Konlrolu emod fuToliono VolkeportaLaje jedan od najtajnoviti-jih i istovremeno najlep5ih no-vinarskih Lanrova. A ako medu

Lanrovima postoji hijerarhija, onda jena samom tronu, jer s pravom mnogireportabt zovu kraljicom novinarstva.IreportaLa" kao i drugi novinarski Lanrovi,ima svoja pravila stvaranja. Medutim, neretko se de5ava da su najbolje reportaLeupravo one kada autor zaboravi pravilai stvori je na talasu emocija. Naime, niu jednom drugom Lanrunisu tako prisutneemocije: u pripremi snimanja, radu naterenu, u montaLi i naravno na kraju -kod gledalaca. Ako je upu6ena poruka sti-gla do ciljne grupe, onda je ta reportaLauspela. Takve su sve one koje vas terajuda se zamislite nad iznetim problemom,pa ako potom pomognete junaku repor-taLe, organizujete akciju da sredite svojenaselje...

A kako kontrolisati emocije?Tu si na podetku storije. Dokument

vremena, Livota, trenutka. Desilo se. ImaSje. Storija je tu, treba je samo ,,uhvatiti".

Tajmer kamere nepogre5ivo odbroj avavreme potro5eno na traci. Kontrola tonaOK. Mikrofon ,,hvata" i najti5i Sum u pro-storu, duboko potisnute emocije: drhtaj

glasa, bol, nadanje. Tu je knjiga snimanja.Cini se sve je spremno. Pozicija kamere,mikrofona, okvirna pitanja zarazgovor. Aonda? Konkretan primer:

Dete ispred kamere je upla5eno. Odipune suza. Istovremeno imam L,el1u daute5im malog sagovomika i da podnemsnimanje. Pitam ga pla5i li se kamere,kalem da i odrasli imaju tremu od mik-rofona. DetekaLe ne brine njega kamera,ve6 kako 6e njegovi vr5njaci reagovati nanjegovu pridu na televiziji. U tom trenutkusam Zelela da odustanem, jer ne znam dali 6u ga i koliko povrediti tokom snimanja,ili joS i vi5e posle emitovanja reportaLe.Umesto toga, kaLem detetu da ce ga nje-govi drugari razumeti i da 6e se ponositinjime. Redenica za redenicorn, uglavnomfunkcioni5e. Dajem neprimetno znak sni-matelju da ukljudi kameru. Postavljampitanja. Moje emocije izkontrolisane. Jasam reporter koji beleZi. U toku snimanjaemocije su dist luksuz. Kako razgovorodmide, sve su teLa pitanja i odgovori.Mali5anu drhti glas, a ja, ja ga ponovovradam - da zabeleLim najtananiju, naj-iskreniju, najskrovitiju emociju. I imamje. Storija je tu u rukama. Zavrlavamosnimanje. Sada treba samo paziti dane iz-

makne u montaZi. Napraviti pravi odabiri spakovati dediji Zivot u jedan minut i 20sekundi. Gledam materijal, pravim odabirtonskih inserata. Dete mi je odrZalo dasLivota. Na osnovu odabira tonskih insera-ta, shvatam da nisam kontrolisala emoci-je. Ostavljam trake. Potrebno mi je vreme.Emocije, koje na tankoj Zici skliznu, nedaju dobru pridu.

Konadno montaLa. Sekunda za sekun-dom, stvara se prida. Niko od nas nekomentari5e, pridamo Zivot redima deteta,sve na5e dece rodene i odrasle prerano ugodinama rata, sankcij a, stradanj a.

Nikola prida o svima nama i svimanama. Stvorili smo storiju ,,Zovem seNikola". Nije ostavio ravnodu5nim ni jed-nog dlana na5e televizijske posade. A da li6e gledaoce? I ono najvaLnije, ho6e li ga.na pravi nadin razumeli njegovi drugovi?

Emitovana je. Da li je dobra? DA.Dala je emocije iizazvalaih. Probudila jegledaoce i uzburkala emocije.

Poziv prvog gledaoca da ponudipomo6 detetu, usledio je posle nepunih petminuta. Tada sam znala da sam autor do-bre reportaLe, one koja Zivi. I da su emo-cije shva6ene na pravi nadin, kao i to da6e vrinjaci raz;umeti Nikolu, da ga nisamuzahtd povredila. Sada i ja imam pravona luksuz emocija. Ali ne preterano i nepredugo. Jer nema reportera koji moZe dajede novinarski hleb od jedne storije, makoliko ona dobra bila. eeka na mene novoiskustvo: zanatsko, profesionalno, ali iemocionalno.

e, nemojte ni da poku5avate danadete ovaj pojam u novinarskimudZbenicima. Teorija taj fenomen

ne poznaje. Ali, praksa pokazuje da su6e upravo pacijenti svakog prosednog no-vrnara, tokom cele karijere, dovoditi narub nervnog sloma, uni5tavati mu najlep5etrenutke privatnosti, skradivati mu i onakokratak Zivotni vek

Ono 5to pacijenta (ni razliditim odostalih humanoidnih pojava jeste dinje-nica da umesto problema, pacijent imaProblem. Dotidni Problem, bilo 5ta daje u pitanju, po mi5ljenju dotidnog paci-jenta zasluhtle da mu se posvete makardve stranice novina ili dva minuta pro-grama. Zalto? Zato !to, opet po mi5ljenjupacijenta, Problem ima takoreii globalniznataj i zato Sto bi njegovo re5enje do-prinelo ,,onome za lta smo se borili". Dabi novinaru, tako tragidno neupu6enom,Problem bio razja5njen, pacijent ie ko-risiti svaku priliku da ga: a) pozove; b) iz-bombarduje gomilom prete5kih mejlova;c) natovari mu na vrat drugog pacijenta sistim Problemom.

Nesretni novinarpoku5ade da od Prob-lema napravi nekakvu pridu, misleii da tunjegove muke prestaju. Ali, avaj... Prob-lemi 6e se i posle toga nastaviti. Posle ob-javljivanja u medijima, Problem 6e dobiti

Pociientimq ProblemTomoro Skrozzonove dimenzlje, izroditi novi Problem.Ako se to ipak ne dogodi, a pacijent sena neko vreme primiri, sasvim je sigurnoda 6e uskoro prona6i novi Problem, istotako vredan (ako ne i vredniji) novinarskepaLnje.

eitava stvar, naravno, izgleda bez-nadeZno ukoliko novinar ne poku5a daprimeni bar jednu od strategija o kojimase u novinarskim Skolama ne udi ama ba5niSta, a koje stari novinarski vukovi vrlodobro znqu. Njihova iskustva ka?u dabi pre svega trebalo izbeci i samu pojavupacijenta. U tom smislu, najbitnija je re-dakcija: vredelo bi, naime, ostati nem naapsolutno sve telefonske pozive anonim-nih ditalacalgledalaca. Ukoliko se tadajavite, sasvim 6ete sigurno biti prinudenida, posle niza pohvala na va5 radun,dotidnom ponudite broj svog telefona ilisvoju e-mejl adresu. Ako ne uspete da gaizbegnete i pacijent ipak krodi u va5 Livot,

muke koje vam slede uspe6ete da ublaLite(i samo ubIaLite, jer va5 pakao sada jevei podeo) - ako: a) ne odgovarate natelefonske pozive s nepoznatih brojeva;b) ne odgovarate na pozive s pacijento-vog telefonskog broja; c) ne reagujete namejlove; d) odgovorite na poziv, ali tihoizgov arajudi redenicu,,Na sastanku sam";e) ponovite sve navedeno pod d) nekolikodesetina puta. Pri svemu tome, bitno jeostati ljubazan, eventualnu odgovornostza neobjavljivanje pride o Problemu pre-baciti na urednike, obe6ati da iete udinitisve Sto moLete, s napomenom da su vammo6i ipak ogranidene urednidkom voljom.I tako do u nedogled. Ili, tadnije, do onogtrenutka kada 6e i pacijentu postati jasnoda mora da nade neku novu fuvu.

Pored toga Sto ima Problem, pacijent seod ostalih humanoidnih pojava razlilrtrje ipo tome Sto je jako uporan, Sto 6e vas na6ima gde da se sakrijete i Sto nema apso-lutno nikakvog obzira prema dinjenici daste i vi ljudsko bi6e, da i vi ponekadLeliteda spavateljedetell*ite. Zbog svega toga,borba s njim zahtevate gomilu nerava i,Sto je jo5 teZe, pomirenost s dinjenicomda pravog leka zapravo nema. BaS kao ineke retke vrste virusa, jednom zaradenipacijent bi6e tu dak i kad mislite da ste gaodavno odstranili iz svos sistema.

t3novembar 2004 www.mediart.org link