obrada razdvajanjem

7/24/2019 Obrada razdvajanjem

http://slidepdf.com/reader/full/obrada-razdvajanjem 1/21

1

A. OBRADA LIMA (SHEET METAL FORMING)

3. OBRADA RAZDVAJANJEM (SHEARING)

Podrazumeva fizičko odvajanje dela polufabrikata razdvajanjem („sečenjem”). Razlozi za

izučavanje procesa razdvajanja u okviru tehnologije plastičnog oblikovanja su sledeći: isti

su polufabrikati (najčešće limovi), iste ili slične mašine i činjenica da su operacijerazdvajanja početne u ukupnom tehnološkom procesu plastičnog oblikovanja.

Proces razdvajanja se ostvaruje smicanjem po površinama koje određuje geometrija

komada, odnosno alata.

Osnovne razlike razdvajanja u odnosu na ostale metode obrade deformisanjem su:

a) suština procesa razdvajanja je ostvarivanje tangencijalnih (smičućih) napona u određenim

ravnima. Kad ti naponi dostignu maksimalnu vrednost nastaje razdvajanje strukture,

b) zona obrade je koncentrisana na usku oblast oko rezne ivice,

c) zapremina gotovog komada uvek je manja od zapremine polaznog komada.

Postupke razdvajanja je moguće podeliti na:

1. odsecanje,2. prosecanje i probijanje,

3. vibraciono razdvajanje i

4. fino prosecanje.



2

3.1 Odsecanje

Odsecanje je postupak kojim se obrađuju najčešće limovi raznih debljina, ali i (ređe) šipke iprofili. Linija razdvajanja je uvek prava.



3

S obzirom na korišćenu mašinu postoje tri varijante odsecanja:

−na makazama sa pravim paralelnim noževima,

−na makazama sa pravim nagnutim noževima,−na makazama sa kružnim noževima.

3.1.1 Odsecanje na makazama sa pravim paralelnim noževima

SMs bF τ⋅⋅= ,gde je b−dužina linije odsecanja (najčešće širina polaznog komada),

s−debljina lima i τsM −smicajna čvrstoća.

F3,1FM ⋅=

sFW ⋅⋅λ=

λ =0,3−0,75 −koeficijent srednje sile.



4



5

3.1.2 Odsecanje na makazama sa pravim nagnutim noževima

M

2

M R tg2

sF α⋅=

Ugao nagiba noža (α) mora biti tako odabran da ne dolazi do izmicanja lima. Ako

je koeficijent trenja između lima i rezne ivice μ, ugao trenja je: ρ=arc tgμ. Pošto sa

dve strane postoji trenje mora se zadovoljiti uslov:

ρ<α 2 Za μ=0,1 α<11o 20'

Praktično je ugao nagiba noža α=2−6o.

α⋅⋅≈ tg bFWM

b−ukupna dužina linije odsecanja.



6



7

3.1.3 Odsecanje na makazama sa kružnim noževima



8



9

3.2 Prosecanje i probijanje

Prosecanje i probijanje su postupci obrade razdvajanjem po zatvorenoj konturi uz pomoć

posebnih preserskih alata. Proces se najčešće izvodi na mehaničkim presama. Polufabrikati

su limene trake ili pojedinačni komadi od lima, a koriste se i nemetalni materijali u pločastoj

formi. Gotovi komadi su ravni sa konturama različitog oblika.

Za razliku od ostalih postupaka deformisanja ovde nije potrebno da materijal ima dobre

osobine plastičnosti i deformabilnosti.



10

Manjim zazorom postiže se bolji

kvalitet presečene površine, ali je

deformaciona sila veća. Obrnuto, veći

zazor daje lošiju presečenu površinu

uz manju silu i smanjeno habanje

alata.



11

3.2.1 Deformaciona sila i rad prosecanja (probijanja)

SMM sLF τ⋅⋅= ; L−dužina konture prosecanja.

POMMMAS FF3,1F += FPOM - bilo koja pomoćna sila (držanje, skidanje, izbacivanje)

koja se svojim dejstvom suprostavlja deformacionoj sili.

sFW M ⋅⋅λ=

Prethodni izrazi važe samo za prosecanje i probijanje na alatima sa ravnim

(nezakošenim) reznim ivicama.

3.2.2 Mogućnosti za smanjenje sile prosecanja

Primenjuju se sledeći načini:

a) alati sa zakošenim reznim ivicama,b) izrada prosekača različitih dužina i

c) prosecanje na povišenim temperaturama.

λ =0,3−0,75 −koeficijent srednje sile.



12

Treći način za smanjenje sile razdvajanja (primena povišenih temperatura), obično

se koristi kod veoma debelih pločastih materijala. Na povišenim temperaturama

smanjuje se čvrstoća, a time i sila prosecanja. Temperatura zagrevanja zavisi od

hemijskog sastava i stanja strukture polufabrikata. Kod većine čelika to je 750−900 oC.



13

3.2.3 Principi racionalnog korišćenja materijala pri prosecanju

Od posebnog je značaja pravilno koncepcijsko rešenje alata, položaj kontura na traci iširina trake. Najveći uticaj ima veličina serije i vrsta materijala lima



14



15

3.2.4 Osnovne napomene o alatima za prosecanje i probijanje

Alati se sastoje od dva podsklopa: gornjeg i donjeg. Gornji se vezuje za pritiskivač prese(pokretan je), a donji za radni sto (nepokretan).

Centralno mesto imaju radni (izvršni) elementi: prosekači i matrice. Sve je podređeno

pravilnom funkcionisanju sklopa prosekač−matrica: krutost, vođenje, centriranje, način

povezivanja elemenata itd.

Podela prema vrsti vođenja:−alate bez vođenja (koristi se vođenje prese),

−alate sa pločastim vođenjem (preko profilisanog otvora u ploči za vođenje),

−alate sa stubnim vođenjem (klizno ili kotrljajuće),

−alate sa kombinovanim vođenjem (pločasto i stubno).

Podela prema broju prosecanja:

− jednosečne (jedna kontura) i

−višesečne alate (više od jedne konture prosecanja).

Prema formi rezne ivice razlikujemo:

−alate sa ravnim reznim ivicama,−alate sa kosim reznim ivicama.

Prema broju radnih pozicija:

-jednopozicione,

-dvo i višepozicione.



16



17



18



19



20



21

obrada razdvajanjem

Documents