juli/srpanj 2015

NOVOSTI IZ

PRO-BUDUCNOSTI Broj 2`

UVODNIKMarc D’Silva,predstavnik CRS-a za BiH

Dobra strana

RAZGOVORHusein efendija Smajić,zamjenik reisu-l-uleme IZ BiH

NAGLASCI

NAŠE TEMEBogatstvo različitosti

JAVNO ZAGOVARANJEKako identificirati cilj?

ŽENE IMAJU PREDNOST

NAJ-ŽENE PRO-Budućnosti

RAZGOVORAdriana Zaharijević

PROĐOH... BiH

NAŠA ŠANSAMladi

Razgovarajmo oPRO-Budućnosti

DRUKČIJE Otisci multioriginalne Bosne i Hercegovine

STRIP

Impressum:

Izdavač: Catholic Relief Services U.S.C.C.B.

Redakcija: Catholic Relief Services BiH i Helsinški parlament građana Banja Luka

Dizajn: Goran Marković

Tiraž: 2000 primjeraka

juli/srpanj 2015.

Fotografija na naslovnici: Nataša Gojković, Srednja medincinska škola Doboj, III razred, 2. mjesto na takmičenju JEDINSTVO RAZLIČITOSTI

S A D R Ž a j

str. 6 str. 10

juli/srpanj 2015

1

Prije 16 godina, u jeku razbuk-talog rata u Sierra Leoneu, pi-tao sam tamošnjeg dugogo-dišnjeg italijanskog misionara, fra Victora Bongiovannija, da mi odgovori na brojna pitanja koja sam imao o tom užas-nom konfliktu koji je proizašao iz jedne miroljubive zajednice. Odgovorio je: “Ah, Marc! Kada sam prvi put došao u ovu zem- lju, bio sam spreman napisa-ti knjigu o njoj. Nakon godi-nu dana, pomislio sam u sebi - možda članak u magazinu. Sada, nakon 25 godina, mislim da ne mogu sastaviti niti jednu jedinu rečenicu!”

Tako, sa nekom vrstom stra-ha, pristao sam napisati uvod-nik za ovo izdanje Novosti iz PRO-Budućnosti. U mandatu naše agencije, Catholic Re-lief Services (CRS), jest jača-nje solidarnosti i promoviran-ja stvarnih veza kroz sve naše programe i djelovanje. Pa ipak, pišući ovo imao sam na umu da same riječi mogu nositi i po-tencijal za nenamjernu uvredu: ne zaboravite dodati “i Herce-govina” kada spominjete Bos-nu, zašto se novine ne štampa-ju na sva tri lokalna jezika, itd.Naravno, rizik koji sam spome- nuo blijed je u usporedbi sa

onim što građani širom ove zemlje svakodnevno doživlja-vaju kada pokušavaju izgraditi mostove sa građanima drugih etničkih i vjerskih pripadnos-ti. Zašto bi 16-godišnji dječak hrvatske nacionalnosti iz Mo-stara posjetio džamiju da nauči načela islama? Zašto bi bošnjačko siroče iz Srebrenice prisustvovalo događaju da čuje priče o traumama i oprostu od bivših hrvatskih i srpskih logo-raša? Zašto bi 17-godišnja dje-vojka srpske nacionalnosti iz Foče navijala za bh. nogometnu reprezentaciju na Svjetskom prvenstvu? U svakom slučaju, mnogi roditelji, politički lideri, mediji, vjerski lideri i nastavnici u školi utječu svojim razmišl-janjima i odlukama eksplicit-no ili implicitno govoreći im: “Nemojte to činiti! Nemojte.”Ipak, oni su to učinili. I nisu jedi-ni. Zašto?

Zato što je ovo država u kojoj ljudi, bez obzira na svoju etničku ili vjersku pripadnost, razumiju da je svatko od nas naslijedio pravo na ljudsko dostojanstvo. Prepoznavajući zajedničke vri-jednosti i principe koji nas među-sobno povezuju, građani sva-kodnevno na svoj poseban način pokušavaju popraviti veze na

osobnom i društvenom nivou.Kroz projekat PRO-Budućnost, CRS je sa svojim partnerima posvećen stvaranju sigurne zone u naših 30 ciljanih opći-na/opština/gradova, ali i više, kako bi se ove jednostavne ak-cije izgradnje mostova između etničkih i religijskih podjela po-držale i ostvarile, umjesto da se ignoriraju ili ocrne. Nismo toliko naivni da mislimo kako će naše aktivnosti spriječiti dalje glasove podjele, ali uko-liko ljudi mogu vidjeti i osjetiti kako su početni koraci prema pomirenju dio veće inicijative koja ima javnu podršku nekih od glavnih političkih, religijskih, medijskih i civilnih društvenih lidera, onda će biti ohrabreni da služe kao model drugima.

Nadam se da će vas osobne priče preuzimanja rizika i uza-jamnog razumijevanja, koje su predstavljene u ovoj publikaciji, jednako inspirirati kao i mene.

Marc D’Silva,predstavnik CRS-a

za Bosnu i Hercegovinu

U v o d n i k

PRO-Budućnost

2

Znate li da je upravo pomoću Fonda Solidarnosti projekta PRO-Budućnost, sanirana jedna je od tri najposjećenije stanice od strane putnika/ca na ter-itoriji općine Teočak? Radi se o autobuskoj stani-ci Sniježica. Nakon rata nikada nije obnovljena, a prošlogodišnje majske poplave u potpunosti su je uništile. Razna udruženja iz Teočaka, Ugljevika i Priboja pomogla su pri realizaciji ove akcije. Volo-nterke iz Udruženja žena Teočak obezbijedile su zajedno sa svojim članicama hranu za sve učesnike u akciji. Pohvalno i inspirativno! Bravo za ekipe koje su radile na projektu!

Naš Fond Solidarnosti nosi još jednu pozitivnu priču, ovoga puta o sanaciji posljedica poplava u Fojnici, Maglaj. Članstvo nevladinog i nepolitičkog Udruženja Građana „Fojničani“, Fojnica Maglaj snažno je podržalo ovu akciju. Realizacijom ovog projekta očišćeni su i sanirani u poplavama zatrpani potoci i kanali, prilazi kućama, osnovnoj školi, i jednim dijelom obala rijeke Bosne.

Poravnate su gomile zemlje iz okolnih klizišta, uređeno je poljoprivredno zemljište. Ova akcija nije samo riješila veliki broj različitih posljedica poplava, već je bila i preventivne naravi kako bi se spriječile nove poplave i dalje propadanje zemlje.

PRO-Budućnost ponovo okuplja mlade ljude, edukuje ih, otvara vidike! Donosimo još jednu vizualnu lijepu i edukativnu priču, gdje su učenici i učenice Sanskog Mosta zajedno sa svojim vršnjacima/kama iz Prijedora obišli vjerske objekte u Prijedoru. Sunčan dan je završio sa radionicom i obilaskom predivnog jezera u blizini Ljubije kod Prijedora.

FOND SOLIDARNOSTI: Pomoć poplavljenim područjima

Dobra strana

Održan je Dan otvorenih vrata Glamoč! Omladina iz Drvara je došla i zajedno sa svojim novostečenim drugarima/cama, provela dan upijajući, učeći, razgovarajući i obilazeći vjerske objekte, time shvatajući važnost i bogatstvo različitosti i kultura.

juli/srpanj 2015

3

U sklopu USAID-ovog projekta PRO-Budućnost Javno govorenje “Vjera i oprost” nakon Mostara uspješno je realizirano i u Teočaku, gdje je naš domaćin bila osnovna škola,a pridružili su nam se i učenici srednje škole.“Najljepša je želja, poželjeti čovjeku mir” složili su se i poručili govornici- studenti sa tri teološka fakulteta iz Sarajeva i Foče.

Krajem aprila održana je izložba u sklopu odo-brenog projekta naziva “Etno tradicija-spoj različi-tog”. Na izložbi su učestvovala Udruženja žena iz Gračanice “Gračaničko keranje”, Udruženje žena “Pribava” iz Pribave i Kolo srpskih sestara “Sv. Marija Magdalina” iz Petrova. Izložba je bila posjećena od strane građana/ki zajednice, te od strane načel-nika opštine Petrovo. Nakon izložbe priređeno je druženje žena iz tih udruženja.

Sklopljena su nova poznanstva, obnovljena stara, saradnja između udruženja će se nastaviti, a štan-dovi, u duhu ekološkog razmišljanja PRO-Budućnost projekta će biti iskorišteni za druge izložbe sličnih sadržaja. Podijeljene su zahvalnice za učešće u pro-jektu.Odlazak na Sajam u Gračanicu u aprilu smo isko-ristili i da našoj sjajnoj Veri Mujić, prepoznatoj kao naj-ženi PRO-Budućnost zajednice od strane radne grupe iz ove općine uručimo priznanje te da pora-zgovaramo sa njom o našim aktivnostima i budućoj suradnji.

Ništa ljepše no kada se rode nova prijateljstva unutar PRO-Budućnost projekta! Aktivnost Dan otvorenih vrata, održan 04.03.2015. godine na području Grada Mostara, rezultirala je suradnjom gimnazije Aleksa Šantić Nevesinje i predstavnika srednjih škola Grada Mostara, pa smo sa zadovol-jstvom odgovorili na upit/molbu mladih Opštine Nevesinje i Grada Mostara, te odlučili realizirati još jednu posjetu i druženje mladih srednjoškolaca. Posjetili smo neke od kulturnih znamenitosti Grada Mostara kao što su: Multimedijalni muzej (prisu-

U aprilu je PRO-Budućnost putovao u Sanski Most gdje je minutom šutnje i molitvom, svako u svom duhu i po svom običaju, odata počast nastradalima u Zvorniku i otvoreno naše javno govorenje „Moj doprinos trajnom miru“. Učesnici javne tribine su bili predstavnici vjerskih zajednica, kao i predstavnici/e javnog i civilnog sektora iz općine Sanski Most i grada Prijedora, inače partnerskog tima u projektu PRO-Budućnost.

PRO-Budućnost

4

prisustvovali smo interaktivnoj predstavi o Gradu Mostaru, posjetili Vijećnicu, Patchwork u srednjoj muzičkoj školi, obišli kule Grada Mostara. Ni kiša nije mogla da utječe na pregršt osmijeha!

U sportskoj dvorani u Novom Goraždu 14. i 15. marta 2015. godine održan je turnir u fudbalu pod nazivom ‚‚Zajedno igramo fudbal i družimo se”. Ovaj turnir je okupio oko 200 mališana (pr-vobitno planirano 100) uzrasta od 7 do 14 godi-na iz opština: Novo Goražde, Goražde, Višegrad, Rogatica, Sokolac, Čajniče i Pljevlja (Crna Gora).

Za potrebe turnira iz sredstava PRO-Budućnost

projekta uz učešće opštine Novo Goražde, obez-bijeđeni su dresovi za fudbalere iz Novog Goraž-da, fudbalske lopte, sendviči i sokovi za fudbalere tokom trajanja turnira, a takođe i materijal za iz-radu klupa koje će se postaviti u zoni sportskih terena gdje je turnir održan. Turnir je protekao u fer i sportskoj atmosferi uz druženje mališana iz Gornjedrinskog regiona.

“Ovo je prva oficijelna posjeta službenika grada Mostara Opštini Nevesinje”, izjavila je gospođa Rada Komadina, stručna savjetnica gradonačel-nika Grada Mostara, u sklopu Javne tribine „Moj doprinos trajnom miru“, održane u februaru u sali skupštine Opštine Nevesinje. Povjerenje, Ra-zumijevanje, Odgovornost – tri riječi koje svako- dnevno čujemo. Tri riječi o kojima ne razmišljamo, ali tri riječi koje imaju toliku moć da mogu promi-jeniti kompleksnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini i naš život. Uvodničari Javne tribine „Moj doprinos trajnom miru“ bili su predstavni-ci Islamske zajednice uvaženi Mehmed efendi-ja Čopelj i predstavnik Pravoslavne crkve jerej Zoran Ilić, koji su ovom prilikom uputili univerzal-nu poruku mira.

Amir Omerspahić, Janko Samouković i Zdenko Šupuković, međusobni prijatelji i prijatelji PRO-Budućno-sti, trojica su od 25 bivših logoraša koji kroz projekat dijele svoja trumatična ratna iskustva i upućuju pozitivne poruke pomirenja na javnim govorenjima “Moja priča”. Dosad je 1478 osoba prisustvovalo ovim govorenjima, između ostalih i studenti teoloških fakulteta u BiH. “Ne želim da mrzim druge ni zbog sebe ni zbog svog mira, jer mržnja nikog ne čini srećnim” – Jankova je poruka.

juli/srpanj 2015

5

- Poštovani efendija Smajiću, upoznati ste sa teme- ljnim odrednicama našeg projekta PRO-Budućnost, koji je je prepoznao vjerske službenike kao one koji mogu imati ključni utjecaj na ljude. Oni mogu ohrabriti Bosance i Hercegovce da zagovaraju za promjene za bolju budućnost. Koja je generalno uloga vjerskih zajednica na putu pomirenja i koji je utjecaj vjere općenito na ljude koji su u potrebi, koji trebaju snagu za oprost, koji trebaju snagu za suočavanje s problemima današnjice, kao i s onim što se dogodilo u prošlosti?

Pa, mi u vjerskim zajednicama naravno utiče-mo pozitivno na ljude onoliko koliko možemo, i zapravo mi prenosimo riječi Božje, riječi Božjih poslanika, od Adema a. s. do Muhameda a. s. I to je naše osnovno opredjeljenje. Mi koliko može-mo, utičemo na ljude koji nam dolaze u džamiju, crkvu, sinagogu, itd. U Islamskoj zajednici smo zajedno s katoličkom, pravoslavnom i jevrejskom zajednicom 1997. godine oformili Međureligijsko vijeće (MRV) na prijedloge koji su došli iz među- narodne zajednice i to iz dva razloga. Prvi razlog je što smo imali optužbe političara koji su vodili ovaj rat, koji su pokrenuli ovaj rat i čiji je ishod ve-liko stradanje i sam genocid u BiH koji se desio u Srebrenici, i mi iz vjerskih zajednica želimo našoj javnosti da kažemo da to nije bio vjerski rat, mi to uporno i dalje govorimo, ovo je bio rat velikih politika Zagreba i Beograda. I druga stvar, da želi-mo kroz vjerske zajednice koje jesu u BiH, kroz islam, katoličanstvo, pravoslavlje i judaizam da

ukažemo na nepravde koje se dešavaju na Balkanu već duže vrijeme, pogotovo u ovom posljednjem ratu i posljedice svega toga (a to mi najbolje zna-mo, imamo porušene gradove, ne vraća se veli-ki procent ljudi koji su prognani iz svojih mjesta, itd), želimo da iskažemo jedno pomirenje, želi-mo da iskažemo povjerenje koje treba da bude i to je ubjeđenje i dosadašnja tradicija svih onih naroda koji su ovdje živjeli. Mi smo živjeli u miru bez obzira koje su bile vlasti, koje su dolazile iznad BiH, kao sto su Osmanlije bile, kao što je bila Austro-Ugarska, i bez obzira na sistemsko uređenje država, kao Kraljevina Jugoslavija, pos-lije SFRJ, itd. Želimo i ubuduće da izgrađujemo međukomšijske odnose upravo onakve kakvi su bili. Vjerske zajednice, naravno, imaju tu veliku ulogu, ali sada je u pitanju ko nas sluša. Slušaju nas oni koji dolaze u crkvu i džamiju. Nažalost, njih je manji broj nego onih koji ne dolaze, dakle oni niti nas slušaju niti žele da nas poslušaju. Dakle, naše je pozvanje, i mi ćemo se baviti time da po-držimo one koji pomažu Bosance i Hercegovce na bilo koji način, mi iz vjerskih zajednica, iz Islamske zajednice posebno, i ko god želi ovdje da donese mir, da pomogne ljude u pomirenju materijalno ili duhovno, on će imati sasvim sigurno podršku i od MRV-a, a i od Islamske zajednice posebno.

- Vi ste spomenuli međureligijsku suradnju kroz rad i angažman u MRV-u, međutim postoje i dobri primjeri suradnje na terenu.

RAZGOVOR

Husein efendija Smajić,zamjenik reisu-l-uleme Islamske zajednice BiH

Razgovarala: Renata Dlouhi-Kastelic

PRO-Budućnost

6

Prije dvije godine nama je sugeri-sano da izađemo izvan Sarajeva, jer su nam ponekad prigovorali da se sve dešava u Sarajevu. Mi smo u MRV-u donijeli odluku da otvorimo naše podružnice, i mi smo ih i otvorili u tri dosadašnje faze, pa smo krenuli od Bijeljine, Brčkog, preko Orašja, Banja Luke, Tuzle, Bihaća, Trebinja i još ne-koliko, dakle 12 podružnica po sistemu rada MRV-a kakav je u Sarajevu. U sve te podružnice ulaze naši imami, zapravo vjerske zajednice koje ih predlože i poka-zalo se da je to veoma uspješan način okupljanja i zajedničkog nastupa i prema organima vlasti, kao i prema nekim događajima koji se eventualno, i dobri i loši, dese na tom području. Evo ima-mo i USAID, pa Ambasadu SAD-a koja nas podržava kada je u pitanju monitoring napada na vjerske ob-jekte. Ovaj monitoring traje pune tri godine, i imamo obećanje da će on još trajati zbog potrebe za takvim sistemom nadzora i zajed-ničkih nastupa kada je u pitanju napad na bilo koji vjerski objekat, kad svi predstavnici vjerskih za-

jednica dolaze, imami, svećenici, sveštenici i naravno predstavnici jevrejske zajednice zajednički os-uđuju napade sa organima vlasti. Po mogućnosti tu dođe i načel-nik općine, načelnik MUP-a, i to je znak da se zajednički na takav način možemo boriti protiv onih koji napadaju najviše vrijednos-ti, bilo da je to ispisivanje nekih poruka, provala u vjerski objekt, napad na svećenika ili imama. Pored toga, imamo i druženje omladine, gdje mi uz pomoć sred-stava međunarodne zajednice organizujemo druženja mladih. Ove godine smo započeli da svaka vjerska zajednica održi predavanje na mjestu stradanja muslimana, pravoslavaca, katolika i Jevreja. Bi-ramo najbolje predavače koji će u tom pogledu raditi i dovodimo učenike raznih škola, također i škola pod okriljem vjerskih zajed-nica, tako da svako govori istinu koja se desila u tim mjestima, a posebno da govore oni kojima se to nažalost desilo. Tu istoričari nastupaju, nastupaju i oni koji se danas upravo bave tom problema-tikom. Mi hoćemo na takav način

da otvorimo pitanje da one stvari koje nam nisu drage, koje su se desile, i još se dešavaju – da su to problemi svih nas. One su se desile u BiH bez obzira na utica-je izvana, unutrašnje uticaje, i mi mislimo da je saznanje istine o nama samima, od samih nas, najbolji način rješenja, liječenja, približavanja jednih drugima. Mi gajimo ono geslo koje smo dav-no u MRV-u kazali, a to je istina, pravda i pomirenje. Dakle, mi moramo sami sebi ovdje napi-sati svoju istoriju, sami o sebi ka-zati šta se to desilo na ovim pros-torima, među ovim narodima. Gdje su krivci - neka to kaže sud, međunarodni i domaći sudovi, a poslije toga dolazi u samom hodu i pomirenje, jer bez istine se ne možemo ovdje pomiriti. Mi mora-mo da kažemo ko je učinio te zločine, ko je učinio nepravdu na ovim prostorima. Kad to kažemo, svaki od tih naroda će priznati, i ne treba krivicu naravno svodi-ti na narod, jer su to su uradili pojedinci ili pojedine politike.

juli/srpanj 2015

7

- I naš projekat koristi mehanizam koji ste spomenuli, obraćanje ljudi-ma iz ugla različitih vjera, te da to može potaknuti ljude na promjenu, pa i na oprost. Smatrate li da je pro-jekat na dobrom putu jer koristi ovaj mehanizam?

Apsolutno. Na početku sam rekao, i opet ponavljam, svako ko dolazi s dobrom namjerom, da li iz lokalne zajednice, da li iz najviših nivoa politike, bez obzira na stranke, itd, mislim na politi-ku BiH, i svi oni dobronamjerni koji dolaze i na bilo koji način žele da pomognu Bosancima i Hercegov-cima (evo, da ne moramo vazda da se dijelimo i po vjeri i po naci-ji, ali to je pitanje koje je vezano za BiH, za Bosance i Hercegovce), naravno, mi u Islamskoj zajednici pozdravljamo svaku pomoć, bez ob-zira odakle ona dolazila. Ponekad se to tumači na način da pomoć dolazi iz muslimanskih zemalja ili kršćanskih organizacija i zemalja, itd. Mi nismo skloni da to na takav način kvalifikujemo. Svako ko hoće, u dobroj namjeri, bez ika-kvog uslovljavanja, da pomogne Bosancima i Hercegovcima, neka pomaže, nama je sasvim sigurno pomoć jako potrebna u ovo pos-lijeratno vrijeme. Ulazimo u vri-jeme priprema za Europsku uniju i mnoge stvari moramo kod sebe sasvim sigurno promijeniti.

- Projekat PRO-Budućnost djelu-je kroz jednu posebnu aktivnost, a to je rad s bivšim žrtvama logora kroz javna govorenja koja se zovu “Moja priča”. Obraćamo se mladi-ma, obraćamo se zajednicama, a nedavno je “Moja priča” održana i na teološkim fakultetima. Imajući u vidu buduće vjerske službeni-ke za publiku, željeli smo da i oni čuju te priče, lični oprost nakon lične tragedije da bi na tome gra-dili i svoje poruke. U projektu je i aktivnost “Vjera i oprost”, obraćanje javnosti studenata teologije iz ugla vjere. Šta mislite o tome?

Naravno da je to za svaku pohva-lu i svaku podršku. Mislim da smo mi živjeli jedan duži period kad su teologija, vjerska praksa i sve ono što je vezano za vjerske objekte i inače za vjeru bilo jako zapo- stavljeno. Poslije ovog rata jako je primjetno da se jedan veliki pro-cenat ljudi vratio vjeri. Naravno, taj povratak vjeri ne treba ni u kom slučaju zloupotrijebiti, treba govoriti o vjerskim vrijednostima, a ni u jednoj svetoj knjizi nećete naći da se govori protiv ljudskih sloboda, da se govori protiv pra-vde, dakle govori se o slobod-nom izboru vjerovanja, i kulture, i tradicije, i ideološkog opredje- ljenja, kao i o obaveznom izboru svakog vjernika da u svom životu čini dobro a kloni se zla, i “Nikada nemoj uraditi nekome ono što ne bi učinio sam sebi”. Čak, u islamu kažu da i nijet ima svoju težinu, dakle odluka, pa makar se ona i ne ostvarila, ona ima svoju težinu, ima svoju posljedicu. Dakle, jako je dobro da svi mi, i ova, i druge organizacije, rade na poboljšan-ju opredjeljenja za budućnost i za shvatanje okruženja onak-vo kakvo treba da bude, a to je okruženje demokratije, slobod-nog razmišljanja, rada, stvara- nja, itd. I naši teološki fakulteti su zaista jedno opredjeljenje i vjer-skih zajednica i ovog društva da te teološke fakultete izjednače sa drugim fakultetima. I vaš rad je za svaku pohvalu, vi radite s MRV-om i mi pratimo vaš rad koji je sasvim sigurno dobro došao na ove prostore.

- Kako nauk islama može doprin-ijeti pomirenju, osviještavanju modernog čovjeka o potrebi za dijalogom, prihvaćanju drugoga, potrebi za oprostom, suradnjom s drugima?

Pa naravno da u islamu, a jasno je to i u drugim nebeskim knjigama i objavama da se govori o pravdi i pravednosti. Kur’an govori neka

se svako opredjeljuje po onome kako želi da živi, pa i oni koji ne vjeruju, kojima ne uđe u srce Bož-ja objava, dakle nisu ni muslimani, ni katolici, ni pravoslavci, ni budisti – oni su Božja stvorenja. Bog dra-gi na više mjesta u Kur’anu kaže: “Bog vas je stvorio, od jednog čovjeka i od jedne žene. Vama je povjerio ljudskost i pravednost i pravo da uživate na ovom svijetu”. Hoćete li biti vjernici ili nevjernici – to je stvar izbora i jedne hedije, zapravo jednog poklona od Boga dž.š. Da li ćete u njega vjerovati ili ne, u njegov susret, u budući svijet, susret sa svojim Stvoriteljem, itd, ali ne smijete biti nepravedni pre-ma ljudima, pogotovo ih ne smi-jete privoditi, uzeti njihova prava, ne smijete ih ubijati. Na jednom mjestu se kaže, onaj ko ubije jed-nog čovjeka ili ko napravi nepra-vdu prema jednom čovjeku, kao da je ubio cijeli svijet, kao da je napravio nepravdu čitavom čovječanstvu. Prema tome, mi imamo jednog Stvoritelja, On odlučuje o našem životu, načinu života, hoće li biti vjernički, više bogat, manje bogat, hoće li biti opskrbljen, hoće li biti familijaran ili ne – to je Božje, i mi tako vje-rujemo, tako nas Kur’an pouča-va. I ima ona naša narodna, u muslimanskom narodu: “Svako ima svoju nafaku, svako ima svoj vijek življenja”. To nije naše, to nije ljudsko, mi ne smijemo da u to ulazimo, ali nara-vno ima druge stvari da obavimo – u obavezi smo pomoći onome ko je ugrožen bilo materijalno, bilo duhovno, ili s neke druge strane. Mi koji smo razumijeli tu stvar na pravi način, mi je mora-mo ispravljati, zapravo pomagati drugoga. To su ta načela koja su manje-više i u drugim vjerskim objavama. Druga je to sad stvar ko će prihvatiti, i ko prihvata i ko ne prihvata ono sto uči Kur’an, Biblija, Evanđelje, Talmud itd. Međutim, iz primjera Muhameda

PRO-Budućnost

8

a.s, kad je oformio svoju zajed-nicu poslije Hidžre, poslije pre-seljenja iz Meke u Medinu, on se u Medini susreo i sa nevjernicima i sa mušricima, tj. onima koji su vjerovali u idole, i sa Jevrejima, i sa kršćanima. Tada je napravljen prvi zakonik u islamu, u musli-manskoj zajednici, gdje se pozi-vaju svi da svoju zajednicu poštu-ju na način da budu pravedni, a svako ima pravo da ispoljava svoju vjeru onako kako želi da to čini. Dakle, mi muslimani se od tada pa naovamo upravo koristi-mo tim Medinskim manifestom, Medinskim zakonikom, može se reći državnim uređenjem od prije 1400 godina, i mi se time ponosi-mo iz razloga što, odakle su mus-limani bili, tu su mogli i druge da protjeraju, i da ih preobrate na is-lam. Nama je izričito u Kur’anu to bilo zabranjeno, zapravo Muha-medu a.s. ali i onima koji su na vlas-ti danas i sutra ili u davnoj prošlo-sti: “Vama vaša vjera, a nama naša vjera”. Naravno, ova naša stvarnost je, ja bih rekao, jedan izazov za nas, mi smo bosanskohercegovač-ki narodi, pa i vjerske zajednice, u jednom velikom iskušenju iz razloga što stalno moramo da polazimo od početka, mi smo u jednoj porušenoj zemlji koju moramo da gradimo, koju mora-mo zajednički da gradimo, u jed-nom velikom razumijevanju, u jednom velikom poštivanju. To je nešto što je u tradiciji ovih naro-da i mi pokušavamo, mada nar-avno treba vremena da se ove rane izliječe, da se to povjerenje ponovo vrati, jer ipak su se de-sile strašne stvari na ovim pod-ručjima. Mi imamo porodice kojih više nema, tradicionalne poro- dica, pogotovo u Istočnoj Bosni… Strašne stvari su se desile, ali na nama je i kao na vjerskim ljudima, i kao slobodnim građanima i, da kažem, slobodnim demokratama, da ozbiljno o tome razmislimo i da stvari koje su se desile popravimo

i da iz njih uzmemo pouku da se to više naravno nikad ne ponovi.

- Spomenuli ste našu tradiciju, našu raznolikost i suživot, a i BiH je uvijek bila poznata po svom gostoprimstvu, pa u tom smislu vas molim da proko-mentirate dolazak pape Franje u Sa-rajevo.

Naravno, BiH je još potrebno umnih ljudi, ljudi koji vide ovaj svijet drugačijim nego onakvim kakav odajemo mi Bosanci i Her-cegovci poslije ovog rata i poslije ovih nedaća. Papa Franjo je prvi čovjek Katoličke crkve i naravno on u prvom redu dolazi katolici-ma i Katoličkoj crkvi, ali po običa-ju Vatikan nikada ne šalje papu u zemlju u kojoj je većinski neki drugi narod, a da od njih ne dobi-je dobrodošlicu. Tako i kad je na-javljena ova posjeta, ja sam u Is-lamskoj zajednici obavijestio da papa Franjo dolazi u Bosnu i Her-cegovinu. I prije su pape dolazile i ja bih preporučio, tamo gdje je bio komunizam, bez obzira iz koje vjerske zajednice dolazi autoritet, treba da se odlazi u te zemlje jer je vjera zapuštena i vjerske vri-jednosti obezvrijeđene. Pogoto-vo kada se govori o Vatikanu, mi kao Bošnjaci hoćemo da iskaže-mo dobrodošlicu i ovom papi. To smo učinili i s dvjema posjetama pape Ivana Pavla II, u Sarajevu i

Banja Luci, jer je Vatikan među prvima priznao BiH, i po nagovo-

ru, na insistiranje Vatikana, naši katolici, Hrvati, izjasnili su se za Bosnu i Hercegovinu kao samos-talnu državu. Dakle, mi kao mus-limani, kao građani ove zemlje, a naravno, i svi drugi građani, hoće-mo da iskažemo svoju zahval-nost. Mi smo muslimani veoma tolerantni, i u svijetu, a pogoto-vo u Bosni i Hercegovini, mi zna-mo šta znači živjeti s drugima, i mi to apsolutno poštujemo, pogotovo što ovaj papa dolazi iz jednog svijeta, iz Južne Amerike, a to su zemlje koje su prilično neugledne, gdje ima jako puno kriminala, gdje se maleni čovjek nigdje ne može dokazati, gdje je maleni čovjek jako ugrožen, itd. Pošto su i u BiH maleni narodi, mi smo na kraju krajeva male-na zemlja, mislim da će nas on podržati u tom uspravljanju i nacionalnom i vjerskom, bez obzira na nacionalno i vjersko opredjeljenje. Papin dolazak je u svakom slučaju koristan za cijelu BiH jer nama treba podrška i od pape, i od drugih ljudi koji imaju određeni ugled u svijetu, jer sam njegov dolazak je poruka po-drške ovim narodima i ovoj zemlji i njenom izlasku na bolji, sigurniji put i bolju budućnost.

juli/srpanj 2015

9

Фебруарски сунчани дан уљепшан је посјетом амбасадорице САД-а у БиХ, Мауреен Цормацк Маглају и Добоју, кад се упознала са станарима/кама зграде у Његошевој улици, који су концем прошле године обновили поплавама оштећену фасаду своје зграде и остали забиљежени као један од најљепших примјера нашег Фонда солидарности. У разговору са амбасадорицом и директором мисије УСАИД-а у БиХ Давидом Бартхом, станарка ове зграде, Јасминка Божић рекла је да би станари/ке, да нису обновили фасаду кроз Фонд солидарности, морали чекати 10 година да скупе средства кроз фонд за одржавање зграде да би остварили овај подухват. Данас, њихова зграда поносно стоји као примјер да се заједништвом и добром вољом може доста урадити и промијенити!

НАГЛАСЦИ

PRO-Budućnost

10

„Sa ljudima se živi i umire, bilo koje vjere i nacije, samo neka je čovjek“ – poručio je Avdo Sandžić, povratnik u Gostilj kod Potočara, s kojim se družio tim PRO-Budućnost posljednjeg dana u mjesecu maju. Avdo je s radošću ugostio naš tim, te našu radnu grupu Srebrenica i Bratunac, na čelu s koordina-torom radne grupe Amirom Kulaglićem. Svi iz radne grupe su se usaglasili da nam treba više razgovora s ljudima koji mogu biti najbolji svjedoci i komunika-tori naših zajedničkih poruka unutar projekta, a to je da se može uspjeti otvorenošću prema drugi-ma, saradnjom s drugima prema kojima ne smije-mo imati nikakvih predrasuda, vrijednim radom, te pozitivnim stavom.

S nama su bile organizacije Sara iz Srebrenice, Priroda iz Bratunca, Snaga žene iz Tuzle, Prijatelji Srebrenice, Avdine komšije – dokaz da Avdo zna ok-upiti i dočekati goste. Inače, Avdo na svom imanju dočekuje i smješta goste iz cijele Evrope, pogotovo grupe biciklista koje pohode mezarje u Potočarima u julu. U Gostilju, pored Avde, i drugi uzgajaju ruže, te nam je ovaj majski dan, kad smo uživali u šetnjom plastenicima i u pogledu na bogate bukete ruža, bio idealan za naše Cvjetne vrtove.

Avdo vrlo uspješno vodi svoj posao (uz uzgoj ruža, tu su i pčele, ljekobilje...), a zahvaljujući svo-joj karizmi i komunikativnosti, uspijeva prodati sve

svoje proizvode. Pogotovo su njegove ruže tražene u Bratuncu, gdje snabdijeva lokalnu cvjećaru, ali i sve ljubitelje ruža, koji i sami dolaze kod Avde po cvi-jeće. Iako i sam žrtva teških ratnih trauma jer je bio prognan i izgubio tri brata u ratu, Avdo ne presta-je svjedočiti izuzetnu ličnu snagu i ne prestaje biti otvoren prema drugima koje obogaćuje svojim šar-mom.

Sa Avdom možete razgovarati o čemu god hoćete, iz svega iskri njegov čvrst stav da se treba boriti da ti bude dobro i da treba sarađivati s drugima.

U aprilu u okviru Sarajevske zime, na događa-ju Maglajska noć, načelnik Maglaja je dodijelio zahvalnice našem timu PRO-Budućnost.Zahvaljujemo i nastavljamo svim snagama naprijed!

juli/srpanj 2015

11

Povodom Svjetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, kroz projekat je organizirano tak-mičenje “Različitost obogaćuje” da bismo potaknuli djecu i mlade da putem kreativnog likovnog i lite- rarnog izričaja prepoznaju svoje nasljeđe kao vri-jednosti s kojima mogu doprinijeti poboljšanju in-terkulturalnih vještina, toleranciji, dijalogu i razvoju i da razumiju raznolikost s ciljem jačanja suradnje i prevazilaženja izazova sa kojima živimo danas. U takmičenju je učesvovalo 155 učenika osnovnih i srednjih škola. Od toga su pristigla 53 literarna rada, 33 osnovaca i 20 srednjoškolaca, a za likovno takmičenje svoje radove su poslala 104 učenika, 96

osnovaca i osam srednjoškolaca. Dobili smo radove iz Ugljevika, Istočnog Novog Sa-rajeva, Goražda, Gradačca, Maglaja, Sokoca, Teslića, Tešnja, Prijedora, Gračanice, Bratunca, Istočnog Novog Sarajeva, Mostara... ali isto tako i radove koji nisu iz PRO-Budućnost zajednica, koji nisu mogli biti ocijenjeni prema kriterijima, no svakako nam je izuzetno zadovoljstvo što su nam se javili učenici širom BiH. Komisije za odabir najboljih radova su imale težak zadatak proći kroz pregršt radova ispunjenih kreativnošću, originalnošću, entuzijazmom, te iskrenošću.

našE TEME

Bogatstvo različitosti

U kategoriji najbolji literarni rad učenika osnovnih škola pobjednici su:

1. Ajna Begić, II, OŠ Novi Šeher, Maglaj 2. Mirnesa Brnjak, IX, OŠ Husein ef. Đozo, Goražde 3. Srna Frank, III, OŠ Petar Petrović NJegoš, Teslić

U kategoriji najbolji literarni rad učenika srednjih škola pobjednici su:

1. Fatima Cvrčak, III, Gimnazija Edhem Mulabdić, Maglaj 2. Adna Juklo, II, Srednja ekonomska i ugos-titeljska škola, Mostar 3. Ivana Ilić, I, Srednja škola 28. juni, Istočno Novo Sarajevo

U kategoriji najbolji likovni rad učenika osnovnih škola pobjednici su:

1. Ognjen Lazić, OŠ ‘’Petar Petrović Njegoš’’ Teslić; 8. razred, rad: I klikeri mogu da nas udruže 2. Radmila Đaković, Specijalna osnovna i srednja škola ‘’Đorđa Natošević’’, Prijedor, 8. raz, rad: Jesen 3. Anastasija Cvijetić, JUOŠ Sokolac, 8. razred, rad: Različitost obogaćuje

U kategoriji najbolji likovni rad učenika srednjih škola pobjednici su: 1. Naida Isić, JU Gimnazija ‘’Edhem Mulabdić’’ Maglaj, I razred, rad: Različitost je bogatstvo 2. Nataša Gojković, Srednja medicinska škola Doboj, III razred, rad: Jedinstvo različitosti 3. Tijana Pejić, JU SŠC Srebrenica, I razred, rad: Tradicija

Pobjednici su dobili zaslužene novčane nagrade, te im ovom prilikom čestitamo, a svim učesnicima zah-valjujemo na odazivu i pozivamo ih da nas prate u projektu PRO-Budućnost i ubuduće.

PRO-Budućnost

12

3. mjestoAnastasija CvijetićJUOŠ Sokolac, 8. razredrad: Različitost obogaćuje

1. mjestoOgnjen LazićOŠ ‘’Petar Petrović Njegoš’’ Teslić; 8. razredrad: I klikeri mogu da nas udruže

juli/srpanj 2015

13

3. mjestoTijana PejićJU SŠC Srebrenica, I razredrad: Tradicija

2. mjestoRadmila ĐakovićSpecijalna osnovna i srednja škola ‘’Đorđa Natošević’’,Prijedor

1. mjestoNaida IsićJU Gimnazija ‘’Edhem Mulabdić’’ Maglaj, I razred,rad: Različitost je bogatstvo

PRO-Budućnost

14

Iz broja u broj naših Novosti donosimo savjete iz Priručnika o javnom zagovaranju koji je objavio CRS BiH. Ovaj put govorimo o identifikaciji cilja.

Nepostavljanje jasnog i specifičnog cilja je najuo-bičajenija greška zagovarača. S druge strane, jasni ciljevi koji se uklapaju u širu viziju, privlače pristal-ice. Snovi motiviraju, kako vas, tako i ostale.• Postavite realan i dostižan cilj.• Postavite i unutarnje (jačanje kapaciteta) i vanjske ciljeve.• Postavite kratkoročne i dugoročne ciljeve.

Dugoročni su oni koje želite dostići za 2-3 godine. Kratkoročni ciljevi (6 mjeseci-1 godine) omogućuju vam da zastanete, evaluirate učinjeno i proslavite dostignuto. Kratkoročni ciljevi su vidljivi, motiviraju druge koji do tada nisu pokazivali interes, pritišću na opoziciju iIi povećavaju optimizam.• Osigurajte održivost vaših ciljeva njihov utjecaj nakon što se vaša kampanja završi. Tri načina na koja to možete napraviti su:- Unutar kampanje kreirati model koji se može upotrijebiti bilo gdje.- Kampanja povećava podršku/mobilizira nove partnere.

- Kampanja kreira promjene zakona.• Proces identifikacije cilja vam omogućava da prepoznate potencijalne partnere, aktiv- nosti i protivnike.• Preradite vaše ciljeve na osnovu rezultata istraživanja.

Sljedeći koraci mogu pomoći u pojašnjavanju cilja:• Jasno definišite problem• Definišite mogućnosti koje će se stvoriti rješavanjem problema. Postavite cilj kao mogućnost, ne kao rješenje problema. Ljude vode pozitivni snovi!• Opišite trenutnu situaciju• Opišite idealnu situaciju• Identificirajte načine mjerenja razlike između trenutne i idealne situacijeOdrživost je važan proizvod zagovaranja. Napraviti promjenu koja neće trajati, nije korisno niti inspira-tivno. Održavanje određenih vrijednosti povećava vjerovatnoću održivosti.

JAVNO ZAGOVARANJE

Demokratija: demokratija je uključivanje ljudi u proces donošenja odluka. To se može dešavati u uredu, susjedstvu ili u vlasti. To je važno jer dozvoljava ljudima da podijele svoje ideje. Koliko često predsjednik kompani-je uistinu zna kako poboljšati rad zaposlenih? Koliko su zaposleni vezani za postavljeni cilj uko-liko nisu učestvovali u procesu donosenja istog? Demokratija izgrađuje sporazume i dozvoljava veću kreativnost. Praktikovanje demokratije u svakodnevnim in-stitucijama također priprema lju-de da budu sposobniji za učešće kao građani svojih država.

Ljudski kapaciteti: svaka osoba je sposobna učiti, rasti i doprinositi idejama. Bez obzira koliko je iza-zovno i koliko vremena zahtijeva, dobar vođa uvijek trazi načine da nauči od ljudi, i da stvara sredinu u kojoj svi mogu učiti i doprinositi.

Aktivni građani: građanin je svaka osoba koja pripada nekoj organizaciji (poslu, zajednici, re-ligijskoj grupi). Kao što građanin ima određena prava tako ima i odgovornosti. Ova vrijednost nas podsjeća da su u demokratiji građani rješenje naših problema.

juli/srpanj 2015

15

У марту је у склопу пројекта ПРО-Будућност проведено више активности посвећених женама. На сљедећим страницама доносимо најважније нагласке...

ЖЕНЕ ИМАЈУ ПРЕДНОСТ

У оквиру пројектних активности, а у складу с темом мјесеца марта препорученом од стране Амбасаде САД у БиХ - ‘’Оснаживање жена’’, кад је ПРО-Будућност организирао различите активности, проведена је активност у свим заједницама које су у пројекту. Ради се о избору за НАЈ ЖЕНУ ПРО-Будућност заједнице. Ове НАЈ ЖЕНЕ су добиле симболичну плакету, те ће бити препознате кроз различите активности пројекта у цијелој овој години. Радна група пројекта из Опћине Горажде је предложила неколико НАЈ ЖЕНА, али је на првом мјесту Мирсада Ћулов, предсједница Удружења обољелих од церебралене парализе и дистрофије, препозната као жена која је иницијаторица и активистица различитих идеја, радионица и пројеката који су важни за саму заједницу. У Опћини Фоча у ФБиХ, ово је признање припало Алеми Бајровић, педагогињи

Основне школе Устиколина, активистици која се истакла у бројним мeђуентитетским акцијама посвећеним прије свега дјеци.„У заједници гдје живим, моралну подршку заиста увијек имам. Присјећајући се самих почетака могу закључити да је било много тешко, кажем тешко јер знам да би неко од “здравих особа“ сарађивао са особом са инвалидитетом из категорије из које сам ја онда је неопходно

прије свега да тај неко довољно познаје мене као комплетну личност. Када период упознавања и прихватања пређемо онда ја у принципу немам проблема по питању подршке. Такођер желим напоменути да су иза мене увијек стајали моји родитељи и били моја и десна и лијева рука, а што је и сада. У самом удружењу такођер сам имала подршку од одређених родитеља наших чланова до те мјере да су неки и

У марту је одржан одабир за НАЈ-ЖЕНУ ПРО-Будућност заједница у сарaдњи пројекта и локалних заједница. Осамнаест жена је понијело ову титулу, жена које су постале пријатељице пројекта и већ учествовале у низу активности ПРО-Будућности. То су: Милијана Бељо (Прозор-Рама), Ћулов Мирсада (Горажде), Снежа Јагодић (Ново Горажде), Снежа Ковач (Фоча), Сања Живковић (Добој), Емира Дрнда Чичеклић (Маглај), Зорица Баришић (Градачац), Бранка Обућина (Источно Ново Сарајево), Џевада Штанци (Босанска Крупа), Вања Максимовић (Петрово), Александра Ћурћија (Дрвар), Алмина Бркић (Тешањ), Алма Каребег (Сански Мост), Соња Првуловић (Кладањ), Алема Бајровић (Устиколина), Милићевић Стана (Модрича), Вера Мујић (Грачаница) и Нада Марковић (Братунац). О НАЈ-ЖЕНАМА доносимо приче у овом и сљедећим бројевима Новости из ПРО-Будућности.

МИРСАДИ ЋУЛОВ И АЛЕМИ БАЈРОВИЋ ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈ ЖЕНУ ПРО-БУДУЋНОСТЗАЈЕДНИЦЕ У ОПЋИНАМА ГОРАЖДЕ И ФОЧА У ФБиХ

Мирсада Ћулов

PRO-Budućnost

16

послове које ја нисам успијевала, обављали за мене“, каже овим поводом Мирсада Ћулов.

„Данас могу нескромно рећи да у заједници у којој живим и дјелујем нема нико да ме не познаје бар по виђењу, а такођер знам да наше удружење има у нашој заједници позитиван и препознатљив имиџ. Свакој особи признање било које врсте прија, па тако сам и ја почашћена. Ово признање ми уствари говори да су моје активности запажене, примијећене и препознатљиве, што ме наравно радује. Сретна сам што се мој рад оцјењује позитивно. Радује ме да су то први препознали грађани локалне заједнице. За мене је такођер велики успјех доказати да особе са инвалидитетом могу бити прецизне, ажурне и уредне, а што смо показали и доказали продајом наших производа из наше радионице на њемачко, односно европско тржиште. Такођер је велики успјех омогућити радно мјесто и запослити особе са инвалидитетом сличне себи. За жене са инвалидитетом предлажем више афирмације, самопоуздања, а што мање освртања на предрасуде и стереотипе. Упорност увијек даје резултат. Ако имамо подршку и разумијевање, са жељом за рад какву све ми жене посједујемо, нема разлога не успјети“, истиче Ћулов. „У нашем друштву врло је тешко и комплицирано бити покретач акција, кампања и других активностi које се базирају на волонтеризму.Међутим, вољети свој позив и и имати јасну визију и мисију оног чиме се ви бавите у животу, може да побиједи бројне препреке које се јављају покретањем волонтерских акција. Још као дјевојчица маштала сам да једног дана будем учитељица или неко ко ће радити са дјецом и за дјецу.

Наравно одрастајући уз свог оца који је просвјетни радник, моја жеља се и остварила. Радим оно што највише волим, али мој рад се не базира само на раду у школи, него и на бројним акцијама и активностима које могу барем једном дјетету учинити дјетињство занимљивијим и здравијим. Здравијим у смислу активности и игара које су нажалост потиснуте развојем технологије и савремених вриједности живота. Једна од мени дражих кампања која је покренута у БиХ 2012. године у координацији ЦОИ Степ бy Степ БиХ и организације чланица Међународне Степ бy Степ асоцијације шест земаља јесте ‘’Промјена почиње у мени- да свијет буде добро мјесто за свако дијете’’. Тада сам дала допринос тако што сам у својој локалној заједници организовала неке од активности за дјецу и са дјецом из своје улице, учествовала у бројним активностима које су се организовале за дјецу у Устиколини као што су ‘’Игре некад и сад’’.Посљедњих годину дана дала сам допринос у афирмацији наше локалне заједнице тако што сам великим бројем акција за дјецу учинила да наша опћина по први пут у оквиру манифестације „Устикољанско љето 2014“ има активности попут радионица, представа и интерактивних игара за дјецу чији су учесници били не само дјеца из Устиколине, него из Горажда и Фоче. Сарадња с колегама из Фоче се учврстила пројектом ПРО-Будућност, Обиљежавање Међународног дана мира, када смо организовали активности за ученике из Устиколине и Фоче које су се реализовале у двије опћине, а трајни подсјетник на ову квалитетну сарадњу јесте ‘’Дрво мира’’ засађено у

школским двориштима. Мени некако посебно драге активности јесу активности са ученицима драмске секције из ЈУОШ ‘’Устиколина’’ који су са својим представама радо виђени гости не само у Устиколини, него и у Горажду и у Фочи.

НАЈ ЖЕНА ПРО-Будућност локалне заједнице 2015. велико је признање за оно што радим и чиме се бавим. Поносна сам на своје родитеље који су у одгоју уградили позитивне вриједностикоје ми дају снагу и мотивацију да се залажем за сретнију и здравијубудућност наших малишана. Ово признање ми је само још један показатељ да се рад ипак препознаје и да не одустајем на трновитом путу до успјеха, на трновитом путу до стварања бољег сутра барем за једно дијете. Локална заједница је препознала и предложила мене за ово значајно признање и радује ме чињеница да је ипак препознат рад и залагање, те да промјенама које крећу у нама можемо учинити много више за сваког појединца у заједници“, казала је Алема Бајровић.

Славко Клисура

Алема Бајровић

juli/srpanj 2015

17

U Srebrenici je u martu povodom Dana žena održan okrugli sto na temu “Žene i mir, 20 godina Dejto-na” koji je organizovan u okviru projekta PRO-Budućnost. Na okruglom stolu prisustvovale su žene iz opština Srebrenica i Bratunac kao i pred-stavnici javnih institucija iz Srebrenice.

Na događaju su govorile: Stanojka Tešić, Forum žena Bratunac, Vesna Mustafić, odbornica Skupš-tine opštine Srebrenica i Dragana Đurić, Forum žene Bratunac, Inicijativa “Građanke za ustavne promjene”.

U izlaganjima je pojašnjeno u kakvom se položaju nalaze žene i sa kakvim se problemima susreću u svojim loklanim zajednicama. “Na teritoriji opština Bratunac i Srebrenica je aktivno oko 50 organizaci-ja. Nakon završetka rata žene su bile prve koje su prelazile granice i međusobno se pomagale”, rek-la je Stanojka Tešić i dodala da je upravo u tome značaj žena te da su one prve podstakle pomirenje i zajedno radile na povratku.

Odbornica u Skupštini opštini Srebrenica, Vesna Mustafić rekla je da je postotak žena u politici i dalje mali, u srebreničkoj skupštini od 23 odborni-ka samo su dvije žene. Ipak, Srebrenica je jedna od rijetkih opština koja u nekoliko javnih preduzeća na rukovodećim mjestima ima žene. Učesnice okruglog stola složne su da je neophodno da se žene više bore za svoja prava i da čvrsto stoje iza svojih stavova.

“Žene u politici su samo ravnopravne onda kada se formiraju liste za izbore i kada je neophodno ispu-niti zakonske norme, dok na većim nivoima vlasti, žena gotovo da nema”, istakla je Vesna Mustafić.

Tom prilikom je predstavljena i inicijativa “Građan-ke za ustavne promjene” koja se zalaže za Ustav Bosne i Hercegovine koji će osigurati veću zaštitu ljudskih prava i sloboda, sa posebnim fokusom na rodnu perspektivu. Inicijativa je formirana od strane aktivista/kinja i organizacija iz cijele BiH, koji žele da ohrabre sve građane/ke da koriste svoje znanje, energiju i spremnost na uzajamno djelovanje i do-prinose ispunjenju ciljeva Inicijative.

Na ovom događaju je prisustvovala i delegacija Opštine Srebrenica na čelu sa zamjenicom načelni-ka Srebrenice Biljanom Rakić.

Početkom marta u Laktašima u hotelu “San”, Ženska politička akademija imala je završnu konferenciju u organizaciji Helsinškog parlam-enta Banja Luka, gdje smo pozvali žene ispred naših lokalnih zajednica koje su od strane svojih radnih grupa prepoznate kao aktivistice u svo-jim opštinama/općinama, kako bismo im uručili mali znak pažnje za njihov angažman i rad na pomirenju u svojim lokalnim zajednicama i šire.

PRO-Budućnost

18

- Da li se mogu povući paralele između položaja žena u BiH, Srbiji i Hrvatskoj danas?

Teško pitanje. Meni se čini da da-nas možemo govoriti samo o os-novnim razlikama između žena u gradovima i žena na selu. Položaj žena u Beogradu, Zagrebu, Sara-jevu ili Banjaluci sigurno je bliži i sličniji od onog kakav imaju žene u manjim gradovima i selima. Ovakvo stanje nije novo, vjero-vatno je postojalo i u vrijeme so-cijalizma i vjerovatno su ove žene drugačije funkcionisale u zavis-nosti od mjesta u kom su živjele. Ali mi se čini da današnje stanje - jedna država u EU, druge dvije na

putu ka EU, ne pravi razliku u ovoj podjeli. Ne znam kakava je situ-acija u ostalim zemljama, ali znam da je u Srbiji karakteristično to da žene masovno napuštaju sela i odlaze u gradove, te samo pos-tojanje sela kao takvog izumire, pa se pitam kako bi izgledalo da radimo na razvijanju sela uz is-tovremenu emancipaciju. To je nešto o čemu dosta razmišljam u posljednje vrijeme. E sad, šta nas još spaja – spajaju nas 50 nijansi sive, sigurno, i zanimljivo kako taj fenomen spaja čitav svijet. Bilo bi zanimljivo saznati šta taj fenomen čini privlačnim.

- Ako pogledamo unazad 15-tak

godina, koliko je ovakva tržišna privreda, odnosno neoliberalni kapitalizam, uticao na položaj žena?

Nedavno sam čitala istraživanje koje je skoro objavila Marina Blagojević, koja je napravila neku vrstu retro-spektive sopstvenih istraživanja o položaju žena u porodici, o radu i emancipaciji unutar porodice. Nekako sociolozi i sociološkinje uvi-jek imaju taj realistični pogled više nego svi ostali i to im ide na čast. Marina u svom istraživanju podsjeća prvo na osamdesete godine kada je dominirao onaj tradicionalni model, ali je postojala i inicijativa ka emanci-povanoj porodici. I onda imamo ovu

RAZGOVOR

Adriana Zaharijević

Razgovarala: Dragana Dardić

Adriana Zaharijević je završila filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a specijalizirala, magistri-rala i doktorirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Iza sebe ima 30-tak objavljenih naučnih radova, knjiga i prevoda sa engleskog jezika, među kojima su i prevod knjige Hane Arent “Život duha” i knjige Džudit Batler “Nevolje sa rodom”. Priređivačica je knjige “Neko je rekao feminizam – kako je femi-nizam uticao na žene XXI vijeka” i autorka knjiga “Postajanje ženom” i “Ko je pojedinac? Geneološko pro-pitivanje ideje građanina”. Bavi se političkom filozofijom, feminističkom teorijom i istorijom XIX vijeka. Često se poistovećuje s likovima iz stripa i kontrakulturnim junacima. Otkako je rodila Dunju, još je du-blje uvjerena da je prijateljstvo među ženama vrhunski doživljaj, da su pisanje i prevođenje jedan oblik aktivizma, i da se prave stvari u životu nikada ne mogu proračunati1. Njeno gostovanje u Banjaluci i Prijedoru, u okviru projekta PRO-Budućnost, na kojima je predstavila svoju posljednju knjigu “Ko je po-jedinac” iskoristili smo da razgovaramo o pojedinkama, odnosno položaju žena danas u BiH i regionu.

1 Preuzeto iz poglavlja Ko je ko u ovoj knjizi iz knjige Neko je reko feminizam – kako je feminizam uticao na žene XXI vijeka” (2008), izdavača Heinrich Böll Stiftung, Regionalne kancelarije za Jugoistočnu Evropu

juli/srpanj 2015

19

neoliberalnu, tranzicionu, post-jugoslovensku situaciju u kojoj, iznenađujuće, ona nalazi da, iako smo osiromašeniji i nemamo prostora za baznu emancipaci-ju, ili imamo manje nego što smo je imali za vrijeme socijalizma, opet postoji jedna suštinska, veća emancipacija u samim porodičnim odnosima. I to je zanimljivo, jer za-koni koji se donose – zakon o radu, zakon o zaštiti trudnoće i porodilja, ti tradicionalni zakoni ne idu u prilog onoga što je Marinino istraživanje pokazalo. A pokazalo je da suštinska ravno-pravnost u porodicama postoji. Da li je to tako jer su i muškar-ci i žene u problemu i puno više zavisimo jedni od drugih, gdje porodična plata muškarca nije dovoljna da bi žena bila domaći-ca ili postoji uticaj nekakve sveo-pšte ravnopravnosti – o tome bi se dalo raspravljati. Ja mislim da većina žena i muškaraca uopšte nisu u poziciji da biraju između porodice i karijere, već uz pomoć različitih sistema podrške - baka,

deka, dadilja, vrtića – privat-nih ili državnih koji takođe nisu besplatni, bivaju primorani da uklope oboje. Čini mi se da je ta mantra da smo mi u poziciji da biramo potpuno pogrešna i da vodi u potpuno pogrešnom pravcu.

- U svojoj posljednjoj knjizi propitu-jete ideju građanina, pojedinca. A ko je ili šta je pojedinka danas?

Pa, u mojoj knjizi je pojedinka jedna jako grozna osoba, ona je pokušala da se uklopi svojom borbom u preuski model pojedin-ca, pokušala je staviti polucilindar na glavu i to nije ličilo ni na šta. Na kraju, ovih 150 godina istorije nam je pokazalo da ne možemo da se uklopimo, jer ne možemo biti bijeli muškarac srednje klase ukoliko smo žene bilo koje klase i bilo koje boje kože. Preuzak je taj model i za nas i za sve druge identitete koji su poče-li da se nekako podvlače pod taj model, pod tu kapu. Ne možemo

se vratiti unazad i promijeniti tu vrstu borbe koja se vodila u 19. vijeku, naprosto ona je bila takva kakva je bila. Ali čini mi se da danas ne možemo biti zadovoljni time da imamo neke uspješne žene koje su modeli za sve koje su takoreći sad selebritiji, ne smijemo dozvoliti da femini-zam postane kultura selebritija, pa bile to političarke, uspješne biznismenke ili pjevačice i medi-jski prisutne žene. Nekako ne smijemo da imamo uzore, ne bi trebalo da u feminizmu imamo uzore.

Promocije knjige “Ko je po-jedinac? Geneološko pro-pitivanje ideje građanina” Adrijane Zaharijević održane su, krajem aprila, u Banjaluci i Prijedoru, u sklopu projekta PRO-budućnost. Promocije su zajednički organizovali Helsinški parlament građa-na, “Oštra nula” i “Kvart” iz Prijedora.

PRO-Budućnost

20

proðoh... bosnom i hercegovinom

Kristina ŠEŠLIJA

Na putovanju iz Sarajeva ka Glamoču se može vidjeti nevjerovatna prirodna ljepota. U prošlom broju sam pokazala jednu fotografiju Ramskog jezera, ali pošto me njegova ljepota uvijek zadivi, pomislila sam da vam jezero pokažem i iz drugog ugla.

Kada sam prošla pored jezera i po milioniti put sebi obećala da ću s porodicom doći da tu kampujem, dočekalo me je Ravanjsko polje. Mislim da nema ljepše ravnice u našoj zemlji.

Dragi moji,

Ovaj put želim da pišem o dijelu naše zemlje u koji ne idem tako često, ali svaki put kada idem me podsjeti koliko smo srećni jer imamo priliku živjeti u zemlji sa ovoliko prirodnih ljepota.Moja priča za ovo izdanje PRO-Budućnost novosti o putovanju u Glamoč.

juli/srpanj 2015

21

Od Tomislavgrada do Glamoča nikada jos nisam vozila, ovo je bilo prvi put i iskreno u jednom momentu sam pomislila da sam zalutala jer se preda mnom uka-zalo “more”. Zaustavila sam vo-zilo i pitala mještane gdje se tre-nutno nalazim. Rekli su mi da je to Bučko jezero.

Otac mi je ribolovac i često je govorio da ide na Bučko jezero da peca s prijateljima, govorio je on i kako je to jezero lijepo, ali izgeda da ga ja nisam dobro slušala. Bučko jezero je nevjerovatne ljepote i zaista se na nekim mjestima može pomisliti da je morska pučina.

Nastavila sam voziti ka Glamoču misleći o ljepoti Bučkog jezera, a u Glamoču me je dočekao Neven, koji mi je rekao da je najbolje da se prvo popenjemo na Tabiju. Tabija na turskom znači tvrđava, pa smo i mi otišli do tvrđave sa koje se vidi cijeli Glamoč . Stari grad u Glamoču proglašen je nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine od strane Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika 2005. godine.

Nakon prelijepe tvrđave Neven mi je pokazao jezero Hrast koje je od centra grada udaljeno samo 3 km.

Jezero Hrast je bilo i moja pos-lednja destinacija na ovom nevjerovatnom putovanju. Na-kon što sam se pozdravila sa Nevenom i krenula nazad za Sarajevo, pomislila sam kako se moram vratiti u ovaj divni gradić jer ne samo da ima divne prirodne ljepote nego i veoma dobre ljude.

Centralni položaj u opštini zauzima Glamočko polje koje leži na oko 900 m nadmorske visine. Sa svih strana Glamočko polje je okruženo visokim kraškim planinama koje su se izdigle do 2006 m iznad mora ili 1100 m nad visinom polja.

Prostor opštine Glamoč pripada tipično planinsko – kraškom tipu reljefa. Vještačko jezero Hrast zauzima površinu od 25.000 m² i pogodno je za izlete, kupanja, sportski ribolov, ugodnu šetnju.

PRO-Budućnost

22

НАША ШАНСА

Приче о младима

Захваљујући малим грантовима за младе ПРО-Будућност пpојекта, у априлу су ce млади из Сарајева и Источног Сарајева упутити заједно на излет у Мостар. Заједно су посјетили Саборну цркву „Свете Тројице“, Владичански двору и Стару цркву те Коски Мехмедпашину џамију, потом Самостан и жупу св. Петра и Павла. Након посјете вјерским објектима и заједничког фотографисања на Старом мосту млади су провели вријеме у индивидуалном обиласку града на Неретви.

Едукација кроз дружење, највеће је богатство! Ако још имате диван инспиративан простор за учење и то страних језика, ситуација постаје још љепша! Ученици и ученице Мјешовите средње школе су били чланови/це Љетног кампа на Козари. Кроз дружење, радионице и размјену искустава стекли су нова знања и створили нове могућности. Њихово дружење у Љетном кампу врло брзо је дало видљиве резултате. Група ученица/ка урадила је пројекат “Јединство различитости” који се састојао од уређења учионице за стране језике. По завршетку пројекта, ученице/и су са својим професорима/цама уприличили свечану манифестацију која се састојала од обиласка града у којем су учествовали гости из различитих етничких скупина, затим приредба у просторијама школе као и свечани ручак. Ово је омогућено кроз ПРО-Ацтиве фонд пројекта ПРО-Будућност.

“Ако путници знају, рецимо, колико је каменова у калдрми пута и колико је зрна песка под калдрмом, и ако знају имена свег дрвећа и свих травки што расту покрај пута - шта им помаже све то знање, ако не знају где је пут почео, и где ће се завршити, и одакле су пошли и куда иду?” Владика Николај Велимировић

juli/srpanj 2015

23

Kladanj i Vlasenica su dvije opštine koje su udaljene 30km jedna od druge, ali pripadaju različitim entite-tima i etnički su podijeljene. Stanovnici nisu upućeni jedni na druge i bez obzira na blizinu ova dva grada veoma rijetko se susreću i veoma rijetko posjećuju susjedne gradove.Projekat „Boje mira“ je mirovna akcija mladih iz Klad-nja, kojom žele da izgrade kulturne veze sa mladima iz Vlasenice. U sklopu ove akcije, mladi iz Kladnja su izlagali svoje slike u Vlasenici, a mladi iz Vlasenice svoje slike u Kladnju, koje su i poklonili jedni dru-gima. Prvo je bilo planirano izlaganje u Vlasenici, međutim, u to vrijeme politička situacija u našoj zemlji nije bila dobra, zbog napada na Policijsku stanicu u Zvorniku, tako da je datum izlaganja pro-longiran, te je pred učenike koji realizuju projekat postavljen veliki izazov. Oni su pokazali hrabrost i veliku želju da doprinesu miru i stvaranju pomirenja i povjerenja, te su uz dodatne napore održali veoma uspješne izložbe u oba grada.

Izložba u Vlasenici je održana 26. 05. 2015. godine, u Domu kulture, gdje je načelniku opštine Vlasenica Dragoljubu Todoroviću uručena slika sa motivima Kladnja, kao poklon načelnika općine Kladanj Jusufa Čavkunovića.Razgovaralo se i o mogućoj saradnji Narodne bib-lioteke Vlasenica sa javnom bibliotekom iz Kladnja, jer u Kladnju postoje likovne radionice, koje i kultur-ni radnici iz Vlasenice žele da rade u svom gradu.

Izložba u Kladnju, na kojoj su bile izložene slike um-jetnika iz Vlasenice, održana je 04. 06. 2015. godine u Domu kulture Kladanj. Izložbu su posjetili učenici osnovnih i srednjih škola iz Kladnja i zabilježena je velika posjećenost.Iako su pred ove mlade ljude postavljeni veliki iza-zovi, oni su ovom akcijom pokazali veliku spremnost za izgradnju mira na ovim prostorima. Kroz kulturu, kroz ono u čemu oni smatraju da su najbolji i što rade sa ljubavlju, stvaraju prijateljstva i brišu nevi-dljive granice koje su između njih bile postavljene.

BOJE MIRA

PRO-Budućnost

24

RAZGOVARAJMO...

O PRO-Budućnost-i

Forum građana Tuzla, partner na projektu PRO-Budućnost, koordinira i vodi okrugle stolove u zajednicama uključenima u PRO-Budućnost. Na dosad održana dvadeset dva okrugla stola tim projekta PRO-Budućnost je zajedno sa istaknutim pojedincima i angažiranim individuama započeo proces dijaloga o teškim, ali značajnim temama. Na okruglim stolovima učestvovale su preko 324 utje-cajne osobe.

Vehid Šehić, Forum građana Tuzla:‘’Ove aktivnosti vezane za Projekat PRO-Budućnost su jako bitne. Bitne su i radi naše budućnosti, ali i da bi došli do nekog mira mi moramo prvo ugraditi razumijevanje i povjerenje među nama kao građ-anima ove države i jako je bitno početi odozdo, od ljudi koji u lokalnim zajednicama osjećaju i pravdu i nepravdu, osjećaju taj mir i nemir. Ne misli se samo na mir da nema rata, postoji socijalni mir i baš ovo vrijeme pokazuje da ljudi napuštaju ovu državu upravo što osjećaju određenu nesigurnost, ekon-omsku, socijalnu. Mi želimo da potaknemo da ljudi koji pokušavaju graditi donose na drugi način kako bi afirmisali ono što bi bilo karaktersitično za BiH, a to je taj život i filozofija života u kojem živimo, a koja upravo afirmiše razumijevanje, povjerenje, solidarnost koju smo mi, nažalost, izgubili ili treba nešto teško da se desi da bi pokazali ljudsko lice kao što su bile poplave gdje su ljudi zaboravili „ko je ko“ i „šta je ko“, nego su gledali kome je potrebna pomoć i upravo želimo da afirmišemo te pozitivne vrijed-nosti kroz serijal okruglih stolova.’’

Prof. dr. Nerzuk Ćurak:‘’Dvadeset godina je od okončanja rata, dvadeset godina od okončanja radikalnog nasilja, a mi smo tek u pionirskoj fazi iskrenog razgovora, o najtežim pitanjima naše bliske prošlosti. Naime, ove tribine koje mi organizujemo po cijeloj zemlji imaju jedan zajednički smisao, a to je da uvjerimo ljude koji dolaze iz različitih zajednica, da bez obzira na ra-

zličite historije, različite interpretacije onoga što nam se desilo život ima svoj smisao, on se nastavlja i ignorirati ono što se desilo je, po mome sudu, neš-to najgore što nas može zadesiti, jer ako ignorira-mo ono što nam se desilo onda će nam se historija ponoviti, ali šta je tu važno. Ono što se da primjetiti je da je vrlo teško postići konzensus o najtežim pi-tanjima naše bliske prošlosti, ali ja bih rekao da je to preduvjet da možemo da izgrađujemo jednu kul-turu mira, mirno društvo, društvo slobode i pravde. Da bi to postigli najvažniji je pristup.’’

Načelnik Općine Goražde dr.sci. Muhamed Ramović:’’Općina Goražde i Općina Novo Goražde uključeni su u Projekat PRO-Budućnost od samog početka i da-jemo doprinos, i vrlo su aktivni svi oni koji su u ime Općine delegati ovog tijela, i drago mi je da su već kroz niz primjera ukazali i naveli slučajeve toleranci-je, poštivanja ljudskih prava na području općine Go-ražde, da nemamo bilo kakvih incidenata, da imamo suživot i da smo upućeni „jedni na druge“. Općina Goražde je primjer jedne lokalne zajednice u BiH i to dokazujemo svaki dan i to želimo da budemo i u perspektivi .’’

juli/srpanj 2015

25

ДРУКЧИЈЕ

“Отисци мултиоригиналнеБосне и Херцеговине”

Након прошлогодишње графичке радионице у Почитељу и одржаних изложби графика “Отисци мултиоригиналне Босне и Херцеговине” у Сарајеву, Бања Луци, Требињу, Широком Бријегу и Мостару, те три пратеће панел дискусије “Повезујућа умјетност и промјена“, студенти академија ликовних умјетности из ових пет градова поновно су се окупили – овај пут у касно прољеће, на ликовној колонији у Босанској Крупи, поновно уједињени око љепоте, заједништва, креативности...

PRO-Budućnost

26

DOBRO SE DOBRIM VRAĆA

Živiš život svojŽiviš da proživiš vrijeme života svog

Ako si u dobru pjevaj, ali drugene zaboravljaj

nemoj da te pjesma zanese da ne vidiš i ne čuješ

pjesmu koju pjevaju tvoji prijatelji tvoje komšije, tvoji najbliži

da ne čuješ plačne osjetiš njihovu bol

kada je prisutna utopljena u tugu

Svoju radost života dijeli sa svimaPokloni malo dobrote

prijatelju u nevolji Dobro će se za dobro vratiti Dobro će se dobrim platiti

Dobro za dobroZlo za zlo

Ko mala dobra činičiniće i velika

kad mu se ukaže prilikaNije teško činiti dobro

teško je u tome istrajatiDobro je da si tui u dobru i u zluPrijatelju pravi

Dobro je svjetlost kojaobasjava kuda god prođe

dobro je da si tuprijatelju stari

Zijada ZekićMostar, 09.05.2008. godine

Inspirirani izložbom grafika, učesnici/e panela “Povezujuća umjetnost i promjena” u Mostaru otišli su korak dalje i sa nama podijelili i dio sebe čitajući pjesmu Zijade Zekić:

juli/srpanj 2015

27

PRO-Budućnost

28

Prijateljskiprojekat

Svi Zajedno, grupa koja je sačinjena od mladih is-pred različitih crkava i vjerskih zajednica, a koja je dio Međureligijskog vijeća Bosne i Hercegovine, imple-mentira projekat „Animiranje rizične grupe mladih u cilju doprinosa međureligijskom dijalogu i jačanju civilnog društva“ od decembra 2014. godine, ko-jeg implementiraju Catholic Relief Services (CRS) i Međureligijsko vijeće u BiH pod pokroviteljstvom Ambasade SAD-a. Projekt okuplja srednjoškolce od 15 – 18 godina iz 12 zajednica u BiH, odbora za međureligijsku suradnju Međureligijskog vijeća; Orašje, Brčko, Bijeljina, Goražde, Livno, Banja Luka, Doboj, Zenica, Trebinje, Žepče, Bihać i Tuzla. Jedan od najvećih ciljeva grupe mladih Svi Zajedno je doka-

zati da mladi ljudi iz različitih zajednica mogu zajedno raditi, bez obzira na religiju i nacionalnost. „Međutim, kada pogledamo u prošlost i sjetimo se dešavanja koja su se nažalost desila u ratu u BiH, možemo se složiti da je teško pokazati i dokazati mladim ljudima da trebamo raditi zajedno i ne gledati na stvari koje nas čine različitima, već se potruditi da nađemo ono što nas spaja. Upravo smo mi ti, grupa mladih Svi Za-jedno, koja će dokazati da je život u etnički heter-ogenim zajednicama moguć i uspješan“, istakao je jedan od dugogodišnjih članova, Alen Vidović. Mla-di iz ovog projekta pridružit će se i nekim aktivnos-tima projekta PRO-Budućnost.

N O V O S T I I Z P R O - B U D U Ć N O S T - i

KONKURS

PozivamosvenevladineorganizacijeuBosniiHercegovini,posebnoonekojepredstavljajumarginalizovanegrupeilisabavezaštitomipromocijompravamarginalizovanihiranjivihgrupadaseinaovajnačinuključeupraćenjemedijaipošaljusvojeprijedlogeuciljunagrađivanjaonihnovinarkiinovinarailiemisijakojenaprofesionalannačiniukontinuitetuizvještavajuosocijalnoisključenimgrupamaikojisvojimizvještavanjembitnoutičunapromjenustavovaipodizanjesvijestijavnostioosnovnimljudskimpravima,podstičućirelevantneinstitucijedasistemskirješavajuproblememarginalizovanihgrupaunašemdruštvu.

Mrežazaizgradnjumira

raspisuje

zanovinarskunagradu“SrđanAleksić”zaprofesionalnoizvještavanjeomarginalizovanimgrupamaukontinuitetuiza

razvojdruštvenoodgovornognovinarstva

NakonkursumoguučestvovatiorganizacijecivilnogdruštvaizBosneiHercegovinekojedo31.avgusta/kolovoza2015.godinepošaljuprijedlogeemisija,medijailinovinarki/novinara,kojiprofesionalnoiukontinuitetuizvještavajuomarginalizovanimgrupamaunašemdruštvuitimedoprinoserješavanjuproblemaovihdruštvenihgrupaupraksiirazvojudruštvenoodgovornognovinarstva.

Prijedlogtrebadasadrži:

- obrazloženjeorganizacijekojašaljeprijedlog(dojednestraniceA4)- najmanjedvijesnimljeneemisijeilinajmanjedvaobjavljenateksta/priloganovinara/novinarkekojeorganizacija

kandidujezanovinarskunagradu„SrđanAleksić“kojinisustarijiodgodinudana- obaveznaielektronskaforma

NovinarskenagradaSrđanAleksiććesedodijeliti21.septembra/rujna2015.naMeđunarodnidanmira.

Prijavemožeteslatinaadresu:HelsinškiparlamentgrađanaBanjaluka,MišeStupara68,78000Banjalukailinae-mail:nagrada@hcabl.org

NovinarskanagradaSrđanAleksićseovegodinedodjeljujeuokviruUSAID-ovogprojektaPRO-budućnost.

KONKURS

prijateljprojakta medijskipokrovitelji

www.rtrs.tv

Mjesečno nagrađujemo najbolje PRO-Budućnost trenutke koje uhvatite unutar PRO-Budućnost zajedni-ca, panela, aktivnosti, razgovora, terenskih akcija i posjeta. Pošaljite jednu fotografiju, recite prijateljima,

skupite najveći broj lajkova i osvojite PRO-Budućnost poklon paket!

Nagradna igra je aktivna svaki mjesec!

Ovaj dokument je pripremljen uz pomoć Agencije za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država (USAID). Stavovi autora izraženi u ovoj publikaciji ne moraju odražavati stavove USAID-a ili Vlade SAD-a.