NOLIT

BEOGRAD–1987

BranislavNušić

HAJDUCI

Pođohjednomsvomeprijateljudagaposetim,alinezatekohtamoninjeganinjegovugospođu,

većnjihovudečicu.Seladecanakućniprag,čitajunekuknjiguismejuse.Uzehdavidimiiznenadihsekadvidehdačitaju jednuodmojihknjiga,kojanijenikakonamenjenadeci. Istrgoh imknjigu izšakauzreči:

–Ovonijezadecu,ovojanisamnapisaozavas!–E,pavinapišiteneštoizanas!–rećićemidečica.–Dobro.Dajtemirečdaovonećetečitati,ajavamdajemrečdaćunapisatineštozavas.I,evo,jaotkupljujemdatureč.Pružamdečiciknjižicukojaihmožeutolikovišezanimatiakoim

kažemdaovapričanijepotpunoizmišljena,većdasamjeja,usvomedetinjstvu,odistinskipreživeo,atoćerećidaovapričaopisuježivotdecekojasudanašnjimdanomčitaocimadedovi.

Ako se moji mali čitaoci iz ove priče nemaju čemu poučiti, izvesno je da će se imati čemunasmejati.Najvišemoždameni. Ja ću se tomenjihovom smehu radovati, jer dečiji smeh je najvećaradoststarosti.

1.oktobar1933.godineBeogradČikaNušić

I–NAHRASTOVOMSTABLU

Tamoizaposlednjihkuća,naširokojpoljaniaotprilikedvestametaraoddunavskeobale,ležaloje

jednovelikohrastovostablo,dakomesusegranevećosušile.Tostablojeprenekegodinenanelavoda.Bilasprolećavelikapoplava,paseDunavrazlioipotopiopoljailivade,šumeisela,teiščupaonegdenatrulihrast,poneoganasvojimvalimainekakotu,kodnašegagrada,seknulavodatetajhrast,koznaizčiješume,ostaonalediniisaddobrodošaonama,deci,dasetuzbiramokadsmodokoniislobodniodškole.

Bilonasjedesetinakojismosvakogbožjegčetvrtkainedeljetuokapali.Tusunamublizinibileroditeljskekuće,auškolismosenekakozdružili.Nemožeserećidasmobilinajboljiđaci,alismobilidobri drugovi. A teško je bilo biti dobar đak kadmi sve slobodno vreme, kada bi trebalo da učimolekcije i radimo zadatke, provodimo ovde na stablu. Tek što ručamo, tek što ispustimo kašiku, a mispodbijemoknjigepodmišku,pahajd’nastablo.Tuseiskupimopazajednokrenemouškolu.Akadsevraćamo iz škole, ako je otvoren prozor u kući, bacićemoknjige kroz prozor, a ako nije, uletećemoukuću,odrezativelikukriškuhleba,bacitiknjige,pasvetrčećinastablo.

Bilojeitakvihkojisukojiputdošli,akojiputne,alinasšestoricasmobilistalni.Tosubili:ŽikaDronja,MileVrabac,SimaGluvać,MitaTrta,LazaCvrcaija.ČedaBrbadolaziojesamonedeljom.

ŽikaDronja je bio dosta vredan i uvek je revnosno učio lekcije, alimu nekako bog nije dao daupamtištouči.On,naprimer,naučilepolekcijuizzemljopisaidagatogačasazapitaš,odgovoriobitirečporeč.Alidokdođeodkućedoškole,aonzaboravi.Jedanputtakoprofesormuveli:

–Žiko,tinisinipročitaolekciju?–Jesam,gospodine,–braniseon–iznaosamjevrlolepo!–Pazaštojesadneznaš?–pitaprofesor.–Zaboraviosamjeuzputdoksamdošaoodkućedoškole!ZvalismogaDronjaštojebionekakosavrasklimatanisvejenanjemuvisilo.Njegoverukeinoge

nisuizgledalekaodasuizrasleiztela,negokaodasuprišivene,onakootprilikekaokadpravišlutkuodkrpčićapajojprišiješnogeiruketesvakazasebeklima.Kadtrčiilikadigramete,atebesvestrahdamuserukailinoganeotkine.

A nije bio samo dronjav nego i brljav kao prasac.Njegove knjige izgledale su kao da su bile uturšiji;njegovipismenizadaciizgledalisukaozemljopisnekarte,saogromnimokeanimanasvakojstraniispisanimmrljamaodmastila.Onnijepisaosamopohartijivećiposvomelicu,poodelu,pokošulji.Kaddođeuškoluidonesepismenizadatak,dasečovekčistouplašiodnjega;licegaravo,nosmodar,košuljašarena,haljineisprskanekaodajemastilomkrečiokućuanepisaozadatak.Pajošakoganateraprofesordaseumije,ondazlopostajegore:razlijemusemastilopaizgledakaomolovaniđavo.

MilasmozvaliMileVrabac,alineznamzaštosmogatakozvali.Imaoje,istina,običajdazavremečasajednakotrparukeudžepove,davadiotudsuhemrvicepadaihgricka,alinećebitidasmomuzbogtoga dali takvo ime.Pre će biti drugonešto. Jedanput se vraćamo iz škole, a namau susret ide jedansveštenik.Mimuse svi javljamo i skidamokape, aMilebašu taj čas strpao rukeudžepovepa tražimrvice.SvešteniknaszaustavipaseokreteMilu:

–Mali,jesilitiđak?–Jesam!–velimuMile.–Adanemaštislučajnovrapcapodkapom?–Nemam!–veliMile.–Pavidim,znaš,–kaženjemusveštenik–Neskidaškapunisvešteniku,pavelimbojišsedatine

odletivrabac!

Ieto,odtogačasasvigaokupismoMileVribac,pamutakoiostadetoime.Vrabacnijebionajgoriđaku razredu,bilo je i gorih.On je čakčešćeznao lekciju izhrišćanske

naukeiliizistorije,pačakjejedanputznaoilekcijuizzemljopisa.Izsvihostalihpredmetanijeumeonidazine.PitagajedanputprofesorZoologije:

–Zaštoti,Mile,barjedanputnenaučišlekcijuizzoologije?Aonmuveli:–Neidemiuglavu,gospodine!–Ameni–velinjemuprofesor–neidenikakouglavudaćeštimoćiprećiustarijirazred!MitaTrta jebiovrlodobardrug ibio jevrlodobra imekana srca.Kadprednjimgovorišnešto

žalosno,aonseodmahzaplače.PrenekidanVrabacdobiojedinicuizračunice,pamestodaonzaplače,zaplakaoseTrta.TolikogatoražalostiloštojeVrabacdobiojedinicu.

Trtajemogaobitidobarđak,samodanijebilenj.Svedrugojoškako-tako,alimujenajtežebiloujutru da se digne iz postelje.E, lakše bi bilo izvući natovarenakola iz blata; lakšebi bilo pomaći smestamagarekadseuzjoguniioduprenogama;lakšebibiloiznetibureodstolitaraizpodrumanoTrtuizvućiizposteljeujutru.Inijedaneće,hoćeon,pačakpružijednunogu,papružidrugu,alionoštojenajteženanjemutoostaneupostelji,panimaći.ZatosugasaminjegoviukućizvaliTrta,pajetoimedoneogotovouškolu.

Anijeonbiolenjsamopridizanjuizposteljenegočakikodrazgovora.Moraškleštimadamuvadišrečiizusta.Kadmuprofesorpostavikakvopitanje,onsenajprepočeše,paondapogledasvenasredom,papogledautavanitekondaserešidapogledaprofesoruuočiidamuodgovori.Alineodgovaraonakokaoštobi’mi,negoizgledakaodamuodgovoriležeunekojdubokojtorbipaihtraži,traži,traži.Iuvekodgovarakratko,jergamrzidadugogovori.Pitaga,naprimer,profesor:

–Recitimeni,Mito,jeliMesecudaljenodZemljeikoliko?–Jeste!–odgovoriMita.–Šta,jeste?–upitaprofesor.–Udaljenje!–odgovaraMita.–Kolikojeudaljen?–nastavljaprofesordacediodgovoreodnjega.–Mnogo!–odgovoriMitaTrtaitustane.Možeprofesorčinitištahoće,možepostavljatikakvahoćepitanja,možepokušavatinasvemoguće

načinedamuizmamijoškojiodgovor,aja,Trtanidamakne.OnjeubeđendajeMesecmnogoudaljenodZemljeiodtogaubeđenjanećenizaživuglavudaodstupi.Takoiizhrišćanskenauke.Pitagagospodinkatiheta:1

–Zakolikojedanabogstvoriosvet?–Šest–odgovoriMita.–Dobro,–veligospodinkatiheta–aštajekogdanastvorio?–Redom–odgovaraTrta.–Pakojimredom?–pitadaljegospodinkatiheta,aliTrtaneodgovaraviše.Onjekazaosveštoje

znaoionnalazidajedovoljnokazao.Zaštobiseumaraogovorećidalje?LazaCvrcajebionajmanjimeđunama.Zatosugavaljdaizvalitako.Biojenekakoinajveseliji,

umeojedanassvenaemeje.Umeojedaidenarukama,umeojedaprebacinoguokovrata;umeojediseiskezi i izbulji oči kao žaba; umeo je pljuvačkom da gađa; umeo je da zviždi kao da ima sviraljku uustima.Jedinamanamujebilaštojepokojiputmucao.Anijemucaokadjeovakosnamarazgovarao,umeoječakvrlolepoitečnodapriča,aličimgauškoliprofesorprozove,anjemuzapneneštougrluiodmahpočnemucati.

–Jel’titotakoodrođenjamucaš?–pitagagospodinprofesor.–Ne,–odgovaraCvrca–ranijenisammucao!–Paotkadmucaš?

–Otkadsampošaouprvirazredgimnazije.–Ajel’totakoizsvihpredmetamucašilisamoizmoga?–pitaprofesor.–Nemucamkadradimgimnastiku!–odgovaraCvrca.TakojeistoradioiSimaGluvać.Nijebiogluvkadsnamaigrairazgovara,auškoli,kadgodne

znalekciju,aonsepravigluv.ZatosmogaiprozvaliGluvać.Imalisuprofesorimukesnjime.Onigapitajujedno,aonsepravidaniječuoštagapitaju,paodgovaradrugo,onoštozna.Tako,naprimer,pitanjegaprofesor:

–Kaži timeni,Simo,ukomesuvekuSrbiprimilihrišćanstvo ikosubiliprvihrišćanskiučiteljimeđunjima?

ASimazapne:–Kosovskabitkajebila15.juna1389.godinenaPoljuKosovu.Turskuvojskujepredvodio...–Stani,stani,nepitamte to!–nadvikujegaprofesor,aSimanastavlja jošvišimglasom– tursku

vojsku jepredvodio samsultanMurat, a srpskuvojskusrpskicarLazar.Vojske su se sukobilena reciLabu...

–Stani,brate,pobogu!...–vičeprofesor,pasedižesakatedreišakommuzapušavausta.–Jel’tinečuješdobro?–pitagaprofesor.

–Jeste,nečujemdobro!–veliSima.–Zato,–veliprofesor–vidim,jatepitamjedno,atimiodgovarašdrugo.Dobro,idinamesto!ItakotiseSimanekakoizvuče.Alikadjevideodamutodobroprolazi,aonseizbezobraziopa

počeodapreteruje.Presebardržaoistogapredmeta,paprofesorgapita jednulekciju,aonodgovaradrugu, onukoju zna, ali sad počeo čak i predmete da brka.Profesor ga pita zoologiju, a onodgovarazemljopis.Pitaga,naprimer,profesor:

–Kažitimeni,Simo,kojeseživotinjenazivajukopitarima?AkakoSimanemapojmaotome,odgovara:– Naša se država graniči sa istoka Bugarskom, sa severa Rumunijom i Austro-Ugarskom, sa

zapada...Profesorprostodapobesniitreskaknjigomokatedru,aSimanastavlja.Razumesedatonijemoglodaidetakojednako;profesorimavećdosadilo,ađacipočelidašapćuo

tomekakoseSimapravigluv.Aonoštosešapćečujesekaoionoštoseglasnokaže.Dočulitoprofesoripa ti jednogadanauđeunaš razredkaonekakomisija: razrednistarešina, još jedanprofesor i školskilekar.Posedaše,papozvašeSimupredase.Simakaouvidedamuovoneštonijedobro,pastaopredtabluisvekolutaočima.

–Kakosetizoveš?–pitagalekaritovrlotihimglasom.Simauvidedajetozamka,papokušadaseizvuče:

–Nisamčuoštamepitate?–odgovaraonlekaru.–Kakotijeimeiprezime?–pitaopetlekar.–ImačetiridokazadajeZemljaokrugla.Prvije...–Stani!–viče razredni starešina.Sima se zaustavipanasprelete sveočima,kaohteobidanas

upitajelidobro.–Akakotisezovuotacimajka?–pitaopetlekartiho.–Molim?–opetSimakaobajaginiječuo.–Kakotisezovuotacimajka?–ponavljalekarpitanje.–AmerikujepronašaoHristiforKolombo–odgovaraSima.Profesorilekarpogledašesemeđusobomatadaćerazrednistarešinašapćućireći:–Jamislimdabinajboljebilopovalitiga,ovdepredcelimrazredom,naklupu,skinutimučakširei

opalitimudvadesetipetbatina,alitakokrvničkidabarmesecdananemožesestinastolicu.Ilekarionajdrugiprofesorsložišesestim,aSimakadtoču,iakosušaputali,udariuplač.

–Nemojte,molimvas,gospodine!–Kako,kako,pazartičuješkadmišapućemo?–zapitalekar.Simasezbuni,alisebrzoizvučeizzabune.–Čujem,al’samonajednouvo.–E,akosamonajednouvočuješ,ondaćemotiudaritisamopolovinubatina.Hajdesvlačičakšire!–Jaoj,gospodine,nemojte,evoovogtrenutkapročuosaminadrugouvo.–Pročuosi,jel’?–Jesam!–E,pa,deder,recitimenikakosezoveš?–ponoviopetlekaršapatom.–ZovemseSimaMladenović–odgovorilepoiglasnoSima.–Akakotisezovuotacimajka?–opetprošaputalekar.–OtacmisezoveToma,amajkaMarija.Komisijajebilazadovoljna,azadovoljanjebioiSimaštonijedobiobatine,alijezato,zaprevaru

svojihnastavnika,biootpuštenizškolespravompolaganjaispita,kojiispiton,razumese,nijepoložio,tesadponavljaprvirazred.EtotakavjebioSimaGluvać.

Štosemenetiče,teškojerećikakavsamjabio,jersuomenipostojalaraznolikamišljenja.Jednisumislilidasamrđav inevaljao,adrugi sumislilidasamdobar.Tako,naprimer,moji roditelji,otac imati,bilisumišljenjadasamjanevaljalodete;mojiprofesori,itosviodreda,kaodasusedogovorili,bili sumišljenjada samrđavđak,a ja ličnobio samopetmišljenjada samvrlodobrodete ida samodličanđak.Jedinoštomogusampriznatitojedanisamvoleoškolu,ikadsammogaodaseizvučemdaneodem,bilojetozamenepravouživanje.Jedanputmezaboleozub,itomeodistinskizaboleoiobrazmisečaknaduo,pamemajkanijepustilauškolu.Tomiseneobičnodopalo, iotadakogagodukućizabolizub,janeodemuškolu.Zaboliocazub,janeodem;zabolimajkuzub,janeodem,zabolisestruzub,janeodem;zabolibratazub,ajaopetneidem.Profesorimi,međutim,tonisuuvažilištojazbogtuđihzubanedolazimuškolu,negomibeležiliizostanke,ikaznilime.Itakosamja,nikrivnidužan,azbogtuđihzuba,stradao.

Inače sam bio vrlomirno i poslušno dete, te nemogu da razumem zašto sam tako često izvlačiobatine.Nijedasamčinionekekrivice,negosvezbognekihsitnica:ilirazbijemprozor,ilirazbijemsestriglavu, ili upalim slamuna tavanu, ili se preturim i padnemukorito sa potopljenim rubljem, ili sipammastilouslatkoodružakojejemajkaizneladasehladikadgajeskinulasavatre.I,eto,svetakozbognekih sitnica sam izvlačio batine. A te batine sumimnogo smetale u napredovanju u školi. Tako, naprimer, jedanputmeotacistukaopredsampolazakuškolu.Razumeseondadanisamznaolekciju.Komožedapamti lekcijukadizvučebatine.Profesor,dabome,prozovebašmene, jer, tostesviprimetili,profesorinekakonamirišuonogkojineznalekcijupabašnjegaprozivaju.Pitameprofesor,ajačupkamkaputigledamutablu.Natablinepišeništa,ali jaopetgledamutablu, jergdebihinačegledao.Teknećuvaljdaprofesoruuoči?Pitaprofesoropet,alijaneodgovaram;pitaonipotrećiput,neodgovaram.

–Patineznašlekciju?–veliprofesor.–Znaosamje,alimeotacistukaopredsampolazakuškolupasamzaboravio–branimseja.–Azaštoteistukao,crnisine?–pitaprofesor.–Zatoštonisamhteouškoludadođem,aonjehteonasiludamenatera!–A,tako–veliprofeeor.–Epa,sinko,pozdravisvogaocasamojestraneirecimudasamgaja

umoliodateisprebijakaoseoskudžukelu.Eto,takogapozdravi!–Hoću,hvala!Eto takavsamotprilikebio ja.Asadznatekakvojebilonašedruštvokojesesvakogbogovetnog

danaokupljalonahrastovomstablu.

II–ČETVRTAKPOSLEPODNE

Četvrtkomposlepodnetekšto ispustimokašikuoručku,amiodmahnastablo.Nemamoškolepa

ćemopopodnepasvedomrklamrakapresedetiirazgovaratisedomilevolje.Ačetvrtakposlepodnenekakojesladak,slađenampadanegonedelja.Nedeljajebožjipraznik,a

četvrtakjeradnidan,kaoisvakidrugiradnidanunedelji,panamtoštonemamotogadanaškoleizgledakao da smo zajeli nešto. Istina, profesori računaju da će nam četvrtak posle podne dobro doći da sespremimoizzadatihlekcijaidaizradimopismenezadatke,alikadbi’takoradili,nebinamčetvrtakbiosladak.Naštobinamondabiočetvrtak,akomoramoitogdanaučiti.MileVrabackaže:»MenijesvakičetvrtakpopodnemaliUskrs!«

Ikakve tisverazgovorenevodimomičetvrtkomposlepodnenahrastovomstablu,krajdunavskeobale.O svemu i svačemu što sekodnasdešava, ili štookomsagledamo, ili što smočuli ili naučili.Vidimo,naprimer, lađunaDunavu; još jevrlodaleko, tek je samodimnaglašava, i odmah skrenemorazgovornalađu.

–Štabitivoleo,–pitaCvrcaTrtu–štabivoleo,dasilađaili‘tica?–Jabihvoleodasam‘tica,–veliTrta–slobodansam,letimgdehoću,alađajevezanazavodu,ne

možedaleti.–Jest,‘tica,al’dođelovacpametneupuškudramlije,2pananišani,padum...a‘ticazakovrne.A

lađunemoželovacdagađa–velimuCvrca.– Jabihvoleoda sam lađa!–veliDronja. –Voleobih zato, brate, štona lađi imakujnapakad

ogladniš,možešdajedeš.–E,bašsiglup,Dronjo,–rećićeMileVrabac–panejedelađa.Tomogudajeduputnicianelađa!Inastavljamotakorazgovorolađidoknamštodrugoneodvučepažnju.Praćnese,naprimer,ribica

iznadpovršinedunavskei,razumese,odmahćemoonjojrazgovarati.–Jeliribabržaodlađe?–pitaGluvać.–Pabržaje,dobome,inačekakobimogladapobegneispredlađekadnanjunaiđe!–velimudro

Trta.–Al’‘ticajebržaodribe!–tvrdiGluvać.–Zašto?–pitajudrugi.–Paimakrila,aribanemakrila!–Pajest!–kaoodobravajusvi.–Ajabih,iporedtoga,voleodasamriba–veliGluvać.–Ašto?–pitamogasvinaglas.–PaprvozatoštobihmogaodapreplivamDunavidesetidvadesetputanadan.–E, to jeste!–uzvikujemosvi ičistozavidimoGluvaćuštoćepreplivatiDunavdeset idvadeset

puta.–Ajošzbognečegvoleobihdasamriba!–dodajeGluvać,sadvećponosanštoosećadanasje

osvojio.Misesvipretvaramouznakpitanja,igledamogapravouustadačujemoštaćereći.–Kadneznamlekciju,ajaćutimkaoriba.Kadsamriba,moramdaćutim.–Jest,al’dasiriba,nebiteprimiliuškolu!–dodajeCvrca.Povodomtogaprelazimonarazgovorštabikovoleodabudekaoživotinja.–Jabihnajviševoleodabudemtigar,–rećićeDronja–pakadriknem,dadršćuprofesoriodmene.

Uh,štobihuživao!Zamisličaszoologije,papitameneprofesor:»Znašliti,Žiko,štajetozoologija?«–»Zar ja, tigar, padane znam šta je zoologija. Ja samzoologija!«–grmnem ja pa škrgutnemzubima i

riknem,aprofesorzoologijedreknekaojarekadgakolju,papoletipravonaprozor,razbijegaglavomiskočidoleudvorište.Ajasepopnemnaprozordvemaprednjimšapama,pajanjegaondapitam:»Kažitevisadmeništajezoologija?«E,takobih,vidiš,uživao!

–Abilikogaodnaspožderao?–pitaVrabac.–Tebenebih,mršavsikoglista.AliovogaTrtubašbihpojeosvelikimapetitom.–Aštobašmene?–braniseTrta.–Pazatoštosipunačak,kaoprasence.I,daznaš,nebihtepožderaotakvogkakavsi,negousosuod

kiselamleka.–E,jesiglup,Dronjo,–smejeseGluvać–otkudtigarjedesvoježrtveusosuodkiselamleka.Nego

imašti,prijateljumoj,daprogutašnjegaovakvogkakavje,sakaputom,košuljomicipelama.–Uh,scipelama!–učiniDronjaipogledablatnjavecipelenaTrti–bašdamunegutamcipele.–Ati,Mile,–pitaGluvać–štabitivoleodabudeš?–Ja?–zamisliseVrabac.–Jabih,pravodakažem,voleodabudemroda.–Pajes’!–primetneGluvać.–Boljerodanegovrabac.–Nijezbogtoga,–objašnjavaMile–negoonako,voleobihdabudemroda.Viigratedolenaulici,

ajasedimgorenaodžakukaocarnaprestoluigledamvasodozgo.–Jest,kaocarnaprestolu–podsmevamuseCvrca.–Kadrodauvekstojinajednojnozi!Nestoji

valjdaicarnaprestolunajednojnozi.–Aotkudtiopetznašjel’stojiilinestoji?Jesilikoj’putvideocara?–Nisam!–E,paštoondagovoriš?–Al’kakoćeš,tonijelakoceodandastojišnajednojnozi?–pitaDronja.–Zašto,brate,–objašnjavaVrabac–kadmiseumorijednanoga,ajapređemnadrugu.Akaddođe

jesen,aja...prr...pr...pr...pr...pahajd’uAfriku.OdletimuAfriku,patamoskinemikaputipantaloneilegnemnapesak,jerjetamo,znaš,velikavrućina.Idokseviovdemrzneteprekozime,jatamouAfricileškarimnatoplomepesku.Akaddođeproleće,ajaopetdoletimovamodavidimkakoste.

–Bre,patibitobesplatnoputovaouAfriku?–uzvikujeoduševljenoGluvać.–Besplatno,dabome!–E,tojedivno!–oduševljavaseGluvać.–Bogami,nebihmujanikadvoleobitiroda!–primećujeDronja.–Azašto?–pitakaouvređenoVrabac.–Pazato,brate,štomorašdagutašžabe.Rodasehranižabama.Nekidedođavolaionouživanje

štobesplatnoputuješuAfriku,kadmoramdagutamžabe.–Nijeistina,rodanejedežabe!–braniseVrabac,iakosevididaseisamomnjemuzgadilo.–Jede!–tvrdiodlučnoDronja.–Jasamsvojimočimagledaorodukrajbare,uzelažabuukljun,pa

doktrenešokom,onajeproguta.UtomečasuseliceuVrapcaiskrivi;njemuseučinidaosećažabuuustimaidamuklizinizgrlo,pa

seujedanmahsetiposlednjegarazlogadaseodbraniodžabe.–Nijeistina,nejedežabe,jerštabijelauAfrici?RodaceluzimuprovedeuAfrici,panećevaljda

tamogladovati?–ImaiuAfricižaba–veliDronjastakvimpouzdanjemkaodajeproveovekuAfrici.–Nema!–tvrdiodlučnoVrabac.–Tamosuvelikežege,paisušisvakabara.Tamonemabara,agde

nemabara,nemanižaba.–OndauAfricirodagutazmije!–dodajeDronja,auVrapcaseiskriviliceividišlepokakomuse

togčasasmuči.Ućutasmo svi i svako od nas zamisli Mila Vrapca kako guta zmiju. Da prekine ćutanje, reći će

Cvrca:

–Jabih,brate,najviševoleodabudempas.–Uh,padatevežuzalanac–velisadvećpakosnoVrabac.–Štozalanac?Jabihbiodresiranpas,panemoradamevežu.–Janebihvoleodabudempaszbogbuva–primećujeDronja.–More,kakvebuve,stresemsepapopadajusvebuve–braniseCvrca.–Janebihvoleonikaddabudempas!–veliVrabac,saočitomnameromdasvakomepokvariželju,

samozatoštosunjemuzbogžabepokvarili.–Tojenajbolje!–veliCvrca.–Živimukućikao idosadštosamživeo,anekaoGluvaćštobi

voleodabuderibapamoradaživiuvodi.A ti,Dronjo,kadbibio tigar,moraobidaživišušumi,aVrabackaorodamoracelogvekadastojinajednojnoziidagutažabe.Ovakojakaopasopetostajemufamiliji;jedemsveštojedumoji.Istina,spavamušupi,alimoguiuhodniku,akosamčist.Paondalajemnakogastignemimogudaujedemkogahoću.Zamislitegospodinaprofesoraistorije.Onimapiknameneidajemistalnodvojke,ajakaopasmogudaimampiknanjega.Oniinačeideuvekulicomzamišljenizabrinut, kao da je on kriv što je propalo srpsko carstvo na Kosovu. Pa on tako ide ulicom, a ja sezavučempodklupuićutim,pakadonnaiđe,ajatek:»Hav,hav,hav,hav!...«pagaujedem,aonvrisnekaomačekadmustanešnarep.

–Abilikogaodnasujeo?–pitaTrta.–Nebih,akobihujeo,najvišebihvoleoDronjidapocepampantalone.–Aštobašmeni?–buniseDronja.–Pazato,brate,štotebiiinačevisepantaloneispadajutisvakičas,pabardatiolakšam.Etozašto.–Trto,rećićenatoMileVrabac–znašštabititrebaodabudeš?–Šta?–pitaTrta,kojijeiinačerazmišljaoinikakonijemogaodasesetištabiontrebaodabude.–Najboljebibilokadbitibioslon!–Zaštoslon?–pitaTrta.–Tako,neznamzašto,–veliMile–al’binajboljebilokadbibioslon.–Ati?–zapitaćemeneCvrca.–Janeznam,–snebivamseja,pamitekujedanputpadnenapamet–jabihnajviševoleodabudem

lokomotiva.–Ua!–dreknuVrabaciudariusmeh–palokomotivaniježivotinja.–Jeste,brate,zaštodanije?–branimseja.–Imastomakižderekaosvakaživotinja;diše,ide,ima

očiigleda,epazaštoondaniježivotinja?–Zatoštonemakrvi!–velimudroGluvać.–Dabome,–prihvatiodmahVrabac–nemožedaserodi.Jesilitičuokojiputdajelokomotiva

olokomotivilamalulokomotivu?–Aštamislite,–zapitaćeTrta–kojejači,lokomotivailislon?–Jačajelokomotiva!–tvrdiVrabac.–Jamislimjačijeslon!–tvrdiopetTrta.–Istina,more,kadbiseneštouhvatiliukoštacslonilokomotivapaseporvali,kobikogaoborio?–

pitaCvrca.Iondanastajedugaraspravaiprepirkaokotoga.Jednitvrdedabilokomotivaoborilaslona,adrugi

dabislonoboriolokomotivu.Paodlokomotivepređemonarazgovorooblacima,paondaolubenicama,paondaovešticama,paozmajevima,paovelikomzvonunaSabornojcrkvi. I tako razgovaramobezkraja, dok neko ne predloži da igramomete, te Sima Gluvać izvuče iz džepa loptu od kučine, pa sepodelismoudvataboraizaigrasmopoljanomlopte,svedoknepadeveče.

III–NEDELJA

Anedeljomvećdrukčebiva.TadameđunasdođeiČedaBrba,jeronješegrtkodpekaraparadnim

danomnemože,anedeljomporanijošuranuzorutegami,kaddođemo,zatečemovećnastablu.ČediBrbijepravoimeČedaBarbić,alijedanput,napismenomzadatku,onusvomepotpisupojede

onoaipotpišeseČedaBrbić.Jeli,bogati,Čedo,jel’setvojdedazvaoBrba?–pitanjegaučiteljidućegčasa.–Nije,gospodine!–velimuČeda.–Pa,znaš,vidimtisepotpisuješBrbić,parekohdatisenijeneštodedazvaoBrba!Eto,odtogadanaostademuimeBrbainikogadrukčijenijezvao.Biojenašškolskidrug,zajednosmosvršiliosnovnuškoluiprvirazredgimnazije.Kadsmoprešliu

drugirazred,onjeidaljeostaouprvom,paiodatlegaisteralitejeotišaoupekarskešegrte.Iosnovnuškoluonjenekakosvršionajedvitejade.Nijeonprelazioizrazredaurazredzatoštoje

nešto znao, nego se svaki učitelj spasavaodamuneostane i dogodineu razredu, pa ga guraonavratdrugome.JerČedanesamoštoneučisamnegojekadarceorazreddapovučezasobom,tedasvadecadignurukeodškole.Biojepravanapastizaučiteljeizadrugoveđake.Jedanputgaučiteljtrećegrazredabašpitaootvoreno:

–Bogati,Čedo,štotidolazišuškolu,štonesediškodkuće?–Pasedeobih,gospodine,–veliČeda–alimajkamikaže:»Bogati,Čedo,štotisediškodkuće,

štoneidešuškolu?«pajakaohoćudaposlušammajku.–Aštatikažeotac?–Otackaže:»Biraj,sinko,jal’škola,jal’dacepašdrva.«–Ati?–Ajaizabraoškolu,bolješkolanegodacepamdrva!–Pakadjeboljaškola,Čedo,ondaštoneučiš?–pitagaučitelj.–E,kadbihučio,–veliČeda–ondanebibilaboljaškola.Biojenajjačiurazredu,svismogasebojali.Nesmešsnjimdaseposvađaš,jerodmahtedohvati

zagušu,apodmetnetinekakonogu,pasepružišnazemlju,aontikleknenagrudi.Nosiojeuvekijedanmalinožićupojasu,panamje injimepretio.Igrdnoje lagaoosvomjunaštvu;pričaonamjekakojeovogaoborio,paonogaoborio.Pričaonamjekakojeonkadargvozdenušipkudaprevijerukama;kakojekadarpunakov3 vodeda diže zubima; kako sumunudili tri stotine dinaramesečnoplate u jednomcirkusudaserve.Mismoznalidalaže,alismomoralidamuverujemo.

Abio jepravedan:uvekjezaštićivaoonogakoji jeslabiji.TakojedanputCvrcaprospestaklosamastilomna propis nekogaMilete Savića.AMileta je bio kudikamo jači odCvrce. Pa on uzme onajpropisinateraCvrcudagapoliže.UzesiromahCvrcaipolizaonajpropisinagrdisepolicukaopravicrnac,alitoMiletibilomalopahoćejošidagatuče.TadaseBrbaisprsipredMiletupamureče:»Enema,sinko,nateraosigada tipoližepropis,polizao,paeto ti!Štahoćešviše?Vidinjegaslabogpahoćedasetuče:‘ajdudrinameneakosmeš!«IMiletaućuta,nirečinereče.

Eto, takav jebioČeda. Inače,kaođakbio jedabogsačuva.Kadučiteljgovori lekciju,onhvatamuveilidoneseudžepublatopapravikugliceigađanjimađake;ilidoneseiglu,pakadjenajvećatišina,aonubodedrugadosebe,paovajvrisneiskočiizklupeuvazduhkaodagajefederizbacio.

Idajetosamo,aliidrugačudaječinioČeda.Čuje,naprimer,zvoncekojejavljadaćeučiteljućiurazred,aonukradeisakrijeikreduisunđersatable,pakadučiteljhoćedaispišekakvurečenicu,aonzavirujelevo,zavirujedesno,saginjeseizatable,pitaredara,aredarmuvelidasusunđerikredabilidomaločasnasvommestu.Uzmeučiteljpapregledaskamije,4preturanamdžepoveinigdesunđeraikrede.

Pakadsevećzamoriogrešnik,aonseokreteČedi.–Čedo,nećutiništa,alimikažipoštenojesilitiskloniosunđerikredu?–Nisam,gospodine!–braniseČeda.Posleveć,kadmiodemokući,afamulus,5čistećirazred,nađeufuruniisunđerikredu.Ajedanputjedoneovrapcauškolu.Kakogajesakriodanikoodnasneprimeti,nisadneumemda

vamkažem.Aneznamnikakogajepustiodanikoneprimeti.Sećamse,zadaonamučiteljnekurečenicudaispišemo.Učiteljstaokodtablepaispisuje,amisvipoleglinaklupepaprepisujemo.Tamanučiteljudaritačkunakrajurečeniceimisvizanjim,atekvrabacpr’nuizklupe,paobletinajprerazred,azatimpočedasegruvauprozor,hteobinapolje.Učiteljuzdrhtaodljutine.

–Kojedoneovrapca?–grmiučitelj.Svićute.Učiteljpočedaispitujejelikovideokojepustiovrapca.Mismosviudušiverovalidaje

toČeda,alinismomoglisvedočiti,prvozatoštonismovideli,adrugo,idasmovideli,nebismosmelisvedočiti,jerbinasČedaposlepremlatio.

A jedanput je još nešto gore načinio. Doneo je nekakav prašak. Bog bi ga sveti znao gde ga jenabavioikomugajedao.Doneoga,padoksmomizavremeodmoraigralipodvorištu,onposuopocelojškoliizmeđuskamija.Svršiseodmorimiulazimosviusvojeklupe,aučiteljsedazastoipočinjedagovoriorađanjuizalaskusuncaiostranamasveta.Govoriontakonama,pazastajeigledanas.Ceorazredsečeše.Itonijedasečešekaoštopristojipočešatise,većsviseiskrivili,drapajuseponogama,češuseozadnjuskamijuizavuklilenjireukošuljupagrebuleđa.

–Štosedrapaš?–viknuučiteljnaprvognakogamupadepogled.–Štosedrapaš?Nisisevaljdakupaoodrođenja?

–Jesam,gospodine!–Paštosedrapaš?Učitelj nas grdi tako, pa prilazi skamijamada istegli uši prvomeko se počne drapati, ali tek što

priđe skamijama, spopade i njega svrab, pa sad da vidiš čuda i nevolje. Ispituje učitelj i drapa se,odgovarađakidrapase.Naposletkunisamučiteljnijemogaovišeizdržati,negoionuzeolenjirpagazavukaoizaleđaičešese.Kadnajzadvideučiteljdavišenemoženionnimidaizdržimo,raspustiškoluimiveselojurnusmokući.Razumese,uzput,gdegodsmonaišlinadrvoilinakućniugao,mismosečešalikaomečkaokamen.

Eto,zatosuČeduučiteljiguraliizrazredaurazred,dasespasunapasti.E,alitojetakonekakoimoglodamuseprođekrozosnovnuškolu,aliugimnazijiokretošedrugi list.StegošeČedu,pamunedadošedadiše.Ostavili gadaponavlja prvi razred, i nije ni polagodine izguraoponavljajući, pagaisterašeizškole.

Lunjaoje tadanekovremebesposlenipraviotristačuda, tesvakidanzadavaobrigeocuimajci.Jedanputgačakdoveožandarmkućiipopretioroditeljima,akonepripazenasvojedete.Tadaseonirešedagadaduušegrte.Razumeseitujebilopovuci-potegni.NećeČedaušegrteilibašiakohoće,neidemusenasvakizanat.Štogodmuotacimajkapredlože,aonnađenekuzamerku.Akomupredložedaidenaobućarskizanat,aonnaprćiusta:

–Jest,padasesavulepimćirišom.–Padobro,‘ajdeukrojače.–Nevolimzbogigle;svakičassenabodem.–Akakobibilo,Čedo,dapođešukovače?Tojebašdobarzanat.– Dobar je, samo ne volim zbog čekića.Majstor uvek ima čekić u ruci.Majstor krojač, kad se

naljuti,pafljisnešegrtapoglavi,aontometrom,jermujeuvekpriruci;obućargađašegrtakalupom,akovačkimajstorklepnetečekićem,patiprsnelobanjakaolubenica.

Etotako,svakomezanatuonnađeprigovor.Naposletkusložišeseioniroditeljidapođeupekare.Voleojegrdnodajedeperece,pamutonekakobiloprimamljivo.

Od togadoba,otkako jeotišaou šegrte,ČedaBrbadolazi samonedeljommeđunas,nahrastovostablo.Itogadanaonnamuvekkazujeosvojimpodvizimaijunaštvimaihvaliseilažeužasno,alisemisvipravimodamuverujemo.

IV–AVANTI,GENERALE!6

DavamispričamjedannestašlukČedinkojije,bome,naneovelikešteteinevoljemnogimnedužnim

ljudima.Biovašar,velikigodišnjivašar,pasesleglotusveisva.Gmiženarodkaomravizmeđukola,šatrii

gomilaespapa.7Ovamoležipozemljigrnčarija,tamodrvenarija,staklarija,gvožđarija,paondačitavabrdalubenicaidinja.Ašatradošatre.Ujednojseprodajeplatno,beloišareno;udrugojgotovoodelo,utrećojmedenikolači,učetvrtojperle,dugmad,igle,konci,češljeviihiljadudrugihsitnurija.Tamodaljeopetnamotkama ležikrovodzelenila,apodnjimstolovi–puninaroda,kojipijeuzsvirkuciganskihsvirača;padoovogopetkrčma,doovetrećaitakoredomponekolikokrčmipodplatnomilizelenilom.Paonda šatragde segađanišan izgluvepuške,pakrugobeležendebelimkanapomzategnutim izmeđ’stupčića, aukrugu tanki štapićipobodeniuzemlju,paoviokokrugabacajugvozdenekoturove, tekopogodiikoturmunajašenaštapić,dobija.Daljetamovrteška,kojusmozvaliringišpil.Podvelikim,vrlovelikimamrelom,visedrvenakolaikonji,padecaplate,posedajuukola,ilipojašukonje,zasviravergl8i amrelpočnedaseokreće, tenastanekikot,vrisak idovikivanjeonih izkola i sakonja iovihštosuopkoliliringišpil.Izaringišpilapanorama.Kućicaodplatnainaulazujedandečaksvirautrubutezbirasvet,ajedanmršavkosprljavomkošuljom,zgužvanimkaputomipolomljenimcilindromnaglaviukazujeiz svega glasa kakve se sve veličanstvene stvari mogu videti u panorami: »Bitka na Sevastopolju«,»PožarMoskve1812.godine«,»OpsadaPariza«ipunojošdrugihslika.Paondacirkus.Unjemujedandečkokojiseprevrćeprekoglaveiprevijanavratilima;jedančovekdižeterete,adrugi,savnamazanbrašnom,poceodansecerekaisvimuodredaodvaljujušamare.Izacirkusaprostranopoljeitusajamstoke: ovce, koze, krave s teladima i konji koje izjahujuCigani te prikazuju kupcu njihove vrline. Izakonja, u polju, čitav logor kola. Pod kolima privezan seoski pas, a kraj kola vatra, oko koje čitavaporodicaonihkojisuodjutrosiliodjučejošstigli,koznaotkud,avečerasćeilisutradasevrate.Tukrajkolaonikuvajujelosebi,aukolimaspavaju,teihtakojevtinijestaje.

Agužvailarmaigmižeonasvetina.Cenjkase,nadvikuje,treštebubnjeviitrube,derusenasavglastrgovci, te izgleda ti da svevri i ključaunekomvelikomkotlu, onakootprilikekakoće to izgledati upaklu.

Najveću pažnju ovoga vašara privukao je jedanTalijan, i oko njega su se najviše tiskale gomilegledalaca.On jenosiona ramenu jednogmajmunaobučenogugeneralskoodelo,koje je sam izmislio.Crvenepantalone,azelenmundir9sasrebrnimdugmadimaicrvenepaletuške10sasrebrnimresama.Naglavimucrvenkalpak11sabelomperuškom.Obedrumuvisisabljica,anogemubose,nemaničizamanicipela. I dok mu na ramenu čuči ovaj general, kako ga on zove, dotle na uzici vodi jedno ošišanopsetance,aosedlanomalimkonjskimsedlomsauzengijamakojevisesastrane.

Talijanstanegdevidičistprostor iodmahseokonjegaskupigomila.Podviknenešto talijanski iuniformisani majmun mu skoči s ramena na zemlju pa onda otpočne vojničke vežbe. Talijan mukomanduje,amajmunvršisvepokomandiigledanassveredomitrepćeočima.Izvučesabljuizkanijeimašenjomekaodasečeneprijateljskeglave.Paondamugazdadajednumalupuškuinakomanduvršisvepuščaneradnje;metnepuškuispredprsa,radiodavanjapočasti,pajeprebaciprekoramenaimarširakaopravivojnik,panišani i sve,sveradionakokakomugazdanaređuje.Alinajlepšimu jesvršetak.Gazdaizvedeosedlanokuče,pogladigapaviknemajmunu:

–Acavallo,generale!12 – amajmun skočiu sedlo i lepoobjaši, pa čakmetne i nogeuuzengije.Zatimmugazdapodvikne:

–Avanti,generale!–iosedlanpaspotrčiukrug,nosećinaleđimaovogmaloggenerala.Gazdamujošdovikuje:

–Saluto,generale!–štoznačidapozdravi,iondignejednuručicu,ispružiprsteinaslonijenavrhkalpaka,panaskobajagipozdravljavojnički.

Kadtakoobiđepet-šestputakrug,gazdagaskineskonja,uzmemukapusglaveidamujeuruke,tezađemeđunasdazbiranovac.Nekomubaciparu-dve,nekonebaci,tekopetonzbereovde,zbereonde,pamudobroideposao.

IČedaje,kaoimisvi,gledaoovogagenerala,itonejedanputnegoponekolikoputa,iprvamisaokojamujetomprilikomdošlauglavubila je takakoćedanapravipakost igužvu.Ačimmujetakvamisaodošla,odmahjepristupioidajeudeloprivede.

Otišaotamo,nakrajvašara,gdesukola.Išaojeodkoladokolapamerkaopsevezanepodkolima.Tražio je kakvuvelikuovčarskudžukelu i našao jednu sa repompunimčičaka i pakosnudo zla boga.Jedvajojprišao,ulagujućiseinudećijojparčemesa,kojejeodkućenaročitozatoponeo.Kadjeuspeoda jeopitomi,on jeodreši ipovedesobomuvašarskugomilu.Potražio jeodmahgomilusabranuokomajmuna iosedlanogpsa, i stao jepozadigledalacanegurajućiseuprve redove.Njegova jedžukelastalnorežala,al’onjujeumirivao.ČekaojenestrpljivokadćeonajTalijanviknuti:akavalo,đenerale!azatim:avantiđenerale!ČimjeČedačuokomanduavantiđenerale!znaojevećdajegeneralkrenuonasvomekonjuiodmahseproguraokrozgomiluvukućiovčarskudžukelu.

Isadnastaječudokoje jeČedapakosnopredviđao.Ovčarskadžukelaarlauknu13odbesa iskoči,kaopoma’nitalazverpapravonagušuonogaosedlanogpsa,nakomejegeneraljahao.Inastadegužva,vrisak, cika i rusvaj. Jaoj,bogomili, što senapravinesrećada tiprostonaiđu suzenaočiodžalosti.Konjzajednosasedlomvaljaseuprašini,skičiiprevijase,adžukelagaopkoračilaikoljega.Generalpodkonjem,zaglavilamusenogauuzengiji,odleteomukalpak,skrhalamusesabljapapištikaozmijauprocepu, jernemožeda se izvuče.Agazda,Talijan,čupakose iudarakorbačempodžukelida spasesvojeumetnike.Diglaseprašina,cika,vriskaagomilatiskasesvevećaidigladrekukaodagorikuća.Jedni viču: »Ua!«; drugi: »Drži se, đenerale!«; treći: »Držite džukelu!« a četvrti ovo, a peti ono.Tekdiglasetakvadrekaivreva,kaodajenastupiosmaksveta.Adžukela,konjigeneralvaljajusepozemlji,iizmešalinogeirukeiglave,paneznaškojekomerod.

Iujedanputsedesineštoneobičnoštonikonebimogaoočekivati.Generalsenekakoizvučeispodgomilei,dalidapomognesvomeprijateljukonju,dalidanatajnačinpotražispasasebi,tekonskočipravonaleđadžukeli,uzjahaje izagrličvrstookovrata.Isadtekdasivideokakvosečudonapravi.Džukela, koju ni batine nisu preplašile da napustimegdan, kad oseti generala na leđima, strese se odstraha,arlauknu,pasunukrozgomiluudivljitrk,iprođekrozvašarkaotaneizpuške.

Lele, kad se sad zatalasa gomila i nastade jedna jurnjava! Ceo vašar kliknu kao u jedan glas:»Avanti, đenerale!«Džukela juri kao poma’nitala, general polegao po njoj i stegao je oko vrata; svetnapustiosve,iposaoiespap,papoleteodagledačudoitiskaseidovikuje:»Avanti,đenerale!«Pakakonavalila gomila sve veća, to nastala gužva, guranje i obaranje, vrisak i psovka, pa se napravio jedanurnebeskakavsejošnigdeinikadnijedesio.Pauonojnavaliigurnjavisvetinajošiispreturalasvenaštajenaišla;pokrhaleseiispreturaletezgesaespapom.Ovamoserasulestakleneđinđuve14ičešljeviiogledalca; tamo se prevrnula ‘alvadžijska tabla, pa se petlići od šećera valjaju po blatu, a ‘alva seumeckalakaonepečenotesto;tamoopetprevrnulasetezgasamedenimkolačima,pasevaljajupoblatusrcasaogledalcimaistihovimainapravioseuopštetakavpolomdatemorasrcezaboletikadpogledaš.Pamalojeto,negoseistokausplahirila.Otrglisekonji,paletepovašaru,tejošvećistrahzadaju;jednomagare,kaodamujekotonaručio,ušlomeđugrnčariju,paserazobadaloičiftetimalupaonugrnčariju,lonceitestije,kaodajepodnadnicupogođenodasvepolomi,aodnekudnaišleipreplašenekrave,paupaleugomilubostana,dinjailubenica,ipočeledanabadajulubenicenarogove.I,uopšte,napraviosetakavjedanlomidrekaipiskakaodajenastupiosmaksveta.

OnajgrešniTalijanštojedoša’odazaradikojuparu,legaonazemljupazapevaičupakosu.Plačegrešnik odmuke i od bola, jer odemu, neznano gde, ceo njegov kapital, sva njegova zarada.A za to

vremegeneraljezdinadžukeli,izmakaoizgomilevašarske,dočepaosedrumapaproletakrajpešakaikraj kola koja idu ovamo. Putnici se ustavljaju, gledaju za njim i krste se, jer razumeju još džukelu,džukelakaoisvakadrugadžukela,alinemogudarazumejukakvaje tonapastšto joj jašenagrbačiucrvenim pantalonama, u mundiru sa srebrnim dugmetima i sa paletuškama na ramenima sa kojih visesrebrnerese.Krsteseičude,paodmahujuljudiglavominastavljajuput.

AkadseTalijanmalopribraodprvogudaranevolje,dižese,poverijednomžandarmusvojekuče,pogodisesnekimCiganinom,prodavcemkonja,teuzjahajednoggologkonja,azanjimpođošejošnekiCiganinakonjima,teudarišetrkomdrumom,upoteruzabeguncima.

Prštekopita,diglaseprašinadrumomkaodajeoblaksnebapao,adžukela,kadjeosetilazasobompoteruičulauzvike,nadalaujošdivljijutrku.Najzad,kadnaiđedrumomjednavećagomilaljudiipočeuzdignutimbatinamada uzvikuje, ne bi li sprečila dalje bekstvo džukele, ova svrnu s druma, udari uzplaninu i zađe u šumu. Ali je već i samu džukelu izdala snaga te, dašćući teško, isplažena jezika izakrvavljenihočiju,posrnunajzadiprostresepozemljikaopuškompogođena.Generalseotkačiodnjeiogledalevoidesno,pakadčuuzbrdouzvikeitutanjpotere,aonseuspuzauzdrvoušumiiizgubisemeđ’granamailišćem.

NajzadTalijansaCiganimastižedomestagdejeležalapremorenadžukela,ikadvidedanematujahača,onsesetiodmahgdećebiti.Zađeoddrvetadodrveta,ipodsvakimizviglavu,doknespazinavrhujednogapreplašenogagenerala,kakočučinagraniiunezverenogledanasvestrane.Dugosutrajalemolbeitepanja,dugomamljenjeidovikivanje,doksegeneralneoslobodistrahaisiđepolakonaramesvomegazdi.Talijaniđeneralseslatkozagrlišekaobraćarođenaipođošeimsuzenaoči.

EtoitakvejestvariznaoČedadanapravi.

V–MATAMUTA

KadseovakokažeMatamuta,svakobipomisliodajetokakavjapanskiadmiral,čuvenjošizrusko-

japanskograta1904.godine.Anije.Matamuta,tojemutaviMata,kogasvadecazovuMataMuta,pasetedverečispojilebrzimizgovorom,teizgledajukaojednareč.

Matamutajeodrođenjanem,alikažudaječudoodsnage.Bionamjevršnjakpogodinamaikozna,da jemogaoučiti školu, biobimožda i naš školskidrug, aovako,nikogaodnas i ne zna.Onživiudrugomkrajugradaimalosedružisdecom,jerneumedagovoripaizbegavadruštvo.Onjemusamoznamoičujemo,jersemeđ’decomuvekpominjenjegovoimekaonekostrašilo.Kadsedvojeprepirumeđusobomkojejači,čuještek:»More,štosepravišjunak,tebebiMatamutazapojaszadenuo!«

DabomedasupričeojunaštvuisnaziMatamutinojprešlevećubajku.Tako,pričajudeca,kakoseMatamuta samo nasloni leđima uz puna kola lubenica pa se odupre nogama, i prevrne kola. Pa ondapričajukakoonuzmekamentežakstokilaiprebacigaprekokuće,kaoštobinekoodnasprebaciomališljunak.PapričajukakoMatamutauhvativolazarogovepamuizokreneglavukakoonhoće.Ištatisvenepričajuonjegovomjunaštvuinjegovojsnazi.Kažu,nesmenaMatamutuniodraslidaudare,akamolikojinjemuravanpo,starostiilibašistarijigodinuidve.

Pričaju deca kako se na šest nedelja pred rođenje Matino javio njegovoj majci u snu arhangelGavrilo,pajojrekao:

–Ženo,bogćeteobdaritimuškimčedom,pamejeposlaodateneštopitam.Bognemožejednomesvome stvoru podariti sve darove, a drugome ništa, nego svakome čoveku po jedan dar, a on neka seposleuživotustaradapribaviostaledarove.Zato,vidiš,jaidolazimdatezapitam,ženo,štaželišdaGospodtvomesinupodari:pametilisnagu?

–HvalaGospodunasvakomdaru,–odgovoriMatinamajka–aliakojabiram,jabihviševolelasnagu.Štaćemupametdagamuči,nekamudasnagudasemožeprobijatikrozživot.Jaznammnogeljudekojisuzbogvelikepametipatili,anikonijepatiokomejebogpodariovelikusnagu!

Takorečežena,patakoibi.BogMatinijepodariopamet,alinijemupodarionijezik,jerjezikjezatodatčovekudasvojupametrečimaiskaže,akad,pametinema,naštomujezikdaludostikazuje.

EtotakojeMatamutadošaodovelikesnage.Takobardecapričaju,iakonikoodnasnijepoznavaoMatamutu.

Ačestosmoonjemurazgovarali,naročitokadnijebiomeđunamaČedaBrba,jeronnijevoleodarazgovaraonjemu.Hvalioseuvekisamda je junak,pamunekakobilonemilodaseovećemjunakugovoriunjegovomprisustvu.

Jedanput, sećamse,bilo je tounedeljuposlepodne,paČedapričaneštoosvomjunaštvu.Laže,razumese,alisemisvipravimodamuverujemo.

– Prekjuče – veli nam on – naišao jedan ribar, veliki, snažan, razbarušene kose, a šakemu kaolopate.Jabiosamuradnji,aonsvratiodakupilepinje.Bacimiparezajednuauzedve.

»Hej,more,tiuzedve!«velimjanjemu.»Padvesamtiiplatio!«Patakorečporečteudarismousvađu.Onpotežešakudameudari,amenizaigrasrceiudarikrvna

očipaskočimnanjegaidočepamgazagušu.Aonviknu:»Jaoj,puštaj!«»Ostavijednulepinjupadatepustim!«Onbacilepinjuajagaizguramnavrata.Danijeostaviolepinju,udaviobihga.Svisedivimokobajagi,aCvrcaćetekreći:–Adalibi,Čedo,mogaotakodaščepašzagušuiMatamutu?

–Šta,Matamutu?–zbunisekaomaloČeda.–KakavMatamuta,tosesamotako,priča.ŠtaimamjadasebojimMatamute?

–Paznaš,kažesezanjegadajemnogojak!–dodaćeGluvać.–Amaštajak?–kaobraniseČeda.–Nebojimsejanjega!–Onprevrnekolapunalubenica–dodajeDronja.–Pamoguija!–Alion...–zinudakaženeštoVrabac.–Nekamunedabogdasesretnesamnom,–isprsiseČeda–ajabihnjemupokazao,pagavišene

bihvalilikaojunaka.–Jel’istinabismeodaseuhvatišsnjim?–pitaCvrca.–Štodanebihsmeo;tosusamopričedajeonjak.Hajde,jel’gakovideoodvas,jel’gakozna?I,odista,nikoodnasnikadnijevideoMatamutu,negosmosamoslušalionjemu.–Papozoviganamegdan–predlažeGluvać.–Štoimamjanjegadapozivam,nekonmenepozove.Nekdođeovamo,paćemodaseponesemo.

Evoovde,naovojpoljani,pasvidabudetesvedoci.–A,nećeonovamo–veliVrabac.–Kažu,onnikadnesilaziuvaroš;seditamonakrajvaroši.Nem

je,panećedagaprimenazanat,negoradisocembaštovanluk,akadnemaposla,poceodansedipredkućom,pačikmugaprođikrajnjegovekućeakosmeš.

–Aštojadaprođemkrajnjegovekuće?–braniseČeda.–Pajest,jakje!–rećićeVrabac,anaterečiČedaplanuiudarisepogrudima.–E,nebojimgase,paetoti!–viknuon.–Evo,hajdepođitevasdvojicasamnomkaosvedoci.

Idemtamodagaizazovem,nekvidionkojeČedaBrba,paneksenehvaliviše.Idižesedapođe.–‘Ajde,pođitesamnomvasdvojica!–okreteseonVrapcuiCvrci.–Štoćemotimi?–uzedasebraniCvrca.–Tako,pođite,hoćudaimamsvedoke.Vrabac odmah pristade, a Cvrci kao da ovaj poziv nije bio vrlo mio. Bojao se, valjda, ako se

Matamutarazjari,možedapotegnetedaizmlatiisvedoke.–Nemojtiništadasebojiš,pođikadtikažem!–podviknumuČedakadvidedaseCvrcakoleba.Ipođoše,amiostadosmonastablu,strepećištaliće,bože,saddasedesi.–MorećedagasmlaviMatamuta!–tvrdiTrta.–E,panemoj takodakažeš–držimustranuDronja.–NebiČedabio takohrabarkadbigase

bojao.–Ama,slušaj,–braniTrtasvojemišljenje–zarodMatamutecelavaroš imastrah,pasadČeda

Brbadaganadjača?–Pacelavarošimastrah,ali,eto,Čedanemastrah!Idokmitakobrinemo,ČedaBrba,MileVrabaciLazaCvrcaidupolakotamonakrajvaroši,gdese

većprostirudugapoljaibaštezasađenepovrćem.UpočetkuČedaimpričakakoćedapostupi:–StaćupredMatamutupaćugaupitati:»JesilitiMatamuta?«aonćemiodgovoriti:»Jesam!«–Neće!–velimuVrabac.–Zaštoneće?–Zato,brate,štojeonnempaneumedagovori.Kakomožedatiodgovori:Jesam?–Padobro,–veliČeda–akonemožedaodgovori,aonćedaklimneglavom,atotijetoisto.Pa

kadonklimneglavom, ja ćumu reći: »Ja samČedaBrba i došao samda te zovemnamegdan,da sejunačkiogledamo,jertimisemnogohvalištvojimjunaštvom,pahajd’davidimokojevećijunak.«Eto,takoćudamukažem.

–Aonskočinatebe!–veliVrabac.–Skočijest,aliskočimijananjega!TotakoČedapričadoksubilidaleko,aštosusevišepribližavalikrajuvaroši,onnekakosvetanje

itanjepriča.Veli:–Nekažem,moždajejunak.Danijejunak,nebiseonjemutolikogovorilo;aliijasam,brate,pa

videćemokojebolji!Kadsejošvišepribližiše,aČedaveli:–Najboljebibilodajanjemupriznamdajejunak,aonmenidaprizna,padaseinetučemo.Pa

jes’,zaštobambadavadasetučemo?Kadsesasvimpribližiše,aČedastadeipljesnusepočelu.–Ao!–veli–eto!–Štaje?–pitajugaujedanglasCvrcaiVrabac.–Zaboraviosamštojenajvažnije!–Štato?–Zaboraviosamdanamažemmišicezejtinom.Ato,upamti,nijedanjunaknećeizaćinamegdandok

nenamažemišicezejtinom.Kadtouradi,nikomunemoženišta.–Paznam,–veliVrabac–niMatamutanećenamazatimišice,paćeteopetbitijednaki.–Otkudtiznašdaneće?–Pazato,brate,štoseonnenadadaćemomidoći!–Nenadase,pajeste,–velimalozbunjenoČedaBrba–alitakvikaoondržekutijicusazejtinomu

džepu,pačimgapozovešnamegdan,aonsenamaže,paetoti!–Paštaćemosad!–pitaCvrca.–Jamislim,braćo,–veliČeda–dasesadvratimo,paidućenedeljedajajošuranuzorunamažem

mišicezejtinom,pačikmugaondanekprimimegdanakosme.Itakoseonivratiše,aodmegdananebiništa.Poslesmootomemnogorazgovarali,naročitopreko

nedelje,kadČedanijebiomeđunama.Jednisumusepodsmevali,drugisugabranili,teksamootomesmoiniočemudrugomrazgovaraliceletenedelje.

Kadsvanudruganedelja,aČedadođemeđunas,neštomalokasnijenegoobičnoipovezaneglave.–Štajeto?–povikasmomisvi.–Ja,uimebožje,podelihmegdan!–rečeonponosito.–Skim?–pitamosviujedanglas.–PasaMatamutom.Poslenampočepričatinadugoinaširoko.Veli,probudiosejutrosrano,parekaosamsebidaneće

međunasdoćidoknesvršisaMatamutom,pamakarglavuizgubio.Namazaomišicezejtinompakrenuotamo,nakrajvaroši,gdesuoneposlednjekuće.

–Matamuta–pričadaljeČeda–sedipredvratima,a janjemuprilazim,stanemprednjegapagapitam: »Jesi li ti Matamuta?« On me pogleda pa klimnu glavom. »Dosadio si mi«, velim ja njemu,»hvalomkakositivelikjunakikakosenikoganebojiš,pasamdošaoevodaseogledamo!«Matamutaskočinanoge,priđemiprsauprsa ipogledasmoseuoči,kaodva razjarena tigra. Jagaondagurnuhlaktomdamakneodmene,aonsevratipagurnumene.Jaseraspalihpaskočihnanjegakaolav,aonriknupanamene.Jaoj,dasivideokadseuhvatismoukoštac,pazaljuljaonmenedameobori,zaljuljahja njega; ponese onmene, ponesoh ja njega; škrguće zubima on, a škrgućem i ja. Pa se nosimo tako,nosimose;nitionmožemenedasavladanitijanjega.

MisviprestalidadišemoislušamokazivanjeČedinoisvimanamkaopredočimaslikaKraljevićaMarkaiMuseKesedžijekakodelemegdan.AČedanastavlja:

–Askupilasegomiladece,otudizonogkraja,načetilaseokonasisviskorodržestranunjemu,tekpogdekomeni.Viču,deruse:»Drž’se,Matamuto!«»Nedajse,Matamuto!«Atonjegajošvišehrabri,pa

pribraposlednjusnaguiuzdižemeodzemlje,amenipoklecnujednokolenoteposrnuh.Svaonadecaštose iskupila oko nas kliknuše: »ŽiveoMatamuta!«Amene to još više razjari: »Čekajte, čekajte, deco,videćemo!« Pa pribrah ja poslednju snagu, zakrvaviše mi oči, škrgutnuh zubima, pa ga dohvatih okopojasapabum!PadeMatamutanazemlju,a ja skočih;pamuklekohkolenomnagrudi.Mumlaonkaomedved,jerneumedagovori,spopalagapenanaustimaividišmuizočiju,damože,pojeobime.Jagadočepahzagušudagadavim,alionutometrenutkunađerukomjedankamen,pamenegrunukamenomučelo,temezakrvaviipomodremioko.Eto,totijetoštosamsadvezao,metnuosam,znaš,malolukadamisplasneotok.Akadmeudari,menetojošvišeraspali,pauzehdagadavimionvećpočedakrklja.

»Priznaješlidasamvećijunak?«pitamgaja,aonćuti.»Priznaješlidasamvećijunak?«pitamjaopetnjega,opetonćuti.»Pitamtepotrećiput,priznaješlidasamboljijunakodtebe?«Onvećnemadekud,videdasamjarešen,akoisadneprizna,damurazbijemnosizube,paklimnu

glavomkaodabihteorećidapriznaje.Tadagajapustim,dignemse,digneseion,pogledasmosejošjedanputočiuoči,ijamutadrekoh:

»Upamtimiime,jasezovemČedaBrba!«Pa,pođemovamouvaroš,aonasenjegovadecaokupišeokonjegainikominijednurečnereče.Čedazavršipriču,panassveredompogleda.–Eto,braćo,–dodade–takosamjapobediotogavašegčuvenogMatamutu.Misvićutimoigledamouzemlju,aon,kadvideto,dodade:–Dedesad,‘ajderec’tekojevećijunak,jailiMatamuta?Mismosesvidivili,aonjeuživao.Sutradan,uponedeljak,CvrcajeodnekudsaznaozaonoštojeČedavezaočeloištoimamodricuna

oku, da ga je to jutro gazda strašno isprebijao, jer je bio ukrao dve perece, i da Čeda nije ni videoMatamutu.Mada nam je svima bilo jasno da će to biti prava istina što jeCvrca saznao, ipak smo sepravilidaverujemoČedikadgodnamse,zatim,hvaliosvojimjunaštvomimegdanomsaMatamutom,iuveksmospažnjomslušalinjegovuizmišljenupričuotommegdanu,kojujeonbezbrojputaponavljao.

VI–POSLEPOBEDE

A otada seČeda još više osili. Posle pobede nadMatamutom, u koju je on već i sam počeo da

veruje,onnamniočemudrugomnijegovoriodoosvomejunaštvu.Jednenedelje,kaddođeujutrurano,onnamreče:–Ja,bome,svršihsasvojimgazdom.–Kakosvrši?–zapitasmo.–Tako,napustiosamga.Otpasaosamsinoćkeceljupamurekao:»Evoti,majstorekeceljapatraži

drugogšegrta!«–Azašto,bolan?–zapitaćegaDronja.–Pa tako,brate,potegaodameudari, a ja ti se isprsimpamuviknem:»Neudariako ti ježivot

mio!«Pogledameonpavidedasamzakrvavioočima,temeostavinamiru,ajaotpasahkeceljupamujedadoh.Apravodavamkažem,inijetoposaozamenedasedimtamouznaćve,padamesimperece,kaožena.

–Pajes’!–kaoodobravamosvi.–Zamenejenekizanat,onako,gdetrebasnaga.Naprimer,potkivač,pakonjbesan,atrebadase

potkuje,ajagadočepaozanogu,stegnem,panekvrdneakomože.–Pajel’ćešdaidešupotkivače?–pitaTrta.–Neću!–Ašto?–Pamožekojiputdaseritnekonjpadamirazbijeglavu!–Mogaobi tidabudeškovač,pagvozdenušipkunebimoraodamećešuvatru ida jeprevijaš,

negodajeuzmešpapreviješnakoleno–velimuGluvać.–Nevolimnitajzanat;trigodinedoksišegrttisamoduvašumehove.Nijetodakažešdanidva,

negotrigodineduvašumehove.–Padobro,nakojizanatmisliš?–pitamoganasdva-tri.–Pravodavamkažem,nemislimninakakavzanat.Menidamijeneštoonako...Svi sepočesmodomišljati šta li bi to»onako«bilo zgodno štobiČediBrbipristajalo, ali sene

domislismo.JedinoGluvaćštoreče:–Kadbineštostupiouvojsku?–Jasepoznajemsjednimkaplarom,–rećićeČeda–paonmenikaže:»Ti,Čedo,kakosijakikako

sijunak,kadbistupiouvojsku,dalekobidoterao.«–Paštoneideš?–pitamosvi.–Kadbimidali odmahzamajora, jabih išao,–veliČeda– al’ovako... da se ja teglim,da se

egzerciram,15damarširam,daraportiramnekolikogodinaneću,mrzime!Zatim ućutasmo nekoliko trenutaka i svi smo verovatno u tom času zamišljali Čedu u majorskoj

uniformi,dokontekprekidećutanje,pogledanassveredom,paćereći:–Jasam,braćo,rešiodaidemuhajduke.Misesvizgranusmo.Slušalismoohajducimastrašnestvari.Kazivalisunamdasutozlialihrabri

ljudikojiseodmetnuodvlasti,uzmupuškupaoduuplaninuiondačineokoliniraznazladela.Presrećuna drumu putnike pa ih pljačkaju; udaraju noću na kuće bogatih seljaka pa ih robe i, uopšte, svojomsvirepošćuizločinimapostajustrahitrepetokolini.

Vlastiihgone,dižusevelikepotereihajkezanjima,aliimteškomogudosaditi,jeroniuplaniniznaju sve staze i bogaze, sve pećine, šuplja stabla i svaki kutak gde se mogu sakriti. A i pomažu ihpojediniseljaci,prikrivajuihpodsvojkroviliimprokazujukadsedignepoterazanjima,tezavremena

izmaknu.Toljudičineiliizstrahazasvojživot,ilištosuubogisiromasi,ahajducihoćečestodaštitesirotinju,jerodnjeiinačenemajuštadapljačkaju.

Uonodobakadsamjabiodete,atojetakodavnobilo,bilojemnogohajduka.Vlast,dabome,nemožesvakomeugoditi, tečimkogastegneikaznizakakvozlodelo,ontosmatrazanepravdu,i,dabiizbegao kaznu, odmeće se od vlasti i odlazi u planinu, u hajduke.O tim hajducima su semeđu nama,decom,pričale raznolikepriče; tekako ihkuršum, tane izpuške,nebije; tekako sukadriboriti se sanajvećomvojskom;tekakopresretnubogatogseljaka,koji jepljačkaosirotinju,otmumunovacivrateonima od kojih je ovaj opljačkao; te kako oni daruju i manastire i neće nikada dirnuti u imanje tihsvetinja,negojošakotokodrugiučini,aonigagone.Ipuno,punotakvihpriča.

Sećamsejednetakvepriče,kojanasjekaodecutadazanosila.BionekiĐurđićhajduk,neznamukomokrugu;goniliga,goniliinikakodamudosade.Jednogadanadođeutajokrugnovinačelnik,paprvemurečibehu:»E,vala,nećutrenutiokomdokĐurđićaneuništim.Poćićusamličnoupoteruzanjim,hoćudasepogledamoočiuoči!«Takonačelnikpopretio,pase tanjegovapretnjačula iprepričavalasvudredom.Jednogdanadođeknjemuukancelarijujedanseljakdasežalinakmeta.Primigaisaslušaga.Žalimuseseljakkakoimajednukravicukojomhranidecu,pakmethoćedamujeuzmezaporez.Onjestedužanporez,priznaje to,aliakomožedaodradi,odradiće;aakonemože,dagakmetpočekazaporez.Binačelnikužaokadpomenudamukravicahranidecu,pabiradbiodamupomogne,tegapitakakomujeimeiprezimeionmuodgovara,anačelnikbeleži.Pitagaiizkogjeselaikadmuseljakrečekakomusezoveselo,anačelnikćenato:

–Utometvomeseluimamnogonevaljalihljudi.JačujemdaoniprikrivajuhajdukaĐurđićainosemuhranuuplaninu?

–Paima,gospodine,nemogudakažemdanema,alinisutozliljudinegoodstrahačinetako.–AznašlitiĐurđića?–Paznamga,gospodine,vid’osamgakoštosadtebegledam.–Datinijedolazioukuću?–Nije,gospodine,nebiimaoumenegdenizanoćiti,pukasamsirota.Negojednojutro,uranuzoru,

jamuzemkravicu,aprođe jedannaoružančovekpa sezaustavinamomplotu i reče:»Bi limi,dobričoveče, dao jedan gutljajmleka, putnik sam, pa sam se izmorio?«A jamu dadoh, zašto ne, putniku inamerniku valja uvek ponuditi. On ispi iz vedrice nekoliko gutljaja, pa vraćajući mi vedricu reče:»Hvala,iznajdasinapojioĐurđićahajduka!«Iodetako,ajaostahgledajućizanjim.

–Štonisiodmahjaviokmetu?–Javiosam,odmahsamjavio.–Slušaj!–rećićenačelnik.–Kadstignešuselo,javićešsekmetuirećimumojuporukudaćuja

ovihdanamoždakrenutiupoteruzaĐurđićem.–E,hvalati,gospodine,kaobogu,teakodaGospodbogdanasoslobodistraha,dadanemoimi

dušom.–Rećićeškmetu,poštotipoznaješličnoĐurđića,daitebepovedeupoteru.–Hoću,gospodine,kakodaneću!I seljak se diže, zablagodari načelniku i ode.Ne prođe ni pun sat, a načelnik dobi parče hartije,

jedaniscepankrajnovinainačistinipokrajuispisan.Pisalojeodrečidoreči:»Želeosidasepogledamoočiuočiizatotidođohnanogetedaseupoznamo.Jasambioonaj

seljakskravicomkojamuhranidecu.Čekamovihdanatvojupoteru.«Potpis:»Đurđićhajduk«.Badavajenačelniksiktaoodbesa,badavajeraspitivaokodoneseonucedulju,badavajeuzbunio

svupolicijuisvuvaroš,odĐurđićanigdenitraga,kaodajeuzemljupropao.

Eto,takvesusepričepričalemeđunama,tadanjomdecom,irazumesedasunastepričezanosile,itajĐurđićizgledaonamjekaonekičarobnjak.Strahitrepetodnjegajebiotakoveliki,pričeibajkeonjemusubile takomnogobrojne,danijenikakvočudoštojeČedapoželeodabudehajdukkakobibiostrahitrepetcelojokolini,pačakiMatamuti,kojeganikaduživotunijevideo,kojimuništanijeskrivio,ali kojega je, iz urođene zavisti, mrzeo iz dna duše. On je sasvim zaboravljao da je hajduk običanzločinac, kojegamora goniti i ljudska i božja pravda; njemu je to sporedno, njemu je glavno da predpomenomnjegovogimenazadršćeiMatamutainjegovmajstor,pekar,kojigajezbogdvepereceistukao.

Kadrečedahoćeuhajduke,amisesviunezverismo,panikonirečdaprogovori.Nijeničudo,većsamarečhajdukbilajezanasstrašilo,akamodavidimoočimahajduka.

–Zaštouhajduke?–jedvaseodvažiprvidaprošapćeTrta.–Zato,brate,štohoćusvidazadršćetekadsepomeneimeBrba.Hoćudazadršćemojmajstor,hoću

da zadršćeMatamuta, hoćuda zadršćenačelnikokružni, hoćuda zadršćuprofesori gimnazije, hoćudazadršćeopštinskinadzorniknapijaci.

Zaštomujetrebalodazadršćemajstor,toznamo;znamoizaMatamutu.Načelnikokružnitrebalojeda zadršće reda radi, jer je vlast; profesori gimnazije trebalo je da zadršću, jer su ga jednoglasnoisključiliizgimnazije,alizaštojeimaodazadršćeopštinskinadzorniknapijaci,tonikakonismoznali.Osim,akomujekojiputopaliošamarkadsemuvaopopijaci.

– Pa tek čuješ jednoga dana, – nastavlja Čeda svoje kazivanje – jedan seljak bio kod načelnikaokružnogpamukažekakoimakravicukojamuhranidečicu.Anačelnikokružninjemu.»Izvol’te,sedite!«Akadonode,tekmudođeceduljčeinanjemupiše:»HajdukBrba!«panastanestrahitrepetuvaroši.Ljudizatvarajudućaneibežekućamaiuzputsamošapću:»Brbauvaroši!Brbauvaroši!«

Nasprođekaonekajeza,iakoznamodajetoČedaidajeetotu,međunama,idasutosamoreči,praznereči,paipaknasprođenekajeza.

–Padobro,Čedo,kakotitomislišdaidešuhajduke?–zapitaćenajzadVrabac.–Kako?–učiniČeda.–Tako,brate,sakupićučetu,pauplaninu.–Akogaćešdauzmešučetu?–Koga?–zapitaČeda,panassveredompremeripogledom.–Paetovas.Nećetevaljdadaostanete

kaokukaviceovde,negoćetepoćisamnom.Svisezbunismoipočesmoispodočijudasepogledamo.Nikoodnasdotogatrenutkanijenisanjao

dami trebadabudemohajduci koji će sČedompoći uplaninu. I nastade jedan tajac, nikoni reči negovorinitidižeglavu.

Čedavidedasmosezbunili,papodviknu:– Pfuj, kukavice jedne! Zar nema međ’ vama ni jednoga junaka, koji je kadar poći sa mnom u

hajduke?–Evojaću!–kliknuCvrca.Namasesvimaprevrte.Cvrca,najmanjimeđunama,najslabiji, i,akoćemoonakoiskreno,poznat

kaokukavica,paotkudsadondasepokažetakoodvažanipresvihostalihdapristaneuhajduke.–Otkudti?–zapitaćegaGluvać.– Pravo da ti kažem, – reći ćeCvrca – dosadilomi kupanje kod kuće. Svake subote dočepame

majka,pamestrpaukadu,nasapunakaodaćecelogdamebrije,pametrljaignjavime.Nemoguviše.Kolikoputasamkazaosamsebi:»Pobećićuodkućesamozbogtogakupanja.«Ieto,braćo,zbogtogaidemuhajduke.

Dronjaseslatkonasmeja,aBrbamustrogopodviknu:–Nesmejse,more,datinepresedne!KakosemožešsmejatiCvrcikadjeonboljijunakodtebe?–Zaštobolji?–kaobuniseDronja.–Paeto,onjedinipristajeuhajduke!–Nijeistina,evopristajemija!

–E,tojedrugo!–rečeČedaimisvipočesmodasedivimoDronji,kaoštosmomalopreCvrci.–Pristajem,jest,–uzesadDronjadasebusaugrudi–itonezatoštomekupaju,negozatoštohoću

dasamhajduk.ČedapriđeDronjiipružimuruku,teserukovašekaodvajunaka.–Ajeli,Čedo?–zapitaćeTrta.–Šta?–Mogulijadaodemuhajdukepadaotud,izplanine,napišempismonačelniku:»Akomiprofesori

popravebeleške,predaćusevlasti,aakonećedamipoprave,ostaćuidaljehajduk.«–Budalojedna,–rećićeČeda–pakadsihajduk,štaćetidobrebeleške?Koimadobrebelešketaj

neideuhajduke!–Pravokažeš!–odgovaraTrta,alijošuvekkaorazmišlja.–Aštatirazmišljaš–zapitaćeČedaobraćajućiseVrapcu.–Pajakaomislimdapitamvečerasocaimajku,paakomionidozvole,a jada idems tobomu

hajduke.–Ejesiglup,Mile!Čudonekažešjošidapitašnačelnikaokružnog?Obrati se Čeda i svima nama ostalima, pa nekako svi kao vrdamo, niko da pristane bar onako

odjedanputkaoštojeCvrcapristao.Gluvaćčakveli:–Pravodatikažem,Čedo,nijedakažemdasebojim,alineštosemislim:kodkućeimamkrevet,a

tamouplanininemoguda imamkrevet;paonda ja,brate,volimknedlesasirom,akoće tamodamipraviknedlesasirom?

VideČedadatoneidebaštakoglatko,paćeseokrenutiirećinam:–Znatešta,braćo.Jaćudavamostavimdvadeset ičetiri satana razmišljanje.Danas jesreda,a

sutraposlepodne ionakonemateškole.Dođiteranijeovamo,anoćaspromislitedobro,padamisutraodgovorite. Samo, upamtite, teško onom ko makar jednu reč o ovome kaže kome! Kad se dočepamplanine,prvoćusenjemuosvetiti!

VII–HAJDUCI

Nisudanashajducionoštosubilinekad,unašojprošlosti.Sadseuhajdukeodmećuzliljudi,koji

učine kakav zločin pa bi hteli da izbegnu kaznu, ili oni kojima je teško poštenim radom da teku sebisredstvazaživot,pahoćetodapostignuharanjemipljačkom,neprezajućiniodzločina.Pričasekakohajduci,ovidanašnji,hoćepogdekaddapomognu izaštite sirotinju.Tonimalonemožeublažiti rđavomišljenje o tim ljudima, koje svaki čestiti čovekmora imati.Ako i pruže paru siromahu, krvava je topara,nijeblagoslovena, jer jezločinomstečena.Velikodušnostnjihovapremasirotinjinemožepokritinjihovegrehe,nitiimopratirukeodzločina.

Anekadajetodrukčebilo.Nekadasuhajducibilinašponos,našaodbranainašauteha.Nekadasuseuhajdukeodmetaliodvažniljudidabranesvojukuću,svojeseloiceosvojnarod.

Bilojetouzlodoba,udobakadjenašnarodrobovao,patioistradao.Tadasuturskizulumćari16zalazili u narod i pljačkali, otimali i poslednji zalogaj hleba; mučili ogolelu sirotinju pa i ubijalinezaštićene. Nisu oni otimali samo novac već i stoku, i plod, pa čak i decu, te ih odvodili u dalekezemlje,gdesuihnatrgovimaprodavalikaoobičnustokuiliihprevodiliusvojuveru,teihodrođivaliodsvojegdomaiodsvojegnaroda.

Pesmaovakoopevatoturskodoba:Srbinseje,aTurčinpožnjeva;Srbingaji,aTurčinuživa;Srbinradi,aTurčinsesladi;Srbinrodi,aTurčinodvodi,Srpskazemlja,turskispahiluci,Srpskadeca,turskizatočnici,Srpskesabljeoturskimbedrima,Srpsketoke17naturskimnedrima...Eto,utodobajadainevoljesrpskognaroda,kadajezloprevršilomeru,štajeostaloljudimanoda

seoružaniodmećuuplanineiotudoružjembraneodturskognasilja?Adabisemoglibranitiisvojeseloisvojmal18odbraniti,zbiraloihsepodvadesetitrideset,udruživalose,obrazovaločete,ačetabiralastarešine,kojesusezvaleharambaše.19TeodmetnikeTurcisunazivalihajducima.

HajducisuTurcima,naročitoonimzulumćarima,velikejadezadavali,jeruhajdukesuodlazilisamohrabriljudi,onikojisuodlučilimetnutiglavuutorbu,onikojimajedojadiloživeti,pahoće,prenoštoćepoginuti,svojusmrtskupodaiskupeidaseosvetenasilnicima,kojisuimzločinili,njimailinjihovojkućiiliseluiliuopštenarodu.

Tihajducipostalisuzaštitanarodu.Akojekakavzulumćarihteoudaritinakojeselo,pribojavaoseosvetehajduka,akojeipakudarioiopljačkaoselo,nijeprošlomnogodanaanjegovisukonacibuktaliuplamenu,ilijezulumćarbiosačekanzasedomhajdučkomtejeubijeniopljačkan.

Badava su turske starešine pokušavale da gone hajduke, nisu im nikada mogle dosaditi. Oni supoznavalisvakustazu,svakihrast,svakikamen,svakupećinuisvakikutakušumiiumeliuvekopasnostizbeći,tragzavaratiiliprimitiborbu,ukojojsuuvekostalipobednici.

Štosuzulumibiliteži,tosesvevišeovihhajdukaihajdučkihčetamnožilo,tesusvegoreiplaninegotovobileposednutehajducima,anarodzaštićen.Stogajenarodhajdukeismatraokaosvojuodbranuisvojuzaštitu,paihopevaousvojimpesmama,kaoštojeuzostalesvojejunakeivitezoveopevao.

Od tihhajdukadošlanam je idanašnja sloboda. Izhajdučkihsu redovavelikipregaoci,koji su iotpočeli,teivodilinarodniustanakzaoslobođenje.NasastankuuOrašcugdesezačeonarodniustanakpod Karađorđem, sabrale su se sve hajdučke starešine da rešavaju o velikom podvigu, koji danas uistorijinazivamo:prvisrpskiustanak.TusubilihajduciVuleIlićizKolara,Kara-StevaizProva,hajdukMilovanizPlane,MiletaizGlibovca.TujebioiznamenitihajdukinarodnijunakStanojeGlavaš,auzKarađorđajebiouvekiznamenitiipesmomnarodnomtolikoopevaniHajdukVeljkoPetrovićizKrajine.

StanojeGlavašbio jenajčuveniji inajstarijimeđuhajducima.Njegova ječetabila sastavljena iznajboljih junaka, te je zadavala veliki strah Turcima. U četi Stanoja Glavaša bili su hajduci i samKarađorđeiHajdukVeljko.KadasuustanicinaOrašcutrebalidaizaberunarodnogstarešinu,kojićebitivođanarodniuustanku,prvosuponudiliStanojuGlavašu,kaonajstarijemhajduku,dasetogaprimi.AliseGlavašnijehteoprimiti;onjeumeohajdukovati,neiupravljatinarodom.Zatojepotrebančovekkojijejunak,aliipravedanimudar.TadasuseobratiliKarađorđu,teonpostadevođanaroda.

HajdukanijebilosamouŠumadiji,gdesezačeonarodniustanak,većihjebiloiusvimakrajevimagdenašeplemeživi,jerjeusvimatimkrajevimapationašnarodpodjednako.

Inadrugimjestranama,gdesuTurcigospodarili,bilozuluma,tesuseodvažniji ljudiodmetaliugoru i pribirali oko sebe hrabremladiće, obrazovali hajdučke čete i borili se.Tako narodna pesmaoMijatuHarambašinabrajačakpoimencesvehajdukekojisuunjegovučetuuskočili:

OdmetnuseMijate‘ajduče,Odmetnuseugoruzelenu,OdzulumabegaLjubovića.Odgladijecrnuzemljujeo,Aodžeđislistavodupio,Dokjejunakdružbusakupio:BojcaVuka,rođenanećaka,IŽegavca,njegovanećaka,INićetupredčetomvojvodu,IIvanaMokropoljanina,ŽeravicuiPomamljenicu,IVidoja,ljutuŽeravicu,IPauka,starogahajduka,IonogaStrmogleđuLukuNakomejekapaoddvavukaIčelenkaodčetr’estpera;IRomana,drugavijernoga,LjutaSteguicrnaGavrana:Stegasteže,crniGavranveže,Kudgaveže–srcemusesteže;IonogaJerkačobanina,Kojinosidrenovubatinu,Sedamokasuvedrenovine,Trikarikepunodevetoka,Svecerićepogoriposuši...Uovoj jepesminabrojanacelaMijatovadružina,nonašanarodnaistorijabeleži imnogadrugai

slavna imena ovih narodnih junaka. Tako su pesmom i istorijom proslavljeni kao znameniti hajduci:

Starina Novak, Deli-Radivoje, Deli-Tatomir, Pavle Smiljanić, Janković Stojan iz Ravnih Kotara, odZadraTodore,VučkoMučivuna,IvoGolotrba,LazarPecirep,KostrešHarambaša,StankoSočivica,VidoŽeravica, PaunHarambaša,GavranHarambaša,GolubHarambaša,BajoPivljanin,KomnenBarjaktar,Ivo Senjanin, Tadija Senjanin, Laza Harambaša, Đorđe Ćurčija, Braća Nedići, Stanoje Glavaš, GlišaMladenović,Karađorđe,HajdukVeljkoijošmnogidrugiznaniineznaninarodnijunaci.

Madabogatoodeveniioružanipljačkomkojusuzadobiliodbogatihturskihzulumćara,hajducisuipak živeli jednim teškim životom. U velikoj strepnji i uvek na oprezi, oni su provodili život podotvorenimnebom,ilibisegdekadjedvazaklonilipodkakvomstenomiliumračnojpećini.Najednomsumestuomrknuli,anadrugomosvanuli,čestogladovali,čestoneprospavaliponoć-dveitri,bdijućidaihopasnostneiznenadi.Gonjeni,onisučestomoraliprihvatitiborbusmnogovećomsilom,kojojsusamosvojomhrabrošćuodolevali.Uhvaćeni,nateškesumukestavljani,prenoštosubilipogubljeni.Narodnapesmadivnoopisuje starogaVujadina injegovadva sina,kojeTurcihvataju ikojeće teškimmukamaumoriti:

Djevojkajesvojeočiklela:„Čarneočidabinegledale!Svegledaste,danasneviđesteĐeprođošeTurciLijevljani,Provedošeizgorehajduke,Vujadinasaobadvasina.Nanjimaječudnoodijelo:NaonomestaromVujadinu,Nanjem’binjiš20odsuvogazlata,Učempašenadivan21izlaze;NaMilićuVujadinoviću,Jošjenanjemljepšeodijelo;NaVulićubratuMilićevu,Naglavimučekrkli-čelenka,Baš-čelenka22oddvanaestpera,Svakoperopoodlitruzlata.“KadsubilibijeluLijevnu,UgledašeprokletoLijevno,Đeunjemubijelisekula.TadgovoristariVujadine:„Osinovi,mojisokolovi,ViditeliprokletoLijevno,Đeunjemubijelisekula?Onđećenasbitimučiti:PrebijatiinogeirukeIvaditinašeočičarne.Osinovi,mojisokolovi,Nebuditesrcaudovička,Nobuditesrcajunačkoga,Neodajtedruganijednoga,Neodajtenijatake23naše

Kodkojihsmozimezimovali,Zimovali,blagoostavljali!“Eto, sa takvih podviga, a sa onih velikih zasluga koje su kao odbrana potlačenoga naroda stekli,

hajducisubilislavljeni.Podtuvelikuslavuhtelibidaseuvukuidanašnjihajduci,onikojiseodmećuodsvojih a ne od tuđih vlasti; koji se odmećuod zakona svoje države i kojima je jedini cilj da haraju ipljačkaju.Ali,eto,zbogslaveonihpravihhajduka,jošidanassesmatrakaonekojunaštvobitihajduk,tenaročitoprostiljudiidecahoćeidanasdasediveidasmatrajuhajdukekaojunake.

VIII–TEŽAKSAN

Tevečeri,kadasmoserastalisahrastovogastabla,gdenamjeČeda,poslepobedenadMatamutom,

saopštiosvoju,odlukudahoćeuhajduke,pošlismosvikući,podteretomteškihbriga.Nijetošala,noćassetrebarešiti:hoćuliuhajdukeilineću.

SamnomjeišaokućiGluvać,jerionjesedeonaistojstrani,aonidrugisuseodvojili.–Štamislišti?–pitamgazabrinuto.–Pa,–veli–štaćudamislim.Nećudabudemkukavica.–Pajes’,tojeimeninajviše!–tešimseja.Patakoidemodaljezamišljeni,irazgovaramoštaćemoikakoćemo.–Pajel’ćetodugodatraje?–Koje?–Pahajdukovanje.Kolikoćemodanabitiuplanini?–Paznaškakoje;potere,paborbe,panemogudanasuhvate.–Amoramoliidanoćimouplanini?–Pamoramo,dabome!–Jel’tebestrahnoću?–Nije!–Nijenimene.Padobro,aimalizveriuplanini?–Paiakoima,hajduciseneplašezveri.–Arecitimeni,kakoćemomitodahajdukujemo,janeznamkakosetoradi?–Patako,kaoisvihajduci.–Alikako,štaćemodaradimodanjuaštanoću?–Danjućemo,–uzeGluvaćdamipričakaodajeonvećbiohajdukpaznasveuprste–danjućemo

daspavamo.Jedanćedastražari,danebiodnegdenaišlapotera,amiostalićemospavati.–Anoću?– A noću, vidiš, to je glavni posao. Celu noć ćemo sedeti oko vatre i to niko ne sme da reč

progovori,ajedan,kojijeodređenzastražu,stojidolenadrumu.–Aštaćenadrumu?– Pa da čeka putnike koje treba da opljačkamo. On stoji tako, stoji, a tek naiđu putem kola sa

pokrivenimarnjevima.24Onstanepredkolaivikne:»Stoj,nikorakadalje!«–Aakooninećedastanu?–Ončimvikne:»Stoj,nikorakadalje!«,odmahzvizne,ami,kojismokrajvatre,čujemotajznak,

papoletimokaolavovi;opkolimokolaiviknemoputnicima:»Pareiliživot!«–Paposle?–Posleništa,teparepodelimosirotinjiipošaljemoumanastirpetlitarazejtina.Takosmojošdugoja iGluvaćrazgovaralipredmojomkapijom,pasenajzadrastanemoiodemo

svakisvojojkući.Majkame,razumese,dočekanavratimagrdnjomštosamtakodockandošao.Onagrdiipsuje,aja

mislimusebi:»Nebiti,majko,psovalakadbiznaladasirodilahajduka!«Zavečeromjebilaštrudlaodvišanja,ijatovolimvišenegosvuhajdučkuslavu.Jedemimislimse

usebi:»PravokažeGluvaćzaknedleodsira:koćemenipravitištrudluodvišanja?«Kadsamhteodalegnem,amajkapriđemojojpostelji.Veli:»Sinko,jasamdaladaseoperevunaiz

tvogajastuka,pavidijel’tiovajdostamek,akonije,datidamdrugi?«Ameni pođoše suze na oči i pomislih: »Kad bi ti,majko, znala da će tvoj sin odsad na kamenu

spavati,nebimetopitala.«Prevrtaosamsedugoukrevetu.Neznamštamijebilo,alinisammogaodazaspim.Časmiizađe

predočiČedakakoservesaMatamutom;časmiizađeonajseljakštopričanačelnikukakoimakravicukojahranidečicu,ačasmiizađepredočišuma,pazmije,kurjaci,orlovi, tigrovi,lavoviiraznedrugezveriikojihimaikojihnemaunašimšumama.Neznamkadsamzaspao,samoznamdasamsanjaotežak,vrlotežaksan.

Sanjamja,kaostojimnadrumu.Hajducisudalekoušumiokovatre,ajaodređendačuvamdrum.Noć ne baš sasvim svetla, ali topla.Mesec čas se javi i obasja, a čas se sakrije pa zamrači. Zvezdepogdekoja samo viri tamo gde su oblaci poderani i prodrti. Pust drum, nigde žive duše, samo čujemzrikavcaiovde-ondeproletibubasvitacizasvetlimalasvetiljka.

Stojimjatakonadrumuičekam,kadodjedanputčujemkaonekotandrkanje.Prislušnemmalobolje,jest, bome, to je tandrk putničkih kola.Malo zatim, pa se dole na drumu javi jedna crna tačka i pođedrumomsvebližeibližemeni.

Menisesteglosrcekaodasamgaceodanustipsidržao;steglosepanemogudadišem.Hoćudazviznemdamidođubraćahajduciupomoć,alinemogu.Napućimusneiduvam,alinezviždi;prolazivazduh,alinezviždi.

Uto naiđoše kola pa predmene. Ja pribrah poslednju snagu i dreknuh iz glasa: »Stoj, ni korakadalje!«

–Kositi?–pitamenekočijaš.–Hajduk!–odgovaramja.–Paštahoćeš?–Pareiliživot!Utoseizkola,ispodarnjeva,počedaizvlačijedanputnik,itonikodruginegoprofesorgeografije,

onajštoimapizmunameneištomeprozivadagovorimkadgodjaneznamlekciju,akadjeznam,onmeuzinatneproziva.

Onsiđelepo,papravomeniidočepamezaušiipočedaihteglikaodasmonačasugeografijeanenadrumu.

–Jaoj,gospodineprofesore,–počnemsejaderati–nemojtemevućizauši,jasamhajduk.–A,tisihajduk?–pitaon.–Jeste!–Paštomitonekažeš?E,pakadsihajduk,sokolemoj,tihajdesvlačipantalone.–Zaštodasvlačimpantalone?–Sadćutijapokazatizašto!–rečeprofesor,paodeustranuiubrajedandobarprutić,paviknu:–

»Lezi!«Ja ne znam šta mi bi tog trenutka. Mora da se moj hajdučki ponos neobično uzbunio i od toga

uzbuđenjapučemikanapkojimvezujempantaloneiovesamespadoše.–Lezi!–viknujošjedanputgospodinprofesor.–Pajasamhajduk,gospodineprofesore!–Pabašzatoštosihajduk,jaimampikbašnahajduke.Lezi!Kadveć i topo trećiputviknu: ,,Lezi“– janisam imaokud.Stariji ječovek,pa red je starijega

poslušati.Kadganebihposlušao,mogaobimijošdatirđavuocenuizvladanja.Legnemnasred druma, a profesor poče nemilosrdno dame udara.Kod prvog udarca viknuo sam

onakohajdučki:»Jaoj!«–dabi se svakidrugiod togauzvikauplašio, ali profesor seneuplaši, negonastavi.Kadmeošinuvećipetiput,aumeniseponovoprobudihajdučkiponos,pauzviknuh:

–Gospodineprofesore,batinesuzabranjeneugimnaziji!–Pa ja te ine tučemugimnaziji,negoovdenadrumu!–odgovoriprofesor inastavidaljedame

tuče, i to takohladnokrvno,kaodaje točasgeografije,amojetelokaodajeglobus,paonštapompo

globusupokazujepolutareimeridijane.Svajerazlikautomeštojenaglobusuvećunapredispisanosveto,aonjenamomeglobususadtekispisivaoipolutareimeridijaneirekeiplanine.

Jaukaosam ideraosamsekaoštobi se svakihajdukdraokadbipaošakaprofesorugeografije.Draosamseupočetkujunački,kaolav:posleveć,kadprođedesetiudarac, jasamvrištaokaojare,anajzad,kadprofesordoguradodvadesetogudarca,jasampočeodamaučemkaopromuklamačka.

Pa,odprevelikogstraha,bolovaijaukanja,jasetrgnemizsnaividimdasamkodkuće,usvojojpostelji.Dabome,prvoštomijebilotojedaseopipamodnatrag,aposledapogledamnasvestranedase uverim nije li možda tu u sobi profesor geografije.Mesto profesora geografije spazimmajku krajpostelje.

–Tisi–veli–noćasvrlorđavospavao.Ivikosiusnu!Igle,kakotiseoznojiojastuk,moradasiimaovatru?

Imaosam,joškakosamvelikuvatruimao!–mislimsejausebi,alinegovorimništamajci.Blagodariosambogusamokadjedansvanuo,ikadsamseuveriodajeonobiosan.

IX–BRBA‘ARAMBAŠA

Sutradanotišaosamuškolu.Došlisuisviostali.Vidisedasmosviprovelijednuteškunoćida

smotenoćibrinulijednuteškubrigu.Tosenajboljevidelopotomeštonijedanodnasnijeznaonijednulekciju.Padalesutoprepodnerđaveocenekaozrelekruške.

Ibaštoprepodneimalismočasizgeografije.Kadjeušaoprofesor,izgledaomijekaokrvnikanekaonastavnik.Icelogačasaizbegavaosamdanamsesretnupogledi.Akadonuzeštapićdanamneštonaglobusupokaže,amenepodiđošemravi iopipahodmahkanapkojimvezujempantalonedavidimje ličvrst,iopipahseitamogdenijeredđakpredprofesoromdasepipa.

Toprepodne,kaodagajenekopodgovorio,veroučiteljnamjenačasuhrišćanskenaukegovorioobludnomsinu,oonomenevaljalomesinukojijenapustioroditeljskidomilutaoposvetu.KakojeDronjazadremao,štosenjemuvrločestodešavalonačasovima,tomukatiheta,usredsvogakazivanja,uzviknu:

–Žiko,bludnisine,probudiseislušaj:pročačkajušiislušajštagovorim!JapogledahDronjuizbiljamijeutomečasuličionabludnogasina,jersamznaodajeionodlučio

poćiuhajduke.PogledamzatimVrapca,pogledamGluvaća,Trtu,Cvrcuisvi,svidojednogamipočešeodtogtrenutkaličitinabludnesinove.Nisamimaoogledalo,avoleobihdasammogaoisebedavidim.

Svimanamlaknuneštonadušikadkatihetazavršipredavanjekazujućinamkakosebludnisinvratiodomusvome,kakogajeotacprimiouzagrljajibiomujeposlenajmilijisin.

Toposlepodne,abioječetvrtak,iskupilismosevrloranonahrastovomstablu.Čedusmo,razumese,većzateklitamo.Razgovaralismonajpreoraznimdrugimstvarima,doksesvinisuiskupili,akadsesviskupiše,Čedaustadeistadeprednaspapočenekakosvečano:

–E,braćo,došaoječasdavidimokojevera,akojenevera.Govori,Simo,okreteseonGluvaću–naštasiserešio,hoćešpoćisamnomuhajdukeilinećeš?

Gluvaćustadesastabla,kaodagajeprofesorprozvaodagovorilekciju.NepogledanijednogodnasnegopravoČeduuoči,paveli:

–Hoću!–Jel’hoćeš?–Hoću!–Jestelisvičuli,braćo?–okreteseČedanama.–Jesmo!–E,nekajesasrećom,Simo!–rečeČedaipružimuruku,kaoštobijunakupružio,irukovasesa

njime.–Ati,Žiko,–okretesezatimČedaDronji–govorinaštasiserešio,hoćešpoćisamnomuhajduke

ilinećeš?DižeseiDronja,kaomalopreGluvać,irečeglasno:–Hoću!–Jel’hoćeš?–Hoću!–Jesteličuli,braćo?–okreteseČedanama.–Čulismo!–odgovaramosviuglas.–E,panekajesasrećom,Žiko!–rečeČedainjemuirukovase.Paondaredomzađetesvetako,svenekakosvečano.NikonerečedanećeisvakomerečeČeda:

»E,nekajesasrećom!«irukovaosesasvakim.– E, sad smo, braćo, taj posao svršili, ali imamo sad i druga posla. Valja nam održati hajdučki

sastanaknakomećemoizabratiharambašu.

–Pamožemo!–rećićeVrabac.–Nemožemoovde.Ne drže se hajdučki sastanci ovako na otvorenompolju.Negohajde, braćo,

igrajtevisadhajdučkeigre:bacanjekamenasramena,ajaodohdapotražimkakvozaklonitomestogdebi’moglisastanakodržati.

I Čeda ode, a mi ostadosmo da igramo hajdučku igru. Cvrca je bacio kamen s ramena svegajedanaest stopa, ja sam dvanaest i tri prsta; Trta četrnaest; Vrabac tako isto četrnaest, Dronja i svihpetnaest,aGluvaćnasjesvenadbacio.

Takosmosejošdva-triputobredilidoksenismoumorili,paćeondaDronjareći:–Vidiš,sadbi’trebalidaimamogusle,pajedandagudiipevajunačkepesme,amisviostalidase

iskupimookonjegaidaslušamo.Takopravihajducirade.–Pajes’,–veliVrabac–jabihznaodapevam,al’nemamgusle.–Padanapravimo!–predložiGluvaćidižesedanađejednupovelikuiverku,čitavadaščica,pa

skidekanapkojimvezujepantaloneizatežeuzdužprekoiverke,auzejedanmali iverakipodmetnugapod žicu.Nađe zatimprutić pa ga savi i zatraži kanap odTrte, pa veza vrhove na prutiću, te napravigudaloidadegaVrapcu,kojisehvaliodaznapevatiuzgusle.

–Evati,pasediovde,nazemlju!SedeVrabac,amigaopkolismoionpočedavučeonimgudalompoiverkiidazavijakaogusle:

»Gu,gu,gu,gugugu,gu,gugugu,gu!«–Papevajvećjedanput!–rećićeGluvaćkadvidedanjegovomgukanjunemakraja.IodistaVrabacpočedapeva:Milibože,čudavelikoga,UnedeljuprijejarkasuncaJediosemaliJovaŠtojetakomali,Popeosenastolicupasevisokfali...–Uha!–udariusmehTrta–patojeizčitanke.–Pajeste,izčitanke–braniseVrabac.–Jasamtodeklamovaojošudrugomrazreduosnovneškole.Nijeto,brate,narodnapesmakojase

pevauzgusle.Štatitomeni.PevajtimeniakoznašKraljevićaMarkaiMusuKesedžiju.–IlipevajKraljevićaMarkaidvanaestArapa–dodajeCvrca.–Neto,–rećićeGluvać–negoakoznašStarinuNovaka.Itakomiredomnižemopesmeirazgovaramootomeiprepiremose,doknenaiđeČeda.Veli:Našao

sambašštotreba!–Gde?–zapitasmo.–Kazaćuvamkadbudevreme!Razgovarali smo jošmnogo i mnogo, razume se, sve hajdučke razgovore, dok sunce ne leže iza

gradskihbedema.TadaćenamČedareći:–E,sadje,braćo,vreme.Sastaćemoseustaromemlinu!Tamonakrajuvarošiizgoreojeprenekegodinejedanvelikiparnimliniodtogadobanikakogane

opravljaju.Strčeodpožarapočađalizidovi;velikidimnjakprebioseipolomiozgraduimašine;gvožđezarđalo,acigleseizdrobileodvlage.Nikotunijezalazio,izatojevaljdaČedaiizabraotomesto.

–Samo,–rećićenamČeda–nećemoićiovakougomili,tobipalouoči.Svitoodobrismo,jersmosvibilidubokoubeđenidasmosadvećhajduciidanetrebadapadnemo

policijiuoči!

–Jaidemnapred,ati,Simo,iti,–obratiseČedameniiGluvaću–pođiteovuda,paporedcrkve,paonudaizavatrogasnešupe.Ati,Žiko,iti,Lazo,iditepravoprekoparka,ati,Mile,iti,Mito,udriteodozgoprekomalepijace,paprođiteonudaporedosnovneškole,paondavećznatedalje.

Svirazumedosmoraspored,aČedajošdodade:–Kadstignetekodmlina,avisenajpreobazritelevoidesnodavaskonegledapaondazviznitei

tekkadčujetedavamsejaodzivamzviždukom,viuđiteumlin.Jestelirazumeli?–Jesmo!–E,ondaostanitemizdravo,braćo!–TorečeČedapaodeisprednas,ami,sveonakokakojeon

rasporedio,pođosmodvojepodvoje,svakonasvojustranu.Gluvaćijapođosmoputemkrajcrkve,paonudaizavatrogasnešupe.

–Bogati,Simo,kažimipravokakosetionakoosećaš?–zapitaćujaGluvaća.–Pa,–rečeon–kakodatikažem,osećamseonakokaopravihajduk.–Ija!–Itonijedakažeškaoonokadigramovojske,pavimenikažete:»‘Ajde,Simo,buditikomandant,

amićemobitivojnici.«Jazamišljamusebidasamkomandant,iakoznamdajetoigra;ovone,negoseosećamkaoodistinskihajduk.

–Ajel’tidršćesrce?–Pajes’,dršćemi;al’nedakažemodnekogastraha,negotako,dršćemi.–Imeni.–Svedosad,znaš,onakorazgovaralismootome,al’evosadvećidemonahajdučkisastanak.Ovo,

znaš,nijevišerazgovor,negoozbiljno.–Jest!–odobravamja.–Presam,brate,slobodnoišaoovomulicom,nikomesenijeticao,asadsveseobziremdakone

povičezanama:»Hajduci,hajduci!«–Jeste,jeste!–odobravamja,jerijaosećamsvetoistoštoveliSima.U razgovoru tako stigosmodomlina.Nemanigde nikog.Osvrnemo se levo i desno, i ondaSima

zviznuustima.Malopotraje,aotuda,izmlinačuseiznekedubinezvižduk.Mipođosmoumlinitekštouđosmo,zatekosmoČedu,onmetnuprstnaustaireče:

–Ćutiiidizamnom!E,togatrenutkakucalomijesrcekaonaispituizmatematike.Čeda nas provede kroz neke razvale, preko nekih gomila cigala, i uvede nas u jedno mračno

odeljenje. Tamo zatekosmo Dronju i Cvrcu, sede na gomilama cigala i ćute. Reče i nama Čeda dasednemo,aonopetodedadočekaostale.

Misvičetvoroćutimokaozaliveni.Malozatimčusespoljazviždukidrugikojimuseodazvaizmlina.TosubiliVrabaciTrta.

Kadsmosevećsviokupiliiposedali,kojinaciglukojinadogorelugredu,Čeda,kojijeostaonanogama,počeovakodanamgovori:

– E, braćo moja hajduci! Evo smo se sakupili na prvi sastanak da rešimo jednu važnu stvar.Hajdučka četa nemože biti ako nema svoga starešinu, ‘arambašu. Jamislim da je najbolje da ga svizajednoizaberemoidamupredamovlast,iondadagaslušamousvemuštoonzapoveda.

–Pajamislim,Čedo,miboljega‘arambašuodtebenemožemoimati–rećićeGluvać.–Pajeste,akoćemoonako,najjačisi!–dodajeTrta.–Eto,pobediosiisamogaMatamutu.– Je l’ svi takomislite? – pita Čeda, iako je unapred znao da će tako biti i teško onom ko bi i

pomisliodamuvlastpreotme.–Svi,svi!–odgovaramomiujedanglas.–Samodaznate,kodmenenemašale,teškoonomekoneposlušamojunaredbuilimiseusprotivi.

Sviućutasmo,aČedanastavi:–E,padobro,braćo, sadsmo jedanvažanposaosvršili.Sadnamostaje jošdasezakunemo,pa

ondadapođemo,u imebožje,uplaninu.Aliovdenemožemodasezakunemo, jaćuvećnaćimesto iizdaćuvamnaredbu.Jasamhteosutraujutrudasezakunemo,alinemožemo;sutravisviimateškole,aiprekosutraimateškole,negounedelju.

–Jest,unedeljujenajbolje!–rećićeCvrca.–Jošnešto,braćo.OdsadnemojtedamezoveteČeda‘arambaša.ToČedanijenikako‘arambaško

ime, nikad nisam čuo da se neki ‘arambaša zvaoČeda.Nego, zovitemeBrba ‘arambaša, tomudođeonakokaoiznarodnepesme.

–ŽiveoBrba‘Arambaša!–ciknuVrabac.–ŽiveoBrba‘Arambaša–prihvatismomisvi.Automečasu,valjdapoplašeniodnaševike,pr’nušedvaslepamišaiznadnašihglava.Cvrcase

poplaši,aimenineštozaigrasrce,aBrbapogledamiševehrabro,paseokretenamaireče:–Tojedobroznamenije!Zatimnamnaredidaserasturimoistimredomkaoštosmoidošli,imipođosmotiho,svedvojicapo

dvojica,svakonasvojustranu.Suncejevećbilopotpunoutonulo.

X–EPIDEMIJA

Sutradanodosmokaoiobičnouškolu,gdenasjeočekivalojednovrloprijatnoiznenađenje.Školska

vratazatvorena,ananjimaceduljainanjojpiše:

Zbogepidemijenemapredavanja

dodaljenaredbe

–Živelaepidemija!–kliknusmosviu jedanglas,paseu trkotisnusmonizulicukakobi’štopre

stiglikućidabacimoknjige.–Živelaepidemija!–uzviknuosamijakadsamstigaokućiibacioknjigeuvistakovisokodasu

udarileuplafon,arasutolišćekaosnegzasulocelusobu.–De,štatije!–pitamemajka.–Nemamoškolezbogepidemije!–Kakvatijetoepidemija?–Paepidemija,znašvaljdaštajeepidemija!–Neznam,–velimajka–recimipaćuznati.–Neznamnija,alinemoramniznati,glavnojedazbognjenemamoškole.Razumese,čimsamtakosavesnoiskupiosvojuđačkudužnostibacioknjigeuvis,teseraskupusale,

jasamostaviosestrudazbiraisastavljalistove,ajasampohitaopravotamo,nahrastovostablo.Zatekaosamihveć,sviozarenalicakaodasudobiliglavnezgoditkenalutriji.Jošsamonisubilitu

CvrcaiČeda.Cvrcaseizvesnozadržaokodkućedadoručkuje,aČedinijebilapotrebnaepidemija,onibezepidemijeneideuškolu,aliizvesnoniječuodanemaškole,inačebivećbiotu.

–Alanamovoupali!–rećićeDronja.–A,istina,znalikoodvasštajeepidemija?–zapitaćeGluvać.–Paepidemija,jamislim,–veliTrta–tojepost,velikipost.–Amakakavpost,tojeepitimija25štositičuo!–Nije,negoepidemija–tvrdiTrta.–Amaepitimija,kadtikažem.Imamjajednogstricasveštenika,pagaposlalitrimesecaumanastir,

te nam je on pričao da je zbog epitimije gruvao tri meseca postan pasulj. Baš, upamtio sam dobro,epitimija.

–Aznatelivištajetoepidemija?–rećićeVrabac.–Toježenaokružnognačelnika,pamorabitidajedanasnjenimendan,tezatonemamoškole.

–Idi,molimte,kakoonamožedasezoveepidemija?–pitaDronja.–Jeste,brate,čuosamja–tvrdiVrabac.–Jesilibašdobročuo?–pitagaDronja.–Amabašdobro; jedanputsamčuokadjemojatetkakazala:»Ubiogabogsakumom,štonagrdi

onakokrasnuženu.Mlada,lepaiotmenaženaazoveseEufemija;unakazioženusaimenom.«Eto,tosamčuo.

–Bre,–uzviknuGluvać–tolikovaspaneznateštajetoepidemija.–Paštotineznaš?–velimuVrabac.–Znamja,negonećudavamkažem!–odgovaraGluvać.–Znaš,jest,neznamukojojsiškoliučio?–dodajepakosnoVrabac.–Jaznam,jest,jerimambrataučetvrtomrazredugimnazije,paonmijekazao;pitaosamgapami

jekazao.–E,pa‘ajdkažištaje–navalismosvi.–Epidemija,tojejednaboginjaizstaregrčkeistorije.Etoti!–odsečeGluvać.–Paštomizboggrčkeboginjedanemamoškole?–pitaVrabac.–E,toneznam!–odgovaraGluvaćkratko.JošbismomidugootomerazgovaralidanenaiđeCvrca.–Gdesi,more,tidosad?–pitaDronja.–Znaš,–pravdaseCvrca–nijemiotacverovaodanemamoškole.Kadsamdošaokućiikazaoda

zbogepidemijenemamoškole,aonsununamene:– »Lažeš, lažeš, ti, nego ne znaš lekciju pa si pobegao iz škole.Kakva epidemija i šta ima zbog

nekakveepidemijedaseraspuštajuškole?«Pa me uze za ruku da me odvede u školu natrag. Dođosmo tamo, kad i sam direktor stoji pred

gimnazijom.Mojotacmupriđepamuveli:»Ama,gospodinedirektore,jeliistinadanemaškole?«–Jeste,–velidirektor–moralismorasturitiponaredbisanitetskevlasti.–Paznam,pitanjegamojotac–zaštozbognekakveepidemijedadecagubeškolu?–Pazato,brate,štojetozaraza,bolest,kojajepočeladakosidecu.–A,tako,–velimojotac–paštonekažetetakopadavasčovekrazume,negomirazbijamoglavu

saepidemijom.Direktorseokretepapročitaonuceduljunavratimaikaoljutnusemalo:–Eto,veli–sekretarvećamladprofesor,sadtekdošaosauniverziteta,pa,eto,volidastrpastranu

rečigdenemora.–Paizvadiizdžepapisaljku,prevučeonurečepidemijaiispisazaraza.Eto,zatosamsezadržao

toliko–završisvojekazivanjeCvrca.–Etoti–rećićeVrabacGluvaću–tvojaboginjaizstaregrčkeistorije.–Štaznamja,–braniseGluvać–takomijekazaobrat,amoraosammuverovati,onučičetvrti

razredgimnazije.Aznaššta,akoinijeboginjaizstaregrčkeistorije,enijeniTrtinvelikipost.–More,to–braniseTrta–inijebogznašta.Čuosamrečepidemijapamiseučiniloslično.Alibar

nisambioglupkaoVrabac,padakažemdajeepidemijaženaokružnognačelnika.Tolikoglupnisambio!–Uhu,hu!–cerekaseVrabac.–Epidemijavelikipost!–Uhu,hu,hu!–jošvišeseceriTrta.–Epidemijaženaokružnognačelnika!Itakopočešedasezajedaju,dasepodsmevajujedandrugom,paonda,bome,idasevređaju,dok

tekplanušeijedanidrugi,pastadošejedanpremadrugomiisprsišese,astegošepesnice.Jošmalopadapadnekrvzbogepidemije, jer toniješalakadsedvahajdukauhvateukoštac,ali,

hvalabogu,spazismonizpoljanuČedu,teCvrcaviknu:–Evoga‘Arambaša!Odmahseubojicerastavišeisvisedigosmonanogetedočekasmo‘Arambašu.Čedasesasvimpromenio.Prejeišaokaoimisvištosmoišli,asadnekakokrupnokoračaiuznosi

glavuispustioobrve,anabraočelotenekakomrkogleda.Kaddođemeđunas,onnasjunačkipozdravi:–Pomozibog,braćo!–Bogtipomogo,‘Arambašo!–odgovorismoujedanglas.Onsede,paseokretenamaireče:–Sedite!Miposedasmo,aonnasnajpresvestrogopremeri.–Čujemdanemateškole?–zapitaće‘Arambaša.–Jest,nemamozbogepidemije!–rećićeVrabacdaolakšasvojojsrdžbiodmaločas.–‘Arambašo,–okreteseTrtaČedi–jatemolim,naredimudasenezadeva,jerbosvaštamožebiti!

Brba‘Arambašamrkopogledaijednogidrugog.–Netrpim–veli–razdoručeti.Hoćudaživitemeđusobomuslozi.Komisejerazdor,kaznićuga

strašnomkaznom.IVrabaciTrtaumukoše.Tad‘Arambašanastavi:–Sutra,uzoru,položićemozakletvu.Sutraćesvakoodvas,većusedamsatiujutru,dakreneod

kućedrumomuzDunav.Tamonadesnoj straniDunava, ispodSpasićevihvinograda,čitavsathodaodvaroši,jaćuvasnaodređenommestučekati.Tomesto,tojegrobMakseŽabe.ZaklećemosenagrobuMakseŽabe.

Eto,takojeglasilanaredba‘Arambašina.

XI–NAGROBUMAKSEŽABE

MaksaŽaba nije bio neki junak, nego obična lopuža.Bio je vinogradžija pa je izvršio ubistvo i

pljačku,tegaosudilinasmrtisahraniligatukrajdruma,gdesugaistreljali.Ubicucrkvaneprimadasahraniugrobljuhrišćanskom,jerodtrenutkakadjepotegaodaoduzmedrugomeživot,onseogrešioozapoved božju: »Ne ubij«, te se odrekao i vere koju ispoveda.Njegov grob ne obeležava ni krstača.Zlikovcisunekadastreljaniisahranjivanikrajdruma,kakobihumkakojaseuzdižebezkrstačeslužilazaprimerprolaznicimanadrumu, tedavidekakvasudbinačekazlikovcakojiseogrešiobožje i ljudskezakone.

Tu, gde leži grobMakseŽabe streljani su i ranije hajd