PITANJA ZA ZAVRNI TEST IZ INENJERSKE EKONOMIJE 1. Koji su pokazatelji proizvodnje graevinskih objekata? 2. Opisati osnovne odredbe ugovora 3. Opisati sadraj,nain voenja i koritenje gradiline dokumentacije 4. Dati obrazloenje investicionog programa 5. ta je studija opravdanosti i navesti ta sadri? 6. Opisati nain naplate radova putem beskamatnog avansa 7. ta je ugovaranje po FIDIC-u? 8. ta su opti i posebni uslovi ugovaranja? 9. ta je kalkulativni faktor? 10 .ta je predmjer radova, a ta predraun? 11. ta sadri proizvodna vrijednost objekta? 12. Kako se odreuje proizvodna vrijednost objekta? 13. Navesti strukturu cijene objekta? 14. ta je investicioni program, a ta trokovi ureenja graevinskog zemljita? 15. ta obuhvataju trokovi pripremanja graevinskog zemljita? 16. ta obuhvataju trokovi opremanja graevinskog zemljita? 17. ta su prosjene norme u graevinarstvu? 18. ta su finansijske garancije i navesti neke od njih? 19. ta je garantni rok? 20. Navesti naine naplate izvedenih radova 21. Opiite obraun razlike u cijeni kliznom skalom 22. ta je biznis plan? 23. ta je finansijski plan? 24. ta je CASH-FLOW? 25. Na koji nain se odreuje jedinina cijena za naknadne radove? 26. Navesti naine ugovaranja u naoj praksi 26. ta je proizvodna, a ta trina vrijednost objekta? 27. ta je ugovaranje? 28. ta je licitaciona dokumentacija? 29. ta je licitiranje? 30. Za koje se objekte radi studija opravdanosti? 31. ta je kapital i objasniti realni i finansijski oblik kapitala? 32. ta je revalorizacija cijene, objasniti 33. Navesti i objasniti metode revalorizacije cijene 34. ta je graevinska knjiga, od ega se sastoji i kako se vodi? 35. Objasniti obraun privremenih situacija putem graevinske knjige 36. Objasniti obraun privremenih situacija putem matrice naplate 37. Objasniti nain uplate i povraaja beskamatnog avansa

1. Koji su pokazatelji proizvodnje graevinskih objekata?Produktivnost P- kolinik koliine ostvarenog proizvoda Q i utroka radne snage L: P = Q : L To je ist tehniki pokazateljEkonominost E kolinik ostvarene vrednosti proizvodnje V i trokova T:E = V : TTo je odnos vrednosti obima trokova za predmetnu proizvodnju (a ne trokova u celom preduzeu) Rentabilnost R kolinik dohotka D i sredstava angaovanih u proizvodnji S:R = D : STo je isto finansijski pokazatelj To je mera koliko dobiti je ostvareno na uloeni kapital 2. Opisati osnovne odredbe ugovoraOdredbama ugovora se, pojedinim lanovima ugovora, formuliu pravila ponaanja i delovanja ugovaraa u zajednikom poslu. Ako ugovarai, do zavretka posla, za sva sporna pitanja nau odgovore u odredbama ugovora i meu njima ne doe do konflikta, moe se smatrati da je ugovor dobro sainjen i da je izvrio svoju funkcijuPredmet ugovora - radovi koji se ugovaraju Radovi koji se izvode po nalogu investitora - naknadni radovi Viak radova Nepredvieni radovi Cena Prilikom ugovaranja po sistemu ''klju u ruke'' u ugovorenoj ceni su ugovoreni svi trokovi Kod ugovaranja po m2 ugovora se jedinina cena za m2 i ukupna cena izvoenja objekta koja je proizvod jedinine cene i projektovane pBazni datum datum formiranja ugovorene cene Revalorizacija cene - razlika u ceni (klizna skala) Nain isplate izvrenih radova Rokovi izvoenja radova i produenje rokova Cena, rok i kvalitet su, praktino, najznaajnije osnovne odredbe ugovora izmeu investitora i izvoaa ovrine Osim navedenih osnovnih odredbi ugovaranja, ugovaraju se i: garancije koje izvoa daje investitoru za dobro izvrenje posla, garantni rokovi za pojedine vrste radova, ugraene sklopove i instalacije,kazne i premije za neizvrenje, odnosno izvrenje rokova graenja,procedura raskidanja ugovora,nain reavanja sporovaSastavni deo ugovora, osim ve napred navedenog, predstavljaju i: opti i posebni uslovi ugovaranja,tehnika dokumentacija, kao iprojekat organizacije graenja sa tehnologijom i dinamikom izvoenja radova

3. Opisati sadraj,nain voenja i koritenje gradiline dokumentacije

Dokumentacija predstavlja skup svih dokumenata, projekata, elaborata, finansijskih analiza i pokazatelja potrebnih da bi se neki investicioni poduhvat planirao i realizovao u ugovorenom roku i po predvienoj ceni i kvalitetuU tom smislu moe se razmatrati pravni, tehniki i ekonomski aspekt investicije, odnosno dokumentacijeUgovorom, ali i optim i posebnim zakonskim propisima su definisane i dunosti izvoaa radova.Dunosti izvoaa su: izvoenje radova prema tehnikoj dokumentaciji u skladu sa zakonomorganizovanje gradilita obezbeenje sigurnosti objektaobezbeenje kvaliteta izvedenih radovvoenje graevinske knjige i knjige inspekcijegeodetsko osmatranjeobezbeenje objekta i okoline u sluaju prekida radovaGradilinu dokumentaciju ine: graevinski dnevnikgraevinska knjigaevidencija prisustva radnika na posluknjiga graevinske inspekcijeelaborat zatite na raduknjiga interne kontrolekompletna projektna dokumentacija dopunjena izvoakom dokumentacijomoperativni dinamiki plan realizacije radovaplan radne snage i materijalakopija ugovora o izgradnji objektaodobrenje za izgradnjuprojekat tehnologije izvoenja radovaprojekat betonaorganizaciona ema gradilita sa saglasnostima na prikljukeOd ovih dokumenata, neka su definisana pojedinim pozakonskim aktima. Graevinski dnevnik je definisan ''Pravilnikom o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije i graevinskog dnevnika''. Graevinski dnevnik se vodi u obliku povezane i peatom izvoaa radova overene sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija).4. Dati obrazloenje investicionog programa

Analizira i sraunava cenu jednog projektaPo aktuelnim propisima ne mora biti sastavni deo investiciono-tehnike dokumentacijeKljuni dokument za upravljanje investicijom u finansijskom pogleduStruktura investicionog programa zavisi od:tehniko-tehnolokih karakteristika objekta lokacije na kojoj se gradipropisa koji obavezuju na regulisanje naknade za: gradsko graevinsko zemljite, obezbeenje elektrine energije, daljinskog grejanja i telefonskog prikljukaOsim formiranja ukupne cene kotanja, korisno je da se vrednost projekta izrazi i preko jedinice mere izgraenog objekta. U naim uslovima uobiajeno je da se kao reprezent usvoji m2 korisnog prostora izgraenog objekta.5. ta je studija opravdanosti i navesti ta sadri?Predvianje cene kotanja objekata se odvija preko predinvesticionih studija, studija opravdanosti i investicionih programaPreko ovih dokumenata moe se sagledati i opravdanost ulaganja u planiranu investicijuZakon o planiranju i izgradnji za pojedine objekte, za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva (Ministarstvo za kapitalne investicije), obavezuje izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti Zakonom je predvieno da prethodna studija opravdanosti sadri i generalni projekat, a studija opravdanosti da sadri i idejni projekat Ove studije su obavezne za objekte od posebnog znaaja za Republiku Srbiju, kao i za neke objekte koji se finansiraju iz drutvenih sredstava: budeta i fondova Ostali investitori (pravna i fizika lica) mogu, u skladu sa svojim interesima, raditi ili naruiti da im se izrade ove studije za objekte koje nameravaju da gradeNa osnovu prethodne studije opravdanosti donosi se odluka o ulaganju sredstava u izradu idejnog projekta, i prethodne i istrane radove koji su neophodni za kvalitetno izvrenje izrade idejnog i kasnije glavnog projekta. U studiji opravdanosti se dokazuje finansijska, trina, ekonomska i drutvena opravdanost investiranja u izgradnju objekta za izabrano varijantno reenje iz generalnog projektaU studiji opravdanosti se na kraju formulie zakljuak o opravdanosti investicije sa odgovarajuom zbirnom ocenom te opravdanosti, obrazloenjem i stepenom pouzdanosti te ocenePrethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti ine strunu dokumentacionu osnovu za donoenje odluke od strane investitora za izgradnju objektaStudija oznaava istraivanje raznih uticaja u vezi sa planiranom izgradnjom (npr. trini uslovi, mogunosti finansiranja, izvori sirovina, itd)Investiciona studija/ studija opravdanosti (engleski: feasibility study, investment study), je najvanija studija jer sadri razraen tehno-ekonomski elaborat kojim se definie koncepcija objekta i na osnovu sprovedenih istranih radova se analiziraju uslovi i opravdanost izgradnje.Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se finansijska, trina, ekonomska i drutvena opravdanost izgradnje objekta za koji je izraen generalni projekat Osnovu za izradu prethodne studije opravdanosti ine prethodni radovi i generalni projekat.Prethodna studija opravdanosti ima sledei sadrajUvod Opis objekta Ocena razvojnih mogunosti investitora Analiza prodajnog trita Prikaz generalnog projekta i tehniko-tehnolokih reenja Analiza nabavnog trita Analiza lokacije i ivotne sredine Finansijska analiza Ocena projekta ZakljuakStudija opravdanosti ima sledei sadraj:Uvod Opis objekta Ocena razvojnih mogunosti investitora Analiza prodajnog trita Prikaz idejnih projekata Analiza nabavnog trita Prostorni i lokacijski aspekti Analiza ivotne sredine i zatite na radu Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije projektaStudija opravdanosti ima sleEkonomsko-finansijska analiza Finansijska (komercijalna) ocena Drutvena ocena Ocena u uslovima neizvesnosti Zakljuak dei sadrajAko se studijom opravdanosti dokae opravdanost investiranja, investitor donosi odluku o njenom prihvatanju Na osnovu odluke o prihvatanju studije opravdanosti pristupa se obezbeenju finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju projektaOvo pretpostavlja donoenje odluke o ulaganju sopstvenih sredstava investitora i/ili zakljuivanje ugovora sa finansijerima ili drugim ulagaima sredstava (zajedniko ulaganje - engleski: joint venture, i slino)6. Opisati nain naplate radova putem beskamatnog avansaAvans (francuski: avance - isplata unapred), znai plaanje unapred za radove koji e tek biti izvreni. Avans se obino daje kao deo (ili procenat) od ukupno ugovorene vrednosti radova radi nabavke materijala i formiranja gradilita lan 29. Posebnih uzansi o graenju govori o uticaju primljenog avansa na ugovorenu cenu: "Ako je ugovoreno da se avans ili deo avansa daje izvoau radi nabavke materijala, izvoa ne moe da zahteva izmenu cene zbog izmene cene materijala, ukoliko je primljenim avansom mogao iskljuiti uticaj izmena cena materijala na ugovorenu Avans se obino daje kao deo (ili procenat) od ukupno ugovorene vrednosti radova radi nabavke materijala i formiranja gradilita Avans je po pravilu beskamatniInteres investitora je da, davanjem beskamatnog avansa, izvoau omogui obrtna sredstva za otpoinjanje izvoenja radova, a takoe i da osigura fiksnost cene, odnosno da je zatiti od uticaja inflacije na tritu cenu".Izvoa je spreman da prihvati avans, za pripremne radove i nabavku materijala. Postavlja se pitanje, ako se posluje na inflatornom tritu, koliki avans racionalno izvoa moe da prihvati za obezbeenje materijalaViak primljenog avansa, koji izvoa ne moe racionalno da iskoristi, ima mogunost da plasira svojim kooperantima i isporuiocima materijala, u cilju obezbeenja ugovorenih cena njihovih usluga od uticaja inflacijeNain uplate, odnosno naplate avansa, kao i sva druga plaanja po ugovornim obavezama, najbolje je odrediti lanovima ugovoraOdredbama ugovora se regulie da se ugovoreni avans izvoau uplauje u celosti ili u delovima, u odreenim rokovima, na osnovu ispostavljene avansne situacije, ili samo na osnovu ugovora, bez ispostavljanja avansne situacijeUplaeni avans izvoa pravda izvedenim radovima i vraa investitoru putem privremenih situacija''Opravdan'' avans je, u praksi realizacije finansijskih odnosa izmeu naruioca i izvoaa, deo avansa, ili celokupna suma avansa, koji je namenski utroen za graenje, odnosno nabavku materijalamogui naini vraanja avansa su: Izvoa vraa primljeni avans uz svaku mesenu situaciju koja se ispostavlja po ugovorenoj dinamici naplate izvoenja radova. Avans se vraa meseno u delovima. Ukupna vrednost ispostavljene situacije se umanjuje za iznos stvarno iskorienog avansa na sledei nain: Ukupan iznos avansa se podeli brojem meseci iz ugovorenog roka graenja. Svaka ispostavljena mesena situacija se umanjuje za dobijeni iznos avansa, tako da se avans u potpunosti opravda (vrati) na kraju roka graenja Primer: Neka je investitor uplatio izvoau avans, 30% od ukupno ugovorene vrednosti radova, i neka je ugovoreni rok graenja 10 meseci. Neka mesena situacija sadri realizaciju od 10% ugovorene cene. Od toga je 7% za naplatu, a 3% je deo kojim se pravda (vraa) avansIzvoa vraa primljeni avans uz svaku mesenu situaciju, koja se obraunava po stvarno izvrenim radovima, u procentu u kome je primljen na ukupno ugovorenu vrednost radova Primer: Neka je investitor uplatio izvoau avans od 30% ukupno ugovorene vrednosti radova. Neka mesena situacija sadri realizaciju u nekom iznosu. Od toga 70% je za naplatu, a 30% je deo kojim se pravda (vraa) avansAko do okonanog obrauna deo avansa ostane neiskorien, bilo iz kog razloga, njega treba vratiti putem okonane situacijeAko i posle obraunate okonane situacije preostane neiskorien deo sredstava od avansa, izvoa ih mora vratiti investitoru uz zakonsku kamatuPosebno je pitanje zbog ega je dolo do toga da deo avansa ostane neiskorien: zbog nedoreenih ugovornih odredbi, ili neaurnosti izvoaa ili investitora7. ta je ugovaranje po FIDIC-u? FEDERATION INTERNATIONALE DES INGENIEURS - CONSEILS (francuski: Meunarodna federacija inenjera konsultanataOsnovana 1913.Sedite u LozaniOko 70 nacionalnih udruenjaEtiki kodeksOpti i posebni uslovi ugovaranja) je Meunarodna federacija nacionalnih udruenja inenjera konsultanata.Primena FIDIC-ovih uslova ugovaranjaIBRD Svetska banka za obnovu i razvojEBRD Evropska banka za obnovu i razvojEIB Evropska investiciona bankaEAR Evropska agencija za rekonstrukciju etiri standardne forme ugovora:Uslovi ugovora za izgradnju Condition of Contract for Constructionza graevinske ili inenjerske radove projektovane od strane investitoraizvodja gradi u skladu sa projektom koji obezbeuje InvestitorUslovi ugovora za opremanje i projektovanje-izgadnju Conditions of Contract for Plant and Design-Buildza elektro i/ili mainska postrojenja, i za projektovanje i izgradnju objekata izvoa projektuje i obezbedjuje, u skladu sa zahevima investitora, graevinske, mainske ili elektro radoveUslovi ugovora za projekte klju u ruke Conditions of Contract for EPC Turnkey Projectspogodni za obezedjivanje, po principu klju-u-ruke, nekog postrojenja, ili nekog infrastrukturnog projekta, gde Izvodja preuzima potpunu odgovornost za projektovanje i izvodjenje projektaza projekte "klju-u-ruke izvodja izvodi sve inenjerijske, nabavljake i izvodjake radove (Engineering Procurement Construction), obezbedjujui potpuno opremljeno postrojenje, spremno za rad (na "okretanje kljua").Kratki oblik ugovora Short Form of Contractza graevinske radove male vrednosti za relativno jednostavne radove za radove kratnog trajanjaprojekte obezbeuje investitor moe da se koristi i za radove koje projektuje izvodjaOpti i posebni uslovi ugovaranja PO FIDIC:OPSTIOpte odredbe (General Provisions) Naruilac (The Employer) Inenjer (The Engineer) Izvoa (The Contractor) Nominovani Podizvoai (Nominated Subcontractors) Osoblje i radna snaga (Staff and Labour) Oprema materijal i izrada (Plant, Materials and Workmanship) Poetak, kanjenje i obustava (Commencement, Delays and Suspension)

Tetovi za kompletiranje (Tests on Completion) Naruioevo preuzimanje (Employers Taking Over)Odgovornost za nedostatke (Defects Liability) Merenje i vrednovanje (Measurement and Evaluation) Izmene i prilagoavanja (Variations and Adjustments) Ugovorna cena i plaanje (Contract Price and Payment) Naruioev raskid (Termination by Employer) Izvoaeva suspenzija i raskid (Suspension and Termination by Contractor) Rizik i odgovornost (Risk and Responsibility) Osiguranje (Insurance) Via sila (Force majeure) Odtetni zahtevi, sporovi i arbitraa (Claims, Disputes and Arbitration)POSEBNIU cilju pomoi u sastavljanju posebnih uslova ugovora FIDIC je pripremio tzv.:Uputstvo za pripremu posebih uslova8. ta su opti i posebni uslovi ugovaranja? Opti uslovi ugovora za radove moraju se koristiti za sve ugovore o radovima koji se finansiraju po programima EU.Tekst optih uslova se ne moe menjati.U sluaju da je neku odredbu potrebno izmeniti, dopuniti ili ukinuti to se radi u Posebnim uslovimaPosebni uslovi se moraju posebno pripremati za svaki konkretan ugovorOpti uslovi ugovora se sastoje od 66 69 lanova koji se grupiu u sledee celine:

UVODNE ODREDBEOBAVEZE OVLAENOG UGOVARAAOBAVEZE IZVOAA POETAK IZVOENJA I ODLAGANJE MATERIJALI I IZRADA PLAANJA PRIJEM RADOVA I ODRAVANJE NEISPUNJENJE I RASKID UGOVORA REAVANJE (PORAVNANJE) SPOROVA ETIKE KLAUZULE10 .ta je predmjer radova, a ta predraun? Predmer i predraun je jedan od osnovnih dokumenata kojima se definiu tehnike karakteristike, cena objekta, finansijski odnosi izmeu investitora i izvoaa radovaU predmeru su obraunate ukupne koliine radova predvienih tehnikom dokumentacijom glavnim projektom za odreeni graevinski objekat Predraunom radova odreuje se predraunska vrednost graenja, odnosno proizvodna cena graenja objekta, koja se sastoji od cene grubih graevinskih, graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova12. Kako se odreuje proizvodna vrijednost objekta?9. ta je kalkulativni faktor?RAUNANJE TROKOVA IZGRADNJE OBJEKTAObraun cene graenja objekta se vri kao zbir cena svih pozicija iz predmera radovaObraun cene pojedinih pozicija predmera radova se vri analizom cena-kalkulacijom pomou graevinskih normiUlazni podaci za analizu cena su:Cena radaCena materijalaCena rada graevinskih mainaKalkulativni faktorCena pozicija izvoenja radova odreuje se putem analize cena-kalkulacija na sledei nain: Cp = EMAT+MEH + ERS x F , gde suCp - cena pozicije (radova)EMAT+MEH -trokovi materijala sa trokovima mehanizacijeERS - trokovi radne snageF-Kalkulativni faktor na trokove radne snage (bruto zarade proizvodnih radnika)U sluaju kada se cena pozicija izvoenja radova odreuje po obrascu: Cp = EMAT+MEH + ERS x F Kalkulativni faktor F se rauna: kao kolinik svih prateih trokova koji nisu ukljueni u kalkulaciju cene i bruto zarada proizvodnih radnika:F= PT /ERS , gde su:F kalkulativni faktor,PT pratei trokovi (koji na pr. mogu biti: zarade reijskog osoblja, materijalni trokovi, kancelarijski materijal, transportne usluge, razne takse i dabine, naknade za bolovanja zaposlenih, trokovi reprezentacije, itd) ERS - trokovi radne snage (bruto zarade proizvodnih radnika)PROIZVODNA VREDNOST GRAEVINSKOG OBJEKTAPrikazani nain formiranja cene, pored trokova izgradnje objekta i infrastrukture na lokaciji, sadri i razmatranja i obraun naknada koje investitori plaaju javnim komunalnim preduzeima. Meutim usled neminovnih promena u ekonomskom sistemu, pitanje je koliko e dugo izloeni model moi da opstane. Naime ukljuenjem gradskog graevinskog zemljita u promet i vlasnika transformacija komunalnih preduzea moe dovesti do sutinskih promena koje se odnose cenu zemljita i na gazdovanje objektima infrastrukture.

19. ta je garantni rok?Garantni rok predstavlja jedan od posebnih uslova ugovaranja, koji se odnosi na konkretan objekat. Ukoliko ugovorom garantni rokovi nisu precizirani, onda vae propisi u toj oblasti Odlukom o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izgraenih investicionih objekata, odnosno izvedenih radova na tim objektima propisani su garantni rokovi. Iako je ovaj pravni akt prilino star (odluka je doneta 1973. godine) on je jo uvek na snazi.Ovom Odlukom su, prema vrsti objekata, propisani minimalni garantni rokovi5 godina (visoke brane, hidroelektrane, trafostanice, objekti za masovni prijem ljudi, ...)3 godine (pruge, putevi, tornjevi, rafinerije, hale raspona preko 15 m, objekti visokogradnje preko 18 m visine, dalekovodi, ...)2 godine (poslovne zgrade, obrazovne i zdravstvene institucije, komunalni objekti). Za opremu i postrojenja koji se ugrauju vae garantni rokovi proizvoaa opreme29. ta je licitiranje? 27. ta je ugovaranje?Izvoenju radova, osim projektovanja i procedura koje se tiu pripremanja lokacije, predstoji izbor izvoaa radova koji se, najee, obavlja pozivnim ili javnim nadmetanjem, tj. sprovoenjem licitacije, odnosno tenderskom procedurom.Sprovoenje licitacije podrazumeva: organizaciju i upravljanje procesom podnoenja ponuda, iprocenu, vrednovanje ponuda i ugovaranjeOrganizacija i upravljanje procesom podnoenja ponuda obuhvata sledee aktivnosti, ako se sprovodi javno nadmetanje: opta objava o nameri sprovoenja licitacijepriprema i objavljivanje poziva na licitacijudostavljanje ponuaima tenderske dokumentacijeeventualni obilazak lokacije gradilitarazjanjenja ponuaima - pitanja i odgovori koji se odnose na tendersku dokumentacijueventualna priprema dodatka tenderske dokumentacije (adenduma)registrovanje potvrda prijema ponudajavno otvaranje ponuda i priprema i potpisivanje zapisnika od strane svih uesnika u licitacijiProcena, vrednovanje ponuda i ugovaranje (u sluaju javnog nadmetanja) podrazumeva sledee aktivnosti:komisijsko ocenjivanje, vrednovanje i rangiranje ponudapriprema nacrta izvetaja o ocenjivanju tenderapriprema i podnoenje izvetaja nadlenim organimapotpisivanje ugovoragde je to neophodno, dobijanje saglasnosti od strane finansijeraGeneralno, procedure izbora najpovoljnijeg ponuaa se mogu razvrstati prema izvorima finansiranja: iz budetaiz sredstava meunarodnih finansijskih institucijaiz privatnih sredstav34. ta je graevinska knjiga, od ega se sastoji i kako se vodi?Graevinska knjiga je najvaniji segment u naplati izvedenih radovaStoga je vrlo vano kako e graevinska knjiga izgledatiKroz graevinsku knjigu radi se obraun izvedenih radova prema stavkama iz trokovnikaGraevinska knjiga usko je vezana uz primjenu Normativa za izvoenje graevinskih radova - Graevinske normePravilnim koritenjem graevinskih normi u obraunu radova moete zaraditiDanas postoji mnogo malih graevinskih tvrki i obrta, koje nemaju adekvatnih kadrova za izradu graevinske knjige.esto se dogaa da zaboravite obraunati neke na oko nevane radove koje ste izveli. esto ne primjenite razne koeficijente kojima moete poveati koliinu izvedenih radova. To su koeficijenti za oteane uvjete rada (visina, dubina, rastresitost. . .) esto odbijate otvore koje imate pravo obraunati.Izvoa je duan voditi graevinsku knjigu i ako su radovi ugovoreni po sistemu klju u ruke, ili sl.U graevinsku knjigu upisuju se toni podaci o izmjenama i koliinama stvarno izvedenih radova po odgovarajuim stavkama iz trokovnika i slui kao dokaz (dokument) za obraun i naplatu radova. Po potrebi, u graevinsku knjigu ucrtavaju se i odgovarajue skice.Rukovodilac radova Izvoaa i nadzori inenjer duni su izraivati potrebne obraunske nacrte koji se smatraju sastavnim dijelom graevinske knjige. Obraunski nacrti koji se smatraju sastavnim dijelom graevinske knjige, vode se u jednom primjerku na kopiju izvedbenog projekta.Sve se promjene upisuju u vie boja. Uz obraunski nacrt mogu biti prikljueni i posebni znaajniji detalji sa pozivom na graevinski dnevnik ili graevinsku knjigu, kada je, zbog ega i od koga nareena izmjena.Obraunske nacrte potpisuju nadzorni inenjer i rukovodilac radova. Graevinska knjiga vodi se u jednom primjerku na nain da svaka stavka iz trokovnika ima svoj zasebni list.Po zavrnom konanom obraunu svi listovi graevinske knjige uvezuju se i predaju naruitelju. Podatke za graevinsku knjigu zajedniki prikupljaju nadzorni inenjer i rukovoditelj radova, te krajem mjeseca upisuju koliine radova izvrene u tom mjesecu sa raunskom dokaznicom tih koliina i potpisuju vjerodostojnost tih podataka.Sve koliine navedene u graevinskoj knjizi koje se naknadno ne mogu provjeravati, a ovjerio ih je nadzorni inenjer, smatraju se konano utvrenim koliinama. Sve ispravke u graevinskoj knjizi moraju biti obostrano potpisane.

20. Navesti naine naplate izvedenih radova35. Objasniti obraun privremenih situacija putem graevinske knjige 36. Objasniti obraun privremenih situacija putem matrice naplate 37. Objasniti nain uplate i povraaja beskamatnog avansa(SVI ODGOVORI SU TU)

Nain naplate izvedenih radova se definie odredbama ugovora zakljuenog izmeu izvoaa i investitora. Najee se ova naplata vri na dva naina: po izvrenim radovimabeskamatnom avansnom uplatomPrema Posebnim uzansama o graenju "Na osnovu privremene situacije isplata se vri u roku od 8 dana od dana prijema privremene situacije, a na osnovu okonane situacije - u roku od 15 dana od dana prijema okonane situacije (lan 63)"Prema Uzansama "Overavanje situacije od strane naruioca nije uslov za plaanje na osnovu situacije (lan 65.)", to znai da se overom situacije definie nesporna vrednost radova za naplatu, a mogue je koristiti i druge naine plaanja: avansno plaanje, plaanje prema dinamici priliva sredstava investitoru, plaanje prema finansijskom dinamikom planu, itd., pod uslovom da ukupno plaanje ne prelazi ugovorenu vrednost radova, to se obraunava okonanom situacijom.U sluaju prekoraenja ugovorenog roka naplate situacije, investitor je duan da izvoau pravino nadoknadi tetu koja je nastalaOvo je od posebnog znaaja, ako se posluje u inflatornom reimuObraun nadoknade se obino ugovara: putem zatezne kamate, putem ugovorene klizne skale, ili na osnovu deviznog kursaOBRAUN PRIVREMENIH SITUACIJA PUTEM GRAEVINSKE KNJIGEOvaj nain obrauna situacija se primenjuje kada su radovi ugovoreni po jedinici mere ugraenog materijala Graevinska knjiga se sastoji od obraunskih listovaObraun izvedenih koliina vri se u obraunskom listu graevinske knjige na osnovu, na licu mesta, izmerenih dimenzija izvedene pozicijePrivremena situacija se popunjava na sledei nain: Opis radova po pozicijama za koje se vri obraun u privremenoj situaciji Uz opis radova/pozicija upisuju se kumulativno izvedene koliine radova Jedinine cene radova Mnoenjem upisanih koliina i jedininih cena pozicija, dobijaju se finansijske vrednosti pozicija Vrednost privremene situacije u posmatranom obraunskom periodu dobija se oduzimanjem kumulativne vrednosti prethodne situacije od kumulativne situacije za posmatrani obraunski periodOBRAUN PRIVREMENIH SITUACIJA PUTEM MATRICE NAPLATEOvaj nain obrauna situacija pogodan je kada se ugovorom precizira da su ugovorenom cenom obuhvaeni svi radovi potrebni da se objekat izgradi i privede funkcijiTo znai da se ne obraunavaju ni vikovi ni manjkovi radova u odnosu na predmer radova iz ponude izvoaa, koja je usvojena i verifikovana ugovoromU naoj praksi na ovaj nain se obino obraunavaju radovi ugovoreni po m2 izgraenog prostoraRadi preciznijeg odreivanja procenta izvrenja, pozicije matrice mogu da se podele na vie sastavnih tehnolokih aktivnosti, npr: parketarske radove mogue je podeliti na polaganje parketa, hoblovanje i lakiranjezidarske radove na zidanje i malterisanjeelektro instalacije na prvu fazu (kablovi koji se montiraju u zidove objekta), drugu fazu (elementi koji se montiraju na zidove objekta) i instalacije slabe struje (telefonske i TV instalacije

Avans (francuski: avance - isplata unapred), znai plaanje unapred za radove koji e tek biti izvreni. Avans se obino daje kao deo (ili procenat) od ukupno ugovorene vrednosti radova radi nabavke materijala i formiranja gradilita lan 29. Posebnih uzansi o graenju govori o uticaju primljenog avansa na ugovorenu cenu: "Ako je ugovoreno da se avans ili deo avansa daje izvoau radi nabavke materijala, izvoa ne moe da zahteva izmenu cene zbog izmene cene materijala, ukoliko je primljenim avansom mogao iskljuiti uticaj izmena cena materijala na ugovorenu cenu".Avans se obino daje kao deo (ili procenat) od ukupno ugovorene vrednosti radova radi nabavke materijala i formiranja gradilita Avans je po pravilu beskamatniInteres investitora je da, davanjem beskamatnog avansa, izvoau omogui obrtna sredstva za otpoinjanje izvoenja radova, a takoe i da osigura fiksnost cene, odnosno da je zatiti od uticaja inflacije na Izvoa je spreman da prihvati avans, za pripremne radove i nabavku materijala. Postavlja se pitanje, ako se posluje na inflatornom tritu, koliki avans racionalno izvoa moe da prihvati za obezbeenje materijalaViak primljenog avansa, koji izvoa ne moe racionalno da iskoristi, ima mogunost da plasira svojim kooperantima i isporuiocima materijala, u cilju obezbeenja ugovorenih cena njihovih usluga od uticaja inflacije trituNain uplate, odnosno naplate avansa, kao i sva druga plaanja po ugovornim obavezama, najbolje je odrediti lanovima ugovoraOdredbama ugovora se regulie da se ugovoreni avans izvoau uplauje u celosti ili u delovima, u odreenim rokovima, na osnovu ispostavljene avansne situacije, ili samo na osnovu ugovora, bez ispostavljanja avansne situacijeU sluaju prekoraenja ugovorenog roka uplate avansa, kao i parcijalne uplate avansa, investitor je duan da izvoau pravino nadoknadi tetu koja je nastala, jer nije ugovorenim sredstvima mogao da raspolae u ugovorenom vremenskom presekuNadoknadu treba regulisati odredbama ugovora, a obraun nadoknade se obino ugovara putem zatezne kamate, putem ugovorene klizne skale, ili na osnovu deviznog kursaPOVRAAJ AVANSAUplaeni avans izvoa pravda izvedenim radovima i vraa investitoru putem privremenih situacija''Opravdan'' avans je, u praksi realizacije finansijskih odnosa izmeu naruioca i izvoaa, deo avansa, ili celokupna suma avansa, koji je namenski utroen za graenje, odnosno nabavku materijalamogui naini vraanja avansa su: Izvoa vraa primljeni avans uz svaku mesenu situaciju koja se ispostavlja po ugovorenoj dinamici naplate izvoenja radova. Avans se vraa meseno u delovima. Ukupna vrednost ispostavljene situacije se umanjuje za iznos stvarno iskorienog avansa na sledei nain: Ukupan iznos avansa se podeli brojem meseci iz ugovorenog roka graenja. Svaka ispostavljena mesena situacija se umanjuje za dobijeni iznos avansa, tako da se avans u potpunosti opravda (vrati) na kraju roka graenja Primer: Neka je investitor uplatio izvoau avans, 30% od ukupno ugovorene vrednosti radova, i neka je ugovoreni rok graenja 10 meseci. Neka mesena situacija sadri realizaciju od 10% ugovorene cene. Od toga je 7% za naplatu, a 3% je deo kojim se pravda (vraa) avansIzvoa vraa primljeni avans uz svaku mesenu situaciju, koja se obraunava po stvarno izvrenim radovima, u procentu u kome je primljen na ukupno ugovorenu vrednost radova Primer: Neka je investitor uplatio izvoau avans od 30% ukupno ugovorene vrednosti radova. Neka mesena situacija sadri realizaciju u nekom iznosu. Od toga 70% je za naplatu, a 30% je deo kojim se pravda (vraa) avansAko do okonanog obrauna deo avansa ostane neiskorien, bilo iz kog razloga, njega treba vratiti putem okonane situacijeAko i posle obraunate okonane situacije preostane neiskorien deo sredstava od avansa, izvoa ih mora vratiti investitoru uz zakonsku kamatuPosebno je pitanje zbog ega je dolo do toga da deo avansa ostane neiskorien: zbog nedoreenih ugovornih odredbi, ili neaurnosti izvoaa ili investitora

18. ta su finansijske garancije i navesti neke od njih?Finansijske garancije izvoa daje investitoru u toku licitacione procedure i u toku ugovaranja radova. Sve ove garancije su finansijske - visina novanih sredstava u garanciji se odreuje u procentu od vrednosti ponude. Pod garancijom se podrazumeva pismena isprava kojom se garant obavezuje da e izvriti plaanje umesto dunika, ako dunik to ne uini u ugovorenom roku. U konkretnom sluaju dunik je izvoa, a garant poslovna banka izvoaa. Banka zaraunava izvoau odreena sredstva na ime izdavanja garancijePodrazumeva se da je izvoa komintent banke i da ima deponovana odreena sredstva Garancija, kao instrument osiguranja plaanja ima iroku upotrebu i predstavlja racionalno sredstvo, jer ne zahteva angaovanje sredstava unapred Njena svrha je da prui dokaze o osiguranju sredstava po unapred utvrenoj dinamici za redovno poslovanje ili za invesGarancija uz ponudu / licitaciona garancija podnosi se neposredno pre licitacije ili na samoj licitaciji, kojom ponua garantuje da e, ukoliko dobije posao, ugovoriti radove po ponuenoj ceni, roku i kvalitetu. Uobiajeno, ova garancija glasi na 0,5% od vrednosti ponude inidbena garancija / garancija za dobro izvrenje posla ili za savesno izvrenje ugovornih obaveza propisuje se posebnim uslovima ugovaranja i uobiajeno iznosi 10% od vrednosti ponude Avansna garancija - garancija za primljeni avans. Iznosi 5-10% od vrednosti avansa. Investitor vraa iznos garancije nakon opravdanog avansa od strane izvoaa Zadrani iznosi - vai do kraja garantnog roka. Investitor na zavretku graenja objekta vraa inidbenu garanciju i uzima garanciju sa zadranim iznosima, da bi se garantovale popravke u garantnom roku ticije13. Navesti strukturu cijene objekta?A.Participacije/naknade javnim preduzeima za ureenje graevinskog zemljitaTrokovi po ugovorima sa gradskim javnim preduzeima obuhvataju trokove po programu ureivanja graevinskog zemljita zemljite na kojem su izgraeni ili se planira izgradnja objekata, kao i zemljite koje slui redovnoj upotrebi tih objekata Moe biti javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljiteJavno graevinsko zemljite je ono na kojem su izgraeni ili se planira izgradnja javnih objekata od opteg interesa i javnih povrina i koje je u dravnoj svojiniOstalo graevinsko zemljite je izgraeno zemljite i zemljite namenjeno za izgradnju objekata, a koje nije odreeno kao javno graevinsko zemljite. Ono moe biti u svim oblicima svojine i u prometu jeA1. Naknade za ureivanje javnog graevinskog zemljita, to obuhvata trokove pripremanja i opremanja javnog graevinskog zemljita (Po ugovoru sa Direkcijom za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda plaaju se naknade za ureivanje javnog graevinskog zemljita, to obuhvata trokove pripremanja i opremanja javnog graevinskog zemljita)A2. Naknade za ureivanje (komunalno opremanje) graevinskog zemljita i izgradnju objekata mree infrastrukture(Naknade za ureivanje (komunalno opremanje) graevinskog zemljita i izgradnju objekata mree infrastrukture, koje nije obuhvaeno ugovorom sa Direkcijom za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda:elektroenergetskog sistematelefonskog saobraajatoplifikacije)B.Trokovi pripreme izgradnje infrastrukture i objekta na lokacitrokove izrade urbanistikih planova, geodetskih podloga i geotehnikog ispitivanja zemljita trokove izrade tehnike dokumentacije za infrastrukturu sa sinhron planom trokove reavanja imovinsko-pravnih odnosa u postupku raseljavanja;trokove obezbeenja stanova za potrebe raseljavanja, ruenje postojeih objekata; kao i trokove iseljavanja korisnika iz objekata predvienih za ruenje, i slino;trokove rekonstrukcije podzemnih instalacija i sanacionih radova,administrativne trokove, trokove nepredvienih radova, pratee trokove, i drugo ji na kojoj se gradi objekatC.Trokovi izgradnje infrastrukturnih objekata na lokacijitrokove izgradnje internih saobraajnica;trokove ureenja slobodnih povrina sa rasvetom i ozelenjavanjem;trokove izgradnje lokalne vodovodne mree u cilju povezivanja na gradsku mreu;trokove izgradnje lokalne fekalne i kine kanalizacije u cilju povezivanja na gradsku mreu;trokove izgradnje lokalne telefonske kanalizacije u cilju povezivanja na gradsku mreu;trokove nadzora nad izvoenjem infrastrukturnih objekata;administrativne trokove, trokove nepredvienih radova, pratee trokove, i drugo.Trokovi pripreme i izgradnje objektaD.1. Trokovi izrade i overe tehnike dokumentacije objektaProjektovanje se, uobiajeno, ugovara po m2 povrine objektaOvde spadaju arhitektonsko-graevinski projekti i projekti instalacija graevinskog objekta, dok su trokovi planske dokumentacije i projekata infrastrukture svrstani u trokove u taki B.D.2. Trokovi graenja objektaGradnja i opremanje objekta su po finansijskoj vrednosti najznaajnija komponenta strukture investicionog programa. To su sledei trokovi:Trokovi izvoenja grubih graevinskih radovaTrokovi izvoenja graevinsko- zanatskih radova Trokovi izvoenja instalaterskih radovaTrokovi izgradnje sklonita D.3. Trokovi nadzora nad izvoenjem objektaOstali (pratei) trokovitrokovi upravljanja projektom/trokovi poslovanjaadministrativni trokovi po pojedinim komponentama (trokovi tehnikog pregleda, pribavljanja upotrebne dozvole i saglasnosti na izvedeno stanje)U investicionom programu se obraunavaju po kvadratnom metru objekta.

14. ta je investicioni program, a ta trokovi ureenja graevinskog zemljita?

15. ta obuhvataju trokovi pripremanja graevinskog zemljita? 16. ta obuhvataju trokovi opremanja graevinskog zemljita? (SVI ODGOVORI SU NAVEDENI)

1.Investicioni programAnalizira i sraunava cena jednog projektaNe mora biti sastavni deo investiciono-tehnike dokumentacijeKljuni dokument za upravljanje investicijom u finansijskom pogleduStruktura investicionog programa zavisi od:tehniko-tehnolokih karakteristika objekta, lokacije na kojoj se gradipropisa koji obavezuju na regulisanje naknade za: gradsko graevinsko zemljite, obezbeenje elektrine energije, daljinskog grejanja i telefonskog prikljukaOsim formiranja ukupne cene kotanja, korisno je da se vrednost projekta izrazi i preko jedinice mere izgraenog objekta. U naim uslovima uobiajeno je da se kao reprezent usvoji m2 korisnog prostora izgraenog objekta.A. Participacije/naknade javnim preduzeima za ureenje graevinskog zemljitaTrokovi po ugovorima sa gradskim javnim preduzeima obuhvataju trokove po programu ureivanja graevinskog zemljita zemljite na kojem su izgraeni ili se planira izgradnja objekata, kao i zemljite koje slui redovnoj upotrebi tih objekata Moe biti javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljiteJavno graevinsko zemljite je ono na kojem su izgraeni ili se planira izgradnja javnih objekata od opteg interesa i javnih povrina i koje je u dravnoj svojiniOstalo graevinsko zemljite je izgraeno zemljite i zemljite namenjeno za izgradnju objekata, a koje nije odreeno kao javno graevinsko zemljite. Ono moe biti u svim oblicima svojine i u prometu jeA1. Naknade za ureivanje javnog graevinskog zemljita, to obuhvata trokove pripremanja i opremanja javnog graevinskog zemljitaPo ugovoru sa Direkcijom za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda plaaju se naknade za ureivanje javnog graevinskog zemljita, to obuhvata trokove pripremanja i opremanja javnog graevinskog zemljitaPripremanje javnog graevinskog zemljita obuhvata:istrane radove,izradu geodetskih i drugih podloga,izradu planske i projektne dokumentacije,obavljanje imovinsko-pravnih poslova,raseljavanje,ruenje objekata koji su za to planom predvieni,saniranje terena,izradu programa za ureivanje zemljita, i drugoOpremanje javnog graevinskog zemljita obuhvata izgradnju objekata:mree vodosnabdevanja,mree kanalizacije, saobraajnih povrina sa kompletnom opremom,parking povrina,peakih povrina,javnih zelenih povrina, kao i njihovo ureivanje sa prateim sadrajem, i drugo

A2. Naknade za ureivanje (komunalno opremanje) graevinskog zemljita i izgradnju objekata mree infrastruktureNaknade za ureivanje (komunalno opremanje) graevinskog zemljita i izgradnju objekata mree infrastrukture, koje nije obuhvaeno ugovorom sa Direkcijom za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda:elektroenergetskog sistematelefonskog saobraajatoplifikacijeInvestitor ugovara sa javnim komunalnim preduzeima: "Elektrodistribucijom - Beograd" za prikljuenje objekta na elektro-energetski sistemPreduzeem za telekomunikacije "Telekom - Srbija" za obezbeenje potrebnog broja telefonskih prikljuaka."Beogradskim elektranama" za snabdevanje objekta toplotnom energijom.Naknade ugovorene sa "Elektrodistribucijom - Beograd" i Preduzeem "Telekom" obraunavaju se i plaaju po prikljuku stambene/poslovne jedinice, pa se u investicionom programu moraju preraunati na vrednost po m2 objekta Naknade ugovorene sa "Beogradskim elektranama" obraunavaju se i plaaju po kvadratnom metru objekta, sa razliitom cenom za stambeni, odnosno za poslovni prostor

26. ta je proizvodna, a ta trina vrijednost objekta?Trina vrednost graevinskog objekta je odreena odnosima na tritu Proizvodna vrednost objekta je vrednost objekta koji se gradi, gde je uraunata cena izvoenja radova i ostali aktuelni trokovi U praksi, kupoprodajna vrednost graevinskog objekta na tritu, iako u mnogome zavisi od proizvodne vrednosti, moe biti jednaka, vea, ili manja od njegove proizvodne vrednostiLokacija, kvalitet izvedenih radova, kao i funkcionalnost objekta, mogu na tritu da poveaju ili umanje proizvodnu vrednost objekta Kod objekata koji su ve korieni (objekti u eksploataciji), pri odreivanu trine vrednosti, osim napred navedenih kriterijuma, uzima se u obzir i: procenat amortizacije objektavrednost sanacije delova objekta, koji su tokom eksploatacije istroeni i koje je potrebno revitalizovati U ovakvim sluajevima, oigledno je, da procenat amortizacije i trokovi revitalizacije umanjuju vrednost objektaPostoje metode kojima se rauna trina vrednost graevinskog objekta. Ove metode se uglavnom baziraju: na proizvodnoj vrednosti objekta, na dan obrauna trine vrednosti,na vrednosti lokacije na kojoj je objekat izgraen, vezano za namenu objekta i infrastrukturnu opremljenost lokacije, kao i na kvalitetu izvedenih radova i postignutoj funkcionalnosti objekta za projektovanu namenu11. ta sadri proizvodna vrijednost objekta? PROIZVODNA VREDNOST GRAEVINSKOG OBJEKTAOsim cene izvoenja radova, u cenu izgraenog objekta ulaze i trokovi: naknade za ureenje gradskog graevinskog zemljita,naknade za obezbeenje elektrine energije, daljinskog grejanja i telefonskog saobraaja,trokovi pripremanja lokacije,trokovi opremanja lokacije,trokovi izrade i overe tehnike dokumentacije, iostali pratei trokovi.

26. Navesti naine ugovaranja u naoj praksi

-po jedinici mere ugraenog materijala Karakteristika ovog naina je da se ugovaraju jedinine cene pozicija iz predrauna radovaUgovorena ukupna cena izvoenja radova je orijentaciona, a stvarna cena se dobija po zavretku radova, merenjem i obraunom vrednosti izvedenih koliina na osnovu ugovorenih jedininih cenaKoliine izvedenih radova se mere permanentno tokom izvoenja radova, a verifikuju se putem graevinske knjige-po m2 izgraenog prostora Po ovom nainu se ugovara cena za m2, obino korisnog prostoraCena metra kvadratnog korisnog prostora formira se kao kolinik ukupno ugovorene cene radova i projektovane povrine korisnog prostora-po sistemu ''klju u ruke'' Ugovara se cena kompletne usluge, sa ukljuenom cenom izrade projektne dokumentacije ili bez usluge projektovanja, od poetka do zavretka izgradnje objekta - predaje kljueva objekta osposobljenog za eksploataciju-parcijalno ugovaranjePrethodni naini ugovaranja podrazumevaju, da investitor ugovara radove sa jednim izvoaem - glavnim izvoaemGlavni izvoa, po potrebi, ugovara i uvodi u posao, za pojedine vrste radova, podizvoae kooperante, ali on ostaje odgovoran prema investitoru za ukupno izvrenje radovaKod parcijalnog ugovaranja investitor pojedine vrste radova ugovara sa razliitim izvoaima Organizaciju gradilita i koordinaciju izvoenja radova direktno obavljaju slube investitorae

28. ta je licitaciona dokumentacija? Licitaciona dokumentacija treba da omogui sprovoenje procedure nadmetanja u cilju izbora najpovoljnijeg izvoaa radova, od ponuaa koji su uestvovali na licitacijiObaveze i prava investitora i izvoaa na projektu za koji je raspisana licitacija odreena su optim uslovima ugovaranja, i posebnim uslovima ugovaranjaOve uslove propisuje investitor, a uesnici u licitaciji / ponuai prihvataju ove uslove koji se realizuju prilikom zakljuenja ugovora o izgradnjiDeo dokumentacije koju obezbeuje investitor sadri: Podloge i usloviUputstva ponuaimaUslovi ugovaranjaopti uslovi ugovaranjaposebni uslovi ugovaranjaRadovi Karakteristini delovi projekta Predmer radovaDeo dokumentacije koju obezbeuje ponua sadri: Ponuda sa prilozimaRekapitulacija vrednosti svih ponuenih radovaPropratno pismo uz ponuduPonudaGarancija uz ponuduPrilozi Spisak radova koji se izdaju podizvoaima Detaljni projekat organizacije graenja Spisak sopstvene i potrebne graevinske mehanizacijePlan radne snage sa strukturom i spiskom strunjakaFinansijski plan po mesecima i vrstama radovaCene mehanizacije, radne snage i materijala Predlog metodologije za obraun razlike u ceniPredlog obrauna nepredvienih i naknadnih radova Analize cena za sve pozicije radova

22. ta je biznis plan? Preduzetnitvo podrazumeva preduzimljivost, preduzetniku ideju i osposobljenost za uspeno kreiranje sopstvenog biznisa i ukljuenje u proizvodnju i privredne tokove. To moe da podrazumeva i osnivanje i poslovanje preduzetnike firme (mala i srednja preduzea).Preduzetniko poslovanje podrazumeva i definisanje cilja i strategije poslovanja, kao i planiranje finansijskih sredstava. Jedan od naina je da se obezbede sredstva za pokretanje proizvodnje od banaka putem kredita, je dokazivanje opravdanosti ulaganja preko biznis-planaSa aspekta malog biznisa (graevinska radnja, preduzee) moe se biznis-plan definisati kao obrada poslovne ideje kojom se dokazuje opravdanost njene realizacije, prema uputstvu ili metodologiji davaoca kreditora Poeljno je biznis-plan raditi kao program poslovanja i finansijskih ulaganja generalno, a ne samo kada se trai namenski/proizvodni kreditNajee se radi o relativno malim sumama kredita (do 50.000 eura)Godinja kamata je oko 10% Banke uobiajeno stavljaju hipoteku na imovinu korisnika kredita (najee stan) Rok otplate kredita je esto od 3-5 godina Zavisno od visine kredita banka moe da odobri i polugodinji grace periodOKVIRNI SADRAJ BIZNIS PLANAOsnovni podaci o podnosiocu biznis plana Rezime biznis plana (kljune informacije) Opis i svrha ulaganja Analiza trita Tehniko-tehnoloka reenja projekta Mere zatite Ekonomsko-finansijska analiza Statika ocena ekonomske efikasnosti projekta Opis menaderskog i profesionalnog iskustva rukovodioca privatnog preduzea Zakljuak Ugovor ili predugovor o nabavci (uvozu) opreme, repromaterijala, i slino Dokazi o postojanju realnih instrumenata obezbeenja kredita i procena vrednosti hipoteke

30. Za koje se objekte radi studija opravdanosti?

Novim Pravilnikom su utvreni sadraj i obim prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti kao minimalni nivoi potrebni za odluivanje o opravdanosti daljeg projektovanja i/ili izgradnje 17 vrsta objekata iz lana 89. Zakona, koji su grupisani u sledee grupe objekata:1.Nuklearne objekte i druge objekte koji slue za proizvodnju energije, nuklearnog goriva, radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih materija za nauno istraivake svrhe; objekte bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekte za preradu koe i krzna, objekte za preradu kauuka, objekte za proizvodnju celuloze i papira i objekte za preradu nemetalnih minerala; objekte u granicama nacionalnog parka, kulturnih dobara od nacionalnog i meunarodnog znaaja i objekte u njihovoj zatienoj okolini i drugih zatienih dobara od nacionalnog i meunarodnog znaaja, u skladu sa zakonom; postrojenja i ureaja za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima; objekte za proizvodnju, skladitenje i unitavanje opasnih materija i skladitenje i unitavanje tetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija; aerodrome za javni vazduni saobraaj; i mehanizovana teretna i javna putnika pristanita.2. Objekte za proizvodnju i preradu nafte i gasa, meunarodne i magistralne gasovode i naftovode za transport, gasovode nazivnog radnog natpritiska preko 16 bar ako prelaze preko teritorije najmanje dve optine, skladita nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona i magistralnih i regionalnih toplodalekovoda; meuregionalne i regionalne objekte vodosnabdevanja i kanalizacije, gradske sisteme za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda, kao i postrojenja za preiavanje voda; magistralne i regionalne puteva, putne objekte i saobraajne prikljuke na magistralne i regionalne puteve; javne eleznike infrastrukture i prikljuke; regulacione radove na plovnim putevima i plovne kanale i brodske prevodnice koje nisu u sastavu hidroenergetskog sistema.3. Hidroelektrane snage 10 i vie MVA, termoelektrane snage 10 i vie MVA i dalekovode i trafostanice napona 110 i vie KV; i telekomunikacione objekte u sistemima veza koji su meunarodnog i magistralnog znaaja i telekomunikacione objekte koji se grade na teritoriji dve ili vie optina, zakljuno sa glavnim kapacitetima4. Visoke brane i akumulacije ispunjene vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehniko osmatranje; i regulacione radove za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina veih od 300 ha.Pre donoenja starog Pravilnika o obimu i sadri prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, problemu planiranja investicionih projekata se pristupalo selektivno u zavisnosti od toga kojoj delatnosti objekat koji je predmet investicionog planiranja pripada. Stari Pravilnik je pokazao da se odustalo od selektivnog pristupa investicionim objektima i u procesu njihovog planiranja i izrade studijske dokumentacije. Sadrina i obim studijske dokumentacije bio je previe uopten, tako da stari Pravilnik nije bio primeren objektima infrastrukture, ve je vie odgovarao komercijalnim objektima visokogradnjeNovi Pravilnik je, pored ostalog, imao za cilj da se teite stavi na razradu varijantnih reenja koja treba da doprinesu donoenju odluka o opravdanosti realizacije investicije.Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se moe doneti planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti i idejnog projekta.Studijom opravdanosti, prema novom Pravilniku, odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu kojeg se moe doneti odluka o opravdanosti ulaganja i pokretanju postupka za dobijanje odobrenja za Novim Pravilnikom se insistiralo da proceduralno propie da se istovremeno radi projektna dokumentacija i prethodna studija opravdanosti, odnosno studija opravdanosti.U praksi se do sada deavalo da se prethodna studija opravdanosti smatra delom generalnog projekta (a ne obrnuto), odnosno da se studija opravdanosti smatra delom idejnog projekta, pa da su se ove studije izraivale tek posle izrade projekata, a ne istovremeno, tako da su esto bile vie formalnog karaktera.Generalni projekat i prethodna studija opravdanosti u fazi pripreme investicionog projekta, odnosno idejni projekat i studija opravdanosti u fazi ocene investicionog projekta se moraju izraivati simultano, a prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti moraju dati jasno i koncizno obrazloenje o prostornoj, tehniko - tehnolokoj, ekolokoj i drutveno - ekonomskoj opravdanosti investicionog projektaizgradnjuKonano, novim Pravilnikom se nastojalo da se otklone, odnosno neutraliu neke nedoumice koje su se u praksi javljale u primeni starog Pravilnika.U praksi su se prethodnom studijom opravdanosti i studijom opravdanosti esto prikazivale isto ekonomske kategorije investicije (kao to je neto sadanja vrednost, interna stopa rentabilnosti, period povraaja, stopa prinosa, prag rentabilnosti, cost-benefit faktor, itd.). Tendencija je da se budua investicija posmatra sa sveukupnim buduim efektima (i tehnolokim, organizacionim), pri emu treba teite staviti na ureenje prostora, ekoloke parametre, nain realizacije, itd.

23. ta je finansijski plan?

Finansijski plan se zasniva na realnim tehniko tehnolokim pokazateljima proizvodnjeFinansijski planovi mogu biti: Statiki finansijski planoviDinamiki planovi ulaganja finansijskih sredstavaDinamiki plan ulaganja finansijskih sredstava:Zasniva se na dinamikom planu napredovanja radova (npr. mrenom planu), i uraen je na osnovu vrednosti pojedinanih aktivnosti (odnosno vrednosti pojedinanih pozicija). Korienjem raunara u planiranju, relativno je lako dobiti razliite izvetaje, izmeu ostalih i finansijski plan, ukoliko su u analizu pri proraunu mrenog plana uzete vrednosti pojedinih pozicija , odnosno aktivnosti Da bi se pristupilo izradi ovog plana, neophodno je, pre svega, utvrditi mesene cene kotanja svih vrsta radova na izgradnji odreenog objekta To se postie proraunom potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizacijiCene svih aktivnosti u toku meseca daju mesene iznose. Ti meseni novani iznosi formiraju dinamiki plan finansijskih sredstava. On se moe predstaviti histogramom, a kumulativni zbir tih vrednosti odreuje krivu ulaganja novanih sredstava za izgradnju nekog objekta. Ova kriva ima najee oblik latininog slova "S", pa se naziva i "S" kriva

SSS

prikazana su teita ulaganja finansijskih sredstava, gde su prva dva teita pod sluajevi dobrog ulaganja, a tree teite sluaj loeg ulaganja24. ta je CASH-FLOW?

'Cash Flow'' analiza i prikazuje prihode i trokove i odreuje da li su sredstva u ''keu'' dovoljna za planirano ulaganje ili mora da se trai pozajmica ili kredit . ''Cash'' na engleskom znai gotov novac (na raspolaganju) u banci ili novac koji cirkulie u poslovanju Cash flow oznaava tok gotovog novca - u poslovanje i iz poslovanja, tokom posmatranog vremenskog periodaPosmatranje da li je u nekom periodu vremena protok novca ''pozitivan'' ili ''negativan'' je kljuni zadatak menadera - rukovodica projektom. Pozitivan cash flow jednostavno znai za graevinsko preduzee da je naplata realizovanih radova pravovremena i da su trokovi dobro procenjeniNegativan cash flow se javlja u nekoliko sluajeva: usled slabe naplate, loeg nivoa organizacije, nepredvienih zastoja, itd. U drugom sluaju nastaju tekoe za preduzee