ODOJČEODOJČE

Ishrana odojčadi Ishrana odojčadi se bazira na naučnim se bazira na naučnim osnovama koje podrazumevaju:osnovama koje podrazumevaju:

potrebe odojčadi u hranljivim i zaštitnim potrebe odojčadi u hranljivim i zaštitnim sastojcimasastojcima

poznavanje apsorpcije i digestijepoznavanje apsorpcije i digestije osobine i karakteristike hraneosobine i karakteristike hrane praćenje stanja ishranjenosti decepraćenje stanja ishranjenosti dece

ODOJČEODOJČE U prvim mesecima života u digestivnom U prvim mesecima života u digestivnom

sistemu: sistemu: prisutna je prisutna je crevna amilaza crevna amilaza (glukoamilaza) i (glukoamilaza) i

disaharidaza;disaharidaza; nedostaje ili je izuzetno malo nedostaje ili je izuzetno malo pankreasna pankreasna

amilazaamilaza.. Varenje mlečnog šećera je potpuno.Varenje mlečnog šećera je potpuno. Varenje skroba Varenje skroba stiče se tek stiče se tek od navršenih 6 od navršenih 6

meseci.meseci.

ODOJČEODOJČE Isključivo dojenje Isključivo dojenje je najbolja hrana za odojče u je najbolja hrana za odojče u

prvih 6 meseci životaprvih 6 meseci života Odojčetu ne treba davati Odojčetu ne treba davati kravlje, kozije ili kravlje, kozije ili

adaptirano mlekoadaptirano mleko Odojče treba da sisa godinu dana Odojče treba da sisa godinu dana ili duže uz ili duže uz

pravilnu dopunsku ishranupravilnu dopunsku ishranu

Broj podoja u prvim danima i nedeljama je Broj podoja u prvim danima i nedeljama je neograničen!!!!!neograničen!!!!!

ODOJČEODOJČE

OdojčeOdojče je dete starosti od je dete starosti od 1 meseca do 12 meseci1 meseca do 12 meseci

NovorođenčeNovorođenče od rođenja od rođenja do 1 meseca starostido 1 meseca starosti

Nutritivne i energetske potrebe Nutritivne i energetske potrebe odojčetaodojčeta

Nutritivne potrebe zavise od:Nutritivne potrebe zavise od:

Porođajne mase;Porođajne mase; Gestacione starosti;Gestacione starosti; Zrelosti novorođenčeta i Zrelosti novorođenčeta i Faktora sredine.Faktora sredine.

energetske potrebe odojčetaenergetske potrebe odojčeta

Ne postoje usaglašeni stavovi SZO i Ne postoje usaglašeni stavovi SZO i Nacionalnih organizacija o energetskim i Nacionalnih organizacija o energetskim i nutritivnim potrebama odojčetanutritivnim potrebama odojčeta

UHUH - primarni izvor energije - primarni izvor energije Masti Masti – dodatni izvor energije i – dodatni izvor energije i EMKEMK, ,

naročito C18:2, neophodnih za rast i razvitaknaročito C18:2, neophodnih za rast i razvitak Dovoljan izvor UH i M – obezbeđuje da Dovoljan izvor UH i M – obezbeđuje da

proteini imaju isključivo gradivnu ulogu (za proteini imaju isključivo gradivnu ulogu (za rast tkiva)!rast tkiva)!

energetske potrebe odojčetaenergetske potrebe odojčeta

Energetske potrebe:Energetske potrebe: U prvih 6 meseci energetske potrebe U prvih 6 meseci energetske potrebe su od su od

95-145 kcal/kg (prosečno 115 kcal/kg)95-145 kcal/kg (prosečno 115 kcal/kg) Od 6-12. meseca Od 6-12. meseca 80-135 kcal/kg (prosečno 80-135 kcal/kg (prosečno

105 kcal/kg)105 kcal/kg)

Potrebe su individualno veoma različite!Potrebe su individualno veoma različite!

energetske potrebe odojčetaenergetske potrebe odojčeta Odojče troši energiju za rast i izgradnju novih Odojče troši energiju za rast i izgradnju novih

tkivatkiva:: U prva dva meseca oko 33%U prva dva meseca oko 33% Krajem prve godine oko 4%Krajem prve godine oko 4% Krajem druge godine oko 2%Krajem druge godine oko 2% dnevno unetih dnevno unetih

energetskih rezervienergetskih rezervi

U prvoj godini života odojče ima intenzivan U prvoj godini života odojče ima intenzivan rast !rast !

Prednost dojenjaPrednost dojenja

Majčino mleko je najbolja i najkompletnija Majčino mleko je najbolja i najkompletnija hrana za zdravo dete:hrana za zdravo dete:

Idealno je prilagođeno nutritivnim i Idealno je prilagođeno nutritivnim i energetskim potrebama i metaboličkim energetskim potrebama i metaboličkim mogućnostima novorođenčetamogućnostima novorođenčeta (po sastavu (po sastavu odgovara nezrelim organskim sistemima odgovara nezrelim organskim sistemima novorođenčeta) i odojčeta; novorođenčeta) i odojčeta;

Prednost dojenjaPrednost dojenja Sadrži specifične i nespecifične imunofaktoreSadrži specifične i nespecifične imunofaktore koji štite koji štite

odojče od infekcije (odojčad ređe obolevaju od akutnih odojče od infekcije (odojčad ređe obolevaju od akutnih respiratornih infekcija, dijareje, infekcija urinarnog respiratornih infekcija, dijareje, infekcija urinarnog trakta, zapaljenja srednjeg uha, parazitoza); trakta, zapaljenja srednjeg uha, parazitoza);

Alergijske reakcije na proteine humanog mleka su veoma Alergijske reakcije na proteine humanog mleka su veoma retke;retke;

Omogućava optimalan intelektualni razvoj i razvoj čula Omogućava optimalan intelektualni razvoj i razvoj čula vida i sluha;vida i sluha;

Sprečava gojaznost;Sprečava gojaznost; Izložena su manjem riziku od pojave malignih bolesti, Izložena su manjem riziku od pojave malignih bolesti,

dijebetesa, multiple skleroze, anemije, celijakije.. dijebetesa, multiple skleroze, anemije, celijakije..

Prednost dojenjaPrednost dojenja

Majčino mleko je najbolja i najkompletnija Majčino mleko je najbolja i najkompletnija hrana za zdravo dete:hrana za zdravo dete:

Idealno je prilagođeno nutritivnim i Idealno je prilagođeno nutritivnim i energetskim potrebama i metaboličkim energetskim potrebama i metaboličkim mogućnostima novorođenčetamogućnostima novorođenčeta (po sastavu (po sastavu odgovara nezrelim organskim sistemima odgovara nezrelim organskim sistemima novorođenčeta) i odojčeta; novorođenčeta) i odojčeta;

Sadrži specifične i nespecifične imunofaktoreSadrži specifične i nespecifične imunofaktore koji štite odojče od infekcije (odojčad ređe koji štite odojče od infekcije (odojčad ređe obolevaju od akutnih respiratornih infekcija, obolevaju od akutnih respiratornih infekcija, dijareje, infekcija urinarnog trakta, zapaljenja dijareje, infekcija urinarnog trakta, zapaljenja srednjeg uha, parazitoza); srednjeg uha, parazitoza);

Alergijske reakcije na proteine humanog mleka Alergijske reakcije na proteine humanog mleka su veoma retke;su veoma retke;

Sprečava astmu kod dece;Sprečava astmu kod dece; Omogućava optimalan intelektualni razvoj i Omogućava optimalan intelektualni razvoj i

razvoj čula vida i sluha;razvoj čula vida i sluha; Sprečava gojaznost;Sprečava gojaznost; Izložena su manjem riziku od pojave malignih Izložena su manjem riziku od pojave malignih

bolesti, dijebetesa, multiple skleroze, anemije, bolesti, dijebetesa, multiple skleroze, anemije, celijakije.. celijakije..

Kontraindikacije za dojenjeKontraindikacije za dojenje Retke su, a mogu biti vezane za zdravstveno Retke su, a mogu biti vezane za zdravstveno

stanje odojčeta ili majkestanje odojčeta ili majke

Kontraindikacije kod odojčeta Kontraindikacije kod odojčeta su su fenilketonurije i potpuni rascep usne (zečija fenilketonurije i potpuni rascep usne (zečija usna)usna)

Kontraindikacije kod majke:Kontraindikacije kod majke: Aktivna HIV infekcijaAktivna HIV infekcija Terapeutska upotreba radionukleotidaTerapeutska upotreba radionukleotida Trovanje lekovimaTrovanje lekovima Krajna iscrpljenost majke itd.Krajna iscrpljenost majke itd.

Kontraindikacije za dojenjeKontraindikacije za dojenje

Kontraindikacije za Kontraindikacije za dojenjedojenje

Retke su, a mogu biti Retke su, a mogu biti vezane za zdravstveno vezane za zdravstveno stanje odojčeta ili majkestanje odojčeta ili majke

Kontraindikacije kod Kontraindikacije kod odojčeta odojčeta su su fenilketonurije i potpuni fenilketonurije i potpuni rascep usne (zečija usna)rascep usne (zečija usna)

Kontraindikacije kod Kontraindikacije kod majke:majke:

Aktivna HIV infekcijaAktivna HIV infekcija Terapeutska upotreba Terapeutska upotreba

radionukleotidaradionukleotida Trovanje lekovimaTrovanje lekovima Krajna iscrpljenost Krajna iscrpljenost

majke itd.majke itd.

Kategorije majčinog mleka Kategorije majčinog mleka

Po svojim karakteristikama, a u Po svojim karakteristikama, a u zavisnosti od zavisnosti od vremena lučenjavremena lučenja razlikuje se: razlikuje se:

KolostrumKolostrum Prelazno mlekoPrelazno mleko Zrelo majčino mlekoZrelo majčino mleko

Učestalost i dužina podojaUčestalost i dužina podoja Krajem treće nedelje Krajem treće nedelje obično se uspostavi ritam obično se uspostavi ritam

dojenja na 2-2.5h dojenja na 2-2.5h Krajem drugog meseca Krajem drugog meseca odojče najčešće odojče najčešće

prestaje da traži noćni podoj (6-8 puta dnevno)prestaje da traži noćni podoj (6-8 puta dnevno) U trećem mesecu U trećem mesecu 6 podoja / dan6 podoja / dan U petom U petom 5-6 podoja/dan5-6 podoja/dan U šestom U šestom 3-4 podoja/dan3-4 podoja/dan Od sedmog meseca Od sedmog meseca 2-3 podoja dnevno 2-3 podoja dnevno

(uvođenje nemlečne hrane)(uvođenje nemlečne hrane)

Dnevna Dnevna kkoličina mlekaoličina mleka U prvom mesecu U prvom mesecu 600 ml 600 ml U trećem U trećem 700-750 ml700-750 ml U šestom U šestom 750-800 ml750-800 ml Dnevna količina posle ovog perioda polako Dnevna količina posle ovog perioda polako

opadaopada

Sastav mleka se menja u zavisnosti od ishrane Sastav mleka se menja u zavisnosti od ishrane majke, faze laktacije i doba danamajke, faze laktacije i doba dana

Dvovrsna ishrana odojčadiDvovrsna ishrana odojčadi Predstavlja Predstavlja dodavanje dodavanje formula formula (kravljeg ili (kravljeg ili

nekog drugog mlekanekog drugog mleka)) odojčadi koja odojčadi koja je na je na prirodnoj ishrani, prirodnoj ishrani, kada prirodna ishrana nije kada prirodna ishrana nije dovoljna i dete nedovoljno napreduje dovoljna i dete nedovoljno napreduje (hipogalaktija)(hipogalaktija)

Opasnost ove ishrane – najčešće Opasnost ove ishrane – najčešće vodi ka vodi ka veštačkoj ishrani- veštačkoj ishrani- potpuna zamena humanog potpuna zamena humanog mleka mlečnim formulamamleka mlečnim formulama

Veštačka ishranaVeštačka ishrana Primenjuje se Primenjuje se samo u slučajevima samo u slučajevima kada majka kada majka

nema mleka ili postoje drugi razlozi ozbiljne nema mleka ili postoje drugi razlozi ozbiljne bolesti majke, odsustvo majke i dr.bolesti majke, odsustvo majke i dr.

Preporučuje se upotreba adaptiranih mleka - Preporučuje se upotreba adaptiranih mleka - formula prilagođenih uzrastu detetaformula prilagođenih uzrastu deteta

Savet Savet – pridržavati se upustva prilikom pripreme – pridržavati se upustva prilikom pripreme obroka obroka

Odojčad koja se hrani adaptiranim mlekom Odojčad koja se hrani adaptiranim mlekom zahteva zahteva rano uvođenje vitamina C, gvožđa i rano uvođenje vitamina C, gvožđa i vitamina Dvitamina D

Mešovita ishrana odojčadiMešovita ishrana odojčadi

Ili Ili dohranjivanje ili prehranjivanje dohranjivanje ili prehranjivanje odnosno odnosno uvođenje nemlečnog obroka uvođenje nemlečnog obroka sa napunjenih 6 sa napunjenih 6 mesecimeseci

Prehranjivanje predstavlja Prehranjivanje predstavlja dodatni energetski dodatni energetski izvorizvor, a zatim prerasta u kompletnu i , a zatim prerasta u kompletnu i uravnoteženu ishranu uravnoteženu ishranu koja zadovoljava sve koja zadovoljava sve nutritivne i energetske potrebe detetanutritivne i energetske potrebe deteta

Mešovita ishrana odojčadiMešovita ishrana odojčadi

Uvođenjem novih namirnca Uvođenjem novih namirnca zadovoljavaju se zadovoljavaju se sve veće prehramene potrebe odojčeta zbog sve veće prehramene potrebe odojčeta zbog intenzivnog rastaintenzivnog rasta

Namirnice se uvode postepeno Namirnice se uvode postepeno do godinu danado godinu dana

Sa godinu dana odojče bi trebalo da jede svu Sa godinu dana odojče bi trebalo da jede svu hranu kao i odraslihranu kao i odrasli

Pravila pri uvođenju nemlečne Pravila pri uvođenju nemlečne hranehrane

Monovalentna hrana Monovalentna hrana – svaku namirnicu – svaku namirnicu treba uvoditi pojedinačno treba uvoditi pojedinačno

U toku jedne nedelje treba U toku jedne nedelje treba dati najviše dve dati najviše dve nove vrste namirnicanove vrste namirnica

Interval pri davanju Interval pri davanju iznosi najmanje 4 danaiznosi najmanje 4 dana

Znaci netolerancije namirnice Znaci netolerancije namirnice su crvenilo su crvenilo oko usta, povraćanje, učestale stolice - oko usta, povraćanje, učestale stolice - namirnica se obustavljanamirnica se obustavlja

Pravila pri uvođenju nemlečne Pravila pri uvođenju nemlečne hranehrane

Nova namirnica se uvodi u maloj količiniNova namirnica se uvodi u maloj količini i postepeno se i postepeno se povećava, za 1 do 2 kašičice dnevnopovećava, za 1 do 2 kašičice dnevnoHrana se prvo pasiraHrana se prvo pasira (tečno-kašasta konzistencija), zatim (tečno-kašasta konzistencija), zatim gnječi i na kraju sitno secka u zavisnosti od starosti odojčetagnječi i na kraju sitno secka u zavisnosti od starosti odojčeta

Nemlečna hrana se Nemlečna hrana se daje isključivo kašičicom daje isključivo kašičicom kako bi beba kako bi beba prhvatila novu tehniku hranjenjaprhvatila novu tehniku hranjenja

Nemlečna hrana se daje pre Nemlečna hrana se daje pre standardnog mlečnog obroka.standardnog mlečnog obroka.Izuzetak čini Izuzetak čini voćni sok koji se daje jedanput u međuobroku voćni sok koji se daje jedanput u međuobroku

Majka treba da vodi dnevnik ishrane odojčetaMajka treba da vodi dnevnik ishrane odojčeta

Vrsta hrane Uzrast dece u mesecima

7-8 9-10 11-12

*Isključivo dojenje do 6 meseci Dojenje i dopunska ishrana

Voće (supene kašike) 2-6 7-8 8-10

Voćni sok (ml) 80-100 90-120 120

Povrće (supene kašike) 6 6-7 8-10

Meso (supene kašike) 3 3-4 4-5

Žumance kuvano 1/4 + +

Proizvodi od žitarica (supene kašike) 2-5 6-8 7-8

Celo jaje (žumance+belance) +

Uvođenje hraneUvođenje hrane Prvo se Prvo se počinje sa žitaricama bez glutena počinje sa žitaricama bez glutena ((pirinačpirinač, ,

kukuruz)kukuruz) Posle, početi sa dodavanjem voća ili povrćaPosle, početi sa dodavanjem voća ili povrća Žitarice sa glutenom Žitarice sa glutenom (pšenično brašno, griz i dr.) mogu se (pšenično brašno, griz i dr.) mogu se

koristiti koristiti posle 9. ili 12. mesecaposle 9. ili 12. meseca Od voća Od voća se koriste: jabuke, kruške, breskve, kajsije, banane se koriste: jabuke, kruške, breskve, kajsije, banane

(mogu izazvati grčeve)(mogu izazvati grčeve) Obavezno se Obavezno se termički obrađujetermički obrađuje Mehanička obrada: Mehanička obrada: u početku pasirano, zatim gnječeno i u početku pasirano, zatim gnječeno i

sitno seckanositno seckano ((kakašše, tee, tečne kaše sa vodom od kuvanja, čne kaše sa vodom od kuvanja, tušenja) tušenja) Ne dodavati šećer!Ne dodavati šećer!

Uvođenje hraneUvođenje hrane Jagodičasto, bobičasto, citrusno voće Jagodičasto, bobičasto, citrusno voće – posle 12 meseci– posle 12 meseci Jezgrasto voće Jezgrasto voće – posle 18 meseci– posle 18 meseci PovrćePovrće – mrkva, krompir, tikvice, brokoli, karfiol, bundeva, – mrkva, krompir, tikvice, brokoli, karfiol, bundeva,

paradajzparadajz Obavezno se Obavezno se termički obrađujetermički obrađuje Mehanička obrada: Mehanička obrada: u početku pasirano, zatim gnječeno i sitno u početku pasirano, zatim gnječeno i sitno

seckanoseckano Krompir se može kuvati u mleku Krompir se može kuvati u mleku Hranu ne soliti!Hranu ne soliti!

Spanać i blitvu Spanać i blitvu izbegavati izbegavati do godinu dana do godinu dana (nitrati, nitriti- (nitrati, nitriti- mogu izazvati anemiju)mogu izazvati anemiju)

LeguminozeLeguminoze izbegavati izbegavati do godinu danado godinu dana

Uvođenje hraneUvođenje hranepotencijalni alergen-majka prati svaku reakciju odojčetapotencijalni alergen-majka prati svaku reakciju odojčetaMesoMeso: pileće (prvo belo meso ili sa pilećih krila), teleće, : pileće (prvo belo meso ili sa pilećih krila), teleće,

jagnjeće, džigericajagnjeće, džigerica.. Prvo se prave bujoni od mesaPrvo se prave bujoni od mesa a samo meso uvodi se od 8. a samo meso uvodi se od 8.

meseca životameseca života Termička obradaTermička obrada Mehanička obrada: Mehanička obrada: u početku pasirano- pire od mesa, u početku pasirano- pire od mesa,

zatim sitno seckano;zatim sitno seckano; Bez dodavanja soli! Natrijum može izazvati dehidrataciju!Bez dodavanja soli! Natrijum može izazvati dehidrataciju! Svinjsko meso Svinjsko meso se uvodi posle 12.mesecase uvodi posle 12.meseca

Uvođenje hraneUvođenje hrane Žumance tvrdo kuvanog jajeta Žumance tvrdo kuvanog jajeta se uvodi od 7-se uvodi od 7-

8 meseca : počinje se sa ¼ (može i manje). 8 meseca : počinje se sa ¼ (može i manje). Treba ga umešati u pire od povrća (pire se Treba ga umešati u pire od povrća (pire se

pravi sa dodatkom mleka ili vode i u to se pravi sa dodatkom mleka ili vode i u to se dadaje žumance, kasnije belance ili jaje )dadaje žumance, kasnije belance ili jaje )

Pire od krompira sa jajetom –odlična Pire od krompira sa jajetom –odlična kombinacija u odnosu 1:3.kombinacija u odnosu 1:3.

Ne davati ga uz mesni obrok (bolje manje jaja Ne davati ga uz mesni obrok (bolje manje jaja a više mesa)a više mesa)

Uvođenje hraneUvođenje hrane Belance – celo jaje Belance – celo jaje daje se u periodu od 11-12 meseca daje se u periodu od 11-12 meseca Šećer (beli, žuti) Šećer (beli, žuti) i proizvodi koji ga sadrže spadaju u. i proizvodi koji ga sadrže spadaju u.

kariogenu hranu opasnu za nezaštićene zube dece i treba ih kariogenu hranu opasnu za nezaštićene zube dece i treba ih izbegavati (izbegavati (zubna gleđ se formira tek krajem 2.godinezubna gleđ se formira tek krajem 2.godine) i uvodi ) i uvodi dete u gojaznost.dete u gojaznost.

Med - Med - na početku druge godine zbog alergij na početku druge godine zbog alergijsskijh manifestacijakijh manifestacija

Slatki napici (čajevi ili sokovi) se ne prepoSlatki napici (čajevi ili sokovi) se ne preporručuju! Zamena učuju! Zamena prirodnom negaziranom vodom!prirodnom negaziranom vodom!

Voda ! Voda !

Malo dete i dete predškolskog Malo dete i dete predškolskog uzrastauzrasta

U toku prve godine životaU toku prve godine života rast i razvitak deteta je rast i razvitak deteta je izuzetno ubrzan, izuzetno ubrzan, naročito do 6 meseci naročito do 6 meseci (udvostručuje (udvostručuje se porođajna masa); karakteristično je nastajanje se porođajna masa); karakteristično je nastajanje masnog tkiva.masnog tkiva.

Na kraju prve godine života Na kraju prve godine života – trostruko povećanje – trostruko povećanje porođajne mase; povećanje telesne dužine tela do porođajne mase; povećanje telesne dužine tela do 50%.50%.

Posle prve godine:Posle prve godine: Promena brzine rastenja; promena telesnog sastava; Promena brzine rastenja; promena telesnog sastava;

promene u energetskim i nutritivnim potrebama . promene u energetskim i nutritivnim potrebama .

Malo dete i dete predškolskog Malo dete i dete predškolskog uzrastauzrasta

Kada dete prohoda: Kada dete prohoda: veća je potrebe za proteinima veća je potrebe za proteinima (razvija se nova (razvija se nova

grupa mišića); grupa mišića); u kostima dolazi do u kostima dolazi do povećane mineralizacije povećane mineralizacije

(podrška povećanoj TM)- veće potrebe za Ca i (podrška povećanoj TM)- veće potrebe za Ca i P; P;

povećana zapremina krvipovećana zapremina krvi usled povećane TM usled povećane TM (potrebne su značajne količine Fe da bi se (potrebne su značajne količine Fe da bi se stvorilo dovoljno hemoglobina).stvorilo dovoljno hemoglobina).

Malo dete i dete predškolskog Malo dete i dete predškolskog uzrastauzrasta

U doba ranog detinjstvaU doba ranog detinjstva – – period sporijeg linearnog period sporijeg linearnog rasta (rasta (deca između 2 i 10 godine života rastu deca između 2 i 10 godine života rastu prosečno 5-8 cm godišnje); karakteristične promene prosečno 5-8 cm godišnje); karakteristične promene oblika tela; deca se izdužju, gube masne naslage; oblika tela; deca se izdužju, gube masne naslage; značajno je povećanje mišićne mase; smanjuje se značajno je povećanje mišićne mase; smanjuje se udeo vode u organizmu i povećava unutar ćelije; udeo vode u organizmu i povećava unutar ćelije;

U toku 2. god povećava se TM za oko 3 kg i U toku 2. god povećava se TM za oko 3 kg i prosečno se povećava za 2-3 kg sve do perioda prosečno se povećava za 2-3 kg sve do perioda adolescencije. adolescencije.

Od perioda odojčeta do adolescencije Od perioda odojčeta do adolescencije povećava se povećava se nemasna telesna masa detetanemasna telesna masa deteta

Dete od dve godine može da:Dete od dve godine može da: drži čašu i šolju jednom rukom drži čašu i šolju jednom rukom kašiku stavlja ravno u usta kašiku stavlja ravno u usta bolje žvaće hranu bolje žvaće hranu definiše šta voli, a šta ne voli definiše šta voli, a šta ne voli može biti veoma zahtevno može biti veoma zahtevno apetit opada jer se rast usporava apetit opada jer se rast usporava odugovlači sa jelom odugovlači sa jelom voli da pomaže u kuhinji voli da pomaže u kuhinji

Dete od tri godine je spremno da: Dete od tri godine je spremno da:

se pravilno služi viljuškomse pravilno služi viljuškom i kašikom i kašikom traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše) traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše) zahteva jednu vrstu hrane nekoliko dana zahteva jednu vrstu hrane nekoliko dana uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog se igra se igra ““spremanja hranespremanja hrane”” i serviranja i serviranja poboljšan mu je apetit i interesovanje za hranu poboljšan mu je apetit i interesovanje za hranu

Sa navršene četiri godine Sa navršene četiri godine predškolsko dete: predškolsko dete:

za vreme obroka voli da priča za vreme obroka voli da priča može da jede tvrdu hranu može da jede tvrdu hranu više voli obojenu, atraktivnu hranu više voli obojenu, atraktivnu hranu voli odvojenu hranu na tanjiru voli odvojenu hranu na tanjiru koristi viljušku i nož koristi viljušku i nož detetu je detetu je zabavnije da jede obrok u čijoj je zabavnije da jede obrok u čijoj je

pripremi učestvujepripremi učestvuje apetit postepeno raste apetit postepeno raste ali varira - ali varira - pojačava se tokom  pojačava se tokom 

perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbuđeniili uzbuđeni

Malo dete je dete starosti od 1 do 3 godine Malo dete je dete starosti od 1 do 3 godine života.života. Predškolsko dete Predškolsko dete – – od 3 do 6 godine od 3 do 6 godine

životaživota

Optimalna ishrane male dece i dece Optimalna ishrane male dece i dece predškolskog uzrastapredškolskog uzrasta treba da obezbedi treba da obezbedi adekvatan kvalitativan i kvantitativan unos adekvatan kvalitativan i kvantitativan unos svih potrebnih nutrijenata svih potrebnih nutrijenata u skladu sa u skladu sa fiziološkim potrebama fiziološkim potrebama ove populacione ove populacione kategorijekategorije

Nutritivne preporuke za ishranu male dece i Nutritivne preporuke za ishranu male dece i dece predškolskog uzrastadece predškolskog uzrasta

Veoma ograničen unos rafinisanih šećera i slatkišaVeoma ograničen unos rafinisanih šećera i slatkiša, , kuhinjske solikuhinjske soli

Unos namirnica animalnog porekla (Unos namirnica animalnog porekla (najbolji su nosioci najbolji su nosioci EAK, kalcijuma, gvožđa i vitamina B12).EAK, kalcijuma, gvožđa i vitamina B12).

Poluobrano mleko Poluobrano mleko se daje od 2 godine se daje od 2 godine žživotivota; obrano od 5 a; obrano od 5 –te godine–te godine

Zastupljenost namirnica biljnog porekla, Zastupljenost namirnica biljnog porekla, kao značajni kao značajni izvori ugljenih hidrata, biljnih vlakana, minerala i izvori ugljenih hidrata, biljnih vlakana, minerala i vitamina, i biološki vrednijih proteina.vitamina, i biološki vrednijih proteina.

Hrana Hrana bez aditivabez aditiva..Uobičajeni postupci pripreme hrane Uobičajeni postupci pripreme hrane su u vodi, pari, su u vodi, pari,

tušenje, pečenje bez dodatka mastitušenje, pečenje bez dodatka masti

Energetske potrebe Energetske potrebe decedece

Unos energije mora se Unos energije mora se individualno planiratiindividualno planirati ii redovno redovno kontrolisati kontrolisati TM TM - - u odnosu na u odnosu na

uzrast, poluzrast, pol (za decu predškolskog uzrasta) (za decu predškolskog uzrasta), , visinu i fizičku aktivnost.visinu i fizičku aktivnost.

Dnevne potrebe u proteinimaDnevne potrebe u proteinima

Predstavljaju Predstavljaju optimalnu količinu proteina optimalnu količinu proteina koja obezbeđuje:koja obezbeđuje:

pozitivan azotni bilans u metaboličkim pozitivan azotni bilans u metaboličkim procesimaprocesima i i

adekvatnu količinu EAK adekvatnu količinu EAK u fazi intezivnog u fazi intezivnog stvaranja novih tkiva, mišićnog tkiva, pri rastu stvaranja novih tkiva, mišićnog tkiva, pri rastu i razvoju, hormona i enzima.i razvoju, hormona i enzima.

Izražavaju se u Izražavaju se u g/kg TM , g/kg TM , na osnovu biološke na osnovu biološke vrednosti datog proteina.vrednosti datog proteina.

Prosečna težina i visina predškolske deceProsečna težina i visina predškolske decePreporuke energetskog unosa i proteinaPreporuke energetskog unosa i proteina

Deca Od 1 – 3 godine Od 4 – 6 godina

Težina u kg oko 13 (10.2-14) oko 20 (16-20.5)

Visina u cm oko 90 (75-95) oko 112 (76-116)

kcal/dan 1300 1700

kcal/kg prosečno 100 85

Proteini, g/dan 25 30

Proteini, g/kg 1.8 1.5

Dnevne potrebe u ugljenim Dnevne potrebe u ugljenim hidratimahidratima od 5 od 500--7575% DEP% DEP

Izvor su energije i deponuju se u obliku Izvor su energije i deponuju se u obliku glikogena kao energetska rezervaglikogena kao energetska rezerva

Dovoljan unos UH obezbeđuje gradivnu ulogu Dovoljan unos UH obezbeđuje gradivnu ulogu proteina i masti.proteina i masti.

Prednost se daje složenim ugljenim hidratimaPrednost se daje složenim ugljenim hidratima Deci se ne preporučuje visok unos dijetnih Deci se ne preporučuje visok unos dijetnih

vlakana zbog nedovoljne razvijenosti vlakana zbog nedovoljne razvijenosti digestivnog trakta i sprečavanja malapsorpcijedigestivnog trakta i sprečavanja malapsorpcije

Potrebe u mastimaPotrebe u mastima Unos masti kod dece u odnosu na odrasle Unos masti kod dece u odnosu na odrasle

treba da bude većitreba da bude veći Unos masti Unos masti do pete godine do pete godine po preporukama po preporukama

nekih pedijatara kreće se nekih pedijatara kreće se do 40% DEP - do 40% DEP - idealno bi bilo 35%.idealno bi bilo 35%.

Posle čPosle četvrte etvrte godine godine treba treba smanjiti na 25 do smanjiti na 25 do 35% DEP35% DEP

Unos PNMK oko 10% od U Masti, Unos PNMK oko 10% od U Masti, Unos ZMK oko 5% od U MastiUnos ZMK oko 5% od U Masti

Potrebe .....Potrebe ..... Potrebe po uzrastu se menjaju.Potrebe po uzrastu se menjaju. U kostima dolazi do intenzivne mineralizacije U kostima dolazi do intenzivne mineralizacije

– povećane potrebe za Ca i fosforom.– povećane potrebe za Ca i fosforom. Dovoljno hemoglobina za povećanu zapremnu Dovoljno hemoglobina za povećanu zapremnu

krvi - potrebne značajne količine Fe.krvi - potrebne značajne količine Fe. Kod dece su povećane potrebe za Ca, Fe, Zn, Kod dece su povećane potrebe za Ca, Fe, Zn,

vitaminom A i vitaminom C.vitaminom A i vitaminom C.

Uzrast(god)

Ca(mg)

P(mg)

Mg(mg)

Fe(mg)

Zn(mg)

Cu(mg)

Na(mg)

K(mg)

J(μg)

2-3 800 800 150 15 10 1.0-2.0 150-400 550-1400 70

3-5 800 800 200 10 10 1.0-2.0 150-400 775-1600 90

5-7 800 800 200 10 10 1.02.0 150-400 775-1600 90

Uzrast(god)

A (μg

-RE)

D(μg)

E(mg -TE)

C(mg)

B1(mg)

B2(mg)

NIACIN(μg -NE)

B6(mg)

FOLACIN(μg)

B12(μg)

2-3 400 10 5 45 0.7 0.8 9 0.9 100 2.0

3-5 500 10 6 45 0.9 1 11 1.3 200 2.5

5-7 700 10 7 45 1.2 1.4 16 1.6 300 3.0

unos vodeunos vode

Preporuke !Preporuke ! zavise od aktivnosti, načina ishrane zavise od aktivnosti, načina ishrane ii klimatskih klimatskih

uslovauslova Od ukupne telesne mase deteta voda čini oko 70%Od ukupne telesne mase deteta voda čini oko 70%, ,

više od odraslih i dete može brzo da dehidriraviše od odraslih i dete može brzo da dehidrira S povećanjem mišićne mase smanjuje sa % telesne S povećanjem mišićne mase smanjuje sa % telesne

vode (smanjuje se ekstraćelijska, a povećava se vode (smanjuje se ekstraćelijska, a povećava se intraćelijskaintraćelijska

ponuditi vodom nekoliko puta dnevno ponuditi vodom nekoliko puta dnevno - - “zaborave” da piju. “zaborave” da piju.

PIRAMIDA ISHRANE PIRAMIDA ISHRANE

Piramida ishrane Piramida ishrane je grafički prikaz vodiča za je grafički prikaz vodiča za dnevni unos, nastao na bazi 6 grupa namirnicadnevni unos, nastao na bazi 6 grupa namirnica

Slatkiše- ograničiti u ishrani deceSlatkiše- ograničiti u ishrani dece SlatkišiSlatkiši – “prazne kalorije”-– “prazne kalorije”-

malmalee nutritivn nutritivnee vrednost vrednostii kariogeni efekatkariogeni efekat, naročito ako se ne operu zubi , naročito ako se ne operu zubi dadajuju sese deci deci na kraju obroka na kraju obroka – veća količina – veća količina izlučene izlučene

pljuvačke pljuvačke i neće smanjiti apetit i neće smanjiti apetitKoje slatkiše dati deci:Koje slatkiše dati deci: suvo i sveže voće, rogač suvo i sveže voće, rogač sladoled, sladoled, sutlijašsutlijaš, kaše od žita ( spremaju se na mleku);, kaše od žita ( spremaju se na mleku); čokoladčokoladaa ima dobrih sastojaka – ima dobrih sastojaka – Fe, Mg, CaFe, Mg, Ca (mlečna) (mlečna);; okidač za oslobađanje serotonina i endorfina u mozgu, okidač za oslobađanje serotonina i endorfina u mozgu,

koji popravljaju raspoloženjekoji popravljaju raspoloženje

KOLEKTIVNA ISHRANA DECE KOLEKTIVNA ISHRANA DECE

Delatnost predškolskih ustanova Delatnost predškolskih ustanova je oformljena je oformljena kao multifunkcionalna sa ravnopravnim kao multifunkcionalna sa ravnopravnim značajem:značajem:

Preventivno-zdravstvenePreventivno-zdravstvene Vaspitno-obrazovneVaspitno-obrazovne Socijalne funkcijeSocijalne funkcijePredškolske ustanove za boravak kod nas su:Predškolske ustanove za boravak kod nas su: Dečije jasleDečije jasle Dečiji vrtićiDečiji vrtići Vaspitne grupe predškolske deceVaspitne grupe predškolske dece

Normativi ishrane dece u predškolskoj ustanovi Normativi ishrane dece u predškolskoj ustanovi

određuju se na osnovu sledećih elemenata određuju se na osnovu sledećih elemenata : : Da u predškolskoj ustanovi Da u predškolskoj ustanovi borave deca od 1 – 7 godborave deca od 1 – 7 god da su deca prema uzrastu i svojim psiho-fizičkim da su deca prema uzrastu i svojim psiho-fizičkim

karakteristikama karakteristikama grupisana u uzrasne grupegrupisana u uzrasne grupe ((uzrast uzrast od 1-2 god, od 2-3 god, od 3-5 god, od 5-7 god. od 1-2 god, od 2-3 god, od 3-5 god, od 5-7 god.

Da Da je je dužina boravka dece dužina boravka dece u predškolskim u predškolskim ustanovama ustanovama do 11h dnevnodo 11h dnevno, što podrazumeva , što podrazumeva obezbeđivanje 4 obroka obezbeđivanje 4 obroka ((doručak, prepodnevna doručak, prepodnevna užina, ručak, popodnevna užinaužina, ručak, popodnevna užina)), sa pravilnim , sa pravilnim vremenskim razmakom i pravilnim procentualnim vremenskim razmakom i pravilnim procentualnim učešćem svih grupa namirnica.učešćem svih grupa namirnica.

““Pravilnik o normativu društvene ishrane dece u Pravilnik o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu”ustanovama za decu”

Normativi ishrane dece u PUNormativi ishrane dece u PU Da se potrebe za Da se potrebe za energetskim vrednostima obroka energetskim vrednostima obroka i i

potrebe za hranljivim i zaštitnim materijamapotrebe za hranljivim i zaštitnim materijama za za određeni uzrast i određeno vreme boravka u određeni uzrast i određeno vreme boravka u predškolskim ustanovama formiraju na osnovu predškolskim ustanovama formiraju na osnovu fizioloških zahteva dečijeg organizma fizioloških zahteva dečijeg organizma uzrasta 1-2 uzrasta 1-2 god, 2-3 god, 3-5 god, 5-7 god. god, 2-3 god, 3-5 god, 5-7 god.

Da se prehrambene potrebe dece koja borave u Da se prehrambene potrebe dece koja borave u predškolskoj ustanovi obezbeđuju na bazi predškolskoj ustanovi obezbeđuju na bazi zadovoljenja zadovoljenja 75% dnevnih energetskih potreba75% dnevnih energetskih potreba i i zadovoljenja zadovoljenja 90% 90% dnevnih potreba u animalnim dnevnih potreba u animalnim proteinima, mineralima i vitaminima.proteinima, mineralima i vitaminima.

Uticaj roditeljaUticaj roditelja

ddeca budno prate odrasle i imitiraju iheca budno prate odrasle i imitiraju ih nutritivne navikenutritivne navike roditelja iniciraju nutritivne roditelja iniciraju nutritivne

navike decenavike dece ččesto se dešava da predškolsko dete jede u esto se dešava da predškolsko dete jede u

vrtiću i neće da jede kad dođe kućivrtiću i neće da jede kad dođe kući uživanje u zajedničkom obroku s porodicomuživanje u zajedničkom obroku s porodicom

Hrana nije nagrada!Hrana nije nagrada! iizbegavazbegavatiti forsiranje, navaljivanje, forsiranje, navaljivanje,

nagovaranje i nagrađivanje za jelonagovaranje i nagrađivanje za jelo;; ddeca nauče vrlo rano da manipulišu eca nauče vrlo rano da manipulišu

roditeljroditeljima;ima; aako odugovlači sa jelom i jede duže od pola ko odugovlači sa jelom i jede duže od pola

sata, sata, treba treba sklonitsklonitii tanjir i ograničit tanjir i ograničitii ili ukin ili ukinuuttii užinuužinu..

time time ne ne kažnjavate dete, jer je ono ponekad kažnjavate dete, jer je ono ponekad suviše umorno da bi jelo, možda će se suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog danarazboleti ili jednostavno nema apetit tog dana

aako gubitak apetita potraje, uraditko gubitak apetita potraje, uraditii lekarski lekarski pregled sa laboratorijskim analizama pregled sa laboratorijskim analizama

Češći, a manji obroci Češći, a manji obroci

ddeca najbolje znaju koliko će jestieca najbolje znaju koliko će jesti;; Deca Deca susu vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina

ne voli suviše toplu ili hladnu  hranune voli suviše toplu ili hladnu  hranu;; Treba obezbediti Treba obezbediti hranhranuu u boji, neobično ukrašen u boji, neobično ukrašenu i u i

serviranu;serviranu; izbegavati prekuvanu hranu, više vole sirovu ili izbegavati prekuvanu hranu, više vole sirovu ili

obarenu. obarenu. ukusnije im je sočno, nego suvo mesoukusnije im je sočno, nego suvo meso vvećina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, ećina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo,

a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina hranehrane

SSvako dete ima jedinstvene nutritivne navikevako dete ima jedinstvene nutritivne navike –treba ih –treba ih pratiti pratiti

Klasifikacija školske dece po Klasifikacija školske dece po uzrastuuzrastu

Rani školski uzrast od 7 do 10 godinaRani školski uzrast od 7 do 10 godina Rana adolescencija od 11 do 14 godinaRana adolescencija od 11 do 14 godina Srednja adolescencija od 15 do 18 godinaSrednja adolescencija od 15 do 18 godina Kasna adolescencija od 19 do 23 (25) -KocijančićKasna adolescencija od 19 do 23 (25) -Kocijančić

Prema SZO: Prema SZO: adolescenti su osobe uzrasta od 10 do adolescenti su osobe uzrasta od 10 do 19 godina19 godina

Adolescenti od formirane polne zrelosti do završetka Adolescenti od formirane polne zrelosti do završetka rasta i razvoja rasta i razvoja

Rast i razvitak dece- karakteristike odrastanjaRast i razvitak dece- karakteristike odrastanja u u školskom uzrastuškolskom uzrastu

Period školskog uzrasta Period školskog uzrasta – rast se usporava; – rast se usporava; fizičke promene se dešavaju postepeno; fizičke promene se dešavaju postepeno; organizam priprema rezerve za nagli rast u organizam priprema rezerve za nagli rast u adolescenciji.adolescenciji.

Postoje razlike između dečaka i devojčica u Postoje razlike između dečaka i devojčica u porastu TM i visine u pojedinim fazama porastu TM i visine u pojedinim fazama

razvoja.razvoja.

Rast i razvitak dece- karakteristike odrastanjaRast i razvitak dece- karakteristike odrastanja u u školskom uzrastuškolskom uzrastu

Rani školski uzrast Rani školski uzrast (deca od 7 do 10 godina) (deca od 7 do 10 godina) se karakteriše se karakteriše umerenom brzinom rastaumerenom brzinom rasta,, od 5 od 5 do 6 cmdo 6 cm gpdi gpdiššnjenje i i ravnomernim porastravnomernim porastomom telesne masetelesne mase,,od 2 do 4 kg godišnje. od 2 do 4 kg godišnje.

Rast i razvitak dece- karakteristike Rast i razvitak dece- karakteristike odrastanjaodrastanja

Fiziološke promene u apetitu detetaFiziološke promene u apetitu deteta, mogu biti , mogu biti vrlo česte (u školskom uzrastu neke namirnice vrlo česte (u školskom uzrastu neke namirnice im se gade, dok ih u pubertetu vole).im se gade, dok ih u pubertetu vole).

Značajan periodZnačajan period za sticanje prehrambenih za sticanje prehrambenih navika.navika.

Navike u porodici su presudne Navike u porodici su presudne (edukacija (edukacija roditelja je značajna)roditelja je značajna)

adolescencija- karakteristike odrastanjaadolescencija- karakteristike odrastanja

U pubertetu U pubertetu – – drugi drugi intenzivan period rasta intenzivan period rasta deteta:deteta:

brzi linearni rast; znatno povećanje TM brzi linearni rast; znatno povećanje TM (finalni stadijum rasta i razvoja); (finalni stadijum rasta i razvoja);

promene telesnog sastavapromene telesnog sastava; ; promene u metabolizmu i u potrebi za promene u metabolizmu i u potrebi za

hranomhranom

adolescencija- karakteristike odrastanjaadolescencija- karakteristike odrastanja Promene u organizmu Promene u organizmu su su posledica delovanja posledica delovanja

hormona- hormona- razvoj seksualnih karakteristika; razvoj seksualnih karakteristika; karakteristične promene po polu.karakteristične promene po polu.

Linearni rast devojčicaLinearni rast devojčica počinje za oko 2 počinje za oko 2 godine ranije od dečaka (u jednom periodu su godine ranije od dečaka (u jednom periodu su više od vršnjaka dečaka). više od vršnjaka dečaka).

U 14 godini dečaci U 14 godini dečaci su viši od devojčica i od su viši od devojčica i od ovog perioda proističu razlike u visini odraslog ovog perioda proističu razlike u visini odraslog muškarca i ženemuškarca i žene

adolescencija- karakteristike odrastanjaadolescencija- karakteristike odrastanja

U periodu adolescencije U periodu adolescencije se se znatno više znatno više povećava TM nego TV povećava TM nego TV (TM se skoro (TM se skoro udvostruči); naglo povećanje nemasne udvostruči); naglo povećanje nemasne TM (posebno kod dečaka) TM (posebno kod dečaka)

Menjaju se i proporcije delova tela Menjaju se i proporcije delova tela vezane za pubertet.vezane za pubertet.

DečaciDečaci uz povećanje mišićne mase imaju uz povećanje mišićne mase imaju rast dugih kostiju.rast dugih kostiju.

adolescencija- karakteristike odrastanjaadolescencija- karakteristike odrastanja

Kod devojčica Kod devojčica – mogućnost pojave – mogućnost pojave megaloblasne anemije (povećan megaloblasne anemije (povećan menstrualni gubitak krvi i nedostatak menstrualni gubitak krvi i nedostatak folne kiseline)folne kiseline)

Povećanje nutritivnih i energetskih Povećanje nutritivnih i energetskih potreba potreba (preporuke za ove potrebe se (preporuke za ove potrebe se zasnivaju na proceni prosečnog utroška zasnivaju na proceni prosečnog utroška energije za prosečan porast TM u tom energije za prosečan porast TM u tom periodu)periodu)

TinejdžerTinejdžer poistovećuje se sa idolima (reklame, skrivene porukepoistovećuje se sa idolima (reklame, skrivene poruke)) gubi poverenje u odrasle, ne sluša ih potpunogubi poverenje u odrasle, ne sluša ih potpuno smatra samostalnost veoma bitnom (odbija porodičnesmatra samostalnost veoma bitnom (odbija porodične

modele ishrane)modele ishrane) sam se informišesam se informiše eksperimenti sa hranom čestieksperimenti sa hranom česti psihološki aspekti ishranepsihološki aspekti ishrane prisutne su i posledice nepravilne ishraneprisutne su i posledice nepravilne ishrane

Uloga i značaj pravilne ishrane dece Uloga i značaj pravilne ishrane dece školskog uzrastaškolskog uzrasta

Pravilna ishrana Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih je jedan od najvažnijih faktora životne sredine i osnovni preduslov za faktora životne sredine i osnovni preduslov za pravilan rast, razvoj, regeneraciju, zdravstveno pravilan rast, razvoj, regeneraciju, zdravstveno stanje, psihofizičku kondiciju, odbrambenu stanje, psihofizičku kondiciju, odbrambenu sposobnost organizma i odvijanje svih vitalnih sposobnost organizma i odvijanje svih vitalnih funkcija. funkcija.

Svaki Svaki deficit, deficit, zbog preosetljivosti organizma zbog preosetljivosti organizma na infekcije, može se odraziti mnogo štetnije na infekcije, može se odraziti mnogo štetnije nego što je to slučaj kod odraslih.nego što je to slučaj kod odraslih.

Uloga i značaj pravilne ishrane dece Uloga i značaj pravilne ishrane dece školskog uzrastaškolskog uzrasta

Za razliku od odraslih osoba koje su postigle Za razliku od odraslih osoba koje su postigle fizičku zrelost i čije su osnovne energetske i fizičku zrelost i čije su osnovne energetske i nutritivne potrebe relativno stabilne pri nutritivne potrebe relativno stabilne pri umerenoj aktivnosti, umerenoj aktivnosti, deca se biološki i deca se biološki i metabolički menjaju, metabolički menjaju, to se odražava na to se odražava na nutritivne potrebenutritivne potrebe

Energetske i Energetske i nutritivne potrebe nutritivne potrebe

Najveći deo ukupne energije Najveći deo ukupne energije se troši na rast i se troši na rast i sintezu novih sintezu novih tkiva tkiva i povećanu fizičku i povećanu fizičku aktivnost (aktivno bavljenje sportom)aktivnost (aktivno bavljenje sportom)

Manji deo energijeManji deo energije se troši za bazalni se troši za bazalni metabolizam i termogenezumetabolizam i termogenezu..

Adolescenti teže podnose energetski deficit Adolescenti teže podnose energetski deficit nego odrasle osobe zbog ubrzanog rastanego odrasle osobe zbog ubrzanog rasta

DDnevne fiziološke potrebe nevne fiziološke potrebe koje se koje se zadovoljavaju unosom adekvatnih namirnica u zadovoljavaju unosom adekvatnih namirnica u pravilnom procentualnom odnosupravilnom procentualnom odnosu

PrProsečne dnevne osečne dnevne energetskenergetskee potrebepotrebe

Životno doba M U Š K A R C I Ž E N E

SZO EZ (MJ/dan) SZO EZ (MJ/dan)

MJ/dan Kcal/dan Donja granica MJ/dan Kcal/dan Donja granica

0-3meseca4-6 meseci7-9 meseci

10-12 meseci1-3 godine4-6 godina7-10 godina

11-14 godina15-18 godina19-50 godina

2.282.893.443.855.157.168.249.2711.5110.60

545690825920123017151970222027552550

2.33.03.53.95.37.28.29.4

11.611.3

2.162.693.203.614.866.467.287.928.838.10

515645765865116515451740185021101940

2.12.83.33.75.06.67.48.08.88.4

Uzrast (godine) P (g/kgTM) 1 Uzrast (godine) P (g/kgTM) 1

7 0.91 ili 10-15%5 13 0.90 (m), 0.88 (ž) ili 1.88 (ž) 2 ili 10-15%5

8 0.92 ili 10-15%5 14 0.89 (m), 0.87 (ž) ili 10-15%5

9 0.92 ili 10-15%5 15 0.88 (m), 0.85 (ž) ili 10-15%5

10 0.91 ili 10-15%5 16 0.87 (m), 0.84 (ž) ili 10-15%5

11 0.91 (m), 0.90 (ž) ili 10-15%5

17 0.86 (m), 0.83 (ž) ili 10-15%5

12 0.90 (m), 0.89 (ž) ili 1,89 (ž)2 ili 10-15%5

1819

0.83 ili 10-15%50.83 ili 10-15%5

Uzrast (godine) UH, % Uzrast (godine) UH, %

7 50-75%,

Ugljeni hidrati treba da obezbede 50-75% Ugljeni hidrati treba da obezbede 50-75% DEP–a; prednost treba dati složenim UHDEP–a; prednost treba dati složenim UH

UH, UH, osnovni energetski izvor i uslov pravilnog osnovni energetski izvor i uslov pravilnog odvijanja metabolizma odvijanja metabolizma proteina proteina i mastii masti..

Nedovoljan unos UH Nedovoljan unos UH može dovesti do može dovesti do pojačanog razgrađivanja tkivnih proteina, do pojačanog razgrađivanja tkivnih proteina, do gubitka katjona i dehidracije praćene ketozom.gubitka katjona i dehidracije praćene ketozom.

Prekomeran unos UH dovodi do gojaznostiPrekomeran unos UH dovodi do gojaznosti-- Neutrošeni Neutrošeni ugljeni hidrati ugljeni hidrati za dnevne potrebe za dnevne potrebe

fizičke aktivnosti deponuju se u obliku fizičke aktivnosti deponuju se u obliku glikogenaglikogena ili u obliku masti. ili u obliku masti.

Masti treba da obezbede 20-35 %DEP-aMasti treba da obezbede 20-35 %DEP-a (najbolje 25-30% DEP jer je to presek više (najbolje 25-30% DEP jer je to presek više

preporuka)preporuka) Unos veće količine predstavlja rizik za pojavu Unos veće količine predstavlja rizik za pojavu

gojaznostikardiovaskularnih i drugih oboljenjagojaznostikardiovaskularnih i drugih oboljenja Odnos biljnih i životinjskih masti 1:1 ili 1:2Odnos biljnih i životinjskih masti 1:1 ili 1:2 Poželjno je unositi PNMK oko 10%; ZMK -5 %Poželjno je unositi PNMK oko 10%; ZMK -5 % Ograničen je unos holesterola, najviše do 300 mg Ograničen je unos holesterola, najviše do 300 mg

dnevnodnevno

Uzrast (godine) Uzrast (godine)

7 20-35% 13 20-35%

8 20-35% 14 20-35%

9 20-35% 15 20-35%

10 20-35% 16 20-35%

11 20-35% 17 20-35%

12 20-35% 1819

20-35%20-35%

Potrebe u vitaminima Potrebe u vitaminima

Vitamini – ne postoji saglasnost u pogledu Vitamini – ne postoji saglasnost u pogledu određivanja potrebaodređivanja potreba svih svih vitamina. Potrebe vitamina. Potrebe pojedinih vitamina (tiamin, riboflavin, pojedinih vitamina (tiamin, riboflavin, nikotinska kiselina) određuju se prema nikotinska kiselina) određuju se prema ukupnom energetskom unosu ili prema unosu ukupnom energetskom unosu ili prema unosu ugljenih hidrata.ugljenih hidrata.

Potrebe u vitaminima Potrebe u vitaminima

Vitamini B- grupe Vitamini B- grupe – neophodno su zbog – neophodno su zbog povećanja energetskog metabolizma (naročito povećanja energetskog metabolizma (naročito kod dečaka) i povećanja mišićne masekod dečaka) i povećanja mišićne mase

Čest je nedostatak Čest je nedostatak vitamina C i A vitamina C i A zbog zbog nedovoljnog unosa voća i povrća nedovoljnog unosa voća i povrća

Nedostatak folne kiseline i Fe Nedostatak folne kiseline i Fe kod devojčica- kod devojčica- povećanje incidence megaloblasne anemijepovećanje incidence megaloblasne anemije

Potrebe u Potrebe u mineralnim materijamamineralnim materijama

MineraliMinerali imaju značajne funkcije u organizmu imaju značajne funkcije u organizmu i moraju se unositi u dovoljnoj količini i moraju se unositi u dovoljnoj količini hranom. hranom.

Za izvesne minerale i oligoelementeZa izvesne minerale i oligoelemente (J, Mg, (J, Mg, Zn, P) Zn, P) nisu tačno poznate minimalne, nisu tačno poznate minimalne, optimalne i maksimalne dnevne potrebe.optimalne i maksimalne dnevne potrebe.

Povećane potrebe su za Ca, Fe i ZnPovećane potrebe su za Ca, Fe i Zn

Potrebe u Potrebe u mineralnim materijamamineralnim materijama

Povećane su potrebe u Fe Povećane su potrebe u Fe u adolescenciji zbog u adolescenciji zbog povećanog volumena krvi, povećane sinteze povećanog volumena krvi, povećane sinteze hemoglobina i mioglobina i gubitka u toku mesečnog hemoglobina i mioglobina i gubitka u toku mesečnog ciklusa (potrebe 10-18 mg)ciklusa (potrebe 10-18 mg)

Dnevne potrebe u Ca Dnevne potrebe u Ca u adolescenciji su veće nego kod u adolescenciji su veće nego kod odraslih i iznose od 800 do 1200 mg .odraslih i iznose od 800 do 1200 mg .

Nedostatak CaNedostatak Ca u periodu adolescencije je direkto u periodu adolescencije je direkto povezan sa mogućnošću nastanka osteoporoze u povezan sa mogućnošću nastanka osteoporoze u kasnijim životnom razdoblju (naročito žena)kasnijim životnom razdoblju (naročito žena)

Voda !Voda !

Adolescentima i odraslim osobama potrebno je Adolescentima i odraslim osobama potrebno je prosečno preko 2100 do 3000 ml vode/danprosečno preko 2100 do 3000 ml vode/dan

Deca treba da izbegavaju napitke tipa kola i Deca treba da izbegavaju napitke tipa kola i energetske napitke !energetske napitke !

Dnevni ritam obroka Dnevni ritam obroka

DDnevni obroknevni obrok podrazumevapodrazumeva k količinoličinu u kkvalitetnihvalitetnih namirnicanamirnica,, sadržanih u svim sadržanih u svim konzumiranim dnevnim vrstama jelakonzumiranim dnevnim vrstama jela..

DDnevni obrok deli na tri delanevni obrok deli na tri dela, odnosno tri , odnosno tri bazična bazična obedaobeda::

doručak, doručak, ručak, ručak, večera večera PPo potrebi se planiraju o potrebi se planiraju poluobedipoluobedi (dve užine). (dve užine).

ORGANIZOVANA ISHRANA ORGANIZOVANA ISHRANA DECE ŠKOLSKOG UZRASTDECE ŠKOLSKOG UZRASTAA

Ishrana u školi Ishrana u školi ima veoma značajno mesto u ima veoma značajno mesto u celokupnoj ishrani dececelokupnoj ishrani dece::

Korekcija porodične ishrane;Korekcija porodične ishrane; Dodavanje energije u vreme kada je deci Dodavanje energije u vreme kada je deci

potrebno, za očuvanje radne sposobnosti u potrebno, za očuvanje radne sposobnosti u toku nastave;toku nastave;

stvaranje pozitivnih navika,stvaranje pozitivnih navika,

ORGANIZOVANA ISHRANA ORGANIZOVANA ISHRANA DECE ŠKOLSKOG UZRASTDECE ŠKOLSKOG UZRASTAA

Ishrana u školiIshrana u školi Socijalne nejednakostiSocijalne nejednakosti Obrazovanje u kulturi obedovanjaObrazovanje u kulturi obedovanja Mnogobrojni razlozi, kao što su nedovoljna Mnogobrojni razlozi, kao što su nedovoljna

posvećenost roditelja, njihova prezaposlenost, posvećenost roditelja, njihova prezaposlenost, loši socioekonomski uslovi, nemogućnost loši socioekonomski uslovi, nemogućnost nabavke određenih namirnica i nepoznavanje nabavke određenih namirnica i nepoznavanje bioloških vrednosti istih, mogu dovesti do bioloških vrednosti istih, mogu dovesti do nepravilne ishrane i ugrožavanja zdravlja dece. nepravilne ishrane i ugrožavanja zdravlja dece.

ŠKOLSKŠKOLSKE KUHINJEE KUHINJE

Osnivanje školskih kuhinja i Osnivanje školskih kuhinja i pravilno pravilno organizovanje dopunske ishrane školske dece organizovanje dopunske ishrane školske dece može da reši problem vezan za neujednačenost može da reši problem vezan za neujednačenost i insuficijentnost porodične ishrane. i insuficijentnost porodične ishrane. S obzirom na način organizovanja ishrane u S obzirom na način organizovanja ishrane u školamaškolama razlikrazlikuju seuju se tri oblika tri oblika::

ishrana učenika na klasičnoj nastavi;ishrana učenika na klasičnoj nastavi; u produženom boravku;u produženom boravku; celodnevna ishrana.celodnevna ishrana.

MLEČNE KUHINJEMLEČNE KUHINJEOvaj tip školskih kuhinja ima zadatak da Ovaj tip školskih kuhinja ima zadatak da

školskoj deci obezbedi jedan dopunski obed.školskoj deci obezbedi jedan dopunski obed.U cilju ispravke hroničnih deficita, još 1925.U cilju ispravke hroničnih deficita, još 1925.

godine u Oslu, prvi put učenicima je godine u Oslu, prvi put učenicima je organizovan tzv."Oslo doručak".organizovan tzv."Oslo doručak". Oslo doručak se sastojOslo doručak se sastojii od: od:

Mleka 400-500 ml ili sira 20 gMleka 400-500 ml ili sira 20 g Biskvita 400 gBiskvita 400 g Šargarepe 100 g ili pomorandže 70 g ili Šargarepe 100 g ili pomorandže 70 g ili

jabuke 50 gjabuke 50 g

Modifikovani Oslo doručakModifikovani Oslo doručak Školski obrok treba da obezbedi Školski obrok treba da obezbedi 500 kcal 500 kcal i i

oko polovine potreba u animalnim proteinima, oko polovine potreba u animalnim proteinima, Ca, Fe, vitaminu A, riboflavinu i folnoj Ca, Fe, vitaminu A, riboflavinu i folnoj kiselini, a sezonski i vitamin C i biljnih kiselini, a sezonski i vitamin C i biljnih vlakana.vlakana.

Modifikovani Oslo doručakModifikovani Oslo doručak Modifikovani "Oslo doručak" se sastoji od:Modifikovani "Oslo doručak" se sastoji od:

200-250 ml poluobranog ili obranog mleka ili 200-250 ml poluobranog ili obranog mleka ili 20-50 g sira20-50 g sira

½ ili jedno celo ½ ili jedno celo jaje ili 20-30jaje ili 20-30 g mesnog g mesnog nareskanareska i ili sardineli sardine

5050 g povrg povrćaća 75-100 g polubelog ili crnog hleba ili peciva 75-100 g polubelog ili crnog hleba ili peciva oko 100 g svežeg voća ili oko 100 g svežeg voća ili vvoćnog sokaoćnog soka

Opšte kuhinjeOpšte kuhinje

Ovaj tip kuhinja se preporučuje tamo gde Ovaj tip kuhinja se preporučuje tamo gde đđaci aci imaju imaju produženi boravak ili stanuju daleko od produženi boravak ili stanuju daleko od školeškole..

OObed bed treba da obezbedi treba da obezbedi 1/3 dnevnih potreba 1/3 dnevnih potreba u u energenergijiiji, gradivnim i zaštitnim materijama. , gradivnim i zaštitnim materijama.

Kuhinje pri Kuhinje pri đačkim domovimađačkim domovima

Ovaj tip kuhinja ima zadatak da đacima Ovaj tip kuhinja ima zadatak da đacima obezbedi celokupne dnevne potrebe obezbedi celokupne dnevne potrebe u u energenergijiiji, gradivnim i zaštitnim materijama, gradivnim i zaštitnim materijama. .

Đačke kuhinje treba da ispune sve Đačke kuhinje treba da ispune sve građevinsko-tehničke i sanitarno-higijenske građevinsko-tehničke i sanitarno-higijenske zahtevezahteve

ODOJČESlide 2Slide 3ODOJČENutritivne i energetske potrebe odojčetaenergetske potrebe odojčetaSlide 7Slide 8Prednost dojenjaSlide 10Slide 11Kontraindikacije za dojenjeKategorije majčinog mlekaUčestalost i dužina podojaDnevna količina mlekaDvovrsna ishrana odojčadiVeštačka ishranaMešovita ishrana odojčadiSlide 19Pravila pri uvođenju nemlečne hraneSlide 21Slide 22Uvođenje hraneSlide 24Slide 25Slide 26Slide 27Malo dete i dete predškolskog uzrastaSlide 29Slide 30Dete od dve godine može da:Dete od tri godine je spremno da:Sa navršene četiri godine predškolsko dete:Malo dete je dete starosti od 1 do 3 godine života. Predškolsko dete – od 3 do 6 godine životaNutritivne preporuke za ishranu male dece i dece predškolskog uzrastaEnergetske potrebe deceDnevne potrebe u proteinimaSlide 38Prosečna težina i visina predškolske dece Preporuke energetskog unosa i proteinaDnevne potrebe u ugljenim hidratima od 50-75% DEPPotrebe u mastimaPotrebe .....Slide 43Slide 44unos vodePIRAMIDA ISHRANESlide 47Slatkiše- ograničiti u ishrani deceKOLEKTIVNA ISHRANA DECENormativi ishrane dece u predškolskoj ustanovi određuju se na osnovu sledećih elemenata :Normativi ishrane dece u PUUticaj roditeljaHrana nije nagrada!Češći, a manji obrociKlasifikacija školske dece po uzrastuRast i razvitak dece- karakteristike odrastanja u školskom uzrastuSlide 57Rast i razvitak dece- karakteristike odrastanjaadolescencija- karakteristike odrastanjaSlide 60Slide 61Slide 62TinejdžerUloga i značaj pravilne ishrane dece školskog uzrastaSlide 65Energetske i nutritivne potrebeSlide 67Prosečne dnevne energetske potrebeSlide 69Slide 70Ugljeni hidrati treba da obezbede 50-75% DEP–a; prednost treba dati složenim UHMasti treba da obezbede 20-35 %DEP-a (najbolje 25-30% DEP jer je to presek više preporuka)Slide 73Potrebe u vitaminimaSlide 75Slide 76Potrebe u mineralnim materijamaSlide 78Slide 79Voda !Slide 81Dnevni ritam obrokaSlide 83ORGANIZOVANA ISHRANA DECE ŠKOLSKOG UZRASTASlide 85ŠKOLSKE KUHINJEMLEČNE KUHINJEModifikovani Oslo doručakSlide 89Opšte kuhinjeKuhinje pri đačkim domovima