NUM" AK "I.K.E.D.A." AK "SHIN KEN" AK "ZEMUN"� � �

Program za polaganje

Neophodan uslov za polaganje ispita: 40 treninga.

Vremenski uslov izmedu ispita nije striktno definisan.Neophodna je saglasnost trenera i ispunjen broj

potrebnih treninga izmedu ispita.

omote i uraomote i uraomote

Katatetori Aihanmi:Katatetori Aihanmi:Katatetori Aihanmi:Katatetori Aihanmi:Katatetori Aihanmi:

IriminageKotegaeshiIkkyoShihonageUchikaitensankyo

6.kyu

AIKITAISO (aikido gimnastika)UKEMI (padovi) TAISABAKI (kretanja)

Neophodan uslov za polaganje ispita: 70 treningai jedan seminar nakon predhodnog ispita.

omote i uraomote i ura

omote i uraomote i urairimi i tenkanomote i ura

Shomenuchi: Shomenuchi: Shomenuchi: Katatetori: Katatetori: Katatetori: Katatori:

IkkyoNikyoKotegaeshiShihonageIkkyoUdekimenageIkkyo

omote i uraomote i ura

Shomenuchi: Katatori: Ryotetori:

IkkyoIkkyoKokyu Ho

5.kyu

SHIKKO (kretanja na kolenima)

Tachiwaza:

Tachiwaza:

Suwariwaza:

Neophodan uslov za polaganje ispita: 80 treningai jedan seminar nakon predhodnog ispita.

omote i ura

omote i ura

omote i ura

omote i ura

Katatetori: Katatetori: Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori:Ryotetori: Katateryotetori:Shomenuchi:

TenchinageNikyoIriminageShihonageTenchinageUdekimenageIkkyoKokyunageKokyunageSankyo

omote i ura

omote i uraomote i uraomote i ura

omote i ura

Yokomenuchi:Yokomenuchi:Yokomenuchi:Yokomenuchi: Chudantsuki:Chudantsuki:Chudantsuki:Chudantsuki:Jodantsuki:

ShihonageIriminageKotegaeshiUdekimenageIriminageKotegaeshiUdekimenageUchikaitensankyoIkkyo

4.kyu

Tachiwaza:

omote i ura

omote i ura

Shomenuchi:Shomenuchi: Katatori:

NikyoIriminageNikyo

Suwariwaza:

Neophodan uslov za polaganje ispita: 80 treningai jedan seminar nakon predhodnog ispita.

omote i uraomote i uraomote i uraomote i ura

omote i uraomote i uraomote i uraomote i ura

Katatetori: Katatetori: Katatetori: Katateryotetori: Katateryotetori: Katateryotetori: Ryotetori: Ryotetori: Shomenuchi: Shomenuchi: Yokomenuchi:Yokomenuchi:Yokomenuchi:

UchikaitennageSankyoYonkyoIkkyoNikyoKotegaeshiKotegaeshiKokyunageYonkyoGokyoIkkyoUchikaitensankyoTenchinage

omote i uraChudantsuki: Chudantsuki: Chudantsuki:

SankyoHijikimeosaeSotokaitennage

3.kyu

Tachiwaza:

omote i ura

omote i ura

Shomenuchi:Shomenuchi: Shomenuchi: Katatori:

KotegaeshiSankyoIriminageSankyo

omote i uraomote i uraomote i ura

Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori: Ryotetori:

IkkyoNikyoSankyoHijikimeosaeKotegaeshiShihonageIriminage

Suwariwaza:

Ushirowaza:

Aikido federacija Srbije

AIKIDO bilte

n

Program za polaganje 6,5,4. i 3.kyu

Sadr`aj

Uz drugi broj

Novosti 2002 - 2003.

William Smith Shihan - seminar

Zimski seminar Aikido federacije Srbije

Morihej i Ki{omaru Ue{iba - intervju

Morihiro Saito sensei - IN MEMORIAM

Beogradski BLACK BELT SHOW

Klubovi Aikido federacije Srbije

[ta je ki?

Aikido re~nik

[ta je ekolo{ko u aikidou?

Pri~a o kan|iju ili u~iti japanski ili ne?

Polaganja za kyu 2000 - 2001.

Polaganja za dan i kyu 2002.

Adresar klubova Aikido federacije Srbije

Program za polaganje 2. i 1.kyu

3

Urednik:Saša Obradovi}

Saradnici:Novak Jerkov, Dragan Anti},

Tamara Drljevi}, Aleksandar Puno{,Neboj{a Oklobd`ija

Saradnici iz inostranstva:Slobodan Tabakovi}, Mn USA,

Dr. Mire Zloh, London, Engleska

Dizajn, naslovna strana i DTP: Saša Obradovi}

Aikido federacija SrbijeA i k i k a i S r b i j e

Predsedništvo:Sa{a Obradovi}, predsednikNeboj{a Oklobd`ija, sekretarDragan Anti}, potpredsednik

Novak Jerkov, blagajnik

Tehni~ki direktor:William Smith Shihan

Foto slog:“ViS studio”, Beograd

Štampa:“Graf studio”, Beograd

Broj 2tira` 300 kom.

mart 2003.

tel. za informacije:064 125.10.71

2

3

5

6

7

10

13

20

24

26

30

31

40

42

46

48

50

51

Sadr`aj:

broj2

AIKIDObilte

n

4

bbiillttee

nn

Sa{a Obradovi}

AIKIDO bbiillttee

nn

5

Nakon 30 meseci od prvog pred vama je drugi brojAikido biltena. U tom periodu, dosta se toga pro-menilo: organizaciju koju smo osnovali pre desetgodina ostavili smo iza nas kao i ime dr`ave pokojoj je dobila ime, pokrenuto je nekoliko novihklubova, odr`ano mno{tvo seminara, uspostavljenisu novi kontakti u zemlji i inostranstvu. Nastala jeAikido federacija Srbije i za dve godine postojanjaorganizacija je stekla puno me|unarodno priznanje.Va`ni video snimci koje smo posedovali preba~enisu na sedam divX CD, a iza{ao je i osmi sa junskimseminarom i polaganjem na njemu. Tu je, kona~no,na kraju ili na po~etku, i ovaj bilten.

Aikido bilten }e ubudu}e izlaziti jednom godi{nje -u martu mesecu. Po{li smo od ideje da se njimenadoknadi nedostatak kvalitetne i moderne litera-ture o aikidou, i da se svaki budu}i zna~ajniji do-ga|aj obele`i i sa~uva od zaborava. Bilten }e bitinamenjen prvenstveno ~lanovima na{e federacije.

Moram se na ovom mestu zahvaliti svima koji susvojim prilozima, savetima i fotografijama dopri-neli kvalitetu ovog biltena i internet prezentacijeAikido federacije Srbije - kako danas tako i pret-hodnih pet godina.

Nadam se da }ete ovaj bilten na prom mestu ~uvatizbog tekstova koji se nalaze u njemu, a ne samozbog izvrsnog izgleda. ^uvajte ga u svakom slu-~aju - {tampan je u samo 300 primeraka i mo`da }ejednog dana biti prava dragocenost!

SSlliikkaa lleevvoo::

OO--sseennsseeii MMoorriihheejj UUeeššiibbaa

N o v o s t i

AIKIDObbiillttee

nn

6

Ken Cottier, prviBritanac sa šes-

tim danom promovi-san je 13. januara2002. od strane Došua

Moriterua Uešibe u Šihana! Cottier[ihan je na ~elu “Hong Kong Aiki-do Association Ltd.” i honorarni jepredsednik Aikikai organizacije Ju-`ne Afrike. Pogledajte sajt hong-kong{ke organizacije - na}i }ete sjaj-ne fotografije sa gostovanja Yokota[ihana u klubu Cottier senseia kra-jem februara 2002. godine. Yokotasensei je bio i na{ gost, u tri navratau Beogradu krajem osamdesetihgodina. Izuzetni majstori - i jedan idrugi! Internet adresa je:

www.geocities.com/Colosseum/Stadium/6388/hkaa.html

U martu mesecu 2002. su po prviput dragoceni aikido snimci sa VHStraka preba~eni i izmontirani na 7DivX CD.

Radi se o eskluzivnom aikidomaterijalu sa seminara i prikaza uJugoslaviji i svetu iz privatne kole-kcije od preko 80 sati video zapisa!Snimci su u ve}ini preneti sa mas-tera, tj. originalnih traka!

Disk na kome je Me|unarodniseminar sa Smit senseiem i polaga-nje za dan iza{ao je u julu mesecu.Snimano je DV digitalnom ka-merom i kvalitet je savr{en. Za pro-teklih deset meseci otkada su iza{li,Aikido CD su dospeli do svih kraje-va na{e zemlje ali i do: Australije,

Amerike, Ju`ne Afrike, Nema~ke,Engleske, Italije, Islanda, Jordana,Makedonije, Hrvatske, BiH ...

Dana 13. maja 2002.godine je posle

du`e bolesti u 74. godi-ni umro Morihiro Saitosensei 9.dan. Saito Sen-sei je 23 godine bio uz

O senseija i jedan je od najzaslu-`nijih majstora za širenje aikidoa posvetu. Podario nam je, izme|u osta-log, pet divnih knjiga od kojih suprve dve bile mnogim generacijamanajdragoceniji priru~nik o aikidoštapu i ma~u.

Od 28-30. juna 2002. u Zemunuje odr`an Me|unarodni aikido semi-nar koji je vodio Tehni~ki direktorAikikai Srbije William Smith sensei6.dan. Vi{e o ovom sjajnom semi-naru mo`ete pro~itati na narednimstranama. U martu mesecu 2003.Smith sensei je od strane Do{ua pro-movisan u [ihana!!

Dana 27. novem-bra 2002. navr-

šilo se dve godine odsmrti Zorana Marko-vi}a - Mareta, 3.dan,jednog od osniva~aJAF. Mare je bio trener AK “Abra-ševi}”, AK “Tašmajdan”, kluba priVojnoj akademiji - i naš prijatelj.Umro je u 42. godini `ivota. Bio jeprvi Shodan (prvi dan) AK “Tašmaj-dan” dalekog februara 1986. godine.

Ve~no }emo se se}ati ovog poš-tenog i ~asnog ~oveka na{ih po~e-

taka i na{e zajedni~ke posve}enostiaikidou.

U decembru mesecu 2002. je odr-`an Zimski aikido seminar u

Hali sportova na Novom Beogradu(vi{e o seminaru mo`ete pro~itati nastrani 10).

U istom mesecu aikido klubovi“Daitokan” i “Zemun” su promenilisale i termine odr`avanja treninga.

Internet prezentacija AS je zabe-le`ila 10.000-tog posetioca u posle-dnjih 11 meseci ...

Sredinom aprilameseca 2003.

(od 18. do 20.) o~e-kuje nas Me|unaro-dni seminar sa Fili-pom Smitom 6.dan,sinom [ihana Vilije-

ma Smita. Seminar }e biti uBeogradu i osim majstora o~ekuje-mo ponovo ve}inu gostiju iz junameseca 2002.

Jedan od najzna-~ajnijih evropskih

{ihana M a s a t o m iIkeda, koji je od1997. redovno do-lazio u Jugoslaviju i~iji dan mnoge ju-dan{e u zemlji nose, prestao je, usledbolesti, sa aktivnim bavljenjem aiki-doom.

Fotografija je iz novembra 1998.godine sa seminara u Zemunu.

Posetite: www.aiki.co.yu

20022003

Novosti

iz aikidoa - kod nas i u svetu

AIKIDO bbiillttee

nn

7

WilliamWilliamSmithSmith[ihan [ihan - Seminar- SeminarSa{a Obradovi}

3.dan, Mark Machin 1.dan i RobBaulk 1.kyu.

Tehni~ki gledano seminar je bioizuzetan. Svi koji nisu prisustvo-vali seminaru, a zainteresovani suza aikido, imaju razloga da `ale zasvojim ne u~estvovanjem. Sjajan,borila~ki i pun aikido je apsolutnosve u~esnike seminara prosto op~i-nio.

Pošto znamo da je, u duhu sta-re kineske poslovice, jednom ura-|eno vrednije od sto puta vi|enoga jednom vi|eno vrednije od stoputa prepri~anog - pisati dalje otehni~kom delu seminara onimakoji mu nisu prisustvovali je kraj-nje beskorisno :)).

Na sre}u po u~esnike semina-ra i po ove gore ve} pomenute,treninzi i polaganje za dan susnimljeni i materijal je montiran ipreba~en na DivX (za one koji neznaju - radi se o filmu na CD-u).

Od 28. do 30. juna 2002. godineodr`an je dugo o~ekivani

seminar sa Smit Sensejem. Imalismo veliku ~ast i zadovoljstvo daugostimo izuzetnog ~oveka i ve-likog majstora Viliama Smita inekolicinu predivnih ljudi koji sudošli zajedno sa njim. Treninzi suse odvijali u tada{njoj sali aikidokluba “Zemun” na oko 200 kva-dratnih metara strunja~a i semi-naru je prisustvovalo oko 60u~esnika, doma}ih i stranih (kogamrzi da broji ljude na zajedni~kojfotografiji). Iako manje bitno, stru-ktura u~esnika po klubovima jeizgledala ovako: AK “Zemun” 25,AK “Shin Ken” i AK “Arena” 11,AK “Daitokan” 7, AK “IKEDA” 4,AK “Taurunum” 3, i ostali 4.

Osim Smith Senseja i gospo|eSmit koja je tako|e bila prisutna,gosti su nam bili: Pat Narey 4.dan,Philip Winters 3.dan, Mire Zloh

U nedelju je odr`ano polaganjeza dan pojaseve. Ispit nije li~io naispite na koje smo navikli. Za raz-liku od prakse tokom mnogih rani-jih godina ovde je moglo i da sepadne na polaganju za dan! To štose ipak nikom nije desilo da padneje potvrda kvaliteta ispita i poka-zanog znanja na njemu.

Ovo je bio jedan od najve}ihispita za dan u Jugoslaviji i velikomi je zadovoljstvo što sam u~e-

NNaa ZZiimmsskkoojj šškkoollii UUKKAA ooddrr`̀aannoojj oodd 2222--2233.. mmaarrttaa 22000033 uu RReenn--SShhiinnKKaann ddoo||oouu oobbjjaavvlljjeennoo jjee ssvvee~~aannoo ddaa jjee WWiilllliiaamm SSmmiitthh sseennsseeii pprroo--mmoovviissaann uu ŠŠIIHHAANNAA ~~iimmee jjee oonn ppoossttaaoo ddrruuggii bbrriittaannaacc uuzz KKeennCCoottttiieerr--aa ssaa oovvoomm nnaajjvviiššoomm ttiittuulloomm uu aaiikkiiddoouu.. UUjjeeddnnoo,, uu 66..ddaann ssuupprroommoovviissaannii:: PPhhiilliipp SSmmiitthh,, PPeetteerr BBrraaddyy,, KKeeiitthh HHaayywwaarrdd ii BBrriiaannBBuurrrroowwss..DDaa ssvvee bbuuddee jjoošš lleeppššee -- MMiirree ZZlloohh jjee ddoobbiioo 44..ddaann.. JJaakkoo zznnaa~~aajjaann

vviikkeenndd zzaa ppoommeennuuttuu ggoossppoodduu aallii ii zzaa UU..KK..AA.. ii AAiikkiiddoo ffeeddeerraacciijjuuSSrrbbiijjee!!

stvovao u njemu - sa obe strane.Nas devetoro je napredovalo sazvanjima a dobili smo i jednognovog Judan{u tj. nosioca crnogpojasa.

Budu}a saradnja izmedu SmitSenseja, UKA i Aikido federacijeSrbije - Aikikai Srbije je dogo-vorena na obostrano zadovoljstvo iViliem Smit sensei je postao teh-ni~ki direktor naše organizacije.Treba o~ekivati naredne seminaresa njim i sa ostalim [idoinimaUKA i još mnogo toga prijatnog.

Ve} nas u aprilu mesecu (od 18.do 20.) o~ekuje Me|unarodni se-

minar sa Filipom Smitom, sinomViliema Smita senseja. Seminar }ebiti u Beogradu i osim majstorao~ekujemo ponovo ve}inu gostijuiz juna meseca.

Nadam se da }emo u nekimbudu}im sre}nijim i bogatijim vre-menima i mi biti gosti na nekomod kurseva u Velikoj Britaniji ili naLetnjoj {koli UKA koja se svakegodine tradicionalno odr`ava.Poziv nam stoji otvoren.

Najvrednije od svega je, da smoi sada {est meseci nakon {to se se-minar odr`ao, svi i dalje pod izvrs-nim utiskom koji nas je pratiotokom tih pet vrelih junskih dana.

Na kraju, a trebalo bi na po-~etku, posebnu zahvalnost duguje-mo Miretu Zlohu bez ~ije prepo-ruke, saveta i anga`ovanja ni{ta odovog ne bi bilo ostvareno... HvalaMire!

Iako okrenuti budu}nosti, pot-setili smo se naših zajedni~kih po-~etaka u aikidou, na{eg entuzija-zma i hladne sale u suturenu“Pinkija” davne jeseni 1982. go-dine.

Na ispitu u Zemunu 30.7.2002. godine

Dan pojas su dobili:

Veselin Zari}Edin Be}kovi}Aleksandar KarišikLjiljana PelegrinVladimir PelegrinDragan Anti}Igor Strahini}Nebojša Oklobd`ijaNovak JerkovSaša Obradovi}

AIKIDObilte

nbbii

lltteenn

8

10 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN30 DAN40 DAN40 DAN

SSlliikkee nnaa ssttrraannaammaa 88 ii 99::

ssaa sseemmiinnaarraa ii {{eettnnjjee ppoo ggrraadduu,,

ZZeemmuunn ii BBeeooggrraadd,, 22000022..

AIKIDO bilte

n

9

AIKIDObilte

n

10

Zimski seminar Zimski seminar Aikido federaci je Srbi jeAikido federaci je Srbi je

Seminarom koji je odr`an 14. i15. decembra 2002.god. Novak

Jerkov i autor ovog teksta su obe-le`ili po svoje dve decenije bavlje-nja aikidoom. Ovo je tre}i seminarna nivou federacije koji se odr`avasredinom decembra. Kada smopo~injali da treniramo aikido semi-nari u ovom periodu godine su bili

redovna praksa i njima se obe-le`avao 14. decembar 1883. godinedan ro|enja O senseja MorihejaUe{ibe.

Ovaj put, treninzi su se odvijali uHali sportova na Novom Beogradugde ve} dvanaest godina radi AK“Shin Ken”. Bilo je prisutno okosedamdeset u~esnika iz svih klubova

~lanova na{e federacije i imali smoza ve`banje na raspolaganju oko

170m2 strunja~a.Tema seminara su bile aikido

tehnike - a {ta ina~e drugo, i obra-|ene su tokom sedam jednosatnihtreninga sve tehnike fiksacija ibacanja. Akcenat je stavljen, ne upu-{taju}i se u detalje vezane za ulaske

14-15. decembar 2002.

N o v a k J e r k o v 4 . d a nS a { a O b r a d o v i } 4 . d a n

AIKIDO bilte

n

11

i napade, na samu formu izvo|enja

tehnika. Ovo je prvi seminar sa ova-

kvom koncepcijom posle du`eg vre-

mena i odli~no je prihva}en od stra-

ne u~esnika na njemu.

Op{tem povoljnom utisku dopri-

nelo je i polaganje za skoro sve kyu

pojaseve na koje je iza{lo preko 40

kandidata ~lanova klubova: “Shin

Ken”, “Daitokan” i “Zemun” koji

se, na op{te zadovoljstvo svih prisu-

tnih, nisu obrukali. Tabela sa rezul-

tatima ispita se nalazi na strani 49.

ovog biltena.

Slede}e okupljanje zakazano je

za 18. april 2003. u Beogradu kada

nas o~ekuje seminar sa majstorom

Filipom Smitom 6.dan, [idoinom

U.K.A.

SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}

AIKIDObilte

n

12

SSlliikkee ddoollee ii ddeessnnoo::

ssaa sseemmiinnaarraa 1144--1155.. ddeecceemmbbrraa 22000022..

AIKIDO bilte

n

13

Morihej iMorihej iKi{omaru Ue{ibaKi{omaru Ue{iba

- intervju -- intervju -

A:: Dok sam studirao na koled`u,moj profesor filozofije nam je

pokazao portret ~uvenog filozofa, isada sam dirnut njegovom sli~no{}usa vama, Sensei.

OO SSeennsseeii:: Shvatam. Mo`da je zaistatrebalo da se bavim filozofijom.Moja duhovna strana je više istaknu-ta nego fizi~ka strana.

BB:: Ka`u da je aikido prili~no razli-~it od karatea i d`udoa.

OO SSeennsseeii:: Po mom mišljenju, mo`ese re}i da je on prava borila~kaveština. Razlog za to le`i u tome daje on borila~ka veština zasnovana nauniverzalnoj istini. Univerzum sesastoji od mnogih razli~itih delova,pa ipak u celini je ujedinjen kaoporodica i simboliše vrhunsko stanjemira. Odra`avaju}i takvu sliku uni-verzuma aikido ni ne mo`e biti ništadrugo nego borila~ka veština ljuba-vi. Ne mo`e biti borila~ka veštinanasilja. Stoga se mo`e re}i da jeaikido još jedna manifestacija stva-raoca univerzuma. Drugim re~imaaikido je kao d`in (u su{tini ogro-man). U aikidou, nebo i zemlja po-staju polje za trening. Stanje uma

aikidoke mora bitimirno i potpuno nena-silno. To jest, u tomposebnom stanju kojeprevodi nasilje u sta-nje mira i harmonije.Verujem da je ovo prava su{tinaJapanskih borila~kih veština. Datanam je Zemlja da je pretvorimo uraj. Dejstva sli~na ratu tu su potpunostrana.

AA:: Zna~i prili~no se razlikuje oddrugih borila~kih veština?

OO SSeennsseeii:: Zaista, prili~no je razli~it.Ako se osvrnemo unazad, vidimokako su borila~ke veštine bile zlou-potrebljavane. Tokom Sengoku peri-oda (1482-1558. Sengoku zna~i“zemlje u ratu”) lokalni vlastelini sukoristili borila~ke veštine kao oru|eza borbu da bi zadovoljili svoje li~neinterese i pohlepu. Mislim da je tobilo potpuno pogrešno. Budu}i dasam i ja sam predavao borila~ke veš-tine da bi bile koriš}ene u svrhu ubi-janja drugih tokom rata, bio samduboko zabrinut nakon što se sukobzavršio. To me je motivisalo da ot-krijem pravu suštinu aikidoa presedam godina. ^injenica da iako su

nebo i zemlja (fizi~ki univerzum)dostigli stanje savršenstva, ~ove-~anstvo (posebno Japanska nacija)nije na ovom putu i ~ini se kao da jeu stanju burnih promena. Prvo, mo-ramo promeniti ovo stanje. Izvršenjeove misije je put evolucije celog~ove~anstva. Kada sam ovo shvatio,došao sam do zaklju~ka da je pravasuština aikidoa ljubav i harmonija.Stoga je “bu” (borila~ko) u aikidouizraz ljubavi. Studirao sam aikido dapomognem svojoj zemlji. Stoga, duhaikidoa jedino mo`e biti ljubav iharmonija. Aikido je stvoren u skla-du sa principima i tokom univerzu-ma. Stoga je on budo (borila~kaveština) apsolutne pobede.

BB:: Da li bi ste nam rekli o principi-ma aikidoa? Široka publika posma-tra aikido kao nešto misti~no, kaoninjutsu, budu}i da ste Vi, Sensei,obarali ogromne protivnike brzinommunje i podizali objekte koji su teškinekoliko stotina kilograma.

OOvvaajj iinntteerrvvjjuu,, rreeaalliizzoovvaann oodd ssttrraannee ddvvaa nneeiimmeennoovvaannaa nnoovviinnaarraa((uu tteekkssttuu ssuu oozznnaa~~eennii kkaaoo AA ii BB)) ssee ppoojjaavviioo kkaaoo tteekksstt nnaaJJaappaannsskkoomm jjeezziikkuu ppoodd nnaasslloovvoomm:: ""AAiikkiiddoo KKii{{oommaarruu UUee{{iibbee"",,TTookkiioo,, KKoovvaaddoo,, 11995577..ggoodd.. ssttrraannee 119988--221199.. SSaa jjaappaannsskkoogg ssuu ggaapprreevveellii SStteennllii PPrraanniinn ii KKaattssuuaakkii TTeerraassaavvaa..

““PPrraavvii bbuuddoo zznnaa~~ii ppoobbeeddiittii ssaammooggaa sseebbee ii eelliimmiinniissaattii mmrr`̀nnjjuu uu ssrrccuu pprroottiivvnniikkaa……nnee,, ppuutt ppoossttiizzaannjjaa llii~~nnoogg ssaavvrrššeennssttvvaa jjee oonnaajj uu kkoommee jjee pprroottiivvnniikk ssaavvllaaddaann..

TTeehhnniikkaa aaiikkiiddooaa jjee aasskkeettsskkii ttrreenniinngg ii nnaa~~iinn nnaa kkoojjii ppoossttii`̀eettee uujjeeddiinnjjeennjjee tteellaa iidduuhhaa ppuutteemm sshhvvaattaannjjaa pprriinncciippaa uunniivveerrzzuummaa..””

Preveo sa Engleskog: Slobodan Tabakovi}

AIKIDObilte

n

14

OO SSeennsseeii:: Samo se ~ini da jemisti~an. U aikidou mi koristimokompletnu energiju protivnika. Sto-ga što više energije protivnik koristi,lakši je vaš zadatak.

BB:: Onda, u tom smislu, aiki je i ud`udou, budu}i da u d`udou sinhro-nizujemo sebe sa ritmom protivni-ka. Ako vu~e mi guramo, ako gurami vu~emo. Pokre}ete ga u skladusa ovim principom i navodite daizgubi ravnote`u a potom primenju-jete svoju tehniku.

OO SSeennsseeii:: U aikidou uop{te ne pos-toji napad. Napasti zna~i da vam jeduh ve} izgubio. Mi se vodimo prin-cipima potpunog neopiranja, to jest,ne suprotstavljamo se napada~u nina koji na~in. Stoga protivnik uaikidou ni ne postoji. Pobeda u aiki-dou je mmaassaakkaattssuu i aaggaattssuu, (pogle-dajte u aikido re~niku) budu}i dapobe|ujete sve u skladu sa misijomljubavi, posedujete apsolutnu snagu.

BB:: Da li to zna~i mo`da “oo nnoo sseenn”?(Termin se odnosi na odlo`eni od-govor na napad.)

OO SSeennsseeii: Apsolutno ne. Uop{tenije pitanje da li je sseennsseenn nnoo sseenn(primena najprikladnije tehnike kaoreagovanje na napad) ili sseenn nnoo sseenn(ispoljavanje kija u višem obliku -primena najsvrsishodnije tehnike nazapo~eti napad, s tim da je odgovorusledio pre nego što je napad reali-zovan do kraja, imamo i ggoo nnoo sseenn -odgovor na napad pre nego što je oni zapo~et). Ako bih pokušao daobjasnim to re~ima rekao bih dakontrolišete svog protivnika beznamere da ga kontrolišete. To jest,stanje trajne pobede. Ne postojiuopšte pitanje pobede nad ili od pro-tivnika. U tom smislu ne postojiprotivnik u aikidou. ^ak i ako imateprotivnika on postaje deo vas, samopartner koga vodite.

BB:: Koliko tehnika ima u aikidou?

OO SSeennsseeii:: Postoji oko 3.000 osnov-nih tehnika, i svaka od njih ima 16

varijacija… zna~i ima ih desetinehiljada. U skladu sa situacijom stva-rate i nove.

AA:: kada ste po~eli studije borila~kihveština?

OO SSeennsseeii:: Otprilike sa 14 ili 15 go-dina starosti. Prvo sam nau~ioTTeennsshhiinnyyoo rryyuu JJiiuujjiittssuu od TozavaTokusaburo Senseia, zatim KKiittoo rryyuu,YYaaggyyuu-- yyuu,, AAiiooii--rryyuu,, SShhiinnkkaa ggee rryyuu,sve jiujitsu forme. Ipak, verovaosam da negde postoji pravi oblikbudoa. Pokusao sam HHoozzooiinn rryyuu ikkeennddoo. Ali sve ove veštine su bilekoncentrisane na jedan-na-jednogaborbene forme i nisu me moglezadovoljiiti. Stoga sam posetiomnoge delove zemlje u potrazi zaPutem - treniraju}i… sve uzalud.

AA:: Da li je to asketski trening ratni-ka?

OO SSeennsseeii:: Da, potraga za pravimbudoom. Kada sam išao u drugeškole nikada nisam izazivao senseia

dojoa. Osoba koja vodi dojo je opte-re}ena mnogim stvarima, stoga jevrlo teško za njega da poka`e svojupravu sposobnost. Ukazao bih mupuno poštovanje i u~io od njega.Ako bih ocenio sebe boljim, opetbih se, uz puno poštovanje, vratioku}i.

BB:: Zna~i niste nau~ili aikido odmah.Kada je nastao aikido?

OO SSeennsseeii:: Kao što sam ranije rekao,posetio sam mnoga mesta u potraziza budoom. Kada sam bio oko 30godina star, nastanio sam se na Ho-kaidu. Jednom prilikom, dok samboravio u Hisada Kr~mi u Egaru,provincija Kitami, sreo sam izves-nog Takeda Sokaku Senseia iz Aizuklana. On je predavao DDaaiittoo rryyuuJJiiuujjiittssuu.. Tokom tridesetodnevnogu~enja kod njega osetio sam neštokao inspiraciju. Kasnije, pozvaosam ovog u~itelja u moj dom i, upotrazi za suštinom budoa, zajed-

AIKIDO bilte

n

15

no sa svojih 15 ili 16 zaposlenih po-stao njegov student.

BB:: Da li ste otkrili aikido u~e}iDDaaiittoo--rryyuu od Takeda Sokakua?

OO SSeennsseeii:: Ne. Bilo bi mnogo ta~nijere}i da mi je on otvorio o~i za budo.

AA:: Onda, da li su se stekle nekeposebne okolnosti za vaše otkri}eaikidoa?

OO SSeennsseeii:: Da. Ovako se to desilo.Moj otac se ozbiljno razboleo 1918.Uzeo sam odsustvo od TakedaSenseia i uputio se ku}i. Na putuku}i sam ~uo da ako se ode u Ajabeblizu Kjotoa i posveti molitva izle-~enju, izle~enje se i desi. Stoga samtamo i otišao i sreo Degu~i Onisa-buroa. Kada sam stigao ku}i videosam da je moj otac ve} umro. Iakosam sreo Degu~ija samo jednom,odlu~io sam da se preselim saporodicom u Ajabe i tu sam ostaosve do poznog Taiso perioda (1925).Da… u to vreme sam imao oko 40godina. Jednog dana sam se sun~aopored izvora kada se, iznenada, slapzlatnih bljeskova izlio sa neba iobavio moje telo. Moje telo jeodmah po~elo da raste sve ve}e ive}e, zauzimaju}i ceo univerzum.Razoru`an ovim iskustvom shvatio

sam iznenada da ne treba pokušavatida pobedimo. Pravi oblik budoa jeljubav. Treba da `ivimo u ljubavi. Toje aikido i to je stara forma stava uKenjitsuu. Posle tog otkrovenja ni-sam mogao da zadr`im suze.

BB:: Zna~i, u budou, nije dobro bitijak. Od davnina je bilo u~eno ujedi-njenje “ken-a” i “Zen-a”. Zaista, su-ština budoa se ne mo`e shvatiti bezispra`njenog uma. U tom stanju, nipravo ni pogre{no nemaju zna-~enje.

OO SSeennsseeii:: Kao što sam rekao, sušti-na budoa je Put masakatsua i aga-tsua.

BB:: ^uo sam pri~u o tome kako stebili umešani u tu~u sa oko 150 rad-nika.

OO SSeennsseeii:: Jesam? Koliko se jase}am… Deguchi Sensei je otišao uMongoliju 1924. da bi postigao ciljunifikacije Azije u skladu sa na-cionalnom politikom tog vremena.Ja sam ga pratio na tom putu po nje-govom zahtevu, iako sam bio poz-van u armiju. Putovali smo u Mon-goliju i Mad`uriju. Kad smo bili uMand`uriji, naleteli smo na velikurazbojni~ku dru`inu i izbio je `estoksukob. Prvo sam uzvratio vatru sa

mauzerom a onda sam utr~ao me|ubandite, napadaju}i ih `estoko, takoda su se razbe`ali. Uspeo sam daizbegnem opasnost.

AA:: Razumeo sam da ste imali punoveza sa Mand`urijom. Da li steproveli mnogo vremena tamo?

OO SSeennsseeii:: Posle tog incidentaodlazio sam u Mand`uriju vrlo ~es-to. Bio sam savetnik za borila~keveštine za Shimbuden organizaciju iza Kenkyoku Univerzitet u Mongo-liji. Iz tog razloga sam bio dobroprimljen tamo.

BB:: Hinto Ashihei je napisao ~lanaknazvan “Oja no Za” u ShosetsuShinchou u kom piše o moma~kimgodinama Tenryu Saburoa, bun-tovnika Sumo zajednice, i o njego-vom susretu sa aikidoom i kasnijenjegovom istinskom u~enju ove veš-tine. Da li ste i vi tu umešani,Sensei?

OO SSeennsseeii:: Da.

BB:: Da li to zna~i da ste bili povezanisa Tenryuom neko vreme?

OO SSeennsseeii:: Da. Boravio je u momdomu oko tri meseca.

BB:: Da li je to bilo u Mand`uriji?

SSlliikkaa

GGoorree:: ffoottooggrraaffiijjee ssaa ttrreenniinnggaa

LLeevvoo:: KKii{{oommaarruu UUee{{iibbaa

DDeessnnoo:: MMaassuummii MMaaccuummuurraa ii MMoorriihheejj UUeeššiibbaa,,

MMoonnggoolliijjaa 11992244..

AIKIDObilte

n

16

OO SSeennsseeii:: Da. Upoznao sam ga kadsmo gostovali povodom proslave10-to godišnjice uspostavljanjaMand`urijske vlade. Na proslavi jebio prisutan nao~it ~ovek i mnogi suga izazivali sa komentarima kao:“Ovaj Sensei ima ogromnu snagu.Kako bi bilo da se oprobaš protivnjega?” Upitao sam nekoga poredmene ko je taj ~ovek. Objašnjeno mije da je to ~uveni Tenryu koji sepovukao iz Sumo rva~ke asocijaci-je. Tada su me upoznali sa njim.Kona~no, završili smo oprobavaju}isnagu jedan na drugom. Seo sam irekao Tenryuu: “Molim te, pokušajda me oboriš. Probaj iz sve snage,nema potrebe da se uzdr`avaš.”Budu}i da sam znao tajnu aikidoanije bilo na~ina da me pomeri. ^akje i Tenryu bio iznena|en time. Kaorezultat tog iskustva postao je u~e-nik aikidoa. Bio je dobar ~ovek.

AA:: Sensei, da li ste bili i u vezi samornaricom?

OO SSeennsseeii:: Da, prili~no dugo. Po~ev-ši od 1927. ili 28 pa za period odoko 10 godina sam bio vanredniprofesor na Mornari~koj akademiji.

BB:: Da li ste obu~avali vojnike zavreme predavanja na akademiji?

OO SSeennsseeii:: Prili~no ~esto sam vršioobuku za vojsku, po~evši sa Morna-ri~kom Akademijom. Oko 1932. ili1933. za~eo sam katedru borila~kihveština u Toyama školi za armiju.Potom u 1941-42. sam predavaoaikido studentima Vojne policijskeakademije. Tako|e, jednom prili-kom sam organizovao prikaz aiki-doa na poziv Generala Toshie Mae-de, nadzornika Vojne akademije.

BB:: Budu}i da ste bili angazovani naobu~avanju vojnika, mora da je bilomnogo grubih osoba i mnogo zani-mljivih situacija.

OO SSeennsseeii:: Da. Jednom je ~ak bilaorganizovana i zaseda.

BB:: Da li je to bilo zbog toga što ste

smatrani oholim u~iteljem?

OO SSeennsseeii:: Ne, ne zbog toga. Bilo jeto da testiraju moju snagu. U tovreme kad sam po~eo da predajemaikido vojnoj policiji. Jedne ve~eridok sam šetao kroz kamp, osetiosam da se nešto ~udno dogada. Ose-tio sam nešto u vazduhu. Iznenada,iz svih pravaca, iza `bunja i rupa,isko~iše mnogobrojni vojnici iopkoliše me. Po~eli su da me napa-daju sa drvenim ma~evima i drve-nim puškama. Ali, budu}i da sam natako nešto bio navikao nisam mariouopšte. Dok su pokušavali da meudare ja sam se okretao tamo i ova-mo i padali su kao snoplje dok samih lagano gurao. Kona~no svi su seumorili. U svakom slu~aju, svet jepun iznena|enja. Skoro sam sreo je-dnog od tih napada~a.

Danas sam ja sam savetnik uudru`enju Diplomaca Vojne policije

u Wakayama pokrajini. Tokom sko-rašnjeg sastanka jedan ~ovek me jeprepoznao i pri~ao mi smeše}i se.Nakon što smo razgovarali nekolikominuta saznao sam da je on biojedan od ljudi koji su me napali oneve~eri pre mnogo godina. Dok se~eskao po glavi rekao mi je slede}e:“Vrlo mi je `ao zbog tog incidenta.Tog dana smo raspravljali da li jenovi profesor aikidoa vrlo jak ilinije. Nekoliko nas, usijanih glava,smo raspravljali i odlu~ili da ispro-bamo novog predava~a. Oko tri-deset ljudi je ~ekalo u zasedi. Bilismo potpuno zapanjeni ~injenicomda nas trideset samouverenih ljudinije moglo da u~ini nista protiv vašesnage.”

AA:: Da li je bilo nekih zanimljivihsituacija dok ste predavali u Toyamaškoli?

OO SSeennsseeii:: Recimo, takmi~enja usnazi. Jedan incident se dogodio,koliko se se}am, pre slu~aja sa voj-nom policijom. Nekoliko kapetanakoji su bili instruktori u Toyamaškoli su me pozvali da isprobajusvoju snagu protiv moje. Svi su biliponosni na svoju veštinu, govore}i:“Ja sam podigao toliku-i-tolikute`inu,“ ili “Ja sam polomio toliko-i-toliko debeo balvan…” Rekaosam im: “Ja nemam vašu snagu, alimogu da oborim ljude kao što ste visa malim prstom. Ali, bi}e mi `ao davas bacam, stoga u~ini}u ovo ume-sto toga”, Ispru`io sam svoju desnuruku i naslonio vrh mog ka`iprsta naivicu stola i pozvao ih da legnupreko moje ruke na stomake. Jedan,dva, tri oficira na mojoj ruci i dotada su svi ve} iskola~ili o~i. Nasta-vio sam dok svih šest nije leglo pre-ko moje ruke i u tom trenutkuzatrazio ~asu vode od oficira koji jestajao pored mene. Dok sam popiovodu svojom levom rukom svi okomene su razmenjivali za~udenepoglede.

BB:: Pored aikidoa, vi mora da imateneverovatnu fizi~ku snagu.

AIKIDO bilte

n

17

OO SSeennsseeii:: Ne, zaista.

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Naravno daposeduje snagu, ali ona se mo`e opi-sati kao snaga Ki-a, pre nego fizi~kasnaga. Pre nekog vremena, dok smoputovali, videli smo sedam ili osamradnika kako uzalud pokušavaju dapodignu ogroman drveni trupac.Moj otac je stajao i gledao jednovreme i onda prišao i zatra`io daodstupe da on pokuša. Podigao jetrupac i lako ga odneo dalje. Pot-puno je nezamislivo u~initi takvustvar pukom fizi~kom snagom.Tako|e, bio je i incident sa izvesnimMihamahiroom.

BB:: Da li je to onaj Mihamahiro izTakasago Beya Sumo rva~ke Asoci-jacije?

OO SSeennsseeii:: Da. Bio je iz Kishu pokra-jine. Kada sam boravio u Shinguu uWakajami, Mihamahiro je bio vrlocenjen u Sumo redovima. Imao jeneverovatnu snagu i mogao je podi}itri tega koji su bili teški nekolikostotina kilograma. Kada sam ~uo daje Mihamahiro u gradu pozvao samga da svrati. Dok smo razgovaraliMihamahiro je rekao: “Ja sam tako-|e ~uo da Vi, Sensei, imate ogromnusnagu. Zašto ne bi smo oprobali našesnage?” U redu. Lepo. “Ja mogu davas zadr`im samo svojim ka`ipr-stom na strunja~i.“- rekoh. Tada sammu dozvolio da proba da me poguradok sam sedeo. Ljudina sposobna dapodigne ogromne te`ine je duvao ipuvao ali me nije uspeo pomeriti.Nakon toga sam preusmerio njegovusnagu i on je poleteo pored mene.Kako je pao ja sam ga zadr`ao nazemlji samo svojim ka`iprstom i onje ostao potpuno nepokretan. Bilo je

to kao kad odrastao ~ovek dr`i dete.Tada sam predlo`io da pokuša pono-vo guraju}i moje ~elo. Ipak, uopštenije uspeo da me pomeri. Tada samispru`io svoje noge unapred i balan-siraju}i ih podigao sa poda. I daljenije mogao da me pomeri. Bio jezapanjen i po~eo je da studira aiki-do.

AA:: Kada ka`ete da dr`ite osobu jed-nim prstom, da li pritiskate nekuvitalnu ta~ku?

OO SSeennsseeii:: Nacrtam krug oko njega.Njegova snaga je zatvorena unutartog kruga. Bez obzira na snaguosobe, ona ne mo`e posegnutisnagom izvan tog kruga. Osobapostaje nemo}na. Stoga, ako zadr-`ite protivnika dok ste van tog nje-govog kruga, mo`ete ga dr`ati isamo ka`iprstom ili malim prstom.To je mogu}e jer je protivnik ve}postao nemo}an.

BB:: Jo{ jednom, to je fizika. U judoutakode, kada bacite protivnika ili gaimobilizujete postavljate sebe u istipolo`aj. U judou, se pomerate narazne na~ine da bi ste postavili svogprotivnika u takav polo`aj.

AA:: Da li je vaša `ena tako|e izWakajama pokrajine?

OO SSeennsseeii:: Da. Njeno devoja~ko pre-zime u Wakajami je bilo Takeda.

AA:: Ime Takeda porodice je usko ve-zano za borila~ke veštine.

OO SSeennsseeii:: Mo`e se re}i. Moja poro-dica je bila lojalna Carskoj Porodicimnogo generacija. I bili smo iskreniu toj podršci. U stvari, moji preci su

se odrekli imovine i sre}e i putovalisu svukuda u slu`bi Carske poro-dice.

BB:: Budu}i da ste i Vi, Sensei puto-vali mnogo i neprekidno od vašemladosti, to mora da je bilo teško zavašu `enu.

OO SSeennsseeii:: Pošto sam bio vrlo zauzetnisam imao mnogo vremena da seopustim kod ku}e.

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Budu}i da jeo~eva porodica bila dobrostoje}a onje bio u mogu}nosti da se posvetiasketskom traganju za budoom(budo shugyo). I druga stvar, jo{jedna osobina mog oca je da nijemnogo mario za bogatstva. Slede}islu~aj se jednom desio. Kada se mojotac nastanio u Tokiju 1926. tokomdruge posete prestonici, prvo jedošao sam a onda ga je sledila iporodica, koja je stigla iz Tanabea1927. Nastanili smo se u mestuSarumachi, Shibashirogane u Toki-ju. Iznajmili smo to mesto uz pomo}G. Kiyoshi Yamamotoa, sina gener-ala Gambeia Yamamotoa. U tovreme moj otac je posedovaoprili~no veliko imanje oko Tanabea,uklju~uju}i obradiva i neobradivapolja i planinske terene. Ipak, imaoje malo gotovine. Morao je da po-zajmljuje novac da se ispomogne.Uprkos ovome, nikad mu nije palona pamet da proda par~e zemlje. Nesamo to, ve} i kad su mu u~enicidonosili mese~ne ponude on biodgovorio: “Ne `elim ovakve stva-ri.” Nikad nam nije palo na pamet danapla}ujemo novac za budo. Sala zave`banje je u to vreme bila bilijar-ska soba u boravištu Grofa Shima-zua. Mnogi zvani~nici, uklju~uju}i

SSlliikkaa

DDeessnnoo:: MMoorriihheejj UUeeššiibbaa ii

nnjjeeggoovvaa `̀eennaa HHaattssuu..

AIKIDObilte

n

18

vojne oficire kao što je admiralIsamu Takeshita kao i mnogi ari-stokrati, su dolazili da ve`baju. Imekoje smo koristili je bilo Aikijujutsuili Ueshiba-ryu Aikijitsu.

BB:: Koje je doba dobro za po~etaktreniranja Aikidoa?

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Mo`ete po~etive`banje oko 7. ili 8. godine ali ide-alno je da ozbiljan trening po~neoko 15-te ili 16-te godine. Fizi~kigovore}i, telesna gra|a postaje ja~ai kosti otpornije u to doba. Osimtoga, aikido sadr`i mnoge duhovneaspekte (naravno, kao i druge for-me budoa) tako da u to doba osobapo~inje da sti~e pogled na svet iprirodu budoa. Zna~i, sve u svemu,rekao bih da je 15-te ili 16-te go-dine `ivota dobro doba da se po~nesa treniranjem aikidoa.

BB:: U poredenju za |udoom, vrlo suretke situacije u kojima se ve`ba~rve sa protivnikom u aikidou. Stogau aikidou nije potrebno mnogo fi-zi~ke snage. Osim toga, mo`ete senositi i sa više protivnika u istovreme. Zaistinu je idealan kao budo.U svetlu toga, ima li mnogo prob-lemati~nih tipova koji dolaze dastudiraju aikido?

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Naravno, po-javljuju se i takve osobe. Ali kadtakva osoba ve`ba aikido sa name-rom da ga koristi kao oru`je zaborbu, to ne potraje dugo. Budo nijekao plesanje ili gledanje filma.Kakvo god da je vreme, sunce ilikiša, morate ve`bati svakodnevnoda bi ste napredovali. To naro~itova`i za aikido koji je i duhovnove`banje uz koriš}enje budo forme.Aikido nikad ne}e mo}i da se prera-di kao oru`je za one koji bi voleli daga koriste za borbu. Takode, poje-dinci naklonjeni nasilju prestaju dase tako ponašaju kad nau~e aikido.

BB:: Sad mi je jasno! Kroz stalni tre-ning oni najzad i prestanu da seponašaju kao siled`ije.

OO SSeennsseeii:: Budu}i da aikido nije bu(borbena veština) nasilja ve} radijeborila~ka veština ljubavi, ne po-našate se nasilno. Preobra`ujetenasilnog protivnika na ne`an na~in.Ne}e mo}i da nastavi da se ponašakao siled`ije.

BB:: Razumem. Ne radi se o kontrolinasilja nasiljem ve} o pretvaranjunasilja u ljubav.

AA:: Šta predajete prvo kao osnoveaikidoa? U d`udou u~e ukemi(padove)…

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Prvo pokretetela (taisabaki), onda protok energi-je (kia)…

AA:: Šta je protok kia?

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: U aikidou stal-no ve`bamo da kontrolišemo pro-tivnikov ki kroz slobodan pokretnaseg kija, uvla~e}i protivnika u našsopstveni pokret. Slede}e, ve`bamokako da rotiramo naše telo. Pokre-}ete ne samo svoje telo ve} i svojeruke i noge zajedno. Tada se celotelo ujedinjuje i kre}e lagano.

BB:: Posmatraju}i trening aikidoa,~ini se da ve`ba~i padaju prirodno.Kakvo ve`banje koristite za padove(ukemi)?

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Za razliku odd`udoa, gde se rvete sa pro-tivnikom, u aikidou skoro uvekodr`avate izvesnu razdaljinu. Stogaje kao posledica mogu} mnogo slo-bodniji pad (ukemi). Umesto pado-va sa udarom, kao u d`udou, mipadamo kru`no, što je vrlo prirodanna~in padanja. Stoga treniramo ta~etiri elementa prili~no uporno.

BB:: Zna~i, ve`bate pokrete tela (taino sabaki), protok kija (ki nohagare), okrete tela (tai no tenkanho), padove (ukemi) i onda po~injeve`banje tehnika. Koje vrste tehni-ka predajete u po~etku?

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Shihonage,tehniku bacanja protivnika u mnogo

razli~itih pravaca. To se radi na istina~in kao i tehnika ma~a. Naravno,koristimo i boken (bokken) - drvenima~. Kao što sam rekao, u aikidou~ak i protivnik postaje deo vašegpokreta. Mogu da pokre}em pro-tivnika slobodno i svojom voljom.Prirodno sledi da kad ve`bate stalnosa drvenim ma~em ili štapom onpostaje deo vašeg tela kao ruka ilinoga. Stoga u aikidou to što koris-tite prestaje da bude puki objekat.Postaje produ`etak vašeg tela.Slede}i je Iriminage. U ovoj tehniciulazite u momentu kad vaš pro-tivnik pokušava da vas udari i pritome koristite dva-tri udarca (ate-mi). Na primer, protivnik pokušavada vas udari sa strane u lice sa pes-nicom ili bridom šake (tegatana).(Yokomen Uchi Irimi-nage, “šesti-ca”) Koriste}i protivnikovu energi-ju, otvarate telo ka unazad i levodok vodite protivnikovu desnu rukusa svoje dve ispru`ene ruke, produ-`avajuci u smeru njegove kretnje.Tada, dr`e}i njegovu ruku usmeriteje kru`nim pokretom oko njegoveglave. On tada pada sa svojom ru-kom obmotanom oko glave… to jetako|e protok kija… postoje razneu~ene teorije o tome. Protivnik jeu~injen potpuno bespomo}nim iliradije - njegova energija je usmere-na tamo gde vi `elite da ga po-vedete. Zna~i sto više energije imaprotivnik to je lakše za vas. S drugestrane, ako se sukobite sa pro-

AIKIDO bilte

n

19

tivnikovom energijom ne mo`ete senikad nadati da pobedi protiv ja~eosobe.

OO SSeennsseeii:: Takode, u aikidou senikad ne suprotstavljate protiv-nikovoj energiji. Kad vas napadaudarcem ili se~enjem ma~em posto-ji samo jedna suštinska ta~ka ili li-nija napada. Sve što treba da uraditeje da izbegnete to.

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Zatim radimoslede}e tehnike: ikkyo iz sede}egpolo`aja (suwariwaza) na shome-nuchi napad, nikkyo, i zatim tehnikezgloba i dr`anja i tako dalje…

BB:: aikido sadr`i mnogo spiritualnihelemenata. Koliko dugo treba da sestekne osnovno znanje aikidoa u~e-}i od samog po~etka?

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Budu}i da po-stoje i spretni i nespretni ljudi nemogu da uopštavam, ali kad osobave`ba oko tri meseca ona steknetada ve} neku ideju šta je aikido. Aoni koji su završili tri meseca }etrenirati i šest. A ako trenirate šestmeseci mo`ete trenirati i proizvoljnodugo. Oni koji su imali samo po-vršni interes }e verovatno napustititreniranje posle tri meseca.

BB:: Koliko razumem odr`a}e seShodan ispit 28-og ovog meseca.Koliko nosilaca crnog pojasa imatrenutno?

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Najviši pojas jeosmi stepen (8. dan) i njih ima osam.Ima šest nosilaca sedmog (7. dan)nivoa crnog pojasa. A nosilaca prvognivoa (1.dan, Sho dan) crnog pojasaima mnogo više. Naravno ovaj broj

uklju~uje samo one koji su kontakti-rali Hombu Do|o posle rata.

BB:: Shvatam da dosta veliki broj ljudive`ba aikido i u stranim zemljama.

KKiisshhoommaarruu UUeesshhiibbaa:: Gospodin To-hei je posetio Havaje i USA u svrhupredavanja aikidoa. Najpopularnijemesto za aikidoa su Havaji gdetrenira oko 1.200 do 1.300 u~enika.Ova brojka za Havaje je ekvivalentod 70.000 do 80.000 u~enika uTokiju. Takode ima dosta dobar brojnosilaca crnog pojasa u Francuskoj.Jedan Francuz je po~eo da ve`baaikido posle povrede dok je treniraod`udo (najverovatnije – re~ je o An-dre Noke senseiju, prim.ured.). Hteoje da oseti duh aikidoa ali to nijeuspeo da postigne u Francuskoj.Smatrao je da bi morao da ode urodno mesto veštine da bi je u pot-punosti osetio. Objasnio je da je torazlog njegovog dolaska u Japan.Panamski ambasador tako|e studiraaikido, ali se ~ini da je klima uJapanu suviše hladna za njega takoda ne trenira zimi. Tako|e, postoji igospo|a Onada Haru koja je studi-rala vajarstvo u Rimu. Ona je dolazi-la u do|o još od vremena kad je bilastudent na Tokijskoj školi umetnosti.Skoro sam dobio pismo od nje u ko-me veli da je srela italijana kojive`ba aikido, i da ju je primio vrlolepo.

AA:: Što se ti~e tuma~enja aikidotehnika . . .

OO SSeennsseeii:: Suštinski momenti posta-ju masakatsu, agatsu i katsuhayai.Kao što sam rekao, masakatsu zna~i“ispravna pobeda” a agatsu zna~i“pobediti u skladu sa uzvišenim

zadatkom koji vam je dat”. Katsu-hayai zna~i: “stanje uma munjevitepobede” (pogledajte aaiikkiiddoo RRee~~nniikk))

AA:: Put je dug, zar ne?

OO SSeennsseeii:: Aiki put je beskrajan. Jasam 76 godina star trenutno, ali idalje nastavljam svoju potragu. Nijelak zadatak savladati Put u budou iliumetnosti. U aikidou morate shvati-ti svaki fenomen univerzuma. Naprimer, rotaciju Zemlje ili najdaljegsistema u svemiru. To je trening kojitraje ceo zivot.

BB:: Zna~i, aiki je znanje o Kami(duhu) isto koliko i borila~ka vešti-na. Šta je onda suština aikidoa?

OO SSeennsseeii:: aikido je ai (ljubav). Svojesrce pretvarate u ogromnu ljubavsvemira a tada morate zaštitu iljubav za sve u~initi svojom misi-jom. Pravi budo mora sadr`ati tosve. Pravi budo zna~i pobediti samo-ga sebe i eliminisati mr`nju u srcuprotivnika…ne, put postizanja li~-nog savršenstva je onaj u kome jeprotivnik savladan. Tehnika aikidoaje asketski trening i na~in na kojiposti`ete ujedinjenje tela i duhaputem shvatanja principa univerzu-ma.

BB:: Zna~i da je aiki put ka miru naZemlji?

O Sensei: Vrhunski cilj aikija jestvaranje raja na Zemlji. U svakomslu~aju, ceo svet mora biti u har-moniji. Tada nema potrebe za atom-skim ili hidrogenskim bombama.Svet mo`e biti udobno i prijatnomesto. KRAJ

AIKIDObilte

n

20

Urednik: Saito Sensei, kolikosam ja razumeo, upoznali ste O

-Senseija nedugo nakon rata. Kakoste odlu~ili da po~nete da izu~avateaikido? Ho}ete li nam molim vasopisati svoja se}anja iz tog perioda?

SAITO SENSEI: Kada sam biomlad, divio sam se velikim ma~e-vaocima kao i svi drugi. Kupovaobih ilustrovane ~asopise i ~itao oljudima kao {to su Goto Matabe iYagyu Jubei. Tokom mog odrasta-nja, pre i posle rata, ukoliko de~aknije znao d`udo ili kendo to se sma-tralo sramotom. Po{to su kendo id`udo predavani u {koli kao deo{kolskog obrazovanja, ja sam iza-brao da ve`bam kendo. U to vremeje do{ao i kraj rata. Tada niste smelida nosite oru`je. Nikome nije bilodozvoljeno da nosi ~ak ni mali no`.Stoga sam po~eo da odlazim uShudokan salu u Meguru po{to samsmatrao da bi bilo opasno da neznam neku vrstu tehnike. U Meguruse nalazio u~itelj Shito-ryu karatea.On je bio profesor na JapanskomUniverzitetu. Odlazio sam tamo inaporno ve`bao karate. Zbog poro-

di~ne situacije, u to vreme sam radiou Tokiju.

Onda sam preme{ten ovde, tako danisam vi{e mogao da treniram uTokiju. Tada sam oti{ao u dojo uIshioki. To je bio d`udo dojo. U tovreme sam smatrao da ukoliko znami karate i d`udo... D`udo je dobar zaborbu na bliskom odstojanju, akarate je bolji od kendoa zato {tokaratisti mogu da koriste noge... Alikendo je bolji sa oru`jem... tako dasam verovao da ne}u imati ~ega dase pla{im ako poznajem kendo,karate i d`udo... Ali bio je tu taj stari~ovek koji je izvodio ~udne tehnikena planini blizu Iwame. Neki ljudisu govorili da on radi karate, aliu~itelj d`udoa rekao mi je da se tozove “Ueshiba-ryu Judo”.

Bilo kako bilo, gore je bilozastra{uju}e i pla{io sam se daodem. Imao sam veoma ~udan pre-dose}aj i bilo je zlokobno, ali ipaksmo se ja i nekoliko mojih drugovadogovorili da odemo gore i pogle-damo. Ali moji drugovi su se upla{ilii nisu se pojavili. Tako sam ja po{aosam. To je bilo tokom letnje sezone i

stigao sam rano ujutru. O-Sensei jebio tamo i izvodio je svoj jutarnjitrening. I ku}a mu je bila tu. Bio jetu i Minoru Mochizuki koji je mno-go godina ranije bio u Italiji i Fran-cuskoj. “Sensei je tamo,” rekao mije i kada sam pri{ao, video sam daAkio Kano, Tadashi Abe (koji jeranije odlazio u Francusku) i jedanod sinova poznate industrijske poro-dice Ishihara treniraju sa O-Sensei-jem. Uveden sam u sobu sa tatami-jem i dok sam sedeo tamo, O-Senseii Abe su u{li... Onda je samo gledaou mene. “Za{to `eli{ da u~i{ aiki-do?” pitao je. Kada sam odgovorioda `elim da u~im ako bi on hteo dame podu~ava, upitao me: “Da li zna{{ta je aikido?” Nisam nikako mogaoda znam ne{to o tome. Onda je Sen-sei rekao: “Ja }u te nau~iti kako daslu`i{ dru{tvu i ljudima sa ovomborila~kom ve{tinom.”

Nisam imao nikakvu ideju da bori-la~ka ve{tina mo`e da slu`i dru{tvu iljudima. Samo sam `eleo da posta-nem jak. Sada razumem {ta je hteoda ka`e, ali u to vreme nisam razu-meo. Mislim da je O-Sensei tada ve}bio duhovno uzdignut. Ja sam treni-rao borila~ke ve{tine samo zarad to-ga da bih oja~ao. Kada je rekao: “zadobrobit dru{tva i ljudi”, gajio samsumnje u vezi sa tim kako borila~kave{tina mo`e da poslu`i toj svrsi, alipo{to sam silno `eleo da budemprimljen, nevoljno sam odgovorio:“Da, razumem.” Dok sam stajao natatamiju zavr}u}i rukave ko{ulje,mislio sam u sebi, “Pa, po{to samve} do{ao ~ak ovde, mogao bih i danau~im nekoliko tehnika.” U tomtrenutku, O-Sensei je rekao, “Do|i i

Morihiro Saito sensei ((11992288 -- 22000022..))

Priredila i prevela sa engleskog Tamara Drljevi}, dipl. japanolog

I N M E M O R I A M

Morihiro Saito ro|en je 1928. godine u Ibaragi prefekturi. Po~eo je da treni-ra kod Moriheija Ue{ibe jula 1946. godine u Iwami kada je imao 18 godina.Tokom narednih godina koje je proveo kao uchideshi, Saito Sensei je u~iotehnike sa {tapom i ma~em direktno od osniva~a. Postao je Aikikai Shihan ujanuaru 1959, a 1969, nakon smrti Ue{ibe, i glavni instruktor u Ibaragi Do|oui ~uvar Aiki hrama u Iwami. Autor je dobro poznatog petotomnog dela podnazivom Tradicionalni aikido i kratkog priru~nika Takemusu Aiki. Sve dosvoje smrti u maju 2002. godine redovno je putovao u SAD i Evropu.

Prenosimo delove iz dva intervjua koje je Saito Sensei dao Aiki News maga-zinu 1978. i 1991. godine u kojima govori o svojim iskustvima sa O-Senseijem, svojim ranim danima u Aikikaiju, svom do|ou i svojim treningmetodama.

AIKIDO bilte

n

21

udari me!” Po{ao sam na njega da gaudarim i prevrnuo se. Ne znam da lije to bio kotegaeshi ili ne{to drugo,ali bio sam ba~en. Onda je rekao,“Do|i i {utni me!” Kada sam po-ku{ao da ga {utnem, bio sam laganooboren. “Do|i i zgrabi me!” Po-ku{ao sam da ga zgrabim d`udostilom i ponovo sam ba~en ne znaju-}i kako. Moji rukavi ko{ulje i noga-vice su se pocepali. Sensei je rekao,“Do|i i treniraj ako `eli{“ i satim re~ima napustio je tatami.

SAITO SENSEI: U svakomslu~aju, ovde sam zatekao pot-puno novu atmosferu. O-Sen-sei me inspirisao. Iako je nje-govo telo bilo malo... to jene{to {to ne umem da izrazim.Njegove o~i su blistale i bilo jene~eg blagog u njegovoj stro-gosti dok je govorio. Odlu~iosam da u~im po svaku cenu.

Po~eo sam da treniram. Bilo jebolno i telo me bolelo, misliosam da bi bilo bolje da sampretu~en u borbi. Jednom kadasam stavio melem, O-Senseime izgrdio “Idiote!” Zato samga u do|ou skidao, a nakontreninga `urio bih ku}i da seokupam i ponovo ga stavim.Kad god bih imao bolan izrazna licu, oni bi jo{ vi{e mu~ilitaj deo mog tela. Kako se ovoponavljalo iznova i iznova, svesam vi{e bivao posve}en aiki-dou.

Kao {to vam je poznato, treni-rao sam aikido kod O-Senseijadugo. Tako se de{avalo da samga pratio na posetama Osaki i

drugim mestima. Ljudi u tim mesti-ma su govorili: “Molimo vas dajtenam gospodina Saita. Molimo vasostavite ga da trenira sa nama.” Iakosam imao mnogo ovakvih ponuda,nisam `eleo da napustim O-Sen-seija. Mislio sam da }e O-Senseido`iveti 100 godina. Bio je to rak.Da nije patio od raka jetre, do`iveobi stotu.

GOSPO\A SAITO: Ne 100. O-Sen-

sei je imao obi~aj da ka`e da }edo`iveti 120 godina.

Kada sam do{ao ovde (u Iwamu),uko~en od straha i sa onakvim mo-tivima, na{ao sam strogog, u~tivog idivnog ~oveka kakvog sam tra`io unjemu. Zaista sam ga zavoleo. Po{tobih bio ba~en ne znaju}i kako,Sensei bi samo stajao sme{e}i se.Mislio sam da je u pitanju neka mis-teriozna tehnika i `eleo sam da je

SSlliikkee

ddeessnnoo:: SSaaiittoo sseennsseeii uu sseeiizzii,, 11996699..

ddoollee:: MMoorriihhiirroo SSaaiittoo sseennsseeii:: TTaaee--nnoo--hheennkkoo sskkllaannjjaannjjee,, 11997733..

AIKIDObilte

n

22

nau~im. Kada sam po~eo da treni-ram, video sam da su ljudi kojive`baju aikido ljubazni prema mla-|im u~enicima. Zato sam i zavoleoaikido...

Prreuuzeto iz innterrvvjuua ~asopisuu AikiNewws brr.32, decemmbarr 1978, auutorriStannley Prranninn i Midorri Yammammoto

Urednik: Malo na{ih ~italaca znada ste podu~avali kao shihan u

Aikikaiu u Tokiju prili~no dugo. Ho-}ete li nam ispri~ati neke od va{ihuspomena iz tog perioda?

SAITO SENSEI: Podu~avao sam uAikikaiju jednom nedeljno osim uperiodu 1961. kada je Ue{iba Senseioti{ao na Havaje sa NobuyoshiTamurom. Imali smo manjak ljudi uTokiju, tako da sam podu~avao dvaputa nedeljno tokom njihovog odsu-stva. Izuzev toga, uglavnom samdr`ao treninge nedeljom.

Urednik: Da li je dana{nja kata 31(kata sa {tapom od 31-nog pokreta)kona~no uobli~ena pre O-Senseijevesmrti?

SAITO SENSEI: Da, do vremenakad sam ja po~eo da je u~im bila jeve} uobli~ena, ali kada je KoichiSensei (danas na ~elu Shinshin Toi-tsu aikidoa) do{ao da ve`ba u Iwa-mu jo{ uvek nije bila usavr{ena. Ono{to je on nau~io razlikovalo se odonog {to sam ja nau~io zato {to O-Senseijev metod podu~avanja jo{uvek nije bio potpuno razvijen.Kada sam ja u~io kod O-Senseijanjegovo u~enje obuhvatalo je svetehnike sa oru`jem uklju~uju}i ku-

mitachi. U jednom periodu nije bilonikoga u Iwami osim mene, tako dasam sam trenirao sa O-Senseijem.Njegovo u~enje je postepeno bivalosve razvijenije.

Urednik: Da li ste podu~avali kumi-jo u Tokiju?

SAITO SENSEI: Ne zaista, osimnekoliko ljudi na ~udnim mestimakao {to su krovovi zgrada. Upo~etku sam podu~avao katu sa {ta-pom kao formu od 27 ili 28 pokreta,ali sam kasnije pokazivao 31 pokretpo{to sam uvideo da je u~enicimalak{e da razumeju. Ba{ kada su mojaikido nazvan “Iwama stilom” i ime“sanjuichi-jo” (kata od 31-nog po-kreta) koji sam dao ovoj kati je u{aou upotrebu.

Urednik: Kako uchideshiji u Iwamiprovode vreme?

SAITO SENSEI: Povr{ina okodo|oa je veoma prostrana i ne mo`ebiti cela o~i{}ena odjednom. Kadau~enici ustanu ujutru prvo ~istesvoje sobe, zatim povr{inu za ve`ba-nje, a onda pa`ljivo po~iste oko hra-ma. Trava mora da se kosi u leto,tako da mi ponekad poma`u sa elek-tri~nom kosilicom. Bilo bi nemo-gu}e da ja odr`avam mesto i ~istimsasvim sam, tako da mi u~eniciprirodno poma`u oko ~i{}enja. Kaorezultat njihovog truda, hram seuvek odr`ava ~istim. Bez ovog poslanjihov `ivot bi bio mnogo lagodniji,ali oni su svi strpljivi, dobri ljudi inikada se nisu `alili.

Urednik: Istorijski gledano, mislimda se aikido razvio iz situacija kada

samuraj nije mogao da upotrebi svojma~. Neki kriti~ari ka`u da aikidone}e biti koristan protiv modernihborila~kih sistema poput karatea.[ta vi mislite?

SAITO SENSEI: Aikido obuhvatatanto dori (oduzimanje no`a), tachidori (oduzimanje ma~a) i jo dori(oduzimanje {tapa). Tokom izvo-|enja takvih tehnika, ako dopustiteda o{trica oru`ja makar samododirne va{e telo mo`ete poginuti,dok vas udarac i {ut nogom ne}eubiti ukoliko ne pogodi vitalnuta~ku. Kod ma~a je dovoljan samopovr{an kontakt da ozbiljno rani iliubije; pa ipak mi ve`bamo odbranuod ma~a golim rukama. Ako to uvekimamo u vidu, trening je koristan.

Urednik: Da li mislite da aikido bezatemija mo`e da bude efektivan pro-tiv jakog napada?

SAITO SENSEI: Aikido uklju~ujeatemi, iako naravno trening nije isto{to i stvarnost tako da u do|ou neizvodimo atemi punom snagom. Utaijutsuu, atemi je vitalni elementkoji nagla{avamo u na{em do|ou.

Urednik: Iz svog iskustva znam daatemi nije podu~avan u mnogimaikido do|oima danas, ali u filmovi-ma sa O-Senseijem vidimo da je on~esto koristio atemi.

SAITO SENSEI: Aikido se sadapodu~ava na mnogo razli~itih na~inai dobro je u~iti od razli~itih u~itelja.Ne treba da branimo u~enicima daidu kod drugih u~itelja. Ima nekih{ihana koji se ljute zbog toga, ali jamislim da gre{e.

-- ppoogglleeddaajjttee iinntteerrvvjjuu SSaaiittaa sseennsseeiijjaa iizz 11999955.. ggoodd.. nnaa:: wwwwww..aaiikkii..ccoo..yyuu//iinntteerrvvjjuu11..hhttmm

AIKIDO bilte

n

23

Urednik: U aikidou atemi se koristiza protiv napada sa oru`jem, da limislite da je po`eljno da aikidokau~i kako da se odbrano od karateudaraca sada kada se karate udarci~esto koriste?

SAITO SENSEI: Da, mislim da bitrebalo. To nije ne{to {to treba izbe-gavati. Postoji mnogo osnovnih teh-nika, koje mogu da nam omogu}eda se odbranimo od karatea, kao {tosu tsuki i yokomenuchi.

Grupa koju je formiralo nekolikomojih studenata radi jedan na~in od-brane od karate udaraca, koji je veo-ma interesantan. ^ovek koji ima 4.dan i u aikidou i u d`udou izbegavakarate napade i zakora~uje napredda baci ili zaustavi svog napada~asjajnim izvo|enjem aikido tehnike.Tako|e bih mnogo preporu~iove`be takvih tehnika kao {to sutachi dori i yokomenuchi.

Urednik: Spomenuli ste da u~enicine pomeraju kukove dovoljno. Mo-`ete li nam detaljnije objasniti va`-nost kukova u ve`banju?

SAITO SENSEI: Osniva~ je rekaoda je klju~ efektivnog rada kukova unogama, a da rad mozga zavisi odruku. Ovo zna~i da kukovi ne mogubiti stabilni ukoliko noge nisu sta-bilne. To je razlog zbog kojeg insis-tiram da moji u~enici dr`e zadnjunogu u liniji sa prednjom kada su uhanmiju (stavu). Nepravilno je dr-`ati zadnju nogu van te linije. Iakobi mo`da bilo u redu usvojiti hanmi

sa zadnjom nogom blizuprednje, mislim da je najboljihanmi sa nogama u ravnote`i.

Kada se brzo okrenete una-zad odr`avaju}i prednju no-gu na liniji, trebalo bi da bu-dete u stanju da povratitehanmi polo`aj. Ali ako va{enoge nisu u liniji ne}ete biti ustanju da ponovo zauzmetehanmi glatko nakon okreta za180 stepeni bez ispravljanjapolo`aja zadnje noge. Izgubi-}ete kontrolu, a kretanje }evam se usporiti. U poslednjevreme stavio sam veliki na-glasak na hanmi iako mo`danije dobro previ{e se koncen-trisati na to. Kada god prime-tim ~udno kretanje kod stude-nata ispostavi se da su imnoge pogre{no postavljene.

Ako se udovi kre}u pogre{nim re-dom, vi{e nemate efektivnu tehni-ku. Ako nemate ispravan rad nogu,ne}ete biti u stanju da efektivno ko-ristite kukove.

Urednik: [ta mislite o uticaju Daito-ryua na aikido?

SAITO SENSEI: Na O-Senseija jeveoma uticao DDaaiittoo--rryyuu. Pri~a se dase dok je trenirao Daito-ryu suo~iosa mnogim problemima pa je po-ku{ao razli~ite tehnike uklju~uju}iAAiiooii--rryyuu pre rata. Posle rata kada jenastavio da ve`ba u Iwami, njegovaikido se drasti~no promenio. Iakoje na njega uticao Daito-ryu, postoji

mnogo razlika izme|u O-Senseije-

vog aikidoa i Daito-ryua. Na primer,

aikido se podu~ava iz hanmija, ali

hanmi se ne u~i u Daito-ryuu. Ni ko-

kyuho se ne u~i. Iako Daito-ryu ima

mnogo tewaza (ru~nih tehnika), kre-

tanje tela se ~esto sudara sa pro-

tivnikovim kretanjem. Daito-ryu ne

uklju~uje jedinstvo ma~a, {tapa i

telesnih tehnika (taijutsu). To su

promene koje je O-Sensei uveo

tokom Iwama perioda.

Prreuuzeto iz innterrvvjuua ~asopisuu Aiki

Newws brr.88, mmarrt 1991. ggod.

KRAJ

SSlliikkee

lleevvoo:: SSaa OO sseennsseeiieemm 11995555;; uu TTookkiijjuu 11998855;; GGaannsseekkii oottoosshhii bbaaccaannjjee,, 11998800;; ppoorrttrreett,, 11998855..

ddoollee ddeessnnoo:: SSaaiittoo sseennsseeii uu ssvvoomm vvrrttuu kkoommee ssee pprreeddaannoo bbiioo ppoossvvee}}eenn cceelloogg `̀iivvoottaa,, 11999999..

ddoollee:: DDeennvveerr 11999977;; JJaappaann 11999922;; sseemmiinnaarr uu KKaalliiffoorrnnmmiijjii 22000000.. ii aapprriill 22000000.. ssaa GGaakkuu HHoommaa sseennsseeiieemm

AIKIDObilte

n

24

Na inicijativu aikido klubova“Shin Ken” i “Arena” organi-

zovan je prikaz tradicionalnih bori-la~kih veština pod nazivom “Beo-gradski black belt show”. Prikaz jeodr`an u subotu 22. februara 2003.godine sa po~etkom u 19 ~asova uhali sportova “Novi Beograd”.

Nešto manje od hiljadu gledalacaimalo je priliku da se na popularan iatraktivan na~in upozna sa osnov-nim elementima razli~itih borila~-kih veština. Uz specijalne reflektorei muziku, u~esnici programa su sepotrudili da naprave prijatnu i zani-

mljivu atmosferu za

publiku. Cilj ove manifestacije jebio popularizacija borila~kih veštinai vrednosti koje one imaju za poje-dince i društvo uopšte, a naro~itokao dobar vid prevencije u borbiprotiv droge, alkohola, i pušenja.

Pošto je postojala namera da sepromovišu ozbiljne tradicionalneborila~ke veštine sa ve} potvr|enimkvalitetima, u programu su u~estvo-vali predstavnici slede}ih veština:karatea (Karate klub “Studentskigrad”), ju-jutsua (Viša škola unu-trašnjih poslova), ma~evanja (Ma-~evala~ki klub “Crvena Zvezda”),capoeire (Senzala škola Beograd i

Novi Sad), streli~arstva(Streli~arski klub “Kale-

megdan”) i aikidoa kao doma}ina“Aikido federacija Srbije”). Ovo ni-su jedine veštine niti klubovi kojipostoje u Beogradu, ali su svakakooni koji se u ovom trenutku izdvaja-ju po kvalitetu, pre svega ljudi kojiih vode i koji u njima ve`baju, aonda i u onom tehni~kom smislu.

Da ovaj prvi “Beogradski blackbelt show” bude uspe{an, pomoglisu nesebi~no: kompanija VISAN,Bambi - Po`arevac, GRAF studio,Mc Donald`s, Ministarstvo za pro-svetu i sport Srbije, Skupština opš-tine Novi Beograd, i g. Sa{a Obra-dovi}.

NNoovvaakk JJeerrkkoovv

SSlliikkaa ddoollee::

VVllaaddee SSaattaarrii}} uu lleettuu -- oossttaallee pprreeppoozznnaajjttee ssaammii ::))

BeogradskiBlack belt

showNovak Jerkov

Neboj{a Oklobd`ija

SSlliikkaa ggoorree::

NNoovvaakk JJeerrkkoovv 44..ddaann ii SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} 44..ddaann

KKii mmoossuubbii nnoo TTaacchhii ssaa kkaattaannaammaa

B e o g r a d s k i B l a c k B e l t S h o w

AIKIDO bilte

n

25

SSlliikkee

ggoorree:: NNoovvaakk JJeerrkkoovv 44.. ddaann,, kkookkyyuu nnaaggee;;

ggoorree ddeessnnoo:: NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa 33..ddaann,, kkaattaa 1177 ;;

ddeessnnoo:: MMaa~~eevvaallaa~~kkii kklluubb ““CCrrvveennaa ZZvveezzddaa””;;

ddoollee ddeessnnoo:: KKaarraattee kklluubb ““SSttuuddeennttsskkii ggrraadd””;;

uu uugglluu ddoollee ddeessnnoo:: CCaappooeeiirree ““SSeennzzaallaa šškkoollaa””;;

ddoollee:: SSttrreellii~~aarrsskkii kklluubb ““KKaalleemmeeggddaann””..

AIKIDObilte

n

26

A K “ Z E M U N ” , Z e m u nA K “ Z E M U N ” , Z e m u n

Aikido klub "Zemun" (“PINKI”do 1998. god.) iz Zemuna je

jedan od najstarijih aikido klubova uJugoslaviji. Klub je osnovan 1980.godine i nera~unaju}i period od okto-bra 1998. do januara 2003. godinekada je do|o nalazio u O[ ”PetarKo~i}” ve`bamo u sportskom centru“Pinki” u centru Zemuna.

Istor i ja k luba

Od svog osnivanja 1980. godinedo 1987. godine trener kluba je

bio Njegoš Ðakovi}. Od 1987. go-dine klub vodi Saša Obradovi} 4.danHombu dojo. U našem klubu je po-niklo na desetine aikidoka koji danasimaju dan pojaseve i koji vode svojeklubove - u zemlji i {irom sveta.Osim redovnih treninga instruktorikluba "Zemun" su dve godine dr`alikurs samoodbrane pripadnicima obe-zbe|enja "BK" kompanije.Kao veliki sportski centar “Pinki” je

bio doma}in velikog broja me|u-narodnih aikido seminara sa japan-skim instruktorima. Neki od ovih se-minara, kao što su seminar sa Fu|i-moto senseiem maja 1995. i se-minari sa Ikeda senseiem novembra1997. i februara 1998. godine suujedno i najve}i seminari koje suaikikai klubovi organizovali uBeogradu ili Zemunu.

I predhodnih godina, sala kluba uO[ ”Petar Ko~i}” bila je mesto nakome su odr`ani najve}i seminariAikido federacije Srbije - poslednjisa Smith sensejem krajem juna mese-ca 2002. godine.

Aikikai Srbije.Pošto afirmativno govoriti o sebi,

hvaliti se i razmetati, nije u duhu is-to~ne kulture, a i kod nas smatralonekulturnim i prostim, najbolje jeda dela i u~enici kluba aikidoom

storskogpojasa ve`ba-ju}i u klubu “Zemun”.

Danas klub broji preko 50 ~lanovaoba pola i svih uzrasta.

SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}

Treninge u klubu ve} 16 godina,od 1987. vodi Saša Obradovi},

majstor aikidoa 4.dan. Ro|en je1965. godine u Beogradu. Ispite zaprvi, drugi i tre}i dan je polagaokod majstora J. Fu|imotoa (posled-nji za 3.dan maja 1995. godine).^etvrti dan je dobio 30. juna 2002.

kod W.Smith Senseja6.dan. ^etiri godi-

ne, po~et-k o m

doka`u vrednosti svog majstora i{kole koju su poha|ali.

Do sada je u klubu ve`balo poskromnoj proceni preko 1.500

~lanova. Dan pojas, u okriljukluba dobilo je tokom ovih

godina 14 ~lanova.Svi oni su po~eli

i stasali dom a j -

devedesetih, bio jesekretar Aikido društva “Beo-grad”, tada jedine aikikaiorganizacije u Jugoslaviji.Jedan je od osniva~aJugoslovenske aikidofederacije i od osni-vanja 1994. do2000. godine nala-zio se na mestusekretara ove orga-nizacije, što mu baši nije nešto pretera-no za pohvalu, a iurednik je i webmas-ter prezentacije Aiki-kai Srbije - što je ve}itekako za pohvalu.Predsednik je i osniva~Aikido federacije Srbije -

Klubovi Aikido federacije Srbije

AIKIDO bilte

n

27

doprinelo je da svoje prve korakeovaj klub na~ini pod krovomJugoslovenske Aikido Federacije-JAF. Iako solidno marketin{ki kon-cipirana, ova aikido federacija odsamog po~etka nije bila dovoljnopouzdan oslonac mladom klubu.Nesigurnim prvim koracima u mno-gome je doprineo i rat 1999. godine,koga su ~lanovi kluba do~ekali upra-vo na treningu, u sali Ma{inskotehni~ke {kole “12. februar”.

I tako je na nesvakida{nji na~inprekinuta prva godina rada kluba.Sa novom sezonom, klub se disloci-ra u salu osnovne {kole koja nosi imepo istorijskom spomeniku u Ni{u,jedinstvenom u celom svetu - “]eleKula”. Do dana{njih dana AK“IKEDA” nije promenio ovu salu.

Ali zato, da bi se odr`ala dinami-ka promena, januara 2001. godine,klub napu{ta JAF i priklju~uje se tekosnovanoj Aikido Federaciji Srbije ipostaje njeno punopravno i neodvo-jivo ~lanstvo. Ovaj potez, ne samoda je odisao odva`no{}u, ve} sepokazao i veoma mudrim. U tomperiodu, dugi niz godina pe~enaideja ra|a novu dimenziju i Aikidoklub “IKEDA” prerasta u AK“Internacionalni Klub Ekolo{keDimenzije Aikidoa”.

Sa novim imenom i u novoj orga-nizaciji, ali sa starim prijateljima,uspe{no funkcioni{e i danas.

Bez la`ne skromnosti, jedan od

najja~ih aikido klubova na juguSrbije, AK "IKEDA" stoji kao škol-ski primer kako treba raditi, ne samonovim, ve} i brojnim klubovima sadugom tradicijom.

DDrraaggaann AAnnttii}}

AK “IKEDA”, Ni{AK “IKEDA”, Ni{

UNi{u, septembra 1998. godine,osnovan je AK "IKEDA" od

strane instruktora Igora Strahini}a(predsednik kluba) i Dragana Anti}a(sekretar kluba i potpredsednikAikikaia Srbije), danas majstoraaikidoa 2. dan.

Do sada je kroz klub pro{lo oko300 ljudi svih starosnih profila, apojas dobilo 84 ~lana. Trenutnoaktivno ve`ba oko 60 ~lanovarazli~itih nacionalnosti, od ~ega

polovinu kluba ~ini uzrastod 5 do 12 godina, a ~ak1/3 ~lanova pripadane`nijem polu. Kroz re-dovne seminare, dru`enja

sa prirodom i ostalimaktivnostima, AK “IKE-

DA” omogu}uje per-manentno usavr{a-

vanje na li~nom iop{tem planu. A

kako je svepo~elo…

Poznanst-vo sa g. V.

Ve s o v i -}em (5.d a n ) ,

SSlliikkaa

DDoollee:: AAiikkii DDoo{{uu MMoorriitteerruu UUeeššiibbaa

AIKIDObilte

n

28

AK “DAITOKAN”AK “DAITOKAN”

Po`arevac Po`arevac

Aikido klub "Daitokan" je osno-van 1. novembra 2001.god.

Klub tre-nutno ima 14 aktivnih,redovnih ~lanova. Najmla|i u~enikima samo 4 god., a najstariji ima 34god. Od tih 14 ~lanova klub ima 4u~enika bez zvanja, ima 2 u~enikasa 8 kyuom i ima 7 u~enika sa 6kyuom.

Treninge vodi Aleksandar Puno{,koji je nosilac 3 kyu-a. U klubu seredovno ve`ba {tap i ma~. U na{em

klubu do sada su odr`ana 3 semi-nara, jedan u decembru 2001. podvo|stvom Sa{e Obradovi}a 4.dan.Drugi seminar je bio odr`an u febru-aru pro{le godine pod vo|stvomEdina Be}kovi}a 2.dan (tada je bio1.dan) i tre}i poslednji seminar jebio odr`an u martu iste godine podvo|stvom ova dva majstora zajedno.

Klub koristi za ve`banje saluPo`areva~kog Doma Vojske Jugo-slavije. Trenutno se ve`ba na 50 mkvadratnih tatamija. U planu su pro-{irenja ali nam to trenutno finansijene dozvoljavaju. Trenira se 3 putanedeljno i to u terminima: ponede-ljak, sreda, petak od 21:00-22:00.

Klub je napravio pauzu u treniranjusamo tokom avgusta meseca zbogodmora. U subotu 2.11.2001.god. jeodr`an prvi televizijski prikaz ovogkluba povodom prve godi{njice. Naprikazu su, sem ~lanova kluba u~e-stvovali i majstori Iz federacije sasvojim asistentima. Ina~e klub je do-bio ime po jednoj od prvih {kolaborenja koju je poha|ao MorihejUe{iba, osniva~ aikidoa. Daitokan uprevodu zna~i {kola dugog ma~a(dai-veliko, to-ma~, kan-sala zave`banje). Planovi za budu}nost supro{irenje i mo`da privatna sala, aliprvenstveno u~enje i {irenje aikidoa.

AAlleekkssaannddaarr PPuunnoo{{

Klubovi Aikido federacije Srbije

AIKIDO bilte

n

29

Klubovi Aikido federacije Srbije

izdvaja iz Jugoslovenske AikidoFederacije i potom zajedno oviklubovi osnivaju Aikido FederacijuSrbije - Aikikai Srbije. Što se ti~etreninga, oni se odr`avaju i danas naistom mestu tj. u Palati sportova

“Novi Beograd”,Pariske komu-ne br. 20, apostoji i se-kcija u OŠ

“Marko

O r e š k o -vi}”, Otona @upan~i}a broj 30.Tokom svih ovih godina kroz klubje prošlo preko 600 ~lanova, a danasaktivno ve`ba više od 50. PoredNovaka Jerkov, u klubu rade još dvainstruktora: Nebojša Oklobd`ija3.dan, i Veselin Zari} 1.dan.

NNoovvaakk JJeerrkkoovv

AK “011”, BeogradAK “011”, Beograd

Najmla|i klub u porodici Aikidofederacije Srbije, po~eo je sa

radom u oktobru 2002. Treningevodi tako|e mla|ani Sr|an Rusi}1.kyu - ponos na{!

Do|o se nalazi pod krovom SC“Pionir” u sjajnom prostoru satatamijem raspore|enim na dva ni-voa, ukupne povr{ine preko 150m2. Po{to u do|ou treninge odr`avai jedan od najuspe{nijih karate klu-bova u zemlji, veliki deo ~lanovakluba su ujedno ve`ba~i - a i ve`ba-~ice karatea. :))

AK “ARENA”, AK “ARENA”, BeogradBeograd

Aikido klub “Arena” trenut-no treninge odr`ava u

okviru AK “Shin Ken”. Tokom2002. godine klub je radio u

sali “Lazarac”, u samom centrugrada. Nadajmo se da }e u nared-nim mesecima gospodin Oklob-

d`ija uz pomo} svih nas ju-na~ki krenuti sa treninzi-

ma u nekom jo{ boljemprostoru. Kako stvaritrenutno stoje - bi}e

to u ^a~ku!

AK “TAURUNUM”AK “TAURUNUM”ZemunZemun

Aikido klub “Taurunum” poslepolugodi{nje pauze treninge

od septembra 2002. odr`ava u saliPravno-birotehni~ke {kole u uliciTo{in bunar u Zemunu.

Treninge u klubu vode Ljiljana iVladimir Pelegrin nosioci 2.dana,tri puta sedmi~no u jednosatnimterminima. Klub je relativno mlad iu usponu sa mladim ~lanstvom.

AK“SHIN KEN”, BeogradAK“SHIN KEN”, Beograd

Aikido klub “Shin Ken” je po-~eo sa radom 1990. godine

kao AK “Novi Beograd”. Osniva~ iglavni instruktor je Novak Jerkov,danas nosilac crnog pojasa 4. dan.Polaganja za svoje majstorskepojaseve on je imao kod majstoraJo|i Fu|imotoa (7.dan), MasatomiIkede (7.dan) i Vilijema Smita(6.dan). Trenutno se nalazi namestu predsednika kluba “ShinKen” i ~lana upravnog odboraAikido Federacije Srbije. 1996.godine klub menja ime iz “NoviBeograd” u “Shin Ken”. Pošto jeod tada mnoge interesovalopitanje šta to ime zna~i,ukratko }emo se na ovommestu zadr`ati na tome. Re~“shin” u bukvalnom prevodumo`e da zna~i: istina, telo,srce, duh ili ~ak smrt. Dokre~ “ken” obi~no ozna~avase~ivo ili ma~. Pa bi ceo pre-vod naziva mogao da budesrce ma~a ili duh ma~a. Ali uprenosnom smislu prebi se moglo govo-riti o tome da uma~u mo`da le-`i skrivena sna-ga prosvetljenjaza svakog onogkoji se bavi aikidoomi borila~kim veš-tinama.

Klub “Shin Ken” je aktivnou~estvovao u svim delatnosti-

ma ondašnjeg Aikido društva “Beo-grad”, koje je kasnije preraslo uorganizaciju pod nazivom Jugoslo-venska Aikido Federacija, i bio jejedan od njenih osniva~a. 2000-tegodine se sa još nekoliko klubova

AIKIDObilte

n

30

[TA JE KI?[TA JE KI?Philip Smith, 6. Dan So Hombu

Preveo sa engleskog, uz dozvolu: Dr. Mire Zloh, London

Ki je jedna od naj~eš}e pogrešnoupotrebljavanih re~i u aikidou.

^esto je shvatan kao nešto “mi-sti~no”, izvan uobi~ajene ve`be, ne-ka vrsta “super mo}i” ~iju tajnumogu da dostignu samo nekolicinaodabranih. Ne postoji direktan pre-vod re~i Ki na engleski (kao ni nasrpski, prim. prev.), ali obi~no seprevodi kao “`ivotna sila” ili“unutrašnja snaga”, pri ~emu obaizraza mogu da zamagle objašnjenjejoš više.

Ovaj ~lanak nije napisan sa ciljemda se porekne postojanje Ki-a ili dase poka`e da postoji neka vrstamagi~ne sile mo}nija nego prostafizi~ka snaga, ve} je samo pokušajda se demistifikuje ova strana aiki-doa.

No, {ta je Ki? Ja mislim da se Kisastoji od ~etiri elementa: koncen-tracija, koordinacija, imaginacija iverovanje u sebe.

Koncentracija

Aikido kao i sve ostale borila~keveštine, neguje razvoj Mushi-

na (bukvalno - bez uma), što je ~estoopisivano kao princip nevezivanja.U vezi Kia i naro~ito u primeni Kiau izvo|enju tehnike, mislim da tozna~i zanemarivanje snage ili mo}inašeg partnera. Drugim re~ima, vašakoncentracija je jednostavno napokretu koji pokušavate da izvedete,a ne na tome da li }e taj pokret dabude efikasan ili ne. Ako se koncen-trišete samo na pobe|ivanje vašegprotivnika, tada se gubi jasno}apokreta i aikido postaje neefikasan.U suprotnom slu~aju, ako se kon-

centrišete na usavršavanje pokreta,tada aikido postaje efikasan i bezulaganja napora u izvo|enje tehnike.Što se ti~e primanja tehnike, uke bitrebao da se koncentriše na pokretkoji uklju~uje odr`avanje kontaktasa torijem što je mogu}e du`e i upojedinim slu~ajevima na pru`anjeograni~enog otpora toriju.

Koordinacija

Aikido razvija fizi~ku koordi-naciju, ravnote`u i neguje

mogu}nost pokreta na fluidan iopušten na~in. Ali šta je sa mental-nom koordinacijom, bilo šta da jeto? Fizi~ka koordinacija je mo-gu}nost da se uskladi ose}aj tehnikesa realnom situacijom. Drugimre~ima, to je mogu}nost da se pode-si stav, polo`aj ruku i tela da bi sedostigla “dobra tehnika”. To jemogu}nost ve`ba~a da oceni polo`ajsvog tela u prostoru i da ga uporedisa pozicijom u kojoj je `eleo dabude. Mentalna koordinacija uovom kontekstu zna~i stvaranjefizi~ke stvarnosti koja odgovara tojslici. Aikidoka nosi sliku aikidoa (naprimer svi znamo kako ikio izgleda)i ta mentalna koordinacija omogu-}ava da se tehnika izvede što je bli`emogu}e “idealnom” modelu.

Imaginacija

Kada predajem o Ki-u ja uvekpokušavam da studenti zamisle

da Ki te~e kroz njihove ruke na istina~in na koji voda te~e kroz crevo ida zamisle da isti~e kroz prste kaomlaz vode. Na taj na~in studentimogu da vizualizuju protok Kia i

steknu taj ose}aj. Sli~no tome, kadave`baju Torifune undo, naro~ito jeva`no da zamisle da izmenjuju savvazduh iz plu}a (fizi~ki nemogu}e) igrabe svu energiju iz do|oa da biosve`ili svoje telo.

Verovanje u sebe

Aikido je `iva umetnost koja sestalno razvija sa svakom

osobom koja je ve`ba. Kada po-~injemo sa ve`banjem zamišljamomnogo toga u vezi aikidoa i imamoviziju naše budu}nosti u njemu. Jako~esto to je slika nas samih sa crnimpojasem ili jednostavno vidimo sebekao osobu sa mnogo više samopouz-danja. Jedan od problema koji nas~esto mu~i je i ve`banje sa part-nerom sa višim stepenom i idejakako ne}emo mo}i nikad da ga nad-mašimo. Na sli~an na~in, naravno,mi ne mo`emo da vidimo sebe kakoradimo “nemogu}e” stvari. Ako`elite da upotrebljavate Ki, morateda verujete da mo`ete to “nemo-gu}e” da uradite uvek kada za`elite.To ne zna~i da treba da postanetebesni egoista koji se bori sa drugimasvo vreme, ve} treba da verujete usvoju mogu}nost da ve`baju}i aiki-do nadmašite sebe.

Uzaklju~ku ja bih rekao da sekombinovanjem gore pomenu-

tih principa Ki razvija i postaje dos-tupan za upotrebu. Kao i za sve uaikidou, i za to je potrebna duga ikontinuirana ve`ba. Tek onda mo-`emo o~ekivati da }e nam Ki postatirealost.

KRAJ

a i k i d o r e c n i kAikido re~nikpriredili: Sa{a Obradovi} i Zoran A. Stan~evi} 1998 - 2000.dopunjeno 2002.god.

P odela termina u re~niku je tematska (oko 350 termina). Po{to jeovaj re~nik na prvom mestu namenjen onima koji su ve} u aiki-

dou, i pretpostavljaju}i da im je bar deo navedenih naziva poznat,nisu data obja{njenja izgovora japanskih re~i i ~itanja u latini~noj tran-skripciji. Osim ovog tematskog, na web prezentaciji AS se nalazi i abece-dni re~nik sa oko 500 termina vezanih i za istoriju, kulturu i tradiciju Japana.

AIKIDO bilte

n

31

Delovi te larebra

usta

noga

gle`anj

glava

ta~ka udarca izmedu o~iju

bedro

ta~ka pritiska iza uva

lakat (kao i Hiji)

okovratnik, kragna

ta~ka udarca neposredno iznad kolena

lice

ta~ka pritiska ispod donje usne

Abara

Ago

Ashi

Ashikubi

Atama

Chototsu

Daitai

Dokko

Empi

Eri

Fukuto

Ganmen

Gekon

stomak

zadnji deo ruke

greben {ake

podlaktica

lakat

~elo

ta~ka pritiska iznad gornje usne ispod nosa

telo

vitalne ta~ke na ljudskom telu

predeo bubrega, krsta

peta

spoljni deo ru~nog zgloba (kod udarca)

noge

Hara

Haishu

Haito

Haiwan

Hiji

Hitai

Jinchu

Jintai

Jinkaikyusho

Juizo

Kakato

Kakuto

Kashi

Udarci :

Napadi

udaraci u vitalne ta~ke

udarac pesnicom u predeo stomaka

udarac pesnicom u predeo donjeg stomaka

udarac u kontra stavu

udarac pesnicom u predelu glave

kontra udarac

udarac jednom rukom

udarac u glavu

udarac nogom

udarac pesnicom u predeo grudi

udarac sa korakom

udarac odozgo

u aikidou, to je naj~e{}e Chudan Oizuki

napred, prednja strana, npr. (SHOMEN UCHI)

dijagonalni udarac odozgo

udarac sa strane

Atemi

Chudan zuki

Gedan zuki

Gyaku zuki

Jodan zuki

Kaeshi zuki

Katate uchi

Men uchi

Maegeri

Mune tsuki

Oizuki

Shomen uchi

Tsuki

Uchi

Yokomen uchi

Yoko uchi dori

hvat za rame sa jednom rukom i napad drugom

odozgo

hvat za grudi (revere) jednom rukom i napad dru-

gom odozgo

Kata dori men

uchi

Mune dori men

uchi

Hvatovi: Kombinovani napadi:

hvat rukom za ruku (gyakohanmi)

hvat rukom za ruku, recimo: desna za desnu

hvat rukom za ruku (Katate dori aihanmi)

hvat sa dve ruke za jednu ruku

Katate dori

Katate dori

aihanmi

Kosadori

Katate ryote

hvat sa dve ruke za jednu ruku (Katate ryote dori)

davljenje

hvat za rame sa jednom rukom

hvat sa dve ruke za dva ramena

hvat sa dve ruke za dve ruke

hvat za grudi (revere)

hvat za lakat

hvat za rukav

hvat iza le|a rukom za okovratnik ispod temena

hvat iza le|a sa dve ruke za dve ruke

hvat iza le|a sa dve ruke za dva ramena

hvat iza le|a sa obe ruke preko ruku torija

hvat iza le|a sa jednom rukom za ruku i davljenje

drugom

davljenje iza le|a

Morote dori

Kubi jime

Kata dori

Ryokata dori

Ryote dori

Mune dori

Hiji dori

Sode dori

Ushiro eri dori

Ushiro ryote dori

Ushiro ryokata

dori

Ushiro dori

Ushiro katate

dori kubishime

Ushiro kubishime

AIKIDObilte

n

• "shi" kao "~etri" koristi se samo kao jednocifren broj ili ako je u pitanju zadnja cifra. Zna~i, koristi se "shi" ili "yon" kod 3654, ali samo

• "yon" kod 40, 400, 4.000, itd.

• "shichi" kao "sedam" se tako|e ~ita kao jednocifren broj ili ako je u pitanju zadnja cifra u broju. Zna~i, mo`emo koristi "shichi" ili

• "nana" kod 9607, ali samo "nana" kod 70, 700, 7.000, itd.

• 600 = "roppyaku" (ne "rokyu hyaku")

• 800 = "happyaku" (ne "hachi hyaku")

• 8.000 = "hassen" (ne "hachi sen")

32

Brojanje

jedan

dva

tri

~etiri

pet

{est

sedam

osam

devet

deset

jedanest

dvanest

trinest

~etrnest ... itd.

trideset {est

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

36

Ichi

Ni

San

Shi ili yon

Go

Roku

Shichi ili nana

Hachi

Kyu

Jyu

Jyu ich

Jyu ni

Jyu san

Jyu shi ili Jyu

yon

San jyu roku

~etrdeset tri

sedamdeset dva

devedeset devet

sto

hiljadu

deset hiljada

sto jedan

dve stotine jedan

petsto ~etrdeset {est

tri hiljade ~etri stotine dvadeset sedam

trideset tri hiljade ~etri stotine pedeset

{est

43

72

99

100

1.000

10.000

101

201

546

3427

33.456

Yon jyu san

Nana jyu ni

Kyu jyu kyu

Hyaku

Sen

Man

Hyaku ichi

Ni hyaku ichi

Go hyaku yon

jyu roku

San zen yon

hyaku ni jyu

nana (ili shichi)

San man san

zen yon hyaku

go jyu roku

ruka

zglob {ake

vrat

atemi ta~ka na glavi

vitalne ta~ke na telu

prepone

glava

u{i

obe ruke

grudni ko{

ta~ka pritiska kod gle`nja

donji stomak

pesnica

ki~ma

zadnji deo tela

telo

donji stomak

lice

zadnji deo ruke

Katate

Kote

Kubi

Kubinaka

Kyusho

Mata

Men

Mimi

Morote

Mune

Naike

Seikatanden

Seiken

Seikichu

Senaka

Shintai

Shita hara

Shomen

Shuhai

rukav

slabine

krajevi no`nih prstiju (kod udaraca)

peta

brid stopala

stomak

“ruka ma~”, spoljni brid {ake

ru~ni zglob, zglavak

dlan

atemi ta~ka iza glave

“pesnica kao ~eki}”

unutra{nji deo ruke

ruka (od {ake do ramena)

pazuh

atemi ta~ka ispod pazuha

glava sa strane

prst

~elo

podlaktica

Sode

Sokei

Sokuso

Sokutei

Sokuto

Tanden

Tegatana

Tekubi

Tenohira

Tento

Tettsui

Teura

Ude

Waki

Wakikage

Yokomen

Yubi

Zengaku

Zenwan

Izuzeci:

AIKIDO bilte

n

33

Naredbe

nazad

start

brzo

oprezno, pa`ljivo

pozdrav ka kamizi (~elo sale)

promena

sa~ekaj

okreni se

zatvorite o~i

sedite

uzajamni pozdrav

pozdrav poklonom

pozdrav u~itelju

stop

spremni

sporije

mekano

Ato

Hajime

Hayaku

Kiyotsukete

Kamiza ni rei

Koutai

Mate

Mawatte

Mokuso

Suwatte

Otagai ni rei

Rei

Sensei ni rei

Yame

Yoi

Yukuri

Yuru yaka ni

hvala neformalnoArigato

tamo

ukr{teni korak

srednje, srednji deo tela

na pravoj liniji, direktno CHOKUSEN NO IRIMI =

direktni ulazak

obrnuto, kontra

nisko, donji deo tela (od struka nani`e)

u suprotnom pravcu

u osam pravaca, svuda

paralelno

levo

na pravoj liniji

visoko, gornji deo tela (glava)

promena stava koracima napred ili nazad

klize}i korak (iz visokog u visoki stav)

klize}i korak (iz {irokog u {iroki stav)

okret oko prednje noge za 180 stepeni

kretanje unazad pod uglom od 45 stepeni sa pri-

vla~enjem prednje noge

kretanja tela

Asoko

Ayumi ashi

Chudan

Chokusen

Gyaku

Gedan

Hantaini

Happo

Heiko

Hidari

Ichimonji

Jodan

Fumi komi

Tsugi ashi

Okuri ashi

Tenkan

Tenshin

Tai Sabaki

napred

desno

pravo napred

center

ka centru

dijagonalno

direktno

bacanje

kretanje na kolenima

pravo napred

spoljna strana

iza

prednja strana

pozadi, iza

gore

okret u mestu, krug, to~ak

ni`e

pribli`iti se

sa strane

iza pazuha

Mae

Migi

Massugu

Naka

Naka ni

Naname

Omote

Otoshi

Shikko

Shomen

Soto

Ura

Uchi

Ushiro

Ue

Kaiten

Kiku

Komi

Yoko

Waki

hvala neformalno

hvala u~tivo

mnogo hvala (vrlo u~tivo) za ne{to {to se

upravo dogada

mnogo hvala (vrlo u~tivo) za ne{to {to se tek

zavr{ilo

izvolite

izvinite

dobro do{li

dobro ve~e

lako no}

dobar dan

zamoliti nekog da sa vama ve`ba

dovi|enja

izvinite (da privu~ete pa`nju)

da

ne

razumem

ne razumem

Domo

Domo arigato

Domo arigato

gozaimasu

Domo arigato

gozaimas'ta

Dozo

Gomen nasai

Irashaj

Konbanva

Ojasumi nasai

Ohajo

Onegaishimasu

Sayonara

Sumimasen

Hai

Iie

Wakarimasu

Wakarimasen

Naredbe u do|ou:

Kretanja

Izrazi u~t ivost i :

polo`aj u kome se sedi sa prekr{tenim noga-

ma (turski sed)

srednji stav, npr. seigan je chudan kamae

niski polo`aj, ma~ u donjem polo`aju

stav sa jednom nogom napred

stav sa ma~em ili {tapom na ramenu

ulazak paralelno napred

kle~anje

Anza

Chudan

Gedan

Hanmi

Hasso gamae

Hitoemi

Iai hiza, Tate hiza

visok stav, ma~ se dr`i iznad glave

stav; isto {to i gamae

kao waki gamae, ma~ horizontalno

o{trica vertikalno pored lica

polo`aj u kome se sedi na potkolenicama (kle~i)

prirodan polo`aj, osnovni stav sa ma~em

na nogama

stav u kome se ma~ dr`i spu{ten iza tela, sa strane

Jodan gamae

Kamae

Karuma

Kongo

Seiza

Seigan

Tachi

Waki gamae

Stavovi

AIKIDObilte

n

34

Poluge :

Bacanja:

majstorski pojasevi, od 1. do 10. respektivno:

shodan, nidan, sandan, yondan, godan, rokudan,

nanadan, hachidan, kudan, judan. Pri Hombu

do|u je trenutno 9. dan najve}i pojas.

“vo|a puta” (trenutno Moriteru Ueshiba)

vo|a sale - do|oa

asistent u~itelj (radi se o tituli)

u~enici koji `ive izvan sale (ne UCHI DESHI)

mla|i u~enik

u~eni~ki pojasevi, od 6. do 1. respektivno: ro-

kyu, gokyu, yonkyu, sankyu, nikkyu, ikkyu

Dan

Doshu

Dojocho

Fuku Shidoin

Kayoi deshi

Kohai

Kyu

u~itelj (radi se o tituli)

stariji u~enik

u~itelj

stariji u~itelj “u~itelj u~itelja” (radi se o tituli)

prvi ~ovek stila (u tom trenutku glava porodice)

nosilac kyu pojasa

Veliki u~itelj Morihej Ue{iba

u~enici koji `ive u okviru DOJO-a (pogledaj Intervju

sa Saotome senseijem u predhodnom broju) ili na

sajtu: www.aiki.co.yu

nosilac dan pojasa, crni pojas

Shidoin

Sempai

Sensei

Shihan

Soke

Mudansha

O Sensei

Uchi dechi

Yudansha

Pojasevi i zvanja

platnena marama, nosi se na glavi u kendou

ispod kacige.

ode}a u kojoj se ve`ba, u aikidou - beli kimono.

ode}a za sve~ane prilike (demonstracije)

Tenugui

Keiko gi, do gi

Embu gi

široke japanske pantalone. Vezuju se trakama oko

struka. Nose ih imaoci dan pojasa, crne ili tamno

plave.

kratki ogrta~

deo hakame iza le|a - ide ispod pojasa.

rever

zadnji kruti deo hakame koji dolazi na kukove

rukav

japanske ~arape sa odvojenim palcem.

duga~ki sve~ani ogrta~

pojas

deo sa strane na hakami

izvezeno ili napisano ime ili ime do|oa na ode}i

japanske sandale.

Hakama

Haori

Hera

Kesa

Koshiita

Sode

Tabi

Tanomo

Obi

Matadachi

Zekken

Zori

Ode}a u kojoj se ve`ba

1.forma (prvo u~enje) oshi taoshi, ude osae

2.forma (drugo u~enje) kote mawashi, kotemaki

3.forma (tre}e u~enje) kote hineri, shiborikime

4.forma (~etvrto u~enje) tekubi osae

5.forma (peto u~enje) kujiosae, ude hishigi

fiksacija sa polugom na laktu

Ikkyo

Nikyo

Sankyo

Yonkyo

Gokyo

Hiji kime osae

Poluge i bacanja

bacanje aikiem. Tori se postavlja telom ispred

putanje kretanja ukea.

vi{e bacanje u aikidou

bacanje sa ulaskom

bacanje sa uplitanjem ruku (bukvalno: deseto ba-

canje)

Aiki nage

Aiki otoshi

Irimi nage

Juji nage, juji

garami

kru`no (to~ak) bacanje. Postoji kao uchikaiten nage

i sotokaiten nage (unutra i spolja)

ve`ba u paru u sede}em polo`aju za postizanje

kokjua. Zove se i morotetori kokyu nage ili ryote-

mochi kokynage udeoroshi irimi.

bacanje sa kokjuom. Veliki broj tehnika nosi ovo

ime. Tehnika se naj~e{}e zavr{ava padom ukea.

bacanje preko kukova

bacanje sa zavrtanjem {ake

bacanje u ~etiri pravca

bacanje “nebo zemlja”

bacanje u ugao

spu{tanje u ugao, tehnika bacanja

bacanje povla~enjem le|a unazad

napredno bacanje preko ramena.

Kaiten nage

Kokyu ho

Kokyu nage

Koshi nage

Kote gaeshi

Shiho nage

Tenchi nage

Suni gaeshi

Sumi otoshi

Ushiro kyri

otoshi

Ganseki otoshi

wwwwww .. aa ii kk ii .. cc oo .. yy uu

AIKIDO bilte

n

35

tehnike udaraca

pad - bukvalno: “primiti telo”

ili Tachi - ve`be ma~em u paru

ve`be štapom u paru

tehnike odbrane za oduzimanja ma~a

tehnike odbrane za oduzimanja no`a

tehnike koje se izvode kada je tori u suwari (na

kolenima) a uke u tachi wazi. (na nogama)

ve`banje sa “nevidljivim partnerom”

slobodan stil izvo|enja tehnika - naj~ešce na

dogovoren napad od strane više napada~a.

Razlikuje se od Randorija u drugim veštinama.

tehnike davljenja

tehnike odbrane za oduzimanja štapa

odbrana od vi{e napada~a (TANINSUGAKE)

tehnike kontri (GAESHI-WAZA)

tehnike narušavanja - katami waza npr. nikyo,

sankyo

Atemiwaza

Ukemi

Kumitachi

Kumijo

Tachidori

Tantodori

Hanmihandachi

waza

Hitoriwaza

Jiyuwaza

Jimewaza

Jodori

Futaridori

Kaeshiwaza

Kansetsuwaza

tehnike kontrole - osae waza, kensetsu waza, shime

waza

osnovne tehnike

pretapanje jedne tehnike u drugu

tehnike rvanja

tehnike bloka i kontranapada

direktne tehnike

tehnike kontri, Kaeshi-waza

po`rtvovane tehnike

tehnike koje se izvode u parteru (kretanje na

kolenima)

tehnike koje se izvode u stoje}em stavu

ru~ne tehnike (kao odbrana od oru`ja)

tehnike odbrane od napada sa le|a

tehnike blokiranja

tehnika, forma

Katamewaza

Kihonwaza

Nagashiwaza

Newaza

Ojiwaza

Omotewaza

Shiwaza

Sutemiwaza

Suwariwaza

Tachiwaza

Tewaza

Ushirowaza

Ukewaza

Waza

Tehnike

SS ll ii kk aa dd oo ll ee ::

SS hh oo mm ee nn uu cc hh ii GG oo kk yy oo

SS aa {{ aa OO bb rr aa dd oo vv ii }} 44 .. dd aa nn

SS ll ii kk aa gg oo rr ee ::

GG yy aa kk oo hh aa nn mm ii UU dd ee gg aa rr aa mm ii

NN oo vv aa kk JJ ee rr kk oo vv 44 .. dd aa nn

AIKIDObilte

n

36

Pobeda nad samim sobom. Prema osniva~u, prava

pobeda (MASAKATSU) je pobeda koju neko

posti`e nad samim sobom (AGATSU). Shodno to-

me, jedna od osniva~evih izreka je bila “MASA-

KATSU AGATSU” što zna~i: “Prava pobeda je

vladanje (nad samim) sobom”.

re~ AIKIDO je sastavljena od tri japanska ideogra-

ma: AI- harmonija, ljubav; KI-duh, um ili uni-

verzum i DO- put, staza, na~in. Odatle, AIKIDO

je: “Put harmonije sa energijom unuverzuma ili put

ljubavi”.

ve`be oblikovanja koje se koriste u aikidou,

naj~eš}e u okviru zagrevanja.

osoba koja se bavi aikidom.

Aikido asociacija, termin koji se koristi da ozna~i

organizaciju stvorenu od strane osniva~a za širenje

aikidoa. Tako|e, da napravi razliku izme|u izvor-

nog aikidoa i raznih novonastalih derivatnih stilova

koji su potekli od nekadašnjih osniva~evih u~enika

ili onih koji su tu i tamo ve`bali aikido.

Udarac u vitalne ta~ke. Udarac upu}en u napada~a

sa namerom da dovede u neravnote`u ili odvrati

pa`nju. Atemi je vrlo bitan kod prolazka i odr`ava-

nja distance izmedu partnera. Upotrebom atemija

mogu}e je stvoriti prolaz kroz napada~evu prirodnu

odbranu, olakšavaju}i primenu aikido tehnika.

me|usobno izbegavanje. Završetak duela u kome

svaki u~esnik izbegava da povredi onog drugog.

Ovo odgovara idealu aikidoa prema kome se sukob

(raz)rešava bez povre|ivanja ikoga.

me|usobno ubijanje (uništenje). Završetak duela u

kome jedan u~esnik ubija drugoga. U klasi~noj ja-

panskoj veštini ma~evanja ve`ba~i su ~esto ohra-

brivani da ulaze u duel sa ciljem da postignu AI

UCHI. Zamisao da se pobedi u duelu ~ak i po cenu

sopstvenog `ivota je slu`ila odgajanju stava u kome

je um pojedinca usresre|en na zadatak sasecanja

protivnika.

Agatsu

Aikido

Aiki taiso

Aikidoka

Aikikai

Atemi

Ai Nuke

Ai Uchi

drveni ma~. Veliki deo aikido kretanja je nastao iz kre-

tanja sa ma~em. Istinsko u~enje aikidoa je nemogu}e

bez rada sa ma~em. Boken oblikom i du`inom podse}a

na katanu.

borila~ki (ratni~ki) put. Japanski ideogram za BU je

izveden iz ideograma koji zna~i zaustaviti (oru`je koje

li~i na) halebardu. U aikidou je usvojeno da je najbolji

put spre~avanja sukoba da se naglasi izgra|ivanje indi-

vidualnog karaktera. Put (DO) AIKI-a je istovetan putu

BU-a.

ratnik, borac

ratni~ko ose}anje milosr|a i blagosti. Pandan u evrop-

skoj kulturi je pojam viteštva. (vidi: KATSU JINKEN)

koncentracija

put. Japanski ideogram za "DO" je indenti~an Ki-

neskom za TAO (kao "Taoizam"). U aikiDO-u do se

odnosi na put ili na~in u filozofskom smislu.

sala za treniranje borila~kih veština (bukvano: “mesto

puta”). U zen manastirima sala u kojoj se sprovode du-

hovne ve`be i meditacija. Japansko tradicionalno

opho|enje propisuje poklon u pravcu ~ela sale

(SHOMEN) uvek kad ulazimo ili izlazimo iz nje.

vo|a do|oa. Danas je, naprimer, Moriteru Ueshiba

(unuk osniva~a Moriheja) DOJO CHO World Aikido

Headquarters-a (“HOMBU DOJO”) u Tokiju, Japan.

aikido demonstracija, prikaz veštine.

pokret podizanja ma~a. Ovaj pokret se sadr`i u

mnogim tehnikama, npr. IKKYO, IRIMINAGE.

stomak. ^esto se koristi kao sinonim za tanden ili

SAIKA NO ITEN - jednu ta~ku u stomaku smeštenu

oko 5 cm ispod pupka, blizu te`išta tela. Hara je izvor

KI-a tj. `ivotne energije.

rad na treningu u grupama.

Bokken ili

Bokuto

Budo

Bushi

Bushi no

nasake

Chuku

Do

Dojo

Dojo Cho

Embukai

Furi Kaburi

Hara

Hakari

gaeko

Ostal i termini u vezi a ik idoa

Teehniikee aiikiidooa see stallnoo meenjaju; svakii susreet jee jeediinstveen iiadeekvatan oodgoovoor treeba da see javii ppriiroodnoo. Današšnjee teehniikeesutra }ee biitii druga~iijee. Nee doozvoolliitee da vas zaookuppee ooblliik ii iizglleediizazoova. Aiikiidoo neema ooblliik - oon jee pproou~avanjee duha. Štoo dalljeenappreedujeetee, svee jee manjee teeooreetskiih uppustava.

Mooriiheej Uee{{iiba

AIKIDO bilte

n

37

polo`aj oblika osmice. Ne odgovara arapskom

broju 8 nego japanskom ideogramu . Ma~ se

nalazi pored glave i laktovi su spušteni i rašireni.

centralni do|o organizacije. Aikikai hombu do|o

nalazi se u Tokiju.

prva ve`ba, ve`ba za ikkyo.

šinto hram.

drveni štap koji se koristi u aikidou du`ine oko 127

cm. Štap je zamišljen kao štap za hodanje. Ve}ina

pokreta |oom poti~e iz japanskog tradicionalnog

borenja kopljem (YARI JUTSU), druga iz JO

JUTSU-a, a neka je osmislio sam osniva~.

duh, an|eo, Bog. Ideogram se sastoji iz znaka za

vatru i znaka za vodu.

mali hram, nalazi se u pro~elju aikido sala u Japa-

nu. Ova re~ ozna~ava i ~elo DOJO-a.

niz pokreta koji se samostalno uve`bavaju. U aiki-

dou kate se rade samo sa štapom (JO).

samurajski ma~. Du`i od dva ma~a koji su se nosili

za pojasom. Ma~ je pokazio status onoga ko ga je

nosio i bio je simbol ~asti ratnika.

pobeda brzinom sun~eve svetlosti. Prema osniva~u:

kada neko postigne potpuno vladanje nad samim

sobom (AGATSU) i savršenu saglasnost sa osnov-

nim principima vladanja u univerzumu (posebno

principima koji sadr`e eti~ka me|udejstva), ima}e

snagu celokupnog univerzuma na raspolaganju, i

više ne}e postojiti nikakva stvarna razlika imedu

njega i univerzuma. U ovom stanju duhovnog

napretka, pobeda je trenutna. Tako|e, izraz os-

novnih principa univerzuma u ljudskom `ivotu je

ljubav (AI), a ljubav, prema osniva~u, nema nepri-

jatelja. Nemaju}i neprijatelja nemamo potrebu za

borbom, i stoga uvek izlazimo kao pobednici.

(videti AGATSU i MASAGATSU).

ma~ koji spašava `ivot. Što je japanska veština

ma~evanja bivala više pod uticajem (zen)budizma i

Hasso no

Kamae

Hombu Dojo

Ikkyo undo

Jinja

Jo

Kami

Kamiza

Kata

Katana

Katsu hayabi

Katsu jinken

taoizma, ve`ba~i su bivali sve više zainteresovani za

unošenje eti~kih principa u svoju veštinu. Savršeni

majstor ma~evanja po njima, treba da bude u stanju

ne samo da upotrebi ma~ za ubijanje, ve} tako|e i da

sa~uva `ivot. (SETSU NIN TO)

trening. Jedini na~in za u~enje aikidoa!

ma~

sek ma~em sli~an Yokomen uchi seku, s tim što se

ma~ ne kre}e putanjom sa glave ve} sa “sa revera”.

prosve}ivanje ( MOKUSO)

um, energija, duh, `ivotna sila (kineski ]I) Centralni

ideogram u re~i AIKIDO po mestu i po zna~enju.

glasni i energi~ni izdah sa vriskom (osim u Uechuryu

karateu gde je tih i podse}a na "hat"). Ideogrami za

ki ai su isti kao za AI KI. Izvodi se tako što se izbacu-

je što ve}a koli~ina vazduha za što kra}e vreme uz

glasove: to, sa, i ... Kiai se ~esto koristi i u borbi da

bi se sabrala snaga i uplašio protivnik. Postoji poseb-

no ume}e kiaia koje se uve`bava u KIAI JITSU-u.

KI NO MUSUBI - povezivanje kija. Kao kod KI

MUSUBI NO TACHI ve`be sa ma~evima. Pravi KI

MUSUBI zahteva um koji je ~ist, fleksibilan i

pa`ljiv. (videti SETSUZOKU).

osnovno, fundametalno. ^esto postoje naoko velike

razlike u na~inu izvo|enja iste tehnike u aikidou.

Sagledati ispod spoljašnjosti pravo lice tehnike i

shvatiti sr` jednostavnog zna~i razumeti šta je

KIHON.

tok kija. O sensei je stalno isticao njegov zna~aj.

srce, um. Psihologija japanskog naroda ne pravi jas-

nu razliku izme|u mesta gde se nalazi intelekt (um) i

mesta gde se nalaze emocije (ose}anja) kao što to

pravi zapadna psihologija.

disanje. Deo aikidoa koji je razvijen iz KOKYU

RYOKU-a, što zna~i snaga disanja. Ovo je usaglaša-

vanje disanja sa kretanjem. Kontrolom disanja mo`e

da se postigne bolja koncentracija i da se eleminiše

Keiko

Ken

Kesa giri

Kensho

Ki

Kiai

Ki Musubi

Kihon

Ki no nagare

Kokoro

Kokyu

“ Put ratniika zasniiva see na humanoostii, lljubavii, ii iiskreenoostii; sušštiinaratnii~kee smeelloostii oodra`ava see u iistiinskooj hrabroostii, mudroostii, llju-bavii ii ppriijateelljstvu. Nagllaššavanjee ffiizii~kiih viidoova ratnii~kee veešštiinee jeebeespplloodnoo, jeer jee moo} teella uveek oogranii~eena."

Mooriiheej Uee{{iiba

AIKIDObilte

n

38

stres. U mnogim tradicionalnim oblicima meditaci-

je, kontrola disanja se koristi kao metod za razvija-

nje visoke koncentracije i smirenosti. U velikom

broju jezika duh i dah su blisko povezani. Udahnuti

i izdahnuti i u našem jeziku ima dva zna~enja. Ve`be

disanja u aikidou su brojne, i mnoge tehnike aikidoa

se zasnivaju na KOKYU principu. Ve`be disanja

imaju, osim zdravstvenog aspekta za cilj da po-

mognu u razvoju KOKYU RYOKU-a.

princip narušavanja partnerove ravnote`e. Tehnika

ne mo`e biti valjano izvedena bez ovog principa.

(TAI NO KUZUSHI - dovo|enje tela u neravno-

te`u).

optimalno rastojanje izmedu partnera.

“Istinska pobeda.” (vidi: AGATSU)

ve`ba pro~iš}enja. Radi se o ve`bi disanja i medi-

tacije koja se izvodi u seiza polo`aju zatvorenih (ili

poluzatvorenih o~iju). Disanje je lagano, odnos

udah - izdah iznosi 1:2 ili više u korist izdaha, udah

je na nos izdah na nos ili na poluotvorena usta. Ovo

je ve`ba koja nas uvodi u trening i kojom se trening

naj~eš}e završava. MISOGI je ina~e, {into termin i

odnosi se na obred pro~iš}enja koji je po~injao ku-

panjem pre odre|enih ceremonija, i bio je uvod u

fizi~ko i mentalno pro~iš}enje i ja~anje duha.

“Veliki u~itelj” Morihei Ueshiba, osniva~ aikidoa.

slobodan stil “van treninga”. Razlikuje se od JIYU

WAZE u kojoj postoji sloboda izvo|enja tehnika ali

se poštuje odnos uki-tori. tj. uki prima tehniku

odnosno daje energiju za izvo|enje tehnike. Ovaj

vid ve`banja je kod drugih veština npr. |udoa od pri-

marne va`nosti.

pravila ponašanja u dodou.

opho|enje. Pridr`avanje odgovaraju}eg opho|enja

(ponašanje) u svako doba. (naro~ito u sali) je bitan

deo treninga.

naklon kada ulazimo u do|o. To nije samo fizi~ki

pokret vašeg tela ve} i mentalni. Pod tim se misli da

u~eniku kada ulazi u Do|o, posle naklona misli

budu ~iste a um miran i stalo`en. Nakon naklona tre-

balo bi da se ose}amo prijatno, mirno i opušteno.

Naklon mora da se izvede tako da zaista pozitivno

uti~e na vas - a ne da to bude samo formalni pokret.

najamni ratnik, predstavnik srednjovekovne vojne

klase u Japanu. Više od 700 godina samuraji su imali

presudnu ulogu u formiranju istorije Japana.

ma~ koji ubija. Iako je ideal predstavljao ma~ koji

Kuzushi

Ma Ai

Masakatsu

Misogi

O-sensei

Randori

Reigisoho

Reigi

Ritsu-Rei

Samurai

spašava `ivot (vidi KATSU JINKEN), smatrano je da

zlo koje spre~ava mnogo ve}e zlo mo`e biti oprav-

dano.

“jedna ta~ka u donjem stomaku” - TANDEN.

se~enje u ~etiri pravca. Ve`ba koja se izvodi sa ili bez

ma~a.

osnovne i neophodne ve`be za JO i BOKEN. Udarci,

sekovi i bodovi koji se uve`bavaju ponavljanjem.

vrsta japanskog ma~a - katana.

veliki majstor Daito aiki-|icua, jedan od najzna~ajni-

jih majstora od koga je u~io Morihej Ue{iba.

osniva~eva izreka koja zna~i: “Beskona~na stvara-

ju}a veština aikia” ili u jednom citatu: “Ništa ne

zna~i pobediti nekog. Kada sve obuhvatimo ljubavlju

i kroz ki pustimo da sve stvari idu prirodnim tokom,

tada se otvara svet u kome su ki, um i telo ujedinjeni,

me|usobno i sa drugima. Do`iveti duboko prosve-

tlenje i pobediti bez borbe na pravi na~in. Nadvladali

smo sebe i to postaje trijumf ljubavi Univerzuma,

koja je u stvari naša ljubav. To je TAKEMUSU”.

no`. Japanska verzija jednoseklog no`a bez štitnika

tj. tsube. Na treningu se koristi drvena imitacija.

štitnik izmedu se~iva i drške, odnosno bal~aka.

“ruka ma~”, brid šake

osoba koja “prima” tehniku, odnosno na kojoj se

tehnika radi. Partner ili asistent.

pad - bukvalno: “primiti telo”. Mo`e biti izveden na

razli~ite na~ine kao pad unapred MAE UKEMI,

unazad USHIRO UKEMI ili u stranu YOKO

UKEMI. Svrha pada je uvek da zaštiti telo od povre-

da i uke da bi izbegao povredu naj~eš}e sam be`i

padom od zahvata. Zbog toga padovi izgledaju

druga~ije od padova u |udou gde je kontakt naj~ešce

mnogo bli`i i gde partner biva ba~en mimo svoje

volje.

kratki ma~, shoto. Nosio se zajedno sa katanom.

škola ili grana budizma koja se odlikuje meditativ-

nim tehnikama osmišljenim da dovedu do prosve-

tlenja. Sam pojam zen je skra}enica japanskih re~i

zenjo i zena koje su izvedene iz kineske re~i ^an što

zna~i meditacija. . .

KRAJ

Satsu nin to

Seika no iten

Shikko giri

Suburi

Tachi

Takeda

Sokaku

Takemusu

Aiki

Tanto

Tsuba

Tegatana

Uke

Ukemi

Wakizashi

Zen

AIKIDO bilte

n

39

{ t a j e e k o l o { k o u a i k i d o u ?

AIKIDObilte

n

40

Uposlednje vreme naru{avanjeekolo{ke ravnote`e zauzima

alarmantne dimenzije, jer sve mo}-nijim i prodornijim razvojem naukei tehnologije `ivotna sredina ve} naglobalnom planu biva sve ugro`e-

nija. Zagospodariti nad prirodom iuvu}i se u svaku poru njenog biti-sanja, gotovo od paleolitskog doba,bila je osnovna ideja vodilja ~oveka.Taj “neograni~eni izvor bogatstva”,koji postoji da bi ga ~ovek neumor-

no eksploatisao, sa osnovnim moti-vom da bi njime {to vi{e ovladao,danas je doveden u nezavidno stan-je, upravo zbog nepromi{ljenog isilni~kog delovanja ~oveka i njegov-ih neobuzdanih nagona. I taj utisak

[ta je ekolo{ko u aikidou?Dragan Anti} 2.dan

AIKIDO bilte

n

41

prividnog blagostanja i prividnedominacije ~oveka (dru{tva) nadprirodom, kojim je on bio odavnoponesen, uzrokovali su pojavu inagomilavanje ekolo{kih problema.

Dakle, ekolo{ki problemi se treti-raju kao posledica ljudskog pona-{anja, ~ije su odluke i (re)akcije unedopustivom stepenu provizorne,kontradiktorne i razjedinjene, uglav-nom kratkoro~ne, previ{e lokalne ipremalo efikasne za bitne alterna-tivne i (izvedene) nove probleme`ivota i progresa. Zato je osnovnizadatak koji se spontano pred ~ove-~anstvom name}e, postavljanje noveekolo{ke svesti, promene ekolo{kinedopustivog pona{anja i usvajanjenovih navika na mikro nivou.

^ovekovo bi}e je kao iskra svicau tamnoj no}i, a ~ove~anstvo kaoobilje svetlucavih zvezda koje semogu videti kako krase na{e nebo,umeli su da ka`u u starom Japanu.Ipak, uspeli smo vi{e da proniknemou dubinu kosmosa i zvezda, nego {tosmo uspeli da to u~inimo sa sop-stvenom du{om i da se pribli`imosami sebi. Kao jedini put kojim trebada se po|e u ovoj bezmalo bezi-zlaznoj sferi, treba da vodi na stranuboljeg upoznavanja sa sobom kaoduhovnog i inteligentnog bi}a, sasopstvenim realnim potrebama, pro-htevima i hirovima. “U svetu posto-je zlo i nered jer su ljudi zaboravilida sve poti~e iz jednog izvora.Vratite se tome izvoru i ostavite izasebe sve samo`ive misli, sitne `elje ibes…” (Morihei Ueshiba) Projekto-vanje evolucije je jedino mogu}e uzpostojanje svesti o su{tini, sveprisut-nosti korektivnosti prioriteta i su-

{tinskoj korelaciji na svim nivoimakomunikacije.

Upravo je i AIKIDO ro|en saidejom da bude daleko vi{e od sis-tema tehnika koncipiranih u svrhusamoodbrane. Namera samog osni-va~a je bila da stopi borila~ku ve{-tinu u celinu socijalnih, moralnih,eti~kih i konstruktivnih ideala.Morihei Ueshiba je govorio:“Aikido nije tehnika kojom }e sesavladati i ubiti protivnik. Aikido jeput ka ujedinjavanju ljudi u jednuporodicu, put ka stvaranju mira usvetu. Prevashodni cilj aikidoa jesjediniti se sa kretanjem Univer-zuma stvaraju}i neraskidivu har-moni~nu vezu…” Tako i primarnopravilo aikidoa glasi: “Aikido namotkriva put jedinstva sa Univer-zumom. Usagla{avanje tela i duha ipostizanje jedinstva sa Prirodom,glavna je svrha aikido treninga.”Samim tim je i te`nja za o~uvanjemplanete poklopljena sa krajnjimfokusom same aikido tehnike i ~inejedinstvenu i neponovljivu vezu!“Put ratnika se zasniva na sao-se}ajnosti, mudrosti, neustra{ivosti iljubavi prema prirodi. Put ratnikapodrazumeva uspostavljenje skla-da!” govorio je Morihei Ueshibasvojim u~enicima, bude}i kod njihekolo{ku svest, a mo`da ni samsvestan koliki }e zna~aj i te`inu no-siti ove njegove re~i u ne tako da-lekoj budu}nosti.

Zadatak ekolo{kog vaspitanja jeda kroz oblikovanje vrednosnog sis-tema pojedinaca, prona|e na~in dase vrednosti `ivotne sredine prihvatekao svoje. Ako se uspostavi takavodnos, uz postojanje senzibilnosti zapercepciju ugro`enosti okoline,

stvori}e se pozitivan stav premasvim onim vrednostima koje senjega ti~u, predstavljaju njegovodobro i sa kojima se on poisto-ve}uje, naro~ito ako one buduugro`ene. Ono {to poznajemo mo-`emo i da volimo, tako da jeneophodan neposredan i direktankontakt sa svim manifestacijama`ivotne sredine. I to ose}anje da smonjen deo, je mnogo sna`nije i delo-tvornije od svih znanja prikupljenihu klupama, ud`benicima i literatura-ma. Va`no je da ~ovek sebe prihvatikao jedinim subjektom za{tite io~uvanja `ivotne okoline, a ne daekolo{ke probleme sagledava kaone{to izvan sebe.

Kao u~itelj veštine ume}a mira,Morihei Ueshiba je ~esto ponavljaoda se “ume}e mira ne oslanja naoru`je i na grubu silu da bi uspelo;umesto toga mi se uskla|ujemo sUniverzumom, odr`avamo mir usvome okru`enju, negujemo `ivot ispre~avamo smrt i razaranje…” Onikoji se bave aikidom kao veštinomume}a mira, treba da umeju da pre-poznaju i njegovu ekološku dimenz-iju i da upiju mudre re~i VelikogU~itelja kako “moraju da štitepodru~je Majke Prirode, bo`anskiodraz stvaranja i da ga odr`avajulepim i sve`im;” jer “ratni~ka vešti-na ra|a prirodnu lepotu. Suptilnetehnike ratnika nastaju isto takoprirodno kao što dolazi prole}e, leto,jesen i zima. Ratni~ka veština nijeništa drugo do vitalnost koja odr`a-va sav `ivot.”

KRAJ

“ ... Ratnii~kii pput jee ppriimanjee lljubavii kooja stvara, šštiitii ii oodgaja sva bii}a ppriiroodee;uvee`bavanjee oovoog pputa jee ppriihvatanjee ii pprooppušštanjee lljubavii krooz ceelloo naššee teelloo iium. Zatoo see na ppiitanjee kakoo see moo`ee pprooššiiriitii zgr~eenii um, pproo~iistiitii srcee ii usklla-diitii sa sviim bii}iima ppriiroodee, moo`ee oodgoovooriitii: pprvoo jee ppootreebnoo da pproo`meetee vaššeesrcee lljubavllju, sveeppriisutnoom u vreemeenu ii pproostooru uniiveerzuma. Neema neeskllada u lljubavii. Neema neeppriijateellja u lljubavii. Takoo sveest oo neesklladu,miisaoo oo ppoostoojanju neeppriijateellja nee}ee viiššee biitii deeoo vaššeeg ppoostoojanja.”

Mooriiheej Uee{{iiba

Ovu pri~u zamislila sam kaoputovanje vremeplovom: zato

se opustite, zatvorite o~i na trenutaki poku{ajte da osetite kako se zidovistvarnosti lagano tope oko vas, va{um se izme{ta u vremenu i prostorui nakon nekoliko nanosekundi trepe-rave blje{tave svetlosti sti`ete naodredi{te. Lagano otvorite o~i - na-lazite se iznad ~etiri velika ostrva,stara skoro koliko i vreme, a objedi-njena pod imenom NIPPON -JAPAN, ili za one romanti~nije - Ze-mlja izlaze}eg sunca.

Po{to imamo tu mogu}nost, samokratko }emo se zadr`ati na nekolikomilenijuma praistorije - to neka os-tane za neko drugo putovanje.

Naime, naseljavanje Japana odi-gralo se pre ne{to malo vi{e od10.000 godina, dok je Japan jo{uvek bio deo azijskog kontinenta i toiz 3 pravca:

-centralne Kine, preko Koreje,poluostrva najbli`eg Japanu;

-ju`ne Kine, preko Tajlanda;

-isto~nog Sibira preko Sahalina.

Najzna~ajniji doga|aj u ranom pe-riodu japanske istorije bila je invaz-ija koja se odigrala u 3. veku prenove ere iz pravca Koreje. Do{ljacisu bili narod Jamatai koji je sasobom doneo kulturu gvo`|a, najra-zvijeniji oblik kulture Kine. Oni su uJapan u{li preko ostrva najju`nijegKju{u i do{li do najve}eg ostrvaHon{u potiskuju}i starosedeoce.Koriste}i svoja superiornija znanja uplemenskim obra~unima, uspeli suda osvoje jedan ve}i prostor okodana{njeg grada Nare. Tu se stvara

prva japanska dr`ava - dr`ava Jama-tai. Naredna tri veka donose daljerazvijanje dr`ave uz postepenuasimilaciju starosedelaca od stranesuperiornijih do{ljaka. Uskoro sedr`ava Jamato pro{irila na najve}ideo Japana i Korejsko poluostrvo.

Po~etni vekovi nove ere zati~u ja-pansku dr`avu kao teokratsku - spojveoma razvijenog kineskog sistemaupravljanja i japanskog {intoisti~kogpanteona.1

Ipak, najpresudniju ulogu u razvo-ju zemlje odigralo je prihvatanjedostignu}a naroda Koreje i Kine.Taj proces je bio dvosmeran: diplo-matski predstavnici bili su slati izJapana u ove zemlje, a iz njih su do-lazili u~eni ljudi koji su prenosili i{irili svoja znanja koja su razvili. Nataj na~in, Japan se upoznao sa kon-fu~ijanstvom, poezijom, istoriogra-fijom, umetni~kim tehnikama istilovima: arhitekturom, slikar-stvom, skulpturom, upravnim pra-vom, a postao je bogatiji i za dvareligiozno - filozofska pravca: tao-izam i budizam. Do tog perioda,nisu postojali japanski pisani spo-menici.

Me|utim, sa dolaskom budizma,uporedo sti`e i kinesko ideogramskopismo, koje je po~elo da se upotreb-ljava kao prvo istorijsko japanskopismo. Ovo se po nekim izvorimaodigralo u 5. veku nove ere, a ponekima u 4. ili ~ak 3. veku. Dokaznalazimo u arheologiji: u zapadnomJapanu, blizu dana{njeg grada

Osake, prona|ene su sablje saugraviranim ideogramima koji supredstavljali budisti`ke tekstove idelove budisti~kih sutri. Sa dolas-kom pisma, prirodno je stigla i knji-`evnost, odnosno knji`evna dela.

Na ovom mestu na kratko }emopromeniti pravac putovanja kakobismo dali obja{njenje nastankakineskog ideogramskog pisma.Dakle, selimo se u drevnu Kinu.

A sve je po~elo ovako.

AIKIDObilte

n

42

u c i t i j a p a n s k i i l i n e ?

p r i c a o k a n d i j u

1Careevii u Jappanu smatranii su ppootoomciima iinaslleedniiciima boogiinjee Sunca Amateerasu, abiillii su ii vrhoovnii svee{{teeniicii {{iintooiizma.

Tamara Drljevi}, dipl. japanolog

Pri~a o kan|ijuili

U~iti japanski ili ne?

AIKIDO bilte

n

43

Arheologija je ponovo odigralazna~ajnu ulogu: na nalazi{tu u seluBanpo (provincija Shanxi) prona-|ena je grn~arija na kojoj su bili ure-zani primitivni znaci, prete~a kasni-jeg pisma. Njihov izgled, vertikal-nost i o{trina, podse}aju na sistemobele`avanja brojeva pomo}u vezi-vanja ~vorova na konopcima (njimasu se obele`avali dani u nedelji od10 dana na starom kineskom kalen-daru). [ang dinastija (16-2. vekpne.) donela je i dalju evolucijupisma: “po~eli su da se upotreblja-vaju prvi znaci, jednostavne slike,proste i grube, one li~e na ono {topredstavljaju (mesec, sunce, reka,planina, ki{a, voda, vatra) i kod njihje zna`ajan i odlu~uju}i korak biovizuelni odnos ~oveka prema svetukoji ga je okru`ivao. On ih je pred-stavljao tako da se prepoznatljivostprodu`avala vekovima, te su se jo{mnogi od tih znakova zadr`avali uupotrebi u kasnijim dinastijama. Oviznaci su slike pomenutih pojava,tako da se jo{ ovde slikarstvo ikaligrafija povezuju u jedinstvenucelinu.” 2

Karakteristika kineskog jezikajeste povezivanje slika sa govorom.“Kinezi razmi{ljaju sukcesivnompromenom sli~ica koje ~ine karak-tere, povezuju}i ih, oni stvarajuneprekidni niz u kojem kombinacijaslika dolazi do izra`aja.” 3

Eto takvo je bilo pismo, samo ve}mnogo uobli~enije i razvijenije, sakojem su se Japanci susreli.

Me|utim, zbog velikih razlikame|u jezicima, oni nisu mogli pros-to da ga preuzmu - prethodno je bilo

potrebno da ga prilagode svomjeziku koji je predstavljao hibridkulture do{ljaka sa korejskog polu-ostrva i starosedela~ke kulture.

Ve} u 5. veku u japanski jezik ula-zi i ve}i broj kineskih re~i ~ija su sezna~enja uglavnom odnosila na poj-move nematerijalne kulture i glagoleu kojima je japanski jezik oskude-vao i naravno, zapisane su ideo-

gramima koji predstavljaju spojfonologije - oblika i zna~enja.

To pismo koje je preko Korejestiglo u Japan bilo je savr{eno prila-go|eno kineskom jeziku. On spada ukorenske jezike, dakle jezike bezflektivnih nastavaka - za rod, broj,jedninu, mno`inu, pade`. Stoga je-dan znak, odnosno jedan ideogram,odgovara jednoj re~i, ili delu re~imorfemi. Dakle, on funkcioni{e poprincipu jedan znak za jednu re~, iliu slu~aju slo`enica - dva ili vi{e zna-kova.

Tako se pred Japancima postavioproblem: kako zapisivati re~i svogjezika koji se razlikuje od kineskogkineskim ideogramima?

Kineski ideogrami su u po~etkukori{}eni da izraze slogove japan-skih re~i koje imaju sli~an izgovor, anjihovo zna~enje uop{te nije uzi-mano u obzir. Dakle, kori{}eni susamo fonetski. Ovaj sistem pisanjabio je poznat kao man'yogana iobuhvatao je sve glasove onda{njegjapanskog jezika.

On se jo{ neko vreme paralelnokoristio sa jo{ dva sistema pisanja:

1)KANBUN STILOM, odnosno~istim kineskim pismom sa kine-skim re~nikom i re~eni~nom stru-kturom i

2)IZMENJENIM KANBUN STI-LOM, u kome su kineski znaciimali i fonetsku (glasovnu) isemanti~ku (zna~enjsku) vrednost,

2Burgii} Neenad, Kiineeska kalliigraffiija, Beeoo-grad, 19988.3Ibiid.

SS ll ii kk ee ::

pp rr ee dd hh oo dd nn aa ss tt rr aa nn aa :: CC rr tt ee `̀ ii nn aa bb rr oo nn zz ii ii zz rr aa nn oo gg [[ aa nn gg pp ee rr ii oo dd aa

dd oo ll ee :: NN aa tt pp ii ss ii zz XX II pp .. nn .. ee .. tt aa kk oo || ee [[ aa nn gg pp ee rr ii oo dd

AIKIDObilte

n

44

a tekst se ~itao na ~istom japan-skom jeziku.

Sva tri pomenuta stila kori{}ena suza pisanje najstarije postoje}e knjigena japanskom jeziku koja datira iz712. godine nove ere - Kojikija (~itase Ko|iki), u prevodu Zapisi odrevnim stvarima. Onaima tri dela koja obuh-vataju ~itavu istorijuJapana od najranijeg pe-rioda do 8. veka. Prvideo posve}en je vero-vanjima japanskog naro-da, tj. njegovom {into-isti~kom panteonu, adrugi i tre}i hronologijijapanskih carskih dinas-tija. Uskoro nastaju jo{dva zna~ajna dela -Nihonshoki - Istorijskizapisi u 30 tomova iFudoki - Etnografski za-pisi.

Kao {to smo videli, do8. veka Japanci su ve}dosta napredovali u mo-difikaciji kineskog pis-ma i njegovom prilago-|avanju sopstvenim potrebama.Me|utim, po{to je za svaki slogjapanskog pisma trebalo upotrebitipo jedan kineski ideogram, za pisa-nje jednostavnih re~i trebalo jeupotrebiti mnogo ideograma koji susami po sebi komplikovani, a to jeumnogome ote`avalo pisanje. Takosu Japanci do{li na ideju da poje-dnostave kinske ideograme.

Upravo zato se i mi sada selimo u10. vek, u Heian period - zlatni peri-od japanske istorije, period mira i

blagostanja, razvoja knji`evnosti iumetnosti, koji traje od 794-1185.godine. Prestonica Japana je gradKjoto, ili Heiankyo, kako mu je u tovreme bilo ime.

Dakle, kako bi se olak{alo pisanjeideograma, oni po~inju da se zapisu-

ju kurzivom, ali se pojednostavljuju,zaobljuju i svaki slog japanskogjezika dobija po jedan znak novogpisma - hiragane (hira - lak, okrugaoi kana - pismo). Najstariji pisanispomenik u kome se koristi hiraganapoti~e iz 905. godine, {to zna~i da jedo tada pismo ve} bilo razvijeno.

Tako su sada dva sistema kori-{}ena paralelno - man'yogana zazvani~ne dokumente, istorijske tek-stove i druge formalne dr`avne spisei hiragana koja je kori{}ena za pi-sanje pesama na japanskom (koje su

mu{karci i `ene jedni drugima slalikao ljubavnu prepisku), li~na pismai druge privatne stvari. Ipak, hira-ganu su dominantnije koristile `ene,posebno na dvoru i tako je nastala~uvena Dnevni~ka knji`evnost(Nikki Bungaku).

Drugo japansko pismobila je katakana, koja serazvila ne{to kasnije odhiragane i to zahvaljuju}ibudizmu. Naime, japanskisve{tenici koji su slu{alipredavanja i ~itali klasikebudizma zapisivali suizgovor ideograma kojenisu znali, a nekad ikomentare izme|u pa-susa. Po{to je za ovu vrstuzapisivanja bila potrebnaneka vrsta fonetskih skra-}enica, ovo je dovelo dorazvoja novog pisma kojeje zasnovano na kineskimideogramima. Kao i kodhiragane, svaki znak kata-kane izveden je iz jednogkineskog ideograma ipredstavlja jedan slog, ali

za razliku od hiragane koja je uzelaoblik celog ideograma samo u jed-nostavnijoj formi, katakana je nasta-la od pojedinih delova ideograma.Samo njeno ime kata zna~i deli-mi~an, fragmentaran, necelovit ikana - pismo.

Katakana se u to vreme koristi zazapisivanje zvani~nih edikata, pro-klamacija, pisanih tekstova, carskihnaredbi, vojnih pravila itd. Stoga suga pisali isklju~ivo mu{karci. Obapisma imaju po 104 znaka u skladusa japanskim slogovnom lestvicom

u kojoj se 5 vokala - aa,, ii,, uu,, ee,, oo kom-binuju sa suglasnicima.

Naravno, paralelno sa razvojemovih pisama, man'yogana je sve vi{estandardizovana, pa su kineskim~itanjima pridru`ena i japanska.Stoga danas jedan japanski ideo-gram mo`e imati i kineska i japan-ska, odnosno on i kun ~itanja, pri~emu se kineska koriste u slo`enica-ma od vi{e ideograma, a japanska ukombinaciji ideograma i hiragane.

Ovim je na{e putovanje privedenokraju i vreme je da napustimo KjotoHeian perioda i vratimo se u na{usada{njost.

Kao rezultat dugog istorijskograzvoja pismenosti dana{nji Japancikoriste sva tri pisma - hiraganu,katakanu i ideograme ravnopravno,s tim {to se hiragana koristi za pisa-nje ~isto japanskih re~i i gramati~kihjedinica, katakana se upotrebljava zapozajmljenice - strane re~i, pojmovei imena (na primer: kkoonnppjjuuttaa - kom-pjuter, hhaammbbaaggaa - hamburger, ttooiirree -toalet), a ideogrami za slo`enice ali iza pisanje japanskih re~i.

Uh, zamislite sada kako se ose}ajedno japansko dete koje sa 6 godinakrene u prvi razred osnovne {kole.Njih stariji ve} od tre}e godine po-lako pripremaju za {kolu kako bi impomogli da se lak{e sna|u u ovomkomplikovanom sistemu. Oni tokom{est godina u~e pismo, s tim {to brojideograma i progresivno raste sasvakom godinom u~enja, a ide se odjednostavnijih ka slo`enijim. U to-me im poma`u i specijalno pisaniilustrovani bukvari u kojima seideogrami dovode u vezu sa

sli~icama pojmova iz kojih su izve-deni.

Niko ne zna ta~an broj ideogramau upotrebi u savremenom japan-skom jeziku, osim da je za osnovnosporazumevanje i ~itanje potrebnoizme|u tri i pet hiljada. Naravno,ne}u vam otkriti koliko ih ja trenut-no znam :)) !

Ja sam se trudila, a ne znam kolikosam u tome uspela, da ova pri~a nezvu~i kao suvoparni tekst iz ud`be-nika ili emisije {kolskog programa,ve} da bude ugodno putovanje krozistoriju jednog osobenog i zanim-ljivog naroda daleke Zemlje izla-ze}eg sunca.

A {to se ti~e re~enice iz podnaslo-va, u~iti japanski ili ne, na vama jeda procenite...

AIKIDO bilte

n

45

Liiteeratura: 1.Burgi} Nenad, Kiineeska kalliigraffiija,Beograd, 1988.2.Miller, Roy Andrew, Jappaneesee Languagee,Tokyo

Posebnu zahvalnost dugujem profe-soru doktoru Ljiljani Markovi} iasistentu Marini Jovi} sa katedre zajapanski jezik i knji`evnost na sjaj-nim predavanjima!

SS ll ii kk aa dd oo ll ee ::

JJ aa pp aa nn ss kk ii ss ll ii kk aa rr ,, kk ee rr aa mm ii ~~ aa rr ,, ss ii nn ee aa ss tt aa

ii mm aa jj ss tt oo rr ii kk ee bb aa nn ee ii kk aa ll ii gg rr aa ff ii jj ee

HH ii rr oo ss hh ii TT aa ss hh ii gg aa hh aa rr aa

4Za oonee koojee too zaniima, lljudii koojii studiirajujappanskii jeeziik pprvoo u~ee hiiraganu ii katakanu iitoo u pprva dva meeseeca, a oonda see ppreellazii naiideeoogramee koojee treeba savlladatii za nee{{toomanjee ood ~eetiirii goodiinee! Priim. aut. 5Footoograffiijee su reedakciijskee - ppreeneetee iiz ~a-sooppiisa “Aiikiidoo” Aiikiikaii Italliia, iiz appriilla199899. ii maja 199995. Priim.ureedniika

AIKIDObilte

n

p o l a g a n j a z a k y u

40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU

80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU30 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU

70 KYU60 KYU60 KYU

NI[, 17/03/2001.AK “I.K.E.D.A.”,Sa{a Obradovi} Milena Dini}Nataša Jovanovi}Vesna Cvetkovi}Milan Arandelovi}Saša Markovi}Milan Boškovi}

BEOGRAD, 07/04/2001.AK “Shin Ken”,Novak JerkovNikola Milosavljevi}Ana Mihajlovi}Natalija Arsenovi}Branko Ili}Emil Huba~Ivan ŠentevskiNenad Stojanovi}Slaviša Nikoli}Alen ]osovi}Kenan ]osovi}Radomir Tomovi}Hana Kalabili}Nemanja Mu~ibabi}Predrag Stojkovi}Marijana Bogosavljevi}Ana Ivanovi}

NI[, 07/04/2001.AK “I.K.E.D.A.”,Igor Strahini} Brankica Simi}@ivorad Spasi}Konstantinos LazaridisSuzana Raki}Nenad Neškovi}Ivan Ðordevi}

ZEMUN, 01/06/2001.AK “Zemun”, Sa{a Obradovi} Ivan Nikoli}Vanja KaluderovicBojana @ugaj

bbiillttee

nn

46

u periodu od 1. septembra 2000. do 31. decembra 2001. godine

22 00 00 00 -- 22 00 00 11

BEOGRAD, 17/12/2000.AK “Shin Ken”,Novak Jerkov Dragan Gvozdi}Martin Gvozdi}Danijela Gruji}Nemanja Stanisavljevi}Nemanja Perovi}Veselin Zari}Mladen Pašali}

ZEMUN, 17/12/2000.AK “Zemun”, Sa{a Obradovi} Ivan Nikoli}Petar Viloti}Ana Gogi}Siniša Baji}Maša Spasi}Ivana Kova~evi}Sr|an Rusi}Aleksandar Popovi}Milorad Mir~eti}Mihajlo Milankovi}Predrag Tadi}Jelena Drvend`ija,Aleksandar Nikoli}Pavle Viloti}Slobodan Staniši}Dušan Stojadinovi}

NI[, 23/12/2000.AK “I.K.E.D.A.”,Velibor Vesovi} Vojkan Pavlovi}Tanja Gavrilovi}Siniša TormaBranislav Cvetkovi}Mihajlo Puzi}Dragan Duki} Aleksandar Petrovi}Ivan Radenkovi}Milo{ Stojanovi}Ivan Tasi}

50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU20 KYU10 KYU10 KYU

80 KYU80 KYU60 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU20 KYU20 KYU20 KYU20 KYU10 KYU10 KYU

50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU

2 0 0 1 . g o d .2 0 0 0 . g o d . ( 1 . 9 . - 3 1 . 1 2 . )

Milica Milurovi}Zoran Mili}Sr|an Rusi}Milan Liki}Aleksandar Popovi}

BEOGRAD, 01/06/2001.AK “Shin Ken”,Novak JerkovBoban Marinkovi}Vedran ProleDarko Bude~evi}Damir Sejdinovi}Tamara Drljevi}Ana Jovanovi}Vladislav Pavlovi}Ado Budimli}

NI[, 23/06/2001.AK “I.K.E.D.A.”,Igor Strahini} Jana Raki}Ivona Jovanovi}Dimitrije @ivkovi}Ivana KomazecKatarina Ðordevi}Aristidis GanisGorica Caki}Petar Petrovi}Damir ]iri}Slavoljub Milenovi}Vladimir Risti}Miloš Deni}Miloš Miti}Aleksandar Marjanovi} Milica Spasi}Konstantinos Lazaridis

BEOGRAD, 02/12/2001.AK “Shin Ken”,Novak JerkovDijana Seni}Marija Stefanovi}Vlade Satari}Marko ^akovi}Milivoje Radenovi}

60 KYU50 KYU30 KYU30 KYU30 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU20 KYU

90 KYU90 KYU80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

Polaganja za kyu

AIKIDO bilte

n

Uroš @ivkovi}Jana Raki}Dimitrije @ivkovi}Mirko Botori}Sanja Mileti}Katarina Ðordevi}Slavoljub Milenovi}Vladimir Risti}Suzana Raki}Brankica Simi}

bbiillttee

nn

47

Branislav Cvetkovi}Mihajlo Puzi}Marko TatarAleksandar Petrovi}Milan Arandelovi}Ivan Taši}Saša Markovi}Miloš Stojanovi}Vesna Cvetkovi}Milan Boškovi}

NI[, 23/12/2001.AK “I.K.E.D.A.”,Dragan Anti} Marko Milosavljevi}Aleksandar ^okrevNemanja Nikoli}Mila Nikoli}Miljan Ivkovi}Marko Petrovi}Stefan Stevanovi}Isidora Ba}evi}Katarina Ba}evi}

40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU

100 KYU80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

* AK “Daiitookan”,** AK “Taurunum”.

Milan Jeremi}Filip Maksimovi}Aleksandar Mikan

ZEMUN, 02/12/2001.AK “Zemun”, Sa{a Obradovi}Aleksandra Obradovi}Sanja Maleti}Vladan Veljkovi} *Miroslav Relji} *Ivan Nikoli}Ana Gogi}Vanja Kaluderovi}Katarina Novakovi}Aleksandar Pavlovi}Ivana Kova~evi}Ivan Todorovi}Mihajlo Milankovi} Milorad Mir~eti}Jelena Drvend`ija **

NI[, 23/12/2001.AK “I.K.E.D.A.”,Sa{a Obradovi} Milica Spasi}Tanja Gavrilovi}Dragan Duki}

60 KYU60 KYU20 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU20 KYU20 KYU10 KYU

40 KYU40 KYU40 KYU

AIKIDObilte

nbbii

lltteenn

48

22 00 00 22

NI[, 10/03/2002.AK “I.K.E.D.A.”,Dragan Anti}Damjan Lepojevi}Milan Marinkovi}Miljan Ivkovi}Mila Nikoli}Nemanja Nikoli}Uroš @ivkovi}Marko Petrovi}Stefan Stevanovi},Aleksandar ^okrevMarko Milosavljevi}Jana Raki}

PO@AREVAC,22/03/2002.AK “Daitokan”, Sa{a Obradovi}Ana PunošGoran Jovi~i}Stevan Stevanovi}Dejan Luki}Saša GeorgijevskiEmil D`afi}Rastko Stanojevi}

ZEMUN, 22/03/2002.AK “Zemun”, Sa{a Obradovi} Mihajlo Kuli}Igor @ivkovi}Irina Kuli}Zoran Mili}

BEOGRAD, 20/06/2002.AK “Shin Ken”,Novak JerkovIgor Popadi}Filip Milanovi}Vasilije Kicovi}Miloš Ðurdevi}Marija Despotovi}Ivan DraškociNovak Vuji~i}Miloš Markovi}

100 KYU100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU70 KYU

80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU

80 KYU70 KYU70 KYU40 KYU

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU

Marina StojanovskiSrdan Peši}Nebojša Babi}Ivan Buji}Nikola Petkovi}Vlade Satari}Marija Stefanovi}Marko Cakovi}Darko Bude~evi}Milivoje Radenovi}Milan Jeremi}Tamara Drljevi} Nemanja Stanisavljevi}

NI[, 23/06/2002.AK “I.K.E.D.A.”,Dragan Anti} Milan Marinkovi}Damijan Lepojevi}Aleksandar ^okrev,Marko Milosavljevi}Miljan Ivkovi}Nemanja Nikoli}Mila Nikoli}Uroš @ivkovi}Stefan Stevanovi}Dimitrije @ivkovi}Miloš An|elkovi}Vladan Milosavljevi}Sandra @ivkovi}Sanja Miletri}

NI[, 23/06/2002.AK “I.K.E.D.A.”,Sa{a Obradovi}Konstantinos LazaridisSuzana Raki}Katarina Ðordevi}Brankica Simi}Milica Spasi}Mihajlo Puzi}Branislav Cvetkovi}Tanja Gavrilovi}Dragan Duki}Aleksandar Petrovi}Miloš Stojanovi}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU20 KYU

90 KYU90 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU

40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU30 KYU30 KYU30 KYU20 KYU20 KYU20 KYU

ZEMUN, 09/02/2002.AK “Taurunum”, Vladimir Pelegrin Veljko Paunovi}

ZEMUN, 17/02/2002.AK “Shin Ken”,Novak JerkovStefan Jakovljevi}Novak Vujici}Marija Despotovi}Miloš Markovi}Sanela Gaji}Sonja Bakra~evskiUna Stanimirovi}Nevena Mladenovi}Zlatica Biljetina Boban Marinkovi} Ana Jovanovi}

ZEMUN, 17/02/2002.AK “Daitokan”, Sa{a Obradovi}Uroš Ognjanovi}Danijela Milenkovi}Vladimir Ugrinovi}Pavle Vujisi}Stevan Sretenovi}Vladimir Mati}Sr|an Stankovi}Aleksandar Punoš

ZEMUN, 17/02/2002.AK “Zemun”, Sa{a Obradovi}Katarina Daki}Olivera Ivanovi}Radosav Daki}Milan Ðuri}Stefan Stevanovi}Aleksandar Stupar Sr|an Rusi}Milan Liki}Aleksandar Nikoli}

60 KYU

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU40 KYU

80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU30 KYU

70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU20 KYU20 KYU10 KYU

u periodu od 1. januara 2002. do 31. decembra 2002. godine

p o l a g a n j a z a d a n i k y u

2 0 0 2 . g o d .

Polaganja za dan i kyu

AIKIDO bilte

nbbii

lltteenn

49

Ivan Taši}Dejan @iki}Milan Boškovi}Milan Aran|elovi}Vesna Cvetkovi}Marko Tatar

ZEMUN, 26/06/2002.AK “Zemun”, Sa{a Obradovi} Sonja ŠtiklicaGvozden Deli}Mihajlo Kuli} Branimir PutnikIrina Kuli}Igor @ivkovi}Katarina Daki}Dušan Bajagi}Radosav Daki}Vanja Kalu|erovi}Aleksandar Popovi}Milan Duki}

ZEMUN, 30/06/2002.ME\UNARODNISEMINAR William SmithVeselin Zari}Edin Be}kovi}Aleksandar KarišikLjiljana PelegrinVladimir PelegrinDragan Anti}Igor Strahini}Nebojša Oklobd`ijaNovak JerkovSaša Obradovi}

BEOGRAD, 15/12/2002.ZIMSKI SEMINAR AK “Shin Ken”,Novak JerkovVasilije Ki}ovi}Miloš Ður|evi}Igor Popadi}

20 KYU20 KYU20 KYU20 KYU20 KYU20 KYU

80 KYU70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU40 KYU20 KYU10 KYU

10 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN20 DAN30 DAN40 DAN40 DAN

90 KYU90 KYU90 KYU

Ivan DraškociNovak Vuji~i}Miloš Markovi}Marija Despotovi}Marko \uri}Igor Gvozdi}Marija SkokoSr|an Peši}Nebojša Babi}Dragan Gvozdi}Martin Gvozdi}Vlade Satari}Vladislav Pavlovi}Boban Marinkovi}Ana Jovanovi}

BEOGRAD, 15/12/2002.ZIMSKI SEMINAR AK “Daitokan”,Sa{a Obradovi}Danijela Milenkovi}Ana PunošMarko Stevanovi}Vladimir Ugrinovi}Miroslav Raji}Vladan Veljkovi}Saša GeorgijevskiVladimir Mati}

BEOGRAD, 15/12/2002.ZIMSKI SEMINAR AK “Zemun”,Sa{a Obradovi}Dušan Miloševi}Mihajlo Miloševi}Mihajlo Kuli}Sne`ana Petrovi}Marija Daki}Gvozden Deli}Dušan Bajagi}Ivan Nikoli}Olivera Ivanovi}Ana Gogi}Miloš Todorovi}Katarina Novakovi}

Ivana Kova~evi}Sr|an Rusi}Milorad Mir~eti}Mihajlo Milankovi}Milan Liki}

BEOGRAD,17/12/2002.AK “011”, Sa{a Obradovi} Ilona Jankovi}Pavle \uji}

90 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU40 KYU30 KYU

70 KYU70 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU50 KYU

80 KYU80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU40 KYU30 KYU

20 KYU10 KYU10 KYU10 KYU10 KYU

60 KYU60 KYU

Tekuu}i podaci o polaggannjimma se nnalaze nna wweb adrresi: wwwwww.aiki.co.yuu

SS ll ii kk ee ::

dd oo ll ee ii gg oo rr ee :: ss aa pp oo ll aa gg aa nn jj aa

zz aa dd aa nn pp oo jj aa ss jj uu nn aa 22 00 00 22 ..

AIKIDObilte

n

““ZZEEMMUUNN““““ZZEEMMUUNN““SSCC ““PPIINNKKII””

Gradski park 2, Zemuntel./fax: 011 813.598

tel: 064 125.10.71e-mail:aikikai@beotel.yuSSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} 44°° DDAANN

““SSHHIINN KKEENN““““SSHHIINN KKEENN““““HHaallaa SSppoorrttoovvaa””

Novi Beogradtel: 011 141.491

tel: 064 18.25.829063 80.32.728

e-mail:shinken@beotel.yuNNoovvaakk JJeerrkkoovv 44°° DDAANN

NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa 33°° DDAANN

““II..KK..EE..DD..AA..““““II..KK..EE..DD..AA..““OO[[ ““]]eellee KKuullaa””

Bulevar Nemanji}a, Ni{tel./fax: 018 530.658

tel: 064 11.62.886 063 13.09.225

e-mail:ikeda@EUnet.yuDDrraaggaann AAnnttii}} 22°° DDAANNIIggoorr SSttrraahhiinnii}} 22°° DDAANN

““DDAAIITTOOKKAANN““““DDAAIITTOOKKAANN““OO[[ ““DDoossiitteejj OObbrraaddoovvii}}”” Po`arevactel: 012 212.158tel: 064 191.03.04e-mail:daitokan@ptt.yuAAlleekkssaannddaarr PPuunnoo{{ 22°° KKYYUU

““TTAAUURRUUNNUUMM““““TTAAUURRUUNNUUMM““““PPrraavvnnoo -- bbiirrootteehhnnii~~kkaa {{kkoollaa”” To{in bunar 17, Zemuntel: 011 192.673LLjjiilljjaannaa PPeelleeggrriinn 22°° DDAANNVVllaaddiimmiirr PPeelleeggrriinn 22°° DDAANN

““001111““““001111““HHaallaa ssppoorrttoovvaa ““PPIIOONNIIRR”” ^arli ^aplina 39 ulaz IVtel: 011 769.561e-mail:rusics11c@yahoo.comSSrr||aann RRuussii}} 11°° KKYYUU

““AARREENNAA““““AARREENNAA““GGiimmnnaazziijjaa ““FFiilliipp FFiilliippoovvii}}””,,^̂aa~~aakktel:063 80.32.728NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa 33°° DDAANN

bbiillttee

nn

50

Klubovi Aikido federacije Srbije

aikido DivX

064 125.10.71

Neophodan uslov za polaganje ispita: 110 treningai jedan seminar nakon predhodnog ispita.

OOssnnoovvee ššttaappaa ((||oo)) ii mmaa~~aa ((bbookkeenn))..

omote i uraomote i uraomote i uraomote i ura

omote i ura

omote i uraomote i ura

Shomenuchi: Shomenuchi: Yokomenuchi: Yokomenuchi: Yokomenuchi: Katateryotetori: Katatori Menuchi: Katatori Menuchi: Katatori Menuchi: Katatori Menuchi: Katatori Menuchi: Munetori: Munetori: Munetori:

JiyuwazaGokyoNikyoSankyoYonkioIriminageIkkyoShihonageKotegaeshiIriminageKoshinageIkkyoSankyoShihonage

omote i uraomote i ura

Jodantsuki:Jodantsuki:

NikyoSankyo

2.kyu

Tachiwaza:

omote i ura

omote i ura

omote i ura

Shomenuchi: Shomenuchi: Ryokatatori:Chudantsuki:Jodantsuki:

YonkioSotokaitennageIkkyoKotegaeshiIkkyo

omote i uraomote i uraomote i ura

omote i ura

Ryokatatori: Ryokatatori: Ryokatatori: Ryokatatori: Ryokatatori: Ryohijitori: Ryohijitori:Katatetori Kubishime:

IkkyoNikyoSankyoIriminageKotegaeshiKotegaeshiIriminageIkkyo

Suwariwaza:

Ushirowaza:

Neophodan uslov za polaganje ispita:150 treninga i jedan seminar nakon predhodnog ispita.

OOssnnoovvee ššttaappaa ((||oo)) ii mmaa~~aa ((bbookkeenn))..

omote i uraomote i uraomote i ura

omote i ura

omote i ura

Munetori Menuchi: Munetori Menuchi: Munetori Menuchi: Munetori Menuchi: Jodantsuki: Jodantsuki: Jodantsuki: Jodantsuki: Jodantsuki: Jodantsuki: Yokomenuchi:Chudantsuki:

IkkyoNikyoSankyoKoshinageYonkyoIriminageShihonageSotokaitennageUshirokiriotoshiKoshinageJiyuwazaJiyuwaza

1.kyu

Tachiwaza:

omote i uraomote i ura

Shomenuchi: Ryokatatori:Ryokatatori: Katatori Menuchi: Katatori Menuchi: Katatori Menuchi:

JiyuwazaSankyoYonkioIriminageKotegaeshiKokyunage

omote i ura

omote i uraomote i ura

Katatetori Kubishime: Katatetori Kubishime: Eritori: Eritori: Eritori:

SankyoHijikimeosaeIkkyoSankyoKoshinage

omote i uraRyotetori: Ryotetori: Ryotetori:

YonkioKokyunageKoshinage

Suwariwaza:

omote i uraomote i ura

omote i ura

Katatetori: Katatetori: Katatetori: Ryotetori:

IkkyoShihonageUchikaitennageShihonage

Hanmihantachiwaza: Ushirowaza:

P r o g r a m z a p o l a g a n j e z a k y u p o j a s e v e

Sa a Obradovi ©2003š æ

AK "011" AK "ARENA" AK "DAITOKAN" AK "TAURU� � �