nindja 049 - derek finegan - bela smrt i crna smrt (panoramiks & emeri)(2.7 mb)

8/12/2019 Nindja 049 - Derek Finegan - Bela Smrt i Crna Smrt (Panoramiks & Emeri)(2.7 MB)

1/100

BROJ 49

CENA 300DINARA

NINA

BELA SMRT I CRNA SMRT


2/100


3/100

Derek Finegan

BELA SMRT

: 1 CRNA SMRT\

i

Iij{


4/100


5/100

DEREK FINEGAN

BELA SMRT I CRNA SMRT

U mranoj noi kasne jeseniak i nizovi snanih svetiljkidu visoke ograde od bodljikave ice nisu uspevali da otera-

ju tamu dalje od stranica nepravilnog romba, dugih sa svake strane gotovo po deset milja. Poligon armije SAD u blizini elbija, Montana, mimo

je dremao pod vetrom koji euskoro doneti sneg i zaslueniodmor zemlji izrovanoj od hiljada metaka, mina i granata

ispaljivanih gotovo svakodnevnounutar romba od bodljikave ice.

Asfaltni putevi poligona zra-kasto se ire od centralnog jezgra dvospratnice sa radionicama, laboratorij ama i prostorijama za smetaj stalne strae sa

injene od dve potpuno pea-dijske ete. Izjneu pojedinihzrakova nasluuju se i visokizemljani bedemi koji okruuju

skladita sa eksplozivom, granatama, municijom i ko zna

jo kakvim opasnim predmetima koji strpljivo ekaju trenutak kada e biti upotreblje-ni, bilo u eksperimentalne svrhe, bilo za ono za to su i nainjeni.

U ovo doba noi svetli samonekoliko prozora na prvom sp-ratu zgrade laboratorije, ali senjihovo svetio, zbog magle, nevidi sa puta koji prolazi du

jedne od spoljnih stranica romba, spajajui grad elbi, petnaestak milja junije, sa malokorienim prelazom na granici Kanade i Letbridom, prekou Alberti.

Nimalo udno, dakle, to jeveliki crni automobil, skriven

u senci drvea pokraj puta, ostao nezapaen od patrole vojne policije koja se nekoliko minuta ranije provezla pored tog


6/100

4 B OR I L A K E V ET I N E 49

mesta u sdvomaslinastom dipu.

Proi e dva sata moda neki minut manje ili vie prenego to se patrola 'ponovo pojavi.

Za volanom skrivenih kolamladi duge plave kose, kojije pored otvorenog prozora prkosio vlanom jesenjem vazduhu samo u lakoj koulji vojnikog kroja, slee ogromnim ramenima, cerei se prezrivo umrak.

Prokleta vojska promrmlja za sebe. Neki genijesa varcima na okovratniku propisao je da patrola mora obilaziti jednom u dva sata. Kao

to unutar ice vojnici sa psima patroliraju po uvek istomrasporedu, do avola. Nijednomod njih ne pada na pamet dagrupa odlunih ljudi za to vreme moe proetati kroz poligon i dii u vazduh sve to poeli...

Vrtei, glavom, on gurnu meu zube cigaretu, ali je ne zapali uprkos svom loem miljenju o sistemu obezbeenja poligona elbi. Nasuprot dremljivim patrolama i straarima, onje raunao i na mogunost neprijatnih iznenaenja u ovoj

noi pogodnoj samo za spavanje, ili prijateljsku partiju karata u toploj prostoriji, uz tihu muziku sa radija...

Kao, na primer...

On se naglo tre, steui svo

je mone pesnice, jer iz tameiskrsnu senka oveka, takoevisokog i krupnog. Primetio gaje tek kada se naao na stopuod kola, iako je doao sa strane na kojoj nije bilo nijednogdrveta.

Uh! poluglasno reeplavokosi, oputajui se u se-ditu. Ti i tvoja taka imi-tiranja aveti ponekad me...

Pridolica ga umiri pokretomruke. Tek iz neposredne blizine on se, odista, i mogao viati, jer mu je itavo telo biloskriveno kostimom od gust crne svile priljubljenim uz nagu

kou. ak i glava; jedino tose u ovom trenutku moglo naslutiti bila su dva uska proreza iz kojih je sevao plamen njegovog pogleda.

Sumiko je bila u pravu ree maskirani ovek tihim,ali razgovetnim apatom. Ta

ograda je puna alarmnih ureaja i senzora; da i ne pomi-njem visoki napon.

Oi plavokosog dina blesnu-e u tami.

Ah! uzdahnu zadovoljno. Preostaje nam daklesamo plan C. Ili e biti planD. U svakom sluaju, mnogouzbudljivije od obinog prose-canja otvora u ici, a?

I mnogo tee, Pite. Iakose obezbeenje oslanja na ele


7/100


8/100

6 B OR I L A K E V ET 1NE 49

nom ubrzanju, kola su naglo

smanjila brzinu, nimalo se nezanosei na vlanoj travi. Ostavljajui duge i duboke tragove za sobom, automobil sezaustavi u trenutku kada jenjegov prednji branik bio nasamo palac ili dva od spletaica pod visokim naponom.

Svetiljke postavljene na podvadeset jardi levo i desno odtog mesta, uprkos magli, davale su dovoljno svetlosti da moe videti figuru koja se kaomaka prevrnula u mraku i doekala na noge u travi na drugoj strani ograde. I ne eka

jui znak rukom od oveka ucrnom kostimu, Pit vrati kolanekoliko jardi unazad i punombrzinom pohita da se vrati naput.

Nine, mislio je skreui kola prema elbiju. Za neoba-vetene oni su stvorenja iz legendi, odbrana nadljudskim moima, vlasnici tajni koje su utami srednjeg veka na Dalekom istoku prenoene s kolenana koleno... Ima i toga, naravno, ali je ipak bitno ono drugo znanje. Kao ovo maloas: moj prijatelj nina prele-teo je ogradu visoku skoro dva

deset stopa na jednostavan igenijalan nain koristei zakone dinamike, poznate svakomko je zavrio koled...

Unutar poligona nina je ve

hitao prema svom cilju, jezgruod zgrada odvojenim posebnimzidom. Nad zidom su se nazi-rali osvetljeni prozori prvogsprata laboratorije, njegov prvi cilj ove noi. Ako se netoneobino dogaalo u poligonuelbi a njegova obavetenjagovorila su da jeste onda ese to najverovatnije zbiti tamo gde ima ljudi i svetla.

Beuman poput senke, klizioje po travnatoj povrini, nastojei da se dri to blie uskojasfaltnoj stazi. Poligon ovdepostoji ve vie od pedeset godina. Broj neeksplodiranih mi

na i granata u tlu rastao jesvake godine, poveavajui ve-rovatnou da strada svako koneoprezno sie sa jedne od staza postavljenih izmeu glomaznih betonskih zaklona za osobije poligona.

U uskim prorezima kapulja

e od svile njegove oi su pritajeno svetlele istraujui prostor pred njim. I sva ostala ula, kao i uvek, delovala su usklaeno, spremna da ga upozore i na najmanji znak opasnosti.

Pre ili kasnije jedna od pa

trola sa psima, koje su monotonom pravilnou krstarile poasfaltnim stazama, naii e nanjegov trag, ali to nee biti


9/100

BOR I L A K E V ET I N E 49 7

brzo. ak i tada to im nee po

moi, jer...J o samo pedesetak ardi dobetonskog zida, osvetljenog re-tkim svetiijkama. Kada se jednom popne uz taj zid, naizgled nepristupaan, psi mogubiti samo kanjeni zbog svojeglupe upornosti da pou putem koji nijedan ovek ne mo

e da savlada...Bacivi se na tle u zaklonu

retkog bunja, nina je nekoliko trenutaka paljivo osmatrao visoki, glatki zid. Senzorai alarmnih ureaja bie i ponjegovom vrhu, znao je, ali tone bi smelo da predstavlja pre

preku.Deset stopa. Mnogo, ali neprevie...

U tami mutno zablista elikna sitnim predmetima slinimkandama koje je izvukao iznekog tajnog depa svog kostima. Postavljene na prste njegove leve ruke i u posebnopripremljene otvore na obui,one e omoguiti nini da jo

jednom savlada prepreku i iznenadi one koji se suvie oslanjaju na mrtve predmete oekujui od njih zatitu.

Stvari su mrtve, rekao muje jednom davno, u J apanu,

njegov uitelj ninucua, senseiTanaka. Oivljavaju tek kadaih ruka ili misao ovekaupotrebi na pravi nain. Ka

men je kamen; u ruci ninemoe se pretvoriti u smrtonosno oruje, u teg koji e olakati gnjuranje, u prepreku zaprotivnika. Zid je zid; ali gre-i onaj koji misli da mu je zatita zida dovoljna, jer se protivnik moe uunjati i prekonjega, kroz njega, ispod njega. ..

*i* *

Kande od elika, ija je tajna nestala kada i kovai ja-rpanskog srednjovekovnog oru

ja, ostavie tragove u betonuzida i zato mu nije mogao jednostavno prii i poeti da severe. Nekome bi se ti tragovimogli uiniti sumnjivim kadaga pas dovede do ovog mestai zato...

Napevi miie svojih nogu,on povi kolena. Odbacio se snanim skokom, ispruajui levuruku navie.

Pred otrim iljcima kandi,noenim snagom neshvatljivomza obinog oveka, beton popusti uz tihi um nalik dubokomuzdahu. Na visini od est stopa nad tlom, nina oprezno is

prui slobodnu desnu ruku daopipa vrh zida.

Prsti su mu mileli tako sporo da se njihovo kretanje nije


10/100

8 BO R I L A K E V ET I N E 49

moglo ni primetiti ak i da je

na drugoj strani zida bilo nekoga. Da, njegov instinkt dobroje procenio da na ovom deluzida nema nikakvog ureaja koji bi mogao upozoriti na opasnost dremljive uvare poligona i njihove elektronske instrumente...

Naizgled bez napora, on izvue mono telo na uski zid ilee du njega, posmatrajuiosvetljene prozore.

Trideset stopa do zgrade, alina ovoj strani nema ulaza. Sem,moda, kroz prozor...

Iz iskustva je znao da su

prozori najbolje obezbeeni alarmnim sistemom, naroito uzgradama koje, nalik ovoj, ima

ju i klima ureaje, tako daprozori i nisu predvieni za o-tvaranje. Njihovo savlaivanjeoduzelo bi mu previe vremena.

Analiza situacije moguareenja provera odluka!

Taj proces kod nini trajeneshvatljivo kratko i to ih upravo i ini uasnim protivnicima. Ne zato to oni misle bre od drugih, ve samo zatoto su nauili da se koncentri-u na svaki pojedini problem iprimenjuju na njegovo reava-nje iskustva svih svojih prethodnika u dugom nizu veko-va...

On nije bio prvi nina koji

se naao pred naizgled nere-ivim pitanjem; prema tome...

Da, krov!Odmah iza odluke, u nemer-

ljivo kratkom intervalu, nineprelaze u akciju. Prsti pokriveni crnom svilom odmotavalisu ue od istog materijala iz

vueno ispod kostima i paljivo ga slagali po zidu. Na jednom kraju nae se elina kuka, samo trenutak ranije skinuta sa prsta gde je sluila kaokanda.

Iza stakla, ljudi u belim mantilima stajali su okupljeni o-

ko dugog laboratorijskog stola,prekrivenog gomilom metalnihdelova izmeanih sa hartijamai raznobojnim crteima. U rukama su im bile olje sa ka-fom, ali su zaboravili na njih,u vatri ive diskusije o neemu to ih je do kasno u nozadralo na radnim mestima.

Zvonki udar kuke o cev oluka nije mogao ni prodreti uunutranjost laboratorije, ali jenina ipak strpljivo saekaonekoliko dugih minuta. Samobudale rizikuju bez potrebe...a niko iz te klase nikada nijeimao ni najmanje izgleda dase i samo priblii jednoj od nekoliko preostalih koli ninu-cua u J apanu...

Sada!


11/100

B OR I L A K E V ET I N E 49 9

Steui rukama ue, ninase lagano odbaci od zida i pree rastojanje od zgrade, amo-rtizujui opruenim nogama sudar sa njenim zidom.

Nekoliko snanih zamaha rukama i on e se nai na krovu, gde jednim od skrivenihnoeva lako moe ukloniti debeli krovni pokriva od plastike i sii u potkrovlje, a odatledo mesta koje trai.

Samo to .jo nije.znao kojeje to mesto u itavom sklopuovih zgrada.

Dvostruko staklo prozora nije proputalo nita sem nejas

nog mrmljanja, iako se po izrazu lioa ljudi u belim mantilima videlo da vie ne govoretiho. Za ninu, meutim, ni tonije prava prepreka...

itanje sa usana je vetinakoju nije uvek lako savladati,naroito ako pokuavate da je

nauite pratei govor J apanca,ija lica retko kada izraavajui oseanja koja prate pojedinerei. Nina je, meutim, biojo na poetku svoje obuke kada je sensei Tanaka est dugihmeseci svoje znanje prenosiobeumno pokreui usne; na

kraju tog perioda oko i um tako su mu se izotrili da je esto nasluivao ak i znaenjedugog govora* na jeziku kojiinae ne govori.

U poreenju sa tim, ovo sada bila je deja igra. Otvorena amerika lica, preterano gestikuliranje, navika da se svaka vanija pomisao ponovi podva ili vie puta jako mu jeolakala posao.

Neemo hitati da saopti-mo rezultate govorio je kru

pan ovek autoritativnog izgleda na ijem su umornom licuoi svetlele sa oduevljenjemradnika predanog svom poslu. Znate ve kako to ide; generali insistiraju da stvar odmah pree u masovnu proizvodnju, a onda ponu da stiu

primedbe da ovo ili ono nijeu redu. Ne, do avola, sa njima! Buva ostaje ovde svedok je ne doteramo do savrenstva!

Buva, pomisli nina, nagi-njui se jo napred, ali tako dase nijedan deo njegovog tela

ne ocrta naspram osvetljenepovrine prozora. To je ifro-vano ime koje se u poslednijevtreme pominje meu krijumarima oruja... kao posao ko

ji e mnogima doneti bogatstvo. ini se kao da svi znajuza nju, ali niko ne zna ak ni

emu e to novo oruje uoptesluiti... Hmm, ti delovi postolu; da li bi oni mogli pomoi da bar priblino rekonstru-iem njegov izgled?


12/100

10 B OR I L A K E V E T I N E 49

Ilo je teko, ne samo zatoto mu je panja bila obuzetarazgovorom ljudi, ve i stogato je vei deo stola bio zaklonjen telima i prekriven velikim crteima, sa tako mnogodetalja da- ni sa njih nije us-pevao da razabere vie od osnovnih obrisa tajanstvene Buve.

Ipak, ipak... duga, vitka cev.Odnos prenika i duine kojigovori o prilino velikom kalibru. .. relativno jednostavan u-reaj za okidanje, ne previeelektronike... to bi mogao biti. ..

Meni se ne dopada i

tao je nina sa usana jednogod laborantorijskih tehniara to jo uvek nismo obavilidovoljan broj merenja poetnebrzine. Pa ak i kada to zavrimo, ne moemo biti sigurniu njenu tanu vrednost; i sami znate koliko se karakteri

stike punjenja menjaju kadajednom pone masovna proizvodnja.

Koliko vremena ti jo treba, Marstone? pitao je onajkrupni ovek, po svemu sudeijedan od rukovodilaca projektaBuva.

Dve nedelje, moda i tri slee ramenima upitani. Mnoge rezultate moram da eliminiem, kao to znate, jer momci u radionici ne mogu uvek

da postignu homogenost punjenja. Kada bi Buva imala prioritet dole kod njih, moda...

Ne! vrsto ree visokiodmahujui energino glavom. Ne, Marstone, dogovorilismo se da radimo kao da jeu pitanju neto sasvim obinoi tako e, boga mu, biti do samog kraja! Nema nieg goregnego kad se ovuda muva gomila uniformisanih blesana postavljajui glupa pitanja i tvrdei kako bi to sve mnogo bolje ilo kada bi oni uveli vojniku disciplinu. Prokletstvo,ova zemlja nee jo ni u kakavrat; Buva nije toliko hitan

projekt da bismo zahtevali poseban prioritet!

Kod vas moda ne, razmiljao je nina, zauzimajui ma10 udobniji poloaj na svommestu, ali trgovci orujem da11 su joj prioritet A-l. Pre neki dan sam uo da se nudi stohiljada dolara za bilo kakvufotografiju Buve i njen tehniki opis. Ovi crtei po stoluvrede bar deset puta vie... anisu preduzete nikakve posebne mere bezbednosti, jer upravnik poligona verovatno i nesanja da se ovde razvija neto

to bi moglo biti toliko zanimljivo. .. Samo, TA je to, doavola! J o uvek ne mogu darazaberem nita to bi mi po


13/100

BO R I L A K E V ET I N E 49 11

moglo da otkrijem pravu na-menu Buve!

U redu zakljui visokidiskusiju otrim pokretom ruke, praznei svoju plastinuau sa kafom jednim gutljajem. Dosta je bilo prie, ljudi. Svi kuama na spavanje, aujutru emo se najpre pozabaviti tim prokletim punjenjem.

Trejsi, siguran si da...Okrenuvi lea prozoru, lju

di se rasprie po laboratoriji,pojedinano ili po dvojica ili

*trojica, skidajui mantile i os-' tavljajui ih u svoje plakare.Drugi su nastojali da pre polaska srede gomile papira po sto

lovima, ali je to oigledno biobeznadean posao.Na svom mestu, kraj prozo

ra, nina zauze malo pogodniji poloaj. Duboko u njegovojpodsvesti javi se prvi slabanisignal koji je govorio da neto nije u redu...

Mnogi ljudi govore o predo-seanju stranih dogaaja, alise njima ne veruje. Kod mnogih, opet, to predoseanje tako je nesigurno da ga i samiodbacuju razumnim delom svog mozga. Sa ninama, meutim, to nije sluaj...

Razvoj civilizacije nasilno jeotrgao ljudsko bie iz prirodei udaljio ga o^ nje, raskidajui jedinstvo koje postoji izmeu oveka i njegove okoline.

Ne kod svakog, naravno, jerneki ljudi su sauvali sposob

nost da osete ak i najmanjeporemeaje u atmosferi oko sebe. Kod drugih, opet, ta sposobnost razvijena je do krajnjih granica i oseaj za opasnost koji nine nazivaju haragei ponekad je otriji odostalih ljudskih ula!

Kao sada, na primer. Nijedno drugo ulo nine nije regi-strovalo nikakav znak koji binajavljivao nailazak opasnosti,a ipak...

Pogled mu skrete prema velikim dvostrukim vratima nasuprotnom zidu laboratorije. Ka

da opasnost jednom stigne, doi e upravo kroz ta vrata!Oprezno ispruajui lioge, ni

na se vrhovima prstiju osloni o usku ivicu prozora, dovodei svoje telo u poloaj kojie mu omoguiti da jednim skokom probije dvostruko staklo

i pojavi se u laboratoriji.Ako to bude potrebno, naravno. Opasnost po ljude u prostoriji ne mora istovremeno biti i opasnost za njega...

Vrata su se otvorila naglo,tako naglo da su se sudarilasa zidom i krenula natrag, po

novo zatvarajui prolaz.J edan ovek u meuvremenu

se ve dugim skokom naao uprostoriji i sada je stajao pred


14/100


zatvorenim vratima, u stavu pu

nom pretnje.Krupan ovek, irokih ramena i zamanog trbuha koji senasluivao pod tamnim zatitnim ogrtaem od plastike. izme i duge rukavice od istogmaterijala, na glavi gas maskaija stalka pretei svetlucaju.

Iako se iza tih stakala nijevidelo nita, nina nasluti izrazu oima oveka pod maskom.On je uivao posmatrajui zastraena lica ostalih koji su seza/tekli u laboratoriji.

Neko kriknu, snano i prodorno, tako glasno da taj krik stie i do uiju nine. U rukama

oveka pod gas maskom malose pomeri metalna boca zlokobne crne boje sa naslikanommrtvakom glavom. Prsti u rukavici odvrtoe njen ventil...

Pod svojom kapuljaom nina stegnu zube i zaustavi pokret koji ga je gotovo ve po

neo prema staklu prozora.Ne, sada bi to bilo suvie o-pasno, jer ...

U crnoj metalnoj boci nalazio se... otrovni gas!

**

Koji otrovni gas?U krajnjoj Uniji to vie nije

bitno. Od trenutka kada je opasna materija u obliku sive ma

gle poela da ispunjava prosto

riju do poetka njenog punogdejstva na ugroene ljude proi e svega nekoliko sekundi.Nita to bi on mogao uinitivie ne moe izmeniti stvar.

Ljudi u belim mantilima vesu mrtvi. Ono to sada ine,pokuavajui da se zaklone izastolova, da pobegnu u najdaljeuglove, da otvore prozore, samo su gestovi bez znaaja pokrajnji ishod.

Iperit ili neto slino, hladnokrvno zakljui nina, bacivi poslednji pogled u prostori

ju. Prokleti ubica; mogao jeodabrati i gas koji ubija na

mnogo laki nain...Iskolaenih oiju, sa licima

koja su izgubila oblik pod ogromnim plikovima, slinim o-nim koje izaziva visoka temperatura, ljudi su kopali prstimapo svojim grudima, u uzaludnom pokuaju da olakaju sebi

disanje. Fatalna doza brzo jeprevaziena i plikovi po koipoeli su da pucaju, otvarajuirane nalik velikim razjapljenimustima.

Stegnuvi malo jae svoje u-e, nina baci poslednji pogledprema ubici.

On...Ne, nije moglo biti sumnje.Zabaena glava, pokreti grudnog koa pod ogrtaem...

Ubica se smejao!


15/100


Stegnuvi zube, nina se odgumu nogama od zida i zanjiha kao klatno, ali je njegov pokret bio savreno odmeren. Isprueni prsti slobodne ruke dohvatie se ivice prozora suse-dne prostorije. Njena unutranjost bila je mrana; niko nee ni pokuati da ga zaustavidok bude prolazio kroz nju do

hodnika.Iza lea ubici.Nine ubijaju, ali ne uivaiju

u otme. Svaka smrt koju izazovu rezultat je procesa hladnog,'loginog razmiljanja i presu-'de koju donose u sebi gotovotrenutno. Taj ovek tu mora

umreti zato to... nita vie.ovek pod gas maskom moraumreti. I bie to moda prviput da nina zariva svoju otricu u jedno telo sa oseanjemzadovoljstva u sebi...

Ruka u cmoj svili podie seda zada udarac koji e ukloniti krhko staklo sa njegovog puta.

Ne!Haragei je upozoravao ninu

samo deli sekunde pre negoto je njegova pesnica dotaklastaklo. Priljubljen uza zid, nastojao je da pogledom prodreu duboku tamu prostorije.

Vrata propustie mlaz svetiosti iz hodnika otkrivajui glomaznu figuru pod zatitnim ogrtaem. Ko zna zbog ega, ubica

je takoe dolazio na isto mestogde je i nina eleo da stigne...

Pod tavanicom blesnu neonska cev, zatreperivi nekolikoputa. Hitrim, ali preciznim pokretima ubica pree preko nevelikog prostora zastavi predvisokom elinom kasom u u-glu.

Ah, pomisli nina, tu smo,

dakle! Svi ti ljudi tamo morali su umreti da bi se ti dokopao planova za Buvu, ubico!

ifra oigledno nije bila tajna za krupnog oveka ije jelice i dalje bilo skriveno gasmaskom. Mada u rukavicama njegove ruke radile su

veto i brzo; vrata kase otvorila su se svega desetak sekundipoto im je priao.

J o koji trenutak, da uzmeono to eli, mislio je ninanapinjui miie nogu, a ondasam ja na redu!

Zadovoljno klimnuvi sebi glavom, krupni ovek iz gomilehartija u kasi izvue debelu fasciklu u crnim koricama i gurnu je pod svoj ogrta. J o jednom se odbacivi od zida, nina stie do kraja ueta, kaoklatno, i njegove ispruene noge ustremie se prema staklu

prozora...Neto, neki instinkt slian ha

rageiju verovatno, upozori ubi-cu na opasnost. Reagovao je


16/100


brzinom gotovo neshvatljivomza tako krupnog oveka.

Zavlaei ruku pod ogrta,on se u dva duga skoka stvori na vratima pre nego to sunoge nine dotakle pod na drugoj strani prostorije. Ruka seponovo pojavi, ali je sada unjoj bio okrugli predmet nalikrunoj bombi.

Kao dve opruge, noge odba-cie telo nine u dugom lukuu stranu, u zaklon ogromnogpisaeg stola. Vrata se zalupi-e sa snanim treskom, gotovopriguujui um nalik uzdahusa kojim se na podu aktiviraoonaj okrugli metalni predmet.

Brzinom misli, nina sklopioi. Plamen zapaljive bombe suknu je do tavanice, nalik ble-sku blica fotografskog aparata.U krugu od nekoliko jardi odsredita-tihe eksplozije, sve to

je moglo da se zapali, planu gotovo trenutno.

Talas vrelog vazduha zapahnu ninu, ali je on ve bio nanogama, odmeravajui kroz gotovo sklopljene kapke visinuplamenog zida pred sobom. J edan dug skok mogao bi ga preneti na drugu stranu prostori

je, ali...

Ne!Temperatura plamena koji se

naglo irio bila je suvie visoka. ak i stoti eo sekunde bie

dovoljan da odea plane nanjegovom telu!

Odnekud spolja dopre vrisaksirene alarmnog ureaja; kako

je i pretpostavljao, negde uzgradi alarm se ukljuio imsu njegove noge probile okno.Za koji trenutak okolina e vrveti od zbunjenih i dremljivihvojnika, spremnih da isprazne

arere svojih puaka u pravcu prvog sumnjivog pokreta.

Instinkt lovca gonio ga je upoteru za hladnokrvnim ubi-com, ne samo zato to su dragoceni planovi za Buvu bili unjegovom poseu. Ali...

Odluka je, uostalom, ve bi

la doneta umesto njega. Palacpo palac, plameni zid ga je potiskivao unazad, prema razbijenom prozoru. Bio je to jedinipreostali izlaz.

Uklonivi otrim pokretom ruke preostalo staklo sa svog puta, nina skoi na sims prozo

ra, traei pogledom tanku liniju ueta du zida. Da, tamo

je... bie potrebna velika preciznost ako eli da se u skokudoepa te tanke niti gotovopriljubljene uz glatki zid.

Preciznost koja je kod ninigotovo automatska. Prsti u crnoj svili jedva otakoe zid,steui se; trenutak kasnije telo nine visilo je ponovo krajprozora laboratorije u kojoj je


17/100


otrovni gas ve obavio svojuasni posao.

I ne samo to...Novi blesak plamena ni ovo

ga puta nije iznenadio ninu,koji je munjevitom brzinomokrenuo glavu, priljubivi obraz uz zid. Ubica se pobrinuoda okloni sve eventualne tragove. Druga zapaljiva bomba

za koji trenutak pretvorie odaju punu mrtvih u uareni pakao.

I da nema otrovnog gasa tudai se vie ne bi moglo proi. Pre, ma tome...

Zavijanje snanog motora,promukli, uzbueni gladovi ko

je snana sirena negde na krovu iznad njega nije uspevalada prigui. I druge sirene, sirene vatrogasnih kola negde izazgrade...

Sa ovog mesta nije se moglo brzo doepati visokog zida, jer jednostavno nema ovoljno prostora za zamah koji e

ga preneti preko ponora. Prema tome...

Ruke nine pokretoe se gotovo neshvatlivom brzinom dokje izvlaio svoje telo uz nevidljivo ue. Ne vie nevidljivo;kroz prozore sa obe njegovestrane sada je suktao plamen,

povijajui svoj crveni jezik navie, prema krovu.U asu kad vrhovima prstiju

dotae ivicu oluka na krovu

prekrivenom jednom od onihnovih plastinih masa, farovivatrogasnih kola osvetlie zid.Uz kripu guma, ogromno crveno udovite zaustavi se podzapaljenim prozorima.

Neko iz gomile ljudi koja jetrala za njim uzbueno zaur-la, pokazujui navie.

Eno ga! To je on... on jezapalio!J ednim snanim zamahom ni

na se prebaci na krov i tu o-stade da lei zaklonjen od pogleda odozdo. Samo na nekoliko trenutaka, naravno. Motor

je ve brundao podiui premanjemu vitke vatrogasne lestvi-

ce.Da li je na njima vatrogasac

sa crevom u rukama, ili vojnik sa automatskom pukom?

J edna po jedna, vatrogasnakola su pristizala, popunjavajui prostor izmeu zgrade i zida. Sirene su zagluujui zavi

jale. U ovih nekoliko trenutakanee biti koordiniranog pokuaja da sa uhvati begunac nakrovu. ak i ako neko ima dovoljno prisebnosti da izda nekopamteno nareenje, niko ga nee ni uti u ovoj paklenoj buci.

Lice pod maskom od crnesvile nije pokazalo ni traga straha ili obine zabrinutosti.Dugim pogledom nina pree


18/100


po strmom krovu, paljivo pro

uavajui svaki detalj.Nikakvog zaklona za njega.Ali to nije jedina opasnost...

U njegovoj podsvesti harageije pulsirao sve intenzivnije.Opasnost... opasnost... opasnost, govorio je glas instinkta.

Izvor te nove opasnosti nisubili ljudi oko zgrade, ve neto to je skriveno negde u samoj njenoj osnovi. Duboko podzemljom.

Duboko? Pod zemljom?Uspravljajui se na noge, ni

na udahnu vazduh kroz gustutkaninu svoje kapuljae. Negde u suterenu zgrade nalazio

se eksploziv koji se koristio ulaboratoriji. Za koji trenutakplamen e se proiriti do togskladita, a onda...

Oovek u zatitnoj odei odazbesta, nalik kosmonautu, uzbueno kriknu kad se njegoveoi naoe u visini krova. lem

na glavi svetlucao mu je odbleskom plamena. Opirui se nogama o lestvice, vrsto je stezaomlaznicu vatrogasnog creva,kao da u rukama dri opasnooruje.

Uostalom, to je i bilo opasnooruje; mlaz pene pod pritiskom, ako pogodi pravo mesto,odnee telo nine u prazninus lakoom kojom jesenji vetarOtkida lie sa grana...

Zbunjenost vatrogasaca u tre

nutku kada je pred sobom u-gledao priliku u neobinom crnom kostimu trajala je veomakratko, ali je to vreme predstavljalo itavu venost za nini-ne reflekse.

Odbacivi se nogama o klizavu povrinu krova, telo u crnojodei zapliva kroz vazduh, praeno uzbuenim krikom sve vee mase ljudi okupljene okozgrade.

Svaki pokret bio je preciznoisplaniran i izveden,- naizgledprkosei sili Zemljine tee. Prsti ruku obavie se oko lestvi-ca, dajui potrebni oslonac, no

ge se kao makaze sklopie okovrata vatrogasca otrui ga sanjegovog mesta i bacajui uprazninu.

Dovravajui donjim delomtela taj pokret, nina iskoristisilu inercije da produi skok,odbacujui se i rukama od le

stvice. Nainivi pun krug uvazduhu, on se naglim pokretom ispravi, ispruajui nogenanie.

Mesto kraj vozaa vatriogas-nih kola bilo je prazno, sreompo oveka koji ga je svega nekoliko trenutaka ranije napustio. Probivi lim kabine kaoda je od mokre hartije, ninase veto doeka na noge, nesta

jui iz vida okupljenim ljudima. Onog asa kada su mu no


19/100


ge dotakle pod, on se baci ule-vo.

Otkidajui bravu, zatvorenihvrata, telo vozaa izlete napolje. Poetak njegovog krika prekide tresak s kojim je glavapod lemom lupila o beton.

Motor je radio,* utedevi ni-ni jo deli sekunde. Voen sigumom rakom, on naglo zau-

rla, pokreui teko vozilo izmesta. Vritei, svi koji su potrali prema kolima, razbeaese sa njihove putanje.

Zanosei se, kola izletee kroziroku, sada otvorenu kapiju uzidu. Pola milje dalje jasno sevideo niz osvetljenih stubova

ograde poligona, itav prostor,usotalom, sada je sablasno treperio od uto-crvenih plamenih

jezika koji su uasnom brzinom gutali zgradu laboratorije-

Ma ko da je bio u dipu kojise naglo zaustavio na jednoj od

zrakastih asfaltnih staza poligona, znao je dobro svoj posao.Vatrogasna kola koja punombrzinom jure preko polja,' nemarei za eventualne neeksplodirane granate pod zemljom,svakako su u rukama ovekakoji ima loe namere. Prematome...

etiri vojnika iskoie iz dipa i stadoe u kratki streljakistroj, kao da fojim krhkim telima ele da zaustave zahukta

lu mainu. Iz ugla pod kojimih je nina gledao, puane ce-vi gotovo da se nisu ni videle,skraene perspektivom.

Trideset sekundi, radio jemozak nine brzinom munje.Za to vreme, njihove pukemogu da izbiju ju tano...

Udarni talas eksplozije kroztle se prenosi bre nego kroz

vazduh, ali na ovom rastoja-nju ta razlika bila je odista minimalna i primetna samo zaotra ula nine. Vatrogasnakola malo su odskoila od zemlje, a odmah zatim stigao jevihor vrelog vazduha, nosei sasobom potmulu, preteu tutnja

vu.Teko vozilo se zanese, ali ostade na svojim tokovima.Dip, meutim, odlete prekopolja kao slamka noena vetr-om. Kao slamke po travi se zakotrljae i tela etvorice iznenaenih ljudi u uniformama.

Otro skreui ulevo da biih zaobiao, nina baci pogledprema vatrenom stubu u kojise pretvorila zgrada laboratorije; sa njegovog vrha su obrui se u oblaku dima, padalinajtei delovi od betona, cigala, ljudskih tela...

Meu ruevinama jo jednom blesnu uti plamen i za-tutnja nova, slabija eksplozija.Pri iznenadnom blesku svetlo-sti nina vide kako jedna kru


20/100


pna, visoka prilika hita prekootvorenog prostora prema vozilima na drugoj strani, zatienim betonskom konstrukcijomnadstrenice iznad parkinga.

Ti pokreti bili su mu poznati. ..

ovek koji je ukrao planoveza Buvu, ovek koji je odpre nekoliko sekundi stostruki

ubica, uspeo je da se izvue izpakla koji je sam stvorio...

** *

Ne, boga mu, nije bilo

vremena da ga uhvati! za-rea Tabasko Pit gnevno. Bio sam pola milje dalje, u tojprokletoj umi, i lepo video ko

jom su se brzinom vojnici skupili oko zgrade! Nije proao nipun minut, a est oklopnih transportera postavilo se u krug,titei sve prilaze! Ta armijaume da bude avolski brzakad ne treba... kao i policija,uostalom!

Plavokosi din, onaj isti kojije doveo ninu do poligona uelbiju i spretno ga ponovo vratio na sigurno mesto, besno jelupao pesnicom jedne ake o

dlan druge, potpuno zaboravljajui na konzervu sa pivom uzsvoj lakat. Nasuprot njemu, uvelikoj dnevnoj sobi hotelskog

apartmana, devojka je sedelapotpuno nepomino.

Taj prividni mir, meutim,ne bi zavarao ak ni najloijegposmatraa, jer je lice devojkedoslovno zrailo ivotnou ienergijom. Bilo je to, pravo,samo mirovanje tela koje sepotpuna oputa u trenutku kada to sebi moe da dozvoli. Tre

nutak kasnije, ako to bude potrebno, to isto telo krenue uakciju brzinom pravog majstora borilakih vetina.

to je devojka duge crne. kose, okruglog lica i ogromnih tamnih oiju doista i bila, i pored naizgled krhkog tela, ode-

venog tako da sa malo uspehaskriva oblike pred kojima mora zadrhtati srce svakog pravogmukarca.

Kontrolisanim pokretom, onaukloni kosu sa lica, otkrivajuidetalje koji su svedoili o jednom delu japanske krvi u njenim ilama.

Pite ree ona strpljivo,toplim i prijatnim glasom nisam ni tebe ni Leslija optuivala da vam je ubica pobegaozato to ste bili neoprezni. Stvar je u tome to e nam sadaon umai; ak ni vojna obave-tajna sluba jo ne zna koliko

je ljudi stradalo u ruevinamalaboratorije, Pite. Video si fotografije; identifikacija leevae potrajati, a njeni rezultati


21/100


su, u najmanju ruku, neizve-

sni... Oni su uvereni da je upitanju neko od zaposlenih u laboratoriji?

Da. I Lesli se slae s tim.Ubica se veoma dobro snalaziou zgradi i vesto koristio zateenim orujem.

Plavokosi zatrese glavom, ot-pijajui dug gutljaj piva iz svoje konzerve. Pogled mu odlutaprema vratima spavae sobe.

Kad se samo setim proguna kako je sve ovo poe!lo kao jedno od njegovih neobjanjivih predoseanja, Sumi-ko... Najpre samo glasine me

u trgovcima orujem da je uelbiju napravljeno neto novoi potencijalno veoma vredno, aonda njegova iznenadna odluka da i sam poe tamo i malopronjuka. Ba tako je rekao,da malo pronjukam unaokolo, Pite. A doli smo u pravi

as na vatromet! To nije udno, Pite mirno objasni devojka. Ninese stotinama godina bave upravo takvim poslovima. Ako sesea, i poeli su kao pijuni,obavetajci i diverzanti u J apanu, jer su se plemeniti ratniciiz viih kasti stideli takvih po

stupaka, ne odriui pri tom potrebu za njima. Iskustvo svihranijih nini aktUnulirano je uLeslijevoj memoriji. Svaka ak

cija jednog od njegovih pretho

dnika briljivo se i danas analizira u kolama ninucua. Stotinama puta do sada nine subile u situaciji da njukajuoko mesta gde e se neto uskoro dogoditi... Ovoga puta, meutim, nije bio samo ist preoseaj,' jer sam mu i ja javila dase neto sprema.

Ti? Ali... Da, bila sam u Vaingto-

nu, daleko odavde osmehnuse devojka. Danima sam obigravala oko izvesnog pukovnika Torntona u Pentagonu u nadi da u pronai dokaze kakosarauje sa trgovcima orujem.

I? Nita to bi vailo kao do

kaz na sudu slee ona ramenima ali sam sada potpuno sigurna da pukovnik radi zanjih. Bila sam u njegovom krevetu kada je obavio telefonskirazgovor koji ga je odao. tavi-

e, izriito je pomenuo Buvu;vrlo neoprezno od oficira natako vanom poloaju, zar ne?

Pit glasno proguta pljuvaku, i izbei se.

U njegovom ... ta?!Devojka se smireno osmehnu. U krevetu, Pite. Poto je

najpre tri nedelje pokuavaoda me tamo dovede. Ali, nebrini, nisam bila neverna Lesliju, ako se toga plai. Pre negoto je uspeo da uini bilo ta


22/100


konkretno, pukovnik je shvatioda to nije jedan od njegovihdana.

Ah! isceri se Pit. Matorac je precenio mogunosti, a?

Naprotiv, pukovnik Torn-ton poznat je kao jedan od aktivnijih vaingtonskih zavodnika. Problem je ovoga puta bio

u akupresuri. J adni ovek, nije ni shvatio zato ga je eljatako iznenadno prola.

Ha-ha! plavokosi segrohotom nasmeja. Pa, bieto jedan vaingtonski drebacmanje, kladim se. Proi e meseci pre nego to se osmeli da

ponovo prie nekoj eni... a itada e drhtati od straha. Ti siavolska ena, Sumiko!

To je i pukovnik rekao,iako su mu pri tom usne izdajniki drhtale osmehnu se devojka A sada, kupi to pivosa stola i vuci se u svoju sobu,

Pite. Lesli e se uskoro probuditi.iroko se cerei, Tabasko Pit

pree u drugu spavau sobu.Nepomina na svom mestu, devojka je i dalje strpljivo ekala. Ovoga puta samo odista dobar posmatra ili dobar detektor lai uspeli bi da otkriju kako su joj puls i disanjeubrzani, a obrazi blago zarumenjeni od uzbuenja.

Pet minuta...

Uspravila se naglim pokretom i zategla bluzu na sebi. Podtankom tkaninom napete bradavice sada su jasno oavalekoliko je uzbuena.

U tri hitra, beumna koraka,prela je put do blie spavaesobe i tiho zatvorila vrata zasobom. U prostoriji su salonibili sputeni, ali ona ne uspori

korak u skoro potpunoj tami.Njeni prsti nepogreivo dotakoe nage grudi mukarca na le-aju; nokti se blano zarie unjegovu kou.

Iz mraka izronie dve snane ake, privlaei je na leaj.Ona se prepusti sa uzdahom

koji brzo prekide poljubac. Zdravo, evojice ap

nu glas koji sada nije izoblia-vala kapuljaa od guste crnesvile. Nedostajala si mi...

I ti meni...Na neki voleban nain, ruke

mukarca zavukle su se pod

usku bluzu i sklopile se okodveju toplih dojki koje su drhtale kao uhvaene ivotinje.Uspravljajui se u sedei poloaj, Sumiko zastenja od uivanja.

Kratak, otar pokret ruku ivrsta svilena tkanina pocepase uz tihi um, oslobaajui savrene grudi devojke. Prsti odelika skliznue nanie, obavi

jajui joj uski struk i izazivajui novi uzdah uzbuenja.


23/100

B O R I L A K E V ET I N E 49 21

Pantalone skliznue niz njene

bokove i ona ih se jednim trzajem oslobodi, padajui iti-vom duinom po ve nagom te-hji mukarca. Njene usne lagano su klizile navie, traei njegove, goli bokovi ve su se kretali u ritmu koji je fasciniraomukarca pod njom.

Sjedinili su se uz zajednikiuzdah koji je pokazivao kolikoele jedno drugo. Nekoliko trenutaka leali su potpuno nepomino, preputajui se svim svojim ulima da samo oseaju blizinu voljenog bia.

A onda...

Postoje hiljade izraza kojipokuavaju da opiu ono todvoje ljubavnika intenzivno o-sea u trenutku sjedinjavanja.Svaki od njih samo je slabanasenka stvarne i iskrene strastikojoj se preputa dvoje ljudikojima je stalo do njihove ljubavi i kojima ljubav ne sluiza samookazivanje, ve samokao nain da se ona pokae onom drugom...

Pred takvim jednim osea-njem bledi ak i najsavrenijatehnika ljudi i ena kojima jevoenje ljubavi posao, jer u njihovom aktu nedostaje ono bi

tno iskrenost i potovanje...Vie od sata kasnije devojka

je klonula sa srefum uzdahomna iroke grudi nine i jo je

dnom, stoti put, dotakla ih us

nama. Les... Ne govori sada, evoji-

ce apnu on. Nije potrebno.

Meni jeste osmehnu seona u tami. Zna, tamo uVaingtonu...

uo sam ta si rekla, Pi

tu, evojice. To nije vano.Ona se uspravi naglim pokre

tom. uo si? A li ...Privukao je sebi i zatvorio

usta dugim poljupcem. Ponekad zaboravlja

promrmlja da ti je ljuba

vnik jedan nina. Moje ui uju i dok spavam, moj mozakpamti sve to se u meuvremenu dogaa. Zaboravi to u Vaingtonu, Sumiko. Na posao jeuvek prljav, jer nam i protivnici uvek igraju prljavu igru. aki da te je taj Tornton imao, tone bi promenilo nita izmeutebe i mene.

Vrhom jezika on joj dotaebradavice, izazivajui novi drhtaj u telu evojke. Ona se, meutim, otre od njega.

Ne! apnu sa osmehom. Dosta je bilo! Tamo u drugoj sobi Pit svakako ve crka

va od dosade! A onda... eka nas posao, zar ne?

uzdahnu nina. Pa u redu... upali svetio!


24/100


Umesto toga, devojka podiezastore sa prozora, otkrivajuipogled na planine Gleer Parkaobasjane popodnevnim suncem.Stajala je nepomino nekolikotrenutaka, zagledana u vrhovepod snegom obojenim ruiastom svetlou, nesvesna pogleda mukarca koji je sa divljenjem pratio svaki njen pokret.

Nina se podie sa leaja jednim od onih glatkih, hitrihpokreta koji su gotovo neuhvatljivi za oko. Topla svetlost o-basja miie pod glatkom, preplanulom koom, crnu kosunad oima koje svetle elinimsjajem. Svaki njegov pokret

bio je pun harmonije, iako dokrajnosti ekonomian, bez suvinog utroka energije kojom je,meutim, to vitko i snano te-lo doslovno kiptelo.

On prie devojci i zagrli je,bez napora je podiui od poda uprkos njenom protivljenju.Sreno se osmehujui Sumdkose prepusti tim monim rukama, obavijajui noge oko pojasa mukarca u poloaju kojiindijski uitelji ljubavi naziva

ju penjanjem uz drvo.

Deset minuta... a za sve tovreme gotovo nijedan pokret,nikakav um, sem ubrzanog,uzbuenog disanja devojke injenog dugog jecaja kada su

jo jednom doli do vrhunca.

Upravo su zajedno izlazili izmalog kupatila kada do njihdopre snani glas Tabasko Pitaiz dnevne sobe.

Hej, ljubavnici! urlaoje plavokosi din. Ovamo ... dogaa se neto zanimljivo!

Sa neizbenom konzervom australijskog piva u ruci, Tabasko

je sedeo pred ekranom televi

zora. Gledao je lokalni program, ali je on ovoga trenutkabio ukljuen u neku od velikihTV mrea koja je imala izvetajiz Vaingtona.

Uzbueni reporter gurao jesvoj mikrofon pod nos uglaenom oficiru srebrnaste kose sa

oznakom pukovnika na kragni,koji nije krio da mu se to nimalo ne dopada.

Vae miljenje, pukovnie,o havariji u elbiju?

Nikakvo odsee oficirlagano se izmiui od kamere. Moj posao je da izvrim is

tragu, gospodo, a ne da nagaam o eventualnim uzrocimatog nemilog dogaaja. To jesve, gospodo, hvala vam...

Kratko i jasno promrmlja Tabasko. Ne svia mise faca tog pukovnika. U Vijetnamu smo imali jednog slinog njemu, hladnokrvnog ku-kinog sina koji nas je nemilosrdno terao u naipa ak i kada

je svaki redov znao da e tobiti prava klanica!


25/100


26/100


27/100


Ni meni. Ima neku bo

lju? Neee... do avola! Eto vidi osmehnu se

nina smireno. Ne brini,maloj se ne moe nita dogoditi, jer emo obojica biti u blizini. J a u se pozabaviti pukovnikom, a tvoj posao su njegovi pratioci.-Ima ih samo tri, pavaljda nee imati problema...

Tabasko Pit se sa uivanjemprotee.

ovee ree oduevljeno jo od Vijetnama sanjamo tome da epam za guu jedno takvo utirkano oficirskokopile... a ti mi sada nuditrojicu!

Ne verujem da e povestivie od jednog, Pite. Pripazina momka, ne elim da mu sedesi nita naroito loe, zna.

Nee odvrati neubedljivim glasom Tabasko. Hm-mm... neto mi pade na pa

met; ta ako pukovnik posumnja to se iznenada ponovo nalazi na drugom kraju Amerike? I to tamo gde se dogaaneto krupno?

Moda i posumnja, ali mala ima savren odgovor. J o uVaingtonu predstavila mu se

kao novinar; ne sme ga uditito je vidi ovde gde se ve nalazi stotdnak njtnih kolega...

Lukavo klimnu Tabasko glavom, ukljuujui motor.

Mi idemo odmah u motel,

a? J o ne. Nedostaje mi nekoliko sitnica za ono to spremam - pukovniku. Poi laganoglavnom ulicom, rei u ti gdeda zaustavi.

Gotovo dva sata protekla supre nego to je dip preao nepune dve milje do zavretkaglavne ulice elhija, a u meuvremenu je nina uao u desetak prodavnica, iznosei iznjih tajanstvene pakete i zamotuljke i uredno ih slaui nazadnje sedite dipa. Pitova radoznalost ovoga puta ostala jenezadovoljena, jer je na sva njegova pitanja nina odgovaraosamo tajanstvenim osmehom.

Zaista si uveren da su tisve te drangulije neophodne? besno upita Tabasko kada

je dip konano jurnuo putemza Gret Folz. Po meni, samo nepotrebno kompl-ikuje st

var: tog jarca od pukovnika treba epati za guu i naterati gada propeva, nita vie,

Nina zamiljeno odmahnuglavom.

Vara se, Pite. Prouiosam osije koji postoji o njemu, a danas sam mu video i

lice. Pukovnik Tornton je tvrdmomak. Proao je, izmeu ostalog, i Vijetnam.

Pa ta? I ti i ja smo proli Vijetnam, zar ne?


28/100


J esmo, ali nijednog od

nas nisu zarobljavali i terali dapeai trideset milja kroz dunglu sa sandukom municije naleima. Na kraju tog marsa Tomton, tada jo kapetan, ubio

je trojicu Vijetkongovaca golimrukama i vratio se istim putemdo logora.

Sa sandukom municije naleima, a? isceri se Pit. Valjda je bio toliko pametanda ga baci negde usput, ta misli? Mada se od jednog pukovnika obino ne oekuje tolikointeligencije...

Ne potcenjuj ga, Pite. Veoma je hladnokrvan, inteligen

tan i opasan. Uostalom, bio jejedan od onih koji su obuavali komandose u zelenim bere-tama.

Uh! Nije valjda? Ba tako. Tip je brza smrt

za svakog ko mu se neopreznopriblii, pa ak i kada je nena

oruan. To bih voleo da vidim promumla Tabasko ali mi ti,kao i obino, nee ni dopustitida mu priem. Nego, kakvi sumu ti pratioci? Da nisu, moda, i oni iz iste kole, a?

ta ti misli?

Prokletstvo, bitange se nekako uvek nau. Ali utolikobolje... bar mi nee biti dosadno u njihovom drutvu!

S obzirom da je Surniko pre

ostrono rezervisala i jednu sobu na ime njih dvojice, nisu i-mali nikakvih problema da sepopnu na sprat motela sagradenog nad rekom i neprimeeniupadnu u sobu u kogoj e e-vojka, za neto manje od petsati, ekati sastanak sa pukovnikom Torntonom.

Odmerivi jednim dugim pogledom svaki detalj u nevelikojprostoriji, nina zadovoljno klimnu glavom. Iza njega, R t jeraspakivao jedan po jedan za-motuljak, zaueno tresui glavom.

Da mi je znati samo koji

e ti ovo avo? zapita glasno pokazujui jedan od raspakovanih predmeta. Ne mislivaljda da e...?

Mislim kratko odvratinina, bacajui se na posao sasvojom uobiajenom preciznou i hitrinom. Doi ovamo,

Pite, mora mi pomoi ako neelimo da nas pukovnik iznenadi u pola priprema...

Boga mu uzdahnu Pit,bacajui, mnogo kasnije, pogledna svoj asovnik ve je skoro tri! A ja sam bio ubeen dane radimo vie od sat, sat i po!

Odmiui se da jo jednomproveri pogledom detalj koji jeupravo dovrio, nina klimnuglavom.


29/100


Rekao sam ti da moramo

uriti da nas Tarnton ne bi iznenadio ree on, popravljajui poloaj nekoliko predmetakoji su u prividnom neredu bili razbacani po stolu. Sada

je dobro... moe prei u nausobu, Pite.

Ti ostane? Gde, do avola?

Ovde? Ovde? Pit zapanjenim

pogledom proe po sobi. O-vde?

Hajde, brii! nasmejase Lesli, dohvatajui sa podadugu platnenu vreu koja jeobino skrivala kostim i oru

je nine. I ja treba da sepripremim za veliku predstavuza pukovnika Torntona...

*

* *

um okretanja kljua u bravi. Otvaranje vrata...

U svom skrovitu, nina osta

de nepomian. Njegov otri sluh znao je ko dolazi jo dok. jeSumiko bila daleko u hodniku.

Petnaest do etiri. Uskoro estii i ovek iji dolazak oekuje. Bez nestrpljenja.

Devojka zastade kraj vrata,tiho ih zatvarajui za sobom.

Njen pogled lagano je prelaziopreko poznatih ^alja u sobi.Poznatih iako ih je videla sa-m jednom.

Neto nije bilo u redu. Ne

to. .. Les? apnu ona, vrlotiho.

Ovde sam, devojace.Ona nabra obrve. Nikada joj

se jo nije dogodilo da ne moe da odredi odakle dopire tajpoznati apat.

ta si uinio sa... sa ov

om sobom? Ovde... Nije vano, devojice. Se-

ti se nine Ohira dok se sprema za pukovnikov dolazak...

Ohiro?Zamiljenog lica, devojka je

mehanikim pokretima obavljala pripreme. Tesna svilena ku

na haljina na potpuno nagotelo. J astuci na leaju nemamorazbacani, dah finog parfema uvazduhu, prigueno svetio. Da,flaa viskija, ae, led...

Nina Ohiro, seala se, uspeoje da se uvue u tvravu svogneprijatelja, J amaguija, iako

je ovaj oekivao njegov dolazak, a sve prilaze danononosu uvali do zuba naoruaniljudi. Ohiro nije znao za prepreke, kae legenda, preneta zapisima iz srednjeg veka; nikoga nije primetio, a onda...

Onda su u tvravi poele da

se dogaaju neobine stvari. Istrane stvari. Sujevernim ljudima tog vremena inilo se datvravom gospodari zli duh ko


30/100


ji e ih na uasan nain pobiti, jednog po jednog.

Vojnici, oficiri, poeli su dabee iz J amaguijeve tvrave.Beale su sluge, konjuari, dvorske dame...

J amagui je poludeo u asukada je oko njega ostala samogrupicaPnajvernijih i najhrabrijih, a onda je Ohiro izaao iz

svog skrovita i pobio ih u borbi koja je trajala etiri dugasata. To je bilo preterivanje,naravno, Sumiko je veoma dobro znala da nine ubijaju munjevito. ..

Posle toga...Otri vojniki koraci u hodni

ku. Nasmeenog lica devojkase spusti u fotelju, zauzimajuipoloaj kojii e posetiocu jo savrata dati do znanja da se njegov dolazak oekuje sa nestrpljenjem.

Da, pukovnie! ree o-na glasno kad na vratima ojeknu kucanje. Ui!

U sivim oima pukovnika Tomtona ogledala se opreznostkada je zakoraio u prostoriju,urno zatvarajui vrata za sobom. Samo jedan pogled dobacio je ljupkoj pojavi devojke,a onda je svoju panju posvetio detaljima u prostoriji.

Bez brige, pukovnie! nasrne ja se Sumdko. Nemani skrivene kamere, ni mikrofona. .. Uostalom, da sam to e

lela, imala sam dovoljno prilike za uenu i posle onoga uVangtonu, zar ne?

Ukoenim hodom, malo blaeg izraza na licu, Tomton prie sredini prostorije.

Oprosti, draga moja ree pokazujui zube u osmehukoji je trebalo da bude nean. U poslednje vreme dogaa

se toliko toga da ponekad odista i preterujem u opreznosti.Ali, ostavimo se sada posla. Reci mi najpre kako se dogodilo da tebe zateknem u elbi-ju?

Ona slee ramenima ispruajui se da u kristalnu au na-

spe tenost toplih boja. Buljeiu izrez njene haljine, Tomtonjedva ujno proguta pljuvaku,pipajui rukom oko sebe da bipronaao fotelju.

im sam ula ko e voditi istragu o eksploziji na poligonu, nagovorila sam efa da

me poalje ovamo. Bojim se dasam mu pri tom moda obeala i malo previe... ili modanisam, pukovnie?

Torton otpi dug gutljaj izsvoje ae. U oima mu zablista osmeh.

Zavisi ree oprezno.

Totalnu ekskluzivnost ti ne mogu obeati, ali moglo bi se izvesti, recimo, da dobije zvani-ni izvetaj neto pre ostalih...


31/100

B OR I L A K E V ET I NE 49 29

* .

Pa, ako je to sve uzdahnu devojka onda se morami time zadovoljiti. Kako napreduje istraga?

Profeisonalna do kraja! nasrne ja se Tornton iznenaujue visokim falsetom, takoda mu je smeh zvuao gotovoneprijatno. Samo zbog togasi me zvala?

Ne, pukovnie. Mislim dami neto duguje... jo iz Va-ingtona...

J ijeno savreno telo izazovnose pomeri u fotelji i Torntonovlai usne, pruajui joj ispranjenu au. Kada se saglada je napuni, on proisti grlo,

ne uspevajui da otrgne pogledod zategnute svile na njenimgrudima.

ao mi je zbog onoga ree promuklo. J a... odistane znam kako se to moglo dogoditi. ini mi se da...

Devojka se zavali u fotelji

prouavajui njegovo lice. Blago rumenilo, rairene enice,ubrzan dah, nervozni pokretiruku...

Ona sama popila je svega gutijaj viskija, ali je dobor poznavala svoje telo. Sredstvo ko

je je Lesli sipao u viski usko

ro e dati svoje spektakularnerezultate... *

utala je, preputajui se u-agrenom pogledu pukovnika.

Od ovog trenutka, igru ne vodi vie ona, ve ovek koji sena neshvatljiv nain uinio nevidljivim u ovoj maloj prostoriji.

Tornton se nesigurno uspravi, odlaui au na sto.

uj, mala ree odebljalim jezikom. Kako bi biloda skine tu prokletu haljinu,

a? Imam utisak da u sada ...da u sada...

Prozora na sobi, kroz koji jeprodiralo toplo popodnevno sunce, iznenada nestade. Na prostoriju se spusti tama, isto onako naglo kao kada se u polanoi iskljui struja.

-ta? zaita Tornton. ta je to, boga mu? Kako...?

Neujna kao senka, Sumikose sa svog mesta povue u najdalji ugao prostorije, oseajuinesigurnost u nogama. Znala jekako eluje sredstvo u viskiju,izobliavajui predstave o oko-

Inom prostoru. Ako se svetio ponovo upali, pukovnik Torntonimae dosta muke da se orije-ntie.

umovi naglo ispunde prostoriju, sablasno se odbijajui odzidova. Vetar u gustom, mokrom granju, krici ptica iz dungle, poneki udaljen pucanj.

I mirisi... mirisi biljaka koje trule u vlazi, pomeani sa...sa zadahom raspadanja mrtvihljudskih tela!


32/100

30 B OR I L A K E VET1NE 49

Ukoen u tami, Tornton zas-

tenja. Kristalne ae zazveke-tae kada se teko nasloni nasto, pokuavajui da se zadrina nogama.

Iza njegovih lea blesnu svetlost, kao munja. Zadravajuikrik stisnutim zubima, pukovnik se okrete u mestu.

Sablasna zelenkasta svetlostosvetljavala je samo jedan u-gao prostorije, dovoljno da senaslute samo obrisi oveka niskog rasta sa okruglim lemomi pukom u rukama. Njena cevlagano se dizala prema pukov-nikovom trbuhu.

Krik, ali ne sada krik stra

ha. Ovo je bila situacija u kojoj se Tornton ve mnogo bolje snalazio...

Dug, snaan skok prema figuri u uglu, ruke podignute naudarac koji e je zdrobiit prenego to rafal iz puke...

Ponovo blesak munje koji udeliu sekunde osvetli lice prikaze u uglu. Iskeena usta, prazne one duplje, obrazi i eloprekriveni gomilom debelih be-lih crva koji gladno gamiu tragajui za ostacima mesa!

Tornton s naporom zadrasvoj juri, cvilei od straha.Sada je odstupao unazad, korak, to dalje od senke koja seu svom uglu i dalje pretei klatila na nesigurnim nogama.

Stoj! proaputa neko

iza njega. Ni koraka natrag!ak i drogiran, usporenih refleksa, Tornton je reagovao munjevito. Okrenuo se u mestu,zadajui karate udarce obemarukama prema usnama koje suizgovorile te iznenadne rei.

Nita... nikoga... samo zelenkasti odblesak koji mu je smetao da pronae vrata... i sigurnost stvarnog sveta iza njih...

Steui zube, Tornton je korak po korak uzmicao prema zidu, traei mesto koje e muzatititi bar lea. Ovo to se o-vde dogaa, to ... to...

Zviduk metka!

Uveren da mu je hitac prozujao tik iznad glave, pukovnikse izvebanim pokretom pruipo podu, pokuavajui da se otkotrlja u stranu. Neto mu dotace opruenu desnu ruku, neto vlano i toplo, sa kratkimapama, brkovima, neto...

Paoov!Tornton vrisnu i uspravi sena kolena, diui ruke nad glavu pokretom oajnika koji jedini spas vidi jo u udu sa nebesa. A onda novi vrisak krajnjeg uasa.

Ledeni vrh otrice koja jeblistala na avetinjskoj zelenojsvetlosti dotae mu grlo i onzauta, pokuavajui da pome-ri glavu i gornji deo tela unazad, to vie unazad. Otrica


33/100


poe za njim, nijednog trenutka ne smanjujui pritisak.

Ma duge, malo savijene otrice u ispruenoj ruci drala

je crna kontura oveka bez lica, strana u svojoj nepomi-nosti. Bilo je to suvie za nerve pukovnika Torntona...

Ne, ne, ne, ne! cvileoje jedva ujno. Ne, ne, ne,

ne! Torntone, ko je ukrao pla

nove za Buvu? dopre donjegovih uiju dobro poznatglas. On, meutim, nije vieimao snage ni da se zapita otkuda na ovom uasnom mestunjegov ef, general Holkroft.

N e... ne znam protenja on. J o nije sigurno,ali...

Ali? ledeni glas oveka pred kojim su drhtali i najhrabriji oficiri u Pentagonu.

A l i ... sve govori da j e...da j e...

Ko, Torntone? KO? L edu... njegov le se, izgleda, ne nalazi meu... meu. ..

Ledu, dakle! ree glasgenerala Holkrofta. Ovogaputa bio je bri od tebe, zarne, Torntone? Trebalo je da tiproda planove za Buvu Mastersu i njegovima, je li tako?Govori, Torntone!

D-d-da.. on... * Nije vano. Bitno je da

su planovi nestali. I Ledu radiza Mastersa?

Radi... prolog leta su sesastali... u lovu...

Gde, Torntone? GDE? J ezero... jezero Rejndir...

u Kanadi... Priaj mi o tom tipu, Tor

ntone. Ko je Ledu? Laboratorijski tehniar...

dugo sumnjamo na njega, alinije bilo dokaza... tek kad sampregledao dosijea svih zaposlenih otkrio sam da je u Kanadi bio u isto vreme kada i Masters... zove se Dord...

Kako izgleda? Veoma krupan, debeo. Gu

sta ria kosa, ria brada, sitneoi, govori uvek glasno, mnogojede i pije... voli ene...

Ti i on lepo bi se slagali,zar ne, Torntone? sarkastino primeti glas generala Holkrofta. Vrlo dobro, Torntone... ima revolver?

D-da... apnu pukovnik. Njegovi neosetljivi prsti smukom naoe minijaturni pitolj u depu bluze.

U dva duga koraka, ninase stvori pored devojke u njenom uglu i povue je za ruku.Trenutak kasnije oboje su bilina korak od vrata.

Pucanj iz malog pitolja nije bio snaniji od praska sa kojim se otvara boca ampanjca,ali metak iz cevi stavljene u


34/100

32 BO R I L A K E V E T I N E 49

usta smrtonosan je uvek. De-lii mozga pukovnika Tomtona

razletee se po prostoriji, ostavljajui krvave tragove po tepihu, zidovima, nametaju.. .

I po lutki u obliku borca izVijetkonga koja se i dalje besmisleno klatila u svom uglu,okaena na elastinu uad. ..

**. i*

Ogromna pojava grotesknodebelog oveka pod ubaromiz koje je trcala samo gusta rida brada privukla bi panju iu gradu mnogo veem negoto je Broe, na sevemoj obali

jezera Rejnir. A naroito sada, kada su se svi stranci verazbeali iz grada pred dolazak zime, najavljene prvim slo

jem snega debelim gotovo dvestope.

Severni vetrovi, meutim,jo nisu poeli da duvaju, a po

vrina jezera tek tada e bitiprekrivena ledenom korom, tosu nestrpljivo oekivali lanovilokalnog hokejakog tima. Zima je za Broe vreme ljute borbe koja traje pet do est me-seci godinje, kada se sva energdija malog naselja ulae u op

stanak, ali i vreme kunih zabava, proslava i udvaranja malobrojnim slobodnim enama.

Otresajui glomazne izme odsnega, riobradi se isceri sam

sebi ulazei u hol hotela Rej-ndir, najboljeg u mestu. Sada

e biti prazan, svakako, jer susamo najbogatiji turisti i lovcisa dalekog juga mogli sebi dapriute boravak na tako skupom i elegantnom mestu. A sezona lova zavrila se pre vieod dve nedelje.

Moje ime je Ledel re

e on dubokim basom koji jeposeao na grmljavinu. Marvin Ledel. Evo mog pasoa,deko. elim jedan od onih vaih manjih apartmana...

Svakako, mister Ledel uurba se ovek na recepcijikoji je do maloas smireno ze-

vao nad novinama skrivenimispod pulta. Ovaj... va pr-tljag?

Stii e naknadno ' odvrati krupni ovek nemarno,skidajui sa glave ubaru i otkrivajui zamrenu gomilu ja-rkocrvene kose pod kojom su

se jedva videla dva sitna, hladna i plava oka. Daj ovamotu prokletu knjigu da se po-tpiem, pa da poem gore. Da,jo neto: poalji mi flau ba-lantajna i nai kako zna Doplina. Neka doe odmah gore.

Oprostite, mister Ledel. ..

ali naa pravila. . . Do avola sa vaim pravilima proguna debeljko ipoe da kopa po debelom novaniku izvuenom ispod krz


35/100


nene jakne. Hoe li ovo biti dosta za sobu i viski, a?

Svakako, mister Ledel zasija lice recepcionara dok jehitro sklanjao novanicu od hiijadu dolara u kasu. Izvoliteva klju, viski e odmah stii.elite Doplina, Frenka Doplina, zar ne?

Ima li jo koji Doplin u

ovoj prokletoj zavejanoj rupi? dobaci Ledel preko ramenaizmiui prema liftu i ostavlja

jui za sobom itave barice voide od snega koji se topio naOgromnim izmama. Balantajn, deko, ne zaboravi! Dveflae,, boga mu, jedna e trebati i za Dopa!

ovek koji je pola sata kasnije stigao na isto mesto ni-ge u sebi imao ni traka onearogancije sa kojom je u predvorje hotela nahrupio riobradi din. tavie, uvukao se std

dljivo, dugo i paljivo briuinoge pred ulazom. Njegov stari kaput od jelenske koe i otrcane izme odudarale se odblistave okoline. Njegov statusu gradu, uostalom, mogao senaslutiti i u ravnodunosti skojom ga je doekao ovek narecepciji.

Tu si, Dop? ree onhladno. Dentlmen koji tetrai je gore, Spartman 1-A.Moe poi.

K o... ko je to? upitaDoplin, guvajui eir u vo-movatim rukama, pocmelim odmnogih mrazeva. Njegovo ne-obrijano lice isuvie dobro jeodavalo da mu je dvadesetakposlednjih godina alkohol jedino pravo uivanje.

Ledel, tako se zove. Amerikanac slee recepcionar ra

menima. Prokletstvo, trebalo bi da ga zna, Dop, ti siprvo to je traio posle kljua i flae balantajna, ha-ha-ha!

L edel... Ledel? Ne poznajem nikakvog... ekaj, malo,kako on izgleda?

Kao bure na dve noge,ima dugu riu kosu i punubradu. Kao plamen, ako znata hou da kaem...

Ri? Aha... to e ondabiti L ed... Ledel, naravno. Hvala, prijatelju. Odoh ja gore.

Dok se lagano i nesigurnim

korakom peo mermemim stepenicama, Doplinovo lice biloje zamiljeno, tavie, u njegovim izbleelim oima moglose nasmutiti jo neto...

Strah.Straha je bilo i u pokretu s

kojim je podigao ruku da op

rezno zakuca na vrata apartmana 1-A. um je bio jedvaujan, ali sa druge strane vrata odmah zagrme Doplinu dobro poznat glas.


36/100


J esi li to ti, Dop? Upadaj, do avola, upadaj!

U apartmanu je bilo pretopio i Dopldnovo lice odmah oblie sitne kapi znoja, im je zasobom zatvorio vrata.

Ili to moda nije bilo samood vruine?

Bradati din prilazio mu jeiznenaujue hitrim i lakim ko

rakom, odeven samo u blista-vobeli kimono ispod koga suse videle rie dlake na grudima i trcale gole noge, nalikstubovima. Pod bradom usnesu mu bile rairene u osmeh.

Dobar dan, mister Ledu ree Doplin slabanim gla

som. Ovaj... to je stvarnoiznenaenje. .. posle onoga le-tos, ja ...

Mislio si da me nikada vie nee videti, a, Dop, starimoj? srdano zabrunda divvukui ga za ruku u unutranjost apartmana. Hajde, skidaj taj kaput sa sebe, ovde jeavolski toplo. I jo neto, Dop: Ledel!

Molim? Ime je Ledel, boga mu,

Marvin Ledel, nikakav Ledu!Posle u ti ve objasniti zato, a sada sedaj. Moe balan-tajn?

Moe klimnu Doplinglavom, oprezno sedajui nasamu ivicu duboke fotelje. Oimu zablistae, jezik nesvesno

pree preko usana pri pogleduna flau poznatog oblika. Bo

ga mu, odavno nije okusio neto tako dobro!

Pij, Dop, pij! galamioje Ledu oduevljeno, ali su njegove sitne oi paljivo motrilena izraz lica posetiooa. Ta panja popustila je kada i Do-plinova uzdranost, posle prvih

nekoliko aa odlinog viskija. I raskomoti se, ovee, ra-skomoti! Do avola s tom kouljom, raskopaj se, ovde smosvi prijatelji, he-he-he!

Sreno se cerei i oseajuikako mu se prijatna toplina razliva telom, Doplin podie ot

rcane izme na sofu preko puta sebe. Prokletstvo, ko bi rekao da e ga se taj Ledu uo-pte setiti; jo manje da e ponovo doi u Broe i ponaatise prema njemu kao da su odrasli zajedno?

Uroena opreznost lovca na

vede ga da odbije sledeu au, ali buna srdanost Leduanije doputala odbijanje. Nijeni pokuao da odbije sledeuau i onu posle nje. Svet jedivan, do avola, a Ledu je najdivniji ovek na ovom divnomsvetu, hej!

Samo da nije...Doplin olabavi prljavi oko-

vratnik koulje i zatrese glavom, muen nelagodnom pomi


37/100


sli na Lujevu udovicu. I trojeklinaca, do avola...

uj, Ledu... poe onpromuklo. Reci mi... da lisi doao zbog... zbog Luja?

Luja? Kojeg Luja, ove-e?

Luj tvrdoglavo ponovi Doplin, pokuavajui da usredsredi pogled na Leduove o-i. Letos je bio vodi kadaste ili u lov, boga mu! LujLapoan!

t Ona budala koja mi je naletela na metak tamo na obali? grohotom se nasrne ja Ledu. Prokletstvo, zato bih

ja dolazio ovamo zbog njega?Sam je kriv, prokleto glupo kopile! Ih ti moda... MODA,kaem... misli drukije, D-op?

Leduov bas dobi pretei toni Doplin se tre iz pijane omame. Do avola, ko ga je vukao za prokleti pijani jezik! i

tavo drutvo lovaca zaklelo sepred istranim sudijom da jeLuj Lapoan nesmotreno izleteoiz zaklona kada to nije smeoda uini. Nesrean sluaj, nita vie...

Dakle, Dop? dve ogromne ake stezale su grli ispranjene flae, ah tako da seDoplinu uinilo fcako e mu

je svakog trenutka zavitlati pravo u lice i ...

On s naporom proguta pljuvaku, seajui se Lujevog lica, pretvorenog u krvavu kau krupnom samom iz Leduove puke. Ko je on, do avola, da izvlai opet tu staru priu? Ledu je u pravu...

ao mi je, ortak reeponizno. Ne znam ta mibi... mislio sam, ovaj, da e

ipak odvojiti koji dolar za njegovu enu. Ima i troje klinaca, zna... mislim, bilo bi ferda... Ma, do avola s njim,hajde da pijemo!

Tako je, Dop! zaurlaLedu, bacajui praznu flau uugao sobe. J esi li gladan?

J esi, boga mu, mora da si gladan! Gde je taj prokleti telefon. .. ah, tu je?

I pored popriline koliinepopijenog viskija, on je i dalje nosio svoju ogromnu masusa preciznou i hitrinom kojisu odavali da je ta gomila sala

samo kamuflaa za miie sposobne i za najvee napore. Dobacivi pogled Doplinu, onpozva recepciju i izdiktira bezzastoja dugo spisak jela i piakoja treba poslati u njihov apartman.

Ne, nije sve zaurla onna krajiu u slualicu. Houenske: dve enske za mog pri

jatelja Dopa i mene, jasno?Ne, ne tie me se to je ovopristojno mesto... briga me, ka


38/100


eni! Ima pet stotina dolara

ako mi stvori dve kurve kojee izgledati bar pristojno! J eli tako, Dop?

A-ha! klimnu ovaj glavom, ozareno se cerei. ene,boga mu, ene... prolo je veskoro dva meseca otkako je biou onoj odvratnoj rupi gospoevarc.

Eto tako! ree zadovoljno Ledu, tresnuvi slualicu na mesto. A sada, Dop,pre nego to stignu klopa i ensko meso, da porazgovaramoo poslu.

Poslu? Doplin s naporom podie oteale kapke.

Kakvom poslu? Ne mislivaljda sada u lov? ovee, snene oluje samo to nisu poele!

Proi e bar pet dana prenego to vetrovi stignu, Dop.Pre toga ti i ja ve emo bitina jezeru Kort.

J ez...! zagrcnu se Doplin. Ti si aav! Kog avola tamo trai u ovo dobagodine? Ne moemo se vratitipre oluja!

Neemo se ni vraati,Dop. Tamo emo prezimiti,ako bude potrebno... a mislimda nee!

Prezimiti? Na jezeru Ko

rt? Tamo nema ive due, nema hrane, ak ni ivotinja koje bi se u ovo doba mogle loviti!

Bio sam tamo proletos,Dop. Svojim rukama podigaosam brvnaru kojoj ni najjaeoluje ne mogu nita. Puna jedo vrha; od onoga to se u njojnalazi dva oveka mogu da ive godinu dana.

Doplin zatrese glavom darastera alkoholnu izmaglicu.

Zato?

Moja stvar, Dop.Doplin se pijano isceri. St

var je polako poela da ga zabavlja.

Krije se, a? J uri te- policija, Ledu?

MOJ A stvar, Dop! ponovi Ledu pretei. I mislim

da bi to trebalo da ti budedosta! A -ha... u redu. Proklet

stvo, nije me briga. Ali, zimana jezeru Kort, to...

Dop! duboki glas sada je bio hladan kao vetrovikoji stiu sa polarnog kruga. Nemoj misliti da ima nekog izbora u ovoj stvari, zna. ..

-ta? Ii e sa mnom na je

zero Kort, Dop... pa makarte morao vezati za sanke! A nee biti prijatno trati stotii-nak milja po snegu, je 1 da?

* il* *-

Mah sportski avion kliznu


39/100


na svojim skijama du zaleene povrine, provizorno oznaene dvostrukim nizom crvenihzastavica. Bilo je to ono to

je Broe sa ponosom nazivaoaerodrom i to je sluilo sveukupno nekih mesec dana ugodini, kada su sleena povrina snega i meteoroloki uslo-vi doputali sletanje malih avi

ona u blizini grada.Otkopavajui svoj pojas, Ta

basko Pit se zagleda u gomilicu zgrada poredanih du obalejezera i sada jedva vidljivih na

-tamnoj pozadini guste boroveume koja se lagano dizala prema horizontu, sledei liniju ni

skog brega. On prezrivo frknu,uvlaei glavu dublje u oko-vratnik svoje krznene jakne.

ak ako u ovom odvratnom mestu i ima australijskogpiva promrmlja nikompametnom ne pada na pametda ga pije. Uhh, ovde je a

volskih ladno, Les! Ovo jo nije nita primeti Sumiko, veto iskaui nazaleenu pistu. Kad dunuvetrovi sa severa, iva u termometru poleti nanie brzinomekspresnog lifta, videe, Pite.

Ne, hvala. Nadam se dase neemo tako dugo zadravati na ovome to sada oseampod nogama. Lejpo je govoriomoj matori; led, Pitere, led ti

je stvar kojoj je se treba izla

gati samo ako je u velikoj a

i viskija!Pogled nine lagano je klizio horizontom, upijajui ponavici svaki detalj.

Bojim se da emo u Broeu ili okolini ipak provestibar nekoliko dana ree mimo. Tornton jeste bio opasan, ali je on pravi poetnik u

poreenju sa Leduom. Ovogaputa nee biti dovoljno nekoliko maioniarskih trikova, umovi sa magnetofona i imitacija glasa generala Holkroftada se on pritera u ugao. Semtoga, Ledu nije sluajno odabrao mesto gde se letos naao

sa krijumarima oruja iz Ma-stersove ekipe. Misli? Po meni, nainio

je glupost. ovek je mnogo sigurniji u velegradu, meu mi-lionima ljudi, nego u ovoj ledenoj pustinji!

Samo na prvi pogled

osmehnu se nina. Policijai obavetajci imaju ve tehniku pronalaenja begunaca ugradovima. Ovde nee moi dase snau. Kao ni lokalna policija, uostalom. Ledu je kalibar zloinca sa kakvim oni nikada do sada nisu imali posla!

Pri tom treba imati joneto u vidu tiho dodadeSumiko, povijajui se pod udarima vetra, slabane najave o-noga to e tek doi za koji


40/100

38 BOR I L A K E V ET I N E 49

dan. Ledu se rodio i odrastao na kanadskom severu, uAlberti. Sneg i hladnoa nisunita novo za njega... nasuprotnama koji stiemo gotovo direktno iz Kalifomije!

U redu prekide ih ni-na zabacujui svoju platnenutorbu na rame odlunim pokretom. Pite, pobrini se da na

avion bude smeten u neki hangar, a onda mi nabavi jednood onakvih vozila za sneg. ekaj nas pred hotelom, Sumikoi ja idemo da pogledamo da lise tamo sluajno smestio naprijatelj Ledu.

Ono tamo? zaudi se

Pit, odmeravajud nepoverljiv-im pogledom nezgrapnu mainu sa malom kabinom od ple-ksiglasa na nesrazmerno irokim gusenicama. Zato nebismo, do avola, iznajmili neka dobra kola i ...

Dobra kola dobra su sa

mo za puteve, a i to svega jonekoliko dana. Ta sprava tamo moe ii po samoj povrini snega i onde .gde puteva nikada nije bilo. Hajde, Pite, pouri. Imam utisak da e se iu Broeu stvari odvijati brenego to bismo mi to eleli...

Drei se za ruke, on i de-vojka pretrae stotinak jardido poetka prve gradske ulice,uzaludno se osvrui za nekimpogodnijom nainom da se to

rastojanje pree. I jedno i drugo, sreom, poznavali su nainda se telo odbrani od hladnoe ak i bez zatitne odee, tako da im to nije teko palo.tavie, bilo je prijatno tratipo kripavom, istom snegu o-basjanim zracima ranog jutarnjeg sunca.

Ono tamo je hotel po

kaza Lesli natpis koji je trcao nad krovovima niih zgrada oko jezgra gradia. Stii emo za pet-est minuta, akosam dobro procenio rastojanje.

Ti? Da li ti se stvarno nekada dogodilo da pogreno procend rastojanje? nasmeja se

devojka. Dva ili tri puta, mala. U-mesto u koren nosa, moji u-rikend pogodili su protivnika uoko odvrati nina sasvimozbiljno. Efekt je u krajnjem sluaju bio isti, ali...

Pretravi preko irokog tr

ga sa desetak vozila pod naslagama snega, oni kroz irokastaklena vrata uoe u predvorje hotela Rejnir, zainte-resovano se osvrui oko sebe.

Ti govori tiho ree ni-na, ispitujui pogledom okolinu. Hol je, meutim, bio potpuno prazan, a blistavo istimermemi pod nije pokazivaotragove skoranjih posetilaca.To je verovatno objanjavaloi iznenaenje na licu recepci


41/100


onara, nenaviklog da u ovo doba godine posetiooi stiu takvim tempom.

Dok je Sumiko ljupko cvrkutala, bez mnogo napora privlaei svu panju oveka iza pulta, Lesli zaviri u knjigu pose-tilaea, uzimajui olovku da sei sam upie.

Marvin Ledel, pisalo je u

poslednjem ispunjenom reduknjige. Viliston Severna Da-kota, SAD.

Ledel?Zvualo je vrlo slino kao

Ledu, svakako. Nina se potajno podsmehnu tatini zloinca koja mu nije doputala da

potpuno napusti svoje ime, bezobzira to time poveava opasnost da ga otkriju.

Ili Ledu moda smatra daje ovde, daleko na severu Ma-nitobe, bezbedan od progonitelja?

Teko da je tako, jer ono to

je znao pukovnik Tornton, znae i ljudi iz vojne obavetajneslube. Ledu je svakako imaoneki svoj plan i sprovodio ga

je kao i sve svoje ranije planove: drsko, arogantno ismelo!

Lift ih beumno podie do

prvog sprata i apartmana koji im je pripao. Pokretom glave Lesli pokaza devojci premasusednim vratinfk koja su nosala oznaku 1-A.

On je tamo? apnu de-vojka im su se vrata za njima zatvorila. Ide?

Da hitrim pokretimanina je zbacio sa sebe tekukrznenu jaknu i zabavio se poslom da nekoliko sitnih metalnih predmeta iz platnene vree prebaci u svoje depove.

Imam utisak da sada nije u sobi, a to je prilika da potraim neto to bi moglo biti zanimljivo.. .

Pod njegovom rukom vratasu se otvorila beumno i on jekao senka kliznuo u tihi hodnik. Tri koraka do susenihvrata, sa okaenim natpisomNe uznemiravaj.

ao mi je, mister Ledu,pomisli on, isprobavajui nabravi ve spreman alat provalnika. Ovoga puta odista umorati da vas uznemirim... amoda i neto mnogo gore od

toga!Brava je brzo popustila, alise njemu nije urilo. Sa uhom naslonjenim na skupocenodrvo vrata, on je paljivo oslukivao umove u prostorijiiza njih.

Sklopivi oi, koncentrisao se

samo na sluh, sve dok nije uspeo da protumai ta oznaavakoji um. Tiho kapanje vode ukupatilu, nita drugo. I ...

Da! Neko je tiho, tiho ste


42/100

40 B OR I L A K E VET I N E 49.

njao, s naporom se pomeraijuipo nekoj vrsti leaja!

Odlunim pokretom nina otvori vrata i jo bre ih zatvori za sobom. Napet do krajnjihgranica, preleteo je pogledompreko sobe koja je liila na bojno polje.

Ili ipak ne. Prevrnute i ispranjene flae, teak miris al

kohola, gomila sudova zaprljanih raznim jelima, duvanskidim... ovde se odigrala pravaorgija jo koliko prethodne noi.

Usne nine razvukoe se uosmeh. Najpre, Ledu nije biosam, to su odavala delovi e

nske odee razbacani po podu.Odea esto odaje i zanimanje oveka ili ene koji

je nosi. Ova ovde odavala jeto na prvi pogled...

Dve ene. I jo jedan mukarac, uz Ledua. Da, bila je toprava orgija.

Bez urbe, nina pree dovrata spavae sobe, iako mu jeharaged govorio kako nema nikakve opasnosti u blizini. Ledu je protivnik koji se ne smepotceniti, to je shvatio u asukada su njegove oi prvi putugledale ogromnu figuru oveka graenog kao sumo-rva.

Zavese na prozorima bile sunavuene do kraja, ah je zaoko jednog nine bilo sasvimdovoljno svetlosti.

Nago telo ene zgreno naizguvanom leaju. Duga crna

kosa zalepljena za lice. Ne samo znojem, ve i ...

Krv. Na sve strane teki, topli miris ljudske krvi.

Nina naulji ui. Onaj umod maloas iz kupatila. To ni

je kapala voda... kapi su mnogo, mnogo tee i gue...

Krv ponovo.eline oi blesmue gnevom,ah samo na trenutak, jer zanine je gnev suvian luksuz.

Iza zatvorenih vrata kupatila hladno je bletalo svetio satavanice uklanjajui senke sabelog tela ene koju su ruke

i noge vezane gajtanima zavese drale u grotesknom poloaju, jako rairenih nogu.

Plave oi bile su prazne, nizoputenu kosu lagano se ceilakrv iz uasne rane na licu.

Poznavao je tu vrstu rana.Posleica udarca golom pesni

com, udarca koji doslovno mrvi kosti lica, saterujui ih umozak.

Krvavi podlivi na dojkama,trbuhu, butinama. ena ndjeipak umrla tako lako kako seinilo na prvi pogled.

Zatvarajui vrata za sobom,nina se vrati do postelje na

kojoj se druga ena pomerila,isputajui tih jecaj kroz izubijane usne. Bilo mu je potrebno vie svetlosti da proceni


43/100


njene povrede i on upali lampu na toaletnom stoiu.

Osetljivi prsti hitro preoepo nagom telu ene u kasnimtridesetim godinama, uoavajui povrede po grudima i trbuhu. Tragovi udarca ponovo sugovorili mnogo. Intenzivno unutranje krvarenje koje e uskoro, za najvie pola sata ilisat, doneti jo jednu smrt.

Prsti nine dotakoe nekoliko mesta na telu ene, veti-nom pravog majstora akupre-sure. Sledeih nekoliko minutabie poteena bolova i svest'e joj se vratiti. Posle toga...' ena otvori oi, ali je prolo

nekoliko dugih trenutaka prenego to 1je uspela da ih usre-dsredi na lice oveka iznad sebe.

Gde je Ledei? upitaotrim apatom nina.

U oima zaigra strah. enapokua da okrene glavu, kao

da se plai da e se ubica ponovo pojaviti., Policija ree nina.

Nema vie ega da se plai.Gde je on?

Oteene usne se pomerie,ali bez glasa. U grudima eneneto zakrklja.

Ne... ne znam... on. . Ko je sa njim? Dop... Dophn... Ko je Doplin? Odavde

je? *

ena pomeri glavu dajui znak da je tako.

Lovac proaputa. Vodi...

Lovac i vodi. To mnogo govori.

Kao i injenica da je Ledunestao ostavljajui za sobomponovo krvavi trag. Ovamo sesvakako vie nee vratiti. Istotako sigurno je da apartmanispunjen smru nee otkriti nikakav trag koji bi mu mogaopomoi u poteri.

Nina se uspravi hitrim pokretom, jer vie nije bilo vremena za gubljenje. Nije mogloproi mnogo vremena otkako

su Ledu i taj Dophn otili.Ako je Pit uspeo da nabavisneno vozilo, moda jo imavremena da pronau njihov trag i ...

Koraci u hodniku. Oprezni itihi koraci oveka koji nekogaeli da iznenadi. Ruka na bra

vi apartmana, nekoliko trenutaka oklevanja.Bez urbe, nina zauze stav

na sredini dnevne sobe, samonekoliko koraka od vrata, i saeka da u njenu unutranjostprodre mlaz svetlosti iz hodnika.

ovek na vratima bio je visok, snaan i spretan. Uz to,u ruci mu je bio pitolj velikog kalibra, uperen direktno uLeslijev trbuh.


44/100


Ne mrdaj! ree ovekotrim apatom, zatvarajui vrata za sobom poto je levom rukom pritisnuo prekida na zidu, nijednog trenutka ne skidajui pogled sa nine. Nemrdaj, inae. ..

I** *

Udar sveeg ledenog vazdu-ha delovao je onako kako jeLedu i eleo. Doplin zastenjai zavrte glavom, duboko udi-ui.

J e li sada u redu? prezrivo upita din, posmartajui

zelenkasto lice vodia. Prokletstvo, ko bi rekao da imatako slab eludac!

Vrtei glavom, Doplin buno podrignu. ak ni hladnoa koja mu je palila kou licanije uspevala da iz nozdrva istera zadah alkohola i krvi.

utei, Ledu mu gumu podnos poljosnatu limenu flau saviskijem. J edan dug gutljaj bioje dovoljan Doplinu da umirieludac.

Uff! ree on sa olakanjem. Ufff. ..

Dobro je, dosta je bilo! gnevno zabrunda Ledu otimajui mu pljosku iz ruke. Treba jo da vozi, do avola!

Da... ta? Idemo po tvoj taba sne-

ga, Dop. Nadam se da je uredu?

Aha, ali.. . ta, ne ide ti se odavde?

zacereka se Ledu buno, osvrui se oko sebe. Ovde, nazadnjoj strani hotela i ovakorano ujutru, nije bilo mnogoizgleda da e ih neko videti,ali je on eleo da bude opre

zan. Moda hoe da ostane i objasni policiji ta sedogodilo sa one dve drolje gore, a?

Doplin je srkao vazduh otvorenim ustima, buljei u diva pred sobom.

Ali ja nisam.. . zausti

on. Nisam ja! ta nisi? Nisi ih napio?Nisi ih ni dotakao, a? Luae,doktori su u stanju da identi-fikuju tvoju spermu za dvaminuta, ak i da nisi ostavioitavu masu otisaka unaokolo!

Doplin otre rame ispod te

ke Leduove ruke. Ti si lud! protenja. Potpuno lud! Ti si ih ubio,a ne ja! TI!

J esam lice grmalja bilo je mimo, ali su mu oi opasno svetlucale. A ti si mibio sauesnik, je li tako?

Doplin pree ledenom rukompreko neobrijanih obraza. Njegov oamueni mozak konano

je uspeo da shvati pravo znaenje Leuovih rei.


45/100


Kapira, a? Leudov ogromni trbuh zatrese se od be

zglasnog smeha. Hajde, idemo po tvoj prokleti taba!

Preputajui se snanoj Le-uovoj ruci, Doplin je koraao kao automat, jedva svestanonoga to se dogaa. Pred oima mu je lebdeo lik Maklos-kog, efa policije u Broeu. Ne

ma ni tri dana kako mu je toprokleto kopile reklo: Frenk,nemoj misliti da te ne drimna oku! Prva glupost sa tvojestrane i ...' A sada, on je sauesnik. . . uubistvu!

Taba snega, u upi pored

kuice u kojoj je iveo, bio jeu odlinom stanju i Ledu nijemorao da utroi toliko vremena za njegovo proveravanje.Prokletstvo, ko u ovim krajevima ne vodi rauna o svojojopremi, teko moe raunati dae doekati prolee. Ali, zato

Ledu tako briljivo puni rezervoar runom pumpom? I emu bava sa rezervnim gorivom na zadnjem kraju? Da nemisli on moda da.. .

Doplin oseti kako mu se eludac jo jednom gri od straha. J ezero Kort!

Ono sino nije bila gruba Leduova ala. On zaista ima na-meru da ga odvue na jezeroKort!

L ud je. .. ne moe ni da za-misli ivot u toj brvnari, ako

takvo neto uopte postoji. Sa-moa. tiina okovana ledom. ..N jih dvojica ne bi bili prvikoji su poludeli u takvoj situ-aciji!

M otor tabaa zabrunda i L e-du mu se isceri sa visokog sedita. Oprezno, palac po pa-

lac, Doplin poe da se izmieprema vratima upe. Dop!ovek obrisa iznenadni znoj

sa lica. D. . . da? K uda, Dop? ispod r i-

ih obrva sevao je plamen.

Kuda? J a. . . hteo sam samo da...Grohotan smeh. L akim sko-

kom, Ledu se stvori kraj n je-ga i epa ga ogromnom akomza revere kaputa, gotovo gaodiui od tla.

J a nisam glup, Dop!

ree preteim apatom. Anisam ni od onih koji oklevaju da uutkaju nezgodnog svedoka! Ili ti moda misli dru-kije?

N e.. . L edu, ja. . . asnare...

H ajde! snana ruka

gumu ga prema voziilu sedaj za upravlja i vozi, pro-klet bio!

M aina zastenja pod L eduovom teinom dok se peo sa dru


46/100

44 BOR I L A K E V E T I N E 49

ge strane. Doplin drhtavim rukama prihvati upravlja i is-

tera vozilo na uski deo uliceoien od snega.

Vozi u banku! zabrunda Ledu.

Banku? Banku, do avola! Nisi

valjda gluv? Treba nam lova.ta si mislio, da je sve ono

noas bio poklon od uprave hotela, a?Doplin nemo klimnu glavom

okreui prema sreditu gradia. Moda e Ledu biti tolikoneoprezan da ga ostavi samogu vozilu? Pa ak i ako ga uvede u banku, moe mu se uka

zati prilika da umakne dok o-vaj bude zauzet na alteru...Prokletstvo, Makloski mu nemoe natovariti ubistvo na vrat... a sve ostalo bolje je odsamoe sa tim uasnim ovek-om tu!

Brundajui neto sebi podnos, Ledu je bio zauzet mini

jaturnom spravicom koja jeDophna podseala na obinidepni digitron. J edino...

Hej! pobuni se on, ali jebilo kasno. Oko zglavka njegove desne ruke omota se tanakelini lanac i njegova bravicatiho kljocnu. Neobina sprava

visila je na drugom kraju lanca, njiui se u ritmu vonje. ta. .. ta je ovo, Ledu?

Moj mali izum ceriose riobradi zadovoljno. Vi

di, Dop, u toj spravi ima dovoljno eksploziva da te razne-se na sitne, sitne komadie.Sad je aktivirana, ako to nisishvatio; pomou ifre koju znam samo ja. J a sam jedini ko

ji je moe iskljuiti, Dop, ine bih ti savetovao da to po

kua sam. Broj moguih kombinacija od ovih pet brojevakoje vidi na tasterima suvieje veliki da bi ve u prvompokuaju pogodio pravu. Da,da ne zaboravim: svaka pogrena kombinacija odmah aktivira eksploziv, razume.

Doplin obliznu usne, boreise sa eljom da zaurla, iskoiiz vozila i pobegne odavde kudga oi vode.

Glupost, naravno. Ne moeni lako ni brzo prekinuti tajlanac oko ruke. A u meuvremenu. ..

Deset minuta, Dop, samodeset minuta nasrne ja seLedu glasno. Ako se ne vratim za deset minuta, sprava eeksplodirati. Prema tome, ima odlian razlog da mi poeli svu sreu u banci!

Nije bilo potrebno ree Doplin glasom koji se i

njemu uini nepoznat. J a nikada ne bih. .. mislim...

Naravno da ne bi! za-cereka se Ledu. Ali ljudi


47/100

B OR I L A K E V E T I N E 49 45

imaju gadnu naviku da se ponekad i predomisle, zna. Zaustavi ovde i nemoj gasiti motor.

Slobodnom rukom, jer se nije usuivao ni da pomeri desnicu sa volana, Doplin obrisa znoj sa ela, pratei ogromnu figuru kako prelazi ulicui otvara vrata Severozapadne

banke. Mozak mu nikada nije radio ovako brzo, inilo muse, a jedan za drugim u glavusu mu dolazili najfantastinijiplanovi da se oslobodi.1Nijedan od njih nije imao ni

kakvih izgleda na uspeh. Ukoen u seditu, sa pogledom up

rtim u vrata banke, Doplin jedrhtao itavim telom.

Koliko je vremena prolo otkako je Ledu ukljuio prokletu spravu? Tri minuta... pet...sedam?

Nebo nad jezerom brzo semrailo, zaklonjeno olujnim fro

ntom koji je stizao sa severa,gonjen vetrom. Vazduh je postajao sve vlaniji, najavljujui da e i danas padati sneg.Ne dugo, tek koliko da proeovaj jesenji front.

I da pokrije tragove begun-ca...

Ta pomisao malo ga osokoli.Do avola, noi u pustinji suduge i Ledu, pre ih kasnije,mora postati neoprezan. Mogaobi... mogao bi da...

Iako je gledao pravo u vrata banke, prolo je nekoliko dugih desetina sekunde pre negoto je shvatio da se Ledu vraa. Okrenut ogromnim leimaulici, on je uzmicao korak pokorak, pretei pitoljem neko-me u unutranjosti zgrade.

Otvorenih usta od uzbuenja,Doplin ubaci u brzinu. Ledu-

ova elja da to pre umakneodavde, ovoga puta potpuno sepoklapa sa njegovom. Motorvozila zaurla u istom trenutkukada poe da zvrji alarmnozvono i da se pali i gasi lampa ugraena nad ulazom ubanku.

Ledu, meutim, nije urio.Odmerivi zakrvavljenim oima nekolicinu prestraenih prolaznika koji su zastali na parkoraka od njega, on im se isceri, pokazujui pitolj u desnoj ruci. Iza Doplinovih lea jedna ena prodorno vris-

nu.Vreica u Leduovoj ruci iz

nenada polete prema licu najblieg pr

nindja 049 - derek finegan - bela smrt i crna smrt (panoramiks & emeri)(2.7 mb)

Documents