Ekonomija Odgovori

1. Koja su tri osnovna ekonomska problema koja mora da rešava svako drustvo i zbog cega postoje ta tri osnovna ekonomska problema? - Tri osnovna ekonomska problema su struktura proizvodnje (sta, koju vrstu,u kojoj kolicini), metod prizvodnje (kako proizvoditi) i raspodela ukupnog drustvenog proizvoda (za koga se proizvodi). Uzrok ova tri problema su nedovoljnost proizvodnih faktora i njihova alternativna upotreba. 2. Kao posledica kojih cinjenica je nastao koncept oportunitetnog troska? - Koncept oportunitetnog troška je nastao kao polsedica oskudnosti faktora proizvodnje i mogućnosti alternativne upotrebe faktora proizvodnje. Proizvodnja jednog dobra uvek znaci trosak zbog neproizvodnje drugog dobra. Gubitak koji nastaje zbog neproizvodnje drugog dobra je oportunitetni trosak.

3. Koja je razlika između shvatanja Adama Smita i fiziokrata u vezi sa ulogom drzave u privredi? - Adam Smit u potpunosti odbacuje državni intervencionizam, i zagovara ekonomski liberalizam. Fiziokrati takođe odbacuju državni intervensionizam. Razlika je u tome fiziokrati smatraju da se prirodni poredak moze ostvariti u feudalnom sistemu sa apsolutistickom monarhijom, dok Adam Smit i njegovi sledbenici smatraju da društvenom prirodnom poretku odgovara liberalni kapitalizam.

4. Krajem devetnaestog, a posebno pocetkom dvadesetog veka, teorija ekonomske misli i praksa privrednog zivota zapadnoevropskih zemalja, pocinju sve vise da se udaljavaju jedna od druge. Zasta se zalazu ekonomisti tog doba, a kakav je privredni zivot istog razdoblja? - Ekonomisti tog doba se zalazu za ekonomski liberalizam i liberalnu drzavu, popularisu i razradjuju ideje klasicne ekonomske misli. Sa druge strane privredni zivot odlikuje brz tehnoloski razvoj, uvecavanje finansijskog i industrijskog kapitala i radjanje monopola.

5. Zbog čega ekonomisti marginalisti samo kritikuju postojanje monopola, a i dalje se zalazu za liberalnu drzavu i ekonomski liberalizam? - Marginalisti smatraju da je slobodna konkurencija jednom za uvek stvoren sistem. Svesni su monopola i kritikuju ga, ali ga smatraju prolaznom pojavom. Oni smatraju da monopol sam od sebe nestaje i da ponovo nastaje slobodna konkurencija.

6. Objasniti situaciju u kojoj je zbog velikih ratnih porudzbina, za vreme Prvog svetskog rata u SAD doslo do sukoba razlicitih interesa i trzisnih poremecaja. Da li su klasicni trzisni ekonomski mehanizmi razresili nastale sukobe interesa i trzisne poremecaje? - Klasicni ekonomski mehanizmi nisu vise obezbedjivali racionalnu organizaciju proizvodnje koju su diktirali novi uslovi. Sve vise su poceli da se izrazavaju zahtevi za centralnom ulogom drzave u vanrednim uslovima. Predsednik SAD je formirao je formirao dzavnu Upravu za mobilizaciju proizvodnje i Savet nacionalne odbrane.

7. Da li je visoka privredna aktivnost u SAD posle Prvog svetskog rata bila rezultat «nove ere» (vraćanja na uslove slobodne konkurencije i ograničene uloge države) ili prelaska sa ratne na mirnodopsku privredu? Šta je pokazala Velika ekonomska kriza 1929. godine? - Visoka privredna aktivnost bila je rezultat ratne privrede. Predstavnici privatnog preduzetnishtva su smatrali da je ova privrdna aktivnost posledica Nove Ere tj smanjenje uloge drzaveu privredi. Velika ekonomska kriza 1929. ih je demantovala.

8. Kako Veliku ekonomsku krizu iz 1929. godine, posmatrati u svetlu Sejovog zakon trzista (svi prodavci su i kupci) i Kejnsovog odbacivanje navedenog Sejovog zakona ? - Kada su potroseni profiti iz prvog svetskog rata a nisu stvarani novi,jer se nije dalje ulagalo, to je oznacilo kraj Sejovog zakona trzista. Novac dobijen prodajom robe nije ulagan u dalju kupovinu robe, vec akcija koje nisu donosile profit. To je predstavljalo neku vrstu stednje. Doslo je do nerealne situacije povecavala se nominalna vrednost firmi, a i gubici firme. Kejns je dosao do zakljucka da u medjusobnom uticaju izmedju sklonosti za potrosnjom i podsticaja za investicije dolazi do nepotpunog koriscenja akumulacije i opadajuceg obima spontanog investiranja. Zacarani krug moze da se prevazidje jedino drzavnom intervencijom, a javni izdaci da dopune nedovoljan obim privatnog investiranja i uposle proizvodne kapacitete.

9. Kako ekonomisti kao sto su Srafa, Cemberlen i Dzoana Robinson, analiziraju probleme monopola i nepotpune konkurencije? - Srafa istice zahtev da treba napustiti pretpostavku slobodne tj potpune konkurencije - Monopol i nepotpuna konkurencija su postali stvarnost kapitalisticke privrede. Ovi autori priblizavaju ekonomsku teoriju praksi privrednog zivota.Medjutim oni monopol tretiraju kao nesavrsenost trzista, oni ne uvidjaju istorijsku nuznost nastzajanja monopola i nepotpune konkurencije kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema.

10. U čemu se razlikuje analiza problema monopola i nepotpune konkurencije Srafe, Dzoane Robinson i Cemberlena od analize koju je dao Kejns? - Oni monopol tretiraju kao nesavrsenost trzista, oni ne uvidjaju istorijsku nuznost nastzajanja monopola i nepotpune konkurencije kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema. Kejns uvidja ovu nuznost. On drzavi daje novu usmeravajucu ulogu u nacionalnoj privredi.

11. Koje su osnovne karakteristike Ruzveltovog «nju-dila» iz 1934. godine? - Nju dil : privredna politika i sistem drzavnih ekonomskih mera. Mere antidepresione drzavne politike.Ekspanzija novcane mase, niza kamatna stopa, drzavni rashodi iz zajmova tj deficitno finansiranbje i mere podizanja sklonosti potrosnji.

12. Kako su mere «nju-dila» i neposredni efekti Drugog svetskog rata i angažovanje SAD u njemu, delovali na uravnoteženje ekonomskih odnosa koji su pormećeni za vreme Velike ekonomske krize? - Ove mere su uspele da uravnoteze poremecene odnose u privrednom zivotu, ali ne u potpunosti. Tek su neposredni efekti Drugog svetskog rata i angazovanje USA u njemu doveli do potpunog uravnotezenja ekonomskih odnosa. Rat je za americku privredu znacio veliki porast vojnih potreba i izvoza u saveznicke zemlje, a iza cega su stajala mobilisana javna sredstva. Izdaci za odbranu su prevazisli sve ukupne izdatke nju dila. Radikalan porast proizvodnje i postizanje pune zaposlenosti bili su rezultat opste mobilizacije. Temelj za ovaj razvoj bile su drzavne intervencije, ciji je osnov dat u nju dilu.

13. Kakva je bila uloga države u privrednom životu razvijenih tržišnih privreda i kakva je uopšte bila privredna strategija Zapadne Evrope i SAD, posle Drugog svetskog rata? - Drzava je imala 4 glavne uloge: preko drzavnog sektora, preko drzavnog budzeta, intervencijom u poljoprivredi, preko planiranja privrednog razvoja i ekonomske politike.

14. Zbog čega Ajzenhauerova administracija, koja je sledila kurs unapređenja interesa privatnog preduzet-ništva nije dovela do napuštanja niti ukidanja bilo koje bitnije mere državnog usmeravanja privrednih kretanja? - Ajzenhauer je bio predstavnik shvatanja krupnog poslovnog sveta, ipak sistem drzavnog regulisanja je bio toliko srastao sa samim sistemom funkcionisanja americke privrede, da ni resenost republikanaca da ojacaju polozaj privatnog preduzetnistva nije dovelo do ukidanja nijedne bitnije mere drzavnog intervencionisanja.

15. Posle Ajzenhauerove administracije šta je značio Program Kenedijeve administracije, koji je nazvan „no-vi horizonti“? - U Kenedijevom programu predvidjeno je vracanje sistemu mera drzavne intervencije. To su bile antirecesivne mere za ozivljavanje ekonomskih aktivnosti i obezbedjenje punog koriscenja proizvodnih kapaciteta i ubrzanje privrednog rasta. „Novi horizonti“ program predstavljao je kontinuitet sa razvojem drzavne intervencije, otpocetim „Nju Dilom“

16. Koje su najvažnije uloge države u privrednom životu zemalja razvijenih tržišnih ekonomija u razdoblju državnog kapitalizma od kraja Drugog svetskog rata do prve polovine osamdesetih godina? - Drzava je imala 4 glavne uloge: preko drzavnog sektora,

preko drzavnog budzeta, intervencijom u poljoprivredi, preko planiranja privrednog razvoja i ekonomske politike.

17. Koje uloge je država ostvarivala preko državnog sektora - državna regulativa, koja je zasnovana na di-rektnoj regulaciji javne svojine? - Kontrolu nad monopolskim preduzecima - Razvoj oblasti koje zahtevaju velike investicije, a sporo se otplacuju - Ucesce u privredjivanju koje ostvaruje profit, doprinos GNP - Ostvarivanje makroekonomskih ciljeva privrednog razvoja

18. Koje uloge država ostvaruje preko državnog budžeta? Uloge koje ima fiskalna politika - budžetski priho-di? - Mogu se podeliti u dve osnovne grupe: budzetski rashodi i budzetski prihodi. Budžetski prihodi iliti fiskalna politika : -visina oporezivanja deluje na bruto domaci proizvod i zaposlenost -fiskalna politika utice na alokaciju faktora proizvodnje

19. Koje uloge država ostvaruje preko državnog budžeta? Uloge koje imaju budžetski rashodi?- Budzhetski rashodi su: transferni, obrazovanje i nauka, investicije od javnog značaja, vojni izdaci I

izdaci za administraciju. Uloge drustvenih rashoda su : - Uticu na BDP

- Utice na ponudu i potraznju, kao kupac i prodavacDrzava moze u pogledu ponude i traznje da sprovodi Antidepresionu, ili Antiinflacionu politiku.Antidepresiona se ogleda u povecanju drzavne potrosnje, i stimulaciji licne potrosnje smanjenjem

poreza. Oboje povecava nacionalni dohodak i zaposlenost. Antiinflaciona politika se sprovodi suprotno, smanjuje se javna potrosnja, a povecavaju porezi.

20. Uloge koje drzhava ostvaruje intervencijom u poljoprivredi?- To su sledece intervencije: sistem podrzavanja cena (drzava otkupljuje ako je trzisna cena niza od

garantovane SAD), deficiency payment (drzava placa razliku izmedju uvozne cene i garantovane UK), direktno subvencionisanje dohodaka (Svedska i Norveska), sistem snizenja troskova proizvodnje (stimulisanje jeftine proizvodnje poljoprivredne mehanizacije,semena i djubriva).

21. Uloge koje drzhava ostvaruje preko privrednog razvoja i ekonomske politike?- Ovim ulogama država je najodgovorniji subjekt za celinu privrednmog zhivota u ekonomiji jedne

zemlje. Dzava -utvrđuje glavne ciljeve ekonomske politike i naznačuje prioritete-utvrdjuje niz eksplicitnih kvantitativnih ciljeva-odredjuje mere za ostvarivanje planskih zadataka

22. Zbog kojih promena u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, zemlje razvijenih tržišnih ekonomija sve teže su uspevale da istovremeno ostvare tri osnovna cilja razvoja: stabilnost, dinamičan eko-nomski rast uz optimalnu stopu rasta, punu zaposlenost svih faktora razvoja i, po mogućnosti, dovoljno urav-notežen platni bilans? U čemu se sastojala osnovna dilema?

- Došlo je do promena u odnosu snaga pri raspodeli bruto nacionalnog dohotka, kontroli trzhishta od strane države, prirodi nezaposlenosti i ponašanju najamnina, brzini tehnoloških izmena. Osnovna dilema je bila: stabilnost privrede i cena, ili dinamičan i inflatorno opterećen ekonomski razvoj. Visoka zaposlenost uz nestabilnost ili stabilizacija privrede uz obaranje zaposlenosti i smanjenje stope ekonomskog rasta?

23. Kako je kejnsijanska ekonomska misao reagovala na zaoštravanje stagflacionih protivurečnosti?- Kejnsijansku ekon misao je zaostravanje stagflacionih protivurecnosti dovelo u krizu. Uvodi se

alternativa - neokejnsijanstvo monetarizam. Kejnsijanska ekonomska politika pokusava da uvede elemente monetarističkih recepata radi obuzdavanja inflacije.

24. Šta o inflaciji misle kejnsijanci (fiskalna), a šta monetaristi (monetarna)?- Za kejnsijance inflacija se javlja kada je agregatna tražnja veća od ponude roba i usluga. Antiinflaciona

politika se ogleda u smanjenju tražnje povećanjem poreza i kamatnih stopa i smanjenju javnih radova.- Za monetariste infacija je monetarna pojava. Samo monetarna politika može da stabilizuje privredu.

25. Šta o nezaposlenosti misle kejnsijanci, a šta monetaristi?- Kejnsijanci polaze od Filipsove krive tražnje. Smatraju da je promena novčane zarade funkcija stepena

viška tražnje na tržištu rada. Ukazuju na odnos inflacije i nezaposlenosti.- Monetaristi odbacuju Filipsove dokaze. Smatraju da država ne treba da reguliše tržište radne snage.

Smatraju de je inflacija štetnija od nezaposlenosti.

26. Zbog čega neokejnsijanska ekonomska politika nije uspela da razreši stagflacioni čvor: visoka troškovna inflacija, visoka strukturna nezaposlenost i pad stope privrednog rasta?

28. Koje su osnovne karakteristike operativnog monetarizma, odnosno tačerizma u Velikoj Britaniji od 1979. godine, i reganizma u SAD od 1980. godine?

- Smanjeni su porezi i socijalna davanja, limitirani budžetski deficiti, ukinute subvencije javnim preduzećima. Osnovi cilj je bio da se obori inflacija. Tačerizam je doneo naglo smanjenje državnog učešća u privredi, restrikciju novca i kredita i opadanje visine nadnica. U privatnom sektoru smanjeni su porezi, ukinuta

je kontrola dividendi, cena i svih ograničenja u deviznom sistemu. Uvedena je potpuna sloboda izvoza kapitala, smanjeni su državni izdaci i vođena je politika precenjene funte. Reganizam je mešavina integralnog monetarizma, monetarizma racionalnih anticipacija, niskih nadnica i monetarizma ekonomije ponude. Za razliku od kejnsijanaca reganomisti u odnosima između rada, štednje i investicija u potpunosti povlače državnu intervenciju, demontiraju socijalnu državu i smanjum fiskalne prihode i javne rashode.

29. Koje su osnovne karakteristike nove privredne filozofije zemalja razvijenih tržišnih privreda koja je postala aktuelna početkom osamdesetih godina prošlog veka, temelji se na monetarističkom pristupu u vođenju ekonomske politike, a jedni je nazivaju novi konzervativizam, a drugi liberalistički reformizam?

- Smanjuju se državni sektor i javne investicije- Menjaju se ciljevi i mere državne ontervencije u oblasti monopolističkog kapitala- Ekonomije ponude: smanjenje deficita budžeta na teret socijalnih davanja, rasterećuje korporacije- Povećanje proizvodnje, ponude i stopa akumulacije postaju osnovni parametri ekonomskog

poslovanja- Aktivira se tržišni mehanizam i konkurencija- Restriktivna antiinflaciona politika se vodi kontrolom novčane mase u opticaju,a ne kamatnom

stopom- Država gubi ulogu na tržištu radne snage

30. Zbog čega u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka u razvijenim tržišnim privredama nisu odgovarale dotadašnje uloge koje je država ostvarivala preko državnog sektora (državna regulativa, koja je za-snovana na direktnoj regulaciji javne svojine) i zbog čega je počeo proces „demontiranja“ dotadašnjih oblika di-rektne regulacije javne svojine?

- Procenjeno je da državna regulativa ne odgovaranovim tehnološkim, tržišnim, pa ni političkim uslovima.

31. Da li je proces «demontiranja» državne regulative koja je zasnovana na direktnoj regulaciji javne svojine u razvijenim tržišnim privredama, početkom osamdesetih godina prošlog veka, u stvarnosti izvršen totalnim povlačenjem države iz oblasti regulisanja javne svojine?

- Na prvi mah izgledalo je da se država povlači iz regulacije, u stvarnosti je došlo do zamene starih formi novim formama regulacije - regulativna reforma

32. Koje su to nove forme državne regulative javne svojine koje su u razvijenim tržišnim privredama nastale u prvoj polovini osamdesetih godina?

- Privatizacija : povlačenje javne svojine i njeno pretvaranje u privatnu svojinu-Liberalizacija : prepuštanje kontrole slobodnom delovanju tržišta.

33. Regulatorna reforma u oblasti povlačenje javne svojine i njeno transformisanje u privatnu-privatizacija?- Izražena je bila u Velikoj Britaniji, smanjila je značaj javnih korporacija, smanjen je njihov udeo u

bruto domaćem proizvodu i broj zaposlenih. Malte ne su prepolovljeni, ali javne korporacije, a ne neprivredne organizacije.

34. Regulatorna reforma u pogledu povlačenja države iz oblasti kontrole preduzeća i prepuštanja preduzeća slobodnom delovanju tržišta - liberalizacija?

- Veliki tehnološki napredak i promne u tražnji, doprineli su da se stvore uslovi za uklanjanje prepreka za slobodno delovanje konkurencije: liberalizaciju. Ona je forma regulacije koja zamenjuje direktnu regulaciju javne svojine. Ovo se pre svega odnosi na grane privrede koje predstavljaju prirodni monopol, energetika, vodovod, telekomunikacije.

35. Zbog čega se procesi privatizacije i liberalizacije sprovode zajedno?- Javna svojina je resenje kada u grani nije moguca ili racionalna konkurencija. U suprotnom uvodi se

konkurencija, ali tek nakon što se javna svojina pretvori u privatnu. Kada bi se izvrsila privatizacija bez liberalizacije ostali bi monopoli u privatnom vlasništvu bez kontrole što bi ugrozilo društvene interese.

36. Da li su «regulatorne reforme» u oblasti funkcionisanja tržišta radne snage u razvijenim tržišnim privredama početkom osamdesetih godina značile: 1) reforme tržišta radne snage u uslovima potpune konkurencije ka tržištu radne snage u uslovima nepotpune konkurencije, ili 2) reformu tržišta radne snage u uslovima nepotpune konkurencije ka tržištu radne snage u uslovima potpune konkurencije?

- Reforma u oblasti funkcionisanja tržišta radne snage je bila reforma tržišta u uslovima nepotpune konkurencije ka tržištu u uslovima potpune konkurencije.

37. Šta je bio uzrok rastuće nezaposlenosti sredinom sedamdesetih godina proteklog veka u razvijenim tržišnim privredama?

- Veliki uticaj na tržište radne snage su imali država i sindikat. Rigidnost nadnica u kretanju nadole je bio osnovni uzrok rastuće nezaposlenosti.

38. Kako neoklasična teorija zaposlenosti koja se zalaže za tržište radne snage u uslovima potpune konkurencije, objašnjava: 1) uzroke nezaposlenosti sredinom sedamdesetih godina prošlog veka i 2) načine smanjenja pomenute nezaposlenosti?

- Glavni uzrok za nezaposlenost je rigidnost nadnica u kretanju nadole, tj državna regulacija tržišta zaposlenosti i jak sindikat. Treba ukloniti prepreke za slobodno delovanje tržišta radne snage, tj državni intervencionizam i organizovanje radnika u sindikate. Dakle treba smanjiti zaštitu zaposlenih i nezaposlenih, oslabiti sindikat i izvršiti deregulaciju tržišta radne snage. Na visinu nadnica treba da utiču samo ponuda i potražnja radne snage.

39. Šta su Margaret Tačer i Ronald Regan dolaskom na vlast u Velikoj Britaniji, odnosno u SAD, uradili u pogledu tržišta radne snage?

- Pozicija sindikata je oslabljena. Ograničena je socijalna pomoć zaposlenima i nezaposlenima. Data je veća sloboda poslodavcima u pogledu primanja i otpuštanja radnika. Napuštena je praksa definisanja minimalnih garantovanih uslova zapošljavanja. Porodiljsko odsustvo više nije obaveza malih preduzeća. Poslodavac može da otpusti radnike štrajkače bez ikakvog upozorenja.

40. Kakve rezultete u pogledu zaposlenosti su postigle Vlade Margaret Tačer i Ronalda Regana sprovođenjem «regulatorne reforme» u oblasti funkcionisanja tržišta radne snage?

- Pored svih navedenih mera glavni cilj nije ispunjen, nezaposlenost se nije značajnije smanjila. U početku je nezaposlenost i dalje bila u porastu da bi tek sredinom 90ih opala za oko 1 procenat. sa 6,8 na 5,6 procenata. Smanjena socijalna zaštita i umanjena prava radnika najviše su pogodile najugroženije kategorije zaposlenih ( mlade, žene, nkv). Osnovni cilj regulatornih reformi, povećanje zaposlenosti je delimično ostvaren.

41. Od kada i zbog čega se ekonomija kao nauka grana u dva osnovna pravca – mikroekonomiju i makroekonomiju?

- Posle velike svetske ekonomske krize 1929. - 1933. počinju da se razvijaju statističke službe koje prikupljaju i objavljuju podatke o celini privrednog života jedne zemlje. Ekonomija kao nauka se tada grana u dva pravca. Mikroekonomija obuhvata analize ponašanja pojedinačnih ekonomskih subjekata, domaćinstava i

preduzeća, u korišćenju ograničenih privrednih resursa. Makroekonomija analizira ponašanja i kretanja ekonomskih agregata jedne zemlje: društveni proizvod, nacionalni dohodak, investicije, potrošnja, uvoz, izvoz.

42. Šta je to “Dževonsova revolucija”?- Marginalistički pravac u ekonomiji se često naziva Dževonsova revolucija. britanski klasici ( Adam

Smit, David Rikardo, Karl Marks) zastupali su u ekonomiji objektivnu teoriju vrednosti tj teoriju radne vrednosti. Dzevonsova revolucija sastoji se u tome što marginalistički pravac zastupa subjektivnu teoriju vrednosti. Vrednost proizvoda određuje subjektivna ocena potrošača o korisnosti određenog proizvoda. Dok je za klasike bitna ponuda robe, marginalisti stavljaju akcenat na tražnju robe.

43. Bečka (psihološka) škola? (predstavnici i shvatanja teorije vrednosti)- Predstavnici bečke škole su Bem-Baverk, Karl Menger i Fridrih Vizer. Oni napuštaju teoriju radne

vrednosti. Vrednost odnosno cenu robe objashnjavaju psihološkim momentima, tj subjektivnom ocenom potrošača o vrednosti neke robe. Bem Baverk se bavi teorijom kamate, smatra da se može rešiti tek kada se reši problem vrednosti proizvodnje. Prema subjektivističkoj teoriji vrednosti proizvoda determinante vrednosti su korisnost i retkost. Postoje ekonomska i slobodna dobra. Veličina vrednosti nekog dobra zavisi od količine tog dobra i intenzivnosti potrebe koja se njim zadovoljava.

44. Koje su osnovne karakteristike lozanske (matematičke) škole, odnosno škole privredne ravnoteže?- Najvažniji predstavnici su Leon Valras i Vilfredo Pareto. Osnovna karakteristika je stvaranje sistema

takozvane čiste ekonomije i primena matematičke logike. Valras i Pareto su smatrali da ekonomija može da bude egzaktna nauka kao i fizika. Valras je utemeljio teoriju cena. On rasvetljava međuzavisnost tražnje, ponude i cena. Cene imaju funkciju da na jednom tržištu dovedu na isti efektivni nivo ponudu i tražnju. Posebno se ističe međuzavisnost tržišta potrošnih dobara i tržišta faktora proizvodnje. Čitava privreda predstavlja skup međusobno zavisnih tržišta.

45. Šta Valras misli o međuzavisnosti tržišta?- On posebno ističe medjuzavisnost tržišta potrošnih dobara i tržišta faktora proizvodnje. Ponuda i

tražnja na jednom utiču na ponudu i tražnju na drugom. Tražnja za faktorima proizvodnje je izvedena iz tražnje za potrošnim dobrima. Čitava privreda u suštini predstavlja skup međusobno zavisnih tržišta.

46. Zašto se maršalijanska škola još zove i neoklasična škola ekonomske misli?- Naziv neoklasična je dobila zato što je Maršal u izvesnoj meri prihvatio stavove klasične ekonomske

misli. Praktično on miri teoriju troškova proizvodnje sa marginalističkom koncepcijom vrednosti. Maršal analizirajući poreklo vrednosti robe, povezuje faktore koji utiču na vrednost robe na strani ponude sa faktorima koji određuju vrednost robe na strani tražnje.

47. Maršalova analiza tražnje?- Zakon tražnje je jedan od najvažnijih zakona koje je Maršal izveo. Polazi od šeme tražnje koja je

zapravo grafički prikaz tražnje. A apscisi je obeležena količina ekonomskog dobra, a na ordinati cene.Zakon tražnje glasi: tražnja za nekim ekonomskim dobrom raste sa svakim padom cena. Maršal je ušao u probleme elastičnosti tražnje, pokazuje kako cena utiče na kretanje tražnje. Elastičnost cena je velika za visoke cene, znatna za srednje cene, a opada kako cena opada. Uvodi kategoriju potrošačkog viška, razliku između cene koju je kupac spreman da plati i tržišne cene određenog proizvoda.48. Maršalova analiza teorije vrednosti – cena tražnje, cena ponude?

- Maršal je prihvatio teoriju troškova proizvodnje Džona Stjuarta mila i pomirio je sa teorijom marginalne korisnosti koju su uveli predstavnici bečke spihološke škole. Maršal je povezao faktore koji utiču na vrednost robe na strani tražnje sa faktorima koji utiču na vrednost robe na strani ponude! Cena tražnje je

krajnje jedinice jednog dobra koja ima marginalnu korisnost. Cena ponude je ukupna suma troškova faktora proizvodnje za količinu jedne robe na tržištu u dato vreme.

49. Po Maršalu kako se cena tražnje ponaša: 1) kada je na tržištu ponuda mala, 2) kada je na tržištu ponuda velika i 3) kada su na tržištu tražnja i ponuda u ravnoteži?

- Kada je ponuda mala, cena tražnje je veca nego cena ponude, proizvođači i prodavci teže da povećaju ponudu. Kada je ponuda velika dešava se obrnuto, cena tražnje je manja od cene ponude i proizvodjači nastoje da smanje ponudu. Kada je cena ponude jednaka ceni potražnje proizvedena količina je u ravnoteži i naziova se ravnotežna količina, a cena po kojoj se t aroba prodaje je ravnotežna cena.

50. Da li, po Maršalu, na vrednost, odnosno cenu nekog dobra, veći uticaj ima: 1) cena tražnje,ili 2) cena po-nude?

- Maršal u teoriju vrednoti uvodi element vremena koje roba čeka da bi bila prodata, i od njega zavisi da li na cenu veći uticaj ima ponuda ili tražnja. Kada roba čeka na prodaju vrlo kratak period onda je uticaj tražnje veći ne go uticaj ponude, cena je tada tržišna cena. Kada roba čeka do godinu dana i dalje tražnja ima veliki uticaj ali manje nego kad je u pitanju veoma kratak period jer ponuda tada ima vremena da se prilagodi tražnji, cena je tada subnormalna cena. Kada roba čeka dug period da bi se prodala ponuda ima veći uticaj na cene, jer ima vremena da prilagodi sve faktore proizvodnje, tj obim kapitala, radne snage i obim proizvodnje, u tim uslovima cena je normalna jer teži da se izjednači sa troškovima proizvodnje.

51. Maršal i teorija raspodele?- Isti faktori koji određuju vrednost tj cenu ekonomskih dobara određuju vrednost faktora proizvodnje.

Rad, kapital, zemljište i proizvodna organizacija imaju svoju cene, a one su istovremeno dohotci pojedinih društvenih klasa. Vlasnik nekog od faktora proizvodnje dobija svoj udeo u raspodeli na osnovu vlasništva.faktori proizvodnje kao i ekonomska dobra imaju svoju ponudu i potražnju, koja je izvedena iz tražnje za krajnjim proizvodima.

52. Pored cene koji su drugi razlozi zbog kojih obim tražnje i tražene količine mogu da se povećaju ili sma-nje?

- Ukusi i preferencije. Nivo dohotka je jedan od kljuchnih faktora koji determinishu trazhnju. Uz zavisnosti od reakcije tražnje na promene u nivou dohotka, dobra se dela na normalna ( direktno zavise od visine dohotka) i inferiorna. Cene supstituta i komplemenata. Očekivanja u budućnosti, očekivane promene cena.

53. U čemu se sastoji konfliktnost interesa između tražnje i ponude?- Zakon tržišta glasi : sa opadanjem cena raste tražnja a samnjuje se ponuda, a sa rastom cena raste

ponuda a opada tražnja. Tražnja (kupci) ima interes da cene padaju, a ponuda (prodavci) ima interse da cene rastu. Jasno je da tražnja i ponuda imaju suprotne interese.

54. Koja je osnovna pretpostavka u vezi sa donošenjem odluka kupca i prodavca na tržištu?- Predpostavlja se da i tražnja i ponuda, odnosno i kupci i prodavci donose racionalne odluke.

prodavac donosi odluke na osnovu poređenja dodatnih troškova i dodatnih prihoda. Kupac nastoji da uz shto manje marginalne troškove ostvari shto veću korisnost. zbog toga postoji stalni konflikt intresa kupaca i interesa prodavaca.

55. Kako se postiže kompromis između konfliktnih interesa koje imaju kupac i prodavac na tržištu?- Tržišni mehanizam pomoću svog glavnog instrumenta: ravnotežne cene uspostavlja kompromis

između interesa prodavaca i kupaca.

56. Šta je ravnotežna cena?- Ravnotežna cena je cena po kojoj se ponuđena

količina izjednačava sa traženim količinama. Slika prikazujetržište kao kombinaciju krive tražnje i krive ponude. One seseku u tački kojoj odgovara cena od 79 dinara, a ponuđenaje količina od 1000 jedinica proizvoda. Postignuta je tržišna ravnoteža, stanje u kome ni prodavac ni kupac nemaju po-trebu da menjaju ponudjenu, tj traženu količinu.

57. Na primeru iz udžbenika pokaži kako se sa ravnotežnom cenom postiže tržišna ravnoteža (prvi slučaj – cena 79 novčanih jedinica)?

- Slika prikazuje tržište kao kombinaciju krive tražnje i krive ponude. One se seku u tački kojoj odgovara cena od 79 dinara, a ponuđena je količina od 1000 kilograma proizvoda. Postignuta je tržišna ravnoteža, stanje u kome ni prodavac ni kupac nemaju potrebu da menjaju ponudjenu, tj traženu količinu.

58. Na primeru iz udžbenika pokaži kako se sa ravnotežnom cenom postiže tržišna ravnoteža (drugi slučaj – cena 69 novčanih jedinica)?

- Ako je cena niža od ravnotežne, npr 69 novčanih jedinica, onda to kupcima odgovara, oni su spremni da kupe 1200 kilograma proizvoda, dok će proizvođači ponuditi samo 800 kilograma proizvoda. To je višak tražene količine, onosno nestašica ponuđene količine. Neki kupci će biti spremni da plate više što će prodavci iskoristiti. Doći će do do porasta cena i ponuđene količine, i smanjenja tražene količine. Ova dva procesa vode ravnotežnoj ceni od 79 jedinica i izjednačavanju traženih i ponuđenih količina na 1000 kilograma.

59. Na primeru iz udžbenika pokaži kako se sa ravnotežnom cenom postiže tržišna ravnoteža (treći slučaj – cena 89 novčanih jedinica)?

- Kada je cena veća od ravnotežne, npr 89 jedinica, to odgovara prodavcima i oni će sada biti spremni da ponude 1200 kilograma, a kupci će biti spremni da kupe samo 800 kg. Dolazi do viška ponude iliti suficita. Suficit se javlja kada je cena iznad ravnotežne, jer je ponuđena količina veća od tražene. Neki prodavci će biti spremni da prodaju proizvod po nižim cenama, kupci će to da iskoriste i doći će do pada cena, pada ponuđene količine i povećanja tražene količine. Ova dva procesa će da dovedu do ravnotežne cene od 79 jedinica, i izjednačavanja ponuđene i tražene količine na 1000 kilograma.

Ekonomija Odgovori II

60. Koja tražnja za nekim proizvodom je cenovno elastična?- Tražnja je cenovno elastična kada posle promene u ceni, promena broja potrošača, odnosno obima

traženih količina tog proizvoda bude veća od promene cene. Kada se promeni cena za određeni procenat, promene tražene količine te robe ili usluga za procenat koji je veći od procnta promene cene. Cenovno elastična tražnja ima vrednost koeficijenta elastičnosti Ed > 1

61. Koja tražnja za nekim proizvodom je cenovno neelastična?- Cenovno neelastična tražnja je ona kod koje nakon promene u ceni, promena u obimu traženih

količina tog proizvoda bude manja od promene u ceni. Kada se cena promeni za određeni procenat, obim traženih količina se promeni za manji procenat od tog. Neelastična tražnja ima koeficijent elastičnosti Ed<1

62. Šta pokazuje koeficijent cenovne elastičnosti tražnje?- Koeficijent elastičnosti tražnje predstavlja odnos između

procentualne promene u traženoj količini i procentualne promene u ceni. Pomoću njega se izražava stepen cenovne elastičnosti tražnje.Značenja koeficijenta cenovne elastičnosti tražnje su sledeća: Ed<1 cenovno neelastična tražnja Ed>1 cenovno elastična tražnja Ed=1 jedinična elastičnost tražnje

63. Kakve posledice ima povećanje cena na ukupan prihod?- Pri povećanju cena ukupan prihod raste je svaki kupac plaća veću cenu, ali ukupan prihod se i smanju

usled činjenice da se broj potrošača koji su spremni da plate veću cenu smanjuje. Odluku o povećanju cene treba doneti ako je povećanje ukupnog prihoda usled povećanja cene veće od smanjenja ukupnog prihoda pod uticajem smanjenja ukupnog broja potrošača.

64. Kakve posledice ima smanjenje cena na ukupan prihod?- Kada se cena nekog proizvoda smanjuje, ukupan prihod se smanjuje usled činjenice da svaki potrošač

plaća manju količinu novca za proizvod, ali se i povećava jer je veći broj kupaca spreman da plati, tj povećava se tražena količina tog proizvoda. Odluku o smanjenju cene treba doneti ako je povećanje ukupnog prihoda usled povećanja broja potrošača veća od smanjenja ukupnog prihoda pod uticajem smanjenja cene.

65. Na koji način koncept cenovne elastičnosti tražnje omogućava preduzeću koje donosi odluku o promeni cene da sagleda posledice takve odluke na povećanje, odnosno smanjenje ukupnog prihoda?

- Promena cene je preduzeću poznata veličina,a na osnovu koeficijenta cenovne elastičnosti može da se izračuna koliki je broj potrošača koji će da odustanu od kupovine, i time ventualni gubitak. Cenovni koeficijent elastičnosti tražnje omogućava preduzeću da anticipira promene u ukupnom prihodu usled različitih promena u ceni.

66. Navedi moguće odnose između cenovne elastičnosti tražnje za neskim proizvodom i veličine ukupnog pri-hoda?

- Kod cenovno elastične tražnje:pad cena uzrokuje rast ukupnog prihodarast cena uzrokuje pad ukupnog prihoda

Kod cenovno neelastične tražnje:pad cena uzrokuje pad prihodarast cene uzrokuje rast ukupnog prihoda

Kod jedinične elastičnosti tražnje promene u ceni nemaju efekta na ukupan prihod.

67. Navedi i objasni determinante cenovne elastičnosti tražnje?- Raspoloživost supstituta određuje elastičnost na taj način što je više supstituta to je tražnja cenovno

elastičnija. Učešće cene proizvoda u dohotku potrošača, ako je veliko elastičnost je veća . Neophodne potrebe ili luksuz, tražnja za proizvodima koji zadovoljavaju neophodne potrebe je daleko neelastičnija.

68. Uopšte o tržištu faktora proizvodnje: 1) pojam tržišta faktora proizvodnje, 2) cene faktora proizvodnje i 3) specifičnosti ponude i tražnje za faktorima proizvodnje u odnosu na ponudu i tražnju dobara i usluga?

- Tržište faktora proizvodnje obuhvata zemlju, rad i kapital. Za zemlju se plaća renta, za rad nadnica, a za kapital kamata. Oni predstavljaju ukupne troškove firme. Iz toga proizilazi prva specifičnost tržišta faktora proizvodnje da poskupljenje jednog ima efekat supstitucije i efekat na autput. Efekat supstitucije se ogleda u tome što npr. povećanje nadnica (cena radne snage) usmerava firme ka primeni kapitalno intenzivne tehnologije. Efekat na autput se ogleda u povećanju ukupnih i marginalnih troškova firmi koje koriste faktore čije su cene povećane. Druga specifičnost tržišta faktora proizvodnje je da je tražnja za njima izvedena iz tražnje za dobrima i uslugama. Npr tražnja za veštačkim đubrivom je izvedena iz tražnje za poljoprivrednim proizvodima.

69. Pojam zajmovnog kapitala?- Kapital je novac koji se investira u elemente procesa proizvodnje i ima mogućnost da se oplodi, uveća.

Zajmovni kapital je privremeno oslobođeni deo industrijskog kapitala u novčanom obliku koji se ustupa na zajam preduzetnicima za određeno vreme. Zajmoprimalac pozajmljeni kapital ulaže u proces proizvodnje i ostvaruje određeni profit, zajmodavcu zatim vraća pozajmljeni kapital, a iz ostvarenog profita mu plaća kamatu. Zajmodavcu se kapital oplodio kroz kamatu, a zajmoprimaocu kroz deo ostvarenog profita.

70. Šta je kamata?- Kamata je minimalni iznos koji bi zajmodavac ostvario kao profit da je svoj kapital uložio u proces

proizvodnje. Kamatna stopa predstavlja cenu po kojoj zajmodavac pozajmljuje zajmoprimaocu kapital. Kamata je cena upotrebe kapitala, cena za korišćenje kapitala određeno vreme, jer zajmoprimalac na kraju vraća i glavnicu i kamatu.

71. Visina kamatne stope kao jedan od ključnih instrumenata ekonomske politike utiče na...: ?- Alokaciju resursa između sadašnjosti i budućnosti. Ona utiče i na iznos koji će biti usmeren na

potrošnju i na iznos koji će biti usmeren na štednju i korišćen za nabavku resursa.

72. Od čega zavisi visina kamatne stope? - Visina kamatne stope zavisi od ponude i tražnje za kapitalom, od profitabilnosti investicija i od uticaja

države u oblastikreditno montarne politike. Najjači je uticaj ponude i potražnje za zajmovnim kapitalom, ako je ponuda veća od potražnje, kamatna stopa pada i obrnuto. Država može da direktno utiče propisivanjem visine kamatne stope u određenim situacijama, a indirektno preko određenih mera kreditnomonetarne i investicione politike.

73. Od čega zavisi da li potencijalni zajmoprimalac hoće ili neće da uzme zajam?- Zajmoprimalac se odlučuje da uzme zajam ako utvrdi da će mu investicija sa pozajmljenim sredstvima

biti profitabilna, tj ako utvrdi da će mu marginalni prihod biti veći od kamate.

74. Kakva je razlika između nominalne i realne kamatne stope?- Nominalna kamatna stopa je stopa koja se utvrđuje pilikom sklapanja ugovora između zajmodavaoca i

zajmoprimaoca. Međutim kupovna moć novčanog iznosa kamate posle određenog vremenskog perioda će biti manja za stopu inflacije u tom vremenskom periodu. Realna kamatna stopa se dobija kada se od nominalne kamatne stope oduzme stopa inflacije.

75. Objasniti zašto sa rastom kamatne stopese smanjuje tražnja za zajmovima za investicije u kapitalna do-bra, zemlju i angažovanje rada?

- Vrednost marginalnog prihoda iskazana u dnašnjem novcu smanjuje se kako kamatna stopa raste. Posledica smanjivanja marginalnog prihoda jeste da ulaganja koja danas izgledaju kao dobre investicije, mogu postati veoma loše invsticije kada se kamatna stopa poveća. Što je viša kamatna stopa to je manja tražnja za zajmovim az ainvesticije u kapitalna dobra, zemlju i angažovanje rada.

76. Kako vlasnici zemlje mogu da stiču prihod zahvaljujući vlasništvu nad zemljom?- Vlasnici zemlje stiču prihod na dva načina: ulaganjem sopstvenog kapitala u proizvodnju ili

iznajmljivanjem zemlje zakupcu. U prvom slučaju vlasnik organizuje proizvodnju iz koje ostvaruje profit, dok u drugom slučaju vlasnik od zajmoprimaoca dobija rentu, iz profita koji je zajmodavaoc ostvario organizujući rpoizvodnju na zakupljenoj zemlji.

77. Šta renta predstavlja za vlasnika zemlje?- Renta je minimalni iznos koji bi vlasnik zemlje ostvario kao profit da je uložio sopstveni kapital u

organizovanje proizvodnje na svojoj zemlji. Renta je cena upotrebe zemlje, tj cena za korišćenje zemlje određeno vreme. Zemlja ostaje kao vlasništvo vlasniku zemlje, jer mu zajmoprimaoc vraća i zemlju i plaća rentu.

78. U čemu se sastoji specifičnost tržišta zemlje koja se daje u zakup u odnosu na tržišta ostalih faktora proizvodnje i objasni činjenicu da je tržišni nivo rente u celini određen tražnjom za uzimanje zemlje u zakup?

- Specifičnost tržišta zemlje je u tome što je ponuda približno ista za svaki mogući iznos rente.Bez obzira na čišćenje, krčenje i ravnanje, teško je značajno promeniti količinu zemlje koja se nudi u zakup. Tržišna cena je u preseku krivih ponude i potražnje,tj potpuno je određena krivom tražnje, jer ej ponuda konstantna. Npr, ako se otvori univerzitet u nekom naselju, skočiće tražnja za zemljištem u okolini tog univerziteta, međutim pošto ne može da se ponudi veća količina zemlje, cene će skočiti, dok se tražnja ne izjednači sa ponuđenim količinama.

79. Objasniti koncepciju rimskih pravnika u vezi sa pravnim i ekonomskim odnosima između vlasnika radne snage, radne snage i poslodavca?

- Rimski pravnici su stvorili fikciju o odvajanju radne snage od njenog nosioca. Stvorena je pravna konstrukcija prema kojoj je vlasnik radne snage subjekt u ugovoru o radu, a njegova radna snaga predmet ugovora. Radna snaga je roba, kao i svaka druga, koju radnik prodaje poslodavcu. Uspostavlja se obligacioni odnos u kome su radnik i poslodavac u odnosu poverioca prema dužniku. Vasnik radne snage nakon obavljenog rada dobija naknadu, tj cenu. Ta cena rada je određena ponudom i potražnjom radne snage.

80. Da li su koncepciju tržišta radne snage rimskih pravnika u vezi sa pravnim i ekonomskim odnosima između vlasnika radne snage, radne snage i poslodavaca preuzeli kapitalistički pravni i privredni sistemi u de-vetnaestom veku i da li je ta koncepcija u potpunosti zaživela u praksi liberalnog kapitalizma devetnaestog ve-ka?

- Kapitalistički pravni i privredni sistemi u XX veku su preuzeli datu koncepciju tržišta radne snage, međutim, čak ni u prkasi liberalnog kapitalizma ova koncepcija nije u potpunosti zaživela. u osnovi je ostalo tržište, ali se na njemu sve ređe javlja pojedinac kao vlasnik radne snage. Javljaju se sindikati kao pregovarački subjekti koji satupaju više vlasnika radne snage po zajedničkim utvrđenim uslovima. I poslodavci kao vlasnici kapitala okupljaju se u svoja udruženja. Država takođe ima učešće u pregovaranju na tržištu radne snage, obavljajući svoju regulatornu funkciju. Tržište radne snage se sve više institucionalizuje, ali zadržava svoje osnovne karakteristike, tj ponuda i potranja radne snage i visina nadnice se ponašaju u skladu sa tržišnim zakonitostima.

81. Ko na tržištu rada u uslovima potpune konkurencije određuje ravnotežni nivo nadnica?- U uslovim potpune konkurencije ponuda i tražnja za radom

određuju ravnotežni nivo nadnica. Presek krive ponude rada i krive tražnje za radom određuju ravnotežni nivo nadnica. Na slici pp je ponuda, a tt tražnja, E je ravnotežna tačka preseka. Kada npr, dodje do značajnog smanjenja ponude rada kriva ponude se pomera ulevo, seče krivu tražnje na višem nivou uslovlajavajući veće nadnice. Ukoliko su nadnice iznad ravnotežnog nivoa javlja se nezaposlenost.Ona vrši pritisak na smanjenje iznosa najamnina. Taj pritisak traje dok nadnice ne dodju na ravnotežni nivo.

82. Zbog čega ni poslodavci ni radnici na tržištu rada u uslovima potpune konkurencije, i pored svoje želje i neposrednog ekonomskog interesa, ne mogu da nametnu nivo najamnina koji bi oni želeli?

- Na tržištu gde vlada potpuna konkurencija, ni poslodavci ni zaposleni ne mogu da nametnu nivo nadnica koji bi oni želeli jer ponuda rada i tražnja za radom deluju tako što se visina najamnina stalno kreće ka ravnotežnom nivou. Poslodavci bi želeli da najamnine koje plaćaju radnicima budu minimalne, dok bi radnici želeli da primaju maksimalne nadnice. Kada na tržištu vlada potpuna konkurencija , tj ne postoji udruženo i dogovoreno nastupanje poslodavaca ili radnika, tržišni mehanizmi ih onemogućavaju da ostvare svoje direktne einterese.

83. Zbog čega su uslovi potpune konkurencije na tržištu rada mogući samo u udžbeničkim modelima?- Teško je u realnom životu zadovoljiti sve pretpostavke koje su neophodne da bi tržište rada bilo

potpuno konkurentno. Na strani ponude rada, nemoguće je postići da svi radnici uvek imaju potpunu informaciju o nivou najamnina u drugim preduzećima. I pre sindikata tržište nije bilo konkurentno jer su radnici naspram sebe imali poslodavce koji su često bili dobro međusobno organizovani. Nakon organizovanja radničkih sindikata, tržište gubi mogućnost da bude konkurentno jer je ponuda rada kontrolisana od strane sindikata.

84. Ko na tržištu rada u uslovima nepotpune konkurencije veštački ograničava ponudu rada i tražnju za radom da određuju ravnotežni nivo nadnica?

- Ponuda rada je kontrolisana od strane sindikata. Sindikati se javljaju kao monopolski prodavci rada. Najčešće imaju snagu da nameću nadnice iznad ravnotežnog nivoa. Mere koje koriste sindikati su restrikcija ponude rada, ugovaranje viših nadnica i podizanje izvedene tražnje za radom.

85. Pomoću kojih mera se podižu nadnice iznad ravnotežnog nivoa?- Restrikcija ponude rada obuhvata uvođenje imigracionih

barijera, zakonodavstvo o maksimalnom radnom vremenu, dugo izučavanje zanata, ograničavanje ulaska novih članova u sindikat i zabranu zapošljavanja onih koji nisu članovi sindikata.

Ugovaranje viših nadnica i utvrđivanje minimalnih nadnica ispod kojih poslodavci ne mogu da idu.

Podizanje izvedene tražnje za radom, podizanje produktivnosti smanjuje troškove proizvodnje, povećava tražnju za tom robom, što povećava iz te tražnje izvedenu tražnju za radom što dovodi do viših najamnina. Povećane najamnine utiču na povećanje marginalne produktivnosti, a veća marginalna produktivnost dalje povećava tražnju za radom i najamnine.

86. Šta su makroekonomski agregati kao zbirni izraz a) ekonomskih resursa, b) rezultata ekonomskih aktivnosti jedne zemlje, i c) koja su dva najvažnija makroekonomska agregata?

- Makroekonomski agrgati su sve relevantne ekonomske veličine privrede jedne zemlje u kojima su zbirno (agregatno) izraženi njeni resursi i rezultati. Resursi su činioci koji se koriste kako bi se ostvarila ekonomska aktivnost, a rezultati su svi proizvodi i usluge koji nastaju ekonomskom aktivnošću i upotrebom resursa.

Makr. ekon. agreg. kao izraz ekonomskih resursa su zaposlenost, proizvodni kapaciteti, prirodni resursi, broj preduzeća i broj domaćinstava.

Mak. ekon. agreg. kao izraz rezultata ekonomske aktivnosti čine proizvodi i usluge koji se nude na tržištu. Oni u zbirnom izrazu predstavljaju društveni proizvod ili nacionalni dohodak

Dva najvažnija makroekonomska agregata su bruto domaći (GDP) i bruto nacionalni dohodak (GNP), njima se sumiraju rezultati ekonomske aktivnosti. Društveni proizvod je GDP, Bruto društveni proizvod uključuje i izvoz i intermedijerna dobra, a nacionalni dohodak je društveni proizvod umanjen za amortizaciju.

87. Koja dva značenja imaju finalna dobra i usluge?- Sa stanovišta preduzeća finalno dobro je svako dobro koje je rezultat njegove ekonomske aktivnosti i koje se

kao takvo prodaje na tržištu, bez obzira da li ono podleže daljoj obradi. Pšenica je finalni proizvod za poljoprivrednika, hleb za pekarsku industriju...

Sa stanovišta privrede u celini samo je finalno ono dobro koje ne ulazi u dalju obradu kao input za proizvodnju drugih dobara. U vrednost GDP ulaze samo takvi proizvodi i usluge. GDP isključuje višestruki obračun pojedinih dobara i usluga.

88. Na koja tri načina se obračunava GDP?- Prvi način je da se saberu tržišne vrednosti svih finalnih dobara i usluga. Usluge koje nemaju definisanu tržišnu

vrednost se obračunavaju po ukupnim troškovima koji su nastali usled vršenja usluga. Npr za pšnicu, brašno i hled u gdp učestvuje samo cena hleba (250).

Drugi način podrazumeva sabiranje dodatne vrednosti koja se svakom imputu dodaju kada se on podvrgava preradi ili doradi. (pšenica 100 + 70 u brašno, + 80 u hleb = 250)

Treći način je tako što se sabiraju faktorski dohoci koji se primaju u svakom preduzeću. Reč je o dohocima rada, kapitala i zemlje, to su cene faktora proizvodnje. ( poljoprivrednik renta 10 + amortizacija 10 + profit 25 + plate 55, mlinska industrija amortizacija 11 + profit 13 + 46 plate, pekara amortizacija 15 + profit 20 + plate 45 sabirajući sve dobijamo 250 din)

89. Objasniti kako razlika između izvoza i uvoza dobara i usluga u periodu za koji se iskazuju makroekonomski agregati, takođe čini jednu stavku namenske upotrebe odnosno trošenja bruto domaćeg proizvoda.

-

90. Šta je bruto nacionalni proizvod (GNP)?- Bruto nacionalni proizvod je vrednost dobara i usluga, čijom prodajom domaći rezidenti stiču dohotke,

nezavisno da li je proizvodnja ostvarena unutar ili van granica sopstvene zemlje. Kada neka zemlja uzme od druge zajam od K dinara, i otplaćuje ga u godišnjim ratama od rK dinara, ona tim kreditom realizuje prihod od X dinara godišnje. GDP će biti uvećan za X dinara, ali GNP će biti uvećan za X-rK dinara. Zemlja koja daje kredit neće imati promene u GDP, ali će njen GNP biti uvećan za rK.

91. Šta su to per capita veličine makroekonomskih agregata GNP i GDP?- Nivo ekonomske razvijenosti po pravilu se meri per-capita veličinama pomenutih ekonomskih agregata GDP,

GNP, društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Per capita znači po glavi stanovnika. Privredni rast predstavlja godišnje povećanje makroekonomskih agregata i njihovih per capita veličina. Agregatne veličine pokazuju razmere (obim) ekonomije jedne zemlje, a njihove per capita veličine njenu razvijenost.

92. Šta su to nominalne i realne vrednosti makroekonomskih agregata i šta je njihov implicitni cenovni deflator?- Nominalne vrednosti m.e.a. se dobijaju kada se oni izračunavaju po tržišnim cenama roba i usluga koja ulaze u

njihov sastav, u godini za koju se računaju. Realni društveni proizvod se dobija deobom nominalnog društvenog proizvoda sa koeficijentom rasta cena. Implicitni cenovni deflator bruto domaćeg proizvoda je količnik nominalnog i realnog društvenog proizvoda, ili bilo kog drugog agregata.

Kejnsova makroekonomska analiza

93. Koje snage proučava Kejnsova ekonomska misao?- Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca je knjiga koja predstavlja početak nove etape u razvoju

ekonomske misli, koja se naziva kejnsijanska revolucija. Kejnsova makroekonomska analiza, analiza makroekonomskih agregata potiskuje mikroekonomsku analizu. Posvećen je proučavanju snaga koje utiču na promene u obimu ukupne proizvodnje i zaposlenosti.

94. Kada je u pitanju zaposlenost od čega polazi maršalijanska ekonomska misao?- Marašalijanska teorija ne dopušta stanje nevoljne zaposlenosti, nezaposlenosti koja u vreme kriza i

depresija postaje najakutniji problem privrede. Ona polazi od stanja pune zaposlenosti. Ne isključuje postojanje privremenih, neizbežnih i lakih formi nezaposlenosti, kao što je voljna nezaposlenost. Kejns ističe da tradicionalna teorija ima ovaj nedostatak, i da je pogrešno primenjivati je na probleme nevoljne nezaposlensoti, koja je u njegovo vreme bila stvarnost.

95. Kako glasi Sejov zakon tržišta? (dati i objašnjenje)- Ponuda stvara sopstvenu tražnju. Mil smatra da je sredstvo plaćanja robe opet sama roba. Svi

prodavci su neophodno i kupci. Iz sejovog zakona tržišta proizilazilo je da svako uzdržavanje od lične potrošnje dovodi automatski do investiranja radne snage i ostalih faktora proizvodnje u sferu proizvodnje kapitalnih dobara. Ti zaključci ne odgovaraju robnoj privredi sa razvijenom robnonovčanom razmenom. Štednja koju sebi nameće pojedinac i koja dovodi do njegovog bogaćena ne mora nužno istovremeno da bogati i zajednicu kao celinu. Akt pojedinačne štednje ne mora nužno da dovede do paralelnog akta investiranja.

96. Kako je Kejns odbacio Sejov zakon tržišta? Šta se dešava ako prodavac dobijeni novac od prodate robe ne uloži odmah u kupovinu druge robe, odnosno uzdrži se od lične potrošnje?(Po Seju, po Kejnsu)

- ?

97. U čemu se razlikuju Kejnsova ekonomska teorija i ekonomska teorija pre Kejnsa?(Zaključci)- Prethodna ekonomska teorija proučava više raspodelu nacionalnog dohotka, a Kejns obim. Kejns se

koncentriše na snage koje određuju nivo zaposlenosti i nivo privredne aktivnosti, i obim nacionalnog dohotka. Raniji ekonomisti polaze od Sejovog zakon atržišta i stanja pune zaposlenosti. Kejns odbacuje Sejov

zakon tržišta i ističe da ne postoji takav mehanizam koji dovodi do stanja pune zaposlenosti, mogući su različiti nivoi zaposlenoisti.

Tradicionalna teorija se zasniva na liberalističkoj ekonomskoj politici, smatraju da tržišni mehanizam sam postiže punu zaposlenost faktora proizvodnje i najracionalniju alokaciju faktora proizvodnje, tj ukupnog društvenog fonda između pojedinih grana privrede. Kejns smatra suprotno, tvrdi da ne postoji takav mehanizam koji bi obezbedio punu zaposlenost proizvodnih faktora i upućuje na državni intervencionizam, intervencionističku ekonomsku politiku.

98. Koji faktori određuju nivo nacionalnog dohotka?- Struktura potrošnje pojedinih grupa stanovništva, sklonost potrošnji i štednji ukupnog stanovništva

jedne države i međusobno delovanje štednje i investicija. Savremena postkejnsijanska makroekonomska analiza polazi od proučavanja ovih faktora koji određuju nivo nacionalnog dohotka. Sklonost potrošnji i štednji je povezana sa praktičnim merama na polju ekonomske, posebno fiskalne politike kada privreda uđe u stanje nestabilnosti i nezaposlenosti.

99. U čemu je značaj koncepcije sklonosti potrošnji i štednji i koncepcije marginalne sklonosti potrošnji i šted-nji?

- Značaj ovih koncepcija je u tome što su povezane sa praktičnim merama na polju ekonomske, posebno fiskalne politike, kada privreda uđe u stanje nestabilnosti i nezaposlenosti. Npr ako se nastoji da se poveća potrošnja treba preraspodeliti nacionalni dohodak na one slojeve stanovništva koji imaju veću marginalnu sklonost potrošnji.

100. Šta je marginalna sklonost potrošnji?- Novozarađena (dodajna) jedinica dohotka predstavlja celinu (100%), i deli se na dodajnu potrošnju i

dodajnu štednju. Marginalana sklonost potrošnji je pokazatelj koji ukazuje koliko deo svake novozarađene jedinice dohotka ide na potrošnju umesto na štednju.Marginalna sklonost potrošnji jednaka je razlici u potrošnji dve grupe stanovništva podeljenoj sa razlikom u dohotku tih grupa.Npr jedna grupa ima dohodak 400, druga 500, razlika (dodajna jedinica) je 100, od tih sto na potrošnju ide 85, dakle MSP je 0,85.

101. Šta je marginalna sklonost štednji?- Marginalna sklonost štednji je pokazatelj koji ukazuje koliki deo dodajne jedinice dohotka ide na štednju umesto na potrošnju. Marginalana sklonost štednji jednaka

je razlici u štednji dvaju grupa stanovništva, podeljena sarazlikom u dohotku tih grupa.U gornjem slučaju je sklonost štednji 0,15 ili 15%

103. U čemu se sastoji važnost koncepcije marginalne sklonosti potrošnji i marginalne sklonosti štednji? (primer)

- Ove koncepcije nam pomažu da predvidimo šta će pojedini slojevi stanovništva, u zavisnoti od obima dohotka koji primaju, uraditi sa svakom novozarađenom (dodajnom) jedinicom dohotka. Ako postoji potreba da se radi smanjenja nezaposlenosti u privredi jedne zemlje poveća potrošnja, treba dovesti do preraspodele nacionalnog dohotka u korist siromašnih, a na račun bogatih slojeva stanovništva. Ipak treba biti oprezan jer visoka progresija oporezivanja deluje destimulativno na investicije.

104. Šta su ekonomisti pre Kejnsa, a šta Kejns i Kejnsijanci smatrali u vezi sa obezbeđivanjem onog obima investicija koji dovodi do pune zaposlenosti bez inflacije tražnje?

- Ekonomisti pre Kejnsa su hvalili automatizam tržišnog mehanizma, preko koga se mobilišu i kombinuju pojedini faktori proizvodnje što dovodi do odgovarajuće strukture i obima investicija. Kejnsijanci smatraju da automatizam tržišnog mehanizma ne deluje na odgovarajući način i da se zbog toga dešava da u jednom periodu bude suviše mali obim investicija, koji odvodi do nezaposlenosti, a u drugom suviše veliki obim investicija koji dovodi do inflacije. Taj sistem prepušten sam sebi nema nikakav unutrašnji automatski regulator.

105. Šta Kejns predlaže kao način regulisanja obima investicija koji dovodi do pune zaposlenosti bez inflacije tražnje?

- Kejns smatra da tržišni sistem prepušten sam sebi dovodi do cikličnih kretanja, do privredne nestabilnosti, do nezaposlenosti i inflacije. On predlaže mere makroekonomske politike koje imaju za cilj da uklone, odnosno ublaže te poremećaje, ekstremna kretanja koja idu iz jedne krajnosti (nezaposlenost) u drugu(inflacija).

106. Šta determiniše obim nacionalnog dohotka i zaposlenosti?- Međusobno delovanje štednje i investicija određuje obim

nacionalnog dohotka, a time i zaposlenosti. Štednja zavisi od dohotka, a investicije zavise od štednje, ali i od mnogih drugih faktora. Taj princip može da se prikaže grafički kao presek krive štednje i krive investicija. Tačka prseka krive štednje i krive investicija je ravnotežnatačka. Njoj na horiz osi odgovara tačka M, a OM predstavlja obim realnog nacionalnog dohotka. Tačka prseka štednje i investicija predstavlja ravnotežni nivo nacionalnog dohotka, tj nivo kojem nacionalni dohodak teži.

107. Sa rastom neto društvenog proizvoda (nacionalnog dohotka) kako se ponašaju štednja i investicije? (komentar slike br. 3.1.)

- Sa rastom nivoa nacionalnog dohotka štednja raste a investicije ostaju na istom nivou.

108. Opiši prvi slučaj u kome međusobno delovanje štednje i investicija determiniše nacionalni dohodak?- Nivo investicija se poklapa sa nivoom štednje. Nacionalni dohodak je na tački R i postignut je

ravnotežni nivo nacionalnog dohotka. Nema nagomilavanja zaliha. Prodaja je u granicama uobičajenog obima. Proizvodnja , zaposlenost, dohoci i potrošnja ostaju isti.

109. Opiši drugi slučaj u kome međusobno delovanje štednje i investicija determiniše nacionalni dohodak?- Nivo štednje je veći od nivoa investicija. Posledica veće štednje je smanjenje potrošnje, ono izaziva

smanjenje prodaje i nagomilavanje zaliha. Gomila zaliha prisiljava preduzeća da smanje obim proizvodnje i da otpuštaju radnike. Stvara se nezaposlenost i smanjuju se dohotci građana. Smanjeni dohoci smanjuju nivo štednej i dovode je na nivo investicija, čime se uspostavlja ravnotežni nivo nacionalnog dohotka.

110. Opiši treći slučaj u kome međusobno delovanje štednje i investicija determiniše nacionalni dohodak?- Nivo štednje je manji od nivoa investicija. Kao posledica manje štednje javlja se povećanje potrošnje.

Povećanje potrošnje dovodi do veće tražnje za robama, koja izaziva povećanje prodaje i prisiljava preduzeća da povećaju obim proizvodnje i zaposle više ljudi. Povećanje zaposlenosti dovodi do povećanja dohodaka stanovništva što dovodi do povećanja štednje. Izjednačavanjem štednje sa investicijama dolazi do ravnotežnog nivoa nacionalnog dohotka.

111. Da li ravnotežni nivo nacionalnog dohotka može da bude na raznim nivoima zaposlenosti?- Ravnotežni novo može da bude na različitim nivoima zaposlenosti. Čak i u situacijama kao što je velika

svetska ekonomska kriza tridesetih godina postojala je ravnotežna tačka preseka, koja je bila praćena masovnom nezaposlenošću i umanjenim nacionalnim dohotkom. Štednja i investicije su determinante nacionalnog dohotka i zaposlenosti.

112. Šta je princip multiplikatora?- Princip multiplikatora predstavlja uticaj promena u investicijama na obim macionalnog dohotka i

uticaj promena u štednji na nivo nacionalnog dohotka. Povećanje investicija će dovesti do povećanja realnog nacionalnog dohotka u većem obimu nego što je obim povećanja investicija. (isto i smanjenje) Multiplikator pokazuje odnos promena u nacionalnom dohotku prema promenama u investicijama. zato se i zove multiplikator investicija.

113. Šta pokazuje multiplikator? (primer)- Multiplikator je brojčani koeficijent koji pokazuje koliko će se puta povećati ili smanjiti nacionalni

dohodak sa svakim povećanjem, odnosno smanjenjem investicija. Drugim rečima to je broj kojim treba pomnožiti promene u investicijama da bi se dobile promene u dohotku. Ako je multiplikator 3 onda će povećanje u obimu nacionalnog dohotka biti tri puta veće od povećanja investicija.

114. Objasniti odnos između multiplikatora i marginalne sklonosti štednji odnosno potrošnji?- Ako neko uloži 80 hiljada za izgradnju nekog objekta, on daje 80 hiljada proizvodjačima građevinskog

materijala. Ako je njihova marginalna sklonost potrošnji ¾ ( a štednji ¼) oni će dalje potrošiti 60hiljada na potrošačka odbra. Potrošači potrošačkih dobara će sada imati ekstra dohodak 60hiljada od kojih će ( ako im je je gsp ¾) potrošiti 45 hiljada itd. Tako je prvobitna investicija (investiciona potrošnja) pokrenula čitav jedan niz drugostepene potrošnje. ako saberemo sve ove investicije dobijamo 80+60+45+... = 320 hiljada (4 puta više)Ovo pokazuje da je multiplikator pri graničnoj sklonosti potrošnji od ¾ i graničnoj sklonosti štednji od ¼ jednak 4. Multiplikator zavisi od granične sklonosti potrošnji i jednak je recipročnoj vrednosti granične sklonosti štednji.

115. Objasniti ponašanje primarnih primalaca dohotka u industriji kapitalnih dobara koje nastaje posle povećanja investicija i uticaj tog ponašanja na nacionalni dohodak?

- Primarni primaoci dohotka u industriji kapitalnih dobara trošeći jedan deo tog dohtka stavljaju u pokret čitav lanac sekundarne potrošnje. Obim potrošnje svakog narednog kruga manji je od dobijenog dohotka. U krajnjoj liniji to dovodi do većeg povećanja ukupnog nacionalnoh dohotka nego što je to bilo primarno povećanje. Primarno povećanje puta multiplikator jednako je ukupnom povećanju dohotka, a multiplikator je jednak recipročnoj vrednosti granične sklonosti štednji.

116. Kako i koliko promene u štednji tj. sklonosti štednji, odnosno u štedljivosti, utiču na veličinu nacional-nog dohotka i zaposlenost? (analiza slike br. 3.2.)

- Na slici se menja kriva štednje a ostaje nepromenjena linija investicija.Povećanje štedljiosti pomera krivu štednje naviše, što dovodi do novog presekalinija investicija i štednje R´ kojem odgovara nacionalni dohodak M´. To je novsmanjen nacionalni dohodak. Takođe i novi ravnotežni dohodak je manji, i zaposlenost.

117. Kako i koliko promene u štednji tj. sklonosti štednji, odnosno u štedljivosti, utiču na veličinu nacionalnog dohotka i zaposlenost? (Objasniti navedenu situaciju u praksi)

- Povećana štednja znači da stanopvništvo manje troši, što dovodi do smanjenja obima prodaje roba, zbog čega preduzeća smanjuju proizvodnju. Proizvodnja će da se smanjuje sve dok se realni nacionalni dohodak ne umanji toliko da učini stanovništvo dovoljno siromašnim da bude prisiljeno da smanji štednju. Štednja se dovodi na nivo koji je data privreda u stanju da unosno investira. Pomeranje krive štednje nagore za jedan dinar dovodi do smanjenja nacionalnopg dohotka 4 dinara, tj multiplikator je 4.

118. Šta je to multiplikator zaposlenosti?- U situaciji nezaposlenosti i depresije svako povećanje potrošnje (organizovanje javnih radova) dovodi

do primarne zaposlenosti, tj davanja novčanog dohotka izvesnom broju do tada nezaposlenih radnika. Oniu dalje trošeći dohodak na potrošačka dobra neophpdna za egzistenciju, povećavaju ukupnu efektivnu tražnju za tim dobrima. To navodi preduzeća da proširuju proizvodnju tih dobara, što dovodi do sekundarne zaposlenosti, do novog zapošljavanja dodatnog broja radnika koji su do tada bili nezaposleni. Oni dobijaju dohodak kojim dalje vrše pritisak na tržište, što dovodi do daljeg povećanja proizvodnje. Tako, lančanom reakcijom dolazi do daleko većeg porasta ukupne zaposlenosti, nego što je to bio obim prvobitne zaposlenosti.

119. Shvatanja kejnsijanaca u vezi sa: a) uticajem porasta nacionalnog dohotka na investicije i b) u vezi sa štedljivošću nasuprot potrošnji?

- Shvatanja i zaključci savremene postkejnsijanske analize se dijametralno ralikuju od shvatanja i zaključaka marginalističke teorije, koja smatra da je štedljivost uvek dobra i poželjna.

120. Šta kejnsijanci smatraju o marginalističkoj tvrdnji da je štedljivost uvek dobra i poželjna?- Kejnsijanci smtraju da je marginalistička doktrina štedljivosti održiva samo u stanju pune zaposlenosti,

odnosno ako su maksimalno iskorišćeni svi fktori proizvodnje i ako je postignut maksimalni nivo nacionalnog dohotka. Takva stanja pune zaposlenosti i maksimalnog nacionalnog dohotka nisu trajna. Mnogo je češće stanje nezaposlenosti, neiskorišćenosti proizvodnih faktora, male tražnje i nedovoljnih investicija. U tim uslovima marginalistička doktrina štedljivosti ne samo da ne odgovara, već dovodi do suprotnih rezultata od očekivanih.

121. Po Kejnsu, do kakvih rezultata dovodi primena marginalističke doktrine štedljivosti na stanje: 1) neza-poslenosti, 2) neiskorišćenosti produkcionih resursa, 3) male tražnje, 3) nedovoljnih investicija i 4) niske kupov-ne moći stanovništva?

- Ne samo da marginalistička doktrina štedljivosti ne odgovara, već je pogrešna i dovodi do rezultata suprotnih očekivanim.

122. Kada se privreda nalazi u stanju nezaposlenosti kakav paradoks se dešava?- Postkejnsijanska ekonomija smatra da kada se privreda nalazi u stanju nezaposlenosti veća štednja

vodi u krajnjoj liniji do manje štednje. Deluje paradoksalno, ali kada se na nivou privrede u celini počne sa povećanjem štednje, smanjuje se efektivna tražnja, a samim tim i potrošnja. Dolazi do gomilanja zaliha, preduzeća smanjuju obim proizvodnje, dolazi do otpuštanja, nezaposlenosti, aktivira se multiplikator i dolazi do većeg smanjenja dohotka. Ovo, naravno, vodi smanjivanju štednje.

123. Šta je suština paradoksa štedljivosti?- Povećana štedljivost dovodi do pada nacionalnog

dohotka i pada investicija.

124.

125. Da li podsticanje na štednju, odnosno suzdržavanje od potrošnje u stanju nezaposlenosti i depresije, kakva je bila tridesetih godina prošlog veka, vodi obnavljanju prosperiteta ili suprotno?

- Podsticanje na štednju, odnosno suzdržavanje od potrošnje, u stanju nezaposlenosti, ne vodi obnavljanju prosperiteta, već upravo suprotno. Smanjenje potrošnje dovodi do smanjenja tražnje, što vodi daljem smanjivanju obima proizvodnje, otpuštanju radnika i daljem porastu nezaposlenosti.

126. Kakav je odnos paradoksa štedljivosti i socijalnih posledica kod marginalista, a kakav kod kejnsijanaca?- Marginalisti smatraju da je društveni značaj bogatih slojeva veliki, jer oni obezbedjuju štednju

neophodnu za investiranje. Kejnsijanci smatraju suprotno. Smanjena štedljivost u vreme nezaposlenosti i depresije dovodi do povećanja potrošnje, što stimulativno deluje na grane kapitalnih dobara, na investicije i dizanje dohotka. Ako treba radi smanjenja nezaposlenosti povećati potrošnju, onda je moguće merama ekonomske politike izvršiti preraspodelu dohotka u korist siromašnih slojeva staovništva, a na račun bogatih slojeva. N taj način će se povećati ukupna potrošnja i ukupna tražnja.

127. Da li ravnotežni nivo nacionalnog dohotka može da bude na različitim nivoima zaposlenosti?(Ako može koji su to nivoi zaposlenosti?)

- Ravnotežni nivo nacionalnog dohotka može da bude na različitim nivoima zaposlenosti. Ravnotežni nivo nacionalnogdohotka je uslovljen odnosom štednje i investicija. Najviši je na nivou pune zaposlenosti, ali može da bude i uglavnom jeste nižiod nivoa pune zaposlenosti.

128. Osnovne karakteristike nivoa ravnotežnog nacionalnog dohotka koji odgovara nivou pune zaposlenosti? Kojim merama fiskalne politike se postiže nivo ravnotežnog nacionalnog dohotka kada su investicije visoke kolika je i štednja i koji odgovara nivou pune zaposlenosti?

- Najpoželjniji nivo nacionalnog dohotka je onaj koji odgovara stanju pune zaposlenosti. Do tog nivoa privreda može da dodje jedino ako su investicione pogodnosti toliko dobre da su investicije velike koliko i štednja na nivou pune zaposlenosti.