ристе Илијића о побуни Срба у Нишком пашалуку 1841. године

103

32 Део неке целине, удео.

Питање 11-то

Шта ти је дао писар Кузман за коња што си му га дао, или шта ти је обећао

дати?

Одговор

Ништа ми дао није и ништа ми обећао није, осим што је поручио [да ће]

ми човек неки из Алексинца три чифта опанака донети, које видећи г.

начелник окружни Петар Радојковић, онде у онај [дан] десивши се, не

допусти да ми их преда но поврну [их] натраг. А коња сам му дао да се

послужи с њим, да га јаше и чува и [напослетку] да се исти коњ преда

коме припао буде.

Питање 12-то

Где су ти паре [за] које кажеш да си од вересије у Нишу 700 гроша

наплатио? које ако си их потрошио нашта си их потрошио? и шта си за

њих купио? и колико код [себе имаш] готових пара?

Одговор

Узео сам у Лесковцу од неког Стојана Ћурчије 1.000 ока конопљиног

семена, по 23 паре оку, и ово се семе на Састанку Суповачком налази.

Готових пара при себи немам ништа.

Питање 13.

Имаш ли шта од одела, као кошуља и осталих хаљина, и где ти је пусат?

Одговор

Ништа више од одела немам осим што је на мени и један дугачки гуњ.

Кусур [одела] мог је све је у Нишу код Хаџи Маринка меанџије заостало.

Пусат сам обећао дати некоме Грку Николи меанџији у дуг и овај се у

рачуну за 600 гроша, те две дуге пушке, 3 комада пиштоља и један

јатаган33 које проценили нисмо, налази при начелству окружја

Алексиначког; а овај сам дуг још од лане седећи у меани његовој за храну

Славиша Недељковић

104

33 Кратак и крив мач, крива сабља, некад главно оружје турских јаничара.

дужан остао, за које сам му још онда и облигацију издао и тако му после

процене поменутог пусата не знам још колико ћу дужан остати.

Питање 14-то

Имаш ли Ристо још шта казати, [раз]мисли добро да ниси шта заборавио

и све право и истинито кажи?

Одговор

Ништа више казати осим што сам већ казао не знам; а горе исказано, све

од речи до речи за истинито да сам говорио признајем.

Примедба

Риста је при испиту показао да у Ћустендилу има своју сопствену кућу,

лозу, њиву и ливаду; оца, једног одељеног млађег и ожењеног брата и

једну удату сестру; тако исто и од фамилије има од ујака браћу и од тетке

сестре које у Софији живе.

Примедба друга

Од Трифуна Ђорђевића друга мог, [који је] са мном заједно од сељана

Дражевачких везан и у карантин предан, ништа казати друго не знам,

осим што се код мене онда трефио када сам ја везан на капији српској у

хану с турске стране био, и до онда је са мном два дана онде боравио. Од

куда је он онде дошао и шта је радио, мени је непознато; а што добро не

знам и видео нисам не могу ни говорити, придодавајући исто, да га до

онде на капији нигде пре ни видео нисам.

Начелник мајор кавалир

Петар Радојковић

у Алексинцу 30. маја 1841.

Сведочење хајдука Ристе Илијића о побуни Срба у Нишком пашалуку 1841. године

105

Slaviša NEDELJKOVIĆ

TESTIMONY OF HAIDUK RISTA ILIJIĆ ABOUT SERBIAN REVOLT IN PASHALUK OF NIŠ IN 1841

Summary

In the spring in 1841 broke out a major popular uprising in Niš–

Leskovac area and in adjacent areas of present-day Bulgaria and southern

Serbia. Despite the uprising broke out suddenly and vigorously, and included

not only large territorial expanse, but numerous people, it was quickly and

dramatically suppressed. The revolt of the Serbian people in Niš pashaluk was

a major threat to the survival of Turkish rule in the Balkans. Therefore, the

Turks quickly mobilized their forces and attacked Serbian rebels from several

directions. The uprising of the Serbian people in Niš pashaluk left the political,

economic and demographic consequences. The way in which it was suppressed

attracted the attention of major European powers. Upon completion of the

uprising in Niš in 1841, the European powers were seen that the Turkish

Empire, as well as state and social organization represented a political and

social anachronism, that historical development which no longer able to adapt

to new times. Although uprising of Niš was very noticeable in that time, it was

mentioned in Serbian historiography relatively weak. Particularly poorly

handled figures who led the uprising companies and made a significant

contribution to the liberation struggle of the Serbian people in these areas. This

approach to the study of revolt of Niš led to the fact that the individual leaders

of troops, like Rista Ilijić, were almost completely forgotten and marginalized.

Keywords: Pashaluk of Niš, Rista Ilijić, Serbs, Principaplity of Serbia,

conflicts, turkish army, uprising.

Чланак примљен: 10. 03. 2014.

Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Славиша Недељковић

106

Мирослав М. ПОПОВИЋ*

Универзитет у Београду

Филозофски факултет

Одељење за историју

Библиотека

Београд

ИЗВЕШТАЈ МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ И СТАТИСТИКА СУДСТВА ЗА ПЕРИОД 1844–1847. ГОДИНЕ**

Апстракт: Текст Извештаја Министарства правде од 12/24. јуна 1848.

доноси статистичке податке о кривичним делима и парницама при окружним,

Апелационом и Врховном суду у периоду 1844–1847. и њихову анализу, закључке

у којима се износи који су основни недостаци српског правосудног система, те

указује на узроке недостатака и начине на које би се могли отклонити.

Кључне речи: Извештај Министарства правде Државном Савету за

период 1844–1847. године (из 1848), статистика, парнице, судови.

Уставом из 1838. основане су три врсте судова: у свакој општини

„примирителни“, у сваком округу по један првостепени и у престоници

један апелациони суд. Апелациони суд се искључиво занимао прегле дањем

и суђењем кривичних дела и парница у којима су донете пресуде пред

нижим судовима, против којих је поднета жалба вишој инстанци. Врховни

суд основан је 1846. године и првобитно није био касациони суд (тј. суд

који би укидао пресуде нижих судова, већ суд трећег степена, са задатком

107

* miroslav.popovic@f.bg.ac.rs** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,

науке и технолошког развоја Републике Србије Српска нација – интегративни идезинтегративни процеси (Ев. бр. 177014).

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 107-119

MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 107-119

УДК: 340.038:342.2](497.11)”1844/1847”(094)

да разматра пресуде нижих судова, које је или враћао нижим судовима или

сам преиначавао или одобравао). Касациону власт вршио је кнез.1

Министарство правде, просвете и црквених дела је 1839. године,

по сили Устава, сачинило делокруг својих надлежности и дужности,

посебно за правосуђе, а посебно за просвету и црквена дела. Разграни -

чењу и прецизном одређивању надлежности се приступило због

нејасних одредби у Уставу (чл. 19, 22 и 57). Наиме, према члану 19

Устава, управљање установама од опште користи било је у надлежности

министра унутрашњих дела, а према члану 22 надзирање болница и

других установа опште користи спадало је у дужности министра

просвете и црквених дела. Истим чланом наложено је министру

просвете и црквених дела да у сарадњи са црквеним властима одлучује

о свему што се тиче закона, богослужења и Цркве. Насупрот томе, према

члану 57 Устава билo је предвиђено да духовна власт неограничено

управља Црквом и њеним законима, уколико то не би задирало у

послове Министарства, у циљу очувања достојанства митрополита и

епископа.2

Дужности Министарства правде проистицале су из Устава. Према

члану 21 Устава из 1838, Министарство је надгледало редовно изврша -

вање пресуда и суђења кривичних дела за које је била предвиђена смртна

казна. Бранило је независност судства, судска звања и правила, примало

и решавало тужбе против судија, који нису исправно вршили дужност и

одбијали да примају парнице у којима је требало да суде. Установљавало

је судове и предлагало способна лица за вршење судијске дужности, након

провере њихове способности. Сви судови су били дужни да Министарству

правде подносе списак свих пресуда које су изречене при истима у току

последња три месеца, а Министарство правде је подносило спискове

Савету на разматрање. Такође, према чл. 3 Устава, Министарство правде

је требало да предлаже помиловање криваца од казни које су им судови

досудили. Према члану 27, негов задатак био је да штити личност и

имовину грађана Србије, да ниједно лице не буде без суђења лишено

грађанских права или изложено казни.3

Мирослав М. Поповић

108

1 Р. Љушић, Законодавни рад Првог намесништва (1839–1840), Историјски

гласник 1–2 (1981) 118–119; Д. Јанковић, Историја државе и права Србије у 19.веку, Београд 1955, 82–83.2 Министар правосуђа и просвете, генерал мајор Стефан Стефановић и начелник

одељења Министарства просвете Димитрије Исаиловић кнезу Милошу, 24. 03/05.

04. 1839, Архив Србије (=АС), Државни савет (=ДС), 1839, 130. 3 Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835–1903, Београд 1988, 70, 72–73.

Према „Кругу дејателности Попечитељства правосудија”,

Министарство се морало постарати да се у најскорије време сачине и

издају грађански и кривични закони и законици о грађанском и кривичном

судском поступку. Било је дужно да тумачи законе, да судије и парничари

не би имали повода да их користе на начин који је њима одговарао.

Тумачење закона које је формулисало Министарство правде, морао је да

потврди Савет. Судским властима Министарство је прописивало њихове

надлежности, пошто је ове прописе претходно одобрио Савет, и

контролисало да се надлежности не прекораче. Оно је решавало, по

постојећим законима, парнице између судских и других власти. Његова је

дужност била да предлаже Савету, по потреби, побољшања грађанских и

кривичних законика и законика о грађанском и судском поступку.

Министарству правде били су потчињени сви земаљски судови, па тиме

и запослени у судству. Није се смело мешати у законом предвиђена права

и слободе чиновника који су радили у правосуђу. Такође, подносило је

Савету на одобрење особље које је улазило у састав канцеларије

Министарства правде, које се састојaло од начелника бироа, секретара,

столоначелника, протоколисте, регистратора и архивара, једног

преписчика и канцеларијског служитеља. У извршењу наредби које је

одобрио Савет, Министарство правде било је сасвим независно од других

министарстава.4

Окружни суд био је под непосредном управом Министарства

правде. Предвиђено је да суд свака три месеца подноси Министарству

правде списак свих вођених кривичних дела и грађанских парница.5

Касније је предвиђено да сваки суд подноси списак једном годишње, а уз

њега су подношени годишњи рачуни.6 Разлог за покретање ове

делатности је вероватно потреба Министарства правде за статистичким

подацима, који су улазили у састав његових годишњих извештаја, а

подносили се Државном савету. Ови извештаји представљају важан извор

за историју правосуђа читаве Кнежевине.7

Извештај Министарства правде и статистика судства за период 1844-1847.

109

4 „Круг дејателности Попечитељства правосудија са изложенијем дужности

истога“, ДС, 1839, 130.5 Зборник закона и уредаба Кнежевине Србије, I, Београд 1840, 182–196.6 Р. Љушић, Законодавни рад Првог намесништва (1839–1840), 121; АС,

Министарство иностраних дела. Внутрено одељење (=МИД-В), 1840, V, 36. 7 Први познати сачувани такав извештај је Извод рада Попечитељства правосуђа

за 1844. и 1845. годину, АС, ДС, 1846, 458.

Текст Извештаја писан је предвуковском азбуком, те је спроведена

транскрипција текста према уобичајеним правилима8, задржана је

оригинална интерпункција, уједначено је писање великих и малих слова,

састављено и раздвојено писање речи. Разрешене су скраћенице у угластим

заградама, на исти начин речи чије читање није сигурно или су нечитке.

Ваша Светлост, Милостивејши Господару!

Поводом разпрострте у Отечеству нашем од неког времена повике

на Судове земаљске, да ови споро и неправилно суде, Попечителство

Правосудија9 узело је себи за дужност Вашу Светлост у сведенија

поставити10 о стању и количеству парница грађански и кривични дела,

која су се при Судовима од почетка године 1844.те пак до свршетка

1847.ме збила, иследила и пресудила, да би отуда височајше увидити

могла дал’ је та повика на наше Судове основана или не?

У приложеној овде под % таблици11, изложено је количество12 како

грађански тако и кривични дела, за сваку по особ годину, дошавши пред

који суд, пресуђени, и непресуђени заоставши с концем године.

С концем године 1843. остало је било у теченију парница

грађански числом13 1072. при свима Судовима окружним и Суду вароши

Београда, и 1844. год[ине] нови је дошло код исти Судова 5879. и тако је

свега число грађански парница било изишло код првостепени Судова на

6951. од који су пресуђене биле, од исти Судова, у тој години 3862. а

непресуђени је заостало с концем године јошт 3089. Између пресуђени

3862. дошло је на Апелациони Суд 645. и тако са они од 1843. год[ине]

нерешени заоставши при истоме Суду парница грађански 56. имао је

Апелациони Суд свега пред собом на разматрање и решавање 701.

парницу од који је 334. пресудио ове године, а 367. с концем године

заостало при њему непресуђени.

Кривични дела у години 1844. дошло је пред Судове окружне и

вароши Београда на ислеђење и пресуђење 2395. а заједно са они 160. од

Мирослав М. Поповић

110

8 П. Ђорђић, Осавремењавање предвуковске графике и ортографије, Библиотекар

XII, 4 (1961) 301–306.9 Министарство правде10 Дати на знање, информисати.11 Табеле су дате на крају текста.12 Број.13 Бројем.

године 1843. непресуђени заоставши било је 2555. и тако исти Судови 1844.

пресудили су 2248. а 307. затекло се с концем ове год[ине] јошт непресуђени.

На Апелациони Суд пак од они пресуђени 2248. дошло је на размотреније

203. дела, ко којима кад се причисли они 9. од год[ине] 1843. нерешени

заоставши, имао је Суд Апелациони пред собом ове године 212. кривични

дела, и од ови пресудио 197. а с концем године затекло се 15. нерешени.

Године 1845. заједно са они 3089. грађански парница од прошле

1844. год[ине] нерешени заоставши, имали су Судови првостепени свега

9542. и од ови су 6299. пресудили с концем пак године остало је јошт

непресуђени 3243. Од пресуђени 6299. дошло је пред Апелациони Суд на

размотреније 1130. и тако са они 367. од прошле године нерешени имао

је пред собом 1497. апелирани грађански парница од који је 681. размотрио,

а 816. с концем год[ине] 1845. затекло се пред њиме непресуђени.

Кривична дела заједно са они 307. од 1844.те године непресуђени

заоставши било је пред првостепеним Судовима 2179. од који је

пресуђено у истој години 1743. а при концу године затекло се 436. При

Апелационом Суду било је кривични дела свега са они 15. од прошле

год[ине] нерешени 218. од који је 160. размотрио, а 58. с концем године

нерешени затекло се.

Године 1846. заједно са они од године 1845. непресуђени заоставши

грађански парница 3243. било је пред првостепеним Судовима 11870. од који

је у овој години пресуђено 7675. а у теченију с концем године заостало 4195.

парница, при Апелационом Суду пак исте године са онима непресуђеним од

године 1845. заоставшим 816. нашло се је 2196. парница, између који је

пресуђено 910. а непресуђени с концем ове године остало 1286.

Кривични дела са они од про[шле] године нерешени заоставши 436.

било је при првостепеним Судовима свега 2390. од који је пресуђено 1823.

– а с концем године у теченију заостало 567. нерешени. Пред Апелационим

Судом пак са они 58. кривични нерешени дела од прошле године било је на

размотренију свега 397. од који је пресудио 344. а с концем године

непресуђени затекло се при истоме Суду 53. кривична дела.

Године 1847. са они од прошле године непресуђени заоставши

4195. имали су сви Судови Окружни и вароши Београда пред собом 14.909.

парница грађански од који су пресудили 9841. а у теченију с концем године

остало је 5068. При Апелационим Судовима I. и II.ог оделенија14 заједно

Извештај Министарства правде и статистика судства за период 1844-1847.

111

14 Друго одељење Апелационог суда установљено је 23. септембра/5. октобра 1847,

а 9/21. октобра исте године прописано је да два Одељења Апелационог суда раде

независно једно од другог и са једнаким персоналом. Првом су припали Окрузи

Крајински, Пожаревачки, Смедеревски, Београдски са Судом вароши Београда,

са они од про[шле] године нерешени парница 1286. било је у овој години

свега 2887. између који пресудили су у теченију ове године 1150. парница

а с концем године при истима остало је нерешени парница 1737.

Пред Врховним Судом у 1847. год[ине] било је свега грађански

парница 191. и од ови је пресудио 185. а 6. парница с концем године остало

је непресуђени.

Кривични дела заједно с концем године 1846. нерешени заoставши

568. било је пред првостепеним Судовима на извиђењу и пресуђењу свега

2550. од који су пресудили Судови 1981. а с концем године остало је јошт

нерешени 569.

Апелационим Судовима I.ог и II.ог оделенија, пред којима је

заједно са они 53. од прошле год[ине] непресуђени заоставши било свега

391. кривични дела размотрено је и пресуђено 363. а с концем године

остало је 28. непресуђени дела.

Врховни суд у овој години имао је кривични дела на размотренију

свега 96. од који је 93. пресудио, а 3. остала су с концем године нерешена.

У години 1844. између достављени Попечителству Правосудија

грађански парница на размотреније, на достаточније извиђење судејско

повраћено је само 28. парница.

Године 1845. између поднешени парница грађански Попечителству

Правосудија на размотреније само је 10. повраћено с примечанијама15 на

надлежни поступак.

У години 1846. од размотрени парница грађански Попечителством

Правосудија само су 29. парница с надлежним упутствијем на достаточније

ислеђење повраћене. Напослетку године 1847. Попечителство између

размотрени парница грађански повратило је 23. парнице на ново

извиђање и пресуђење.

Осим ови предизложени грађански парница и кривични дела,

првостепени Судови Окружни и вароши Београда, занимају се

пупиларним деловодством16, рачунима депозитним, рачунима од прихода

и расхода Судејског, и рачунима од новаца за раану апсеника издавајеми.

Из приложене таблице сваки ће увидити, колико множество

парница грађански при првостепеним Судовима сваке године на ислеђење

Мирослав М. Поповић

112

Ваљевски, Шабачки и Подрински, а Другом Ужички, Чачански, Руднички,

Крагујевачки, Јагодински, Ћупријски, Крушевачки, Алексиначки, Гургусовачки

и Црноречки, Ђ. Петровић, Речник закона, уредаба и уредбени прописа и пр. и пр.издани у Књажеству Србије од 1827. до 1854, Београд 1856, 467.15 Примедбама.16 Пупиларна маса – имовина стараника.

и пресуђење долази; како је сваке године число парница умножавало се, пак

по томе и на Апелациони Суд множина парница на разматрање, по

незадовољству парничара са пресудама, долазило, а при том увидити ће, да су

и Судови сваке године веће число парница пресуђивали, и тиме усугубљено17

приљежаније18 и ревност у отправљању дужности своје показали.

Да би Судови Окружни и више парница, пак и брже иследити и

решити могли преко године, и то се неће моћи одрећи, но што то за сад не

може се постићи, те парнице дуго време неислеђене, и нерешене при

Судовима заостајавати морају, узрок ће томе по мњенију Попечителства

Правосудија бити, сљедујући:

1. Што већина лица Судејски не притјажавају19 такову способност,

да и она поред Секретара и Писара могу предузимати парничаре

на протокол, достаточно предмете спорне ислеђивати и за

решеније спремати, а млого од њи опет нису ни писмени људи, и

зато се на никакво дело до на изрицање пресуде ни употребљавати

не могу. Да брже и достаточније ислеђивати парнице, и правицу

досуђивати могу они људи, који су науке правословне изучили,

законе, постојеће по струци Судејској и уредбена правила, на

поособне догађаје уместно и брзо употребљавати подробно

сазнали, то ће сваки разуман човек непремено20 признати, но да ће

се све ово само онда моћи удејствовати, кад буде могућно сав

Судејски персонал како нижи тако и виши саставити из онакови

лица, која су у заведенијама21 школским нуждне науке с добрим

успехом изучила, и себе за струку судејску преправила, и то је

неоспорима истина.

2. Што парничари по уверенију Попечителства Праводудија посве ретко

код примирителни Судова, па и код Окружни Судова к поравненију

приступају, већ и за најмању маленкост и јасну ствар, коју и најпро -

стији човек кадар би био поњати22 и право пресудити, код Окружни

Судова парниче се, чега је следство оне у таблици показане множине

парница, које редом ислеђивати и пресуђивати ваља.

Извештај Министарства правде и статистика судства за период 1844-1847.

113

17 Удвостручено.18 Приљежност.19 Поседују.20 Неизоставно.21 Установама.22 Схватити.

3. Што парничари не имајући знања, шта им ваља за поткрепљење

своји навода и показивања дати уписати у протокол преслушанија,

тек нешто поверхностно23 искажу, пак почем пресуду од суда

добију, и увиде, зашто се која страна од потраживања свога

одбија, онда се досећавају и нова доказателства наводе противу

пресуде, тражећи код Апелационог Суда помоћи ради преиначења

пресуде; чега је опет то следство, да је иста парница после дужег

времена, док је на ред дошла, Апелационим Судом не једанпут но

више пута натраг повраћена првостепеном Суду на достаточније

ислеђење и ново пресуђење.

Од времена изданија новог устројенија Апелационог Суда24

пресечен је и томе дуговременом провлачењу парница пут у толико, што

се ова нова доказателства, после првостепене пресуде наведена, само онда

уважавају, ако парничари докажу да им иста пре никако нису могла

позната бити.25

4. Што сами парничари желећи противу првостепени Судова

изјавити незадовољство на Апелациони Суд поискавају од Судова

по дужи рок ради сочињенија незадовољства написмено, пак и

продуженија таковог рока обичествовали26 су искати27, а нећеду у

Суду устмено на протокол да изјаве незадовољство, које би им

млого брже и јевтиније било учинити.

Ово повторавање28 продужавања рока, већ је пре неког времена

височајшим претписанијем предупређено, а тиме и парничарима прилика

одуготезати29 и задржавати окончанија парница одузета.

5. Што се из списка приложеног под % увиђа, да је за ове прошле

четири године једно на друго готово свака пета парница, решена

при првостепеном Суду долазила Апелационом Суду на

размотрење, чега је следство наравно, да се и код овог Суда

множество парница стицати, па по том и дуже време, док на коју

парницу ред дође, за решенијем чекати мора.

Мирослав М. Поповић

114

23 Површно.24 Уместо Устројенија Апелационог суда од 26. јануара/7. фебруара 1840. године,

1/13. новембра 1846. ступа на снагу ново Устројеније, Ђ. Петровић, Речникзакона, уредаба и уредбени прописа и пр. и пр. издани у Књажеству Србије од1827. до 1854, 465.25 В. Устројеније Апелационог суда од 1/13. новембра 1846, чл. 10.26 Имали су обичај.27 Тражити.28 Понављање.29 Одуговлачити.

Множине парница при Апелационом Суду причина30 лежи у

самим парничним странама, јер је Попечителству Правосудија из

искуства познато, да парничари, или не имајући знања у Грађанском

Законику31 и другим уредбеним прописима, по којима се правица изриче,

и саме праведне, на закону основане пресуде апелирају; или из личне

користи то чине, да би тим време продужили, и следства пресуде, која би

и иначе одма затим имала постићи, за неко време избегли.

6. Кривична дела, пупиларна расположенија, и друге по гди које

чрезвичајне32 парнице, морају се предходително према другим

парницама предузимати и пресуђивати, од куда опет следује, да

друге парнице грађанске морају на даље време отложене бити

ради ислеђења и пресуђења.

По знању Попечителства парничари, којима је правица досуђена,

туже се почесто и на то, што дуже времена за извршеније пресуда очекују,

које истина не мало незадовољство у њима производи, јер им се теже бити

види то изчекивање, негол’ сво оно време, док су парнице водили, и

пресуде на корист своју изречене у рукама видили. Но како ово

извршеније у круг полицајни власти спада, тако то одуговлачење

извршенија пресуда не може се Судовима у терет ни [притезати]. Повика

пак на Судове, да неправду у досуђивању правице парничарима чине, по

уверењу Попечителства Правосудија неуместна је, пак и неправедна, и то

зато, што све оне пресуде Судова, сва три степена, противу који пресуда

парничари нису показали незадовољство, морају се признати за праведне,

и Попечителству Правосудија на размотреније поводом жалби парничара

спроведени посве малено число парница, као што прикључена горе под %

табела показује, повраћено на достаточније ислеђење и праведно по

законим прописима пресуђење.

Да се при изрицању пресуде у овако силном степену правица

набљудава33, Попечителство Правосудија а и сваки други разуман човек

с чистом совјестију признати мора, да је томе набљудавању правице основ

Грађански Законик и други закони прописи, који не дозвољавају Судијама

од границе правде удаљавати се, но ако су гдикојим случајима због

незнања закони правила и удаље, опет се лако на пут правице извести

могу, почем им се сходна примечанија сверху неправедног пресуђења

Извештај Министарства правде и статистика судства за период 1844-1847.

115

30 Разлог.31 Законик грађански за Књажество Србију обнародован 25.03/6.04. 1844,

Београд 1844.32 Ванредне.33 Поштује.

отпусте, и строго придржавање закони правила препоручи, које у

недостатку закони прописа не би било могућно чинити, шта више јавном

би пристрастију пут отворено стајао, нити би се који због тога на одговор

притегнути могао, јер би за изговор навео здрави свој разум и совјест, по

којој се у досуђивању правице управља.

Напослетку к довршенију овог известија Попечителство Правосудија

дужностно до знања доводи вашој Светлости, да за уредно и достаточно

ислеђивање парница, пак по томе брже и праведно пресуђивање нуждан

је необходимо један поступак судејски34, који ће у парницама грађанским

како парничарима, тако и Судијама служити за правац, по коме ће се свака

парница на најбржи начин имати иследити, важност доказателства

мерити, праведна пресуда изрећи пак и у извршеније привести, и по коме

ће само надзирателна власт у стању бити надзиравати над Судовима, да

се правица набљудава.

АНо 2099. Привр[емени] Попечитељ Правосудија и Просвештенија

12. Јунија 1849. год[ине] Генарал-Мајор Кавалер,

у Београду. Стефан Стефановић35

Началник Попечителства Правосудија

Сава Шилић

Мирослав М. Поповић

116

34 Законик о грађанском судском поступку донет је 1853. године.35 Стефан Стефановић Тенка (1797–1865), министар правде и просвете 1839–

1840, члан Државног савета чији председник постаје 1848. Оптужен 1857. за

учешће у завери против кнеза Александра Карађорђевића, која по њему носи име

Тенкина завера, осуђен на смрт и касније помилован 1858.

СПИСАК ГРАЂАНСКИ ПАРНИЦА

Извештај Министарства правде и статистика судства за период 1844-1847.

117

Име судоваза годину 1844. за годину 1845. за годину 1846. за годину 1847.

пресуђени у току пресуђени у току пресуђени у току пресуђени у току

Суд вар.

Београда629 629 1892 580 756 768 1022 960

Окр. Београд. 325 165 259 75 162 228 356 317

Шабачког 283 439 558 528 693 735 1199 817

Подринског 189 31 253 57 350 121 460 85

Ваљевског 113 300 421 333 700 302 582 398

Рудничког 249 44 425 39 340 130 345 438

Ужичког 145 47 443 101 469 39 496 50

Чачанског 367 477 689 342 425 285 409 275

Крушевачког 166 40 147 49 144 276 278 370

Алексиначког 88 50 152 32 147 11 222 41

Гургусовачког 90 24 178 90 383 26 255 15

Црноречког 49 8 114 13 261 34 150 95

Крајинског 236 40 77 39 378 54 344 103

Ћупријског 142 219 280 429 472 164 567 185

Јагодинског 112 331 385 399 542 233 718 153

Крагујевачког 139 103 332 71 625 409 1230 349

Пожаревачког 373 48 277 52 387 267 596 314

Смедеревског 171 94 417 21 441 113 612 99

Свега 3862 3089 6299 3243 7675 4195 9841 5068

Апел. суд 334 367 681 816 910 1286 1150 1737

Врховни суд 185 6

СПИСАК КРИВИЧНИ ДЕЛА

AС, МИД-В, ф2 р71/1848.

Мирослав М. Поповић

118

Име судоваза годину 1844. за годину 1845. за годину 1846. за годину 1847.

пресуђени у току пресуђени у току пресуђени у току пресуђени у току

Суд вар.

Београда42 6 62 17 55 21 42 25

Окр. Београд. 112 14 111 18 85 28 107 30

Шабачког 107 70 156 87 127 98 108 167

Подринског 91 12 103 13 98 10 71 7

Ваљевског 102 10 97 18 104 26 100 18

Рудничког 118 3 125 9 154 10 124 28

Ужичког 148 11 186 14 130 36 120 24

Чачанског 109 34 106 24 85 50 84 13

Крушевачког 77 13 87 9 76 25 67 56

Алексиначког 45 5 42 36 5 38 4

Гургусовачког 93 7 87 26 93 3 311

Црноречког 79 1 77 6 71 23 121 20

Крајинског 139 7 31 7 86 23 109 22

Ћупријског 91 59 82 96 197 39 127 36

Јагодинског 93 26 96 71 81 64 106 15

Крагујевачког 114 7 180 14 158 44 123 60

Пожаревачког 129 8 94 5 105 44 135 30

Смедеревског 96 14 81 2 82 20 88 14

Чрезвичајним

Судом 99

Преким судом 364

Свега 2248 307 1743 436 1823 568 1981 569

Апел. суд 197 15 160 58 344 53 363 28

Врховни суд 93 3

Miroslav M. POPOVIĆ

REPORT OF MINISTRY OF JUSTICE AND STATISTICS OF JUDICIARY 1844-1847

Summary

Report of Ministry od Justice from 12/24. June 1848. contains statistic

data about law-suits at district courts, Appellative and Supreme Court for the

period 1844-1847. Ministry of Justice had given an analysis with conclusions

what were the flaws of Serbian judiciary system and how they can be

overcome.

Keywords: Report of Ministry of Justice, statistics, law-suits, courts.

Чланак примљен: 23. 04. 2014.

Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Извештај Министарства правде и статистика судства за период 1844-1847.

119

Јована БЛАЖИЋ ПЕЈИЋ*

Историјски институт

Београд

Јекатерина Владимировна ИВАНОВА**

Централни државни архив г. Москве

Москва

ПИСМА МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА ГРОФИЦИ А. Д. БЛУДОВОЈ: ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ

РУСКО-СРПСКИХ ОДНОСА (1871–1874)***

Апстракт: Преписка српског митрополита Михаила и руске грофице

Антонине Дмитријевне Блудове представља драгоцен историјски извор за

проучавање српско-руских односа друге половине XIX века. У раду је представљено

осам писама митрополита Михаила грофици Блудовој, који су настали у периоду

између 1871. и 1874. године, као својеврсан прилог проучавању српско-руских

веза у време Другог намесништва и у првим годинама владавине кнеза Милана

Обреновића. Приређена документа сведоче о покушајима успоста вљања добрих

односа између Србије и Русије уочи избијања Велике источне кризе (1875–1878).

Кључне речи: Антонина Дмитријевна Блудова, Николај Павлович

Шишкин, Русија, митрополит Михаило, Милан Обреновић, Миливоје Петровић

Блазнавац, Јован Ристић, Србија.

Пријатељски односи између два велика поборника „словенске

ствари“, митрополита српског Михаила и руске грофице Антонине

Дмитријевне Блудове1, одражавали су се на јачање српско-руских односа

121

* jovana.blazic@iib.ac.rs** kiva79@rambler.ru*** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,

науке и технолошког развоја Републике Србије Европа и Срби (1804–1918):подстицаји и искушења европске Модерне (Ев. бр. 177031).1 Антонина Дмитријевна Блудова (1813–1891), руска грофица и књижевница, од

1863. дворска дама. Као кћерка државника Дмитрија Николајевича Блудова, већ

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 121-138

MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 121-138

УДК: 94(497.11:470)”1871/1874”(044):929

током друге половине XIX века. Преко познанства ово двоје људи, у више

наврата, радило се на успостављању снажних веза између Срба и Руса у

политичком, црквеном и културно-просветном погледу. Пошто је уживала

углед и у званичним и у незваничним круговима Русије, грофица Блудова

је у њима заступала интересе Словенства, нарочито интересе српског

народа. О свему томе сведочи нам и њихова сачувана преписка.2 У раду

је критички приређено осам писама митрополита Михаила грофици

Блудовој из времена од 1871. до 1874. године, посвећених напорима

митрополита Михаила да се односи између Кнежевине Србије и Руске

империје поправе, да се подигну на виши ниво, са циљем убрзавања

покрета за ослобођење и уједињење српског народа.

У време Другог намесништва (1868–1872), српско-руски односи

нису добро стајали, услед обостраног неповерења које је владало између

Петрограда и намесника, на првом месту, Миливоја Петровића Блазнавца.

Иако су у више наврата, током 1868. и 1869. године, покушавали да те

односе изгладе, тек 1870. године постају решени да то и учине. На савет

руског посланика у Цариграду, грофа Николаја Павловича Игњатијева,3

одлучено је да у октобру 1871. године, малолетни кнез Милан, у пратњи

Миливоја Петровића Блазнавца, посети руског цара Александра II у

Ливадији. Посета Криму и сусрет са руским царем и његовом породицом

протекли су у веома пријатном расположењу.4 Гроф Игњатијев је оставио

запис, да се није преварио када је предвиђао да ће посета српског кнеза

руском цару у Ливадији донети добре резултате.5 Кнежева посета Криму

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

122

у детињству показала је интерес ка Словенству. Веома блиска словенофилском

кружоку, посветила се добротворном раду на рачун православних словенских

народа на Балкану и подржавању њихових интереса на царском двору: Ј. Блажић,

Ј. В. Иванова, Преписка митрополита Михаила и грофице А. Д. Блудове одогађајима у Србији 1868. године, Мешовита грађа (Miscellanea) 34 (2013) 194–196;

детаљније о њеном добротворном раду: И. В. Чуркина, Протоиерей МихаилФедорович Раевский, Москва 2011, 19–20, 48–107.2 Део преписке који се односи на 1868. годину је објављен: Ј. Блажић, Ј. В.

Иванова, Преписка митрополита Михаила и грофице А. Д. Блудове о догађајимау Србији 1868. године, Мешовита грађа (Miscellanea) 34 (2013) 193–218.3 Ј. Ристић, Спољашњи одношаји Србије новијега времена : 1868–1872, III, Београд

1901, 207–208.4 Више о Кримској посети: Ј. Ристић, нав. дело, 213–218.5 Граф Н. П. Игнатиев. Дипломатически записки (1864–1874) и Донесения (1865–1876),Т. 2, превод, увод и коментар И. Тодев, София 2009, 583.

изазвала је негодовање Турске и Аустроугарске.6 У предвечерје пуно -

летства Милана Обреновића, намесници су покушали да, уз руску

подршку, издејствују проглашење Србије за краљевину. Међутим, руска

подршка је изостала.7 У Београду, 22. августа 1872. године, одржана је

велика свечаност поводом прославе кнежевог пунолетства. Као руски

представник, на прослави је присуствовао московски генерал-губернатор,

кнез Владимир Андрејевич Долгоруков. Нова влада поверена је Миливоју

Петровићу Блазнавцу, који је уједно био и министар војни, док је Јовану

Ристићу припао положај министра иностраних дела.8 На тај начин,

Намеснички режим у Србији одржао се све до априла 1873,9 односно све

до новембра 1873. године, до пада Ристићеве владе.

У доба Намесништва, проруска струја, на челу са митрополитом

Михаилом, на све начине, покушавала је да поправи односе Београда и

Петрограда. Преко грофице Блудове, почетком 1871. године, митрополит

Михаило распитивао се, може ли се уредити кнежевљева посета

Петрограду. Истовремено, покренуто је и питање кнежевљеве женидбе са

Рускињом. Након Кримске посете, митрополит Михаило веома задовољно

је писао грофици Блудовој, да је сусрет са царском породицом на српског

кнеза произвео велики утисак и да је приметио да кнез почиње да мења

мишљење о Русији и Русима, па чак да и исказује симпатије према њима.

Он је поновно покушао да уреди да кнез Милан отпутује у Петроград, да

тамо проведе неколико месеци, верујући да би то утицало на њега, у смислу

да „заволи словенску политику“. Међутим, на то се морало сачекати, јер је

кнез Милан морао прво да посети Цариград. Наводио је да би се кнез могао

ослободити утицаја саветника, Миливоја Петровића Блазнавца и Јована

Ристића, само женидбом са Рускињом. Да се за српског кнеза испроси руска

принцеза, Русија није била вољна да да свој пристанак.10

Друга половина 1873. године обележена је сукобом митрополита

Михаила са руским конзулом у Београду, Николајем Павловичем Шишкином.

Руски конзул га је оптуживао да је „интернационалиста“, да запоставља

црквене послове, да му се супротставља, и затражио је од српске владе да

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

123

6 В. Војводић, У духу Гарашанинових идеја: Србија и неослобођено Српство1868–1876, Београд 1994, 66–67.7 Исто, 80–81.8 Исто, 81. 9 Почетком априла 1873. године, након Блазнавчеве смрти, положај председника

владе заузео је Јован Ристић.10 Архив Српске академије наука и уметности (даље: АСАНУ), Јован Ристић

(даље: ЈР), IX/5. Милосав Протић – Ј. Ристић, Београд, 6. јул 1873.

га уклоне и затворе у манастир. Негативна слика о митрополиту Михаилу,

која је преко руског конзулата стизала у Петроград, умногоме је угрозила

његову репутацију.11 Директор Азијског департмана Министарства

иностраних дела, Петар Николајевич Стремоухов, отворено му је замерио

„дружење“ са либералима, као и догађај који се у Петрограду одиграо са

двема српским питомицама, које је митрополит свесрдно препоручио за

школовање у Русији.12 У више наврата, митрополит Михаило обраћао се

Петрограду ради објашњења и извињења.13 Грофица Блудова се није

обазирала на све те гласине. Напротив, била је веома забринута због

митрополитовог односа са „амбасадом и конзулатом“, и наводила да га

доста добро познаје да би могла да поверује у све ужасе у које они

уверавају руског цара. Она му је два пута телеграфисала, али није

примала одговор, па му је, посредством старог пријатеља у Бечу,

протојереја Михаила Фјодоровича Рајевског, послала писмо.14

Важан допринос развоју српско-руских веза и јачању руског

утицаја међу Србима, имало је свакако школовање српских питомаца и

питомица у руским образовним установама. И званичне и незваничне

руске институције финансирале су школовање великог броја

представника словенских народа у Русији. На иницијативу митрополита

Михаила и ангажовањем обер-прокуратора Св. Синода и министра

просвете, Дмитрија Андрејевича Толстоја, руска царица Марија

Александровна одобрила је 1870. године две државне стипендије за

српске питомице, Јелисавету Николић и Јелену Никетић, за школовање у

Маријинској женској гимназији у Петрограду. Та стипендија подра -

зумевала је бесплатно школовање и издржавање, у висини од 400-500

рубаља годишње, не дуже од четири године.15 Међутим, како је Јелена

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

124

11 Архив внешней политики Российской империи (даље: АВПРИ), Ф. 146

(Славянский стол), Оп. 495, Ед. хр. 3812, Л. 4-5 об. Митрополит Михаило – П.Н. Стремоухов, Београд, 11. јануар 1874.12 АВПРИ, Ф. 146 (Славянский стол), Оп. 495, Ед. хр. 3812, Л. 1-2 об.

Митрополит Михаило – П. Н. Стремоухов, Београд, мај 1873.13 АВПРИ, Ф. 146 (Славянский стол), Оп. 495, Ед. хр. 3812, Л. 3-3 об.

Митрополит Михаило – П. Н. Стремоухов, Београд, 7. новембар 1873.14 А. Д. Блудова – М. Ф. Рајевски, Петроград, 30. април/12. мај 1874, Југословени

и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског 40–80 године XIX века, II,

приредили С. И. Данченко, М. Екмечић, В. Крестић, В. Мелик, Д. Петровић-

Милојевић, Н. Петровић, Н. Станчић, И. В. Чуркина, Београд 1989, 137–138.15 Архив Србије (даље: АС), Митрополија београдска (даље: МБ), 1870/1068. Д.А. Толстој – Митрополит Михаило, 29. мај 1870.

Никетић одустала од пута у Петроград,16 то место припало је Јелисавети

Марковић. У августу 1870. године, након завршене Више женске школе у

Београду, Јелисавета Николић и Јелисавета Марковић, кренуле су пут

Петрограда. Свакако, школовање ових девојчица имало је за циљ стварање

просветног кадра, школованог „у духу словенском и православном“.17 У

новембру 1870. године оне су кренуле у гимназију, у разред где су се

слушала предавања руског језика. Било је потребно да добро савладају

руски језик, да би на пролеће положиле испит и уписале се на тзв.

„Педагошки курс“.18 У јесен 1871. године кренуле су у Александровску

женску гимназију, и у току 1873. године требало је да је заврше. Међутим,

почетком јануара 1873. године, Треће одељење открило је да су српске

питомице одржавале контакт са српским револуционарима у Цириху,19 који

су били веома блиски Сергеју Нечајеву, и одлучено је да им се ускрати

школовање у Русији и да се пошаљу назад у Београд.20 Њихово понашање

Петроград је замерио митрополиту Михаилу, јер су „начули“ да су те две

Српкиње и у Београду имале лоше репутације, те да је једна од њих због

лошег понашања удаљена из Више женске школе.21 Митрополит Михаило

је покушао да се оправда. Он је навео да су српске питомице, током две

године школовања у Петрограду, постигле одличне резултате, али, услед

лошег здравственог стања, морале су да се на неколико месеци врате у

Београд. Оне су, од маја до августа 1872. године,22 у време митрополитовог

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

125

16 Како стипендија није покривала трошкове пута, Јелена Никетић била је

приморана да одустане од путовања: АС, МБ, 1870/1068. Јелена Никетић –Митрополит Михаило, Београд, 9. јул 1870.17 АС, МБ, 1870/1068. Митрополит Михаило – Д. А. Толстој, Београд, 1. август1870.18 АС, МБ, 1870/1406. Јелисавета Николић и Јелисавета Марковић – МитрополитМихаило, Петроград, 4. децембар 1870.19 Государственный архив Российской Федерации (даље: ГАРФ), Ф. 109 (Третье

отделение собственной его императорского величества канцелярии), Оп. 1а, Д.

567, Л. 6. Извештај Трећег одељења, 23. децембар 1872.20 П. А. Шувалов – В. И. Вестман, Петроград, 23. јануар/4. фебруар 1873,

Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива,

приредила В. Н. Кондратјева, Нови Сад 1977, 301–302.21 А. Н. Церетељев – П. Н. Стремоухов, Београд, 10/22. март 1873. Исто, 314–316.22 ГАРФ, Ф. 109 (Третье отделение собственной его императорского величества

канцелярии), Оп. 1а, Д. 597, Л. 4-4об. Извештај Трећег одељења, 5. децембар1872; ГАРФ, Ф. 109 (Третье отделение собственной его императорского

величества канцелярии), Оп. 1а, Д. 597, Л. 2-3. Извештај Трећег одељења, 11.децембар 1872.

одсуства, боравиле у Београду, и у то време, како је митрополит Михаило

навео, „потпале под лош утицај“.23

Приложена документа похрањена су у Руском државном архиву

старих докумената у Москви, у оквиру личног фонда „Панины-Блудовы“,

као део једне од две фасцикле, у оквиру којих се чува обиман корпус

писама митрополита Михаила послатих грофици Антонини Дмитријевној

Блудовој. Приликом приређивања писама, трудили смо се да

интервенције у тексту сведемо на најмању могућу меру, настојећи да не

мењамо језик аутора.

* * *

1.

Белград, 27 января 1871 [г.]

†

Милостивейшая графиня, Антонина Дмитриевна!

Я недавно получил разом ваши два письма от 17 и 19 декабря

прошлого года и удивляюсь, почему не дошли мне ваши прежние письма,

о которых упоминаете.

Петроньевич24 не может приехать, потому что жена и дети его

требуют его постоянного пребывания при них, а и потому что

правительство не дало бы ему пособия, без коего он не в состоянии

разъезжать. Но, подумайте, можно ли кому-нибудь другому, напр[имер],

регенту приехать или самому или с молодым князем25, и можно ли князю

приезжать в Петербург, прежде чем побывает в Цареграде? Мы будем вас

просить сделать нашему народу еще одну – большую услугу, найти

невесту для князя Милана, ибо чрез года два или три его хотят женить. Он

действительно очень развился, так, на вид подумаешь ему больше

двадцати лет.

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

126

23 АВПРИ, Ф. 146 (Славянский стол), Оп. 495, Ед. хр. 3812, Л. 1-2 об.

Митрополит Михаило – П. Н. Стремоухов, Београд, мај 1873.24 Милан Петронијевић (1831–1914), српски правник и дипломата, представник

делегације Кнежевине Србије на Етнографској изложби у Москви (1867).25 Милан Обреновић (1854–1901), српски кнез и краљ.

Я заказал написать икону Св[ятых] Саввы и Симеона для

государыни26 и, может быть, поспеет к Пасхе, и тогда пошлю вам для

вашего усмотрения.27

Если найдете возможным для исполнения, передаю вам просьбу

Антония Лаз[аря] Максимовича, штабс-капитана переменного состава

учебной нашей батареи в Царском Селе, чтобы не возвращали его на

Кавказ, но оставили бы его на службе в Петербурге, потому что он на

Кавказе забудет свою науку, а тут бы мог еще усовершенствоваться.

Вторая просьба о том, чтобы капитана Митричевича28 из полевой

конной артиллерии перевели в лейб-гвардейскую конную артиллерию.

Третья просьба о том, чтобы изволили упросить графа Димитрия

Андреевича Толстого29 о распоряжении, чтобы сербские девицы Елисавета

Николич и Маркович поступили в педагогические классы для приготовления

их в хорошие учительницы и воспитательницы.30 Они очень желают

больше и больше приобретать знания. Вы знаете, какой у нас недостаток

хорошего образования в соседстве с Австриею, она чрез своих кухарок и

других лиц переносит к нам свою гнилую цивилизацию. Прошу вашего

покровительства нашим этим девицам, чтобы они образовались так,

чтобы не только могли сравниться, но и превзойти тех учительниц,

которыми нас дарит соседка наша, грозящая нам нотами Байста31.

У нас серьезно задумались о судьбе в будущности. Бог знает, что

сделается с нами. Мне, может быть, придется потерпеть одну неприятность.

Фамилия покойника32 собирается подать суду жалобу на меня и требовать

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

127

26 Марија Александровна (1824–1880), руска царица, супруга руског цара

Александра II.27 Икону и писмо намењене руској царици, митрополит Михаило послао је

грофици Блудовој уз своје писмо од 12. марта 1871. године: РГАДА, Ф. 1274

(Панины-Блудовы), Оп. 1, Д. 2180, Л. 17. Митрополит Михаило – А. Д. Блудова,Београд, 12. марта 1871.28 Константин Митричевић, српски капетан у руској војсци.29 Дмитриј Андрејевич Толстој (1823–1889), руски гроф, обер-прокуратор Св.

Синода (1866–1880) и министар просвете (1866–1880).30 Јелисавета Николић и Јелисавета Марковић, српске питомице, у лето 1870.

године послате су на школовање у Петроград. Првобитно, похађале су припремне

разреде ради учења руског језика, да би се у јесен 1871. године уписале на тзв.

Педагошки курс Александровске женске гимназије у Петрограду.31 Фридрих Фердинанд фон Бајст (1809–1886), аустроугарски канцелар (1867–1871).32 Мисли се на српског питомца Јанићија Костића (1834–1870). Рођен је у

Свилајнцу, у кући трговца Ђорђа Костића. Основно образовање стекао је у родном

месту. Године 1850. допутовао је у Петроград, са препоруком грофа Блудова, кога

десять тысящ червонцев, оставшихся у меня по смерти покойника –

говорят, имеют свидетелей, пред которыми покойник рассказывал это.

Еще не верю, но мне Протич33 говорил, что слышал от них это лично.

Тогда понадобится еще беспокоить вас, свое свидетельство дать мне, что

у меня никаких денег нет. Брату34 дал все, что ему назначено, что получал

от вас, я уплачивал заведению и потому не должен ничего им. Имею еще

одно поручение ваше исполнить – отпечатать книжку, для чего и ожидаю

биографии покойника.

С призванием на вас благословения Господа, кланяюсь вам и

свидетельствую свое глубокое почтение и преданность, с коими

чувствами имею честь быть вашего сиятельства

богомолец АЕ митроп[олит] Сербский Михаил.

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1. Д. 2180, Л. 15–16 об. Автограф.

2.

Белград, 26 января 1872 [г.]

†

Милостивая графиня, Антонина Дмитриевна!

Благодарю за письмо ваше от 13 января, накануне Св. Саввы.

За стипендиянта пок[ойного] Яничия я заплатил 10 черв[онцев]

первого полгодия, нужно столько и за другое полгодие. Ничего не брал из

тех денег, которые преданы нашему банку, не знаю, сколько получу от

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

128

је упознао у Бечу. Тамо се уписао у Артиљеријску школу, где је боравио до 1854.

године. Од тог времена, и његовог учешћа у Кримском рату, јавило се и душевно

обољење. Године 1858. болест је почела напредовати и 1859. године вратио се у

Србију. Како је у Петрограду стекао наклоност породице Блудових, нарочито

наклоност Антонине Дмитријевне, она је наставила да се брине о њему, све до

његове смрти. Посредством грофице Блудове, након његове смрти (1870),

објављене су његове песме и у његову част на Богословији у Београду

додељивана је стипендија у висини од 926 рубаља: РГАДА, Ф. 1274 (Панины-

Блудовы), Оп. 1, Д. 2180, Л. 19. Митрополит Михаило – А. Д. Блудова, Београд,8. јул 1871; Ј. Костић, Предговор, Песме, Београд 1871, 1–32.33 Милосав Протић, српски дипломата.34 Коста Костић, брат Јанићија Костића.

железной дороги за купоны. После Петрова дня точно узнаю, сколько

можно получать процентов. Постараюсь, чтобы здесь увеличилось до 100

червон[цев], и тогда будем получать 5 червон[цев] процента, а с купонов

не знаю. Оттого что настала большая дороговизна, для содержания одного

ученика в семинарии платим 20 черв[онцев], кроме одежи.

Мы здесь очень довольны, что состоялось свидание нашего

молодого князя с государем, государынею и великими князьями.35 Он сам

с того времени переменился к лучшему, о России и русских стал думать

гораздо лучше и старается высказывать свою симпатию к русским. Устройте,

чтобы он приехал в Петербург с осени тек[ущего] года и там провел месяца

два. Я уверен, чтобы там он получил лучшее направление и в религиозном

отношении, и возлюбил бы совершенно славянскую политику.

Жалею, что вы часто болеете, вам нужно еще крепкое здоровье

для полезных действий. Читал с удовольствием вашу книжку о Св[ятом]

кн[язе] Феодоре.

Вы не сказали мне, кого потеряло братство36, я ничего не слышал,

о ком вы так грустите? Отец Андрей ничего мне не писал об потере.

Желал бы знать, что с старым собором? Думаете ли его

возобновлять? Вам, кроме всего, что там сделали, нужно и этот памятник

торжества православия возобновить в Остроге.

Призывая на вас благословение Господа, с глубоким почтением и

совершенною преданностию пребываю вашего сиятельства

богомолец АЕ митроп[олит] Сербский Михаил.

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1, Д. 2180, Л. 21–22. Автограф.

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

129

35 Реч је о посети младог кнеза Милана руском цару у Ливадији (1871).36 Братство Св. Ћирила и Методија основано је од стране Антонине Дмитријевне

Блудове 1865. године у граду Острогу, у некадашњој Волинској губернији. У

оквиру Братства постојала је основна школа, припремна школа за женску децу,

која је временом прерасла у женску школу са гимназијским разредом, а која је

носила име грофичиног оца – Дмитрија Андрејевича Блудова. Осим тога, у

оквиру Братства постојао је пансион за девојчице, које су се школовале у

горепоменутој школи, болница, апотека и коначиште за случајне пролазнике и

ходочаснике. Године 1869. током посете Русији, митрополит Михаило посетио је

и Братство Св. Ћирила и Методија: А. Д. Блудова – М. Ф. Рајевски, Острог наВолни, 22. август/3. септембар 1875, Југословени и Русија : документи из архива

М. Ф. Рајевског 40–80 године XIX века, II, 138.

3.

Белград, 2 мая 1872 [г.]

†

Милостивая графиня, Антонина Дмитриевна!

Пользуясь случаем поезда Шишкина37 в Россию, пишу к вам с

желанием узнать о вашем здоровии.

Не имея давно от вас никакого письма, беспокоюсь о вашем здоровии.

Если вам не в тягость, прошу вас написать несколько слов и

сказать, где думаете провести лето.

В августе кончится регентство38, и молодой князь возьмет в свои

руки правление; но мне кажется, будут министрами тогда Блазнавац и

Ристич, и в первые годы едва ли будет кто в состоянии ослабить их

влияние на молодого князя.

Призывая на вас благословение Господа, с глубоким почтением и

совершенною преданностию имею честь быть вашего сиятельства

богомолец митроп[олит] Сербии Михаил.

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1, Д. 2180, Л. 23–23 об. Автограф.

4.

Белград, 1 ноября 1872 [г.]

†

Милостивая графиня, Антонина Дмитриевна!

Достоуважаемое письмо ваше от 8 июля получил от князя

Долгорукова39, который приезжал в Белград к 10 августа по случаю

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

130

37 Николај Павлович Шишкин, генерални руски конзул у Београду од 1863. до

1875. године.38 Друго намесништво (1868–1872), у саставу са: Миливојем Петровићем

Блазнавцем, Јованом Ристићем и Јованом Гавриловићем.39 Владимир Андрејевич Долгоруков (1810–1891), руски кнез, генерал ађутант,

генерал коњице и московски генерал-губернатор (1856–1891).

совершеннолетия князя Милана. И я почти все лето провел в епархии,

объезжая ее, а потом был в Крагуевце для принятия присяги князя на

скупщине. И теперь по случаю отъезда Николая Павловича, здешнего

консула, собрался ответить вам.

Нашему князю необходимо приехать в Петербург, и там в кругу

православных пожить несколько месяцев. Но вот беда. Ему нельзя быть

в Петербурге, не побывавши в Цареграде. Такая теперь политика. А

Блазнавац40 и Ристич41 еще не соглашаются на поезд князя в Цареград.

Не знаю, успеют ли добрые люди склонить этих господ на то. Между тем

положение и со вне и внутри очень неблагоприятно для нас, так что

грозит нам опасность со всех сторон.

Многие благоприятные случаи за войну опущены, а теперь уже

нельзя восставать. Мадьяры укрепляются и преследуют славян, немцы тоже,

англичане со всеми другими поддерживают турок, Россия не готова – что ж

делать? Молчать и жить мирно нельзя, потому что пропадаем и морально и

материяльно, а для восстания не пора. Болгаре и греки делают ужасные

глупости и спешат, кто лучше себя отрекомендуется и заслужит благо -

словение турок, помощию которых думают овладеть своим противни ком.

Несчастие общее еще не вразумило рабов, которые для мщения противнику

служат раболепно врагу. Так долго не может быть – или нужно всем восстать

против турок, или, если нельзя уже туркам держать узды правления, возьмет

другой эти узды. Мы сердечно желали бы, чтобы этот другой была бы Россия,

а не немцы, англичане или другие враги славян и православия. У нас все

ожидают, чтобы молодой князь женился на русской, думая, чтобы тогда он

освободился [от] своих нынешних советников и сам поумнел бы во всяком

отношении. Можно ли это сделать? Мы не можем пока дать ответа частым

запросам от многих лиц из народа.

Очень жалею, что вы имеете постоянные неприятности [в] место

радости в Остроге. Мне кажется, что все друзья русских и славян должны

помогать вам для поддержания и братства и училищ женского и мужского

в Остроге; ибо чрез них этот край укрепится духом русским, одержит

победу над поляками и другими недоброжелателями славян.

Удивляюсь порочной склонности малой Юлии Томич. Но прошу

вас не оставьте ее своим надзором и мудростию, как изволили уже начать

лечить ее от этого гнусного недуга, даст Господь, что дитя отвыкнет от

своей злой привычки.

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

131

40 Миливоје Петровић Блазнавац (1824–1873), тадашњи председник владе и

министар војни.41 Јован Ристић (1831–1899), тадашњи министар иностраних дела.

Я часто болею душою, что вижу, как нагло идет зараза с Запада к

нам и приносит убийственное безбожие. Делаю все, что могу против этого.

В высшей женской школе здесь начальница – дочь полковника Дьордьевича,42

получившая воспитание в Одессе, священник – отец Никодим Петрович,

воспитанник Петербургской дух[овной] академии. Но эта начальница

вышла замуж за Миловука43, человека очень равнодушного к религии и

правилам церкви, так что это перенес и на начальницу, которая противится

позволять священнику старших учениц и учительниц наедине исповедовать,

что, впрочем, уже отклонено так, что теперь исповедываются. Но сколько

нужно было выдержать неприятности для этого, один Господь знает.

Как бы я был счастлив, если бы Господь удостоил меня

представиться добрейшей и благочестивейшей государыне. Но по газетам

видно, что она проведет зиму в Гатчине, а не в Италии.

Вы, верно, слышали, что Св[ятейший] Синод изволил одобрить

иметь нам в Москве сербское подворье44. Слава Богу, что обрадовал

меня такою радостию. В принципе решено, но еще нужны некоторые

формальности, которые, думаю, скоро окончатся.

Призываю на вас благословение Господа и с глубоким почтением

и совершенною преданностию имею честь быть вашего сиятельства

богомолец митроп[олит] Сербский Михаил.

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1, Д. 2180, Л. 25–26 об. Автограф.

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

132

42 Катарина (Ђорђевић) Миловук (1844–1913), кћерка Јована Ђорђевића, управница

Више женске школе у Београду у периоду од 1863. до 1893. године. Више о томе: Љ.

Станков, Катарина Миловук (1844–1913) и женски покрет у Србији, Београд 2011.43 Милан Миловук (1825–1883), хоровођа и музички педагог.44 Иницијатива о отварању Српског подворја у Москви потекла је од стране

митрополита Михаила још 1869. године. Иако је дозволу за отварање добио

средином 1872. године, оно је одложено за две године, услед тешкоћа око

преузимања цркве Св. Кира и Јована и избора старешине. За првог старешину

изабран је архимандрит Сава (Грбовић), дотадашњи игуман манастира Горњак, и он

је у пролеће 1874. године отпутовао у Москву и преузео Подворје. Свечано отварање

Српског подворја у Москви одржано је 13. децембра 1874. године. Више о томе: П.

Пузовић, Подворје српске цркве у Москви, Српско-руски односи од почетка XVIII до

краја XX века : зборник радова са Међународног скупа одржаног у Српској академији

наука и уметности у Београду од 23. до 25. септембра 2010. године, уредио М.

Војводић, Београд 2011, 77–93; Л. В. Кузьмичева, Открытие Сербского Подворья вМоскве в 70-е годы XIX века, Историки-слависты 8 : Славянскиый мир в поисках

идентичности: в ознаменование 70-летия кафедры и 175-летия учреждения

славистических кафедр в университетах Российской империи, Москва 2011, 301–313.

5.

†

Милостивая графиня, Антонина Дмитриевна!

С князем Долгоруким я вам писал, а после того не имею никаких

известий, где вы находитесь. Из Острога имел один телеграмм от

г[осподина] Петрова, а недавно получил письмо от отца Андрея.

Беспокоясь о вашем здоровье, прошу вас написать несколько слов,

как ваше здоровье?

Мы здесь в страшном беспокойстве после про[воз]глашения

греками схизмы. До сих пор не решаемся отвечать ни патриярху, ни

екзарху. Схизмы никак одобрить нельзя, а с болгарами уже начинаем

сближаться в мыслях. Дай Бог, чтобы по крайней мере все славяне шли

дружно и согласно! Греки делают ужасные глупости.

Кроме этих несчастий, болезнь великого князя страшно озаботила

всех друзей. Но, слава Богу, болезнь уже прошла и цесаревич45 здоров на

радость всех славян и добрых царя и царицы, родителей его.

Покорнейше прошу сказать мне, как здоровье государыни теперь?

Нельзя ли вам дать нам доброго совета, что нам нужно делать в нынешних

обстоятельствах, слишком тяжелых. Только что скажем – ну, слава Богу,

дела пошли хорошо, вдруг опять испортится все и пойдет, куда не следует,

в ущерб общему доброму делу.

Вам все известно, что и у нас и около нас. И здесь только просил

Господа укрепить Россию, надеясь, что тогда и Россия победит всех

врагов своих и славянских, и улучшит судьбу нашу. Наши враги хотят

поссорить всех нас и тогда отклонить общее предприятие, но мы, с другой

стороны, помощию России портим их сплетни.

Милостивая графиня! Вы знаете, что нам Синод одобрил иметь в

Москве подворье. Очень благодарим за такую милость и покорнейше

просим чрез вас Петра Николаевича46 и графа Толстого устроить все, что

следует для этого. Я теперь посылаю 2800 ав[стрийских] черв[онцев] для

уплаты за дом, принадлежащий подворью, а в конце марта пошлю

архимандрита для принятия в свое ведение этого подворья.

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

133

45 Велики кнез и престолонаследник Александар Александрович (1845–1894),

касније руски цар Александар III (1881–1894).46 Петар Николајевич Стремоухов (1823–1885), директор Азијског департмана

МИД (1864–1875).

Желательно бы знать, как теперь в Остроге, все ли обстоит

благополучно и успевает ли братство в своем деле. Прошу вас при случае

передать братству мое почтение, поздравление и благословение. Пусть

оно успевает и утверждает православие и славянство, несмотря на

интриги немцев и англичан, ослабляющих его силу на востоке

произведением раздора.

Призывая на вас благословение Господа, с глубоким почтением и

совершенною преданностию имею честь быть вашего сиятельства

богомолец АЕ митроп[олит] Сербии Михаил.

Белград, 20 января 1873 [г.]

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1, Д. 2180, Л. 27–28 об. Автограф.

6.

Белград, 26 марта 1873 [г.]

†

Милостивая графиня, Антонина Дмитриевна!

Г[осподин] Митричевич передал мне ваше письмо. Жалею, что

вы болеете и прошу Господа да вам дарует здравие.

Вы знаете, какую неприятность имею поступками двух девиц47,

которых государыня облагодетельствовала и которых выслали назад. Они

были самые надежные, учились хорошо, вели себя тоже хорошо по отзыву

начальства. Но вот имели неопытность и неосторожность полученные из

Цириха письма и брошюры удержать у себя, не показав начальству.

Уверяют, что они не разделяют мысли тех злых людей, которые прислали

им эти письма и брошюры. Но уже поздно оправдываться, их выслали

как повинных – на них здесь так и смотрят. Поэтому они из дому своих

родных никуда не выходят, никому не показываются, одна была у меня

того дня, когда приехали в Белград, а другая очень заболела и больше не

слышно про них. Есть действительно в Цирихе люди, которым задаток

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

134

47 Мисли се на српске питомице, Јелисавету Николић и Јелисавету Марковић.

портить молодежь. Там много и наших, и русских, там две девицы и

сербки, одна из Белграда, а другая из Нового Сада. И хорошее

просвещение своему народу оттуда принесут. Тяжелые времена настали

во всяком отношении!

Мы вчера похоронили Блазнавца. Он умер от горловой болезни,48

которая ужасно много людей и особенно детей ныне погубила. Доктора

ничего не помогают, говорят, это новая какая-то болезнь. Князь очень

жалеет Блазнавца, остается ему советником только Ристич.

Прошу вас передать мой сердечный поклон Петру Николаевичу

Стремоухову и поздравление с светлым праздником. Попросите его

принять и прочитать письмо архимандрита Дучича49, который очень

жалеет за то, что видит некоторую холодность к себе. Я не вхожу в

причины этого, верно, там лучше знают, но сколько мне известно,

кажется, он непоколебим в своих чувствах в отношении к России самых

искренних и лучших.

Приветствую вас с светлым праздником. Дай Бог исполнения

ваших добрых желаний, дай Бог вам крепкого здравия и радости. Христос

Воскресе – скажем все в любви, согласии, единстве.

Прошу вас напишите по почте несколько слов о том, как теперь

ваше здоровье.

С глубоким почтением и истинной преданностию имею честь

[быть] вашего сиятельства

богомолец митроп[олит] Сербский Михаил.

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1, Д. 2180, Л. 29–30. Автограф.

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

135

48 Вест о изненадној смрти Миливоја Петровића Блазнавца била је окидач за

многобројне гласине. Међутим, након обдукције, коју је обавио др Владан

Ђорђевић, доказано је да је смрт наступила природним путем, услед боловања од

тзв. Лудвигове ангине: С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, I, Сабрана дела

Слободана Јовановића VII, Београд 2005, 284–285.49 Нићифор Дучић (1832–1900), архимандрит.

7.Белград, 30 апреля 1873 [г.]

†

Милостивейшая графиня, Антонина Дмитриевна!

Большое вам спаси бо за ваше письмо из Вены, которым

успокоили нас! Господь да будет милостив к страдальческим племенам

славян и сохранит дорогую жизнь государя и государыни, без них нам

нет пощады от врагов общих.

Сказал себе не входить больше ни в какие дела, но нельзя –

постоянно просят. Вдова Екатерина Цукич, жена брата того Цукича50,

который был при князе Михаиле51 министром, осталась ни на чем, потому

и написала просьбу государыне, чтобы имела милость принять ее дочери

на воспитание. Я не смею просить государыню больше, не осмеливаюсь

беспокоить ее. Но вас, графиня, прошу передать просьбу вдовы

Екатерины на милостивое внимание государыне. И если благоволит

государыня принять этих детей, вдова будет очень счастлива.

Мне кажется, что в Москве в Алексеевой монастырь можно их

поместить,52 где уже есть несколько сербских и болгарских девочек на

воспитание и содержание Слав[янского] благотвор[ительного] комитета53.

Желая вам доброго здравия, с глубоким почтением и совершенной

преданностию имею честь быть вашего сиятельства

богомолец АЕ митр[ополит] Сербский Михаил.

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1, Д. 2180, Л. 32–32 об. Автограф.

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

136

50 Коста Цукић (1826–1879), министар финансија и просвете у време кнеза

Михаила.51 Михаило Обреновић, српски кнез.52 Године 1871. при Алексејевском манастиру у Москви отворена је школа за

девојчице српског и бугарског порекла: П. Н. Батјушков – Н. А. Попов, 20. јун1871, Москва – Србија, Београд – Русија: документа и материјали. Друштвене и

политичке везе 1804–1878, II, прир. М. Јовановић, А. Тимофејев, Љ. Кузмичева

и Е. Иванова, Москва 2011, 257–258. 53 Московски словенски добротворни комитет (1858–1878) представљао је

друштвену организацију која се бавила пружањем помоћи словенским народима,

под турском и аустроугарском влашћу, у културно-просветном, црквеном и

економском погледу.

8.Белград, 10 января 1874 [г.]

†

Милостивейшая графиня, Антонина Дмитриевна!

Обязан вам всегда благодарить за ваши многие добрые дела и,

думаю, было бы вам слишком неприятно, если бы, наконец, уверились,

что обмануты в мнении о человеке, которому делали много добра.

Г[осподин] Шишкин жестоко отмстил мне. Он своими доносами

лишил меня дорогого мне доверия и уважения вашего. Я вас уверяю [в]

сердечности своей души, что я не интернационалист, что я не бросил дела

церкви и не препятствую политике Шишкина, который дошел до того, что

вредит мне у здешнего правительства и требовал моего удаления. Что касается

до моего личного спокойствия, мне бы очень желателен покой; но будет ли это

полезно для церкви? Это увидите, когда меня не будет на сем месте. И у меня

лучшее желание приготовить наследника себе из русских воспитанников,

умножить больше кандидатов, чтобы потом народ имел возможность выбрать

себе в пастыри начальника лучшего из них. Но мне выставляют препятствия,

чтобы потом народ принужден был опять взять кого-нибудь из Австрии.

Партия австрийская, турецкая, Карагеоргиевича и других личностей клеймят

меня и всех друзей России и, к сожалению, Н. П. Шишкин все принимает за

истину, как на днях мне сказал слух, которому он, разумеется, поверил, что у

меня составлен лист будущих министров, что совершенно ложно. Если вам

для успокоения своего можно потребовать от Петра Николаевича мое письмо

от 10 января, прошу вас потрудитесь прочитать это и узнаете весь ход дела.

Думаю, согрешил бы пред вами, если бы не сказал вам несколько

слов о судьбе моей в теперешнем времени. Тяжелое и ужасное положение!

Но верьте, что на высоте и в понижении, в счастии и в несчастии, я всегда

помню ваше благорасположение ко мне и народу моему, за что и буду

просить Господа, да дарует вам мир, радость и душевное спасение.

С глубоким почтением и совершенною преданностию имею честь

быть вашего сиятельства

смиренный богомолец МС Михаил

Собственноручная помета графини Блудовой: «Получила 26-го генваря

1874. Телеграфировала, Белград, митрополиту: Если весь мир поверил клевете,

я в вас никогда не усумнюся. Молю Бога показать нам свет. Графиня Блудова».

РГАДА, Ф. 1274, Оп. 1, Д. 2180, Л. 36–37 об. Автограф.

Писма митрополита Михаила грофици А. Д. Блудовој...

137

Jovana BLAŽIĆ PEJIĆ, Ekaterina Vladimirovna IVANOVA

METROPOLITAN MIHAILO’S LETTERS TO THE COUNTESS A. D. BLUDOVA: CONTRIBUTION TO THE

STUDY OF RUSSIAN-SERBIAN RELATIONS (1871-1874)

Summary

After Prince Mihailo’s death, the underaged Prince Milan Obrenovic

was brought to the Serbian throne, with the so called Second Regency (1868-

1872) ruling instead of him. In the initial years of the Regency’s rule, due to

the lack of trust Petrograd felt about the regents, the Serbian-Russian relations

were shaken. Although the Regency made recurrent efforts during 1868 and

1869 to improve the relations with Russia, some noteworthy results with that

regard were achieved no earlier than in 1870. In autumn 1871, the juvenile

prince paid a visit to the Russian Tsar in Livadia. From that visit on, the Serbian-

Russian relations were normalized. Despite the reign being overtaken by Prince

Milan in 1872, the Regency Regime in Serbia, embodied in the personalities of

Milivoje Petrovic Blaznavac and Jovan Ristic, was preserved until 1874.

The paper presents eight letters written by the Metropolitan Mihailo to

the Russian countess Antonina Dmitrievna Bludova in the period 1871 to 1874.

The documents testify to the fruits of Prince’s visit to Livadia, to the plans

plotted in relation to Prince’s trip to Petrograd and his marriage to the Russian

Princess, to the relations between the Metropolitan Mihailo and the Russian

Consulate in Belgrade, but also to the schooling of Serbian girl-cadets in Russia

and opening of Representation of Serbian Orthodox Church in Moscow. The

attached letters constitute a contribution to the studies of political, cultural-

educational and ecclesiastical liaisons between the Principality of Serbia and

the Russian Empire in the period from 1871 to 1874.

Keywords: Antonina Dmitrievna Bludova, Nikolay Pavlovich Shishkin,

Russia, Metropolitan Mihailo, Milan Obrenović, Milivoje Petrović Blaznavac, Jovan

Ristić, Serbia.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.

Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Јована Блажић Пејић, Јекатерина Владимировна Иванова

138

Горан ВАСИН*

Универзитет у Новом СадуФилозофски факултетОдсек за историјуНови Сад

СВЕШТЕНСТВО ШАБАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ ПО ПОПИСУ ИЗ 1879. ГОДИНЕ**

Апстракт: Попис свештеника Шабачке епархије 1879. представљаважан извор за црквену и шире друштвену историју Кнежевине Србије. Епархијаје обухватала 3 протопрезвитерата и 3 намесништва, са 74 цркве, 111 свештеника,10 монаха у 5 манастира. Укупан број домова био је 24.708 са преко 186 хиљадаверника. Стога се анализом пописа насталом за потребе Архијерејског саборадобијају подаци који су незаобилазни за прочавање историјата Шабачке епархијеи шире Цркве у Кнежевини Србији.

Кључне речи: Шабачка епархија, Ваљево, Уб, Обреновац, Лозница,цркве, намесништва, протати, владика Јероним.

Шабачка епархија заузимала је важно место у организацији Црквеу Кнежевини Србији.1 Успостављањем Српске митрополије 1831. формирасе и нова црквена-епархијска структура у Кнежевини. Конкордатом из

139

* goranvasin@yahoo.com** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,науке и технолошког развоја Републике Србије Војвођански простор у контекстуевропске историје (Ев. бр. 177002).1 Укидањем Пећке патријаршије 1766. некада јединствена црква налази се у вишепосебних целина и под различитим канонским јурисдикацијама. Карловачкамитрополија и српска Црква у Црној Гори немају аутокефалан статус, али се не налазе

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 139-153MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 139-153

УДК: 271.222(497.11)-725”1879”(083.81)

1831. дефинисано је да Српског митрополита бирају архијереји из Србије,а да га потврђује Васељенски патријарх. Такође, бирањем првојерархасрпске цркве из редова домаћег свештенства онемогућено је да сеВасељенска патријаршија знатније меша у црквене послове у Кнежевини.Исте године извршена је и нова подела епархија. Од некадашње Ужичко-ваљевске епархије формиране су: Шабачка и Ужичка. Шабачки епископје постао Герасим Ђорђевић, а ужички Нићифор Максимовић.Припајањем шест нахија Кнежевини Србији 1833. дошло је до новихорганизационих промена у црквеном погледу. Јадар и Рађевина суприкључени Шабачкој епархији. Поменуто стање је потврђено од странеВасељенске патријаршије током 1835.2 Први попис Шабачке епархије биоје 1836. Тада је установљено да на територији епархије има 148свештеника и 34 цркве.3 Према подацима из 1879. тај број је био 111свештеника и 74 цркве, рачунајући и 5 капела. На територији епархије1879. било је 5 манастира: Боговађа, Троноша, Чокешина, Петковица иРадовашница са укупно 10 монаха. Занимљиво је додати да је по пописуиз 1836. постојало 16 манастира, док је свега 9 било активних са 18монаха.4 У међувремену манастири Грабовац, Докмир, Пустиња и Ћелијепостају парохијске цркве. Статус Ћелија и Пустиње биће мењан вишепута у периоду до 1945.

У периоду од 1836. до 1879. Шабачком епархијом су управљалиепископи Герасим Ђорђевић (1831–1839), Максим Савић (1839–1842),Сава Николајевић (1844–1847), Мелентије (1847–1848), ЈоаникијеНешковић (1849–1854), Михаило Јовановић (1854–1859), Гаврило

Горан Васин

140

под директном влашћу Васељенске патријаршије. Епархије у Србији, Босни иХерцеговини, Старој Србији и Македонији налазе се под јурисдикцијом Васељенскепатријаршије. Црква у Кнежевини (касније Краљевини Србији) постаје аутокефалнатек 1879, са називом Српска православна црква у Кнежевини Србији. У изворима,Архивима (Архив Србије, Архив САНУ у Сремским Карловцима – преписка ислужбена акта везана за Београдску митрополију), наилазимо на Српска митрополија,Београдска митрополија, Православна српска црква и Црква у Кнежевини/Краљевини Србији. 2 Р. Љушић, Кнежевина Србија 1830–1839, Београд 2004, 20–23, 444–450; А.Илић, Петар Јовановић митрополит београдски, његов живот и рад 1833–1859,Београд 1933, 8–12; Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, књ 2,Београд 1991, 312–324, 328–333; Јовановић (митрополит) Михаило, Православнасрпска црква у Књажеству Србији, Београд 1874, 1–12; Недељко Радосављевић,Шабачка епископија по попису из 1836, ГИАВ (Ваљево 2000) 55 passim.3 Н. Радосављевић, нав. дело.4 Исто.

Поповић (1860–1866), Мојсије Вересић (1868–1874), Јероним ЈовановићБишинац (1877–1883).5 До 1919. шабачки епископи су били и СамуилоПантелић (1884–1886), Димитрије Павловић (1898–1905) и СергијеЂорђевић (1905–1919). Шабачки епископи Михаило Јовановић иДимитрије Павловић постали су са своје катедре Митрополити Србије(1859, 1905), док је Димитрије Павловић 1920. изабран и за првогпатријарха обновљене српске патријаршије.6

Попис из 1879. настао је за потребе Архијерејског сабора исадржи податке о броју свештеника, парохија и домова у Шабачкојепархији после добијања пуне државне независности 1878. На основуовог пописа може se сагледати и читав низ података везаних како зацрквену, тако и шире друштвену историју Кнежевине Србије. Посебноистичемо број становника/парохијана по протопрезвитератима инамесништвима Шабачке епархије.7 (Видети прилог Табела 1, настао наоснову података у попису свештеника, аутор Г. В.). Број свештеника уШабачком протопрезвитерату био је 39 на 70.653 парохијана што насдоводи до броја од 1.812 верника на једног свештеника. Узимајући такођекао податак да је било 10.117 домова добија се слика од 6,98 члановаједног дома у шабачком црквеном округу. На територији Ваљевскогпротопрезвитерата 27 свештеника је било задужено за 45.762 верника,односно 1.694 за свештеника (5.745 домова, просек 7,96 члановадомаћинства). У Убском намесништву на 4.896 становника је било 15свештеника. Стање у Убском намесништву није до краја било редовно

Свештенство Шабачке епархије по попису из 1879. године

141

5 Епископи Сава Николајевић и Гаврило Поповић били су пречански Срби, докје једини Шапчанин од епископа био Јероним Јовановић. 6 После обнове Патријаршије, епархија мења назив у Шабачко-ваљевска, који ћесе задржати све до 2006. и поделе ове области на две посебне епархије: Шабачкуи Ваљевску. (Видети: Ат. М. Поповић, Поменик Шабачко-ваљевске епархије,први део, Београд 1940, 23–46; Марко Павловић, Преглед историјешабачковаљевске епархије, Museum 8 (Шабац 2007) 83–96; Сава епископшумадијски, Српски јерарси, Београд – Подгорица 1996, 127, 163–164, 218–219,235–236, 305, 315, 328–330, 340, 431, 437, 443.7 Архијерејска намесништва и протати (протопрезвитерати) чине основнуорганизациону (административну) јединицу сваке епархије. Намесништва сумање целине које се састоје од више парохија и на челу се налази архијерејскинамесник. Више архијерејских намесништава чине протат. У моменту овогпописа 1879. шабачка епархија је имала три намесништва и три протата. Променеу организационој структури епархије су релативно честе, јер се парохије, ширенамесништва, често арондирају у складу са променом броја верника, повећавања(или смањивања) броја свештеника.

пошто су два свештеника била ван свештенослужитељске праксе, а за 10парохија не постоје подаци. На територији Обреновачког намесништвасвега 6 свештеника је било задужено за 12.122 верника (2.020 верника упросеку по свештенику) у 1.410 домова (8,59 чланова по дому). УЛозничком протату је било 19 свештеника према 33.140 парохијана (1.744 посвештенику) и 4.731 дом (7,59 чланова). На крају у Азбуковичкомнамесништву било је свега 5 свештеника на 19.579 становника (чак 3.915,5по свештенику) и 2.016 домова (9,72 по дому). Укупан број свештеникаШабачке епархије био је 111, домова 24.708, а парохијана 186.152. Уфункционисању цркве ове податке анализирамо без старосне структуреверника (деца, стари). Присуство верника у литургијској форми (приче -шћивање и исповест) и свакодневном црквеном животу (крштења, сахране,венчавања, оправка и градња цркава, сакупљање прилога) другачије оддржавно-пореског и административног система.8 Стога је овај попис важанпоказатељ стања једне од важнијих епархија Српске митрополије.

Табела 1Број свештеника, домова и парохијана

сумарно

Горан Васин

142

8 У канонском погледу црква је заједница верујућих (крштених) на челу саепископом, а само материјално стање (функционисање) цркве директно је везаноза овај податак. Чланови парохија без обзира на старосне границе дужни суплаћати парохијал и црквене таксе за све црквене обреде, док је најчешће главапородице носилац парохијала, а сви чланови породице су део заједнице којаучествује у плаћању црквених такси (венчање, сахрана, крштење, славски обреди свећење славске и Васкршње водице). За свештенике је посебно значајноколико кућа (верника) улази у састав његове парохије, што директно утиче наматеријално стање самог свештеника.9 Један свештеник је био у оставци и један под забраном свештенослужења.10 Нема података за десет парохија.

Број Протства и намесништва Број свештеника Број домова Број парохијана

1 Шабачко (Протство) 39 10.117 70.653

2 Ваљевско (Протство) 27 5.745 45.762

3 Убско9 (Намесништво) 15 68910 4.896

4 Обреновачко (Намесништво) 6 1.410 12.122

5 Лозничко (Протство) 19 4.731 33.140

6 Азбуковичко (Намесништво) 5 2.016 19.579

111 24.708 186.152

Документ смо пронашли у Архиву Србије, МПЦС, Ф1, П1, 1880.Писан је ћирилицом, а у оригиналу гласи:

Списак мирског свештенства, којој цркви принадлежи, с назначењем парохија, броја села, домова и душа,

епархије шабачке за 1879. годину

Свештенство Шабачке епархије по попису из 1879. године

143

11 Синђелија је акт надлежног епископа свештенику, којом се потврђује свештеничкозвање (чин). Често се дешава да прође и више година од рукоположења доксвештеници не добију синђелију, па је стога овај попис важан извор засагледавање статуса свештеника епархије.

Бр.Име и

презимесвештеника

Којој црквипринадлежи

Има лисинђелију11

Која му је

парохија

Која варошили села

сачињавајупарохију

Коликодомова Колико

душавоособ свега

1ЈанкоЈовановић

Шабачкој Има ШабачкаДео ВарошиШапца

305 305 2010

2 Јован Илијћ Шабачкој Има ШабачкаДео ВарошиШапца

241 241 1921

3МаксимПетровић

Шабачкој Има ШабачкаДео ВарошиШапца

236 236 1825

4КостаЛазаревић

Шабачкој НемаКапела

Шабачка

МајурМуселиниЧаст. Вар.Шапца

6242

78

182 770

5МилошГавриловић

Дреновачкој Има ДреновачкаДреновацШеварице

250135

385 2160

6АлимпијеГавриловић

Причиновићкој Има ТабановићкаТабановићПричиновићШтитар

107180133

420 3007

7ЖивојинПетровић

Глушачкој Има УзвећкаУзвећаДеоГлушаца

116

102218 1528

8ЛукаМарковић

Глушачкој Има ГлушачкаДеоГлушацаРаденковић

12492

216 1385

9МиланСтефановић

Ноћајској Има Ноћајска

НоћајСалашНоћајскиВар.Митровица

161

110

35

306 2251

Горан Васин

144

10ТомаЛаушевић

Засавичкој Нема РавањскаРавњеЗасавица

124130

254 1480

11СветиславМилиновић

Глоговачкој Има БановопољскаБаново пољеСовљак

6675

241 1528

12ДанилоДукић

Глоговачкој Има Клењанска Клење 240 240 2144

13МихаилоВучетић

Глоговачкој Има ЦрнобарскаЦрна БараКарантин Рача

2605

265 1546

14МилошВеселиновић

Глоговачкој Има ГлоговачкаГлоговацСалашЦрнобарски

106

129235 1735

15ГаврилоБерић

Богатићској Има БогатићкаДеоБогатића

335 335 2413

16ДимитријеБерић

Богатићкој Има БогатићкаБелотићМетковићЧаст. Богатића

13713972

348 2550

17ДамњанИлијћ

Богатићкој Има Дубљанска Дубље 265 265 2000

18БојицаИванковић

Бадовиначкој Има Бадовиначка Бадовинци 358 358 2919

19РајкоСавкић

Змијњачкој Нема ЗмијњачкаЗмијњакРибари

105111

216 1399

20ДимитријеПавловић

Змијњачкој Нема Слепчевићка

СлепчевићДуваништеСкрађаниЦигани

103332926

191 1231

21СавоДавидовић

Лешничкој Нема ЛешничкаЛешницаСтража

15676

231 1331

22ПавлеВасић

Липолишкој Нема ЛиполишкаЛиполистПетловача

18672

256 1754

23СтеванДрајић

Добрићкој Нема ДобрићкаДобрићБогосавацМетковић

997684

259 1700

24ДамњанВуковић

Добрићкој Нема ВарњанскаВарнаГорња ВрањскаМаови

9611490

300 1856

25МиланЋирић

Накучанској Нема Накучанска

НакучаниСиношевићБојићСлатинаВолујац

5869462039

232 1769

Свештенство Шабачке епархије по попису из 1879. године

145

26ЖивојинРадоњић

Накучанској Нема Лојаничка

ЛојаницаМатијевацВукошићЗаблаћ

46706060

232 1769

27ЈевремГавриловић

Кривајској Има Кривајска

КривајаРумскаМетлићБукор

778511997

378 2739

28НедељкоБајић

Црниљевској Има Црниљевска

ЦрниљевоГрадојевићГаловићГолочело

78342855

195 1433

29ЈосифДавидовић

Каонској Нема Каонска

КаонаЋуковинеКозарицаМровскаБелотићПејиновић

313125395327

206 1528

30СтеванАврамовић

Каонској Нема Љутичка

ЉутицаКаменицаВ. БошњакМ. Бошњак

645612628

274 2051

31ЉубомирБабовић

Коцељевској Има Коцељевска

КоцељевоБресницаСуботицаБрдарица

79194152

191 1603

32ДанилоЈовановић

Свилеувској Нема Свилеувска Свилеува 155 155 1042

33СтеванКарановић

Јаловичкој Нема ЈаловичкаЈаловићЈазовникКрнић

1605159

270 1828

34ДрагутинЛазаревић

Јаловичкој Нема Провска

ПровоЗвездНово СелоВласаницаДебрц

16150134636

305 2227

35ПавлеКустурић

Меховљанској Има Владимирска

ВладимирциКрнулеМеховинеБобовик

621304628

266 1709

36ДимитријеТомић

Меховљанској Има Риђачка

РиђакеЦеровацСкупљеКијавицаВрачевица

274077228

174 1428

37ЈованРистић

МанастируРадовашница

Нема БелоречкаБела РекаЦуљковићГрушић

1128274

268 1630

Горан Васин

146

38ЈованТрифуновић

Оридској Има Мрђеновачка

МрђеновацДрагојевацМиокусТрбушацПредворица

5460253726

202 1535

39ЛазарЈевремовић

Оридској Нема Мишарска

МишарВрањскаЖабарПричиновићЈеленчаКорманОрашац

50513843222038

262 2018

Протство Ваљевско

40ЖивојинМарковић, прота

Ваљевској Има ВаљевскаГрадацВаљево

12247

259 1696

41РадомирЈовановић

Ваљевској НемаКапела

Ваљевска

Део Ваљева,Грабовица, Горић,Рађево село,Бело пољеКличевоПопара

58387351074

159 1302

42 Јаков Протић Буковичкој Има БуковичкаГ. БуковицаД. Буковица

12540

165 1343

43СпасојеПротић

Буковичкој Има Буковичка

БелемужићОсладићОглађеновацСтапар

57717022

214 1854

44 Лазар Јанковић Миличинској Нема МиличинскаМиличиницаЦрниљевоВлашчић

112618

181 1405

45СтеванПоповић

Осечинској Има Осечинска

ОсечинаПлужацБратачићДоњаДрагијевица

1385248

38

276 2054

46ЗахаријеПротић

Осечинској Нема ЛопатањскаЛопатањОстружањДрагијевица

1257750

255 2094

47 Иван Протић Каменичкој Има Каменичка

КаменицаВрагочаницаТуђинДеоДрагијевице

1066629

29

226 2061

Свештенство Шабачке епархије по попису из 1879. године

147

48СретенТодоровић

Причевићкој Нема Причевићка

ПричевићБобоваТупанциМаиновићБалиновић

8757263824

232 1938

49МаркоБирманчевић

Пустињској Нема Пустињска

СуводањСтанина рекаСовачРебељВуиновача

5456324551

238 2391

50 Јован Ристић Грачаничкој Нема Грачаничка

БрезовицаТубравићСитарицеСтубоРовњеКунице

624323531714

212 1804

51 Васа Илијћ Јовањској Нема Златарићка

ЗлатарићСандаљСедларПакље

60183715

130 1089

52АндријаЈовановић

Ћелијској Има Ћелијска

Стрмна гораЛелићБогатићСушицаЛесковица

16533034154

287 2396

53ЈевтаПоповић

Ћелијској Нема Драчићка

БачевциБрањеговићБелићДрачићКовачицеРавњеЗарусПријездићДегурић

982513162736162819

278 2022

54ВилипВићентијевић

Паунској Има Паунска

ПаунеРајковићРобајеШушокаЂурђевацМрчић

804545294025

264 1912

55ВићентијеПоповић

Крчмарској Нема Крчмарска

ЛајковацБрежђеОсечиницаКрчмарГолубацБуковацМратишићДео Пријездића

5740934221203015

318 2577

Горан Васин

148

56ПетронијеУрошевић

Рибничкој Нема Струганичка

СтруганикПланинциБерковацГуницаКључРикари

294965165641

256 1813

57ВелимирЖујевић

Рибничкој Нема Команичка

ПопадићПаштрићТомићДео Команица

52423827

159 1263

58МијаилоМијаиловић

Славковачкој Има СлавковачкаСлавковицаКадина Лукапалежница

1186515

198 1502

59ИлијаПоповић

Цветановачкој Нема Цветановачка

ЦветановциБошњановићГрмикожеБабајићВелишевци

6925115361

219 1419

60РадојицаПоповић

Мијоничкој Нема Мијоничка

МијоницаВртиглавеМаљевићРадобићСанковићКоманицеТабановић

55362130433036

251 1783

61НиколаПоповић

Рабровичкој Има Рабровичка

ДивциЛозницаВеселиновацКлашнић

50602413

147 1394

62РадомирПоповић

Рабровичка Нема ПопучанскаПопучкеДупљајЛукавац

844261

187 1354

63МаркоПетровић

Бранковинској Има Бранковинска

БранковинаКозличићЈошеваКотешницаРабас

2625175020

148 1642

64СветозарПетровић

Бранковинској Има Баболучка

Бабина лукаБлизоњеЗабрдицаЈасеница

68283319

148 1642

65МилисавПоповић

Докмирској Нема ГологлавскаГола ГлаваСлатина

6232

94 949

Свештенство Шабачке епархије по попису из 1879. године

149

66 Божа Павић Петњичкој Нема Петњичка

ПетњицаЖабариБелошевацКлинциБујачићДео Заруба

13534132243

166 1060

НамесништвоУбско

ОкругВаљевски

67РадојицаЖујевић

Убској Има Убско

Варошица УбГуњевацТрњациСтубленицаМургаш

13730234233

265 1898

68НиколаДимитријевић

УбскојУ

оставци

69ЈосифЈеремић

Бајевачкој Има Гвозденовачка

БајевацВрховинеЗвиздарГвозденов.

49744243

208 1553

70ЈованЂелмашевић

Бајевачкој Нема Непричавска

СловацНепричаваРукладеРубибрезаСтепањеМишковић

255433553115

216 1465

71ЈевремПавловић

Јабучкој Има Јабучка - - - -

72ЈованМилосављевић

Јабучкој Нема Паљушка - - - -

73ЈованПоповић

Радљевској Нема Радљевска - - - -

74МладенПоповић

Радљевској Нема Бргулска - - - -

75КостаПоповић

Врелској Нема Љубинићка - - - -

76ЖивкоМарковић

Врелској Има Таковска - - - -

77КузманПротић

Врелској Нема Под забраном - - - -

78ПетарСтефановић

Вуконској Нема Вуконска - - - -

79ТомаПоповић

Новачкој Нема Новачка - - - -

80ЖивкоПротић

Памбуковичкој Има Памбуковичка - - - -

81 Јанко Лазић Докмирској Има Докмир - - - -

Горан Васин

150

Намесништво Обреновачко

82МаринкоСрећковић

Звечанској Има Звечанска

ЗвечкаСкелаРатариКртинскаУровциЗасеокУровачки

7772304850

30

307 2994

83СветозарМихаиловић

Обреновачкој Нема ОбреновачкаОбреновацЗабрежјеБело Поље

1945936

289 2215

84СрећкоСинђелић

Орашачкој Нема Орашачка

ОрашацДренУшћеВукићевица

62906436

252 1966

85СтанкоМихаиловић

Грабовачкој Има Грабовачка Грабовац 184 184 1640

86ВасилијеПавић

Грабовачкој Има Стублинска Стублине 180 180 1730

87ЈеремијаЂорђевић

Грабовачкој Нема Пироманска

ПироманБровићТрстеницаЦигани

66671718

198 1577

ПротствоЛозничко

ОкругПодрински

88Игњат Васић,прота

Лозничкој Има Лозничка Варош Лозница 275 275 1639

89ИвкоПоповић

Лозничкој Има Клубачка

КлубциПлочаБашчелуциТрбушницаВоћњак

4217369835

228 1504

90ПетарЈовановић

Лозничкој Нема БоринскаБоринаРадаљБрасина

116103103

232 1955

91ЈованПетровић

Лозничкој НемаКапела

Лозничка

КовиљачаЗасеокЦрногора

114

44158 915

92СаваПоповић

Недељичкој Има Ступничка

ШурицеСлатинаГ. НедељицеД. НедељицеСтупница

2855474087

257 1826

Свештенство Шабачке епархије по попису из 1879. године

151

93ВладимирПоповић

Преображењској Нема Руњанска

РуњаниЛипницаШорКозјакГрнчара

8461717539

330 1560

94РадосавПоповић

Иверској Има ДобрићкаД. ДобрићГ. ДобрићЧитлук

1258240

274 1390

95ЈованПавловић

Иверској Има Јошевачка

ЈошеваЛешницаКаменицаМилинаБрадић

62107183139

257 1763

96ПантаТуфегџић

Текеришкој Нема Текеришка

ТекеришПомијачаТрбосиљеСипуља

61404099

240 1677

97МихаилГлигоријевић

Јаребичкој Има БадањскаГ. БадањаД. БадањаРибарице

9610440

240 1903

98СтеванГлигоријевић

Јаребичкој Нема Јаребичка

ЈаребицеВелико СелоБрнацСимино Брдо

124575929

269 2111

99ЦветкоЖивановић

Јаребичкој Нема ЦикотскаЦикотеДворска

125105

230 1945

100ЈованПавловић

Цветуљској Нема Комирићка

КомирићЗавлакаЦветуљаКоњуша

104744626

250 1909

101ЈованПоповић

Белој Цркви Нема ЛикодранскаЛикодраБрезовицеКрасава

6113187

279 2208

102АксентијеПоповић

Белој Цркви Има Белоцркванска

Бела ЦркваБелотићВрбићТолисавац

56677072

265 2319

103ИванПоповић

Белој Цркви Нема Баставска

БаставСтавеМојковићРавнаја

59508840

237 1803

104ВладиславПоповић

Крупањској Има Крупањска

КрупањБадњевацЛипеновићКржаваСредица

926548649

287 2294

8. августа 1880. у Шапцу Члан Конзисторије свештеникМ. Адамовић

Горан Васин

152

105МаркоЈовановић

Крупањској Има БрстичкаБрстицаЦероваШљивова

318242

155 1517

106ИлијаМладеновић

Д. Трешњичкој НемаД.

Трешњичка

ТрешњицаПланинаБудимићАмајићЧитлукРојсаницаЦулине

69304028343136

268 1817

НамесништвоАзбуковичко

ОкругПодрински

107КрстаПротић

Љубовиђанској Има Љубовиђанска

ЉубовиђаЧитлукОровицаГрачаницаГ. ПостењаДрлача

167157120313923

537 4458

108МилованПротић

Азбуковичкој Нема Азбуковичка

Г. БуковицаД. БуковицаЛеовићГ. ТорникаГ. Дрлача

205110482446

433 4652

109ТомаПоповић

Царинској Има ЦаринскаЦаринаГуњациДрагодол

20512170

396 3648

110ЈеремијаПоповић

Селаначкој Има Селаначка

СеланацРујевацУзовницаЦрнчаВољевци

6452509070

320 3500

111АнтонијеОбрадовић

Г. Тешњичкој Нема Г. Трешњичка

СтрмовоГрчићГ. КошљеД. КошљеГ. Дрљача

11474436435

330 3321

Goran VASIN

THE CLERGY OF THE EPARCHY OF ŠABAC ACCORDING TO THE 1879 CENSUS

Summary

The Eparchy of Šabac has been one of the most important Churchdistricts since the momentwhen Church organisation was first introduced inthe Principality of Serbia outside the aegis of the Ecumenical Patriarchate ofConstantinople. Its bishops (episcops) played an important role in Church lifeinthe Principality of Serbia. The fact that Metropolitan Mihailo had been theHead of Šabac bishopsimmediately before he was elected is proof of this. Thecensus of the clergy of the Eparchy of Šabac in 1879 is an important indicatoras to the state Serbian Church had been in prior to gaining full independencein 1878. This census provides a detailed overview of the number of servingpriests, of households and of people at the territory of the whole eparchy, andit is an important source of information for both Social history and Churchhistory. Considering that the area covered in this census stretched from Šabacand Ljubovija, across Valjevo to Ub and the villages in the vicinity of Belgrade,the analysis of the census results provides us with figures which can beconsidered as a first-class source of information to be used when writing thehistory of the Eparchy of Šabac and the wider area of the territories in thenorthwest of the Principality of Serbia and afterwards, the Kingdom of Serbia.

Key words: the Eparchy of Šabac, clergy, Episcopal deaneries, monasteries,Valjevo, Ub, Loznica, Azbukovica, Radjevina.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Свештенство Шабачке епархије по попису из 1879. године

153

Милан КУТЛЕШИЋ*

Историјски институт

Београд

ДВА ПИСМА БРИТАНСКОГ ВИЦЕКОНЗУЛА НИКОЛЕ РАДОНИЋА ВАСОЈЕВИЋА КОНЗУЛУ САНДЕРСУ**

Апстракт: У овом раду су представљени извештаји Николе Васојевића

које је упућивао из Скадра британском конзулу Сандерсу у Превези, а односе се на

почетак његовог службовања као вицеконзула Велике Британије са представништвом

у Новом Пазару. Конзул Сандерс је те извештаје преведене на енглески језик слао у

Лондон. Значај ових докумената је у томе што се први пут приказује дипломатска

преписка Николе Васојевића као службеника Велике Британије.

Кључне речи: Никола Васојевић, Скадар, Хасан Паша, Балaрини.

Никола Васојевић свакако представља једну од најзагонетнијих

личности српске историје.1 Он је покушао тридесетих година деветнаестог

века да створи посебну српску државу, којом би он управљао, на простору

између тадашње Србије и Црне Горе. О њему се зна да је рођен у селу

155

* milan.kutlesic@iib.ac.rs** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,

науке и технолошког развоја Републике Србије Европа и Срби (1804–1918):Подстицаји и искушења европске Модерне (Ев. бр. 177031).1 О Николи Васојевићу су писали: Р. В. Вешовић, Племе Васојевића, Сарајево

1935, 292–293, М. П. Цемовић, Кнез Никола Васојевић, Правда (7. XII 1932), Р.

П. Губеринић, Кнез Никола Милошевић Васојевић и књaжевина Васојевићи,

Иванград 1990, Љ. Дурковић-Јакшић, Србијанско-црногорска сарадња (1830–

1851), Београд 1957.

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 155-165

MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 155-165

УДК: 341.71(410):929]:94(497.11)(497.16)”183”

Лопате у Васојевићима 1797. године. Његово презиме је било Радонић и

завршио је инжењерску школу у Одеси, али не може се са сигурношћу

тврдити како и када је отишао у Русију. Постоје тврдње да му је отац

преминуо док је Никола још био дечак и да му се мајка преудала за човека

са презименом Радонић, са којим се касније одселила у Русију и да је

презиме Радонић узето од стране очуха. Са друге стране, помиње се да се

Никола прво школовао у Аустрији и да је тек онда отишао у Русију.2

После службовања у Русији, 1830. године долази у Цариград где га је, по

препоруци руског амбасадора, српска депутација позвала да као војни

инжењер учествује у разграничењу кнежевине Србије и Османског

царства. Васојевић се није дуго задржао у Србији, јер му кнез Милош

није излазио у сусрет и показивао је неблагонаклоност према њему. Због

тога одлази из Србије у Цариград. Године 1835. одлази на Цетиње, где се

упознаје са Петром II Петровићем Његошем, који је 24. новембра 1835.

године издао уверење о наводном племићком пореклу Николе Радонића.

Поново је Никола Радонић покушао да ступи у службу код кнеза Милоша,

али је та молба остала без потврдног одговора. Тих година Велика

Британија креће у дипломатску офанзиву на Балкану и почиње да шири

своја конзулска представништва. Године 1837. пуковник Хоџес је постављен

за конзула у Београду. Никола Радонић се у то време налазио у Превези

када је именован за вице-конзула за провинције Босну, Херцеговину и

Албанију, са седиштем у Новом Пазару.3 Како је неко ко није поданик

Велике Британије, ко је Србин, руски ђак, постао службеник и човек од

поверења британске спољне политике, није могуће утврдити на основу

датих докумената.

У сваком случају, Васојевић је преко Скадра, Црне Горе, Никшића,

Мостара, Травника и Сарајева стигао у Нови Пазар у лето 1838. године са

својом породицом. Ту је покушао да оснује школу за српску децу, али је

у самом почетку наишао на отворено непријатељство локалног

муслиманског становништва. Када је први пут дошао у Нови Пазар један

локални муслиман га је напао мотком у центру вароши и умало га није

убио. Проносиле су се гласине да су се султан и влада у Цариграду

одрекли тог простора у корист Енглеза и да је Васојевић дошао да преузме

власт. Локални муселим је наредио и муслиманском и хришћанском

становништву да се не упуштају у било какав контакт са британским

вицеконзулом, под претњом строге казне. Једном је Никола Радонић

затекао зидове своје куће и капију премазане људским изметом.

Милан Кутлешић

156

2 Љ. Дурковић-Јакшић, нав. дело, 29.3 Исто, 29–32.

Непрекидно је добијао претње смрћу, да би ноћу, 22. септембра 1838.

године пребегао у кнежевину Србију, док га је његова породица следила.

По доласку у Београд обраћао се за помоћ српским властима, као и

британским, али био је одбијен. Онда се обратио аустријским властима за

помоћ, али није наишао на потврдан одговор. После тога је боравио у

Цариграду и Паризу, где је у француској престоници покушао да наметне

причу о својој постојбини Холмији, која се простире између српских брда

и планина северне Албаније, а себе је представљао као кнеза те области.

У Паризу се упознао са кнезом Адамом Чарторијским, најзначајнијим

представником пољске емиграције и пољског националног покрета. Са

везама стеченим преко Чарторијског, покушао је да добије пристанак

Француске за стварање области под његовом управом.

Према једном предању, његово активно деловање на тим просто -

рима наишло је на неодобравање владике Петра II Петровића Његоша,

који је организовао убиство Николе Радонића Васојевића. Његош је

позвао Васојевића на састанак у Цетиње, да би на том путовању био

убијен у селу Доњи Загарач 30. маја 1844. године. Према другом казивању,

Васојевић је убијен због крвне освете.4

Извештај британског вицеконзула Николе Радонића Васојевића ...

157

4 Исто, 33–56.

FO 78/339, Despatch No 4 of 1838, Translated extracts of letters from vice-consulde Wassowitch, dated Scutari5 December 26th 1837 and January 29. 1838.6

On the 9th December I reached the mouth of the Boyana7, where

quitting the boat and leaving my family to proceed up the river as far as Oboti,8

I started for Scutari on horseback, which place I reached in safety the following

day. My arrival caused a great sensation in the place and all parties busied

themselves on their conjectures on the occasion. The Christians look upon the

circumstances in favorable light as giving hopes for the improvement of their

condition: the Turks in like manner consider that they may become benefitted

hereby, observing, that the Sultan, through the medium of foreign agents and

especially of English, may become more accurately informed as to the real

estate of the affairs then by means of his Pashas, who only come to despoil

without doing any good whatever.

On the other hand the Austrian agents have been struck by amazement

and the vice-consul, Mr. Ballarini,9 exhibited some confusion on seeing me: he

received me however with much civility, but under various pretexts and

excuses he sought to avoid the duty of presenting me to the Pasha; at length

however having given his consent, we proceeded together to the fortress.

Hassan Pasha gave me the most cardial welcome: he subsequently

asked me what news I had brought and put a variety of questions upon the

subject of the political affairs of Europe, which I had not be prepared to expect

and in reply I informed him of the taking of the Constantina and various matters

of little interest which have appeared in the newspapers. All our conversation

was carried on in Turkish, so that M. Ballarini could not take any part therein,

a circumstance which pleased the Pasha, as little friendship subsist between

the parties.

At the moment of the departure several of the principal Scutarius

merchants, who were in waiting, entreats me to intrude for one of their

companions who had been without reason cast into prison, in consequence of

which turning back to the Pasha, I requested that failing of the individual might

be overlooked as an act of friendship to me; the favor was immediately granted

and the merchant in my presence set at liberty.

Милан Кутлешић

158

5 Скадар.6 Документи се налазе у Националном архиву у Лондону.7 Река Бојана.8 Речна лука на реци Бојани.9 Баларини, аустријски вицеконзул у Скадру.

With regard to the feelings of Hassan Pasha towards myself, I have

understood from well informed persons around him, that my arrival in these

parts has been a subject of much reflection to him and that the Austrian

partisans, together with our friend Ballarini, have sought as much as possible

to place the Turks in suspicion of me, saying that I had no ferman of recognition

as British vice-consul and that the whole might be a work of deception.

From all the information which I have as yet been able to obtain, it

would appear that the government of Austria inundated these parts with secret

emissaries, priests, merchants and doctors, with the view of some day

appropriating to herself Bosnia, Herzegovina and Montenegro. Numerous

persons under feigned names have been sent here in Scutari, as well as in

Scopia,10 Prisrena,11 Novibazaar,12 Seraevo13 and other quarters; the principal

leaders of the party being the catholic bishop Albertini in Scutari, and a second

bishop, at present unknown to me, at the celebrated convent of (.......)14 in

Bosnia not far from Travnik15; in Montenegro16 also there is the secretary of the

Vladica17 (reigning bishop) Demetrio Milacovitch of Ragusa.18

The government of Russia having heard the news that the French

consul was expected in Scutari this last summer, sent an envoy to accompany

the Vladica back to Montenegro. His individual proceeded as far as the

Montenegrine bazaar at Tchernoevitch19, from whence he sent a person express

to Scutari to ascertain whether in point of fact a French consul had arrived or

not and having assured to Russia about the middle of November by the way of

Cattaro20 and Trieste.21

In the afternoon of the 30th December M. Ballarini sent to inform me

that he wished to speak with me and I accordingly went to his residence; when

he told me that without a ferman or at least Turkish road-pass from

Constantinople, the Pasha would neither allow me to pass on to Bosnia nor

even to remain the winter in Scutari. When however I asked M. Ballarini in

Извештај британског вицеконзула Николе Радонића Васојевића ...

159

10 Скопље.11 Призрен.12 Нови Пазар.13 Сарајево.14 Нечитак рукопис.15 Травник.16 Црна Гора. 17 Владика Петар II Петровић Његош.18 Димитрије Милаковић из Дубровника.19 Ријека Црнојевића.20 Котор.21 Трст.

what hight I was to regard this communication, whether as coming from

himself in his public capacity or simply as private intimation on his part, he

replied that it was in the latter sence exclusively and that he did not wish Pasha

to know that he had mentioned the circumstance. This gave rise to some

suspicion on my part, the more especially as that my interview with the Pasha

nothing of the sort had been mooted, but on the contrary the reception was in

every respect most satisfactory.

On the 15th of January I sent to inform the Pasha that I wished to call

upon him, requesting, that he would find an hour for that purpose. On my

arrival at the appointed time, I found about sixty of the principal Turks of

Scutari there assembled: the Pasha received me very well and after the usual

compliments and some desultory conversation, he addressed me as follows:

“Esteemed friend, you as an official person, knowing the duties of a

public functionary, and particulary one placed in the situation which I know

occupy at one of the extremities of the Empire, surrounded on all sides by

enemies from within and without, and consequently is under an especial

obligation to enquire what persons pass through his district, whether they go

and what may be their motive for the same; you, I say, can not be displeased

if, in the execution of my duty, I put certain questions to you upon the subject

of your arrival to these parts ”.

I replied that he was at perfect liberty to do so and that I always felt the

greater regard for those who sought to perform their duty with honor and diligence.

The Pasha then asked me whether I have brought any paper for

presentation to himself, to support the character with which I was invested:

upon which I laid open my passport and document of appointment, saying here

is my authority for the journey and here my warrant of service, the first of

which may be of some importance to you and second of none of whatsoever.

The Pasha continued: “ But have you nothing for me from my own

government; no Ferman or Teskari, without which I would not be justified in

allowing you to proceed?”

I replied: “Until this moment Pasha you have spoken well and with all

right on your side; but here you are in the wrong, because in the first place

being merely on my passage through this place, I have not the least occasion

to present you with any Ferman, and you could be alone entitled to require the

same of I were to remain here and transact business with yourself; that is to say

if my residence were to be at Scutari instead of Novibazaar: what you now

demand therefore is the duty of Vidgil Pasha in Bosnia and not your affair.

Secondly, when you say that you can not allow me to proceed I would ask,

whether my government is on term, of friendship or otherwise with yours; and

Милан Кутлешић

160

if the former, you, as a faithful servant of your sovereign, are bound to act in

like spirit towards me, to receive one as a friend and recognize a passport of

my government.”

The Pasha replied: “ I well know that my government is on terms of

harmony and friendship with Great Britain; and myself have never hesitated

to acknowledge the right of the letter, her officers and their passports; I look

upon and esteem you as a friend, but why at least have you brought me no

letter or document for myself from your own government?”

I replied that having here the Austrian vice –consul specifically

charged with the duties of British agent, this appeared wholly unnecessary and

would have been an obvious slight to the latter his person rendering all further

introduction superfluous.

The parties now began to feel half persuaded upon the subject and I

therefore asked the Pasha in conclusion whether he would give me the

bonjourdi for Travnik and recognize my passport or otherwise?

The Pasha replied: “When you are prepared to start, send your man to

me for the paper; meanwhile as I shall be sending a tatar22 tomorrow to

Constantinople, be as good as to give me a copy of your passport ; but first I

will ask you to peruse the same.”

I accordingly read it over to him and afterwards sent him a copy there

of, which was transmitted by the tatar on the following day; and some days

after (that is to say on the 7/29 of January) the Pasha without further hesitation

gave me the bonjourdi for Travnik.

Returning to the subject of Austrian official personages visiting these

parts, I should mention, that on the 10th January one of these, lately arrived

from Novibazaar and Prisrena, called at my house. Signor Muller, of

Bohemian23 origin, attached to the military station at the Bocche di Cattaro24,

who, in his capacity of medical officer, had been sent into Turkey under the

pretext of seeking information relating to the plague and other maladies, his

real object being however of quite another character, for doctors do not in

general trouble themselves much with regard to taking plans of the country

and so forth. The next day on returning his visit we intered into much familiar

conversation and after seeking to prevail upon me to enter into correspondence

with the military governor of Bocche di Cattaro, count Karatchay, I succeeded

in obtaining full knowledge of his commission, supported by documentary

evidence, from whence it appeared, that he was instructed to make a minute and

Извештај британског вицеконзула Николе Радонића Васојевића ...

161

22 Татар – назив за гласника.23 Чешка.24 Бока Которска.

particular survey, political, topographical and statistical, of the cities,

mountains, roads, passes and defiles of the Pashaluk, of Scutari, Prisrena,

Djacova, 25 Pristina, 26 Scopia and Caleandele, comprehending also the district

of Dibra,27 Mati, Ochrida28, Giordja and Albassan29. He is now waiting to

proceed in this latter direction where he has not yet been.

This same gentleman made me acquainted with some details relating

to Novibazaar, where he had met another doctor, an agent of Russia, who had

made himself remarkable by many extraordinary actions tending to deceive

the lower orders and work upon their religious superstitious.

I have been lately assured with all precision that the Austrian consulate

at Scutari has been spreading reports of most humiliating nature with regard

to the latter of introduction furnished me for that agency; stating, that the

protection of the office solicited on my behalf, and that, but for the assistance

afforded me in this quarter, I should have been insulted and sent away from

Scutari. However I have not failed on my part to make known to all, and to the

Turkish author in particular, that the Austrian vice-consul is at the same time

acting as British agent and that the letter addressed to him from the British

consulate at Prevesa required him in his latter capacity to afford me a proper

introduction to the authorities, a British vice-consul having no need of Austrian

protection: and with a view to ascertain the real feelings of M. Ballarini upon

the subject, I addressed a letter to him as acting British vice-consul at Scutari,

requesting that he would obtain from the Pasha the bonjourdi to allow me to

proceed to Travnik.

To this letter (bearing the date 7/19 January) I received a verbal reply

in the presence of the secretary of M. Ballarini, his dragoman, and other persons,

by which M. Ballarini made clearly known to me his sentiments, saying:

“Sir, we are under great misunderstanding and for some time it has

been my intention to beg to be released from the charge which weighs heavily

upon me and which I feel the more sensibly in this my advanced age: I neither

was, neither am, a British agent; the Turks will not acknowledge me as such;

and so much the more as I possess no orders upon this head nor document of

authority to act in that capacity; and I have therefore experienced constant

difficulties in this respect from all the authorities up to this time, who will only

acknowledge me as Austrian agent and nothing more; and what I may have

Милан Кутлешић

162

25 Ђаковица.26 Приштина.27 Дебар, западна Македонија.28 Охрид.29 Елбасан.

done for the British government has been not as British agent but as Austrian

vice-consul. M. Meyer the late consul general in Albania wrote me a letter, not

so much officially, as privately, saying: “Sir, until some agent of our own shall

be established in Scutari, I beg of you to protect British subjects there in the

same way that Austrian subjects receive protection from myself at Prevesa”;

and this is the only authority I possess and therefore once more I have honor

to acquaint you, that that I am not agent here of any other government but that

of Austria and would wish to be relieved of all other charge whatsoever.”

In reply to this declaration of M. Ballarini I addressed to him a second

letter, begging that he would reconsider my first application written under an

enormous impression, and that consequently he would regard the same as

withdrawn.

On the other hand many Ionian subjects and traders under the Ionian

flag come to Scutari, where they can obtain no protection and are therefore

exposed to an infinity of trouble and vexation by the custom house and even

sometimes to personal chastisement. Among others an Ionian subject, a native

of Corfu,30 who happened to be in Scutari, from the want of protection was

obliged to accept the Muhamedan faith to escape the rage of the Turks; and

on my arrival this individual did not fail to present himself to me and make

known what had befallen him. Under these circumstances I beg to recommend

the subject as one of the upmost importance and deserving a serious

consideration. It would also be well if you would address a friendly letter to

Hassan Pasha, taking notice of the abuses and vexation treatment practiced by

the custom house and the Turks in general towards British protected subjects

visiting these parts; begging that he would use his authority to put a stop to a

such obnoxious proceedings.

Here and in all the surrounding parts much activity is observable in

regard in military preparation; and the same at Sofia, Widdin, Nissa.31 This

circumstance is subject of much talk and has created some alarm here. My

arrival therefore has led all classes, Christians as well as Turks, to consider

whether by availing themselves of the influence of the English government

they might be enabled to bring to the knowledge of their own sovereign the

peculiar circumstances in which they are placed and the state of

misunderstanding which alone prevents reconciliation. This I repeat is the first

object which the people at this moment have in view; or otherwise all are

prepared either to throw themselves into the arms of some other power or to

decide their common destiny by the force of arms. Of this I have secretly been

Извештај британског вицеконзула Николе Радонића Васојевића ...

163

30 Острво Крф у Јонском мору.31 Софија, Видин, Ниш.

informed and I am told that application will ere long be made to me upon the

subjects; therefore I would beg of you to make known to the government the

desire and intention of the people, who place every reliance upon the English

name, which they think sufficient to terminate all their woes and make their

peace with the Sultan.

Signed:

Nicolay de Wassoewitch

P.S. February 7

I have just received precise information to the effect that the Emperor

of Austria, formally recognizing the independence of the Montenegro, had

ordered that boundaries between his territories and the latter be laid down and

marked with all due form; and that the commission deputed for the purpose

arrived a few days back at Cattaro to commence operations in the ensuing

spring, together with the commission appointed by the Vladica for the settlement

of the confines as preliminary to a treaty between Austria and Montenegro. I fear

that the arrival of this communication may be delayed by reason of the great

floods which have inundated all the plains between Zadrima32 and Beratti33 and

rendered the roads and rivers for the moment impossible.

Милан Кутлешић

164

32 Област која обухвата град Скадар и слив реке Бојане у Јадранско море.33 Берат, град у јужној Албанији.

Milan KUTLEŠIĆ

TWO LETTERS FROM BRITISH VICE-CONSUL NIKOLA RADONIC VASOEVIC TO CONSUL SAUNDERS

Summary

This contribution presents the reports from British vice-consul Nikola

Radonic Vasoevic to consul Saunders at the beginning of his service as British

diplomat. The reports show his arrivel at Skadar in December 1837. and his

impressions of the local people, Skadar sanjak-beg Hassan Pasha, Austrian

vice-consul Ballarini as wel as the problems that he faced as the first British

diplomat in that part of Balkan penninsula.

Keywords: Nikola Radonic Vasoevic, Skadar, Hassan Pasha, Ballarini.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.

Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Извештај британског вицеконзула Николе Радонића Васојевића ...

165

Биљана ВУЧЕТИЋ*

Историјски институт

Београд

ПРОСВЕТНИ РАД СРБИЈЕ У ТУРСКОЈ ОД 1820. ДО 1912. ГОДИНЕ**

Апстракт: У раду је објављен реферат Јована Т. Марковића, заступника

шефа Конзуларног одељења Министарства иностраних дела, упућен председнику

владе Николи Пашићу у мају 1913. године. Преглед просветног рада Србије у

Турској од 1820. до 1912. године настао је на основу обимне грађе Министарства

иностраних дела. Овај извештај представља изузетно вредан историјски извор,

који пружа детаљне статистичке податке о српским основним и средњим

школама у Турској, као и детаљан извод издатака Министарства иностраних дела

Србије на просветне циљеве у Турској.

Кључне речи: Јован Т. Марковић, Министарство иностраних дела,

просвета, пропаганда, школе, Турска.

У фонду Министарства иностраних дела Краљевине Србије, у

Архиву Србије, налази се реферат Јована Т. Марковића, посвећен

просветном раду Србије у Турској у периоду од 1820. до 1912. године.1

Заступник шефа Конзуларног одељења, Јован Т. Марковић упутио је

167

* biljana.vucetic@iib.ac.rs** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,

науке и технолошког рaзвоја Европа и Срби (1804–1918): подстицаји и искушењаевропске Модерне (Ев.бр. 177031).1 Архив Србије (даље АС), Министарство иностраних дела (даље: МИД),

Политичко-просветно одељење (ПП), 133 П, ред 851 – 1913, Јован Т. Марковић –

Николи Пашићу, Београд 15/28. 5. 1913.

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 167-204

MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 167-204

УДК: 37(=163.41)(560)”1820/1912”(093)

реферат 28. маја 1913. године председнику владе и министру иностраних

дела, Николи Пашићу. Реферат је писан црним мастилом на 25 страница,

на половини уздужног табака формата листа хартије А4. У тексту нисмо

вршили никакве граматичке интервенције, већ смо само разрешили

скраћенице, које смо обележили угластим заградама.

Јован Т Марковић2

Биљана Вучетић

168

2 L. Gedö, Zbirka portreta i biografija znamenitih ljudi kraljevstva Srba, Hrvata iSlovenaca, [s. l.] 1926.

Јован Т. Марковић, рођен је 1877. године у Београду, где је завршио

гимназију. После студија права у Паризу, започео је службу у дипломатији

као писар посланства Краљевине Србије у Паризу. Од 1907. до 1911.

године био је секретар Министарства иностраних дела и заступник шефа

Просветног одељења, а затим је постављен за првог секретара Посланства

у Цариграду. У време настанка овог реферата, Јован Т. Марковић био је

конзул у Битољу. За време балканских ратова поново се нашао на месту

шефа Просветног одељења, а током Првог светског рата постао је

начелник Политичког одељења у Министарству иностраних дела. После

Првог светског рата, 1918. године именован је за посланика у Бриселу. На

конференцији мира у Паризу био је генерални секретар српске делегације.

За посланика у Берлину постављен је 1923. године, а већ следеће године

је премештен за посланика у Атину. Каријеру је завршио на месту

помоћника министра спољних послова Краљевине Југославије.

Преглед просветног рада Србије у Турској аутор је сачинио на

основу грађе Конзуларног одељења Министарства иностраних дела и на

основу претходних извештаја Светислава Симића и реферата Михаила Г.

Ристића. Текст реферата укључује и „Преглед стања буџета од 1890 до

1912 године” и „Детаљан извод издатака учињених на просветне циљеве

у Старој Србији и Маћедонији (издаци по рејонима)”. Овај извор је већ

коришћен у научној литератури.3 У вези приложене табеле расхода за

пропаганду по рејонима треба нагласити да се ради о буџетима Политичко

– просветног одељења Министарства иностраних дела, а не о укупним

средствима трошеним у ту сврху, јер она не садржи новац коришћен из

диспозиционог фонда Министарства иностраних дела, нити новац

коришћен за финансирање Српске одбране.

Највећи значај реферата Јована Т. Марковића лежи управо у

сумарним статистикама које доноси. Међутим, неки наводи и закључци

аутора у реферату су написани са очигледном намером ка величању

радикалске политике на националном плану.

Сматрали смо да прилог реферату „Промена кабинета у Србији

од 1880. до 1913. године” нема потребе објавити.

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

169

3 М. Јагодић, Нови крајеви Србије 1912–1915, Београд 2013, 10.

Господину Николи П. Пашићу

Председнику Министарског Савета

Министру Иностр[аних] Дела

реферат

Београд

Господине Министре Председниче,

Част ми је поднети Вам реферат о нашем просветноме раду у

Турској од године 1820 па до данашњих дана.

Подаци су црпени од пок[ојног] Св[етислава] Симића, г[осподина]

Мих[аила] Ристића, p[е]ф[ерат] и из архиве Консуларног одељења

Министарства Иностр[аних] Дела у колико ми је то било могућно у

времену кад се архива Консуларног одељења налазила ван Београда те ју

нисам имао при руци у њеној потпуности.

Прве српске школе у Турској датирају из времена од 1820 – 1830

год[ине]. Јужно од Шаре налазимо српске школе у Прилепу (1820); у

Скопљу (1830 – 1835). Прва српска школа у Скопљу отворена је у времену

кад је саграђена и црква Св[ете] Богородице. У то исто доба отварају се

српске школе по селима Скопске Црне Горе: у Кучевишту (1830), у

Мирковцима, Бањанима и Чучерима (1844 г[одине]). Год[ине] 1850 у

Скопљу имамо три школе одвојене од грчке цркве и звале се: српске школе.

У првој половини 19 века било је према томе српских школа с обе

стране Шара: у Скопљу и Скопској Црној Гори; у Тетову, Призрену, Гњилану.

Најзад неколико школа у Ново–Пазарском санџаку; затим у Приштини, Пећи

и Ђаковици. На југу од Скопља било је српских школа у Велесу, Прилипу па

чак и у Охриду и његовој околини: Боровцу и Вевчанима. У почетку друге

половине тога века српских школа у Турској има око 30.

Књиге су за њих доношене из Кнежевине Србије.

Бугарских школа у том добу било је свега 4. Прва бугарска школа

у Скопљу датира од 1863 год.

Год[ине] 1852 радиле су српске школе у прилепскоме селу

Тополчане; затим, у Манастирима: Зрзу, Трескавцу и Слепчу.

Бугарских школа у тим крајевима по селима нема тада, школе

бугарске по селима битољског вилајета налазимo тек од 1890 год[ине].

У периоду од 1864–1870 год[ине] знатно се повећао број српских

школа у областима: кумановској; скопској, прилепској, кратовској, кочанској,

велешкој, дебарској, тиквешкој, мелничкој и охридској.

Биљана Вучетић

170

Према статистичким подацима у времену од 1868–1874 год[ине]

било је српских школа у 60 места.4 Дакле поред богословије у Призрену

(отворена 1871 год[ине]) постојало је у Турској од 1868–1874 год[ине]

шесет српских школа. Књиге су доношене из Србије; издржавање су

давали махом мештани. Учитељ је био полу–писмен; плата му је била

5–600 гроша годишње. Стари учитељи имали су и своје занате: ћурчијски,

терзијски и др[уги]. Наука: – часловац, псалтир, осмогласник апостола,

нешто рачунице, црквено певање.

Kнежевина Србија узима учешће у отварању и издржавању

српских школа у Турској тек 1868 године.5 Вероватно је и пре тога слата

извесна мала и незнатна помоћ – али, без реда. Учешћем у облику „редовног

просветног буџета за српске школе у Турској” повећан је знатно број

српских школа у Турској почетком седамдесетих година.

Догађаји из 1875 год[ине] – буне у Босни – иза којих је дошао и

српско–турски рат, учинили су да су се, са малим изузетком, свуда су

укинуле српске школе. У колико се после рата повраћао мир, у колико се

улазило у нормалне односе између Србије и Турске у толико је било више

погодаба за отварање српских школа. Али, то је баш време нашега

најслабијега рада, управо нерада, на националном пољу, у време од 1880

– 1885 год[ине]. Тај се период може са разлогом сматрати као потпуно

изгубљен за наш просветно–национални рад у Турској.6 У томе несрећноме

периоду наше националне политике постојале је с ове стране Шара и

Качаника свега две српске школе. С друге стране Качаника обновљено је

свега 18 школа.

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

171

4 Према подацима Јована М. Јовановића Пижона, у Старој Србији и Македонији

је од 1868. до 1874. године постојало 67 српских школа у битољској, косовској и

нишкој области; Ј. М. Јовановић, Јужна Србија, од краја XVIII века доослобођења, Београд 19902, 126.5 Намесништво је на предлог митрополита Михаила 1868. године установило

просветни Одбор за школе и учитеље у Старој Србији, са циљем да се тамо

„заведу школе, шаљу учитељи, школске књиге”, Ј. М. Јовановић, нав. дело, 125. 6 Оваква констатација аутора је тенденциозна и усмерена је ка величању резултата

радикалских влада. Србија је дипломатским путем радила на заштити интереса

Срба под турском влашћу. Владе Милутина Гарашанина (1884–1887) водиле су

са Васељенском патријаршијом преговоре о постављању владика Срба на

митрополитска места у Призрену и Скопљу. Од 1885. почело је отварање српских

књижара у Цариграду и Солуну и штампање књига „за основне српско – народне

школе у отоманској царевини” са одобрењем турских просветних власти. У 1884–

1885. години радило је 20 мушких и 2 женске основне школе са 30 учитеља у

крајевима северно од Шар-планине; Ј. М. Јовановић, нав. дело, 128.

Стање је и доцније остало готово непромењено.7 У времену од

1886 – 1887 гoд[ине] било је свега 22 срп[ских] основних школа са 29 учитеља.

Међутим, у то доба од 1880 – 1887 год[ине] пада најживљи

пропагандско – просветни покрет бугарске егзархије. Само у Скопском

санџаку отворено је у то доба 57 бугарских школа.

Од 1884 – 1885 год[ине] било је ту 45 мушких и 6 женских школа

у којима је радило 55 учитеља бугарских и 8 учитељица.

Год[ине] 1885 – 1886 радило је по бугарским школама 74 учитеља

и 9 учитељица. Од 1887 – 1888 г[одине] било је 97 учитеља и 13 учитељица.

Стање наших школа у то време (1880 – 1887) било је бедно. Од 60

српских школа остале су на целом простору с ове стране Качаника и од наше

границе до Битоља свега две српске школе и то више по имену но по раду.

Од 1888 год[ине], а нарочито од 1889 год[ине] настаје најинтен -

зивнији и најнапорнији рад на пољу наше национално–просветне

политике. Требало је враћати изгубљено.

Детаљно о овоме периоду налази се у annex–у.

Развој наше националне политике – као што је помењено – поглавито

се осећа од 1889 године. Пре тога, после горе изложенога, радило се и

није; и оно што је рађено рађено је погрешно.

Под владом пок[ојног] Кнеза Михаила поглавита пажња обраћана

је ослобођењу политичком. За време његове владе врло се мало пажње

поклањало средствима, која помажу ослобођење духовно. Место рада

школом и црквом одржаване су поглавито везе помоћу којих би се

изазвала револуција за политичко ослобођење. Није се, дакле, радом кроз

школу и цркву поступном еволуцијом припремало земљиште за

ослобођење најпре духовно па онда и политичко. После његове смрти

настаје застој у раду: везе напуштене, а ништа није рађено да се из других

руку у Цариграду истргне руководна улога у борби против јелинизма, која

се почела осећати још одмах после Париског мира.8

Биљана Вучетић

172

7 И ове тврдње Јована Т. Марковића не стоје. Наиме, српска дипломатија је од

1886. године успела да издејствује отварање два конзулата у Турској, у Скопљу

и Солуну. Настављено је и уређивање питања српских школа и учитеља, које су

радиле само у пределима северно и западно од Шар-планине. Од изузетног је

значаја и оснивање Друштва Св. Саве, 1886. године.8 Као што је наведено, ауторова оцена је писана са намером да умањи значај

националног рада српских влада до доласка радикала. Нетачно је да се Србија

није бавила пропагандним радом у Старој Србији и Македонији после смрти

кнеза Михаила. Са радом је 1868. године почео Одбор за школе и учитеље у

Старој Србији, кога су чинили архимандрит Нићифор Дучић и професори Панта

Овоме застоју у раду много је допринело прво Намесништво

заузето искључиво унутрашњим нашим бригама услед чега је сасвим

испуштено из српских руку старање о нашим саплеменицима у

Маћедонији. Бугари су, мећутим, тада радили и експлоатисали у своју

корист нерад ондашњих наших државника. Бугарске су се школе нагло

множиле. Чак их је било на домаку наше границе у Нишу. Међутим,

погодаба за подизање српских школа било је јако много јер код Турака у

томе времену није било оне подозривости према свему српском показане

доцније – после наших ратова са њима. Тако напуштен словенски део

маћедонског становништва остављен је био самоме себи и почео

прилазити егзархији. Такво је стање било у Маћедонији за све време од

смрти Кнеза Михаила па до 1885 год[ине]. Тек те године под утицајем

неуспеха под Бугарима почиње се мислити да нам ваља нешто радити у

крајевима јужно од наше границе.9 Подстицај овоме раду дао је пок[ојни]

В[ладимир] Карић, који је дао много стварног доказа о томе како смо

бедно стајали у Маћедонији и Старој Србији.

Кад је прва владавина радикала почела озбиљније радити на

нашим националним задацима на југу – у Маћедонији биле су искључиво

бугарске и грчке владике, словенски живаљ учио се грчким и бугарским

школама, ми нисмо нисмо имали ни једне школе – сем по неку школу по

варошима у Ст[арој] Србији – ни једне културне основе, ниједног

Митрополита Србина; ни једне општине; ни једног представника Србина

у Меџлисима10.

Tакво је било стање јужно од Србије, кад су радикали прихватили

бригу о нашим националним задацима.

Много је напора и жртава стало да се српском народу обезбеди

право отварања својих школа. У времену од 1889 до 1903 год[ине]

постигнути су у том погледу знатни резултати. Као што је напомењено

сем неколико школа по градовима у Косовском вилајету – у осталим

крајевима Ст[аре] Србије и Маћедоније нисмо у години 1893 имали

готово ништа.

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

173

Срећковић и Милоје Милојевић. Призренска богословија је основана 1871.

године, а српска влада је стипендирала њене ученике. 9 Од 1885. године започет је рад на припреми јавног мњења у Србији – приређивани

су зборови и штампани говори о Старој Србији и Македонији. Покренуто је и

питање о издавању листа на српском језику у Цариграду (Вардар). На овим

пословима су радили и Министарство иностраних дела и Министарство просвете

и црквених послова. 10 Меџлис – веће, савет.

Док у 1893 год[ини] немамо готово ништа дотле године 1903–ће

стојимо у томе погледу овако:

У Солуну имамо пуну седморазредну гимназију у којој раде 18

наставника са факултетском спремом и уче 128 ученика. Уз то имамо две

основне школе и вишу девојачку школу са три разреда: у њој је радило 6

наставница са 50 ученица. Обе средње школе својим уређењем

привлачиле су пажњу странаца, који су се са похвалом изражавали. У

самоме вилајету по разним градовима и већим селима постоје тада још и

ове установе: 2 грађанске школе са 5 наставника и 41 учеником, цом; 14

основних школа у којима раде 33 учитеља са 631 учеником, цом.

У Битољу, поред основних школа, мушке и женске, имамо добро

уређену полугимназију у којој је радило 10 наставника са 78 ученика и

виша девојачка школа са 5 наставница и 59 ученица. У градовима и

селима по вилајету било је 32 основне школе са 52 наставника и 1549

ученика, ца.

У Косовском вилајету до 1893 год[ине] било је нешто школа али,

тек од те године почињу се отварати српске школе на основу ираде, којом

је допуштено нашим сународницима да могу, сходно турским законима о

просвети, отварати своје народне школе.11 У Скопљу видимо у 1903–ћој

години, добро уређену полугимназију, учитељску школу; у Призрену –

богословију; у Плевљу – полугимназију. У ова три завода радило је 32

наставника са 318 ученика. За више васпитање девојчица са свршеном

основном школом било је 3 школе са 7 наставница и 103 ученица.

Грађанских школа по градовима било је 4 са 11 наставника и 110 ученика.

Број основних школа попео се до 1903 год[ине] на 138 са 218 наставника–

ца и 5835 ученика, ца.

Кад се сведе рачун овога нашег десетогодишњег (1893–1903)

националног рада добија се: Наши сународници имају:

6 средњих школа са 60 наставн. и 524 ђака

5 девојачких -II- 18 -II- 212 -II-6 грађанских -II- 16 -II- 151 -II-198 основних -II- 303 -II- 8015 -II-Тек од како су се по Маћедонији почеле отварати српске школе

(1893.) настала је могућност и за рад да се нашим сународницима олакша

и црквени положај: Добијање Србина за Митрополита у рашко–призренској

и скопској епархији последица је тога труднога рада.

Биљана Вучетић

174

11 Све српске школе су отваране на основу Закона о јавној настави и Османском

царству, односно царске ираде из 1893. године, а никада на основу

патријаршијских привилегија.

Политичка акција радикалских влада није се ограничавала да

помаже само црквене и просветне потребе наших сународника. Напоредо

са радом да се обезбеде од однарођивања ишло је и старање да се наши

сународници ослободе с једне стране притиска арбанашких зулума, а с

друге последица рђаве турске администрације. Наша енергична дипло -

матска акција против арбанашких зулума у 1898 год[ини] завршена је

крајем исте године познатом мисијом Саадедин – паше, којом је она

сасвим изиграна. Наде везиване за њу пропале су. Арнаути се још више

сколили, године 1899 међ њима јављају се познати зборови – најзнаменитији

је био у Пећи – после којих долазе крвави догађаји у Заглавици и Митровици.

Анархија у Ст[арој] Србији достигла је врхунац и 1901 год[ини] избила у

познатим догађајима у Колашину. Одсудно помагана руском дипло -

мацијом у Цариграду српска радикална влада успела је да њени захтеви

буду задовољени. Представници турских власти, Мутесарифи

приштевски и сјенички и кајмакам митровачки као саучесници

арбанашки, били су смењени, гарнизони у овим крајевима били су

ојачани батаљонима из Анадолије. Јаче заинтересована судбином и

положајем Срба у Ст[арој] Србији руска је влада, зарад јаче заштите

српскога живља, основала у Митровици свој Консулат, чији је први шеф,

незаборављени Шчербина, био жртва своје предане дужности рускога

консула у Ст[арој] Србији.12

Наша акција у корист Срба у Ст[арој] Србији била је, дакле,

крунисана успехом.

Не задовољавајући се тим својим успехом радикална је влада

имала на уму и друге изворе свих зала, које је требало радикално пресећи,

услед чега је она опширном и енергичном нотом упознала В[исоку] Порту

са ситуацијом у Ст[арој] Србији и северо–западној страни Маћедоније и

том је приликом скренула пажњу на потребу ефикаснијих мера, којима

би се поправило стање наших сународника у тим странама. Једној је од

ових мера био задатак: обезбедити правну и праведну примену закона;

другима – побољшати садашње стање реформама за које би се, с позивом

на чл[ан] 23 Берлинског уговора, нашло да су подесне... Влада радикална

изложила је опширно ове своје погледе, који су наишли на потпуно

одобравање руске дипломације, и у својој акцији успела је. О њеном се

гледишту водило рачуна. Последица овога је фебруарска руско–аустријска

реформна нота 1903, којом је усвојена формула: одржати непромењен

територијални status quo, побољшан реформама административним и

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

175

12 Григориј Шчербина (1868–1903), руски конзул у Митровици од маја 1902. до

убиства 1903. године.

аграрним, које је радикална влада још у септембру 1902 г[одине] изнела

у упутствима своме цариградском посланику. Српска радикална влада

учествовала је, дакле, у почетку, када су се полагале основе за

реформну акцију.

У 1906 – 7 школској години стање је овакво:

Основних школа са 4 продужне или грађанске има у 226 места … 275

Са ученица–ка … 9043

У тај број улазе мешовите посебне и приправне школе за мушку

и женску децу.

По вилајетима тај је број подељен овако:

Косовски вилајет (у који улази епархија рашко–призренска и скопска)

има ових школа у 170 места … 183

са ученика, ца … 7307

Битољски вилајет има у 42 места школа … 65

са ученика, ца … 1166

Солунски вилајет има у 13 места школа … 26

са ученика, ца … 570

Свега … места … 226

… школа … 274

… ученика, ца … 9043

Према 1902/3 години школској напредак се показује у Косовском

вилајету и Битољском. Тај се напредак показује како у броју школа тако

и у броју ученика, ца.

Број средњих школа остао је исти према тој години. Њих има у

години 1908–мој

у Косовском вилајету

1) једна 4 разредна мушка гимназија са интернатом у Скопљу

са ђака … 190

2) једна 4 разр. мушка екстерна гимназ. у Плевљу са ђака … 50

Свега 2 средње мушке школе са ђака … 240

3) једна 3 разредна девојачка школа екстерна у Плевљу

са ученица … 25

4) једна иста таква школа са интернатом у Скопљу са ученица … 50

Свега 2 средње женске школе са учен[ица] … 75

У вилајету, дакле, средњих школа има 4 са ученика, ца 315 … 315

Биљана Вучетић

176

II. У Битољском вилајету

1) једна 4 разредна мушка гимназија са интернатом

у Битољу – са ђака … 77

2) једна троразредна девојачка школа са интернатом

у Битољу – са ђака … 22

У вилајету свега, дакле, 2 средње школе са ђака … 99

III. у Солунском вилајету

1) једна мушка гимназија са 7 разреда и интернатом

у Солуну са ђака … 148

2) једна девојачка школа са 4 разр[еда] и интернатом

у Солуну са ученица … 57

У вилајету, дакле, две (2) средње школе са ђака … 205

Укупно има 8 средњих школа – од којих 4 мушке, 4 женске – са

1) ученика … 465

2) ученица … 154

Свега: ученика,ца … 619

Стање ових школа у толико је измењено према 1902/3 школ. години:

а) што је на место мушке 3 разредне гимназ[ије] у Скопљу отворена 4

разредна;

б) што је на место женске 3 разредне школе у Солуну отворена 4

разредна

в) што се увеличао број ученика.

Са стручним школама у 1908 год. стојимо овако:

1) једна богословска–учитељска 4 разредна школа у Призрену са интернатом.

У њу се примају ученици са 4 раз[реда]. … са ђака … 93

2) једна мушка 3 разредна школа у Скопљу са интернатом, добро уређеном

вежбаоницом за учитељске кандидате … са ученика … 35

3) једна женска 3 разредна учитељ[ска] школа у Скопљу са интернатом

са ученица … 42

4) један двогодишњи курс девојачке школе у Битољу т.зв. раденичко одељење

(ради обуке у домаћ[ичким] и женским радовима) са ученицама … 25

Свега стручних школа 4 са ученика, ца … 195

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

177

Стање ових школа према 1903 год[ини] измењено је у толико:

а) што је отворена женска учитељска школа у Скопљу

б) што је отворен двогодишњи раденички курс у Битољу;

в) што је увећан број ђака (1903 г[одине] број ђака средње и стручне

шк[оле] износио је 736; 1906/7, –814)

Дакле, у 1906/7 шк. години свега је у 226 места било

основ[них] школа … 275

са ђака … 9043

средњих школа … 8

са ђака … 619

стручних школа … 4

са ђака … 195

Свега: – школа … 287

са ђака … 9857

према 215 школа и 8902 ђака у години 1902/3.

Наставничко тело

стоји овако:

I. Косовски вилајет по основном школама наставника, ца … 284

II. Битољски вилајет … 77

III. Солунски вилајет … 40

Свега: … 406

према 319 – у 1902/3 год.

I. Косовски вилајет по вишим, средњим и стручним школамa

наставника, ца … 47

II. Битољски вилајет … 16

III. Солунски вилајет … 22

Свега 85 према 78 – у 1902/3 год[ини]

Свега: ...наставника, ца 491 према 397 – у 1902/3 год[ини]

Биљана Вучетић

178

Материјални издатци

1. Основне школе

интернат, оправке особље

кирија школа, Плата наставника

њихово издржавање и послуге

I. Косовски вилајет око Дин 25.000 280.000

II. Битољски 16.000 55.000

III. Солунски 15.000 30.000

IV. Цариград 5.000 10.000

Свега дин[ара] 61.000 375.000

2 Више, средње и стручне школе

I. Kосовски вилајет 110.000 150.000

II. Битољски 40.000 30.000

III. Солунски 50.000 50.000

Свега 200.000 230.000

Укупно на издржавање

свих школа ... на материјалне издатке 200.000+61.000 = 261.000

на особље 375.000+230.000 = 605.000

Свега 866.000 дин.

Ми смо се даље старали да што већи број грађана Срба спремимо

за службу и помоћ од Србије већ да им дамо образовање за привредни

посао. Због тога је већ 1908 год[ине] отворена једна нижа трговачка школа

у Призрену. Почето је са овом школом баш ту што су то молили сами

Призренци. То је школа 4 разредна, а уређена по угледу на босанске школе

те врсте. Без интерната.

Исти је разлог диктовао те су такозв[ане] више девојачке школе

преуређене у тој истој години. Циљ је био: да свршене ученице тих школа

могу живети од својих руку, од заната који су изучиле у овим школама –

шивење рубља, хаљина, машамојских послова. Тих школа било је 4: у

Битољу, Скопљу (где је и почето са затварањем женске учитељске школе),

Солуну и Плевљу. Прве три су биле интерне, четврта није.

Сматрајући да је неопходан услов за наш напредак чињеница да

имамо што више добрих Срба у слободним професијама у Ст[арој]

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

179

Србији и Маћедонији, Министарство је нарочито обраћало пажњу на ту

чињеницу. Узимало се младића из тих крајева и припремало за разне

слободне службе.

У 1908-oj години било је питомаца

за медицину: у Цариграду, Паризу, Нансију, Лијежу,

Грацу, Петрограду … 13

за апотекаре: Загребу, Женеви, Цариграду … 3

за инжињере: Београду … 6

правника: Београду, Цариграду, Солуну, Петрограду … 26

Свега питомаца 48

Адвокати су спремани с обзиром на судску реформу која је имала

да се уведе јер до тад Турци нису никако пуштали Србе да врше тај посао.

Од медецинара имали смо 5 свршених концем 1907 године.

Министарство се исто тако старало да спреми одмену наставни -

цима наших виших школа чега ради оно је имало као своје питомце на

филозофском факултету у Београду 1908-ој години њих … … 20

Скупа на 70 питомаца издавано је на име стипендије дин … 120.000

У просветне установе наше долазе и књижаре у Цариграду, Битољу,

Призрену, Приштини, Кичеву, које нас стају око дин[ара] … 7.000

Исто тако издавање Цариградског Гласника, Голуба, Календара,

који нас годишње стају око динара … 25.000

Приходи су њихови били мали и незнатни и давали су се као

хонорар сарадницима.

Наша просветна ствар према томе даје овакву слику:

а) На школе дин[ара] 866.000

б) питомце 120.000

в) књижаре 7.000

г) публикацију 25.000

Свега 1018.000 динара

На завршетку овог прегледа ваља споменути и неколико догађаја:

Године 1905 запаљена је наша гимназија у Плевљу. Које прилозима,

а поглавито помоћи из Министарства сазидана је нова зграда за 40.000 дин.

Године 1903 сазидана је у Скопљу велика модерна зграда за нашу

тамошњу вишу школу о трошку Министарства. Новембра 1907 год[ине],

наши такмаци Бугари запалили су је. Помоћу прилога српског народа у

Скопљу на истом је месту сазидана нова зграда. Почетком пак 1908

Биљана Вучетић

180

год[ине] купљена је за ту сврху још једна нова зграда за женске школе

средствима Министарства, а за цену … 60.000 дин.

Другу важну партију у буџету Министарства на ванредне

трошкове чине издаци на црквене послове. Само две епархије где су

архијепископи Срби – рашко–призренска и скопска – износе

а) скопска … Дин[ара] … 55.000

б) рашко–призренска … 20.000

Свега … 75.000

Ту долази помоћ сиромашним свештеницима, помоћ манастирима

Дечанима, Девичу, помоћ Митрополитима и њиховом особљу.

Манастир Хилендар са члановима братства такође ужива нашу

редовну помоћ од … дин[ара] … 40.000

Манастиром управљају старци удружени у ткзв. сабор стараца.

Од 14 саборних стараца 8 су наши, а 3 међу њима и наши представници.

Братство чине 83 монашких лица и 31 искушеник.

Митрополитско питање у епархији велешко–дебарској покренуто

је године 1907. Тиме је наше црквено питање и у битољском вилајету

било кренуто напред.

И за онај део нашега народа у овоме вилајету који је ван епархије

учињено је колико се могло да му се створи прилика да организује школске

општине. Тако је у Прилепу отворен параклис на имању ман[астира]

Хилендара, који смо ми купили. То је исто предузето и у Крушеву, где

имамо поклоњено имање једнога доброга Србина отуда. Купљено је шта

више и имање у Дебру. На ова два параклиса у Дебру и Крушеву

предвиђено је било у буџету … дин[ара] … 6.000.

У солунском вилајету, где смо бројно најслабији, такође је наша

црквена ствар кренула напред. У самоме Солуну постоји црква на имању

ман[астира] Хилендара.

Министарство је спремало и кандидате за нове митрополите.

Године 1908 оно има пет (5) питомаца, које у Атини и Цариграду, које у

Хилендару и Солуну. Колико је Министарство помагало ову страну

нашега рада показују и ова факта:

а) куповина цркве Св[етог] Спаса у Скопљу

б) довршење велике цркве у Митровици – 1907 г[одине]

в) подигнута велика црква у Куманову;

све то у главном и великим делом о трошку Министарства.

Укупна сума на црквене послове у години 1907 – узимајући у

рачун и трошкове око вел.дебар.митрополитског питања – износи …

Дин[ара] … 150.000

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

181

Статистика црквена у Ст[арој] Србији и Маћедонији

Домова Цркава и манастира

употребљивих

а) рашко –призренска епархија 30.000 96

б) скопска 15.000 90

в) велешко–дебарска 3.500 54

г) пелагонијска–битољска 800 12

д) охридска–преспанска 300 5

ђ) солунски вилајет 400 1

Свега 50.000 258

Има, дакле, 50.000 домова рачунајући по 10 душа на дом – то је најмања

цифра – има 500.000 Срба православних организованих у 258 општина.

Економски положај нашега народа у тим странама је рђав. Сељак

је или чипчија или врло мали газда. Маса их је чипчија, а 9/10 целокупног

становништва је сељак. Ако је занатлија или трговац, он је без капитала,

без полета. Ако је мало школован – он прибегава каквој служби,

наставничкој или каквој другој. Општа несигурност и оскудност и

скученост законодавства удружени са злом вољом и предрасудама Турске

узрок су неуспеха на томе послу и поред свих напора наших да помогнемо.

Међутим, појава рефорама и толикогодишњи рад школа учинили

су били своје: свет је почео осећати да му борба не може бити успешна –

ако економски не пође напред. Влада је то увиђала и покушавала да учини

што може кроз школу.

Напред је поменуто шта је учињено у томе погледу са вишим

женским школама које су препорођене у занатлијске–раденичко–

домаћичке школе.

Речено је шта је предузето за образовање трговаца: отворена је

практична 4 разредна трговачка школа у Призрену. О државноме трошку

школовано је до 1908 год[ине] – око 15 питомаца у нашој трговачкој академији.

Сем тога у години 1907– ој – узет је један питомац и за „9 терећи мектеб“

– турску трговачку школу у Солуну. Учињен је тиме покушај.

Зарад појачања тамошњег занатлијског и трговачког кадра

Министарство је од 1903–ће год[ине] узимало питомце у Крагујевачки

војно–технички завод и жељезничку радионицу у Нишу. У години 1907-

ој – ових питомаца било је …12.

Најзад државном помоћу створена је и једна пивара у Скопљу.

Биљана Вучетић

182

Кредит у Турској није био организован. Без помоћи свог

законодавства, а помоћу Министарства, наши сународници прибегавали

су систему оснивања фондова за поједине црквено–школске општине. То

су мали новчани заводи основани на акције од врло мале вредности,

обично од 5 меџедија до 30 динара. Капитал им увећавају: уштеђевина

чланова, црквено–школске општине, вишци прихода црквених.

Такви заводи постоје у Призрену, Плевљу, Приштини, Пећи,

Скопљу, Куманову.

Како су капитали уложени у те заводе мали то је прибегавано

позајмицама у Србији. Министарство је помагало и посредовало за те

позајмице. Оне су обично тражене од Н. Банке. Такав су зајам добили

Призренски и Кумановски фонд по динара 20.000.

Највећи је Призренски завод. Он има капитала 100.000 дин.

Сем ове врсте кредита створена је и друга врста: школски

фондови образовани од прихода школских и прилога школи. Тих фондова

видимо у Солуну, Ђевђелији, Вођену, Јениџе–Вардару, Богданцима,

Богородици.

Најзад, треба споменути еснафске касе – по свима већим

варошима нарочито по епархији рашко–призренској. У Пећи је удружено

17 каса еснафских у циљу повећања капитала.

Споменућемо још оснивање филијала Београдске Задруге са

својим одељењем за осигурање у Скопљу и Солуну у години 1907.

Статистика––– 1908/9 шк. год Ученика, ца учитеља, ца и школских места

Основне школе

I. Битољски вилајет

а) ученика, ца … 1743

б) учитеља, ца … 82

в) број школских места … 61

II. Солунски

а) ученика, ца … 491

б) учитеља, ца … 32

в) број шк[олских] места … 13

III. Скопска епархија

а) ученика, ца … 2570

б) учитеља, ца … 159

в) број шк[олских] места … 85

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

183

IV. Рашко–призренска епарх[ија]

а) ученика, ца … 4250

б) учитеља, ца … 137

в) број шк[олских] места … 84

V. Цариград

а) ученика,ца … 35

б) учитеља,ца … 6

в) број шк[олских] места … 1

Статистика школске год. 1909/10Основне школе

Ученика, ца; учитеља, ца; број школских места

I. Битољски вилајет

а) ученика,ца 1809

б) учитеља,ца 88

в) број шк[олских] места 66

II. Солунски

а) ученика, ца 387

б) учитеља, ца 19

в) број шк[олских] места 6

III. Скопска епархија

а) ученика, ца 2790

б) учитеља, ца 165

в) број шк[олских] места 92

IV. Рашко–призр[енска] Епархија

а) ученика, ца 4919

б) учитеља, ца 136

в) број шк. места 96

V. Цариград

а) ученика, ца 42

б) учитеља, ца 6

в) број шк[олских] места 1

До ових двеју статистика изнешено је стање онакво какво је било

у првој половини године 1908.

Те године, после револуције у Јулу, долази ера уставнога стања у

Турској. Влада се трудила да то стање искористи што је могућно више за

наше националне сврхе.

Биљана Вучетић

184

Већ те исте године Августа месеца купљена је Штампарија која је

стала Министарство … Дин[ара] око … 10.000

Првог септембра почео је већ излазити и лист „Вардар“ на чије се

издавање трошило годишње … Дин[ара] … 10.000

Најзад, влада је нашла за потребно и корисно да те исте године сазове

једну Конференцију Консула зарад утврђивања програма о нашем

будућем пропагандском раду.

Та је Консулска Конференција одржана 16 и 17 Септембра исте године.

Прва, под председништвом г[осподина]–Dr. Ј[акова] М. Ненадовића,

нашега посланика у Цариграду; друга, под председништвом пок[ојног]

Dr. М[илана] Ђ. Миловановића, као тадашњег Министра Иностр[аних]

Дела. Ту Конференцију сачињавали су још: г[оспода] Dr. М[ирослав]

Спалајковић, начелник Министарства у томе времену; Јов[ан] Јовановић,

тадашњи Генер[ални] консул у Скопљу; Жив[ојин] Балугџић, генер[ални]

Консул у Солуну; Љуб[омир] Михаиловић, тадаш[њи] Консул у Битољу;

М[илан] Ракић, тадашњи вице–Консул у Приштини; Јов[ан] Т. Марковић

секретар М[ини]ст[арст]ва и шеф Консуларног одељења и као деловођа

Конференције Т[ихомир] Поповић, писар Министарства у томе времену.

Консулска конференција одржана 16 Септ[ембра] и 17 Септембра

1908 г[одине]

Њене одлуке:

Предмет Конференције: пропагандски послови у Турској:

I. О нашем раду у Турској у општеС обзиром на нов поредак ствари који је настао с превратом од 11

Јула 1908 год[ине] Конференција је мишљења да су најважнији предмети

нашега рада у Турској; школе, организација и економски послови. Да би

ови послови били интензивнији и ефикаснији ваљало је тачно ограничити

и одредити како у опште област на коју ће се простирати наша будућа

акција, тако и значај појединих делова те области и односне мере. С овим

у вези појачати и новчана средства. Скопље да постане центар свега

културнога и пропагандскога рада.

II. О територији наше акцијеТериторија наше акције у Турској простирала се некад до Костура

и до иза Сереза. То је питање решено у 1899 год[ини] (одлука консулске

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

185

конференције од Јуна) тако што је територија ограничена на Косовски

вилајет, на прилепску, кичевску, крушевску казу са Демир–Хисаром,

охридску са Ресном – од битољског санџака; на дебарску и реканску казу

од дебарског санџака; и на солунски санџак. (То је према тадашњој

административној подели европске Турске).

Потребно је било, међутим и ту акциону територију сузити на

оно и онолико колико је најпотребније да послужи циљевима нашега рада

у Турској. Та област непосредне и сконцентрисане акције имала је да

остане неприкосновена за Србију према свима и свакоме.

Она би обухватила: рашко–призренску епархију; од скопскога

санџака северо-западну област од пруге: тромеђа српско – бугарско –

турска, граница Бугарске до притока Брегалнице са Осогова, Брегалница

до утока, велешка каза тадашња и Бабуна, прилепска, кичевска, реканска

и дебарска каза од битољског вилајета.

У овај простор ушле су према томе најважније тачке стратегијске

и трговинске: стари ново–пазарски санџак, Качаник и Прешево (по

Цвијићу: језгро централне области Балканског Полуострва), Овче Поље

и Качак, који су Бугари употребљавали у четничкој акцији као везу између

Бугарске и Косовског и Битољског вилајета (линија: Девебајуз на

бугарској граници источно од Криве Паланке; лева обала Криве Реке –

Лисац – Овче Поље – велешка каза – Бабуна – прилепска каза).

Према томе:

1) Из Солунског Санџака повући цео пропагандски рад, нешто одмах

а нешто у току те године;

2) У деловима битољскога вилајета у којима је дотад рађено, а нису

напред поменути не усиљавати акцију;

3) У Скадарској области, која је до тад била остављена Црној Гори

отпочети просветно–политички посао. То учинити у договору и

заједнички са Ц[рном] Гором, ако она то хоће, или сами ако се томе не

противи, дакле непосредно, преко раш[ко]–призр[енског] Митрополита

у чију епархију долази ова област.

Битољски вилајет – Школе у:

I. Прилепска каза: Тополчане, Дабница, Небрегово, Степанци,

Гости***13, Дреновце14, Горње Село, Долњане, Костинце, Секирце,

Биљана Вучетић

186

13 Реч је нечитка. 14 У питању је Дреновац.

Кривогоштани15, Стровје16, Долгавац17, Маргари, Крапа, Зрзе, Риљево,

Присад, Слопче, Врбјане, Ропотово18.

II. Охридска каза: Вевчани, Подгорци19, Лабуниште, Боровац,

Јабланица, Нерези.

III. Дебарска каза: Модрич, Клење, Доња Вапа, Доњи

Мелничани20, Горњи Мелничани21, Лазаропоље22, Тресонча, Галичник,

Требиште, Сеница, Волковија, Киченица23, Врбен, Богдево, Кракорница,

Бродец, Реч, Стрезимир, Ничпур, Нистрово и Жуње.

IV. Кичевска каза: Козичино, Јагол – Доленци, Пренка,

Лазаровци.

V. Поречка каза: Брод, Грешница, Слатина, Зркље, Лучиште,

Крушје, Рамње, Брезница, Здуње, Коваче, Вир, Тамино село, Белче,

Волче, Требовље, Црешњево, Белица, Растеш.

Где постоји школа, постоји и црква. Нису узимате у обзир вароши

већ само – села –.

III О раду са Црном Гором у Турској

Као што је речено: радити са њом или без ње.

IV. О консулатимаСматрајући да је непосредно вођење наших послова јемство за

успешан рад и главно средство за одбрану Срба у Турској Конференција

је била мишљења да је потребно, поред тадашњих Консулата отворити и

Консулат у Призрену са рејоном: призренски и пећски санџак. Како је

Консулат у Приштини ван главне жељезничке и једине комуникације, и

како је потребно имати једну акциону тачку ближе горњим крајевима

нађено је за потребно да се Приштински Консулат премести у Митровицу,

чим се тамо премести и Мутесарифлук.

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

187

15 Место је Кривогаштане. 16 Ради се о месту Строја.17 Назив села је Долговац.18 Ропотово се налазило у Тетовском округу, у Поречком срезу.19 Подгорац је био у Охридском округу, у Струшком срезу.20 Место се звало Доње Мелничане.21 Место се звало Горње Мелничане.22 Лазаропоље је било у Тетовском округу, у Гњиланском срезу.23 Ово место нисмо успели да убицирамо.

V. О ШколамаЈедино легално средство у Уставнoј Турској, које не би

компромитовало отоманске Србе и изложило их гоњењу Турака била је

– школа. Дисциплина међу учитељим попустила је, успех у настави доста

слаб, мали број ђака по школама... Дакле, школе је ваљало што боље

уредити и мислити на уредбу и правилник јер учитељ је једини раденик

пропагандски. Наша пропаганда морала је добити обележје сталности и

упорности: организација, сконцентрисавање народне снаге, уређење

наставника. Учитељ треба да се увери о сталности па да озбиљније ради.

Правило од 1898 г[о]д[ине] допуњено оним из 1905 г[о]д[ине] није могло

имати више своју примену. Просветни Савет Мин[инстарства]

Ин[остраних] Дела још у 1902 год[ини] па и Комисија од Октобра 1905

г[о]д[ине] и Фебруара 1907 г[о]д[ине] тражили су уредбу, којом би се

обухватили сви односи учитеља. Што није могло бити учињено раније

учињено је 1910 године. Те године донешена је „Уредба“ о уређењу

учитељскога стања и „Правилник“. Издаци на плате учитеља, које је

изазвала та уредба износили су у тој години суму од

Динара 74.000

Идућих година та је цифра редовно расла. Као основица те „Уредбе“ која

нас је стала много труда и напорнога рада, и великих материјалних

жртава, узет је Закон о народним школама у Србији од 1904 год[ине];

Закон о пенсијама учитељских удовица њихове деце од 1885 и Закон о

устројству основних школа од 1863 год[ине]. То је учињено с разлога што

је то последњи резултат бриге око унапређења наставе у Србији и зато

што наши учитељи у Турској морају често пребећи овамо. Због тога су и

преписане и исте дужности учитељству у Турској. Међутим, због других

прилика средине и потребе рада морало је се одступити у неколико од

усвојене основице.

Дакле:

1. Основне школе – Потребно је било учинити што следује:

а) Уредити положај учитеља на овим основама: да имају право

на пенсије они и њихове породице; да имају сталне, периодске и

пристојне повишице; да се изједначе – према могућству – са учитељима

у Србији; да се та уредба озакони – како би дала најваће гарантије

учитељима;

б) извршити административну организацију школа да би се

завела боља дисциплина и појачао надзор;

в) извршити стручну организацију школа са сталним

инструктивним надзором;

Биљана Вучетић

188

г) груписати села око школа, да би се смањио њихов број;

д) подизати зграде школске било о трошку државном било о

трошку општина или помоћу прилога;

ђ) у рашко–призрен[ској] епархији затворити још у тој години све

школе где није било бар 10 ученика и добре зграде. У солунском санџаку

затворити све сем неколико важнијих варошких;

ж) у рашко–призрен[ској] епархији отворити по врошима, где их

није било више основне школе (V и VI р[азред]).

2. Више мушке и стручне школе

Према облику, који се имао дати нашем будућем раду Скопље је имало

постати центар рада. Са тога разлога: ту концентрисати наше највише

просветне установе:

а) Затворити Солунску 7-разредну гимназију и отворити целу 8-

разредну у Скопљу, поред тадашње учитељске школе, која је имала остати;

б) У Плевљу задржати 3 разреда гимназије, како је и било;

в) Затворити раденичко – домаћичке школе у Солуну и Битољу.

У замену за битољску раденичко – домаћичку школу отворити у Прилепу

пансионат за локалну потребу – за ученике основне школе. У току од две

године прилепску основну школу подићи на потпуну – шесторазредну.

г) Старати се да се у Солуну отвори једна српска практична

трговачка школа, и то приватна. Србија је имала да даје извесну

субвенцију под условима да известан број сиротних ђака из наше акционе

области бесплатно учи у тој школи.

Према томе Скопље би имало: целу 8-разредну гимназију, 3-

годишњу мушку учитељ[ску] школу и оба курса раденичко – домаћичке

женске школе; Битољ: – полугимназију; богословију и нижу трговачку

школу имао би Призрен; Плевље: 3-разредну нижу гимназију и екстерну

раденичко – домаћичку школу (нижи курс); Солун: само приватну

трговачку школу, ако буде отворена.

3. Школа за монахе:

у Хилендару и Дечанима.

VI. О организацији Срба на турском земљиштуПитање о организацији сматрам као основно и најважније:

1) Циљ организације: прикупљање нашега елемента у једно

централистички уређено и услед тога лако и брзо покретљиво тело;

васпитање људи који ће да воде отоманске Србе у духу наших тежња;

одбрана отоманских Срба легалним путем; и пропаганда. Организација је

морала имати легалан карактер. Следствено све друге организације:

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

189

војничка, револуционарна итд., које би јој могле одузети овај карактер,

морају бити сасвим изоловане од ње да је не би компромитовале.

2) Консулати да воде организацију тајно и да јој подижу углед –

према чему: са масом општити колико је најпотребније;

3) Организација отоманских Срба да води све послове – и

школске и црквене у областима где имамо Митрополита.

4) Организацију овакву, какву је установила фебруарска

Скупштина од 1909 године у Скопљу, извести до краја у рашко–

призр[енској] епархији, која мора бити угледнa област и у погледу школа

и у погледу организације. Извести је – по могућству – и у осталим

областима. Не губити из вида да може наступити време да се организација

лати и нелегалних средстава, узети карактер револуционарни. Тада је

потребна јача унутарња дисциплина, већа брзина у раду и апсолутни

поредак у односима организационих власти.

5) Делови организације и њених власти имају бити у најчвршћој вези.

6) Представништво организације у Цариграду чине посланици у

Парламенту.

VII. О економском радуЕкономском подизању наших сународника у Турској – посвети

нарочиту пажњу. Економски јаки они ће добити јачега утицаја на јавне

послове и бити јаче привезани за земљиште.

Рад да се креће у правцима:

а) стварање економских центара помоћу финансијиских,

кредитних и индустријских установа. Главни: Скопље

б) у тим центрима обезбедити нашем живљу вођење главних послова;

в) подизање сеоске масе, где је она сопственик земље;

г) ослобођење сеоске масе од бегова, господара – наших такмаца;

5)24 обезбеђење земље и заштита од самовоље бегова на основу

уредбе о чифчијама и чифлик сајбијама;

6) организовање ситног кредита

7) развијање трговинских веза између Србије и Турске:

проучавати природу тих односа. Као средства употребити: кооперације

мале (потрошачке задруге, виноградарске, произвођачке нпр. у Водену за

паприку); отварање радња; земљорадничке задруге итд.

Биљана Вучетић

190

24 Од овог места аутор замењује словне одреднице бројевима.

VIII. Рад у НовоПазарском Санџаку1) С обзиром на осетљивост Турака и положај санџака узимати

скрупулозно само горње набројане мере;

2) Спречити сваку акцију из Србије предузету без знања

Министарства и Консулата;

3) Старати се да се дође у акциони додир са Н[овом] Вароши,

која се, после нових прилика у Санџаку (излазак аугарске војске и

трасирање санџачке жељезнице) издваја као центар;

4) Створити што више додирних тачака на граници Србије са те

стране. Отварање турске царинарнице на Кокином броду била би једна

потребна мера. Ово је све потребно зарад информационе Службе и за

извођење организације и одржавање дисциплине.

IX. О НаоружањуНаоружање наших сународника у Турској у маси вршено је према

потреби и по споразуму Министарства и надлежних Консулата на лицу

места. Предузете су мере да се спречи уношење оружја или муниције у

Турску без знања Министарства или Консулата; да се спречи, по могућству,

погранична трговина с оружјем и експлозивима; да се онемогући свака

приватна акција у овом погледу; на лицу места вођени су тачни спискови

о лицима која су наоружана, а војним Командама стављен је у дужност

главни надзор над спремљеним оружјем за наоружање и вођење спискова

о издатом оружју.

X. О Информационим установамаКако је било потребно обавештавати иностранство о нашим

националним питањима и у Турској и ван ње, и имати једно јавно Гласило

у Турској зарад помагања оргаизацији у њеним пословима то је решено

било: Задржати „Вардар“, који ће и даље излазити у Скопљу на српском

језику и по који нарочито спремљени број на језику француском. Лист је

имао мање полемички карактер; служио је васпитању тамошњег света и

дискусији национално – политичких и просветних питања.

Основати у Солуну један информациони биро.

Обустављање даљег излажења „Цариградског Гласника“.

XI. О ПитомцимаСем питомаца по нашим средњим и стручним школама у

Турској осећала се потреба да се што већи број младића одабере и

пошаље на више образовање за самосталне и независне професије на

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

191

првом месту, а затим и за турску државну службу на више или ниже

образовање. Овуда:

а) давање питомаца за медецину у турске школе;

б) узимање питомаца за административну турску службу и

њихово давање у турске више школе у Цариграду и Солуну;

в) давањем ђака из наших гимназија, са већ добивеним извесним

националним образовањем, у турске идадије – бесплатно и о нашем трошку;

г) упућивање сваке године одређеног броја питомаца у Галата

Сарај, као признату и добру школу, било за нашу – просветну; било за

турску службу.

д) узимање одређеног броја питомаца за наставничку службу по

нашим школама у Турској. Они су школовани у Београду.

ђ) обраћање пажње на припремање младића за богословску

школу на Халци и у Атини.

XII. О експлоатацији КаламаријеМеђу средствима која су или употребљена или покушана, а

помоћу којих смо намеравали да потпуно загосподаримо „Хилендаром“

или бар обезбедимо извршење наше воље у Њему – општа и заједничка

трпеза, делимична заједничка трпеза (за наше присталице), увлачење

подмладка нама оданога, систем плата члановима братства, стална

годишња помоћ братству, – међу тим средствима закуп Хилендарског

имања Каламарије врло би добар и ефикасан био за свезу а Манастиром.

Како није било изгледа да би то држава могла држати у режији,

поглавито због оскудице људи, који би целом послу дали потпуно стручан

и националан карактер, пропагандски разлог изискивао је да се изда у

пазакуп неоспорним Србима с тим да се може добити закупна цена и још

извесна сума која би служила нашим пословима у Хилендару.

XIII. Културан рад у ужем смислуОвај рад кретао се у овим правцима:

1) Проучавање земље и народа: језик, обичаје, физиолошке и

психолошке особине, споменике, флору, фауну и све што може да интересује

науку и њене представнике: Академију Наука, Музеј српске земље,

Етнографски српски музеј, Народни музеј, Универзитет, Опсерваторију.

2) организовање неполитичких друштава певачких, музичких,

гимнастичких, забавних, разних клубова за спортове, добротворних итд.

3) растурање књига, новина, јавна предавања итд.

Биљана Вучетић

192

XIV. Унутрашња организација послова међу мисијамаБрзе и тачне информације обезбеђују јединство у пословима код

мисија, а често отклањају и могућне штете. Отуда:

1) Обавештавање Консулата међу собом о свима важнијим

догађајима као и људима, који шпекулишу са пропагандом или су опасни

по наше послове.

2) Консули у истом циљу да се чешће састају.

3) Поред до тадашње праксе да Консулати опште директно с

Министарством у будуће Консулати имају општити и са Посланством у

Цариграду. Све важније ствари да се достављају и Цариграду нарочито

оне за које тамо треба чинити кораке.

4) Саопштавање извештаја о општем стању у рејонима свакога

Консулата има се вршити месечно и шаље свима нашим Посланствима.

5) Призренска богословија и Царинарнице на Јавору и Рашкој

подручни су органи Консулата у Приштини. Сав посао у рашко–

призр[енској] епархији сконцентрисати у Консулату у Приштини.

XV. О организацији отоманских Срба у СрбијиИзвршити одлуку Консулске конференције од Јуна 1899 г[о]д[ине]

по којој: становнике Ст[аре] Србије и Маћедоније, који долазе у Ст[ару]

Србију да зараде или су ту стално настањени организовати у једно друштво,

које ће стајати под управом Министарства Иностр[аних] Дела.

Организација тога друштва треба да буде на најширој основи и с одређеним

циљевима за евентуалну акцију Србије преко границе. Према чему:

1) Овај посао поверити једноме од већ постојећих друштава и то

„Српској браћи“ које помагати свима средствима на овоме плану.

2) Ради олакшања и боље контроле завести за Србе из Турске

унутрашње пасоше по угледу нпр. на Румунију или коју другу државу.

XVI. О организацији јавне помоћи Србима отоманским из СрбијеДа би се спречиле злоупотребе и шпекулације јавне и добровољне

помоћи коју грађани Србије указују нашим сународницима из Турске,

било овде, било тамо на месту, и да би се та помоћ добро и корисно

употребила учинити:

1) Сажети добротворна друштва: „Коло Српских Сестара“,

„Одбор Госпођа Књегиње Љубице“, „Друштво Св[етог] Саве“ у један

савез и упутити их на културни рад (екскурзије, књиге за народ итд.) и

помоћ главној организацији „Српској Браћи“, у новцу. Сваки политички

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

193

рад ма кога од ових и сличних друштава без одобрења Министарства

Иностр[аних] Дела спречити на сваки начин као штетан.

2) Прикупљање прилога путем писаније од стране Срба из Турске

не дозволити без одобрања надлежних Консулата.

XVII. О исељавању1) Исељавање наших сународника из Турске, нарочито из рашко–

призрен[ске] епархије у Србију спречавати свима средствима.

2) На исти начин одбијати и отежати прелажење у поданство и

нашим просветним и црквеним раденицима. Овим последњим нарочито.

3) Дејствовати на црквене и просветне власти у земљи да ни

једноме таквоме раденику не дају места и прибежишта без одобрења

овога Министарства. Предузети мере да наше црквене власти на лицу

места не дају отпусте тим раденицима без споразума међу собом и

надлежним Консулима.

XVIII. О признању наше народности у ТурскојС обзиром на ново, уставно, стање у Турској, а на основу устава

којим је прокламована равноправност и једнакост свију народности,

питање о признању српске народности у Турској сматрати у начелу за

свршено и настојавати само да се тој уставној одредби, по нас повољној,

дадне и што општија практична примена.

Консулати непосредно или преко Организације чиниће кораке у

овом смислу код месних нижих и виших власти према потреби.

XIX. О сенаторском питањуКако су све народности у Турској добиле своје представнике у

Горњем Дому – Сенату политички и пропагандски разлози изискују да и

отомански Срби имају сенатора. Према томе:

1) Кандидовати: Ф[илипа] Ђурашковића из Плеваља, архимандрита

Саву из Тетова, Богдана Раденковића, Петра Костића из Призрена и

Д[имитрија] Чохаџића из Цариграда. Кандидацију Ј[ована] Вељића из

Солуна не примити.

2) Ову ствар да води посланство у Цариграду и да се споразумева

с ким треба од Консулата.

XX. О привилегијама рашко–призрен[ског] МитрополитаКако је тенденција турске политике да уништи привилегије, које

патријаршијски Митрополити имају за последњих неколико година Турци

Биљана Вучетић

194

су нарочито сметали и сметају рашко–призрен[ском] Митрополиту у

извршењу њихову.

Нападе су сконцентрисали на његове школске привилегије:

одричу му право да употребљава наставнике који немају потврђене

дипломе од турских просветних власти. Како су због борбе око овога

многе школе остале без наставника, те према томе нису ни радиле,

Конференција Консулска мишљења је, да се попусти у овом питању, а

формални отпор да се и даље чини. Учитељи би, према томе, показивали

властима дипломе оверене меарифом ако их имају, ако немају оверене,

онда да их овере. Митрополит би на сваки овакав атак власти имао да

уложи протест код њих, а Патријаршија да поднесе представку. Ова мера

не би била општа: – само онде где би то власти тражиле.

Право Митрополитово на организовање црквено–школ[ских]

општина, које тако исто истиче из привилегија, бранити док се ма којим

путем не призна наша Организација, чији су саставни део црквено–

шк[олске] општине у рашко–призр[енској] и скопској епархији.

XXI. О Дечанском питањуДечани и Хилендар треба да буду расадници за наше ниже

калуђерство у Турској: Поучени монашком животу и газдовању калуђери

ће бити у стању да врло корисно послуже нашим циљевима у Турској.

Хилендар, који има услова за један овакав посао (велико братство, велико

имање) за сад не може послужити томе циљу јер још нисмо потпуни

господари у њему. Дечани имају велико имање, али ми немамо згодних

људи за васпитавање калуђерског подмладка, а сем тога немамо ни

довољно снаге да га заштитимо од напада Арнаутских.

Руски калуђери најзгоднији су да изврше посао који нам треба у

Дечанима. Према томе задржати у начелу Русе у Дечанима под условом

да нам због тога не грозе Хилендару, како се има захтев о подизању ћелије

Св[етог] Јов[ана] Златоустог на степен скита, и да је обезбеђено извршење

наше воље у Дечанима, што према закљученом уговору није случај.

Да би се и једно и друго постигло ваља изгонити Златоустовце из

Дечана и извршити ревизију уговора у предњем смислу.

Како је ово питање ушло у фазу затишја то га не реметити отуда,

него поступно и у пријатељском тону тражити замену Златоустоваца

другим калуђерима из Русије, на првом месту, па онда из Свете Горе.

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

195

XXII. Велешко–дебарско црквено питањеЦиљ наше црквене политике у Турској је – стварање самосталне

цркве, не дакле, обновљене Пећске патријаршије. Пећска патријаршија

има и територијалних и политичких незгода. И са неповољнога међу -

народног положаја Србије у доба кад је отпочела живу и систематску

акцију у Турској; и са незгодног и злог стања у коме су се у то доба

налазили наши сународници у Турској, наша црквена политика морала је

узети други правац да би створила Отоманским Србима јемства за његово

развијање у његовом духу. Поставили смо, дакле, за начело: да у крилу и

под закриљем Цариградске Патријаршије дамо нашем народу оне услове

за напредовање које су Бугари добили издвајањем у засебну цркву, а чему

и ми тежимо. Из таквих односа српско – црквено питање у Турској добило

је један конкретни облик у „Митрополитским питањима“. Ми смо имали

једну по једну епархију, чим се у њој ојачамо, да поседнемо својим

људима – Србима Митрополитима, док не бисмо створили услове за

самосталну цркву. У овој сврси отворено је и питање велешко–дебарске

митрополије, које је затим сведено на питање о хоро–епископу25 у Дебру.

У доба заснивања наше црквене политике у Турској, црква и њена

организација били су једина средства за легалан рад којем смо ми

приступили. Прикупљање и груписање нашег елемента било је једино

могућно око цркве. Питање о хришћанима у Румелији имало је, дакле,

своју фазу црквених питања. Оно је ушло у фазу политичких питања још

инаугурисањем европске реформне акције и остало је у њој превратом од

11 Јула 1908 г[о]д[ине]. У години 1909-тој већ више није једино средство

црквена организација. Политичка, партијска, економска организација тада

су омогућене. Сматрајући да су оне важније и реалније по резултатима и

погодније за наше задатке у Турској Конференција Консулска мишљења

је: да се на томе пољу форсира и уложи главна снага. На црквеном питању

радити постепено и у толико у колико би црквена организација стварно

олакшавала ове послове.

Зато:

1) Наставити дипломатску акцију у велешко–дебар[ском] црквеном

питању. Састарати се за дефинитиван одговор од Патријаршије по тој

ствари;

2) На терену држати се опортунизма гледајући да се што мање поремети

наше држање пасивнога отпора, које у главном задржати.

Биљана Вучетић

196

25 Хороепископ (грч. сеоски епископ) – епископ мањег града или села, којег

поставља градски епископ под чијом се јурисдикцијом налази.

XXIII. О држању према ТурцимаПрема Турцима се опходити са лојалношћу и симпатијама. Турци

су увођењем уставности на начелу једнакости и равоправности узели на

себи задатак извођења рефорама, од којих смо ми и у периоди, кад их је

уводила Европа очекивали стварање услова са слободно и подједнако

развијање. Овакво држање ваља заузети све дотле док нам не загрозе

стварајући установе које би нам одузимале могућност за национално и

равноправно развијање.

XXIV. О држању према БугаримаПрема Бугарима држати се као према једноплеменицима али и

као према противницима, које треба сузбијати средствима која прописују

локалне потребе.

XXV. О држању према АрбанасимаСа Арбанасима прихватити рад, али, врло опрезно да се не бисмо

компромитовали пред Турцима. Хватати везе са главним људима јужне

Албаније, са њиховим одборима. Помагати идеју о аутономној Албанији,

а учвршћивати уверење да су Срби једини, природни савезници у одбрани

њиховог интереса јер на два или три фронта имају заједничкога

непријатеља, а заједничка је граница између Срба и Арбанаса – најдужа.

XXVI. О држању према ГрцимаПрема Грцима, који су непријатељски расположени према новоме

стању у Турској не улазити у споразуме и задржати status quo.

Ово су у главним потезима одлуке „Консулске Конференције“

држане према наредби Министра Иностраних Дела пок[ојног] Dr.

М[илована] Ђ. Миловановића од 15 Септембра 1909 год[ине] Ппбр.

4603.

Усвајајући у потпуности одлуке „Консулске Конференције“

својим решењем од 29 Септемб[ра] год[ине] [1]909 Ппбр.4963 г[осподин]

Министар Иностр[аних] Дела наредио је био26:

„У духу одлука конференције од 15 и 16 Септ[ем]бра 1909

г[о]д[ине] решавам:

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

197

26 И на овом месту Јован Т. Марковић износи тенденциозну тврдњу – а то је да

је министар иностраних дела Милован Миловановић у целости прихватио све

закључке Конзулске конференције 1909, изузев оних који су се односили на

сарадњу са албанским националним покретом.

1) да се изради правилник о учитељима српских народних школа

у Ст[арој] Србији и Маћедонији. Правилник тај има обухватити све

одредбе о платама и пенсијама учитељским. Он ће се, пошто га Министар

Иностр[аних] Дела буде потписао поднети на одобрење Министарском

Савету, па затим као стална уредба утврдити потписом Њ.В. Краља и

свију Министара.

2) да се у Скопљу отворе Четири виша разреда Гимназије и да се

у њих преведу из Солуна сви ученици одговарајућих разреда у првом реду

они, који су родом из Косовскога вилајета; да се затвори раденичко–

домаћинска школа у Солуну, а ученице из ње преведу у Скопље; да се у

Солунском санџаку затворе све школе изузев Јениџе–Вардара, Водена,

Ђевђелије, Солуна, Гуменџе и Дојрана, а учитељи из тих школа да се

ставе на расположење скопском Консулату.

3) да се настане енергично на усавршавању организације Срба

на турском земљишту у смислу који је утврђен одлукама Конференције.

4) да се пише Министру војном, финансија и унутрашњих дела да

се пооштре наредбе односно апсолутне забране издавања и преношења

оружја, муниције и експлозива на турску територију без претходног

одобрења Министарства Иностр. Дела.“

Б У Џ Е Т ИСтање буџета од 1890 до 1912 године

Суме издатака учињених на просветне циљеве Ст[арој] Србији и

Маћедонији пре године 1890 незнатне су. Године 1890 укупна цифра

издатака учињених на просветне послове у Ст[арој] Србији и Маћедонији

износи … Динара … 221.766. –

Није могућно тачно одредити колико је издато на поједине рејоне.

Већ после две године та се цифра готово удвостручила јер године

1893 укупна сума издатака на Ст[ару] Србију и Маћедонију износи

Динара … 423.392.–

У колико је наш рад на националном пољу био интензивнији у

толико је и буџет издатака више растао док у години 1912-тој није

достигао цифру 1,277.846.– дин[ара].

Како су се буџети расхода мењали, расли, најбоље се да видети из

изложенога „Прегледа издатака по годинама“ – од 1890–1913 год[ине].

Сем овога прегледа у прилогу се налази и „Детаљан извод

издатака учињених на просветне циљеве у Ст[арој] Србији и Маћедонији“

од 1890–1913 г[о]д[ине].

Биљана Вучетић

198

У прилогу под /2 имао сам част поднети и „Преглед влада

измењаних у Србији од 1880–1913 године.“

Поднашајући Вам, Господине Министре Председниче, по Вашем

наређењу, овај реферат мени је част у исто време уверити Вас у своје

најдубље поштовање.

Јован Т. Марковић

15 Маја 1913 год[ине] Консул у Битољу

Београд Заступник шефа Консуларног одељења

Преглед издатака по годинама

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

199

Година Динара Пара1890 221.766 —

1891 265.898 —

1892 401.870 —

1893 423.392 —

1894 477.773 —

1895 536.857 —

1896 578.044 —

1897 698.031 —

1898 901.850 —

1899 940.179 —

1900 1,008.739 —

1901 979.735 —

1902 1,002.537 —

1903 939.099 —

1904 939.440 —

1905 1,004.585 —

1906 1,074.439 —

1907 1,074.574 —

1908 1,073.398 —

1909 1,181.802 —

1910 1,174.302 —

1911 1,331.982 —

1912 1,277.846. —

Свега 19,408.138. —

Биљана Вучетић

200

Реј

он

и1890

1891

1892

1893

1894

1895

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ми

ни

стар

ство

82808

—160104

—140141

—121120

—104950

—

При

зрен

51820

—49966

—54909

—81363

—92141

—

Цар

игр

ад8970

—19920

—35860

—43916

—70187

—

Би

тољ

43004

—48864

—57274

—43404

—33985

—

Јавор

8376

—12770

—13548

—15050

—13839

—

Солун

13800

—23960

—21800

—39616

—60500

—

При

шти

на

16190

—21866

—28220

—32886

—33305

—

Раш

ка

2490

—3460

—3114

—4180

—2610

—

Ско

пљ

е38440

—60960

—68526

—96238

—125340

—

Сер

ез

——

——

—

СВ

ЕГА

221.7

66

—265898

—401870

—423392

—477773

—536857

—

Дет

аљан

Изв

од И

здат

ака

учи

њен

их

на

пр

осве

тне

ци

љев

е у

Ст[

арој

] С

рби

ји и

Маћ

едон

ији

од

1890

– 1

912

год

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

201

Реј

он

и1896

1897

1898

1899

1900

1901

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ми

ни

стар

ство

84840

—89720

—150990

—85794

—72642

—73670

—

При

зрен

87070

—91820

—90790

—89406

—81535

—90300

—

Цар

игр

ад75225

—79144

—91152

—93113

—95626

—73660

—

Би

тољ

38202

—63319

—114651

—137370

—147624

—168025

—

Јавор

15461

—17147

—19132

—24351

—24958

—26300

—

Солун

61520

—110892

—120516

—178090

—171536

—169888

—

При

шти

на

32238

—33275

—36445

—48990

—58232

—57230

—

Раш

ка

3960

—3435

—3920

—3720

—2650

—4200

—

Ско

пљ

е179528

—209279

—264954

—270531

—346802

—316462

—

Сер

ез

——

9300

—8814

—7134

——

СВ

ЕГА

578044

—698031

—901850

—940179

—1.0

08739

—979735

—

Биљана Вучетић

202

Реј

он

и1902

1903

1904

1905

1906

1907

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ми

ни

стар

ство

101070

—81890

—90194

—99668

—97144

—102220

—

При

зрен

104840

—1001

94

—93957

—101695

—95540

—92700

—

Цар

игр

ад59108

—51100

—40048

—44259

—61751

—54115

—

Би

тољ

190800

—188057

—174347

—167407

—183419

—193767

—

Јавор

25420

—33773

—47990

—52270

—55284

—57797

—

Солун

186749

—1610

93

—152355

—166817

—182173

—175758

—

При

шти

на

48850

—4285

5—

43320

—60365

—70135

—73940

—

Раш

ка

2520

—2760

—3000

—3480

—5100

—4950

—

Ско

пљ

е283180

—2773

77

—293229

—308624

—323893

—319307

—

СВ

ЕГА

1.0

02537

939099

939440

1.0

04585

1.0

74439

1.0

74574

Просветни рад Србије у Турској од 1820. до 1912. године

203

Реј

он

и1908

1909

1910

1911

1912

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.Д

ин

ара

П.

Ди

нар

аП

.

Ми

ни

стар

ство

117597

—112029

—101429

—137629

—118113

—

При

зрен

98691

—98273

—104654

—113118

—115633

—

Цар

игр

ад53290

—48416

—43341

—76109

—83875

—

Би

тољ

195416

—216348

—215208

—239199

—235204

—

Јавор

69170

—76770

—65354

—90120

—76802

—

Солун

186990

—191096

—126095

—86952

—74057

—

При

шти

на

79140

—84638

—89883

—113517

—124303

—

Раш

ка

5396

—5346

—6341

—…

—…

—

Ско

пљ

е327708

—348886

—421997

—475338

—449859

—

СВ

ЕГА

1.0

73398

1.1

81802

1.1

74302

1.3

31982

1.2

77846

Biljana VUČETIĆ

EDUCATIONAL WORK OF SERBIA IN TURKEY FROM 1820 TO 1912

Summary

Published document represents a report on the involvement of the

Serbian Government in educational work and schooling of Serbs living in the

Ottoman Empire. It was written in 1913 by Jovan T. Marković, deputy chief of

Consular Department of the Kingdom of Serbia’s Ministry of Foreign Affaires.

Jovan T. Marković had access to the archives of the Ministry, which enabled him

to write extremely valuable survey on Serbia’s policy and propaganda activities

in Turkey. This report shows that Serbian government invested in opening

elementary, secondary, trade schools, as well as high schools for Serbs living in

the Vilayet of Kosovo. Also, Kingdom of Serbia supported bookstores, printing

of newspapers, and money institutions of Serbs in Turkey. This report provides

abundance of statistic data on schooling of Serbs in the Ottoman Empire.

Key words: Jovan T. Marković, Ministry of Foreign Affairs, education,

propaganda, schools, Turkey.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.

Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Биљана Вучетић

204

Јована ШАЉИЋ*

Историјски институт

Београд

Милун СТИЈОВИЋ**

Историјски институт

Београд

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О РАДУСИЈАРИНСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА АЛБАНСКУ ДЕЦУ***

Апстракт: У раду је приложено једанаест докумената који представљају

извештаје школских надзорника о раду основне школе отворене 1898. године за

албанску децу у селу Сијарина, у Врањском округу. Извештаји приказују и

нестабилне прилике које су у тим крајевима владале годинама након њиховог

ослобођења 1878. године.

Кључне речи: Сијарина, Србија, основна школа, албанско становништво,

школски надзорници.

Године 1878. у састав Кнежевине Србије ушла су четири нова

округа: Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски. Иако је већина

муслиманског становништва из ових округа одлучила да избегне из нове

државе, одлазећи пре свега у Турску, један број муслимана решио је да

остане на својим имањима. У Топличком и Врањском округу то је било

махом сеоско становништво албанске националности. Године 1898. у

Срезу јабланичком, Округа врањског, према извештају начелника тог

205

* jovana.saljic@iib.ac.rs** milun.stijovic@iib.ac.rs*** Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете,

науке и технолошког развоја Републике Србије Европа и Срби (1804–1918):подстицаји и искушења европске Модерне (Ев. бр. 177031).

МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXV стр. 205-221

MISCELLANEA, vol. XXXV pp. 205-221

УДК: 373.3(497.11)(=18)”187/189”(047)

округа, било је око 200 албанских домова. Чисто албанска села била су

Тупале и Капит, Општине медвеђске, а мешовита српско-албанска:

Грбавце, Власе, Поменаси, Сијарина, Свирце, Радевце, Равна Бања, Стара

Бања и Боровац у Бањској, као и Лопаштица и Дрводељ у Бувској

општини.1 Године 1905. наводи се у истом срезу 240 албанских домова са

350 пореских глава.2 За ово становништво је 1898. године, у селу

Сијарина, пуштена у рад специјална основна школа намењена школовању

албанске деце. Назив „Краљевска Српска основна школа Сијаринска“

почела је да носи од школске 1900/1901. године, док се до тада у

документима углавном помиње као „Српско-мухамеданска основна школа

у Сијарини“ или само „Основна школа Сијаринска.“3

Разлози за отварање школе били су вишеструки. Пре свега

требало је да Србија покаже бригу o припадницима верских мањина, на

шта ју је обавезивао Берлински уговор. Зграда за школу је подигнута још

1882. године, када је у Сијарини изграђена и џамија за албанско

становништво као задужбина српског краља Милана Обреновића. С друге

стране, то су налагали и компликовани српско-албански односи преко

границе, у Косовском вилајету, где је српско становништво било изложено

непрестаном терору и насиљу од стране својих албанских комшија, са

чијим првацима су српске власти, у циљу заштите овог становништва и

вођења националне политике у Старој Србији и Македонији, повремено

покушавале да успоставе политичке везе.4 Управо у време отварања

сијаринске школе, 1898. године, краљ Милан је уз помоћ неколицине

албанских првака из Сијарине покушао да приволи један број албанских

породица на повратак, приказујући на тај начин Србију као пријатеља

Јована Шаљић, Милун Стијовић

206

1АС-МПС-П, 1900-XXX-48, бр. 3636, начелник округа врањског В. Миленковић

– министру просвете и црквених послова А. Ђорђевићу, 20. марта/1. априла 1898,

у Врању.2 АС-МПС-П, 1905-XXX-284, бр. 85, председник суда Бањске општине М.

Радовић – министру просвете и црквених послова А. Николићу, 16/29. јануара

1905, у Сијарини.3 Године 1904. отворена је у Сијарини основна школа и за православну децу. Иако

се налазила у другој згради водила се као иста школа под заједничким називом

„Краљевска Српска основна школа Сијаринска“ са нагласком „за српску“ и „за

арнаутску децу“, с тим да је сваки одељак имао свога управника.4 Више о овоме видети: М. Јагодић, Српско-албански односи у Косовском вилајету(1878–1912), Београд 2009; М. Стијовић, Косово и Метохија уочи Балканскограта (према извештајима Српског конзулата у Приштини), Први Балкански рат

1912/1913. године: друштвени и цивилизацијски смисао (поводом стогодишњице

ослобођења Старе Србије и Македоније), књ. 1, Ниш 2013, 235–246.

Албанаца.5 Поред овога, српске власти су се суочавале и са пљачкашким

упадима својих дојучерашњих албанских становника, који су се, бежећи

из Србије, настанили у Косовском вилајету, уз саму границу Србије са

Турском. Овакви упади имали су негативне последице и на одржавање

реда међу домаћим албанским становништвом, па се отварањем

сијаринске школе за албанску децу рачунало на позитиван утицај који ће

школско образовање и васпитање имати на младе „Арнаутчиће“, а преко

њих и на њихове родитеље. Да ову замисао није било лако реализовати у

пракси, показују и извештаји школских надзорника за Врањски и

Топлички округ, који су значајни не само због обавештавања о раду саме

школе, већ пре свега зато што се у њима описују укупне нестабилне

прилике које су владале у овим крајевима након ослобођења. Најзад,

разлози за отварање школе, били су и просветно-васпитне природе.

У раду је хронолошким редоследом, у неизмењеном облику, без

правописних, граматичких или других језичких интервенција, приложено

11 оваквих извештаја. Први извештај представља иницијативу за

отварање школе, коју је 1896. године покренуо Љубомир М. Давидовић,

у то време професор гимназије у Врању и надзорник основних школа за

Врањски округ. Он се касније, као министар просвете и црквених послова,

и сам бавио проблемима сијаринске основне школе, и за његовог

министровања школа је добила и српско одељење.6 Остали извештаји су

настали током рада школе. Датуми у тексту дати су паралелно по старом

и по новом календару. Сви приложени извештаји налазе се у Архиву

Србије (=АС), у фонду Министарства просвете и црквених дела,

Просветно одељење (=МПС-П).

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

207

5 М. Јагодић, нав. дело, 330.6 АС-МПС-П, 1904-60-44, Решење министра просвете и црквених послова Љ. М.

Давидовића Пбр. 2464. од 10/23. марта 1904. године, у Београду.

1.

Надзорник основних школа у Врању и срезовима:

пољаничком, пчињском и јабланичком Љубомир М. Давидовић,

професор врањске гимназије – министру просвете и црквених послова

Љубомиру Ковачевићу, 5/17. јула 1896. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Бр. 13559.

Господину Министру просвете и црквених послова.

У Сијарини (срез јабланички) и 2-3 околна, омања села живе

Арнаути. Кад сам 1892. год. био надзорник основ. школа у овом истом

срезу, распитивао сам се о приликама у којима они живе. Још онда је

имало изгледа, да се у њихову селу отвори школа, те сам то онда и

предлагао Господину Министру. Та је могућност сад још већа. Село већ

има и зграду која је купљена с нароћитом наменом за школу. Тиме је већ

учињен почетак. Даље треба продужити веома обазриво. Да не би покушај

био атак на њихову веру и верске обичаје, слободан сам изнети укратко и

своје мишљење како би се то могло извести. Сретан стицај прилика

знатно ће олакшати посао.

Ја мислим да ту не треба отворити школу са свим по калупу наших

сеоских, неподељених школа. Утицај арнаутског хоџе треба да је у први

мах доста знатан. Допустити оџи да чешће посећује предавања, а верску

наставу оставити му са свим; једном речи допустити му, да контролише

учитеља. Садашњи оџа, 1892. год. био је дао и свој пристанак на ово.

Друга згодна околност је то, што би Арнаути добили за учитеља

свога човека. Сазнао сам да Хусејин Бабић нишки учитељ има блиских

рођака међу сијаринским Арнаутима, а што је најглавније, по чувењу, он би

се драге воље примио тешког учитељског посла међу својим земљацима.

Ако би Господин Министар примио овај предлог, онда би требало

наредити среском или окружном начелнику, да у споразуму са арнаутским

поглавицом Сајид-пашом и са оџом, учини све што је потребно, да се

школа отвори почетком нове школске године.

У току живота школина, могле би се чинити мале, неосетне

измене тако, да би она после неког времена била српска школа, у којој би

само оџа веронауку предавао.

Тврдо сам уверен, Господине Министре, да би српска школа

подизала и васпитавала племените грађане српске и у овим кршевима,

грађане, који би искреном љубављу били везани за овај диван крај наше

Јована Шаљић, Милун Стијовић

208

отаџбине. После непуног деценијума, међусобни односи грађански овде,

неће бити ни налик на данашње односе. Имајући то на уму, слободан сам

умолити Господина Министра да нареди све што је потребно, да Арнаути

добију школу, која би била од користи и њима и држави.

Надзорник осн. школа у Врању и срезовима:

пољаничком, пчињском и јабланичком

[потпис] Љуб. М. Давидовић

проф. врањске гимназије

2.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Димитрије Марчић – министру просвете и црквених послова

Андри Ђорђевићу, 14/26. новембра 1898. у Владичином Хану,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Бр. 173.

Господину Министру просвете и црквених послова

Шестог ов. месеца походио сам школу у Сијаринској Бањи у срезу

јабланичком, у којој ће се учити арнаутска деца вере мухамеданске. Ова је

школа, као и ондашња џамија подигнута о трошку Његовог Величанства

Краља Милана. За учитеља ове школе Господин Министар је још првог

априла ове год. поставио Хусејина Бабића пређашњег учитеља нишке

школе за мухамеданску децу. У овој школи за сада има једна учионица

само за 10-15 ђака. Набављене су клупе, астал, табла и једна столица.

Арнаути из околних села приволети се могу да своју децу шаљу у

школу само на тај начин, ако се за џамију постави хоџа, који би деци у

школи предавао веронауку, и тек онда би г. Хусејин Бабић могао поред

хоџе предавати за ову годину само српски језик, и припремити децу да

догодине могу редовно учити I разред основне школе.

О свему овоме част ми је известити Господина Министра с

учтивим мишљењем да би требало за хоџу ове џамије наћи и поставити

погодну личност, која би у школи предавала мухамеданску веронауку и

која би била нама наклоњена, а знала српски и арнаутски језик. Само на

тај начин би г Бабић могао успети, да отвори ову школу намењену за

обучавање арнаутске деце.

Школски надзорник,

[потпис] Дим. Марчић

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

209

3.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Димитрије Марчић – министру просвете и црквених послова

Андри Ђорђевићу, 21. новембра/3. децембра 1898. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Бр. 250.

Господину Министру просвете и црквених послова

Част ми је известити Господина Министра да Хусејин Бабић,

учитељ у Сијаринској Бањи није отпочео рад у тамошњој школи до 6. ов.

мес., када сам тамо био. Он ми је изјавио, да арнаути неће своју децу да

шаљу у школу. Једино би се на то они могли приволети, када би им било

обзнањено, да ће хоџа њихову децу учити веронауци, па би том приликом

и г. Хусејин могао отпочети рад и то за ову годину да научи децу само

српски да говоре, а од идуће школске године да са њима отпочне редовно

радити као са I раз. Осим тога да би он могао отпочети рад потребно му је:

1) Слика Његовог Величанства Краља Александра,

2) Слика ,, ,, ,, Милана, који је подигао и школу

и џамију,

3) Дневник школски,

4) Уписница

5) Словарица

6) Таблице и крижуље за децу

7) Буквари и прописи

8) Материјал за канцеларију

9) Закон о народним школама

Бањска општина, у којој је ова школа, сиротна је и тешко да би она

могла набавити ове ствари. С тога сам слободан овде изнети своје

мишљење, да би Арнаутима много поласкало и одобровољило би их да

своју децу шаљу у школу, кад би им ове и друге потребне ствари на поклон

послало само министарство с поруком да њихова школа што пре проради.

Данас сам учитељу Хусејину писмом својим препоручио да одмах

приступи раду у школи са децом не чекајући постављење хоџе, који би

предавао мухамеданску веро-науку.

У прилогу под % враћам свој пређашњи извештај.

Подносећи извештај о свему овоме част ми је назвати се

Господину Министру

понизан

школски надзорник

[потпис] Дим. Марчић

Јована Шаљић, Милун Стијовић

210

4.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Димитрије Марчић – министру просвете и црквених послова

Андри Ђорђевићу, 20. јануара/1. фебруара 1899. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Поверљиво.

Господину Министру просвете и црквених послова

Част ми је Господину Министру у прилогу под % поднети предмет,

који се односи:

1) на оправку школе и џамије;

2) на израду плана и предрачуна за стан учитеља, хоџе и послужитеља

у Сијарини среза јабланичког.

Подносећи овај предмет понизно молим Господина Министра, да

изволи наредити:

1) да се што пре оправе школа и џамија;

2) да се у министарству грађевина изради план и предрачун за стан

напред поменути, као и да се исти што пре отпочне градити, јер ни хоџа,

ни учитељ немају где да станују у Сијарини.

У школској згради постоји: једна соба за учионицу, једна соба за

ноћивање ђака, у трећој соби пак станује учитељ са фамилијом, а за хоџу

и послужитеља, као и за учитеља потпун стан не постоји.

Шк. надзорник

[потпис] Дим. Марчић

5.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Димитрије Марчић – министру просвете и црквених послова

Андри Ђорђевићу, 27. маја/8. јуна 1899. у Прокупљу,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Поверљиво.

Господину Министру просвете и црквених послова

Част ми је Господина Министра известити, да су предавања у

сијаринској школи у срезу јабланичком настављена посшто је удаљен из

Сијарине хаџи Заде Мехмет ефендија – цариградлија.

Г. Хусејин Бабић за сада предаје деци у школи само српски језик

и рачун.

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

211

Како је пак код Арнаута постојало мало негодовање противу хоџе

Адела Башића – Босанца поглавито због једне органске махне, о којој су

они доцније дознали, а то по мухамеданској вери не сме бити, то су г.

Алил Исламовић и г. Бабић уступили млађем хоџи, Ћазиму хаџи

Асановићу да деци предаје веро-науку и на њихову преставку ја сам то

привремено одобрио до коначне одлуке Господина Министра, ради чега

ћу доцније, док се ствари у Сијарини потпуно не стишају, Господину

Министру поднети своје мишљење.

Предавања ће у овој школи престати у јуну месецу само на

неколико дана док се школ. зграда не оправи.

Школ. надзорник,

[потпис] Дим. Марчић

6.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Сима Златичанин – министру просвете и црквених послова

Андри Ђорђевићу, 19/31. јануара 1900. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Бр. 179.

Господину Министру просвете и црквених послова

Част ми је спровести Господину Министру ову представку учитеља

школе сијаринске.

У исто време, част ми је известити Господина Министра: да се у

овој школи готово ништа не ради, јер Арнаути неће да шаљу децу у школу,

докле ова школа не добије свог вероучитеља. Од 31 ђака редовно долазе

12-15 највише, а има дана, кад једвах дођу 5-6 ђака.

Раније сам молио Господина Министра, да ми изволи објаснити:

хоћу ли и према овој школи употребљавати законска средства, да би се

довела у ред, јер овако од ње, по мом уверењу, нема скоро никакве стварне

користи. У овој се школи ништа не ради по закону све с изговором: „то

Арнаути не ће“

Молим за упутство.

20-I-1900. г. Шк. надзорник

Врање. [потпис] СЗлатичанин

Јована Шаљић, Милун Стијовић

212

7.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Сима Златичанин – министру просвете и црквених послова

Андри Ђорђевићу, 5/18. марта 1900. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Поверљиво.

Господину Заступнику Министра просвете и црквених послова.

Част ми је најучтивије известити Вас о догађају, који се пре

десетак дана догодио међу ђацима сијаринске школе – арнаутске – у срезу

јабланичком окр. врањског.

О немилом догађају ниједна власт није раније известила

потписаног, па ни наставник сијаринске школе г. Хусејин Бабић.

Догађај је у овом: десет ђака, арнаутске народности, по наговору

свог ранијег вероучитеља Ћазима Х. Асановића, који је скоро смењен са

те дужности, одбегло је без знања својих родитеља, па чак и без знања

власти, у Турску, где им је Ћазим обећао добар пријем и новчану потпору

од стране Турске, само да побегну из земље, да се не би дали „однародити

и покрстити се.“

О истинитости овог изинтригованог догађаја коме је творац

поменути Ћазим, као што јуче у канцеларији окр. начелника, а у мом

присуству, изјавише свих десет ђачких родитеља, који су и раније код

своје општинске а и среске власти исто тврдили, постоје акти у окр.

начелству, о чем ми је тек јуче јављено.

Част ми је известити Вас: да се г. окр. начелник обратио нашем

Конзулату у Приштини, да сазна: јесу ли ова деца, по казивању њихових

рођака и родитеља, у Гњилану, и ако су тамо, да се Конзулат постара, да

се ова деца врате својим родитељима у Србију, јер су свих десет Арнаута

били спремљени, и тражили су пасош да иду у турску и траже своју децу;

али само их господин, окр. начелник и ја од тога саветом одвратили,

обећавши им: да ће им се деца у брзо вратити својим кућама.

У исто време, част ми је известити Вас: да су се сви ови Арнаути

лично жалили на неупутно понашање наставника своје школе г. Хусејина

Бабића, коме замерају и у том, што се увелико одаје пороку пијанства.

Том приликом изјавили су ми: да су вољни своју децу слати и даље у

школу, само не г. Хусејину Бабићу, који им децу чак и злоставља.

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

213

О овоме сам сматрао за дужност да Вас одмах известим и да Вас

замолим за наредбу: шта ми ваља радити, јер сам намеран одмах

отпутовати до ове школе.

Молим најучтивије за брз одговор и упутство по овоме.

Господину Министру услужан,

[потпис] Сима Златичанин

школ. надзорник

8.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Сима Златичанин – министру просвете и црквених послова

Андри Ђорђевићу, 3/16. маја 1900. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Поверљиво.

Господину Министру просвете и црквених послова.

Част ми је известити Господина Министра, да сам 21-IV-1900. год.

походио сијаринску школу , и да сам је затекао у са свим неуредним

приликама, као што се види из овога:

1) Тога дана није био ниједан ђак у школи, јер је случајно био петак;

али сам хтео остати да сутра-дан пропитам ђаке, на шта ми учитељ Бабић

рече: да ђаци ни кроз три дана неће доћи у школу због некаквих обичајних

празника- верских-.

2) Од свих уписаних ђака још почетком прошле школ. године – 31 на броју

– само је њих 7, и то опет врло неуредно, походило школу до последњег дана;

10 ђака пребегло је 27-II-1900. г. у Турску; 9 ђака никако није долазило у

школу од уписа, а њих 5 се воде као болесни. Имена ђака у главној уписници

нису за ову школску годину ни преписивана, јер ни за ово чак није било

никакве потребе, пошто се ни прошле школ. године у овој школи није ништа

радило. Уписница је сва празна сем забележених ђачких имена?!

3) Прегледавши пажљиво сав дневник школског рада од почет. ов. шк.

год., уверио сам се: да је од 1. Септембра ове школ. године до 20. априла

било у овој школи свега 78 радних дана, а 123 нерадна дана сем празника.

У школу су долазила деца само онда, кад је било хоџе, јер им родитељи

нису допустили да уче „Кавурски језик“ без Корана? Време рада тако је

испрекидано, често великим размацима времена од 15, 20 и преко 30 дана,

да и од оних 78 радних дана није било скоро никакве користи. Држано је

дневно по 3-4 часа наизменично пре и после подне, час учитељ бабић,

Јована Шаљић, Милун Стијовић

214

час хоџа; а било је дана кад је само хоџа држао предавања, понављајући

веронауку, док је Хусејин само водио разговор са децом, и то с малим

бројем, јер са већином није могао ни ово радити. Хусејин је тек нешто

тобож отпочео системски рад са Букваром и рачунање – сабирање и

одузимање до броја 10 –, и то последњих дана пред мој долазак,

изговарајући се: да друго није могао радити, јер су баш она деца, што су

нешто знала, побегла у Турску.

4) Из дневника рада види се: да је узрок овом дангубљењу школе често

и дуго одсуствовање хоџа, којима г. председник Алил даје одсуства да иду

у Турску, не извештавајући о томе никога; даље, да су врло велики

распусти због Рамазана, Барјама и Курбан Барјама.

5) Хусејин је оценио само 11 ђака већмом „3“ оценом, и то углавном

оне што су побегли у Турску, јер су му заоставши све новајлије и

почетници. Деца су долазила у школу – зими – око 9 часова, а пуштана су

кућама одмах по подне.

6) И ако је изриком прошле године Господин Министар забранио да

се предаје Турски језик, новопостављени хоџа, г. Алил Умеровић донео је

из Ниша Турске Букваре за децу и раздао им, а поред тога и усмено учи

их турском језику?! Ово ми је саопштио г. бабић, казав, да је то по жељи

њихових родитеља и са знањем г. председника Алила. Међу тим Српске

су букваре деца, по наговору родитеља, цепала и бацала у воду због слике

„поп“ и „свињска њушка“, и Хусејин је морао изрезујући вадити ове слике

из Буквара, па тек онда деци давати Буквар у руке.

Ако Господину Министру неће бити заморно да чита исцрпан,

детаљан извештај о раду у овој школи од почетка школ. године, готов сам

га одмах послати у појединостима; али резултат резултата је овај: у овој

се школи ништа није радило ни урадило позитивно ни у овој ни у прошлој

школ. години, а негативног резултата, што ће га ове хоџе, који врло често

тумарају по Турској; а по допуштењу г. Алилову, у доста дугим размацима

времена по 20 и више дана, можда ће и бити. Дана када сам био у

Сијарини затекао сам приличну масу Арнаута пред џамијом и судницом

и међ њима неке четири хоџе, од којих је један био гост из Турске.

Прегледао сам и цео рад школског одбора, одакле се види да је

држано свега 5 одборских, штурих састанака, где на једном, кад је Хусејин

изнео предлог о кажњавању ђачких родитеља, одборници нису хтели ни

потписати записник, разишав се у гомили, јер је председник Алил, по

уверавању Хусејинову, довео на тај састанак око 20 наоружаних Арнаута.

Из свега овога излази: да ова школа, оваква каква је, нема смисла

више ни да постоји, јер се на њу доста троши, у погледу материјалног

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

215

уређења и снабдевености боља је од иједне народне школе у целој

повереној ми школ. области. Уместо да ова школа утиче на омладину овог

народа облагорођавајући је и упитомљавајући, њено је дејство, по мом

дубоком уверењу, негативно, јер се грађанима овог народа даје маха да

претпостављају: да Српски Закони у Слободној Краљевини Србији за њих

– Арнауте – не вреде, а ово услед тога што им се допушта да игноришу

школски закон и што им се толико повлађује.

Част ми је још известити Господина Министра: да сам председнику

Алилу ставио у дужност да сазове цео школски одбор, и да у одборском

записнику донесу одлуку о даљем опстанку ове школе на здравом темељу,

уређену онако, како закон о народним школама прописује, јер оваква

каква је сад нема разлога одржавати је и издржавати.

Господину Министру услужан,

Школски надзорник,

[потпис] Сима Златичанин

9.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Сима Златичанин – министру просвете и црквених послова

Павлу Маринковићу, 25. новембра/8. децембра 1900. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, Бр. 2836.

Господину Министру просвете и црквених послова

Част ми је послати овај извештај учитеља школе сијаринске, из

којега ће се Господин Министар уверити: да сам ја имао у свем право,

што сам у својим ранијим извештајима, послатим Господину Министру

тражио: или да се ова школа затвори, јер од ње нема никакве користи, или

да се изда најозбиљнија наредба председнику и политичке и школ.

општине г. Алилу Исламовићу, народном посланику, да прими к знању, да

закон о народним школама вреди и за њих као и за остале школе у Србији.

Најучтивије молим Господина Министра, да изволи наредити, да

се овај извештај доведе у везу са раније слатим мојим исцрпним

извештајима о овој школи, и да се изволи дати упутства о мом раду и

управљању према овој школи и школ. одбору, који никако неће да прими

к знању ни моја усмена упутства: да и за ову школу важи исти заком, као

и за све школе у Србији.

Јована Шаљић, Милун Стијовић

216

Уверен сам, да, и кад Господин Министар постави вероучитеља за

ову школу, да ће се опет наћи других изговора, те ће опет бити ова школа

без ђака, као што се и за прошле две школ. године у њој ништа није радило.

Слободан сам и овом приликом поновити свој ранији предлог: да

би требало допустити да ову школу походе и остала српска деца из ове

школске општине, и да није само за арнаутску децу. Од овога би била

корист, што би српска деца уредно и жељно долазила у ову школу.

Шк. надзорник,

[потпис] СЗлатичанин

10.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

Ж. Хаџић – министру просвете и црквених послова

Драгутину Стаменковићу, 9/22. априла 1902. у Врању,

АС-МПС-П, 1902-XXXIX-11, бр. 447.

Господину Министру просвете и црквених послова.

По наредби г. министра просвете од 14. марта ове год. ПБр. 6091,

част ми је поднети овај извештај о подизању станова учитељских у Сијарини.

По наредби г. министра од 8. маја прошле год. ПБр. 4251, апсолутно

није ништа урађено: Окружна благајна није издала одређених 4000 дин.

помоћи, а енжењерски одељак није направио планове јер нема кад (!), о

чему је извештен г. министар актом грађев. одељка од 5. јуна 1901. бр. 789.

Ја молим г. министра, да изволи наредити, да начелство првенствено,

из окр. школ. касе изда школском одбору школе сијаринске одређених

4000 дин. помоћи најдаље до краја овог месеца и да дозволи, да школски

надзорник са школским одбором подигну нову школску зграду по плану,

који школски надзорник са одбором споразумно направи.

Са школским одбором сам се споразумео, да се садашња школ.

зграда претвори у станове, а да се направи зграда са две учионице и

ђачким станом. Садашња учионица тескобна је (широка 3,5 м.), а по

списку има 300 само арнаутске деце дорасле за школовање, а велики број

и српске, те би се доцније морало и друго одељење отворити за српску

децу, која се сада не школују, услед чега има негодовања. Арнаутска би се

деца са српском зближила и ова би на њих имала јаког утицаја.

Ако г. министар изволи овај предлог одобрити и нареди начелству

да изда 4000 дин. помоћи до краја овог месеца, ја ћу са одбором подићи

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

217

зграду за три месеца и то по типу плана, који ми је на ту цељ израдило

министарство грађевина. По овом начину већ се подиже већи број школ.

зграда, а по ранијем одобрењу г. министра просвете.

Школски надзорник,

[потпис] ЖХаџић

11.

Школски надзорник за округ врањски и топлички

П. Ј. Петровић – министру просвете и црквених послова

Љубомиру М. Давидовићу, 15/28. фебруара 1904. у Врању,

АС-МПС-П, 1900-XXX-48, бр.306.

Господину Министру Просвете и Црквених Послова,

Биће познато Господину Министру да се у срезу јабланичком,

округа врањског, налази општина Бањска, која је насељена староседеоцима

Арнаутима мухамеданске вере. Осим Арнаута има у овој општини знатан

број становника и православних, који су махом досељеници из разних

неослобођених српских земаља, који су напустили своја рођена огњишта

да би избегли насиља и зулуме, које су под туђинском влашћу мученички

трпели и подносили.

За Арнаутску децу саграђена је и отворена је пре неколико година

нарочита школа у Сијаринској Бањи. Зграду ову саградила је српска

држава, а уз знатну новчану помоћ пок. Краља Милана, који је о своме

трошку саградио Арнаутима овога краја и врло лепу богомољу – џамију.

За арнаутску децу постављен је и нарочити учитељ, Мухамеданац, који је

свршио нашу Учитељску школу, а осим њега, постављен је за веронауку

овим ђацима још и нарочити вероучитељ, кога наша држава плаћа са 800

динара годишње плате.

Као што се из предњега види за Арнауте и њихову децу учињено

је од наше државе много, те њихова деца већ од неколико година походе

школу, учећи се у њој српској писмености и мухамеданској вероисповести.

Али ово каваљерство према Арнаутима треба да има и својих

граница, јер се почиње осећати незадовољство од стране осталих грађана

овога краја, који су православне вере. Док Арнаути имају у овоме

планинскоме и пустошноме крају за себе велелепну џамију, а за своју децу

доста добро уређену и лепо саграђену школу, дотле тамошњи Срби, нити

имају своје цркве нити им деца имају школе. Овој очевидној неправди и

Јована Шаљић, Милун Стијовић

218

оправданоме приговарању и огорчењу православнога становништва треба

дати задовољења.

С тога је потписани слободан предложити Господину Министру:

да се од почетка нове школске године, у Сијаринској бањи, отвори школа

и за српску децу, којих ће за школовање бити много више, но што има

Арнаутчића, на које се до сада доста знатна сума државног и окружног

новца потрошила.

Да се пак ова мисао о отварању српске школе у овоме месту

оствари, има могућности, а ево како: Поред саме школе и џамије налази

се, баш у непосредној близини, једна велика двоспратна државна зграда

са осам разних одељења. Ова је зграда нова. Направљена је 1899. године

и намењена је била за становање Сијаринског хоџе. Међутим, сада се у

овој згради сместио Бањски Општински Суд, а уколико Суд поједина

одељења није за своју зграду заузео, настанили су се у њима писар

општински и садашњи учитељ школе сијаринске.

Пошто је ово државна, а не општинска зграда, и пошто Општина

има своју нарочиту зграду за Судницу, која је мало подаље од школе и

џамије, на путу између Медвеђе и Бање, то би ову требало само мало

поправити, па би се могла одмах корисно употребити за Судницу. Она пак

зграда, у којој је Суд до сада самовласно настањао могла би се употребити

за српску школу, где би учитељ могао имати и потпун стан за себе и своју

породицу, јер просторија у њој има довољно.

Да би се ово што пре могло извршити, потребно би било преко

полицијске власти наредити да се оправка ове старе – праве – суднице

одмах предузме, те би се Суд могао још до краја ове школске године

иселити. За време великога школскога одмора могле би се и на овој

државној згради потребне оправке извршити, те би се и школа у њој могла

благовремено сместити. Трошак око ове оправке, у колико би га било,

могао би се исплатити из окружног школског буџета, јер је на име помоћи

за грађење учитељских станова у Сијаринској Бањи, који су, ако би се

ствар по овоме предлогу извела, са свим непотребни, одређено било од

стране окр. школ. одбора 4000 динара.

На овај начин избегли би се трошкови око грађења нових станова,

јер би српски учитељ имао стан и школу у овој двоспратној, а учитељ за

арнаутску децу имао би стан и школу у својој садашњој згради, која је од

тврдог материјала и по нарочитоме плану из Министарства Грађевина,

солидно саграђена.

Само на овај и овакав начин, а без икаквих великих трошкова,

могла би се ова ствар још у току ове године успешно извршити, те да и

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

219

православни становници овога краја за своју децу добију школу, у којој би

се и они просвећивали и напајали знањем, науком и љубављу према својој

милој и драгој им новој Отаџбини.

Сматрао сам за дужност да о свему овоме известим Господина

Министра, понизно молећи, да се у чисто националноме интересу овај

мој предлог усвоји и да се за његово остварење живо поради.

Господину Министру Понизан

Школ. Надзорник

[потпис] ПЈПетровић

Јована Шаљић, Милун Стијовић

220

Jovana ŠALJIĆMilun STIJOVIĆ

REPORTS OF SCHOOL SUPERVISORS REGARDING THE WORKOF PRIMARY SCHOOL FOR ALBANIAN CHILDREN IN SIJARINA

Summary

In 1878 when four new regions, those of Nish, Pirot, Toplice and

Vranje, were included in the Principality of Serbia, the majority of the Muslim

population living thereabouts migrated to Turkey. Those who chose to continue

living in Serbia were among others Albanian Muslims from the Jablanica

county of the Vranje district. To their benefit a mosque was first opened,

followed in 1898 by a primary school. The reasons to set up a school, however,

were not only educative, although of course education was inherent. Rather

the reasons originated from the overall political environment of Serbia at that

time. On the one hand Serbia was bound to provide for minority rights under

the stipulations of the Berlin Treaty. On the other hand Serbia wished to settle

the complicated relations between Serbs and Albanians within the Kosovo

vilayet. The setting up of a primary school in Sijarina for Albanian children

may be regarded as one segment of policy making on the issue implemented

by Serbian authorities in that specific period.

Keywords: Sijarina, Serbia, Primary school, Albanian population, school

supervisors.

Чланак примљен: 30. 04. 2014.

Чланак коначно прихваћен за објављивање: 15. 08. 2014.

Извештаји школских надзорника о раду Сијаринске основне школе за албанску децу

221

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

Текст доставити на адресу Редакције издања Историјског института,

Кнеза Михаила 36/II, Београд, e-mail: istorinst@iib.ac.rs

Рукописи у компјутерском слогу предају се у једном примерку у штампаном и

електронском облику у фонту Times New Roman, величина фонта 12. Размак

између редова је 1.5, а напомене се налазе на крају сваке стране. Аутори могу

предати радове и на страном језику (енглески, руски, француски, немачки).

Текст може да има највише 1,5 табак (1.800 словних места по страни)

Осим основног текста са напоменама (уређеним према упутству), рад треба да

садржи:

Апстракт. Налази се испод наслова рада и не може имати више од 600

словних знакова. Пише се на језику којим је писан основни текст.

Кључне речи. Дају се на српском и на енглеском језику и може их бити

највише 10.

Резиме. Предаје се на енглеском језику и не може имати више од 1.200

словних знакова.

Прилоге. Доставити их електронској форми ван Word документа у једном

од следећих формата .tiff, .jpg, .eps, .cdr. Црно беле фотографије предати у

резолуцији од најмање 150, а колор од 300 dpi.

Начин цитирања:

Посебних издања:

Име аутора се пише иницијалом, са размаком између имена и презимена,

обичним словима. Први пут цитиран наслов књиге пише се у целини,

курзивом. Место и година издања пишу се иза наслова, без запете између.

Цитиране странице пишу се на крају без скраћене ознаке за страну.

Примери: - С. Рудић, Властела Илирског грбовника, Београд 2006, 44–46.

Пример за поновљено издање књиге:- К. Јиречек, Историја Срба, I, Београд 19782, 30.

Чланака у часописима:

Име аутора се пише иницијалом, са размаком између имена и презимена,

обичним словима. Наслов рада се пише курзивом. Назив часописа (пун или

са скраћен), број (арапским цифрама), година у загради и цитирана страна.

Примери: - Т. Живковић, Легенда о Павлимиру Белу, Историјски часопис 50 (2003) 15.

- П. Пузовић, Увођење општежића у Хиландару 1933. године, ИЧ 45–46

(1998-1999) 2000, 245.

(начин за часописе где је година за коју се односе различита у односу на

годину изласка часописа)

- Г. Томовић, Трагови старог рударења у топонимији пљеваљског краја,

Гласник Завичајног музеја 3 (Пљевља 2002) 2003, 58.

(начин за часописе са истим називом, а различитим местом издања, мање

познатe, ретко доступнe часописe)

Чланака у зборницима радова:

Име аутора се пише иницијалом, са размаком између имена и презимена,

обичним словима. Наслов рада курзивом, наслов зборника, место издања и

година и цитирана страна.

Пример:- Р. Ћук, Почеци рударства и привредни успон Србије, Краљ Владислав и

Србија 13. века, Београд 2003, 103.

Поглавља у колективним публикацијама:

Назив публикације (курзивом) и том, место и година издања, цитирана страна

и име аутора поглавља у загради.

Пример:- Историја српског народа, VI–1, Београд 1983, 98 (Д. Ђорђевић).

Извора:

Примери:- Доментијан, Живот Светога Симеуна и Светога Саве, изд. Ђ. Даничић,

Биоград 1865, 97.

- С. Б. Скокнић, Моје успомене из Првог светског рата, прир. М. Ј. Милићевић,

Београд 2003, 63.

- Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I–1, Београд – Ср. Карловци

1929, 250.

- Actes de Lavra, III, par P. Lemerle, Paris 1979, 13.

После првог помена пуне библиографске јединице у напоменама, током

наредних цитирања даје се скраћени облик, односно понавља се иницијал

имена и презиме аутoра и скраћени наслов.

- Код узастопног навођења аутора и дела: Исто, Ibid.

- Koд поновљеног навођења дела: нав. дело, op. cit.

- У ћирилици употребљава се скраћеница уп. а у латиници cf.

- Напомене се скраћују са нап.

- Не употребљавају се скраћенице стр. односно p. и pp.

Датуми се пишу на следећи начин, нпр. 2. март 2007.

Бројеви већи од троцифрених треба да буду куцани са тачкама, а не са

размацима, нпр. 2.000, 10.000.

Аутори контролишу и уносе лекторске интервенције у електронску верзију

текста. Уколико се не слажу са неком од лекторских интервенција то морају

видно означити на штампаној верзији текста.

Радови се примају до 1. маjа за текућу годину.

INSTRUCTIONS FOR CONTRIBUTORS

The articles should be submitted both in paper form to the Editorial Board of The

Institute of History (Address: Kneza Mihaila Street 36/II, Belgrade, Republic of Serbia)

and in digital form via e-mail (istorinst@iib.ac.rs).

The texts should be typed in MS Word application and submitted in one digital

copy. We recommend the use of Times New Roman font. The font size of the main text

should be 12pt (with 1.5 spacing) and of the footnotes 10pt (with single spacing).

Footnotes should be in the footer of each page. Contributors may submit their articles

in Serbian or in a foreign language (English, Russian, French, German).

The text should not exceed 24 pages (43.200 characters, including spaces).

Each text should include, along with the main text and footnotes, the following:

Abstract – which comes after the title. It should be written in same language

as the main text and not exceed 600 characters (with spaces).

Keywords – up to ten words, given in Serbian and English.

Summary – should be written in English and should not exceed 1.200

characters (with spaces).

Illustrations and charts – If any, should be submited apart from the Word

document in one of the following digital formats .tiff, .jpg, .eps, .cdr. Black and white

illustrations should be at resolution of at least 150, and color ones at least 300 dpi.

How to cite:

Monographs:

Name of the author(s) should be written just as an inital, with space between name

and full surname, in regular font. In the first citation of a monograph, its title should

contain complete information, in italic font. Place and year of publication are

written after the title, without a comma in between. Cited pages are written at the

end, without abbreviations for the words „page“ and „pages“.

Examples: - С. Рудић, Властела Илирског грбовника, Београд 2006, 44–46.

Second edition of a book:- К. Јиречек, Историја Срба, I, Београд 19782, 30.

Articles in journals:

Name of the author(s) should be written just as an inital, with space between name

and full surname, in regular font. The title of the article should be in italic font,

followed by the journal title (full or abbreviated name), its volume and/or number

(in arabic numbers), year (in the brackets) and cited page – all in regular font.

Examples:- Т. Живковић, Легенда о Павлимиру Белу, Историјски часопис 50 (2003) 15.

- П. Пузовић, Увођење општежића у Хиландару 1933. године, Историјски

часопис 45–46 (1998-1999) 2000, 245.

(example for the journals in which the year that refers to the volume does not

match with the year of the actual publication)

- Г. Томовић, Трагови старог рударења у топонимији пљеваљског краја,

Гласник Завичајног музеја 3 (Пљевља 2002) 2003, 58.

(example for the journals of the same name but different publication places,

less known or less available journals)

Articles in edited volumes / collections of works:

Name of the author(s) should be written just as an inital, with space between name

and full surname, in regular font. The title of the article should be in italic font,

followed by the title of the collection of works, place and year of publication and

cited page – all in regular font.

Example:- Р. Ћук, Почеци рударства и привредни успон Србије, Краљ Владислав и

Србија 13. века, Београд 2003, 103.

Chapters in books (collective works):

The name of the publication should be written in italic, followed by the volume,

place and year of publication, cited page and the name of the author(s) (in the

brackets) – all in regular font.

Example:- Историја српског народа, VI–1, Београд 1983, 98 (Д. Ђорђевић).

Primary Sources:

Examples:- Доментијан, Живот Светога Симеуна и Светога Саве, ed. Ђ. Даничић,

Биоград 1865, 97.

- С. Б. Скокнић, Моје успомене из Првог светског рата, ed. М. Ј. Милићевић,

Београд 2003, 63.

- Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I–1, Београд – Ср. Карловци

1929, 250.

- Actes de Lavra, III, par P. Lemerle, Paris 1979, 13.

After the first citation of the full bibliographic unit in footnotes, every other

citation should be given in abbreviated form which includes the initial of the name

and surname of the author(s) and shortened title.

For successive references to the same author and work use: Isto, Ibid.

For repeted reference to the work: nav. delo, op. cit.

In Serbian language the abbreviation up. should be used, while in the foreign

languages the form is cf.

Footnotes are abbreviated with nap. (in English: note)

The abbreviations str. i.e. p. and pp. are not to be used.

Dates are written in the following way, e.g. March 2nd 2007 (2. mart 2007.)

Numbers with more than three digits should be written with dots, without spaces, e.g.

2.000, 10.000.

The Contributors control and insert editorial interventions in the digital version of their

texts. If they have any objections to the interventions received from the Editiorial Board

they should clearly note that on a printed version of the text.

The admition deadline for the current year is May 1st.

МЕШОВИТА ГРАЂА - MISCELLANEA

Нова серија, књ. XXXV

ИздавачИсторијски институт Београд

Кнез Михаилова 36/II, 11000 Београд

istorinst@iib.ac.rs, www.iib.sanu.ac.rs

За издавачаДр Срђан Рудић, директор

ЛектураМилица Симић

Секретар Редакционог одбораСнежана Ристић

Припрема за штампуСлободан Симић

ШтампаCOLORGRAFX, Београд

Тираж300 примерака

ISSN 0350-5650

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

93/ 94 (497.11)

ME[OVITA gra|a = Miscellanea / Odgovorniurednik Sr|an Kati}. - 1956, kw. 1-1990, kw. 20; N.S.2003, kw. 21-. - Beograd (Knez Mihailova 36/II) :Istorijski institut, 1956-1990 ; 2003 - (Beograd :COLORGRAFX). - 24 cm

ISSN 0350-5650 = Me{ovita gra|a - Istorijskiintitut (Beograd)

COBISS.SR-ID 14717954