nevjerovatni kuran

BBIILLJJEE[[KKAA OO AAUUTTOORRUU

Pod pseudonimima Harun Yahya i Dàvit Yal~in, autor je napisao niz djela iz podru~javjere. Objavljene su mu bro{ure poput Obmana teorije evolucije, ûdo u }eliji, ûdo u oku,ûdo kod pauka, ûdo kod komarca, ûdo mrava, ûdo odbrambenog sistema, Racional-na spoznaja Boga, Ovosvjetski ìvot, Uni{tenje naroda, Za ljude koji razmi{ljaju, Stvaran-je kosmosa, Priznanja evolucionista, Po`rtvovanost i racionalno pona{anje ìvih bi}a, û-do u stvaranju bilja, Djeco, Darwin laè!, Duboko razmi{ljanje, Boìja umjetnost boja, û-do atoma, Dizajn u prirodi, ûdo kod p~ele, Kraj darvinizma, Vje~nost je po~ela, Zlatnodoba, Kur’an - smjernica za nauku, Rje{enje je u vladanju po Kur’anu, Kur’anska ~uda,Boìja imena, @ivjeti u ime Boga, Dènnet, Jeste li razmi{ljali o Istini, Sudnji dan, Hid`rau Kur’anu, Moralne vrijednosti po Kur’anu, Nauka o Kur’anu, Dova u Kur’anu, Kur’ans-ki indeks, Karakter munafika u Kur’anu, Saop}enje i rasprava u Kur’anu, Va`nost savjes-ti po Kur’anu, Odgovori iz Kur’ana, Tajne munafika, Smrt - kijamet - Dèhennem, Borbeposlanika, Nikako ne zaboravite!, [ejtan, [irk, Osnovni principi Kur’ana, Brzo poimanjeimana 1-2-3, Ljepote ìvljenja po Kur’anu, Jedan pregr{t Boìjih ljepota 1-2-3-4, Ateisti~-ka primitivna logika, Besprijekoran iman, Prije kajanja, Resulullah nam kaè, Merhametvijernika, Strah od Boga, Ateisti~ke more, Povratak Isaa a. s., Va`nost strpljenja poKur’anu, Karakter ~lanova neupu}enog dru{tva, Izrugivanje kao zulum, Stvarni razum poKur’anu, Borba protiv ateisti~ke religije, Jusufova medresa, Slo`nost u dobro~instvu i taj-na isku{enja... i dr.

Objavljen je i niz bro{ura u kojima se autor bavi teorijom evolucije. Izme|u ostalih, tre-ba navesti slijede}e bro{ure: Obmana teorije evolucije, Ru{enje materijalizma, Kraj mate-rijalizma, Teorija evolucije, Ru{enje teorije evolucije: istina o stvaranju, Evolucionisti~kezablude 1, Evolucionisti~ke zablude 2, Evolucionisti~ke zablude 3, Mikrobiolo{ko ru{enjeevolucije, Istina o stvaranju, Tajne atoma, Ru{enje teorije evolucije kroz 20 pitanja i dar-vinizam.

Knjige Obmana teorije evolucije, ûdo mrava, Uni{tenje naroda, Racionalna spoznajaBoga, Moralne vrijednosti po Kur’anu, Osnovni principi Kur’ana, Laì genocida, Za ljudekoji razmi{ljaju, Ovosvjetski ìvot, Duboko razmi{ljanje i Nemojte se pretvarati da ne ra-zumijete prevedene su na engleski i objavljene u razli~itim izdava~kim ku}ama {irom svi-jeta. Pored engleskog, mnoga autorova djela prevedena su i na ostale jezike, poput: ruskog,albanskog, poljskog, njema~kog, bosanskog, {panskog i arapskog.

Pod pseudonimom Harun Yahya, autor je priredio i niz knjiga politi~kog sadràja:@idovstvo i masonstvo, Masonstvo i kapitalizam, Masonstvo - satanska religija, Jahovinisinovi i masoni, Novi masonski poredak, Nacionalna strategija, ’Tajna ruka’ u Bosni, Laìgenocida, Pozadina terora i Kurdska karta u rukama Izraela. Centralnu temu ovih djelazauzimaju masoni i @idovi, te utjecaj ovih dvaju sila na svjetsku historiju i politiku.(Pseudonim je nastao spajanjem imena Harun i Yahya, kao spomen i izraz po{tovanjaprema dvojici vjerovjesnika koji su se borili protiv demantirane ìdovske misli.)

^̂ II TT AA OO CC UU

Razlog {to smo u ovoj knjizi i u nizu na{ih drugih djela posebno mjesto posvetili porazu

teorije evolucije je ~injenica da ova teorija predstavlja osnovu svih antivjerskih filozofija.

Darvinizam, koji negira stvaranje, a samim time i Boga, bio je razlogom {to su mnogi lju-

di izgubili vjeru u Boga ili {to su, u najmanju ruku, pali u sumnju. Prema tome, otkriti da

je ova teorija jedna obmana je jedna veoma bitna du`nost koju nalaè iman. Ova zna~ajna

zada}a mora doprijeti do svih ljudi. Odre|eni ~itaoci }e biti u prilici da mo`da pro~itaju sa-

mo jedno na{e djelo koje govori o obmanama vezanim za ovu teoriju. Zbog toga smo smat-

rali va`nim da u svim na{im knjigama odvojimo mjesta za ovu temu, pa makar to ponekad

bilo samo i u vidu rezimea.

Drugo pitanje koje se mora naglasiti je vezano za sadràj ovih knjiga. Vjerska pitanja svih

autorovih djela iznose se u svjetlu kur'anskih ajeta i pozivaju ljude na u~enje Allahovih aje-

ta i ìvot u skladu sa njihovim naredbama. Sve teme vezane za Allahove ajete iznose se na

na~in koji kod ~itaoca ne ostavlja nikakvu sumnju, niti znak pitanja.

Blizak, jednostavan i te~an stil koji je prepoznatljiv u na{im djelima osigurava lak{e shva-

tanje kod ~italaca svih profila, od sedam do sedamdeset sedam godina. Ovim efektnim i jed-

nostavnim izraàvanjem na{e knjige sasvim zasluèno dobivaju laskavi status "knjiga koje

se ~itaju u jednom dahu". ̂ ak i ljudi koji zauzimaju kategori~an stav o pitanju odbijanja vje-

re ostaju pod utiskom ~injenica koje se iznose u na{im knjigama i apsolutno su u nemo-

gu}nosti da zanije~u istinitost svega toga.

Ova knjiga kao i ostala autorova djela mogu se ~itati kako pojedina~no tako i u atmosferi

uzajamne diskusije. Grupa ~italaca koja se èli okoristiti ovom knjigom trebala bi je ~itati

zajedno. Bit }e to neosporno korisno s pozicija me|usobnih izmjena znanja i iskustava.

Pored toga, u~estvovati u ~itanju i upoznavanju sa ovim knjigama koje su napisane samo

radi postizanja Boìjeg zadovoljstva, tako|er, predstavljaju veliki hizmet. Umije}e doka-

zivanja i ubje|ivanja je krajnje jaka autorova osobenost koja je uo~ljiva u svim njegovim

knjigama. Iz tog razloga, jedan od najefikasnijih metoda onih koji èle objasniti vjeru je

stimuliranje drugih na ~itanje knjiga ovog autora.

Predstavljanje ostalih autorovih djela u zadnjem dijelu ove knjige ima svoje va`ne razloge.

Zahvaljuju}i tome, osoba koja uzme u ruke ovu knjigu vidjet }e da autor ima niz knjiga

koje nose osobenosti koje smo malo~as naveli i otkrit }e kvalitete ove knjige, koju }ete,

nadamo se, ~itati sa velikim zadovoljstvom. Uvjerit }ete se da se nalazite pred bogatim iz-

vorom podataka o pitanju nesvakida{njih vjerskih i politi~kih tema kojima }ete se mo}i

koristiti.

Naslov originala:KKUURR’’AANN MMUUCCIIZZEELLEERRII

Autor:HHaarruunn YYaahhyyaa

Naslov na bosanskom jeziku:KKUURR’’AANNSSKKEE MMUUDD@@IIZZEE

Prijevod sa turskog na bosanski:EEnnvveerr IIbbrraahhiimmkkaaddii}}

Urednik:NNeedd`̀aadd LLaattii}}

Lektor:LLeejjllaa MMaa{{ii}}

Korektor:EEmmiirraa DD`̀aannaannoovvii}}

Design:VVuurraall PPuubblliisshhiinngg

Izdava~:BBoossaann~~iiccaa pprriinntt

Za izdava~a:HHaadd`̀iibb [[ii{{ii}}

[tamparija:SEÇ‹L OFSET - ‹stanbul

Sarajevo, 2001

ISBN 9958-650-06-1

HARUN YAHYA

KKUURR''AANNSSKKEE MMUUDD@@IIZZEE

PPrriijjeevvoodd:: EEnnvveerr IIBBRRAAHHIIMMKKAADDII]]

I Kur'an je sigurno objava

Gospodara svjetova.

(Ash-Shu'ara', 192)

Sarajevo, 2001

PPRRVVII DDIIOO:: NNaauu~~nnee mmuudd`̀iizzee uu KKuurr''aannuu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 88UUvvoodd .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 99NNaassttaannaakk kkoossmmoossaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 1100[[iirreennjjee kkoossmmoossaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 1122MMee||uussoobbnnoo rraazzddvvaajjaannjjee ""nneebbeessaa ii ZZeemmlljjee"" .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 1144OOrrbbiittee .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 1166ZZeemmlljjiinnaa zzaaoobblljjeennoosstt .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 1199OOssiigguurraannii ssvvoodd .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 2200PPoovvrraattnnoo nneebboo .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 2244AAttmmoossffeerrsskkii kkaattoovvii .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 2266UUllooggaa ppllaanniinnaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 2299PPookkrreettlljjiivvoosstt ppllaanniinnaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 3322TTaajjnnaa uu ggvvoo`̀||uu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 3344SSttvvaarraannjjee uu ppaarroovviimmaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 3366RReellaattiivvnnoosstt vvrreemmeennaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 3377NNaassttaannaakk kkii{{ee .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 3388MMjjeerree uu kkii{{ii .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 4422VVjjeettrroovvii kkoojjii oopplloo||uujjuu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 4444

NNeemmiijjee{{aannjjee mmoorraa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 4466MMoorrsskkee ttmmiinnee ii uunnuuttrraa{{nnjjii vvaalloovvii .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 4488PPrreeddiioo kkoojjii uussmmjjeerraavvaa nnaa{{ee ppookkrreettee .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 5511RRaa||aannjjee ~~oovvjjeekkaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 5522MMaajj~~iinnoo mmlliijjeekkoo .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 6622OOttiissccii pprrssttiijjuu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 6633

DDRRUUGGII DDIIOO:: KKuurr''aannsskkoo oobbaavvjjee{{ttaavvaannjjee oo bbuudduu}}iimm ddooggaa||aajjiimmaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 6644UUvvoodd .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 6655PPoobbjjeeddaa BBiizzaannttiinnaaccaa .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 6666

TTRREE]]II DDIIOO:: MMaatteemmaattii~~kkee mmuudd`̀iizzee uu KKuurr''aannuu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 7700PPoonnaavvlljjaannjjee rriijjee~~ii uu KKuurr''aannuu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 7711BBrroojj~~aannaa vvrriijjeeddnnoosstt hhaarrffoovvaa uu KKuurr''aannuu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 7755MMuudd`̀iizzaa bbrroojjaa 1199 uu KKuurr''aannuu .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 7788

ZZAAKKLLJJUU^̂AAKK:: KKuurr''aann jjee AAllllaahhoovvaa rriijjee~~ .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 8866

^̂EETTVVRRTTII DDIIOO:: OObbmmaannaa eevvoolluucciijjee .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 8888

Harun Yahya 9

Allah je prije 14 stolje}a na Zemlju spustio Kur'an, knjigu koja sluì kao vodil-

ja ljudima. Cijelo ~ovje~anstvo je pozvano da se pridràva normi koje su propisane

u ovoj Knjizi da bi kona~no na{li svoj spas i oslobo|enje. Ova posljednja Boìja

objava je ujedno i jedina uputa ~ovje~anstvu od trenutka objavljivanja pa sve do

Sudnjeg dana.

Jedinstveni kur'anski stil i izvanredna mudrost koja je sadràna u njemu su

nepobitni dokazi da je Kur'an Allahova rije~. Osim toga, postoji i jo{ niz

~udotvornih specifi~nosti koje dokazuju da je Kur'an objavljen od strane Allaha.

Jedna od ovih specifi~nosti je ~injenica da se u Kur'anu, objavljenom prije 1400

godina, nalaze odre|ene nau~ne ~injenice do kojih smo mogli do}i jedino savre-

menom tehnologijom dvadesetog stolje}a.

Svakako, Kur'an nije nau~na knjiga. Me|utim, odre|ene nau~ne ~injenice, koje

se na jezgrovit i mudar na~in izlaù u razli~itim kur'anskim ajetima, ~ovjek je uspio

otkriti tek kori{tenjem tehnologije XX stolje}a. Ove ~injenice, koje nije bilo mogu}e

nau~no utvrditi u periodu kada je Kur'an objavljen, jo{ jednom savremenom ~ovjeku

dokazuju da je Kur'an Allahova rije~.

Radi razumijevanja nau~nog ~uda Kur'ana, potrebno je, prije svega, baciti

pogled na nau~ni nivo vremena u kojem je Kur'an objavljen.

U VII stolje}u, kada je Kur'an objavljen, Arapi su gajili bezbroj praznovjerja i

neosnovanosti o pitanju nau~nih tema. Arapi, koji nisu posjedovali tehnologiju za

istraìvanje prirode i kosmosa, vjerovali su u legende koje su se prenosile sa gen-

eracije na generaciju. Vjerovali su, naprimjer, da se nebo odràva na visini, zah-

valjuju}i brdima. Prema ovom vjerovanju, Zemlja je ravna i na svoja dva kraja ima

brda. Smatralo se da ova brda, poput stubova, na sebi drè nebeski svod.

Dolaskom Kur'ana, me|utim, uni{tena su i sva ova daleko primitivna vjerovan-

ja, a ajetom ""AAllllaahh jjee nneebbeessaa,, vviiddiittee iihh,, bbeezz ssttuubboovvaa ppooddiiggaaoo......""(Ar-Ra'd, 2)

okon~ano je sa njihovim dotada{njim vjerovanjem da nebesa stoje na brdima.

Iznesen je niz saznanja o jo{ mnogim pitanjima koja su tada bila apsolutno nepoz-

nata. U Kur'anu, koji je objavljen u periodu kada je ~ovje~anstvo raspolagalo veoma

malim saznanjima iz oblasti astronomije, fizike ili biologije, sadràni su mnogi

klju~ni podaci o mnogim pitanjima od stvaranja kosmosa do nastanka ~ovjeka, od

sastava atmosfere do ravnoteè koja vlada na Zemlji.

Sada zajedno pogledajmo jedan dio nau~nih ~uda koja se nalaze u Kur'anu.

TTaammnnoobbrraaoonn bboojjaappookkaazzuujjee rraaddiijjaacciijjuu iizzppoozzaaddiinnee..

SSvviijjeettlloobbrraaoonn ppooddrruu~~jjaassuu hhllaaddnnaa..

TTaammnnoorroozzaa bboojjaaoozznnaa~~aavvaa nnaajjttoopplliijjaappooddrruu~~jjaa..

SSvviijjeettlloorroozzaappooddrruu~~jjaa ssuu ttooppllaa..

Pojavljivanje kosmosa se u Kur'anu spominje na slijede}i na~in:

“OOnn jjee nneebbeessaa ii ZZeemmlljjuu iizz nnii~~eeggaa ssttvvoorriioo!! „((AAll--AAnn''aamm,, 110011))

Ova kur'anska ~injenica je u potpunom skladu sa suvremenim nau~nim

otkri}ima. Definitivan zaklju~ak do kojeg je danas do{la moderna astrofizika

upu}uje na ~injenicu da je cijeli kosmos, zajedno sa materijalnom i vremenskom

dimenzijom, nastao u nultom trenutku jednom velikom eksplozijom. Teorijom

VVeelliikkee eekksspplloozziijjee (Big Bang) dokazano je da je cijeli kosmos nastao iz ni~ega,

eksplozijom samo jedne ta~ke prije, otprilike, 15 milijardi godina. Ova teorija je

ujedno i jedino nau~no obja{njenje nastanka i po~etka kosmosa, koja je prihva}ena

od strane svih nau~nih krugova.

Prije Big Banga nije postojalo ni{ta zvano materija. Materija, energija i vri-

jeme stvoreni su u jednom nepostojanju koje se mo`e definirati kao apsolutno

metafizi~ko okru`enje u kojem nije bilo ni materije, ni energije, pa ~ak ni vreme-

na. O ovoj ogromnoj ~injenici i otkri}u, do kojeg je do{la moderna fizika, Kur'an

nas je obavijestio prije 1400 godina.

VVeeoommaa oossjjeettlljjiivvii sskkeenneerrii CCoobbee ssaatteelliittaa,, kkoojjeegg jjee 11999922.. ggooddiinnee NNAASSAA ppoossllaallaa uu ssvveemmiirr,,rreeggiissttrriirraallii ssuu rraaddiijjaacciijjuu zzaa kkoojjuu ssee pprreettppoossttaavvlljjaa ddaa pprreeddssttaavvlljjaa oossttaattaakk oodd BBiigg BBaannggaa..OOvvoo oottkkrrii}}ee jjee ppoosslluu`̀iilloo kkaaoo ddookkaazz tteeoorriijjee BBiigg BBaanngg kkoojjaa pprreeddssttaavvlljjaa nnaauu~~nnoo oobbjjaa{{nnjjeennjjee~~iinnjjeenniiccee ddaa jjee ssvveemmiirr nnaassttaaoo iizz nnii~~eeggaa..

10 Kur'anske Mudzize`

U Kur’an-i-Kerimu, koji je objavljen prije 14

stolje}a, u periodu kada jo{ nije bila razvijena

astronomija, ovako se govori o {irenju kosmosa:

“MMii ssmmoo nneebboo mmoo}}ii SSvvoojjoojj ssaazzddaallii,, ii MMii ssmmoo,,

uuiissttiinnuu,, oonnii kkoojjii ggaa {{iirree..„((AAzz--ZZaarriiyyaatt,, 4477))

Rije~ “nebo”, koja se spominje u aktualnom

ajetu, na mnogo mjesta u Kur’anu koristi se u

zna~enjima svemira i vasione. I u ovom slu~aju

upotrijebljena je u istom zna~enju. Kur’an je,

dakle, ve} obznanio da se kosmos {iri, a to je

~injenica do koje je danas do{la i nauka.

U nau~nom svijetu je do po~etka XX stolje}a

preovladavalo jedno mi{ljenje u smislu da “kosmos

ima jednu stati~nu, nepokretnu strukturu i da poti~e iz vje~nosti”.

Me|utim, istrage provedene uz pomo} suvremene tehnologije,

izvi|anja i prora~uni doveli su do saznanja da kosmos ima svoj

po~etak i da se konstantno “{iri”.

Ruski fizi~ar AAlleekkssaannddeerr FFrriieeddmmaannnn i belgijski kosmolog

GGeeoorrggeess LLeemmaaiittrree po~etkom ovog stolje}a teoretski su

prora~unali da jjee kkoossmmooss uu ssttaallnnoomm ppookkrreettuu ii ddaa ssee {{iirrii..

Ova ~injenica je, tako|er, i dokazana odre|enim posma-

tranjima provedenim 1929. godine. Ameri~ki astronom

Edwin Hubble je, analiziranjem svemira uz pomo}

ogromnog teleskopa, otkrio da su zvijezde i galaksi-

je u konstantnom udaljavanju jedna od druge. A

kosmos, u kojem se sve konstantno udaljava jedno

od drugoga, dolazi u zna~enju kosmosa “koji se

12 Kur'anske Mudzize

EEddwwiinn HHuubbbbllee ssaa ooggrroommnniimm tteelleesskkooppoomm

GGeeoorrggeess LLeemmaaiittrree

OOdd pprrvvee eekksspplloozziijjee ddoo ssaaddaa,, ssvveemmiirr ssee ssttaallnnoo {{iirrii jjeeddnnoomm ooggrroommnnoomm bbrrzziinnoomm.. [[iirreennjjeessvveemmiirraa nnaauu~~nniiccii uussppoorree||uujjuu ssaa ppoovvrr{{iinnoomm nnaappuuhhaannoogg bbaalloonnaa..

{iri”. ^injenica da se kosmos nalazi u stalnom {irenju svoju kategori~nost }e

posti}i, tako|er, i kroz osmatranja provedena narednih godina.

Me|utim, ova kategori~na ~injenica je stolje}ima prije saop}ena kroz Kur’an

i to u takvom historijskom periodu kada nijedan ~ovjek o tome nije apsolutno pos-

jedovao ni pribli`na znanja. Po{to je Kur’an rije~ Allaha, Stvoritelja i Gospodara

cijelog kosmosa i svih znanja.

Harun Yahya 13

Drugi ajet u kojem se, tako|er, govori o stvaranju nebesa glasi:

“ZZaarr nnee zznnaajjuu nneevvjjeerrnniiccii ddaa ssuu nneebbeessaa ii ZZeemmlljjaa bbiillii jjeeddnnaa

ccjjeelliinnaa,, ppaa ssmmoo iihh MMii rraasskkoommaaddaallii,, ii ddaa MMii oodd vvooddee

ssvvee `̀iivvoo ssttvvaarraammoo?? II zzaarr nnee}}ee vvjjeerroovvaattii??„((AAll--AAnnbbiiyyaa’’,, 3300))

Rije~ “ratk”, koja se prevodi kao “cjelina”, u arapskim rje~nicima obja{njava

se kao rije~ koja ima zna~enje “me|usobno isprepleteno, nerazdvojno, sraslo”. Ova

rije~ se, dakle, koristi prilikom opisivanja dvaju materija koje ~ine jednu potpunu

cjelinu. A, za glagol “raskomadali smo” u Kur’anu je kori{ten glagol “fatk”, koji

dolazi u zna~enju “cijepanje, komadanje ne~ega {to je u stanju ratk i izla`enje vani,

osloba|anje njenih dijelova”. Ilustracije radi, razvoj biljke iz sjemena i izrastenje

izdanka iz zemlje se u arapskom jeziku obja{njava ovim glagolom.

Sada se ponovo vratimo ajetu. U aktualnom ajetu govori se o nebesima i

Zemlji koji su bili jedna cjelina, odnosno koji su bili “ratk”. Ova cjelina se, potom,

odvaja glagolom “fatk”. Jedno iz drugog cijepanjem, komadanjem izlazi vani. I,

zaista, kada se podsjetimo na ~injenice vezane za prvi trenutak Big Bang, vidjet

}emo da je u jednoj ta~ki sadr`ana materija cijelog kosmosa. Dakle, sve, ~ak i

“nebesa i Zemlja”, koji jo{ nisu bili stvoreni, u ovoj ta~ki je u stanju “ratk”. Potom

dolazi do sna`ne eksplozije ove ta~ke i na taj na~in materija postaje “fatk”...

Kada izvr{imo usporedbu fakata navedenih u ovom ajetu sa nau~nim

otkri}ima, uo~it }emo da me|u njima vlada jedan potpuni sklad. Otkrivanje ovih

~injenica koje su prije 14 stolje}a navedene u Kur’anu nau~no je bilo mogu}e

doku~iti tek u XX stolje}u.

IILLUUSSTTRRAACCIIJJAA BBIIGG BBAANNGGAA BBiigg BBaanngg,, kkoojjii jjee jjoo{{ jjeeddnnoomm iizznniioo ddaa jjee kkoossmmooss

ssttvvoorreenn iizz nnii~~eeggaa,, jjee nnaauu~~nniimm ~~iinnjjeenniiccaammaaddookkaazzaannaa tteeoorriijjaa.. OOddrree||eennii nnaauu~~nniiccii ssuu ppookkuu{{aalliipprrooiizzvveessttii aalltteerrnnaattiivvuu BBiigg BBaanngguu,, aallii ppoossttiiggnnuuttiiddookkaazzii ssuu ddoovveellii ddoo aappssoolluuttnnoogg pprriihhvvaattaannjjaa BBiigg

BBaannggaa uu nnaauu~~nniimm kkrruuggoovviimmaa..



Kada se u Kur’anu spominje Sunce i Mjesec, isti~e se, tako|er, da oni, svaki

pojedina~no, plove po svojim orbitama:

“II nnoo}} ii ddaann NNjjeeggoovvoo ssuu ddjjeelloo,, ii SSuunnccee ii MMjjeesseecc,,

ii ssvvii oonnii nneebbeesskkiimm ssvvooddoomm pplloovvee..„((AAll--AAnnbbiiyyaa’’,, 3333))

înjenica da Sunce ne posjeduje stati~an poloàj, da ono plovi po jednoj

odre|enoj orbiti, u drugom ajetu saop}ava se na slijede}i na~in:

“II SSuunnccee ssee kkrree}}ee ddoo ssvvoojjee ooddrree||eennee ggrraanniiccee,,

ttoo jjee ooddrreeddbbaa SSiillnnooggaa ii SSvveezznnaajjuu}}eegg..„((YYaa--SSiinn,, 3388))

Ove kur’anske ~injenice su postale razumljive nakon suvremenih opservatori-

jskih osmatranja. Prema prora~unima stru~njaka iz astronomije, Sunce se kre}e

grandioznom brzinom od 720 hiljada kilometara na sat u orbiti nazvanoj Solar

Apex, koja je usmjerena prema Vega zvijezdi. To, prema jednom grubom

prora~unu, zna~i da Sunce u toku jednog dana pre|e putanju od 17 miliona 280 hil-

jada kilometara. Zajedno sa Suncem, istu putanju pre|u, tako|er, i svi sateliti i

planete koje se nalaze u Sun~evom sistemu. Pored toga, sve zvijezde ukupnog

svemira posjeduju plansku pokretljivost sli~nu ovoj.

înjenica da je cijeli kosmos na ovaj na~in opremljen orbitama tako|er se

isti~e u Kur’anu na slijede}i na~in:

“TTaakkoo MMii nneebbaa ppuunnoogg zzvvjjeezzddaanniihh ppuutteevvaa..„((AAzz--ZZaarriiyyaatt,, 77))

U cijelom kosmosu postoji oko 200 milijardi galaksija, od kojih svaka posje-

duje u prosjeku po 200 milijardi zvijezda. Veoma velika ve}ina ovih zvijezda ima

svoje planete, a planete, tako|er, svoje satelite. Sva ova svemirska tijela, opet, pos-

Merkur

Venera

Zemlja

Mars

Jupiter

SaturnUran

Neptun

Pluton

Mjesec


jeduju veoma precizno odre|ene orbite. I svako od ovih tijela se milionima godina

kre}e po svojoj orbiti koja je u savr{enom skladu i harmoniji sa ostalima. Pored

toga, tako|er, i veoma veliki broj zvijezda-repatica kre}e se po orbitama koje su

odre|ene za njih.

Orbite koje su raspore|ene po cijelom kosmosu ne pripadaju samo nebeskim

tijelima. Galaksije se, tako|er, zbunjuju}om brzinom i precizno{}u kre}u po svo-

jim orbitama. Tokom ovih kretanja nijedno nebesko tijelo se ne sudara sa drugim,

njihovi putevi se ne ukr{tavaju. Posrijedi je tako zaprepa{}uju}i sklad da je uo~eno

da odre|ene galaksije prolaze jedna kroz drugu a da

se, pritom, nijedan njihov dio ne sudara sa drugim.

Apsolutno je sigurno da ~ovje~anstvo u perio-

du objave Kur’ana nije posjedovalo teleskope nalik

dana{njima koji osiguravaju osmatranje kosmosa u

dubinama mjerenim milionima kilometara, razvi-

jenu tehnologiju za osmatranje, nije posjedovalo

saznanja moderne fizike i astronomije. Prema tome,

bilo je nemogu}e u to vrijeme nau~no otkriti

~injenicu da je, kako je to u Kur’anu istaknuto, kos-

mos “pun zvjezdanih puteva”. Me|utim, ove

~injenice su jasno predo~ene u Kur’anu koji je

objavljen u istom tom periodu, po{to je Kur’an rije~

Sveznaju}eg, Allaha d`.{.

KKaaoo ii vveeoommaa vveelliikkii bbrroojj zzvviijjeezzddaa rreeppaattiiccaa,, ttaakkooii HHaalllleeyy kkoommeettaa,, kkoojjuu vviiddiimmoo nnaa sslliiccii ggoorree,,ppoossjjeedduujjee ppllaannsskkuu ppuuttaannjjuu.. HHaalllleeyy kkoommeettaa iimmaaooddrree||eennuu oorrbbiittuu ii,, zzaajjeeddnnoo ssaa oossttaalliimm nneebbeesskkiimmttiijjeelliimmaa,, oonnaa ssee ppoo ssvvoojjoojj oorrbbiittii kkrree}}ee uuvveelliikkoomm sskkllaadduu ii ppoorreettkkuu..SSvvaa nneebbeesskkaa ttiijjeellaa uu kkoossmmoossuu:: ppllaanneettee,, nnjjiihhoovviissaatteelliittii,, zzvviijjeezzddee,, ~~aakk ii ggaallaakkssiijjee ppoossjjeedduujjuussvvoojjee oorrbbiittee kkoojjee ssee zzaassnniivvaajjuu nnaa vveeoommaaddeettaalljjnniimm pprroorraa~~uunniimmaa.. SSaassvviimm jjee ssiigguurrnnoo ddaa jjeeAAllllaahh TTvvoorraacc oovvoogg bbeesspprriijjeekkoorrnnoogg ppoorreettkkaa ii ddaaOOnn oossiigguurraavvaa nnjjeeggoovvoo bbeesspprriijjeekkoorrnnoo ffuunnkkcciioonnii--rraannjjee..

“NNeebbeessaa ii ZZeemmlljjuu jjee ssaa cciilljjeemm ssttvvoorriioo;;

OOnn nnoo}}uu zzaavviijjaa ddaann ii ddaannoomm zzaavviijjaa nnoo}}......„((AAzz--ZZuummaarr,, 55))

Formulacije koje se koriste u ajetima koji nas upoznaju sa kos-

mosom su izuzetno zanimljive. Rije~ koja je u prethodnom ajetu

prevedena kao “zavijati” je arapski glagol “tekvir”. Doslovno

zna~enje ovog glagola je “zavijati ne{to oko ne~ega {to je

okruglo”. (U arapskim rje~nicima ova rije~ se koristi za

glagole koji u sebi sadr`e okrugle predmete; naprimjer za

“omotavanje ~alme oko glave”.)

Podatak koji se u ajetu iznosi o pitanju me|usobnog

zavijanja dana i no}i, u isto vrijeme sadr`ava kategori~nu

~injenicu o pitanju oblika Zemlje. Jedino i samo jedino

zbog toga {to je Zemlja okrugla kori{ten je navedeni

glagol (tekvir). Dakle, u Kur’anu, koji je objavljen u VII

stolje}u, upozoreno je na okrugli oblik Zemlje.

Ne smije se ispu{tati iz vida ~injenica da je astronom-

sko poimanje tog vremena imalo sasvim druga~iji pristup

obliku Zemlje. U tom periodu smatralo se da je Zemlja jedna

ravna povr{ina i svi nau~ni prora~uni i saop}enja pravljeni su

shodno tome. A, Kur’an, iako je objavljen u tom istom periodu,

donosi podatak koji je bilo mogu}e nau~no ustanoviti tek u ovom

stolje}u. Zbog toga {to je on Allahova rije~, u Kur’anu su kori{tene

najpreciznije formulacije, kako u svim drugim kontekstima tako i u

kontekstu izno{enja podataka vezanih za kosmos.

Harun Yahya 19

Allah u Kur’anu na slijede}i na~in skre}e pa`nju na jednu zanimljivu karak-

teristiku nebeskog svoda:

“II ttoo {{ttoo jjee nneebbeesskkii ssvvoodd oossiigguurraann NNaa{{ee jjee ddjjeelloo,,

aa oonnii ssee iippaakk ookkrree}}uu oodd zznnaammeennjjaa kkoojjaa ssuu nnaa nnjjeemmuu..„((AAll--AAnnbbiiyyaa’’,, 3322))

Ova karakteristika nebeskog svoda je dokazana nau~nim istraìvanjima XX

stolje}a.

Atmosfera koja okruùje na{u planetu ima krajnje presudnu ulogu u odrànju

ìvota na Zemlji. Spaljivanjem uni{tava meteore raznih veli~ina koji se pribliàvaju

Zemlji i onemogu}ava da oni padnu na povr{inu

Zemlje, ~ime bi nanijeli veliku {tetu ìvim bi}ima.

Pored toga, atmosfera, tako|er, ima ulogu fil-

triranja zraka koje dolaze iz svemira i koje su

{tetne po ìva bi}a. Zanimljivo je, me|utim, da

atmosfera propu{ta samo koli~inu zraka koje nisu

{tetne, dakle vidljivu svjetlost, infracrvene zrake i

radiotalase. Sve su to zrake potrebne za odràvan-

je ìvota. Naprimjer, ultravioletne zrake, koje u

odre|enoj koli~ini propu{ta atmosfera, imaju ogro-

man zna~aj za biljnu fotosintezu a, prema tome, i

za ìvot svih ìvih bi}a. Veliki dio jakih ultravio-

letnih zraka koje se {ire od Sunca filtriraju se kroz

ozonski omota~ atmosfere i u malim koli~inama,

ta~no onoliko koliko nije {tetno i koliko je potreb-

no za ìvot, dospijevaju do povr{ine Zemlje.

Za{titni~ke osobine atmosfere ne svode se

samo na navedeno. Atmosfera, tako|er, Zemlju

{titi i od veoma niske temperature kosmosa koja u

prosjeku iznosi minus 270 stepeni.

AAttmmoossffeerraa pprrooppuu{{ttaa ssaammoo kkoollii~~iinnuu zzrraakkaakkoojjee nniissuu {{tteettnnee,, ddaakkllee vviiddlljjiivvuu ssvvjjeettlloosstt,,iinnffrraaccrrvveennee zzrraakkee ii rraaddiioottaallaassee.. SSvvee ssuu ttoozzrraakkee ppoottrreebbnnee zzaa ooddrr`̀aavvaannjjee `̀iivvoottaa..NNaapprriimmjjeerr,, uullttrraavviioolleettnnee zzrraakkee,, kkoojjee uuooddrree||eennoojj kkoollii~~iinnii pprrooppuu{{ttaa aattmmoossffeerraa,,iimmaajjuu ooggrroommaann zznnaa~~aajj zzaa bbiilljjnnuu ffoottoossiinntteezzuuaa,, pprreemmaa ttoommee,, ii zzaa `̀iivvoott ssvviihh `̀iivviihh bbii}}aa..


NNaa sslliiccii ssuu pprriikkaazzaannii mmeetteeoorriipprreedd ssuuddaarr ssaa ZZeemmlljjoomm..MMeetteeoorrii kkoojjii ssee kkrree}}uu uuvvaassiioonnii mmoogguu zzaa ZZeemmlljjuupprreeddssttaavvlljjaattii vveeoommaa zznnaa~~aajjnnuuooppaassnnoosstt.. MMee||uuttiimm,, SSvvoojjiimmbbeessppiijjeekkoorrnniimm ssttvvaarraannjjeemm,,AAllllaahh jjee aattmmoossffeerruu nnaa~~iinniioo uuvviidduu zzaa{{ttiittnnii~~kkoogg ssttrrooppaa..ZZaahhvvaalljjuujjuu}}ii oovvoojj ssppeecciijjaallnnoojjzzaa{{ttiittii,, vveeoommaa vveelliikkii bbrroojjmmeetteeoorraa nnee nnaannoossee {{tteettuuZZeemmlljjii zzbboogg ttooggaa {{ttoo ssee oonniikkoommaaddaajjuu uu aattmmoossffeerrii..

Harun Yahya

PPoossmmaattrraajjuu}}ii nneebboo,, vveelliikkoomm bbrroojjuu lljjuuddii nnee ppaaddaa nnaa ppaammeett ddaa aattmmoossffeerraa iimmaa jjeeddnnuu zzaa{{ttiittnnii~~kkuu uulloogguu.. ^̂oovvjjeekk,,ttaakkoo||eerr,, uu vvee}}iinnii sslluu~~aajjeevvaa nnee rraazzmmii{{lljjaa oo ttoommee kkaakkoo bbii ZZeemmlljjaa iizzgglleeddaallaa ddaa aattmmoossffeerraa nnee ppoossjjeedduujjee oovvuuzzaa{{ttiittnnii~~kkuu uulloogguu.. NNaa sslliiccii ggoorree ssee vviiddii ooggrroommnnoo uudduubblljjeennjjee kkoojjee jjee uu AArriizzoonnii ((SSAADD)) nnaassttaalloo nnaakkoonn ppaaddaammeetteeoorraa.. DDaa nneemmaa aattmmoossffeerree,, mmiilliioonnii mmeetteeoorraa bbii nneeoommeettaannoo ppaaddaallii nnaa ZZeemmlljjuu,, nnaa kkoojjoojj bbii bbiilloo nneemmoogguu}}ee`̀iivvjjeettii.. MMee||uuttiimm,, zzaahhvvaalljjuujjuu}}ii zzaa{{ttiittnnii~~kkoojj uulloozzii aattmmoossffeerree,, `̀iivvaa bbii}}aa nneessmmeettaannoo vvooddee ssvvoojj `̀iivvoott nnaa ZZeemmlljjii..SSaassvviimm jjee nneeoossppoorrnnoo ddaa jjee ttoo zzaa{{ttiittaa kkoojjaa jjee uussppoossttaavvlljjeennaa oodd ssttrraannee AAllllaahhaa,, dd`̀.. {{..,, ii mmuudd`̀iizzaa oo kkoojjoojj nnaass jjeeoobbaavviijjeessttiioo uu KKuurr’’aannuu..

EEnneerrggiijjaa kkoojjaa ssee oosslloobbaa||aa pprriilliikkoomm eekksspplloozziijjaa nnaappoovvrr{{iinnii SSuunnccaa jjee ttoolliikkee jjaa~~iinnee ddaa jjuu,, ssvvoojjiimm rraazzuu--mmoomm,, ~~oovvjjeekk mmoo`̀ee ttee{{kkoo ppooiimmaattii:: ssaammoo jjeeddnnaaeekksspplloozziijjaa nnaa SSuunnccuu jjee 110000 mmiilliijjaarrddii ppuuttaa jjaa~~aa ooddeekksspplloozziijjee aattoommsskkee bboommbbee bbaa~~eennee nnaa HHiirroo{{iimmuu..ZZaahhvvaalljjuujjuu}}ii VVaann AAlllleennoovviimm ppoojjaasseevviimmaa ii aattmmooss--ffeerrii,, ZZeemmlljjaa jjee zzaa{{ttii}}eennaa oodd oovvee rruu{{iillaa~~kkee eenneerrggiijjee..

PPoorreedd mmnnooggoobbrroojjnniihh zzaa{{ttiittnnii~~kkiihh oossoobbiinnaa,, aattmmoossffeerraa,,ttaakkoo||eerr,, ZZeemmlljjuu {{ttiittii ii oodd vveeoommaa nniisskkee tteemmppeerraattuurree kkooss--mmoossaa kkoojjaa uu pprroossjjeekkuu iizznnoossii mmiinnuuss 227700 sstteeppeennii..

MMaaggnneettoossffeerraa jjee ppooppuutt {{ttiittaa kkoojjii {{ttiittii ZZeemmlljjuu oodd mmeetteeoorraa,, {{tteettnniihh kkoozzmmii~~kkiihh zzrraa~~eennjjaa ii ~~eessttiiccaa.. NNaa sslliiccii ggoorree jjee iilluussttrrii--rraann oovvaajj oommoottaa~~,, kkoojjii jjee ppoozznnaatt iippoodd iimmeennoomm VVaann AAlllleenn ppoojjaasseevvii.. OOvvii ppoojjaasseevvii,, kkoojjii ssee nnaallaazzee nnaa ddeesseettiinnee hhiilljjaaddaakkiilloommeettaarraa oodd ZZeemmlljjee,, {{ttiittee `̀iivvaa bbii}}aa oodd uubbiittaa~~nnee eenneerrggiijjee kkoojjaa ssee {{iirrii kkoossmmoossoomm.. SSvvaa oovvaa nnaauu~~nnaa oottkkrrii}}aa ddookkaazzuujjuu ddaa ZZeemmlljjaa iimmaa jjeeddnnuu ssppeecciijjaallnnuu zzaa{{ttiittuu,, {{ttoo jjee uu aappssoolluuttnnoomm sskkllaadduu ssaa kkuurr’’aannsskkiimmoobbaavvjjee{{ttaavvaannjjeemm iizznneesseenniimm pprriijjee 11440000 ggooddiinnaa:: ""II ttoo {{ttoo jjee nneebbeesskkii ssvvoodd oossiigguurraann NNaa{{ee jjee ddjjeelloo......""..

Harun Yahya 23

Atmosfera nije jedina koja Zemlju {titi od {tetnih djelovanja iz kosmosa.

Pored atmosfere, i jedan omota~ koji poti~e od magnetnog polja Zemlje i koji je

nazvan “Van Allen pojasevi”, tako|er, ima ulogu {tita od {tetnih zraka. Ova

zra~enja koja se konstantno oda{iljaju od strane Sunca i ostalih zvijezda imaju

smrtonosno djelovanje po ~ovjeka. Naro~ito eksplozije energije, do kojih ~esto

dolazi na povr{ini Sunca, imaju toliku mo} da bi, u slu~aju da nema Van Allen

pojaseva, potpuno uni{tile ìvot na Zemlji.

Koliki zna~aj za odràvanje ìvota na Zemlji imaju Van Allen pojasevi, ddrr..

HHuugghh RRoossss iznosi slijede}im rije~ima:

Od svih planeta Sun~evog sistema, Zemlja posjeduje najvi{u gustinu. Za ovo

{iroko nikl-èljezno jezgro je odgovorno jedno veliko magnetno polje. Ovo

magnetno polje stvara Van Allen sloj, koji {titi od radijacije. Ovaj sloj {titi

povr{inu Zemlje od radijacijskog bombardiranja. U slu~aju da nema ovog

za{titnog sloja, ìvot na Zemlji bi bio nemogu}. Jedina planeta osim Zemlje

koja je na~injena od stjenovitih predjela i koja ima magnetsko polje je Merkur.

Me|utim, snaga ovog magnetnog polja je 100 puta manja od snage magnetnog

polja Zemlje. Van Allen sloj, koji {titi od radijacije je karakteristi~an za

Zemlju.1

Prora~unato je da je u jednoj eksploziji zabiljeènoj proteklih godina

oslobo|ena energija koja je 100 milijardi puta ja~a od eksplozije atomske bombe

ba~ene na Hiro{imu. Magnetne igle su 58 sati nakon eksplozije registrirale izuzetno

jaka podrhtavanja, 250 km iznad atmosfere je temperatura sko~ila na 2500°C.

Ukratko, nad Zemljom funkcionira jedan savr{eni sistem koji je okruùje i

{titi od vanjskih opasnosti. Ove za{titne karakteristike nebeskog svoda su nam,

prije niza stolje}a, saop}ene u Kur’anu.


U Kur’an-i-Kerimu, u 11. ajetu sure At-Tariq govori se o “povratnoj” osobini

nebeskog svoda:

“II ttaakkoo mmii nneebbaa kkoojjee jjee ppoovvrraattnnoo..„((AAtt--TTaarriiqq,, 1111))

Rije~ “ar-raji’” se u prijevodima Kur’ana prevodi u zna~enju “koji {alje

natrag” ili “povratni”.

Kao {to je poznato, atmosfera koja okruùje Zemlju je sa~injena od nekoliko

slojeva.

Svaki sloj ima veoma va`nu ulogu po ìva bi}a. Prilikom istraìvanja

ustanovljeno je da svaki sloj ima odliku da vra}a natrag u kosmos ili na Zemlju

materije ili zrake koje do njega dopiru. Da sada kroz nekoliko primjera analiziramo

povratne odlike slojeva koji okruùju Zemlju.

Naprimjer, Zemljin omota~ troposfera, visine izmedu 13 i 15 km, osigurava da

se kondenzacijom vodena para, koja je prethodno do{la sa Zemlje, vvrraattii na Zemlju

u vidu padavina.

Ozonosfera, visine 25 km, osigurava reflektiranje ili ooddbbiijjaannjjee radijacije i {tet-

nih ultravioletnih zraka koje dolaze iz svemira.

Ionosfera, poput satelita, ooddbbiijjaannjjeemm natrag radiotalasa koji se emitiraju sa

Zemlje, osigurava sa velikih udaljenosti pra}enje govora mobilnim telefonom,

radio i televizijskih emitiranja.

Magnetosfera, pak, vvrraa}}aa u svemir radijaciju koju {iri Sunce i ostale zvijezde,

prije no {to uspije do}i do povr{ine Zemlje.

Spominjanje u Kur’anu ovih karakteristika slojeva nebeskog svoda, koje su

otkrivene u skoroj pro{losti, jo{ jedan je dokaz da Kur’an prestavlja Boìju rije~.

Harun Yahya 25

TROPOSFERA

OZONOSFERA

OZONOSFERA

IONOSFERA

TROPOSFERA

TROPOSFERA

SSvvii aattmmoossffeerrsskkii sslloojjeevviiiimmaajjuu kkaarraakktteerriissttiikkee kkoojjeessuu oodd nneepprriikkoossnnoovveennooggzznnaa~~aajjaa zzaa ooddrr`̀aavvaannjjee`̀iivvoottaa nnaa ZZeemmlljjii..NNaapprriimmjjeerr,, iioonnoossffeerraa,,ppooppuutt ssaatteelliittaa,, ooddbbiijjaannjjeemmnnaattrraagg rraaddiioottaallaassaa kkoojjii sseeeemmiittiirraajjuu ssaa ZZeemmlljjee,, oossiigguu--rraavvaa ssaa vveelliikkiihh uuddaalljjeennoossttiipprraa}}eennjjee ggoovvoorraa mmoobbiillnniimmtteelleeffoonnoomm,, rraaddiioo ii tteelleevviizz--iijjsskkiihh eemmiittiirraannjjaa..

AAttmmoossffeerrsskkii sslloojj kkoojjiioonneemmoogguu}}aavvaa pprrooddiirraannjjee{{tteettnniihh zzrraa~~eennjjaa ddooZZeemmlljjiinnee ppoovvrr{{iinnee jjeeoozzoonnoossffeerraa.. OOzzoonnoossffeerraaoossiigguurraavvaa ooddbbiijjaannjjee rraaddii--jjaacciijjee ii {{tteettnniihh uullttrraavviioolleett--nniihh zzrraakkaa kkoojjee ddoollaazzee iizzssvveemmiirraa..

PPoossttoojjaannjjee vvooddee jjee ooddpprreessuuddnnoogg zznnaa~~aajjaa zzaa`̀iivvoott nnaa ZZeemmlljjii..ZZnnaa~~aajjnnuu uulloogguu pprriilliikkoommffoorrmmiirraannjjaa kkii{{ee iimmaa ttrroo--ppoossffeerraa,, jjeeddaann oodd aattmmooss--ffeerrsskkiihh sslloojjeevvaa..TTrrooppoossffeerraa oossiigguurraavvaa ddaassee kkoonnddeennzzaacciijjoomm vvooddee--nnaa ppaarraa,, kkoojjaa jjee pprreetthhoodd--nnoo ddoo{{llaa ssaa ZZeemmlljjee,, vvrraattiinnaa ZZeemmlljjuu uu vviidduu kkii{{ee..


Jedan od kur’anskih podataka o pitanju kosmosa je i podatak da je nebeski

svod sazdan od sedam spratova.

“OOnn jjee zzaa vvaass ssvvee {{ttoo ppoossttoojjii nnaa ZZeemmlljjii ssttvvoorriioo,,

zzaattiimm jjee SSvvoojjuu vvoolljjuu pprreemmaa nneebbuu uussmmjjeerriioo ii kkaaoo sseeddaamm

nneebbeessaa ggaa uurreeddiioo;; OOnn ssvvee zznnaa..„((AAll--BBaaqqaarraahh,, 2299))

“ZZaattiimm ssee nneebbeesskkiimm vviissiinnaammaa uuppuuttiioo ddookk jjee nneebboo

jjoo{{ mmaagglliinnaa bbiilloo...... PPaa iihh uu ddvvaa vvrreemmeennsskkaa rraazzddoobblljjaa,, kkaaoo sseeddaamm nneebbeessaa,,

ssttvvoorriioo,, ii ooddrreeddiioo {{ttaa }}ee ssee uu ssvvaakkoomm nneebbuu nnaallaazziittii......„((FFuussssiillaatt,, 1111--1122))

Kao {to se rije~ “nebesa” u Kur’anu koristi u zna~enju cijelog kosmosa, isto

tako se koristi i u bukvalnom zna~enju nebeskog svoda.

Kada se rije~ shvati u ovom zna~enju, proisti~e

da je nebeski svod, odnosno atmosfera, sa-

~injena od sedam slojeva.

ATMOSFERA

ZEMLJA

ZZeemmlljjaa ppoossjjeedduujjee ssvvee uuvvjjeettee ppoottrreebbnnee zzaa`̀iivvoott nnaa nnjjoojj.. JJeeddaann oodd uuvvjjeettaa zzaa ooddrr`̀aannjjee`̀iivvoottaa jjee ii aattmmoossffeerraa,, kkoojjaa iimmaa ssppeecciijjaallnnuuuulloogguu zzaa{{ttiittee `̀iivviihh bbii}}aa.. DDaannaass jjee ppoozznnaattoo ddaajjee aattmmoossffeerraa ssaa~~iinnjjeennaa oodd sslloojjeevvaa nnaanniizzaanniihhjjeeddaann iizznnaadd ddrruuggoogg.. IIssttoo kkaaoo {{ttoo jjee ttoo ii uuKKuurr’’aannuu iissttaakknnuuttoo,, aattmmoossffeerraa ssee ssaassttoojjii ttaa~~nnoooodd sseeddaamm sslloojjeevvaa.. NNeeddvvoojjbbeennoo,, oovvoo jjee jjeeddnnaauu nniizzuu kkuurr’’aannsskkiihh mmuudd`̀iizzaa..

Harun Yahya 27

Upravo je danas i sa nau~nogaspekta poznato da se atmosfera sastojiod razli~itih slojeva naslaganih jedan nadrugi. Povrh svega, broj osnovnih sloje-va je, ba{ kao {to je to i u Kur’anunagla{eno, sedam. U nau~nim izvorimase ovo pitanje obja{njava na slijede}ina~in:

Nau~nici su otkrili da se atmosfera

sastoji od nekoliko slojeva. Slojevi

se me|usobno razlikuju o~itim

fizi~kim svojstvima kao {to je priti-

sak i spojevi gasova koji ~ine ove

slojeve. Atmosferski sloj koji je

najbli`i Zemlji je TROPOSFERA,

koja ~ini 90% ukupne atmosferske

mase. Sloj iznad troposfere je

STRATOSFERA. Sloj stratosfere

koji apsorbira ultravioletne zrake je

nazvan OZONOSFERA. Sloj koji se

nalazi iznad stratosfere je MEZOS-

FERA. Iznad mezosfere je TER-

MOSFERA. Dio atmosfere koji se

nalazi iznad termosfere je IONOS-

FERA, koja se sastoji od vi{e slojeva

djelomi~no ioniziranih plinova i od

slobodnih elektrona. Najgornji dio

atmosfere se prostire na visinama od

450 do 960 km. Ovaj sloj je nazvan

EKZOSFERA.2

OZONOSFERA

MEZOSFERA

50km

15km

TERMOSFERA

EKZOSFERATR

OPO

SFER

AST

RATO

SFER

AIO

NO

SFER

A

KKuurr’’aann jjee pprriijjee 1144 ssttoolljjee}}aa,, uu ppeerriioodduu kkaaddaa sseevvjjeerroovvaalloo ddaa jjee nneebboo ssaassttaavvlljjeennoo iizz jjeeddnnooggddiijjeellaa,, iizznniioo ~~iinnjjeenniiccuu ddaa jjee nneebboo ssaa~~iinnjjeennoo ooddsslloojjeevvaa ii ddaa iihh iimmaa ""sseeddaamm"".. AA ddoo ~~iinnjjeenniiccee ddaajjee aattmmoossffeerraa ssaa~~iinnjjeennaa oodd sseeddaamm oossnnoovvnniihh sslloo--jjeevvaa,, mmooddeerrnnaa nnaauukkaa jjee uussppjjeellaa ddoo}}ii tteekk uu sskkoo--rriijjee vvrriijjeemmee..


Kada prebrojimo slojeve navedene u ovom izvoru, uo~it }emo da je atmosfera,

kako je to i u Kur’anu istaknuto, sa~injena od sedam slojeva:

1. TROPOSFERA

2. STRATOSFERA

3. OZONOSFERA

4. MEZOSFERA

5. TERMOSFERA

6. IONOSFERA

7. EKZOSFERA

Druga va`na mudìza o aktualnom pitanju sadràna je u formulaciji ““......ii

ooddrreeddiioo {{ttaa }}ee ssee uu ssvvaakkoomm nneebbuu nnaallaazziittii......””, koja se nalazi u 12. ajetu sure Fussilat.

Dakle, u ajetu se isti~e da je Allah svakom od slojeva dao odre|ena zaduènja i

funkcije. Zaista, kao {to smo to mogli vidjeti i u prethodnim poglavljima, svaki od

prethodno navedenih atmosferskih slojeva ima izuzetno bitnu ulogu o pitanju

odrànja ìvota na Zemlji, kako ljudskog tako i ìvota svih ostalih ìvih bi}a. Svaki

sloj ponaosob ima sebi svojstvene funkcije: od formiranja ki{e do onemogu}avan-

ja prodiranja {tetnih zra~enja, od reflektiranja radiotalasa do spaljivanja meteora...

Jedna od ovih funkcija je u jednom nau~nom djelu ovako opisana:

Zemljina atmosfera je sa~injena od sedam slojeva. Najniì sloj je Troposfera.

Ki{a, snijeg i vjetar se formiraju samo u Troposferi.3

Sasvim jasno isticanje ovih ~injenica u Kur’anu objavljenom prije 1400 god-

ina veoma je velika mudìza, s obzirom da su to detalji do kojih je bilo apsolutno

nemogu}e do}i bez suvremene tehnologije XX stolje}a.

Harun Yahya 29

U Kur’anu se skre}e pa`nja na zna~ajnu geolo{ku funkciju planina:

“MMii ssmmoo ppoo ZZeemmlljjii nneeppoommii~~nnee ppllaanniinnee rraazzmmjjeessttiillii ddaa iihh oonnaa nnee ppoottrreessaa......„(Al-Anbiya’ 31)

Ako obratimo pa`nju, uo~it }emo da se u ajetu isti~e da planine imaju jednu

osobinu - spre~avanja potresanja na Zemlji.

OKEAN SEDIMENT

ZZeemmlljjiinnaa kkoorraa

OKEAN- 0

-10

-20

-30

-40

-50

RRaazzmmaakk iizzmmee||uuzzeemmlljjiinnee kkoorraa ii kkoorreejjeezzggrraa..

KKoorraa jjeezzggrraaMMjjeerreennaa jjee vvooddoorraavvnnaa uuddaalljjeennoosstt..

KKoorriijjeennii ppllaanniinnaaddoossee`̀uu vviiddnnoodduubblljjee iissppooddnniivvooaa ZZeemmlljjee..((EEAARRTTHH,, PPrreessssaanndd SSiieevveerr,, ssttrr.. 441133))

BBrriittaannsskkii oottooccii SSjjeevveerrnnaa NNjjeemmaa~~kkaa AAllppii RRuusskkii ppllaattooEEvvrrooppaa

[[eemmaattsskkii pprreessjjeekk..PPllaanniinnee iimmaajjuu kkoorrii--jjeenn uu vviidduu kkoollccaakkoojjii ssee pprroottee`̀eedduubbookkoo uu ZZeemmlljjii..((AAnnaattoommyy ooff tthheeEEaarrtthh,, CCaaiilllleeuuxx,, ssttrr.. 222200))

KKaavvkkaazz

Planinski lanac

Planinski korijen

ErozijaNivo moraTalog

Kora jezgra

DDrruuggaa sshheemmaa kkoojjaappookkaazzuujjee ddaa,, zzbboogg ssvvoo--jjiihh dduubbookkiihh kkoorriijjeennaa,,ppaanniinnaa llii~~ee nnaa kkoollaacc..((EEAARRTTHH SSCCIIEENNCCEE,,TTaarrbbuucckk aanndd LLuuttggeennss,,ssttrr.. 115588))

km

KKuurr’’aann nnaazziivvaa ppllaanniinnee ssttuubboovviimmaa.. ZZaahhvvaalljjuujjuu}}iioovvoojj oossoobbeennoossttii,, pprruu`̀aannjjeemm iissppoodd ii iizznnaadd ppoovvrr{{iinneeZZeemmlljjee uu ttaa~~kkii ssppaajjaannjjaa sslloojjeevvaa,, ppllaanniinnee vvrr{{eemmee||uussoobbnnoo zzaakkiivvaannjjee zzeemmlljjiinniihh sslloojjeevvaa..OOvvaakkvviimm uu~~vvrr{{}}iivvaannjjeemm ZZeemmlljjiinnee kkoorree,, ppllaanniinneesspprree~~aavvaajjuu ppoommjjeerraannjjee nnaadd mmaaggmmaattsskkiimm sslloojjeemm iilliimmee||uussoobbnnoo ppoommjjeerraannjjee nnjjeenniihh sslloojjeevvaa.. UUkkrraattkkoo,,ppllaanniinnee mmoo`̀eemmoo uuppoorreeddiittii ii ssaa eekksseerriimmaa kkoojjii oossiigg--uurraavvaajjuu mmeedduussoobbnnoo pprrii~~vvrr{{}}iivvaannjjee ddaassaakkaa..

Ova ~injenica, koja, u trenutku objavljivanja Kur’ana, nije bila poznata nijed-

nom ~ovjeku, ustanovljena je modernim geolo{kim pronalascima. Prema

geolo{kim nalazima, planine nastaju kao rezultat pomjeranja i sudaranja velikih

slojeva koji ~ine Zemljinu koru.

Prilikom sudaranja dva sloja, otporniji sloj se podvla~i pod drugi sloj, koji se

sabijanjem izdiè uvis i stvara planinu. Napreduju}i ispod zemlje, donji sloj dolje

stvara jedan duboki produètak. Dakle, planine posjeduju jedan produètak ispod

povr{ine Zemlje koji je jednak masi koju

vidimo iznad povr{ine Zemlje.

Ova gra|a planina se u jednom

nau~nom izvoru obja{njava na slijede}i

na~in:

U brdovitim podru~jima, gdje su

kontinenti deblji, Zemljina kora se

zabada u manto sloj.4

Upozoravaju}i na ovu karakteris-

tiku, u jednom kur’anskom ajetu se pla-

nine uspore|uju sa stubovima:


Harun Yahya 31

“ZZaarr ZZeemmlljjuu ppoosstteelljjoomm nniissmmoo uu~~iinniillii,, ii ppllaanniinnee ssttuubboovviimmaa??„((AAnn--NNaabbaa’’,, 66--77))

Zahvaljuju}i ovoj osobenosti, pruànjem ispod i iznad povr{ine Zemlje u ta~ki

spajanja slojeva, planine vr{e me|usobno zakivanje ovih slojeva. Pored toga,

ovakvim u~vr{}ivanjem Zemljine kore planine spre~avaju pomjeranje nad mag-

matskim slojem ili me|usobno pomjeranje njenih slojeva. Ukratko, planine moèmo

usporediti sa ekserima koji osiguravaju me|usobno pri~vr{}ivanje dasaka.

Ova stabiliziraju}a uloga planina u nau~noj literaturi navodi se pod ter-

minom “izostaza”. Zna~enje rije~i izostaza je slijede}e:

IIzzoossttaazzaa:: ravnoteà izme|u pojedinih dijelova mase Zemaljine kore. U

geologiji se pojam spominje u zna~enju osiguravanja generalne ravnoteè

Zemljine kore uz pomo} gravitacione snage koje su planine obrazovale ispod

povr{ine Zemlje.5

Ova vitalna funkcija planina, koja je otkrivena zahvaljuju}i modernoj geologi-

ji i iscrpnim istraìvanjima, u Kur’an-i-Kerimu, koji je objavljen prije niza stolje}a,

navedena je kao jedan primjer superiorne mudrosti u Allahovom stvaranju. U dru-

gom ajetu Allah kaè slijede}e:

“......ppoo ZZeemmlljjii ppllaanniinnee nneeppoommii~~nnee rraazzbbaaccaaoo ddaa vvaass nnee ttrreessee......„((LLuuqqmmaann,, 1100))


U jednom kur’anskom ajetu isti~e se da planine nisu stati~ne, kako nam

izgledaju, ve} da su u konstantnom pokretu:

“TTii vviiddii{{ ppllaanniinnee ii mmiissllii{{ ddaa ssuu nneeppoommii~~nnee,, aa oonnee pprroommii~~uu kkaaoo

{{ttoo pprroommii~~uu oobbllaaccii -- ttoo jjee AAllllaahhoovvoo ddjjeelloo kkoojjii jjee ssvvee ssaavvrr{{eennoo ssttvvoorriioo;;

OOnn,, ddooiissttaa,, zznnaa oonnoo {{ttoo rraaddiittee..„((AAnn--NNaammll,, 8888))

Ova pokretljivost planina proisti~e iz pokretljivosti Zemljine kore, na kojoj se

nalaze. Zemljina kora se, gotovo kao plove}i, pokre}e nad manto slojem koji je

dosta zbijeniji od nje.

Prvobitno je po~etkom XX stolje}a njema~ki nau~nik po imenu AAllffrreedd

WWeeggeenneerr nastupio sa tvrdnjom da su, u prvom periodu Zemlje, kontinenti bili

zajedno, da su se, potom, pomjeranjem u razli~itim smijerovima, razdvojili i

udaljili jedan od drugog.

Da je Wegener bio u pravu, geolozi su, me|utim, uspjeli doku~iti tek 50 god-

ina nakon njegove smrti, dakle 80-ih godina. Kao {to je to i Wegener istakao u jed-

nom tekstu, objavljenom 1915. godine, kontinenti su prije otprilike 500 miliona

godina bili me|usobno povezani i ovaj ogromni kontinent, nazvan PPaannggaaeeaa,, nalazio

se na ju`nom Zemljinom polu.

Prije otprilike 180 miliona godina Pangaea se razdvojila na dva dijela. Jedan

od ova dva velika kontinenta koji su se u razli~itim smjerovima odvajali jedan od

drugog je nazvan GGoonnddwwaannaa i obuhvatao je Afriku, Australiju, Antarktik i Indiju.

A, drugi kontinent - nazvan LLaauurraassiiaa - obuhvatao je Evropu, Sjevernu Ameriku i

Aziju bez Indije. U razdoblju od 150 miliona godina nakon diobe Pangaea, u

razli~itim vremenima Gondwana i Laurasia su se odvajali na manje kontinente.

Ovi kontinenti, koji su nastali prvobitnim razlaganjem Pangaea, konstantnom

promjenom raspodjele izme|u mora i kopna, kre}u se povr{inom Zemlje brzinom

od nekoliko centimetara godi{nje.

Ova pokretljivost Zemljine kore, koja je otkrivena nakon geolo{kih istra`ivan-

Harun Yahya 33

ja provedenih po~etkom XX stolje}a, u nau~noj literaturi obja{njava se na slijede}i

na~in:

Povr{ina Zemlje debljine od 100 km, koju ~ine Zemljina kora i gornji manto,

obrazovana je od dijelova koji se zovu “slojevi”. Postoji {est velikih i bezbroj

malih slojeva koji konstruiraju Zemljinu povr{inu. Ovi slojevi, prema teoriji

nazvanoj “tehnika slojeva”, pokre}u se nose}i na sebi kontinente i dna

okeana... Prora~unato je da godi{nje pomijeranje kontinenata iznosi izmedu 1

i 5 cm. Ovakvim pokretanjem slojeva nastaju promjene u svjetskoj geografiji.

Atlantski okean, naprimjer, svake godine se pomalo {iri.6

Jedna va`na ta~ka na koju ovdje treba upozoriti je slijede}a: u navedenom

ajetu Allah je pokretanje kontinenata obznanio kao promicanje. Upravo danas,

nau~nici za ovo pomjeranje, tako|er, koriste engleski termin “Continental drift”,

odnosno “pomicanje kontinenata”.7

Obznanjivanjem u Kur’anu ove nau~ne ~injenice koju je nauka nedavno otkri-

la je, nesumnjivo, jedna od kur’anskih mud`iza.

220000 MMIILLIIOONNAA GGOODDIINNAA PPRRIIJJEE



DDAANNAASS

ZZAAPPAADDNNAA ZZEEMMLLJJIINNAAPPOOLLUULLOOPPTTAA 5500 MMIILLIIOONNAA

GGOODDIINNAA KKAASSNNIIJJEE

IISSTTOO^̂NNAA ZZEEMMLLJJIINNAA PPOOLLUULLOOPPTTAA 5500 MMIILLIIOONNAA

GGOODDIINNAA KKAASSNNIIJJEE

POKRETANJE KONTINENATAPOKRETANJE KONTINENATA

NNaa sskkiiccaammaa lliijjeevvoo ssuu pprriikkaazzaanniippoolloo`̀aajjii kkoonnttiinneennaattaa kkrroozzrraazzllii~~iittaa hhiissttoorriijjsskkaa rraazzddoobblljjaa.. NNaa sskkiiccaammaa ddeessnnoossuu pprriikkaazzaanniippoolloo`̀aajjii kkoonnttiinneennaattaa uubbuudduu}}nnoossttii,, aakkoo sseeuuzzmmee uu oobbzziirr ddaa}}ee ssee kkrreettaattii nnaauussttaalljjeennii nnaa~~iinn..

@eljezo je jedan od elemenata na koje se skre}e pa`nja u Kur’anu. U kur’an-

skom poglavlju Hadid, {to zna~i “gvo`|e”, kaè se slijede}e:

“......II ggvvoo`̀||ee ssmmoo ssppuussttiillii,, uu kkoommee jjee vveelliikkaa ssnnaaggaa ii kkoojjee lljjuuddiimmaa kkoorriissttii......„((AAll--HHaaddiidd,, 2255))

Glagol “spustiti”, koji se u ajetu upotrijebio uz rije~ gvo`|e, moè se figura-

tivno shvatiti u zna~enju “davanja na sluènje ljudima”. Me|utim, kada se rije~

uzme u obzir u njenom stvarnom zna~enju “fizi~ko spu{tanje sa neba”, uo~it }e se

da ajet sadràva jednu veoma zna~ajnu nau~nu mudìzu, po{to otkri}a moderne

astronomije iznose da ruda gvo`|a dolazi sa ogromnih zvijezda iz vanjskog kos-

mosa.

Te{ki metali u kosmosu proizvode se u jezgru velikih zvijezda. [to se ti~e

na{eg, Sun~evog sistema, on ne posjeduje strukturu koja bi u sebi mogla

proizvoditi element èljeza. @eljezo ili gvo`|e

moè se formirati jedino na zvijezdama koje

su mnogo ve}e od Sunca, na temperaturi

koja dostiè nekoliko stotina miliona ste-

peni. Kada koli~ina èljeza na ovim zvi-

jezdama, koje su nazvane Nova ili

Supernova, prekora~i odre|enu mjeru, zvi-

jezda vi{e nije u stanju da je nosi i eksplodi-

ra. Kao posljedica ove eksplozije, meteori, koji

u sebi sadrè èljezo, rasipaju se po svemiru i plove nje-

govim prostranstvima dok se ne sudare sa nekim nebeskim tijelom, ulaskom pod

uticaj njegove gravitacije.

Kao {to se jasno da zaklju~iti iz navedenoga, element èljeza nije nastao na

Zemlji, ve} je, preno{enjem uz pomo} meteora, sa Supernova “spu{ten na Zemlju”,

na, dakle, isti na~in kako je to Kur’an naveo. Sasvim je jasno da je ovo bilo

GGrruummeenn `̀eelljjeezzaa


Harun Yahya 35

nemogu}e nau~no otkriti u VII stolje}u, kada je Kur’an objavljen. Ova ~injenica se,

me|utim, nalazi u Kur’anu, {to opet predstavlja jedan u nizu dokaza da je on rije~

Allaha koji posjeduje neograni~eno znanje.

Pored navedenog, 25. ajet poglavlja Al-Hadid, u kome se govori o èljezu,

sadrì dvije, prili~no zanimljive, matemati~ke {ifre: Al-Hadid je 57. poglavlje

Kur’ana. Kada se izra~una broj~ana vrijednost rije~i Al-Hadid, pred nama se

pojavljuje ista cifra: 57.

Broj~ana vrijednost same rije~i Hadid (bez odre|enog ~lana ‘’Al’’) iznosi 26.

Broj 26 je tabli~ni (atomski) broj èljeza.

AAll--HHaaddiidd jjee 5577.. ppooggllaavvlljjee KKuurr''aannaa.. KKaaddaa ssee iizzrraa~~uunnaa bbrroojj~~aannaa vvrriijjeeddnnoosstt rriijjee~~ii AAll--HHaaddiidd,, pprreeddnnaammaa ssee ppoojjaavvlljjuujjee iissttaa cciiffrraa:: 5577.. BBrroojj~~aannaa vvrriijjeeddnnoosstt ssaammee rriijjee~~ii HHaaddiidd ((bbeezz ooddrree||eennoogg ~~llaannaa''''AAll'''')) iizznnoossii 2266.. BBrroojj 2266 jjee ttaabbllii~~nnii ((aattoommsskkii)) bbrroojj `̀eelljjeezzaa.. UU aajjeettiimmaa ppooggllaavvlljjaa AAll--HHaaddiiddSSvveezznnaajjuu}}ii AAllllaahh,, dd`̀.. {{..,, nnaamm sskkrree}}ee ppaa`̀nnjjuu nnaa nnaa~~iinn nnaassttaannkkaa `̀eelljjeezzaa,, aa ssaa mmaatteemmaattii~~kkiimm {{iiffrraammaa nnaamm uujjeeddnnoo ppookkaazzuujjee ii jjeeddnnoo nnaauu~~nnoo ~~uuddoo..

“NNeekkaa jjee hhvvaalljjeenn OOnnaajj kkoojjii uu ssvveemmuu ssttvvaarraa ssppooll::

uu oonnoommee {{ttoo iizz zzeemmlljjee nnii~~ee,, uu nnjjiimmaa ssaammiimm,,

ii uu oonnoommee {{ttoo oonnii nnee zznnaajjuu!!„((YYaa SSiinn,, 3366))

Uporedo sa time {to predstavlja protivvrijednost pojma “par”, mu{ki i ènski

spol u sebi sadràva i mnogo {ire zna~enje, kako je to i u prethodnom ajetu istaknu-

to “...u onome {to oni ne znaju”. Upravo se danas susre}emo sa jednim zna~enjem

na koje je upozoreno u ajetu. PPaauull DDiirraacc, engleski nau~nik koji je iznio tvrdnju da

materija posjeduje svoju suprotnost, 1933. godine nagra|en je Nobelovom

nagradom za oblast fizike. Ovo tkri}e, nazvano “Parite”, isti~e da materija ima

svoju paricu nazvanu antimaterija. Antimaterija u sebi sadrì svojstva koja su

suprotna svojstvima materije. Naprimjer, suprotno materiji, antimaterija je opreml-

jena pozitivnim elektronima i negativnim protonima. Ova ~injenica je na slijede}i

na~in opisana u jednom nau~nom djelu:

...Svaki i najsitniji komadi} ima svoj - antikomadi} - koji je suprotno naelek-

trisan. Nestalni odnos nam pokazuje da se nastanak i nestanak onih parova

obrazuje svugdje i uvijek u istom trenutku.8

VVrriijjeemmee jjee ppoojjaamm kkoojjii jjee

aappssoolluuttnnoo vveezzaann zzaa

oonnooggaa kkoo ggaa ooppaa`̀aa..

DDookk iissttii vvrreemmeennsskkii ppeerriioodd

nneekkoommee iizzgglleeddaa dduugg,, ddrruu--

ggoommee mmoo`̀ee iizzgglleeddaattii ssaassvviimm

kkrraattaakk.. DDaa bbii ssee ooddrreeddiillaa nneekkaa

zzaajjeeddnnii~~kkaa vvrriijjeeddnnoosstt ppoottrreebbnnii

ssuu iizzvvoorrii ppooppuutt ssaattaa ii kkaalleeddaarraa,, bbeezz

kkoojjiihh bbii bbiilloo nneemmoogguu}}ee nnaa~~iinniittii ddeeffiinnii--

ttiivvnnuu pprreettppoossttaavvkkuu ppoo ppiittaannjjuu vvrreemmeennaa..


Harun Yahya 37

Pitanje relativiteta vremena je danas jedna dokazana nau~na ~injenica.

Me|utim, ova ~injenica je iza{la na vidjelo po~etkom XX stolje}a Einsteinovom

teorijom relativiteta. Do tog perioda ~ovjek nije znao da je vrijeme jedan relativni

pojam, da shodno okruènju moè pokazivati promjenljivost. Me|utim, veliki

nau~nik, AAllbbeerrtt EEiinnsstteeiinn, teorijom relativiteta ovu ~injenicu dokazao je na sasvim

jasan na~in. Iznio je ~injenicu da je vrijeme pojam koji je vezan za masu i brzinu.

Tokom cijele historije ~ovje~anstva ovo pitanje nije niko jasno aktualizirao.

Osim jednog izuzetka: u Kur’anu su izneseni detalji koji upozoravaju na

~injenicu da je vrijeme relativno! U tom kontekstu ovdje moèmo navesti nekoliko

ajeta koji ilustriraju ovu ~injenicu:

“OOnnii oodd tteebbee ttrraa`̀ee ddaa iihh kkaazznnaa {{ttoo pprriijjee ssttiiggnnee,, ii AAllllaahh }}ee

iissppuunniittii pprriijjeettnnjjuu SSvvoojjuu;; aa ssaammoo jjeeddaann ddaann uu GGoossppooddaarraa ttvvooggaa

ttrraajjee kkoolliikkoo hhiilljjaadduu ggooddiinnaa,, ppoo vvaa{{eemm rraa~~uunnaannjjuu..„((AAll--HHaajjjj,, 4477))

“OOnn uupprraavvlljjaa ssvviimmaa,, oodd nneebbaa ddoo ZZeemmlljjee,, aa oonnddaa ssee ssvvee ttoo NNjjeemmuu vvrraa}}aa uu

ddaannuu kkoojjii,, pprreemmaa vvaa{{eemm rraa~~uunnaannjjuu vvrreemmeennaa,, hhiilljjaadduu ggooddiinnaa ttrraajjee..„((AAss--SSaajjddaahh,, 55))

“KK NNjjeemmuu ssee ppeennjjuu mmeelleekkii ii DD`̀iibbrriill uu ddaannuu kkoojjii

ppeeddeesseett hhiilljjaaddaa ggooddiinnaa ttrraajjee..„((AAll--MMaa’’aarriijj,, 44))

înjenica da se na ovako krajnje jasan na~in govori o relativitetu vremena u

Kur’anu, koji je objavljen prije niza stolje}a, jo{ jedan je u nizu dokaza da je to

Allahova Knjiga.


Pitanje nastanka ki{e je za ~ovjeka dugo vremena predstavljalo tajnu.

Me|utim, nakon otkrivanja zra~nih radara, do{lo se do saznanja o stadijima kroz

koje ki{a prolazi u toku nastanka.

Prema ovome, ki{a nastaje prolaze}i kroz tri stadija: prvo se uz pomo} vjetra

sa Zemlje podiè “repromaterijal”, potom se formiraju oblaci i na kraju dolazi do

formiranja ki{nih kapi.

înjenice koje su, u vezi sa nastankom ki{e, iznesene u Kur’anu upravo gov-

ore o ovim stadijima. O pitanju nastanka ki{e u jednom kur’anskom ajetu kaè se

slijede}e:

“AAllllaahh jjee ttaajj kkoojjii vvjjeettrroovvee {{aalljjee,, ppaa oonnii oobbllaakkee ttjjeerraajjuu ii OOnn iihh ppoo nneebbuu,,

kkaakkoo OOnn hhoo}}ee,, rraasspprroossttiirree ii nnaa kkoommaaddee ddiijjeellii,, ppaa ttii vviiddii{{ kkii{{uu kkaakkoo iizz nnjjiihh

ppaaddaa,, ii kkaaddaa jjee OOnn nnaa oonnee rroobboovvee SSvvoojjee nnaa kkoojjee `̀eellii pprroolliijjee,,

oonnii ssee ooddjjeeddnnoomm rraaddoo{{}}uu iissppuunnee..„((AArr--RRuumm,, 4488))

Sada se zadrìmo na ova tri stadija koja su navedena u Kur’anu:

II.. SSTTAADDIIJJ:: ““AAllllaahh jjee ttaajj kkoojjii vvjjeettrroovvee {{aalljjee......””

Bezbroj balon~i}a koji nastaju pjenu{anjem mora i okeana konstantno u vidu

vodenih zehri odska~u iznad povr{ine. Ove solju bogate zehre se, uz pomo} vjetra,

potom prenose u atmosferske visine. Ovi si}u{ni komadi, zvani “aerosol”, uz

pomo} jednog mehanizma, zvanog “vodena zamka”, ovdje dolaze u dodir sa vode-

nom parom koja je tako|er do{la s mora. Okupljanjem oko ovih aerosola, vodena

para se zgu{njava i pretvara u vodene kapi.

IIII.. SSTTAADDIIJJ:: ““......ppaa oonnii oobbllaakkee ttjjeerraajjuu ii OOnn iihh ppoo nneebbuu,, kkaakkoo OOnn hhoo}}ee,, rraasspprroo--

ssttiirree ii nnaa kkoommaaddee ddiijjeellii...... ““

Uz pomo} vodene pare koncentrirane oko solnih kristala ili si}u{nih pra{kica

nastaju oblaci. Zbog toga {to su veoma male (presjeka od 0.01 do 0.02 mm) vodene

kapljice u oblacima ostaju vise}i i {ire}i se nebom. Na taj na~in se nebo prekriva

oblacima.

Harun Yahya 39

IIIIII.. SSTTAADDIIJJ:: ““......ppaa ttii vviiddii{{ kkii{{uu kkaakkoo iizz nnjjiihh ppaaddaa......””

Sitne vodene kapljice okupljene oko solnih kristala ili si}u{nih pra{kica, daljn-

jim zgu{njavanjem formiraju ki{ne kapi. Na taj na~in ki{ne kapi postaju teè od

zraka i, odvajaju}i se od oblaka, po~inju se u vidu ki{e spu{tati na zemlju.

Kao {to se iz priloènog da zaklju~iti, sva tri stadija nastanka ki{e sadràna su

u navedenom ajetu. Stadiji su, povrh svega, izneseni ta~nim redoslijedom. Kao i

mnoge druge prirodne pojave, tako je i nastanak ki{e Allah iznio na najispravniji

na~in i to ~ovjeku saop}io putem Kur’ana jo{ prije 14 stolje}a, dakle mnogo rani-

je no {to }e to nauka otkriti.

Vezano za nastanak ki{e, u drugom kur’anskom ajetu se navode slijede}e

~injenice:

NNaa sslliiccii ggoorree jjee iilluussttrriirraann jjeeddaann oodd nneeooggrraannii~~eennoogg bbrroojjaa bbaalloonn~~ii}}aa kkoojjii nnaassttaajjuu ppjjeennuu{{aannjjeemm mmoorraa iiookkeeaannaa ii kkoojjii kkoonnssttaannttnnoo uu vviidduu vvooddeenniihh zzeehhrrii ooddsskkaa~~uu iizznnaadd ppoovvrr{{iinnee.. OOvvee ssoolljjuu bbooggaattee zzeehhrree ssee,,uuzz ppoommoo}} vvjjeettrraa,, ppoottoomm pprreennoossee uu aattmmoossffeerrsskkee vviissiinnee.. TToo jjee pprrvvii ssttaaddiijj uu nnaassttaannkkuu kkii{{ee.. UUzz ppoommoo}}vvooddeennee ppaarree kkoonncceennttrriirraannee ookkoo ssoollnniihh kkrriissttaallaa iillii ssii}}uu{{nniihh pprraa{{kkiiccaa nnaassttaajjuu oobbllaaccii,, aa ddaalljjnnjjiimmzzgguu{{nnjjaavvaannjjeemm ffoorrmmiirraajjuu ssee kkii{{nnee kkaappii.. SSvvii oovvii ssttaaddiijjii ffoorrmmiirraannjjaa kkii{{nnee kkaapplljjiiccee ssuu nnaavveeddeennii uuKKuurr’’aannuu..


“ZZaarr nnee vviiddii{{ ddaa AAllllaahh rraazzggoonnii oobbllaakkee,, aa oonnddaa iihh

ssppaajjaa ii jjeeddnnee nnaadd ddrruuggiimmaa ggoommiillaa,, ppaa ttii vviiddii{{ kkii{{uu kkaakkoo iizz

nnjjiihh ppaaddaa;; OOnn ss nneebbaa,, iizz oobbllaakkaa vveellii~~iinnee bbrrddaa,, ssppuu{{ttaa ggrraadd,, ppaa

nnjjiimmee kkooggaa hhoo}}ee ppooggooddii,, aa kkooggaa hhoo}}ee ppoo{{tteeddii -- bblljjeessaakk mmuunnjjee

NNjjeeggoovvee ggoottoovvoo ddaa oodduuzzmmee vviidd..„((AAnn--NNuurr,, 4433))

Nau~nici koji su se bavili istraìvanjem vrsta oblaka suo~ili su se sa veoma

zbunjuju}im rezultatima vezanim za proces nastanka ki{e. Ki{ni oblaci se formira-

ju i oblikuju u jednom utvr|enom sistemu i stupnjima. Nau~no obja{njenje stupn-

jeva formiranja jednog od ki{nih oblaka cumulominbus glasi:

11.. SSTTEEPPEENN,, rraazzggoonnjjeennjjee:: Oblaci se uz pomo} vjetra guraju, odnosno razgone

sa svojih mjesta.

22.. SSTTEEPPEENN,, ssppaajjaannjjee:: Ovi mali oblaci (cumulus), koji

se razgone od strane vjetra, spajaju se na mjestu do kojeg

su dogurani i tako formiraju novi i veliki oblak.9

33.. SSTTEEPPEENN,, ggoommiillaannjjee:: Nakon spajanja malih oblaka,

u novoformiranom velikom oblaku dolazi do porasta

energije potiska koja ga vu~e gore. Energija u centru obla-

ka je ja~a u odnosu na energiju po rubnim dijelovima. Ova

energija potiska u centru, koja ga vu~e prema gore, ~ini da

se oblak razvija uvisinu. [ire}i se prema gore, oblaci se na

taj na~in gomilaju jedan na drugi. To biva povodom da se

trup ovog uvis naraslog oblaka ispruì prema hladnijim

dijelovima atmosfere. Tako se u ovom hladnom okruènju

atmosfere ledene i vodene kapi po~inju pove}avati.

Nakon {to pro|u kroz sve ove stepene i nakon {to

dobiju teìnu toliku da na nju ne moè utjecati energija

MMaallii oobbllaaccii ((ccuummuulluuss oobbllaaccii)) sseeuuzz ppoommoo}} vvjjeettrraa ppookkrree}}uu ii ssjjeedd--iinnjjuujjuu.. UUpprraavvoo oonnaakkoo kkaakkoo jjee ttooii uu KKuurr’’aannuu nnaazznnaa~~eennoo:: ""......AAllllaahhrraazzggoonnii oobbllaakkee,, aa oonnddaa iihh ssppaajjaa iijjeeddnnee nnaadd ddrruuggiimmaa ggoommiillaa......""

Harun Yahya 41

koja ih vu~e prema gore, ledene i vodene kapi u vidu ki{e i grada po~inju iz obla-

ka da se spu{taju na zemlju.10

Ne smije se gubiti iz vida da su detalje u vezi s formiranjem, gra|om i funkci-

jom oblaka meteorolozi uspjeli nedavno otkriti i to zahvaljuju}i suvremenoj tehni-

ci (avion, satelit, kompjuter i sl.) koja im je bila na raspolaganju. Allah nam, pak,

ove detalje iznosi u Kur’anu, koji je objavljen prije 1400 godina, u periodu kada to

nijedan ~ovjek nije mogao znati.

((AA)) mmaallii ooddvvoojjeenniiddiijjeelloovvii oobbllaakkaa ((ccuummuulluussoobbllaaccii)) ((BB)) NNaakkoonn ssppaajjaann--jjaa mmaalliihh oobbllaakkaa,, uu nnoovvoo--ffoorrmmiirraannoomm vveelliikkoommoobbllaakkuu ddoollaazzii ddoo ppoorraassttaaeenneerrggiijjee ppoottiisskkaa kkoojjaa ggaavvuu~~ee ggoorree.. OOvvaa eenneerrggiijjaappoottiisskkaa uu cceennttrruu,, kkoojjaa ggaavvuu~~ee pprreemmaa ggoorree,, ~~iinnii ddaassee oobbllaakk rraazzvviijjaa uuvviissiinnuu..

[[iirree}}ii ssee pprreemmaa ggoorree,, oobbllaaccii ssee nnaa ttaajj nnaa~~iinnggoommiillaajjuu jjeeddaann nnaa ddrruuggii.. TToo bbiivvaa ppoovvooddoomm ddaassee ttrruupp oovvoogg uuvviiss nnaarraasslloogg oobbllaakkaa iisspprruu`̀iipprreemmaa hhllaaddnniijjiimm ddiijjeelloovviimmaa aattmmoossffeerree.. TTaakkoossee uu oovvoomm hhllaaddnnoomm ookkrruu`̀eennjjuu aattmmoossffeerreelleeddeennee ii vvooddeennee kkaappii ppoo~~iinnjjuu ppoovvee}}aavvaattii..NNaakkoonn {{ttoo ddoobbiijjuu ttee`̀iinnuu ttoolliikkuu ddaa nnaa nnjjuu nneemmoo`̀ee uuttiiccaattii eenneerrggiijjaa kkoojjaa iihh vvuu~~ee pprreemmaaggoorree,, lleeddeennee ii vvooddeennee kkaappii uu vviidduu kkii{{ee ii ggrraaddaappoo~~iinnjjuu iizz oobbllaakkaa ddaa ssee ssppuu{{ttaajjuu nnaa zzeemmlljjuu..OOvvaa nnaauu~~nnaa ~~iinnjjeenniiccaa jjee oodd ssttrraannee AAllllaahhaa,, dd`̀..{{..,, ssaaoopp}}eennaa uu KKuurr’’aannuu pprriijjee 1144 ssttoolljjee}}aa:: ""......aaoonnddaa iihh ((oobbllaakkee)) ssppaajjaa ii jjeeddnnee nnaadd ddrruuggiimmaaggoommiillaa,, ppaa ttii vviiddii{{ kkii{{uu kkaakkoo iizz nnjjiihh ppaaddaa......""


[to se ti~e drugih kur’anskih podataka vezanih za ki{u, oni upozoravaju na

momenat da se ki{a spu{ta u odre|enoj koli~ini. U poglavlju Az-Zuhruf kaè se sli-

jede}e:

“OOnnaajj kkoojjii ss nneebbaa ss mmjjeerroomm ssppuu{{ttaa vvoodduu,,

ppoommoo}}uu kkoojjee uu `̀iivvoott vvrraa}}aammoo mmrrttvvee

pprreeddjjeellee -- ttaakkoo }}eettee ii vvii bbiittii oo`̀iivvlljjeennii..„((AAzz--ZZuuhhrruuff,, 1111))

Ova mjera ki{e je, tako|er, ustanovljena suvremenim istraìvanjem. Prema

odre|enim prora~unima, provedenim tokom ovih istraìvanja, ustanovljeno je da se

sa Zemljine povr{ine u jednoj sekundi ispari 16 miliona tona vode. U toku godine

ova koli~ina dostiè cifru od oko 513 triliona tona vode. A to je ujedno i godi{nja

koli~ina ki{e koja se u toku godine spusti na Zemlju. Voda je, dakle, u jednoj

neprestanoj ravnoteì, “prema odre|enoj mjeri” ona konstantno kruì. A odràvan-

je ìvota na Zemlji se, tako|er, osigurava upravo ovim neprestanim kruènjem

vode. Kada bi ~ovjek upotrijebio sve pogodnosti cijele tehnologije kojom raspo-

laè, on, opet, nikada ne bi bio u

mogu}nosti vje{ta~ki proizvesti ovo

kruènje.

Ukoliko bi do{lo do i najmanjih

promijena u koli~ini, ubrzo bi nastale

velike ekolo{ke neuravnoteènosti, a

to bi dovelo u pitanje odrànje ìvota.

To se, me|utim, nikada ne}e dogodi-

ti. Ki{a }e, kako je to i u Kur’anu na-

vedeno, nastaviti da se, svake godine,

u istoj mjeri spu{ta na Zemlju.

NNaauu~~nnoo jjee uussttaannoovvlljjeennoo ddaa jjee kkoollii~~iinnaa vvooddee kkoojjaa ssee iissppaarrii ssaa ZZeemmlljjiinnee ppoovvrr{{iinnee ii kkoojjaa ssee ppoonnoovvoovvrraattii uu vviidduu kkii{{ee ""kkoonnssttaannttnnaa"":: ookkoo 551133 ttrriilliioonnaa ttoonnaa vvooddee.. OOvvaa kkoonnssttaannttnnaa kkoollii~~iinnaa,, kkoojjaa jjee uujjeeddnnoojj nneepprreessttaannoojj rraavvnnoottee`̀ii,, jjee uu KKuurr’’aannuu iissttaakknnuuttaa kkaaoo ""ooddrree||eennaa mmjjeerraa"".. UUkkoolliikkoo bbii ddoo{{lloo ddooii nnaajjmmaannjjiihh pprroommiijjeennaa uu oovvoojj kkoonnssttaannttnnoojj kkoollii~~iinnii,, uubbrrzzoo bbii nnaassttaallee vveelliikkee eekkoolloo{{kkee nneeuu--rraavvnnoottee`̀eennoossttii,, aa ttoo bbii ddoovveelloo uu ppiittaannjjee ooddrr`̀aannjjee `̀iivvoottaa..


U jednom kur’anskom ajetu se skre}e pa`nja na “oplodnju” kao osobinu vjetra

i da, kao posljedica toga, nastaje ki{a:

“MMii {{aalljjeemmoo vvjjeettrroovvee ddaa oopplloo||uujjuu,, aa iizz nneebbaa ssppuu{{ttaammoo kkii{{uu ddaa

iimmaattee {{ttaa ppiittii -- vvii ttiimmee nnee mmoo`̀eettee rraassppoollaaggaattii..„((AAll--HHiijjrr,, 2222))

U ajetu se skre}e pa`nja da se u prvom stadiju nastanka ki{e nalaze vjetrovi.

Me|utim, sve do po~etka XX vijeka bilo je poznato jedino da vjetar raznosi

oblake, kao jedina veza izme|u vjetra i padanja ki{e. [to se, me|utim, ti~e otkri}a

moderne meteorologije, ona su pokazala da vjetrovi imaju ulogu “oplo|avanja” pri-

likom nastanka ki{e.

Ova uloga oplodnje odvija se na slijede}i na~in:

Zbog pjenjenja, na povr{ini okeana i mora konstantno dolazi do formiranja

bezbroj zra~nih mjehuri}a. U trenutku rasprsnu}a ovih mjehuri}a, u zrak se izbacuje

na hiljade komadi}a veli~ine jednog stotog dijela milimetra. Ovi komadi}i, nazvani

“aerosol” se, pomije{ani sa pra{inom sa kopna, uz pomo} vjetrova prenose u gornje

slojeve atmosfere. Aerosoli, koji su tako uz pomo} vjetrova dospjeli na velike visine,

ovdje dolaze u dodir sa vodenom parom. Okupljanjem oko ovih aerosola, vodena

para se zgu{njava i pretvara u vodene kapi. Koncentriranjem na jednom mjestu, ove

vodene kapi prethodno formiraju oblak, a potom se u vidu ki{e spu{taju na Zemlju.

Kao {to se vidi, vjetrovi vr{e “oplodnju” aerosola vodenom parom koja se u slo-

bodnom obliku nalazi u atmosferi i, na taj na~in, osiguravaju formiranje ki{nih obla-

ka.

U slu~aju da vjetar ne posjeduje ovu osobinu oplo|avanja, u vi{oj atmosferi

nikada ne bi moglo do}i do formiranja vodenih kapljica, pa, analogno tome, ne bi

postojalo ni ne{to {to se zove ki{a.

Bitan momenat ovdje je taj da je ova kriti~na uloga vjetra u nastanku ki{e stol-

je}ima prije saop}ena u kur’anskom ajetu. I to u historijskom razdoblju kada ~ovjek

skoro ni{ta nije znao o prirodnim pojavama...

Harun Yahya 45

NNaa sslliiccii ggoorree ssuu pprriikkaazzaannee eettaappee nnaassttaannkkaa ttaallaassaa.. TTaallaassii ssee ffoorrmmiirraajjuu uuzz ppoommoo}} vvjjeettrroovvaa kkoojjii ppuu{{uu iizznnaadd ppoovvrr{{iinnee vvooddee..VVooddeennee zzeehhrree,, zzaajjeeddnnoo ssaa vvjjeettrroomm,, ppoo~~iinnjjuu ssaa kkrruu`̀nniimm kkrreettaannjjeemm.. OOvvoo kkrreettaannjjee }}ee nnaakkoonn kkrraattkkoogg vvrreemmeennaa ffoorrmmiirraattiittaallaassee,, kkoojjii }}ee ssee nnaanniizzaattii jjeeddaann zzaa ddrruuggiimm,, aa zzrraakk }}ee iissppuunniittii bbaalloonn~~ii}}ii kkoojjii nnaassttaajjuu zzaajjeeddnnoo ssaa ttaallaassiimmaa.. OOvvoo jjee pprrvvii ssttaaddiijjnnaassttaannkkaa kkii{{ee.. UU KKuurr’’aannuu jjee ttaakkoo||eerr sskkrreennuuttaa ppaa`̀nnjjaa ddaa ssee uu pprrvvoomm ssttaaddiijjuu nnaassttaannkkaa kkii{{ee nnaallaazzee vvjjeettrroovvii..

Specifi~nost mora, koja je od strane istra`iva~a otkrivena u skoroj pro{losti, u

Kur’anu se isti~e na slijede}i na~in:

“PPuussttiioo jjee ddvvaa mmoorraa ddaa ssee ddooddiirruujjuu,, iizzmmeedduu nnjjiihh

jjee pprreeggrraaddaa ii oonnii ssee nnee mmiijjee{{aajjuu..„((AArr--RRaahhmmaann,, 1199--2200))

Ova, Kur’anom saop}ena, karakteristika mora - da se me|usobno dodiruju, a

da se njihove vode apsolutno ne mije{aju - u nedavnoj pro{losti otkrivena je od

strane okeanografa. Ustanovljeno je da se, zbog prisutnosti jedne fizi~ke snage,

nazvane “povr{inski napon”, vode susjednih mora ne mije{aju. Povr{inski napon,

koji proizlazi iz razli~ite gustine mora, gotovo poput zida spre~ava me|usobno

mije{anje voda.11

Svakako je zanimljiv momenat da se ova ~injenica nalazi u Kur’anu, {to je,

opet, jo{ jedan veoma efektan odgovor onima koji tvrde da je Kur’an napisan od

strane ~ovjeka, Muhammeda, a.s. Kur’an se pojavio u periodu kada ~ovjek nije

imao pojma niti o fizici, ni o povr{inskom naponu, a niti o okeanografiji.

AAttllaannsskkii ookkeeaann SSrreeddoozzeemmnnoo mmoorree

VVooddaa AAttllaannsskkoogg ookkeeaannaaiimmaa ssllaannoosstt kkoojjaa jjee nnii`̀aa oodd3366..00 %%

VVooddaa SSrreeddoozzeemmnnoogg mmoorraa

DDuubb

iinnaa

((uu mm

eettrrii

mmaa))

GGiibbrraallttaarrsskkaa vvrraattaaPPrrooccjjeennaa ssllaannoossttii kkoojjaa jjeevvee}}ii oodd 3366..55%%

SSrreeddoozzeemmnnoo mmoorree ii AAttllaannsskkii ookkeeaann iimmaajjuu vveelliikkee vvaalloovvee,, jjaakkaa ssttrruujjaannjjaa ii pplliimmuu iioosseekkuu.. IIaakkoo ssee vvooddaa SSrreeddoozzeemmnnoogg mmoorraa nnaa GGiibbrraallttaarruu ssuussrree}}ee ssaa vvooddaammaaAAttllaannsskkoogg ookkeeaannaa nnjjeennee kkaarraakktteerriissttiikkee ((gguussttoo}}aa,, tteemmppeerraattuurraa ii ttoopplloottaa)) oossttaajjuunneepprroommjjeennjjeennee.. PPoo{{ttoo iizzmmee||uu oovvaa ddvvaa mmoorraa ppoossttoojjii jjeeddnnaa nneevviiddlljjiivvaa ggrraanniiccaa..


SSAATTEELLIITTSSKKII SSNNIIMMAAKK GGIIBBRRAALLTTAARRAA

“IIllii ssuu kkaaoo ttmmiinnee dduubbookkiihh mmoorraa kkoojjee

pprreekkrriivvaajjuu ttaallaassii ssvvee jjeeddaann zzaa ddrruuggiimm,, iizznnaadd kkoojjiihh

ssuu oobbllaaccii,, ssvvee ttmmiinnee jjeeddnnaa iizznnaadd ddrruuggiihh,, pprrsstt ssee pprreedd

ookkoomm nnee vviiddii,, -- aa oonnaajj kkoommee AAllllaahh nnee ddaa ssvvjjeettlloo

nnee}}ee ssvvjjeettllaa nnii iimmaattii..„((AAnn--NNuurr,, 4400))

Generalno okruènje dubokih mora je ovako opisano u knjizi Oceans:

Danas sa sigurno{}u znamo da tmina dubokih mora i okeana vlada na dubini

od oko 200 m i dublje. Na ovim dubinama skoro uop}e nema svjetlosti. A, na

dubinama preko 1000 m apsolutno je nemogu}e nai}i ni na kakvu svjetlost.12

Pored podataka vezanih za generalnu geografsku gra|u mora i okeana,

karakteristike ìvih bi}a koja tu ìve, danas je ~ak mogu}e do}i i do podataka

koji govore o koli~ini vode odre|enog mora ili okeana, povr{ini, dubini i sl.

Ipak, da bi se do{lo do svih ovih podataka, ~ovjek je primoran koristiti se razn-

im specijalnim pomagalima i podmornicama izra|enim uz pomo} suvremene

tehnologije.

Bez ovih pomagala skoro je nemogu}e da ~ovjek dopre do morskih dubina

preko 40 m. Uporedo sa tim, bez odre|enih pomagala je apsolutno nemogu}e da

~ovjek dospije i ostane ìv na tamnim okeanskim dubinama od oko 200 m. Zbog

toga, nau~nici su detaljne podatke o morima uspjeli otkriti tek u skoro vrijeme.

Suprotno tome, frazu ““ttmmiinnaa dduubbookkiihh mmoorraa”” sadrànu u An-Nur suri je Kur’an

iznio prije 1400 godina. Izno{enje ovog podatka u Kur’anu i to u periodu kada nije

postojalo nikakve tehnologije i kada, prema tome, nije postojalo nikakvo pomaga-

lo pomo}u kojega bi ~ovjek mogao zaroniti u morske dubine, svakako je svo-

jevrsna mudìza ove uzvi{ene Knjige.

Uporedo sa navedenim, u istom ajetu sure An-Nur, u formulaciji ““......kkaaoo ttmmiinnee

dduubbookkiihh mmoorraa kkoojjee pprreekkrriivvaajjuu ttaallaassii ssvvee jjeeddaann zzaa ddrruuggiimm,, iizznnaadd kkoojjiihh ssuu oobbllaaccii,, ssvvee

ttmmiinnee jjeeddnnaa iizznnaadd ddrruuggiihh......””,, Kur’an upozorava na jo{ jednu nedavno otkrivenu

nau~nu mudìzu:


PPrreemmaa mmjjeerreennjjiimmaa nnaa~~iinnjjeenniimm uuzz kkoorrii{{tteennjjee ssuuvvrreemmeenneetteehhnnoollooggiijjee,, uussttaannoovvlljjeennoo jjee ddaa ssee 33--3300%% ssuunn~~eevvee ssvvjjeett--lloossttii rreefflleekkttiirraa kkrroozz ppoovvrr{{iinnuu mmoorraa.. NNaa pprrvviihh 220000mmeettaarraa ssee,, jjeeddnnaa zzaa ddrruuggoomm,, uuppiijjaa ssvviihh 77 bboojjaa ssvvjjeett--lloossnnoogg ssppeekkttrraa,, oodd kkoojjiihh ppllaavvaa oossttaajjee zzaaddnnjjaa.. ((sslliikkaappoorreedd))NNaa dduubbiinnaammaa pprreekkoo 11..000000 mm.. jjee aappssoolluuttnnoo nneemmoogguu}}eennaaii}}ii nnaa bbiilloo kkaakkvvee ttrraaggoovvee ssvvjjeettlloossttii.. ((sslliikkaa ggoorree)) NNaaoovvuu ~~iinnjjeenniiccuu jjee jjoo{{ pprriijjee 11440000 ggooddiinnaa uuppoozzoorreennoo uuKKuurr’’aannuu,, uu 4400.. aajjeettuu ppooggllaavvlljjaa AAnn--NNuurr..


Nau~nici su nedavno otkrili da “na povr{ini morskih slojeva sa razli~itom

gustinom postoje unutra{nji valovi koji ~ine granicu izme|u ovih slojeva”.

Unutra{nji valovi prekrivaju dubine mora i okeana, po{to duboka mora posje-

duju ve}u gusto}u vode na dubinama u odnosu na povr{insku vodu.

Unutra{nji valovi se pona{aju kao povr{inski valovi. Kao i vanjski valovi, i

unutra{nji valovi se mogu razbijati. Unutr{nji valovi se ne mogu primijetiti

prostim ljudskim okom, jedino su uo~ljivi prilikom istra`ivanja promjena tem-

perature i slanosti mora ili okeana.13

Podatak iznesen u navedenom kur’anskom ajetu je u apsolutnom skladu sa

navednim obja{njenjem. Bez provo|enja odre|enih istra`ivanja, ~ovjek je u stanju

uo~iti jedino valove koji su na povr{ini mora, dok je unutarnje talasanje apsolutno

nedostupno. Ali, u suri An-Nur Allah upozorava na drugi oblik talasanja koje se

pojavljuje na morskim dubinama. Neosporno je da je i ova ~injenica, koju su

nau~nici nedavno uspjeli otkriti, jedan od pokazatelja da je Kur’an rije~

Sveznaju}eg, Allaha, d`. {.

gguussttaa vvooddaa

mmaannjjee gguussttaa vvooddaa

uunnuuttrraa{{nnjjii ttaallaassii

ppoovvrr{{iinnkkii

ttaallaassii

NNaa sskkiiccii ssuu pprreeddssttaavv--lljjeennii uunnuuttrraa{{nnjjii ttaallaassii,,kkoojjii ssee ffoorrmmiirraajjuuiizzmmee||uu ddvvaa sslloojjaa vvooddaassaa rraazzllii~~iittiimm gguussttiinnaammaa..DDoonnjjii oodd oovviihh sslloojjeevvaa jjeegguu{{}}ii uu ooddnnoossuu nnaaggoorrnnjjii.. OOvvuu ~~iinnjjeenniiccuu,,kkoojjuu jjee KKuurr’’aann -- uu 4400..AAjjeettuu ppooggllaavvlljjaa AAnn--NNuurr-- iizznniioo pprriijjee 1144 ssttoolljjee}}aa,,nnaauukkaa jjee oottkkrriillaa tteekk uusskkoorriijjee vvrriijjeemmee..

Harun Yahya 51

“NNee vvaalljjaa ttoo!! AAkkoo ssee nnee ookkaannii,, ddoohhvvaattiitt }}eemmoo ggaa zzaa kkiikkuu;;

zzaa oonnoo llaa`̀nnoo ii ggrrjjee{{nnoo ~~eelloo..„((AAll--’’AAllaaqq,, 1155--1166))

Karakteristika ~ela, ““llaa`̀nnoo ii ggrrjjee{{nnoo ~~eelloo””,, koja je navedena u citiranom ajetu

je detalj koji zavre|uje krajnju pa`nju. Odre|enim istraìvanjima provedenim pro-

teklih godina ustanovljeno je da se u prednjem, ~eonom dijelu lobanje nalaze

dijelovi koji upravljaju odre|enim aktivnostima mozga. Obja{njenje vezano za ovaj

predio i njegovu funkciju, na {to je prije 1400 godina upozorio Kur’an, suvremeni

nau~nici su uspjeli dati tek u proteklih 60 godina. Kada se pogleda u prednji dio

lobanje, primijetit }e se ~eoni dio mozga. Rezultati do kojih se, o pitanju funkcija

ovog dijela, do{lo nakon provedenih istraìvanja u oblasti fiziologije, na slijede}i

na~in su izneseni u djelu Essentials of Anatomy and Physiology:

“Motivacija, planiranje predmi{ljenja i po~etak pokreta se realizira u prednjem

dijelu ~eonih krila mozga. Ovo je jedan segment asocijacije korteksa...”14

Pored ovoga, u spomenutom djelu se u vezi s ovim predjelom nalazi i slijede}a

formulacija:

“Uporedo sa vezom sa pokretima, smatra se da je ~eoni dio mozga u isto vri-

jeme i funkcionalni centar agresivnosti...”1155

Kao {to se da razumjeti i iz navedenih obja{njenja, ~eoni segment mozga vodi

sve aktivnosti vezane za planiranje, motivaciju i pokretanje dobrih ili lo{ih pokreta,

za govorenje istine ili laì.

Sasvim je o~ito da formulacija ““llaa`̀nnoo ii ggrrjjee{{nnoo ~~eelloo””

navedena u kur’anskom poglavlju Al-’Alaq pokazuje

veliku paralelnost sa prethodnim obja{njenjima. Nau~ne

~injenice, poput ove koju su nau~nici otkrili u posljednjih

60 godina, Allah je putem Kur’ana saop}io ~ovjeku prije 14

stolje}a.

~~eeoonnii ddiioommoozzggaa


Kada se u Kur’anu ljudi pozivaju u iman, spominju se veoma razli~ite teme.

Kao dokaz ~ovjeku, Allah nekada isti~e nebesa, nekada Zemlju, a nekada biljke i

ìvotinje. Opet, u mnogo ajeta se savjetuje ~ovjeku da se osvrne na stvaranje,

ra|anje ~ovjeka samog. Veoma ~esto se podsje}a na to kako je ~ovjek do{ao na svi-

jet, kroz koje je etape prolazio i {ta mu je temeljna gra|a. Ilustracije radi, u jednom

ajetu stoji slijede}e:

“MMii vvaass ssttvvaarraammoo -- ppaa zzaa{{ttoo nnee ppoovvjjeerruujjeettee??

KKaa`̀iittee vvii MMeennii:: ddaa llii ssjjeemmeennuu kkoojjee uubbaaccuujjeettee

vvii oobblliikk ddaajjeettee iillii MMii ttoo ~~iinniimmoo??„((AAll--WWaaqqii’’aa,, 5577--5599))

Stvaranje ~ovjeka i ~udotvorne karakteristike toga su nagla{ene i u jo{ mnogo

ajeta. Me|utim, me|u ovim akcentima postoje takvi podaci i detalji koje nikako

nisu mogli znati ljudi koji su ìvjeli u VII stolje}u. Neki od tih detalja su slijede}i:

1.) ôvjek ne nastaje od cijele koli~ine sperme, ve}, naprotiv, od njenog

veoma malog dijela - spermatozoida.

2.) Spolnost bebe se odre|uje od strane mu{karca.

3.) Ljudski embrio se za maternicu zalijepi gotovo isto kao pijavica.

4.) ôvjek se u maternici razvija u tri mra~ne komore.

Sigurno je da su ljudi u stolje}u objavljivanja Kur’ana znali da je sperma koju

u toku spolnog odnosa ispu{ta mu{karac temeljna materija formiranja jedinke. Da

se dijete ra|a u prosjeku nakon 9 mjeseci je tako|er ~injenica koja se mogla jed-

nostavno opaziti, koja nije iziskivala istraìvanja da se do nje do|e. Me|utim,

~injenice koje smo naprijed naveli su bile daleko iznad dostupnosti ~ovjeka tog

perioda. To je jedino bilo mogu}e otkriti zahvaljuju}i tehnologiji XX stolje}a.

Zadrìmo se sada detaljnije nad ovim ~injenicama.

Harun Yahya 53

Kapljica sperme

U toku spolnog op}enja mu{karac odjednom izbaci u prosjeku oko 250 mil-

iona spermatozoida. Do dospijevanja do jajeta, spermatozoidi prevale teàk put

kroz maj~inu utrobu. U toku ovog putovanja, od 250 miliona svega oko 1000 sper-

matozoida uspije do}i do jajeta. Na kraju utrke koja traje 5 minuta, jaje prima samo

jedan spermatozoid. Dakle, bit ~ovjeka ne leì u cijeloj koli~ini sperme, nego u

njenom jednom si}u{nom dijelu. Ova ~injenica se u Kur’anu obja{njava na sli-

jede}i na~in:

“ZZaarr ~~oovvjjeekk mmiissllii ddaa }}ee ssaamm sseebbii pprreeppuu{{tteenn bbiittii,,

ddaa nnee}}ee ooddggoovvaarraattii?? ZZaarr nniijjee bbiioo kkaapp ssjjeemmeennaa kkoojjee ssee uubbaaccii??„((AAll--QQiiyyaammaa,, 3366--3377))

Ako se obrati pa`nja, primijetit }e se da nam Kur’an saop}ava da se ~ovjek ne

za~inje od cijele koli~ine sperme, ve}, naprotiv, od njenog malog dijela - kapi!

Poseban naglasak navedenog ajeta, izno{enje ~injenice koju je jedino moderna

nauka uspjela otkriti, dokaz je da navedena ~injenica ima svoje boànsko izvori{te,

da dolazi od Onoga koji je Sveznaju}i.

NNaa sslliiccii ppoorreedd ssee vviiddii ssppeerr--mmaa iizzbbaa~~eennaa uu mmaatteerrnniiccuu..OOdd 225500 mmiilliioonnaa ssppeerrmmaattoo--zzooiiddaa,, kkoolliikkoo ssee iizzbbaaccii ooddmmuu{{kkaarrccaa,, ssaammoo vveeoommaammaallii bbrroojj nnjjiihh ddoossppiijjeevvaa ddoojjaajjeettaa.. OOppllooddnnjjuu jjaajjeettaa }}eeoobbaavviittii ssaammoo jjeeddaann oodd 11000000ssppeerrmmaattoozzooiiddaa kkoojjii ssuu uusspp--jjeellii oossttaattii uu `̀iivvoottuu.. DDaa ssee~~oovvjjeekk ffoorrmmiirraa ssaammoo ooddjjeeddnnoogg ssppeerrmmaattoozzooiiddaa,, aa nneeoodd cciijjeellee kkoollii~~iinnee ssppeerrmmee,,KKuurr’’aann nnaass jjee oobbaavviijjeessttiiookkoorriissttee}}ii ffoorrmmuullaacciijjuu ""kkaappssjjeemmeennaa""..

Smjesa u spermi

Hranljiva te~nost, koju nazivamo spermom i koja nosi spermatozoide, ne sas-

toji se samo od spermatozoida. Naprotiv, sperma je na~injena od smjese me|usob-

no razli~itih te~nosti. Ove te~nosti imaju ulogu, izme|u ostalog, da raspola`u

koli~inom {e}era koji }e podmiriti energiju koja je potrebna spermatozoidima, da

svojom bazi~nom osobeno{}u neutraliziraju kiseline na ulazu u maternicu, da osig-

uraju klizavost sredine, {to je neophodno za kretanje spermatozoida.

Zanimljivo, kada govori o spermi, Kur’an upozorava i na ovu ~injenicu, koju

je stolje}ima poslije otkrila moderna nauka, i spermu definira kao “smjesu sjeme-

na”:

“MMii ~~oovvjjeekkaa oodd ssmmjjeessee ssjjeemmeennaa ssttvvaarraammoo ddaa bbiissmmoo

ggaa nnaa kkuu{{nnjjuu ssttaavviillii ii ~~iinniimmoo ddaa oonn ~~uujjee ii vviiddii..„((AAdd--DDaahhrr,, 22))

A, u drugom ajetu se, opet, upozorava da je sperma smjesa i da se ~ovjek

stvara od “sr`i” ove smjese:

“TToo jjee OOnnaajj kkoojjii zznnaa ii nneevviiddlljjiivvii ii vviiddlljjiivvii ssvviijjeett,, SSiillnnii ii MMiilloossttiivvii,,

kkoojjii ssvvee ssaavvrr{{eennoo ssttvvaarraa,, kkoojjii jjee pprrvvoogg ~~oovvjjeekkaa ssttvvoorriioo oodd iilloovvaa~~ee

-- aa ppoottoommssttvvoo nnjjeeggoovvoo oodd ssrr`̀ii kkaappii hhuuddee tteekkuu}}iinnee..„((AAss--SSaajjddaa,, 66--88))

Rije~ “sulalah”, koja se ovdje prevodi kao “sr`”, pored toga zna~i i “najbolji

dio ne~ega”. Bilo u kojem zna~enju da se uzme, aktualna rije~ predstavlja jedan dio

neke cjeline. Navedene ~injenice nam jasno stavljaju do znanja da je Kur’an rije~

jedne Volje koja stvaranje ~ovjeka zna do njegovih najsi}u{nijih detalja. Ova Volja

pripada Allahu, Onome koji je i jedini ~ovjekov Stvoritelj.


Harun Yahya 55

ôvjek je do nedavne pro{losti smatrao da se spolnost beba odre|uje od strane

maj~inih }elija. Ili da to, u najmanju ruku, zajedno odre|uju }elije koje dolaze i od

oca i od majke. Kur’an je, me|utim, o ovom pitanju iznio razli~ito stajali{te,

saop}io je da se spolnost bebe odre|uje od strane “sperme koja se izlijeva u mater-

nicu”:

“II ddaa OOnn ppaarr,, mmuu{{kkoo ii `̀eennsskkoo,, ssttvvaarraa oodd kkaappii

ssjjeemmeennaa kkaadd ssee iizzbbaaccii.....„((AAnn--NNaajjmm,, 4455--4466))

Uporedo sa razvojem genetike i mikrobiologije, ispravnost ove kur’anske

tvrdnje je, tako|er, i nau~no dokazana. Postalo je jasno da se spolnost bebe

odre|uje od strane }elija sperme koje dolaze od mu{karca, a da, u ovom slu~aju,

èna ne igra nikakvu ulogu.

Prilikom odre|ivanja spolnosti, uticaj imaju hromosomi. Dva od 46 hromoso-

ma koji odre|uju ljudsku gra|u imenuju se kao hromosom spolnosti. Ovi hromo-

somi se za mu{karce ozna~avaju kao XY, a za ène kao XX Razlog tome je taj {to

ovi hromosomi li~e na ova slova. Y hromosomi nose gene mu{kosti, a X gene

ènskosti.

UU KKuurr’’aannuu jjee nnaavveeddeennoo ddaassee mmuu{{kkoo ii `̀eennsskkoo ffoorrmmiirraajjuuoodd ""kkaappii ssjjeemmeennaa kkoojjaa sseeiizzbbaaccii......"".. SSvvee ddoo sskkoorriijjeeggvvrreemmeennaa ssee,, mmee||uuttiimm,, ssmmaa--ttrraalloo ddaa ssee ssppoollnnoosstt bbeebbeeooddrree||uujjee oodd ssttrraannee mmaajj~~iinniihh}}eelliijjaa.. OOvvaajj kkuurr’’aannsskkiippooddaattaakk nnaauukkaa jjee ddookkuu~~iillaatteekk uu XXXX ssttoolljjee}}uu..


YY hhrroommoossoommii nnoossee ggeennee mmuu{{kkoossttii,, aa XX ggeennee`̀eennsskkoossttii.. UU jjaajjeettuu `̀eennee ssee nnaallaazzee ssaammoo XX hhrroommoossoo--mmii kkoojjii oobbiilljjee`̀aavvaajjuu `̀eennsskkii ssppooll.. UU ssppeerrmmii mmuu{{kkaarrccaassee,, ppaakk,, nnaallaazzee ssppeerrmmaattoozzooiiddii kkoojjii mmoogguu nnoossiittii ii XX iiYY hhrroommoossoommee.. PPrreemmaa ttoommee,, ssppooll bbeebbee jjee vveezzaann zzaa

vvrrssttuu hhrroommoozzoommaa kkoojjuu nnoossii ssppeerrmmaattoozzooiidd kkoojjii oopplloo||uujjee jjaajjee `̀eennkkee.. DDaakkllee,, kkaaoo {{ttoo jjee ii uu KKuurr''aannuu nnaavveeddeennoo,,ffaakkttoorr kkoojjii ooddrree||uujjee ssppoollnnoosstt bbeebbee jjee ssppeerrmmaa kkoojjaa ddoollaazzii oodd mmuu{{kkaarrccaa.. OOvvaajj ppooddaattaakk,, kkoojjii jjee aappssoolluuttnnoo bbiioonneeppoozznnaatt uu vvrriijjeemmee oobbjjaavvlljjiivvaannjjaa KKuurr''aannaa,, jjee jjeeddaann uu nniizzuu ddookkaazzaa ddaa jjee KKuurr''aann AAllllaahhoovvaa rriijjee~~..

Formiranje ploda po~inje sjedinjavanjem ovih hromosoma koji se kod

mu{karca i ène nalaze u parovima. Oba dijela spolne }elije, koja se kod formiran-

ja jajeta kod ène odvajanjem rastavlja na dva dijela, podjednako nose X hromo-

some. Me|utim, spolna }elija kod mu{karca, koja se, tako|er, rastavlja na dva

dijela, formira dvije razli~ite sperme koje sa~injavaju X ili Y hromosome. Ako se

X hromosom, koji se nalazi kod ène, spoji sa spermom, koja sadràva X hromo-

som, onda se formira ènski plod. Ako se, pak, spoji sa spermom koja sadràva Y

hromosom, tada se formira mu{ki plod.

Dakle, spol bebe je vezan za vrstu hromozoma koja }e se spojiti sa jajetom

ène.

Sasvim je sigurno da su ovo ~injenice koje su sve do pojavljivanja genetike,

dakle do XX stolje}a bile apsolutno nepoznate. Unato~ tome, u mnogim kulturama

je bilo ra{ireno mi{ljenje da se spol djeteta odre|uje od strane tijela majke. âk su,

zbog toga, bile prekoravane ène koje rode ènsko dijete.

Me|utim, trinaest stolje}a prije no {to }e ljudski geni biti otkriveni, Kur’an je

iznio jednu ~injenicu koja odbija ovo veoma rasprostranjeno sujevjerje. Kur’an je

saop}io da korijeni spolnosti nisu kod ène, ve} u spermi koja dolazi od mu{karca.

Harun Yahya 57

‘Alaq zakacen za maternicu

Kada nastavimo sa analiziranjem kur’anskih podataka o formiranju bebe,

ponovo }emo se suo~iti sa odre|enim, veoma bitnim nau~nim ~udima.

Spajanjem spermatozoida koji dolazi od mu{karca sa jajetom kod ène, biva

oformljena i osnovna sr` bebe. Ova oplo|ena jajna stanica, u biologiji poznata

pod pojmom “zigota”, bez gubljenja vremena, rastavljanjem }e se razmnoìti i

postupno dobiti oblik malog “komada mesa”.

Me|utim, ovaj razvoj zigote ne obavlja se u nekakvoj praznini, u slobodnom

hodu. Zigota se drì obje{ena na zidu maternice, pripija se tamo uz pomo} svo-

jih produètaka koji su poput korijenja. Uz pomo} ove veze, plodu je omogu}eno

da iz maj~inog tijela si{e materije potrebne za

razvoj.16

Upravo ovdje pojavljuje se jedna vaoma va`na

kur’anska mudìza. Govore}i o zigoti koja se

po~ela razvijati u maj~inoj utrobi, Allah u Kur’anu

spominje rije~ “‘alaq”:

“^̂iittaajj,, uu iimmee GGoossppooddaarraa ttvvooggaa kkoojjii ssttvvaarraa,,

ssttvvaarraa ~~oovvjjeekkaa oodd ‘‘’’aallaaqqaa’’!!

^̂iittaajj,, pplleemmeenniitt jjee GGoossppooddaarr ttvvoojj..„((AAll--’’AAllaaqq,, 11--33))

Zna~enje rije~i “‘alaq” u arapskom jeziku je

“ne{to {to se zaka~i (lijepi, prijanja)”. âk se ista

rije~ koristi i u zna~enju “pijavice”, ìvotinje koja

se lijepi za tijelo i si{e krv.

Sasvim je sigurno da u aktualnom kontekstu

nije slu~ajno kori{tena rije~ koja je toliko skladna sa

zigotom koja se razvija u maj~inoj utrobi. Ovaj

slu~aj jo{ jednom dokazuje da je Kur’an objavljen

od strane Gospodara svjetova, Allaha, d`. {.

UU pprrvvoomm ssttaaddiijjuu rraazzvvoojjaa bbeebbaa uu mmaajj~~iinnoojjuuttrroobbii jjee uu vviidduu zziiggoottaa kkoojjii,, kkaakkoo bbii sseemmooggaaoo hhrraanniittii iizz mmaajj~~iinnee kkrrvvii,, ssttoojjiipprriilljjuubblljjeenn zzaa zziidd mmaatteerrnniiccee.. NNaa ffoottooggrraaffiijjiiggoorree ssee vviiddii zziiggoott kkoojjii iizzgglleeddaa kkaaoo kkoommaaddmmeessaa.. OOvvaajj rraazzvviittaakk,, kkoojjii jjee uussttaannoovviillaa mmooddeerrnnaa eemmbbrriioollooggiijjaa,, jjee pprriijjee 1144 ssttoolljjee}}aa uuKKuurr''aannuu ooppiissaann rriijjee~~jjuu ''aallaaqq kkoojjaa iimmaazznnaa~~eennjjee ""nnee{{ttoo {{ttoo ssee zzaakkaa~~aa ((lliijjeeppii,, pprriijjaannjjaa))"".. IIssttaa rriijjee~~ ssee ~~aakk kkoorriissttii ii uuzznnaa~~eennjjuu ""ppiijjaavviiccee"",, `̀iivvoottiinnjjee kkoojjaa ssee lliijjeeppiizzaa ttiijjeelloo ii ssii{{ee kkrrvv..


Misicima zaodjenute kosti

Drugi veoma bitan podatak koji se navodi u Kur’anu je podatak o etapama

razvoja bebe u maternici. Allah je u Kur’anu saop}io da se u maj~inoj utrobi

stvara prvo gruda mesa, od nje kosti, a potom se kosti mi{i}ima oblaù:

“PPaa oonnddaa kkaapp ssjjeemmeennaa uuggrruu{{kkoomm uu~~iinniillii,,

zzaattiimm oodd uuggrruu{{kkaa ggrruudduu mmeessaa ssttvvoorriillii,, ppaa oodd ggrruuddee

mmeessaa kkoossttii nnaapprraavviillii,, aa oonnddaa kkoossttii mmeessoomm zzaaooddjjeennuullii,,

ii ppoosslliijjee ggaa,, kkaaoo ddrruuggoo ssttvvoorreennjjee,, oo`̀iivvlljjuujjeemmoo,, -- ppaa nneekkaa

jjee uuzzvvii{{eenn AAllllaahh,, nnaajjlljjeepp{{ii ssttvvoorriitteelljj!!„((AAll--MMuu’’mmiinnuunn,, 1144))

Embriologija je nau~na grana koja se bavi prou~avanjem razvitka zametka

u maj~inoj utrobi. Do nedavne pro{losti, u embriologiji su tvrdili da se kosti i

mi{i}i razvijaju istodobnim nastankom. Iz tog razloga su odre|eni ljudi dugo vre-

mena tvrdili da je ovaj ajet u koliziji sa

naukom. Me|utim, zahvaljuju}i napred-

nom mikroskopskom istraìvanju, prove-

denom suvremenom tehnologijom, us-

postavilo se da je doslovno ta~no sve {to

je u Kur’anu navedeno. Ove mikroskops-

ke analize su pokazale da se u maj~inom

stomaku odvija proces ba{ kao {to je to i

Kur’an naveo. U embrionu prvo dolazi do

oko{tavanja hrskavi~nog tkiva. Potom,

odvajaju}i se od tkiva koje okruùje kos-

ti, dolazi do okupljanja mi{i}nih }elija

koje obavijaju kosti. Ovaj proces se ova-

ko opisuje u jednoj nau~noj ediciji Deve-

loping Human:

KKoossttii bbeebbee uu mmaajj~~iinnoojj uuttrroobbii ssee nnaakkoonniizzvvjjeessnnoogg vvrreemmeennaa oobbllaa`̀uu mmii{{ii}}iimmaa..

Harun Yahya 59

6. sedmica: kao nastavak hskavi~enja, prvo oko{tavanje se pojavljuje u klju~-

noj kosti. Krajem 7. sedmice po~inje oko{tavanje dugih kostiju. Dok traje for-

miranje kostiju, odvajanjem od tkiva koja okru`uju kosti, mi{i}ne }elije obra-

zuju mi{i}ne mase. Mi{i}no tkivo se na taj na~in oko kosti razla`e na prednje

i stra`nje mi{i}ne grupe.17

Ukratko, etape nastanka ~ovjeka koje su opisane u Kur’anu su u potpunom

skladu sa otkri}ima moderne embriologije.

FFaazzee rraazzvvoojjaa bbeebbee uu mmaajj~~iinnoojj uuttrroobbiissuu nnaajjaavvlljjeennee uu KKuurr''aannuu.. KKaaoo {{ttoo jjee iissaaoopp}}eennoo uu 1144.. aajjeettuu ppooggllaavvlljjaa AAll--MMuu''mmiinnuunn,, kkaaoo pprrvvaa eettaappaa eemmbbrriijjaa uummaajj~~iinnoojj uuttrroobbii,, ddoollaazzii ddoo ookkoo{{ttaavvaannjjaahhrrsskkaavvii~~nnoogg ttkkiivvaa.. PPoottoomm ddoollaazzii ddooookkuupplljjaannjjaa mmii{{ii}}nniihh }}eelliijjaa kkoojjee oobbaavvii--jjaajjuu kkoossttii.. OOvvaajj pprroocceess jjee AAllllaahh jjaassnnooooppiissaaoo sslliijjeeddee}}iimm rriijjee~~iimmaa:: ""......ppaa ooddggrruuddee mmeessaa kkoossttii nnaapprraavviillii,, aa oonnddaakkoossttii mmeessoomm zzaaooddjjeennuullii......""


Tri stadija bebe u maternici

U Kur’anu se navodi da se formiranje bebe u maj~inoj utrobi odvija u tri etape:

“OOnn vvaass ssttvvaarraa uu uuttrroobbaammaa mmaatteerraa vvaa{{iihh,, ddaajjuu}}ii vvaamm lliikkoovvee,,

jjeeddaann zzaa ddrruuggiimm,, uu ttrrii ttmmiinnee.. TToo vvaamm jjee,, eettoo,, AAllllaahh,, GGoossppooddaarr vvaa{{,,

NNjjeeggoovvaa jjee vvllaasstt,, nneemmaa bbooggaa oossiimm NNjjeeggaa,, ppaa kkuuddaa ssee oonnddaa ooddmmee}}eettee??„((AAzz--ZZuummaarr,, 66))

Ako se pa`ljivo prou~i navedeni ajet, sasvim lahko se moè primijetiti da se

govori o me|usobno razli~itom i odvojenom troetapnom nastanku ~ovjeka. Zaista,

danas i moderna biologija, tako|er, iznosi da se embriolo{ki razvitak bebe u mater-

nici odvija u tri razli~ite etape. Ovo pitanje se nalazi me|u temeljnim poglavljima

u svim embriolo{kim knjigama koje se danas na medicinskim fakultetima

izu~avaju kao nastavni ud`benici. Ova ~injenica se na slijede}i na~in navodi u

Basic Human Embryology, jednoj od osnovnih knjiga embriologije:

@@iivvoott uu mmaatteerrnniiccii ssee ooddvviijjaa uu ttrrii EETTAAPPEE::

pre-embrionik - prve dvije i po sedmice, embrionik - do kraja osme sedmice

i fetal - od osme sedmice do ro|enja.18

Ove etape, koje se u medicinskom jeziku ozna~avaju kao “threemaster”,

odnosno “tri perioda”, sa~injavaju razli~ite faze razvoja bebe u maternici. Glavne

specifi~nosti ova tri nivoa razvoja su ukratko slijede}e:

-- PPrree--eemmbbrriioonniikk eettaappaa::

U ovoj prvoj etapi, poznatoj kao “1. trimestar”, zigot se rastavljanjem razm-

noàva, a potom se, nakon {to do|e u stanje mase }elija, ukopava u zid maternice.

U procesu razmnoàvanja, }elije se organiziraju u tri sloja.

-- EEmmbbrriioonniikk eettaappaa::

Poznata i kao “2. trimestar”, ova druga etapa traje ukupno 5,5 sedmica i tokom

ovog perioda zametak se naziva “ìvim embriom”. U ovom periodu se iz slojeva

}elija pojavljuju temeljni tjelesni organi i sistemi.

Harun Yahya 61

-- FFeettaall eettaappaa::

Ulaskom u tre}u etapu trudno}e, koja se naziva i “3. trimestar”, embrio se ve}

ozna~ava kao “fetus”. Ovaj period po~inje u osmoj sedmici trudno}e i traje sve do

poroda. Karateristika koja ovu etapu odvaja od prethodnih je ta {to, pojavljivanjem

lica, ruku i nogu, fetus postaje `ivo bi}e koje vanjskim izgledom ve} nalikuje

~ovjeku. Unato~ tome {to je u po~etku ove etape veli~ine od svega 3 cm, svi organi

su se pojavili. Ova etapa traje do 30 sedmica i razvoj se nastavlja do sedmice poro-

da.

Do saznanja o razvoju bebe u maternici uspjelo se do}i tek uz pomo} aparata

moderne tehnologije. Me|utim, kao {to se vidi, ovi podaci su, kao i niz drugih

nau~nih ~injenica, na jedan zapanjuju}i na~in izneseni u kur’anskim ajetima.

Izno{enje ovako krajnje ispravnih nau~nih ~injenica u Kur’anu, koji je objavljen u

periodu kada ~ovje~anstvo nije raspolagalo ni sa kakvim detaljnim saznanjima iz

oblasti medicine, nesumnjivo je dokaz da to nije djelo ~ovjeka, ve} da su to rije~i

koje pripadaju jedino Sveznaju}em, Allahu, d`. {.

UU 66.. aajjeettuu kkuurr''aannsskkoogg ppooggllaavvlljjaa AAzz--ZZuummaarr sseeuuppoozzoorraavvaa ddaa ssee ~~oovvjjeekk uu mmaajj~~iinnoojj uuttrroobbiiffoorrmmiirraa uu ttrrii mmee||uussoobbnnoo rraazzllii~~iittee ffaazzee..MMooddeerrnnaa eemmbbrriioollooggiijjaa ddaannaass,, ttaakkoo||eerr,, iizznnoossiiddaa ssee eemmbbrriioolloo{{kkii rraazzvvoojj bbeebbee uu mmaajj~~iinnoojjuuttrroobbii ooddvviijjaa uu ttrrii rraazzllii~~iittaa ssttaaddiijjaa..


Maj~ino mlijeko je jedinstvena

smjesa stvorena od strane Allaha d`.

{., koja potpuno udovoljava bebinoj

potrebi za hranom i koja bebu {titi od

mogu}ih infekcija. Ovu ~udotvornu

hranu ne mogu nadomjestiti ~ak ni

vje{ta~ke hrane za dojen~ad proizve-

dene najsuvremenijom tehnologijom.

Koristi koje maj~ino mlijeko ima

za bebu svakim danom sve vi{e izlaze na

vidjelo. Jedna od ~injenica vezanih za

maj~ino mlijeko koje je nauka nedavno otkri-

la je i ~injenica da je krajnje korisno da se

beba u toku dvije godine hrani maj~inim mli-

jekom.19

O ovoj zna~ajnoj ~injenici koju je

nauka nedavno otkrila, Allah nas je obavi-

jestio prije 14 stolje}a u ajetu poglavlja

Luqman:

“MMii ssmmoo nnaarreeddiillii ~~oovvjjeekkuu ddaa bbuuddee ppoosslluu{{aann

rrooddiitteelljjiimmaa ssvvoojjiimm.. MMaajjkkaa ggaa nnoossii,, aa nnjjeennoo

zzddrraavvlljjee ttrrppii,, ii ooddbbiijjaa ggaa uu ttookkuu ddvviijjee ggooddiinnee..

BBuuddii zzaahhvvaallaann MMeennii ii rrooddiitteelljjiimmaa ssvvoojjiimm,,

MMeennii }}ee ssee ssvvii vvrraattiittii..„((LLuuqqmmaann,, 1144))

Harun Yahya 63

SSvvaakkii ~~oovvjjeekk,, ppaa~~aakk ii bblliizzaannccii,, iimmaarraazzllii~~iittee oottiisskkeepprrssttiijjuu.. DDrruuggiimmrriijjee~~iimmaa,, uu vvrrhhoovvii--mmaa pprrssttiijjuu ~~oovvjjeekknnoossii ssvvoojjuu {{iiffrriirraannuullii~~nnuu kkaarrttuu.. OOvvaajj{{iiffrriirraannii ssiisstteemm jjeeddaannaass mmoogguu}}eeuuppoorreeddiittii ssaa bbaarrkkooddssiisstteemmoomm..

Kada se u Kur'anu govori o tome kako je Allahu lahko oìvjeti ljude nakon

njihove smrti, specijalno se skre}e pa`nja na jagodice njihovih prsta:

“ZZaarr ~~oovvjjeekk mmiissllii ddaa kkoossttii nnjjeeggoovvee nnee}}eemmoo ssaakkuuppiittii??

HHoo}}eemmoo,, MMii mmoo`̀eemmoo ssttvvoorriittii jjaaggooddiiccee pprrssttaa nnjjeeggoovviihh ppoonnoovvoo..„((AAll--QQiiyyaammaahh,, 33--44))

Nagla{avanje jagodica ljudskih prsta je krajnje mudro. Po{to su jagodice apso-

lutna individualna osobenost svake osobe. Svi ljudi koji u ovom trenutku ìve

{irom svijeta imaju razli~ite otiske prstiju, odnosno jagodice. Ne samo u ovom

trenutku, svi ljudi koji su ìvjeli tokom duge historije svijeta imali su apsolutno

razli~ite jagodice.

Iz tog razloga se otisci prsta ra~unaju kao jedna veoma va`na "osobna karta"

razli~ita za svakoga i kao takva se koristi {irom svijeta.

Me|utim, ono {to ovdje valja ista}i je ~injenica da su ove karakteristike jagod-

ica otkrivene tek krajem XIX stolje}a. Prije toga se na jagodice gledalo kao na lin-

ije prsta koje nemaju nikakvu osobenost ni zna~enje. Me|utim, u Kur'anu se skre}e

pa`nja na jagodice, na koje u tom periodu niko ~ak nije ni obra}ao pa`nju, i na nji-

hov zna~aj, koji je uo~en tek prije ne{to vi{e od sto godina.

Harun Yahya 65

Jedna od ~udesnih strana Kur’ana je, tako|er, i to {to on govori o odre|enim

doga|ajima koji se do njegovog objavljivanja jo{ nisu dogodili. U 27. ajetu

poglavlja Al-Fath, naprimjer, Allah unaprijed donosi radosnu vijest mu’minima da

}e osloboditi Mekku koja se nalazila u rukama mu{rika:

“AAllllaahh }}ee oobbiissttiinniittii ssaann PPoossllaanniikkaa SSvvooggaa ddaa }}eettee ssiigguurrnnoo

uu ^̂aassnnii hhrraamm uu}}ii bbeezzbbjjeeddnnii -- aakkoo AAllllaahh bbuuddee hhttiioo --,,

nneekkii oobbrriijjaanniihh ggllaavvaa,, aa nneekkii ppooddrreezzaanniihh kkoossaa,, bbeezz ssttrraahhaa..

OOnn jjee oonnoo {{ttoo vvii nniissttee zznnaallii zznnaaoo ii zzaattoo vvaamm jjee,,

pprriijjee ttooggaa,, nneeddaavvnnuu ppoobbjjeedduu ddaaoo..„((AAll--FFaatthh,, 2277))

Obrati li se pa`nja, primijetit }e se da Allah daje obavijest o jednoj drugoj pob-

jedi koja }e se realizirati prije osloba|anja Mekke. Zaista, kao {to je prethodno i

saop}eno u Kur’anu, muslimani su prvo zauzeli utvr|enje Hayber, koje se nalazilo

u rukama @idova, nakon ~ega su, tako|er, u{li i u Mekku.

înjenica da Kur’an govori o doga|ajima koji }e se desiti u budu}nosti samo

je jedna od njegovih jedinstvenih mudrosti. Ovo je tako|er i jedan od dokaza da je

Kur’an rije~ Allaha, Onoga koji posjeduje neograni~eno znanje. Uporedo sa

nau~nim ~injenicama istaknutim u Kur’anu, a koje nije mogao znati nijedan ~ovjek

tog vremena, Kur’an, dakle, govori i o doga|ajima koji }e se desiti u budu}nosti.

Jedan od tih doga|aja je i poraz Bizantije. Najzanimljiviji momenat ovog histori-

jskog doga|aja, kojim }emo se detaljnije pozabaviti na narednim stranicama, je

~injenica da su Bizantinci poraèni na najniòj nadmorskoj visini svijeta. Ovo je

zanimljivo, po{to je u ajetu upravo tako i najavljeno: “najniè mjesto”! Sasvim je

sigurno da tehnologijom tog vremena nije bilo mogu}e obaviti takvo mjerenje i

ustanoviti najniù nadmorsku visinu. Ovo je podatak koji ~ovjeku saop}ava

Sveznaju}i, Allah, d`. {.

Jedno od saop}enja koje Kur’an iznosi o pitanju doga|aja koji se jo{ nisu

dogodili nalazi se u prvim ajetima poglavlja Ar-Rum. U ovim ajetima se govori

da je Bizantijska imperija pretrpjela poraz, ali da }e nakon kratkog vremena

ponovo izvojevati pobjedu:

“EElliiff--llaamm--mmiimm..

BBiizzaannttiinnccii ssuu ppoobbiijjee||eennii nnaa nnaajjnnii`̀eemm mmjjeessttuu,,

aallii oonnii }}ee,, ppoosslliijjee ppoorraazzaa ssvvooggaa,,

ssiigguurrnnoo ppoobbiijjeeddiittii zzaa nneekkoolliikkoo ((33 -- 99)) ggooddiinnaa

-- ii pprriijjee,, ii ppoosslliijjee,, AAllllaahhoovvaa jjee ooddlluukkaa --

ii ttaaddaa }}ee ssee vvjjeerrnniiccii rraaddoovvaattii..„((AArr--RRuumm,, 11--44))

JERUZALEMJERUZALEM

LUTOV NARODMRTVOMOREMRTVOMORE


Harun Yahya 67

BBaasseenn jjeezzeerraa LLuutt,, ggddjjee ssuu BBiizzaannttiinnccii ppoorraa`̀eennii oodd PPeerrzziijjaannaaccaa.. GGoorree ssee vviiddii ssaatteelliittsskkaa ffoottooggrraaffiijjaa oovvoogg ppooddrruu~~jjaa.. OOkkoolliinnaa jjeezzeerraa,, kkoojjaa jjee nnaajjnnii`̀ee ppooddrruu~~jjee nnaa ssvviijjeettuu,, iimmaa nnaaddmmoorrsskkuu vviissiinnuu oodd --339955 mmeettaarraa..

Ovi ajeti su objavljeni otprilike sedam godina nakon {to su kr{}ani

Bizantinci pretrpjeli èstoki poraz od idolopokloni~kih Perzijanaca, oko 620.

godine. I u ajetima se saop}ava da }e Bizantinci veoma brzo izvojevati pobjedu.

Me|utim, u to vrijeme Bizantija je pretrpjela tako veliki poraz da je ~ak izgleda-

lo nemogu}e da se odrì na nogama, a nekamoli da izvojuje ponovnu pobjedu.

Ne samo Perzijanci nego su i Avari, Slaveni i Lombardi predstavljali veliku

opasnost po bizantijsku dràvu. Avari su do{li do pred sami Istanbul. Da bi se

podmirili tro{kovi vojske, bizantijski kralj Heraklius je naredio da se zlatni i sre-

breni ukrasi po crkvama istope i pretvore u novac. Kada ~ak i to nije bilo

dovoljno, pristupilo se topljenju kipova od bronze. Veoma veliki broj guvernera

se pobunio protiv Herakliusa, imperija je do{la do ta~ke raspadanja. Prvo su, od

strane idolopokloni~kih Perzijanaca, okupirane bizantijska Mezopotamija,

Klikija, Sirija, Palestina, Egipat i Ermenistan.20

TEL AVİVTEL AVİV

SREDOZEMNO MORE

Ukratko, o~ekivao se totalni nestanak

Bizantije. Ta~no u ovom periodu, me|utim,

dolazi do objave prvih ajeta poglavlja Ar-Rum,

u kojima se saop}ava da }e, nakon ne vi{e od

devet godina, Bizantinci ponovo pobijediti. Ova

pobjeda je toliko izgledala nemogu}a da su

mu{rici Arapi i{li toliko daleko da su ove ajete

uzimali kao predmet sprdnje. Mislili su da se

nikada ne}e dogoditi ova pobjeda koju Kur’an

najavljuje.

Me|utim, kao i sve druge kur’anske infor-

macije i saop}enja, i ova je nesumnjivo bila

istinita. Otprilike sedam godina nakon objave

prvih ajeta poglavlja Ar-Rum, decembra 624., u

blizini ru{evina Ninova, dogodio se jo{ jedan

veliki rat izme|u Bizantije i Perzijske imperije.

Ovaj put je bizantinska vojska porazila perzi-

jsku. Nekoliko mjeseci nakon ovog rata, Perzija

je bila primorana da potpi{e sporazum o povratu

Bizantiji teritorija koje je okupirala.21

Tako je do{lo do obistinjavanja “bizanti-

jske pobjede” koju je Kur’an unaprijed

~udotvorno najavio.

Druga mudìza koja se nalazi u istim ajeti-

ma je, tako|er, i jedna geografska ~injenica koju

je u to vrijeme bilo nemogu}e ustanoviti. U

tre}em ajetu poglavlja Ar-Rum isti~e se da }e

Bizantinci biti poraèni na najnièm mjestu na

svijetu. Ova ~injenica je sadràna u formulaciji

“edn-el-erd”, koju su mnogi komentatori


Harun Yahya 69

Kur’ana prevodili kao “blisko ili susjedno mjesto”.

Me|utim, ovaj prijevod nije prava protuvrijednost origi-

nalne formulacije, nego figurativni komentar. Rije~

“Edna”, koja zna~i “najdonji, najniì, najdublji...”, izve-

denica je od glagola “dena”. A, rije~ “erd” zna~i svijet.

Cjelokupna formulacija “edn-el-erd” dolazi u zna~enju

“najnièg mjesta na svijetu”.

Zanimljivo, rat izme|u Perzije i Bizantije odigrao se

na najnièm mjestu na svijetu! Mjesto odigravanja aktu-

alnog rata je bazen jezera Lut, koje se nalazi na trome|i

sirijske, palestinske i teritorije dana{njeg Jordana. I, kao

{to je danas op}epoznato, bazen jezera Lut nalazi se na

visini 395 metara ispod nivoa mora i predstavlja mjesto

sa najniòm nadmorskom visinom na svijetu.

Dakle, Bizantinci su, kao {to je to Kur’an i najavio,

poraèni na najnièm mjestu na svijetu.

Ono na {to se ovdje mora skrenuti pa`nja je ~injeni-

ca da je nadmorske visine, a time i nadmorsku visinu

bazena jezera Lut, bilo mogu}e ustanoviti jedino mjeren-

jima provedenim u savremenom dobu. Sasvim je

nemogu}e da je, u vrijeme objave Kur’ana, neko znao da

okolina jezera Lut predstavlja najniù ta~ku svijeta.

Me|utim, ovo podru~je je u Kur’anu navedeno upravo

kao mjesto sa najniòm nadmorskom visinom. To, opet,

predstavlja jo{ jedan u nizu dokaza da je Kur’an rije~

Svevi{njeg, Allaha, d`. {.

GGoorree ssuu pprriikkaazzaannee ffoottooggrraaffiijjeejjeezzeerraa LLuutt ssnniimmlljjeennee ssaa ssaatteelliittaa..NNaaddmmoorrsskkuu vviissiinnuu jjeezzeerraa LLuutt jjeebbiilloo mmoogguu}}ee uussttaannoovviittii mmjjeerreennjjiimmaapprroovveeddeenniimm uu ttookkuu XXXX ssttoolljjee}}aa..PPrriilliikkoomm oovviihh mmjjeerreennjjaauussttaannoovvlljjeennoo jjee ddaa jjee oovvoo""nnaajjnnii`̀ee mmjjeessttoo ssvviijjeettaa""..

Harun Yahya 71

Pored do sada iznesenih ~udotvornih karakteristika, Kur’an posjeduje i

“matemati~ku mudìzu”. Jedan primjer ove mudìze je zajedni~ki broj ponavl-

janja odre|enih rije~i. Odre|ene rije~i koje su u izvjesnom me|usobnom odnosu

na krajnje zbunjuju}i na~in se u Kur’anu ponavljaju u istom broju. Dolje su nave-

dene rije~i ove vrste i broj njihovog ponavljanja:

Izraz “sedam nebesa” se u Kur’anu spominje sedam puta. “Stvaranje

nebesa (halku semavat)” tako|er se sedam puta ponavlja:

Rije~ “dan (yevm)” u jednini spominje se 365 puta, a u mnoìni, dakle,

“dani (eyyam i yevmeyn)” 30 puta. Broj ponavljanja rije~i “mjesec”

iznosi 12:

Rije~ “izdaja” spominje se 16 puta, kao i rije~ “zloba (habis)”:

“Biljka” i “stablo” u Kur’anu se ponavljaju isti broj puta: 26

DAN

DANI

MJESEC

yevm

eyyam,

yevmeyn

365

30

12

SEDAM NEBESA

STVARANJE NEBESA (halku semavat)

7 puta

7 puta

IZDAJA

ZLOBA

16 puta

16 puta

BILJKA

STABLO

26 puta

26 puta


Dok se rije~ “kazna” spominje 117 puta, jedan od temeljnih kur’anskih

principa, “oprost”, se spominje duplo vi{e od ovog broja, dakle 234 puta:

Kada prebrojimo imperativ “reci”, vidjet }emo da se on u Kur’anu spom-

inje 332 puta. Isti rezultat }emo dobiti i kada prebrojimo glagol “rekli su”.

Broj ponavljanja rije~i “dunjaluk” i “ahiret” je isti: 115

Rije~ “{ejtan” spominje se 88 puta, koliko i rije~ “melek”.

Rije~ “iman” (bez odre|enog ~lana) u cijelom Kur’anu spominje se 25

puta, rije~ “bogohuljenje” isto toliko.

KAZNA

OPROST

117 puta

2x117=234 puta

RECI

REKLI SU

332 puta

332 puta

DUNJALUK

AHIRET

115 puta

115 puta

[EJTAN

MELEK

88 puta

88 puta

IMAN

BOGOHULJENJE

25 puta

25 puta

Harun Yahya 73

Rije~ “zekat” ponavlja se 32 puta, koliko i rije~ “bereket”:

Rije~ “rahmet” ponavlja se isto toliko koliko i rije~ “pravi put (hidayet)”:

79

Rije~ “dobar, po{ten, poboàn, ~estit (ebrar)” ponavlja se 6 puta, dok se

rije~ “bludnik, razvratnik, laòv (fadìr)” ponavlja duplo manje od toga: 3

puta.

Rije~i “ljeto-vru}e” ponavljaju se u istom broju kao i rije~i “zima-hlad-no”: 5 puta.

Formulacija “stvorio je vas (~ovjeka)” ponavlja se u istom broju kao i

“pokornost”: 16 puta.

ZEKAT

BEREKET

32 puta

32 puta

RAHMET

HIDAYET

79 puta

79 puta

EBRAR

FAD@IR

6 puta

3 puta

LJETO-VRU]E

ZIMA-HLADNO

5 puta

5 puta

STVORIO JE VAS (ÔVJEKA)

POKORNOST

16 puta

16 puta


Rije~ “vino (hamr)” i “pijanstvo (sekere)” ponavljaju se isto puta: 6

Rije~ “bogatstvo” ponavlja se 26 puta, ali rije~ “siroma{tvo” duplo

manje: 13 puta.

Rije~ “~ovjek (insan)” spominje se 65 puta, {to je jednako ukupnom broju

spominjanja faza stvaranja ~ovjeka:

VINO

PIJANSTVO

hamr

sekere

6 puta

6 puta

^OVJEK

ZEMLJA

SJEME, SPERMA

EMBRIO

GRUDA MESA

KOST

MESO

UUKKUUPPNNOO::

(turabun)

(nutfeh)

(‘alaq)

(meda’a)

(‘izam)

(lehm)

65

17

12

6

3

15

12

65

BOGATSTVO

SIROMA[TVO

26 puta

13 puta

Harun Yahya 75

Arapske rije~i, pored ostalog, imaju i svoju broj~anu vrijednost. Svaki harf je,

dakle, ekvivalentan sa odre|enim brojem. Koriste}i se time, proizvedene su razne

operacije, koje su nazvane “eebbdd`̀eedd--ii hheessaabb” ili “hhiissaabb--ii dd`̀uummeell” (izraàvanje bro-

jne vrijednosti slovima arapskog alfabeta).22

Mogu}nostima mnemotehni~ke formule (ebdèd), poredak po kojem

svakom harfu odgovara jedan broj, Arapi su se koristili na raznim poljima.

[ifrologija (‘ilm-u dìfr) je jedno od tih polja.

Dìfr: “naziv za nauku koja obavje{tava o doga|ajima koji }e se desiti u

budu}nosti”. Shodno tome, tuma~enje simboli~kih oblika i broj~anih vrijednosti

slova je jedan od na~ina na koji se pozivaju oni koji se bave ovom obla{}u

(dìfrom). Najbitnija razlika izme|u ebdèda i dìfra je u tome {to je ebdèd nauka

o doga|ajima koji su se ve} desili, a dìfr o doga|ajima za koje postoji vjerovat-

no}a da }e se desiti.23

Ovaj na~in ra~unanja je oblik pisma koji se proteè duboko u historiju i koji

je bio veoma rasprostranjen i u vrijeme dok Kur’an jo{ nije bio objavljen. Svi

doga|aji sa arapskih hronograma su zapisivani uz bri`no vo|enje ra~una o

broj~anoj vrijednosti harfova, jer je na taj na~in bio biljeèn datum doga|aja.

Datum se saznaje nakon zbrajanja pojedina~nih broj~anih vrijednosti svakog harfa.

Kada se aktualnim principom ebdèda (broj~ane vrijednosti) pristupi i analizi

odre|enih kur’anskih ajeta, uo~it }emo da ovi ajeti sa~injavaju odre|ene

matemati~ke {ifre koje su u skladu sa zna~enjem ajeta. A kada uvidimo da su se

odre|eni doga|aji o kojima govore pojedini ajeti dogodili u godini koja odgovara

zbiru broj~anih vrijednosti harfova koji ~ine taj ajet ili dio ajeta, postaje nam jasno

da je taj ajet, dakle, imao svoju skrivenu poruku vezanu za taj doga|aj. (Allah je

Onaj koji najbolje zna.)

U Kur’anu se upozorava da }e se 1969. godine kro~iti na Mjesec:

““BBllii`̀ii ssee ^̂aass ii MMjjeesseecc ssee rraassppoolluuttiioo!!”” ((AAll--QQaammaarr,, 11))


Pored zna~enja “razdvojiti, raspolutiti”, rije~ “{akka” koristi se i u drugim

zna~enjima poput “rasijecati, prosje}i, prokopati /kanal/, uzorati”.

“MMii oobbiillnnoo kkii{{uu pprroolliivvaammoo,, zzaattiimm zzeemmlljjuu ppuukkoottiinnaammaa rraassiijjeeccaammoo

ii ~~iinniimmoo ddaa iizz nnjjee `̀iittoo iizzrraassttaa ii ggrroo`̀||ee ii ppoovvrr}}ee,, ii mmaasslliinnee ii ppaallmmee,, ii bbaa{{~~ee

gguussttee,, ii vvoo}}ee ii ppii}}aa,, nnaa uu`̀iivvaannjjee vvaammaa ii ssttooccii vvaa{{oojj..„((‘‘AAbbaassaa,, 2255--3322))

Harun Yahya 77

Kao {to se moè vidjeti, u navedenom primjeru rije~ “{akka” nije do{la u

zna~enju “razdvojiti, raspolutiti”, nego u zna~enju “rasijecati, prosje}i,

prokopati”. Ako se rije~ “{akka” shvati u ovom zna~enju, pored zna~enja

“Mjesec se raspolutio”, dio prvog ajeta poglavlja Al-Qamar se, u isto vrijeme,

moè odnositi i na aktivnosti koje su vr{ene na povr{ini Mjeseca prilikom prvog

stupanja na Mjesec 1969. godine. (Allah je Onaj koji najbolje zna!) Upravo o

ovom pitanju postoji jo{ jedna veoma bitna naznaka. Broj~ana vrijednost

odre|enih rije~i ovog ajeta iznosi 1390.

““......^̂aass ii MMjjeesseecc ssee rraassppoolluuttiioo!!””HHIIDD@@RREETTSSKKAA:: 11339900.. KKRR[[]]AANNSSKKAA:: 11996699..

Godine 1969. ameri~ki astronauti su kro~ili na Mjesec, kada su na~inilii izvjesna istraìvanja. Specijalnim alatima vr{ili su odre|ena prokopavanjapo povr{ini Mjeseca, ~ije su uzorke donijeli na Zemlju.

1 + 30 + 60 + 1 + 70 + 400

6 + 1 + 50 + 300 + 100

1 + 30 + 100 + 40 + 200

UUKKUUPPNNOO:: 11339900.. ((KKRR[[]]AANNSSKKAA 11996699..))


Drugi bitan detalj matemati~ke mudìze Kur’ana je svakako i broj 19, koji

se na jedan {ifrirani na~in proteè po stranicama Kur’ana. Ovaj broj, na koji je

Allah, d`. {., u 30. ajetu poglavlja Al-Muddaththir skrenuo pa`nju, {ifrirao se u

pojedinim dijelovima Kur’ana. Primjere toga moèmo navesti slijede}im redosli-

jedom:

Bismille ima 19 harfova:

Kur’an je sastavljen od 114 poglavlja (19x6).

Prvo objavljeno sure (96. sure) je 19. sure otpozadi.

1. harf

2. harf

3. harf

4. harf

5. harf

6. harf

7. harf

8. harf

9. harf

10. harf

11. harf

12. harf

13. harf

14. harf

15. harf

16. harf

17. harf

18. harf

19.harf

Prvi objavljeni ajeti su prvih 5 ajeta 96. sure, a ukupan broj rije~i ovih

ajeta je 19:

Kao {to se vidi, prvih 5 ajeta je sa~injeno od 19 rije~i. Veznik " " kao ni

" " nisu ra~unati kao odvojene rije~i.

Harun Yahya 79

11.. rriijjee~~

66.. rriijjee~~

55.. rriijjee~~ 44.. rriijjee~~ 33.. rriijjee~~ 22.. rriijjee~~

77.. rriijjee~~88.. rriijjee~~99.. rriijjee~~

1111.. rriijjee~~1122.. rriijjee~~ 1100.. rriijjee~~


1177.. rriijjee~~1188.. rriijjee~~1199.. rriijjee~~ 1188.. rriijjee~~


Prvo objavljeno sure (Al-’Alaq) ima 19 ajeta.

Poslijednje objavljeno sure (An-Nasr) je sa~injeno od 19 rije~i.

11.. rriijjee~~

66.. rriijjee~~

55.. rriijjee~~ 44.. rriijjee~~ 33.. rriijjee~~ 22.. rriijjee~~


1111.. rriijjee~~1122.. rriijjee~~

1100.. rriijjee~~



1166.. rriijjee~~

Osim toga, prvi ajet ovog poglavlja koji govori o Allahovoj pomo}i,

tako|er, ima 19 harfova:

1. harf

2. harf

3. harf

4. harf

5. harf

6. harf

7. harf

8. harf

9. harf

10. harf

11. harf

12. harf

13. harf

14. harf

15. harf

16. harf

17. harf

18. harf

19.harf

Harun Yahya 81

BBRROOJJ SSUURRAA NNAAZZIIVVII SSUURRAA11 Al-Fâtihah22 Al-Baqarah33 Âl-’Imrân44 An-Nisâ’55 Al-Mâ’idah66 Al-An’âm77 Al-A’râf88 Al-Anfâl99 AAtt--TTaauubbaahh1100 Yunus1111 Hud1122 Yusuf1133 Ar-Ra’d1144 Ibrahîm1155 Al-Hijr1166 An-Nahl1177 Al-Isrâ’1188 Al-Kahf1199 Maryam2200 TâHâ.2211 Al-Anbiyâ’2222 Al-Hajj2233 Al-Mu’minun2244 An-Nur2255 Al-Furqân2266 Ash-Shu’arâ’2277 AAnn--NNaammll2288 Al-Qasas2299 Al-’Ankabut3300 Ar-Rum3311 Luqmân3322 As-Sajdah3333 Al-Ahzâb3344 Saba’3355 Fâtir or AlMalâ’ikah3366 YâSîn.3377 As-Sâffât3388 Sâd.


UUkkuuppuunnbbrroojj ssuurraaiizzmmee||uuiizznnoossii

1199

JJeeddiinnaa ssuurraakkoojjaa nneeppoo~~iinnjjee bbiissmmiilllloomm

PPoorreedd bbiiss--mmiillllee nnaappoo~~eettkkuu,,jjeeddnnaa bbiiss--mmiillllaa sseennaallaazzii ii uu3300.. aajjeettuu

123456789

10111213141516171819

Harun Yahya 83

U Kur’anu se nalazi 114 bismilla, a to je broj koji je djeljiv sa 19

(114:19=6)

113 kur’anskih poglavlja po~inje bismillom. Jedino poglavlje koje ne

po~inje bismillom je 9. sure (At-Tawba). Poglavlje An-Naml je jedino

poglavlje koje ima dvije bismille. Jedna od ovih bismilla nalazi se na po~etku

sure, a druga u 30. ajetu. Kada izbrojimo od poglavlja At-Tawba, koje ne po~inje

bismillom, vidjet }emo da je na 19. mjestu sure An-Naml.

Dvadeset sedma sura, An-Naml, koja dolazi nakon 19 sura, ima bismillu

i na po~etku i u 30. ajetu. Na taj na~in 27. sura ima dvije bismille. Dakle, 30. ajet

27. sure upotpunjuje 114 bismilla u Kur’anu. Kada saberemo broj sure i broj ajeta

(27 i 30), dobijemo broj (57) koji je djeljiv sa brojem 19 (57:19=3).

Kada saberemo brojeve sura koje se nalaze izme|u At-Tawba (9) i An-

Naml (27), dobijemo cifru 342, koja je tako|er djeljiva sa 19.

(9 + 10 + 11 + 12 + 13 + 14 + 15 + 16 + 17 + 18 + 19 + 20 + 21 + 22 + 23 + 24

+ 25 + 26 + 27 = 342, 342:19=18)

Rije~ “Allah” u Kur’anu spominje se na ukupno 2698 mjesta.

(2698:19=142)

Rije~ “Rahim” spominje se 114 puta (114:19=6)

U Kur’anu spominje se 30 razli~itih brojeva

Kada saberemo sve ove brojeve (ne uzimaju}i u obzir njihovo ponavljanje!),

dobit }emo cifru od 162.146. I ovaj broj je tako|er djeljiv sa 19

(162146:19=8534).

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

19

20

30

40

50

60

70

80

99

100

200

300

1000

2000

3000

5000

50000

100000


(1+2+3+4+5+6+7+8+9+10+11+12+19+20+30+40+50+60+70+80+99+100

+200+300+ 1000+2000+3000+5000+50000+100000=162.146 (19x8534)

Prvo sure u Kur’anu koje ima 19 ajeta je sure Al-Infitar. Druga speci-

fi~nost ovog poglavlja je i u tome {to se zavr{ava rije~ju “Allah”, a to

je ujedno i 19. rije~ “Allah” otpozadi.

U 50. suri koja po~inje sa harfom “kaf” nalazi se 57 harfova “kaf”

(57:19=3). Druga sura koja izme|u ostalih po~etnih harfova ima i

harf “kaf” je 42. sura (Ash-Shura), gdje se tako|er ovaj harf ponavlja 57 puta

(57:19=3). Pedeseta sura ima 45 ajeta, a kada se saberu ovi brojevi (broj sure i

broj ajeta), dobije se broj 95 (95:19=5). ^etrdeset druga sura ima 53 ajeta. Kada

i to saberemo, ponovo dobijemo broj 95 (95:19=5).

Broj~ana vrijednost rije~i “med`id” koja je u prvom ajetu sure Kaf upotri-

jebljena u zna~enju “Kur’an” iznosi 57 (57:19=3). A, kao {to smo i

malo~as naglasili, ukupan broj harfa “kaf” u suri je tako|er 57.

Kada saberemo brojeve ajeta u kojima se spominje “kaf”, dobit }emo cifru

od 798, a kada ovu cifru, 798, podijelimo sa 19, dobit }emo broj 42, koji

ujedno predstavlja i redni broj druge sure (Ash-Shura), koja me|u po~etnim

slovima tako|er ima harf “kaf”.

“Nun” harf se nalazi samo na po~etku 68. sure (Al-Qalam). Ukupan broj

harfa “nun” u ovoj suri iznosi 133 (133:19=7).

50. Sure

42. Sure

57 (19 x 3) kaf harfova

57 (19 x 3) kaf harfova

50. Sure

42. Sure

45 ajeta

53 ajeta

50+45=95 (19 x 5)

42+53=95 (19 x 5)

Harun Yahya 85

Kada saberemo ajete (ra~unaju}i i bismille) sura koje su djeljive sa 19,dobit }emo broj 266, koji je tako|er djeljiv sa 19 (266:19=14):

Drugi zanimljivi podaci vezani za broj 19 su slijede}i:

U cijelom Kur'anu:

Rije~ “Resul” (Poslanik) ponavlja se 513 puta (513:27=19).

Rije~ “etiu” (budite pokorni!) ponavlja se 19 puta.

Rije~ “Rab” (gospodar) bez odre|enog ~lana “el” ponavlja se 152 puta

(152:8=19).

Rije~i “abd” (rob), “abid” (ona koji robuje) i “ibadet” (molitva) ukupno se

ponavljaju 152 puta (152:8=19).

19 x 1

19 x 2

19 x 3

19 x 4

19 x 5

19 x 6

UKUPNO

REDNI BROJ SURE

19. Sure

38. Sure

57. Sure

76. Sure

95. Sure

114. Sure

BROJ AJETA

99

89

30

32

9

7

266 (19 x 14)

Harun Yahya 87

Sve ovdje navedene ~injenice upozoravaju nas na o~itu ~injenicu da jeKur’an takva knjiga ~iji su svi navodi apsolutno ta~ni, da je knjiga koja iznosinau~ne ~injenice, doga|aje iz budu}nosti i matemati~ke {ifre {to je, sve skupa, uto vrijeme bilo apsolutno nedostupno ~ovjeku. Ove ~injenice bilo je nemogu}edoku~iti sa nau~nim nivoom i tehnologijom tog vremena. Svakako je ovo jasandokaz da Kur’an nije napisan od strane ~ovjeka. Sve su ovo dokazi da je Kur’anrije~ Svevi{njeg, Allaha, d`. {., Onoga koji sve zna i koji je sve ni iz ~ega stvo-rio. U jednom ajetu Allah o Kur’anu kaè slijede}e:

“AA zzaa{{ttoo oonnii nnee rraazzmmiissllee oo KKuurr’’aannuu?? DDaa jjee oonn oodd nneekkoogg ddrruuggoogg,, aa nnee oodd

AAllllaahhaa,, ssiigguurrnnoo bbii uu nnjjeemmuu nnaa{{llii mmnnooggee pprroottiivvrrjjee~~nnoossttii..„((AAnn--NNiissaa’’,, 8822))

Kao {to u Kur’anu nema nikakve protivrje~nosti, isto tako svi podaci koji sunavedeni u njemu svakim danom se i nau~no potvr|uju, {to, tako|er, predstavljasvojevrsnu ilustraciju i dokaz da je ova knjiga jedna izuzetna mudìza. Du`nost~ovjeka je da se prihvati ove svete Knjige, koja je objavljena od strane Allaha, d`.{., i da je prihvati kao jedinu vodilju kroz svoj ìvot. Allah nam se u jednom ajetuobra}a slijede}om uputom:

“AA oovvaa KKnnjjiiggaa kkoojjuu oobbjjaavvlljjuujjeemmoo jjeessttee bbllaaggoosslloovvlljjeennaa,, zzaattoo jjee sslliijjeeddiittee

ii ggrriijjeehhaa ssee kklloonniittee ddaa bbii vvaamm ssee mmiilloosstt uukkaazzaallaa..„((AAll--AAnn’’aamm,, 115555))

“......IIssttiinnaa ddoollaazzii oodd GGoossppooddaarraa vvaa{{eegg,, ppaa kkoo hhoo}}ee -- nneekkaa vvjjeerruujjee,,

aa kkoo hhoo}}ee -- nneekkaa nnee vvjjeerruujjee!!......„((AAll--KKaahhff,, 2299))

“......OOnn ((KKuurr’’aann)) jjee ppoouukkaa -- ppaa kkoo hhoo}}ee,, ppoouu~~iitt }}ee ssee..„((‘‘AAbbaassaa,, 1111--1122))

A u drugim ajetima nam poru~uje slijede}e:

Harun Yahya 89

Tokom cijele knjige dotakli smo se odre|enih mudìza vezanih za Kur’an,

Knjigu koju je Allah, kao upozorenje i vodilju kroz ìvot, objavio cijelom svije-

tu. Ovim mudìzama Allah nam je kroz niz nevi|enih ~uda pokazao da je Kur’an

Knjiga istine i pozvao ljude da razmi{ljaju o tome. Jedno od zna~ajnijih pitanja

na koje Allah u Kur’anu skre}e pa`nju je, tako|er, i isticanje dokaza o savr{enom

stvaranju ~ovjeka, kao jednog od na~ina prosu|ivanja Njegove mo}i. Danas,

me|utim, postoje izvjesne ideologije koje, odre|enim neosnovanim idejama,

nastoje ~ovjeka udaljiti od vjere i “~injenice stvaranja”.

Jedna od vrlo va`nih ideologija ovog tipa je materijalizam.

A, darvinizam, odnosno teorija evolucije, vode}a je teorija koju materijalisti

smatraju svojim navodnim nau~nim upori{tem. Ova teorija, po kojoj se ìvot

igrom slu~aja razvio iz neìve materije, zapravo je pobijena nakon {to se

ispostavilo da je kosmos stvoren i da nije oduvijek postojao.

Allah je Onaj koji je kosmos stvorio i koji ga je do i najsitnijih detalja orga-

nizirao. Prema tome, apsolutno je nemogu}a osnovanost teorije evolucije koja,

dakle, smatra da ìva bi}a nisu stvorena od strane Allaha, nego da su produkt

~iste slu~ajnosti.

Upravo kada proanaliziramo teoriju evolucije, primijetit }emo da je ova

teorija pobijena nau~nim postavkama i otkri}ima. Struktura ìvih bi}a je daleko

efektnija i kompleksnija od strukture prisutne u neorganskom svijetu. Primjera

radi, na koliko preciznim odnosima su ustrojeni atomi u neorganskom svijetu mi

moèmo analizirati, mi, isto tako, moèmo posmatrati i koliko sloènom kon-

cepcijom su ovi atomi me|usobno povezani u organskom svijetu, koliko su

savr{eni mehanizmi koji su nastali iz atoma, kao {to su proteini, enzimi, }elije...

Eto, ovo savr{eno ustrojstvo je, krajem XX stolje}a, porazilo darvinizam i

teoriju evolucije.

Ovo pitanje smo u na{im odre|enim djelima uzeli kao predmet detaljnog

razmatranja, a ~init }emo to i ubudu}e. Sa stanovi{ta zna~ajnosti ovog pitanja

smatramo, me|utim, djelotvornim da i ovom prilikom ovo pitanje izloìmo u jed-

nom skra}enom obliku.


NNaauu~~nnoo ppoobbiijjaannjjee ddaarrvviinniizzmmaaIako je to doktrina koja datira jo{ od vremena stare Gr~ke, teorija evolucije je

temeljito iznesena u XIX stolje}u. A najzna~ajniji momenat koji je teoriju uvrstio

u dnevni red nau~nih krugova je Porijeklo vrsta, knjiga Charlesa Darwina, objavl-

jena 1859. godine. Darwin se u ovoj knjizi usprotivio ~injenici da su razli~ite vrste

svaka ponaosob stvorene od strane Boga. Prema Darwinu, sve vrste poti~u od

jednog zajedni~kog pretka, a raznovrsnost vrsta nastala je postepenim izmjenama

u toku dugog perioda vremena.

Darwinova teorija nije se zasnivala ni na jednom konkretnom nau~nom

otkri}u, bilo je to, kao {to je i sam priznao, samo “logi~ko rasu|ivanje”. U dugom

poglavlju, Pote{ko}e teorije, Darwin ~ak priznaje da je teorija nedovoljna pred

mnogo zna~ajnih pitanja.

Darwin se, pak, nadao da }e se pote{ko}e koje su se isprije~ile ispred teorije

prevazi}i razvojem nauke, da }e nova nau~na otkri}a oja~ati njegovu teoriju. Ovo

je na mnogo mijesta u svojoj knjizi i istakao. Me|utim, sasvim suprotno

Darwinovim nadanjima, razvojem

nauke temeljne tvrdnje teorije su,

jedna za drugom, bivale pobijane.

Poraz darvinizma pred naukom

mo`e se analizirati pod tri temeljne

ta~ke:

1) Teorija apsolutno ne daje

odgovor na pitanje prvobitnog nas-

tanka `ivota na Zemlji.

2) Ne postoji nikakvo nau~no

otkri}e koje bi pokazalo da “evolu-

cioni mehanizmi”, koje isti~u evolu-

cionisti, posjeduje utjecaje koji

uzrokuju evoluciju.

3) Suprotno predvi|anjima

CChhaarrlleess DDaarrwwiinn

Harun Yahya 91

teorije evolucije, fosilni zapisi su iznijeli sasvim suprotnu sliku.

U ovom dijelu knjige }emo, u osnovnim crtama, iznijeti ~injenice vezane za

ove tri temeljne ta~ke.

PPrrvvaa nneessaavvllaaddiivvaa bbaarriijjeerraa:: kkoorriijjeennii `̀iivvoottaaTeorija evolucije tvrdi da sve ìve vrste vode porijeklo od jedne jedine ìve

}elije, koja se prije 3.8 milijardi godina pojavila u primitivnim uvjetima Zemlje.

Kako se dogodilo to da su se milioni kompleksnih razli~itih vrsta razvili iz jedne

jedine }elije i, ako se zaista i dogodila jedna ovakva evolucija, za{to se tragovi toga

nisu na{li na fosilnim zapisima? Ovo su pitanja na koja teorija evolucije ne moè

dati odgovor. Me|utim, prije svega ovoga potrebno se zadràti na prvoj stepenici

navodnog procesa evolucije. Kako je nastala aktualna “prva }elija”?

Zbog toga {to odbija stvaranje, {to ne prihvata nikakvu natprirodnu interven-

ciju, isklju~uju}i bilo kakvu koncepciju, plan i organiziranost, teorija evolucije

tvrdi da je ta “prva }elija” nastala sasvim slu~ajno unutar prirodnih zakona. Dakle,

prema Darwinu, proizlazi da je neorganska materija, igrom slu~aja, proizvela prvu

organsku }eliju. Me|utim, ova tvrdnja je u koliziji sa najosnovnijim zakonima

biologije.

““@@iivvoott nnaassttaajjee iizz `̀iivvoottaa””Darwin se u svojoj knjizi uop}e nije doticao pitanja porijekla ìvota, po{to je

primitivno nau~no shvatanje njegovog vremena pretpostavljalo da ìva bi}a posje-

duju jednu sasvim prostu gra|u. Prema teoriji “spontane generacije”, koja datira jo{

od srednjeg vijeka, vjeruje se da se ìvo bi}e moè formirati slu~ajnim udruìvan-

jem neorganskih materija. U ovom periodu bilo je ra{ireno mi{ljenje da se insekti

formiraju od ostataka hrane, a mi{evi od p{enice. Da bi dokazali ovu tvrdnju,

na~inili su i zanimljiv pokus. Na prljavu krpu je stavljeno malo p{enice i smatralo

se da }e nakon izvjesnog vremena iz ove smjese obrazovati mi{evi.


Crvanje mesa tako|er se smatralo dokazom da ìvot nastaje iz neìve

materije. Kasnije }e se, me|utim, ispostaviti da crvi na mesu ne nastaju sami od

sebe, ve} da se razvijaju iz larvi, koje su nepristupa~ne prostom oku, a koje

mu{ice donose i polaù.

A mi{ljenje da bakterije mogu nastati od neìve materije bilo je {iroko prih-

vatljivo od strane nau~nih krugova u periodu kada je Darwin pisao knjigu Porijeklo

vrsta.

Me|utim, pet godina nakon {to je Darwin objavio svoju knjigu, poznati fran-

cuski biolog Louis Pasteur kategori~ki je pobio ovo mi{ljenje koje predstavlja

osnovu teorije evolucije. Pasteur na slijede}i na~in rezimira rezultat do kojeg je

do{ao nakon dugotrajnog rada i pokusa: “Tvrdnja da ìvot moè nastati iz neìve

materije je kona~no postala stvar pro{losti.”24

Branioci teorije evolucije dugi niz godina opirali su se Pasteurovim otkri}ima.

Kada je, pak, razvijena nauka predo~ila kompleksnost gra|e ìve }elije, postala je

jo{ o~itija neosnovanost tvrdnje da ìvot moè nastati sam od sebe.

NNeeuussppjjee{{nnaa nnaassttoojjaannjjaa XXXX ssttoolljjee}}aaPrvi evolucionista koji je u XX stolje}u uzeo u razmatranje pitanje porijekla

ìvota bio je poznati ruski biolog AAlleexxaannddeerr OOppaarriinn.. Odre|enim tezama koje je

izbacio ‘30-ih godina, Oparin je nastojao dokazati da se ìva }elija moè formirati

slu~ajno. Me|utim, ova nastojanja }e se neslavno okon~ati, a Oparin je bio pri-

moran da iznese slijede}e priznanje: “Naàlost, porijeklo }elije predstavlja najtam-

niju ta~ku koja je u sebe apsorbirala cijelu teoriju evolucije.”25 Evolucionisti koji

su slijedili Oparinov put nastojali su na~initi nekoliko pokusa koji bi doveli do

odgovora na pitanje o porijeklu ìvota. Najpoznatiji od ovih pokusa je 1953. godine

na~inio ameri~ki hemi~ar SSttaannlleeyy MMiilllleerr. U svom eksperimentu Miller je upotrije-

bio mje{avinu gasa, za kakvu je pretpostavio da je postojala na prvobitnoj Zemlji,

sastavljenu od amonijaka, metana, hidrogena i vodene pare. Budu}i da ovi gasovi

ne bi reagirali jedni sa drugima u prirodnim uvjetima, on je u ovaj milje uveo i

Harun Yahya 93

energetsku stimulaciju da bi pokrenuo reakciju me|u njima. Narednih godina }e se,

me|utim, ispostaviti da je ovaj pokus, koji se prvobitno smatrao zna~ajnim

napretkom na polju evolucije, nevaè}i i da je kori{tena imitacija prvobitne atmos-

fere veoma razli~ita od one koja je postojala na prvobitnoj povr{ini Zemlje.26

Poslije dugog perioda {utnje, sam Miller je tako|er priznao da atmosferski uvjeti

koje je on koristio u svom eksperimentu nisu bili realni.27 Svi napori koje su evolu-

cionisti ulagali tokom XX stolje}a radi dono{enja odgovora na pitanje porijekla

ìvota uvijek su se neslavno okon~avali. Ovu ~injenicu je priznao i poznati geohe-

mi~ar sa San Diego Scripps instituta, JJeeffffrreeyy BBaaddaa. U tekstu objavljenom 1998.

godine u evolucionisti~kom Earth ~asopisu Bada na slijede}i na~in priznaje bespo-

mo}nost evolucionista {to se ti~e ovog problema:

Danas kada napu{tamo dvadeseto stolje}e, jo{ uvijek se susre}emo sa

najve}im nerije{enim problemom koji smo imali kada smo ulazili u dvadese-

to stolje}e: kako je ìvot na Zemlji zapo~eo?28

KKoommpplleekkssnnaa ggrraa||aa `̀iivvoottaaJedan od glavnih razloga zbog kojih je, o pitanju porijekla ìvota, teorija

evolucije zapala u tako veliki problem je ~injenica da ~ak i najprostija ìva bi}a

imaju nevjerovatno sloènu gra|u. @iva }elija je sloènija od svih tehnolo{kih

proizvoda koje je ~ovjek uspio napraviti. Tako da je danas ~ak i u najsavremenijim

laboratorijama svijeta nemogu}e proizvesti ìvu }eliju spajanjem neìvih materija.

Uvjeta potrebnih za nastanak jedne }elije je toliko mnogo da se apsolutno ne mogu

objasniti slu~ajno{}u. Vjerovatno}a slu~ajnog formiranja proteina, kao najosnovni-

je gradivne jedinice, izgra|enog od oko 500 aminokiselina, je 1 naprema broju koji

se dobije stavljanjem 950 nula iza jedinice. Me|utim, vjerovatno}a koja je manja

od 1 naprema 1050 matemati~ki se smatra da ima nultu mogu}nost realizacije.

A, DNA molekul, koji se nalazi u jezgru }elije i koji skriva genetske podatke,

jedna je nevjerovatna banka podataka. Ukoliko bismo poku{ali zapisati informaci-

je {ifrirane u DNA, tada bi to zna~ilo da }emo sakupiti biblioteku koja sadrì 900


tomova enciklopedija, od kojih svaka ima 500 stranica.

Ovdje se pojavljuje jedna veoma interesantna dilema: dok se DNA moè repli-

cirati (kopirati, umnoàvati) jedino uz pomo} nekih enzima koji su, ustvari, protei-

ni, sinteza ovih enzima moè biti realizirana jedino pomo}u informacija {ifriranih

u DNA. Po{to oboje podjednako zavise jedno od drugog, oboje su morali postojati

da bi moglo do}i do umnoàvanja. Upravo je ovo ~injenica koja u }orsokak baca

scenario o tome da je ìvot nastao sam od sebe.

Ovu ~injenicu priznaje i evolucionista sa University of San Diego California,

pprrooff.. LLeesslliiee OOrrggeell, koji 1994. godine u oktobarskom broju ~asopisa Scientific

American pi{e slijede}e: Izuzetno je nevjerovatno da proteini i nukleinske kiseline

(RNA i DNA), oboje izuzetno kompleksne gra|e, nastanu spontano na istom mjes-

tu i u isto vrijeme. Ali, isto tako je nemogu}e da jedno nastane bez drugoga. Prema

tome, primorani smo da zaklju~imo da je apsolutno nemogu}e da je ìvot nastao

putem slu~ajnih hemijskih reakcija.29

JJeeddnnaa oodd ~~iinnjjeenniiccaa kkoojjaa oossppoorraavvaa oossnnoovvaannoosstt tteeoorriijjee eevvoolluucciijjee jjee kkoommpplleekkssnnaa ggrraaddaa `̀iivviihh bbii}}aa.. PPrriimmjjeerrttooggaa jjee mmoolleekkuull DDNNAA kkoojjii ssee nnaallaazzii uu jjeezzggrruu }}eelliijjee.. DDNNAA jjee jjeeddnnaa vvrrssttaa bbaannkkee ppooddaattaakkaa kkoojjaa jjee ssaa~~iinnjjee--nnaa oodd ~~eettiirrii nnuukklleeoottiiddaa rraazzllii~~iittoogg rraassppoorreeddaa.. OOvvddjjee ssuu ssaaddrr`̀aannee ssvvee {{iiffrree kkaarraakktteerriissttiikkaa `̀iivvoogg bbii}}aa.. KKaaddaabbii ~~oovvjjeekk ppookkuu{{aaoo ddaa nnaa ppaappiirr iissppii{{ee ssvvoojj DDNNAA,, nnaappiissaaoo bbii eenncciikkllooppeeddiijjuu oodd ookkoo 990000 ttoommoovvaa.. SSaassvviimmjjee ssiigguurrnnoo ddaa jjeeddnnaa oovvaakkvvaa bbaannkkaa ppooddaattaakkaa ppoobbiijjaa ppoojjaamm sslluu~~aajjnnoossttii..

Harun Yahya 95

Nesumnjivo, ako je nemogu}e da je ìvot nastao u ishodu prirodnih uticaja,

onda se mora priznati da je stvoren na jedan natprirodan na~in. Ova ~injenica

sasvim jasno pobija teoriju evolucije ~iji je jedan od temeljnih ciljeva osporavanje

stvaranja.

IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjeeDrugi vaàn momenat u pobijanju Darwinove teorije je ispostavljanje da dvije

ideje, koje su predstavljene kao “mehanizmi evolucije”, u stvarnosti, tako|er, ne

posjeduju nikakvu evolucionu mo}.

Svoju tvrdnju o evoluciji, Darwin je u potpunosti vezao za mehanizam

“prirodne selekcije”. Koliku je va`nost pridavao ovom mehanizmu, vidi se i iz

samog naziva knjige: Porijeklo vrsta, putem prirodne selekcije...

Prirodna selekcija zna~i prirodni odabir i zasniva se na mi{ljenju da }e, u borbi

ìvota u prirodi, opstati ona ìva bi}a koja su prilago|enija prirodnim uvjetima sre-

dine i koja su ja~a. Naprimjer, sasvim je prirodno da }e, pod prijetnjom krvolo~nih

ìvotinja, od krda jelena preìvjeti oni koji brè tr~e. Na taj na~in }e se formirati

stado jelena koje }e ~initi brze i jake jedinke. Ali, ovaj mehanizam ne}e nikada ove

jelene transformirati u neku drugu ìvu vrstu, konje, recimo. Jeleni }e uvijek osta-

ti jeleni.

Prema tome, mehanizam prirodne selekcije ne posjeduje apsolutno nikakvu

evolucionu mo}. I Darwin je tako|er bio svjestan ove ~injenice i bio je primoran

da u svojoj knjizi Porijeklo vrsta prizna slijede}e: “Prirodna selekcija ne moè ni{ta

uraditi ukoliko ne do|e do korisnih preobraàja.”30

LLaammaarrcckkoovv uuttjjeeccaajjDobro, kako se mogu formirati “korisni preobraàji”? U okvirima primitivnih

nau~nih shvatanja svog vremena, Darwin je odgovor na ovo pitanje poku{ao dati

oslanjaju}i se na LLaammaarrcckkaa.. Prema francuskom biologu Lamarcku, koji je ìvio

prije Darwina, ìva bi}a prenose osobine koje su stekla tokom ìvota sa jedne gen-

eracije na drugu i na taj na~in evoluiraju, tako se, dakle, pojavljuju nove vrste.


Prema Lamarcku, ìrafa je, naprimjer, evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je,

generacijama, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i

viso~ije li{}e.

Darwin je tako|er naveo sli~ne primjere. Ilustracije radi, u knjizi Porijeklo

vrsta, Darwin je ustvrdio da je, ulaze}i u vodu u potrazi za hranom, jedna vrsta

medvjeda poprimila karakteristike u skladu sa ìvotom u vodi, dobila velika usta i

da se, na kraju, preobratila u jednog ogromnog kita.31

Me|utim, dok je eho Darwinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar,

GGrreeggoorr MMeennddeell, 1865. godine otkrio je zakone naslje|ivanja, koji su, opet, kate-

gori~no pobili legendu o generacijskom preno{enju ste~enih osobina. Na taj na~in

je prirodna selekcija ostala “sama” i to kao mehanizam koji uop}e nema nikakvu

evolucionu mo}.

NNeeooddaarrvviinniizzaamm ii mmuuttaacciijjeeDa bi na{li izlaz iz ove situacije, darvinisti su krajem ‘30-ih godina izbacili

teoriju moderne sintetike, odnosno neodarvinizam, kako je to i {ire poznato. Pored

prirodne mutacije, neodarvinizam je dodao i mutacije kao “razlog korisnih preo-

braàja”, odnosno devijacije u genima koje su nastale kao posljedica pogre{aka pri-

likom kopiranja ili kao posljedica vanjskih uticaja kao {to je radijacija.

Neodarvinizam je model koji je i danas jo{ uvijek u svijetu o~uvao pro|u u

ime evolucije. Teorija tvrdi da su se milioni ìvih vrsta na svijetu, bezbroj njihovih

kompleksnih organa, kao {to su u{i, o~i, plu}a, krila, formirali “mutacijama”,

odnosno nakon jednog procesa koji se zasniva na genetskim devijacijama.

Me|utim, postoji jedna sasvim jasna nau~na ~injenica, koja teoriju ostavlja bespo-

mo}nom: mutacije ne doprinose razvoju ìvih bi}a, naprotiv uvijek su {kodljive po

njih.

Razlog za ovo je veoma jednostavan: DNA ima jednu veoma kompleksnu

gra|u i bilo kakva slu~ajna djelovanja mogu jedino uzrokovati {tetu ovoj molekuli.

Ameri~ki geneti~ar BB.. GG.. RRaannggaannaatthhaann ovu ~injenicu obrazlaè na slijede}i na~in:

Harun Yahya 97

Mutacije su male, slu~ajne i {tetne. One se rijetko de{avaju i, u najboljem

slu~aju, one }e biti bez efekta. Ove tri karakteristike mutacija impliciraju da

one ne mogu voditi evolucionom razvitku. Jedna slu~ajna promjena u nekom

visoko specijaliziranom organizmu je ili bez efekta ili je {tetna. Slu~ajna

promjena u nekom ru~nom satu ne moè pobolj{ati taj sat. Ona }e ga najv-

jerojatnije o{tetiti ili }e, u najboljem slu~aju, biti bez efekta. Zemljotres ne

pobolj{ava grad, on donosi razaranje.32

Upravo do danas nije uo~en niti jedan primjer pozitivne mutacije, odnosno

mutacije koja je razvila genetski podatak. Pokazalo se da su sve mutacije {tetne.

Sasvim je jasno da su mutacije, koje su darvinisti predstavili kao “evolucioni meh-

anizam”, genetski incident koji, u biti, samo sakati i uni{tava ìva bi}a. (Jedan od

naj~e{}e uo~ljivih uticaja mutacije kod ~ovjeka je rak.) Nesumnjivo, uni{tavaju}i

mehanizam ne moè biti “evolucioni mehanizam”. A {to se ti~e prirodne selekcije,

ona, kao {to je to i sam Darwin priznao, “sama ni{ta ne moè uraditi”. Ova ~injeni-

ca nam jasno stavlja do znanja da u prirodi ne postoji nikakav “evolucioni meha-

nizam”. A s obzirom da ne postoji nikakav evolucioni mehanizam, nije se mogao

dogoditi ni imaginarni proces zvani evolucija.

FFoossiillnnii zzaappiissii:: nneemmaa ttrraaggoovvaa pprriijjeellaazznniihh ffoorrmmiiFosilni zapisi su najjasniji dokaz da se u stvarnosti nije dogodio proces koji

zastupa teorija evolucije. Prema teoriji evolucije, svaka ìva vrsta proiza{la je iz

svoga prethodnika. Prethodno postoje}e vrste su se vremenom pretvorile u ne{to

drugo i sve vrste su nastale na ovaj na~in. Prema teoriji, transformacija se odi-

gravala postepeno, milionima godina. Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne

“prijelazne vrste” morale postojati i ìvjeti tokom ovog dugog transformacijskog

perioda. Naprimjer, neke pola-ribe/pola-reptili koje su stekle neke reptilske crte

kao dodatak crtama riba koje su ve} imale, trebale su ìvjeti u pro{losti. Ili, trebali

su postojati neki reptili-ptice, koji su stekli neke osobine ptica kao dodatak reptil-

skim osobinama koje su ve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova imaginarna


stvorenja, za koja oni vjeruju da su postojala u pro{losti, kao na “prijelazne oblike”.

Ukoliko su takve ìvotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i ~ak

trilioni takvih primjeraka u koli~ini i raznolikosti. [to je jo{ va`nije, ostaci ovih

~udnih stvorenja trebali bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prijelaznih

oblika trebao bi biti ~ak i ve}i od broja prisutnih ìvotinjskih vrsta, i njihovi ostaci

bi se trebali nalaziti {irom svijeta. U Porijeklu vrsta, Darwin je objasnio:

Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojne prijelazne vrste, koje najbliè

povezuju sve vrste jedne iste grupe, posve sigurno su morale postojati… Stoga

bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na|en jedino me|u fosilnim

ostacima.33

IIzzgguubblljjeennee DDaarrwwiinnoovvee nnaaddeeMe|utim, iako su jo{ od sredine XIX stolje}a {irom svijeta vr{ili intenzivno

istraìvanje fosila, prijelazna forma nije prona|ena. Svi iskopani fosili pokazali su

da se, suprotno vjerovanju evolucionista, ìva bi}a na Zemlji pojavljuju iznenada i

potpuno formirana. ûveni britanski paleontolog, DDeerreekk WW.. AAggeerr, priznaje ovu

~injenicu, ~ak iako je i sam evolucionista:

Problem je u slijede}em: kada detaljno ispitamo fosilni zapis, bilo na nivou

redova ili na nivou vrsta, mi uvijek i nanovo nalazimo ne na postepenu evolu-

ciju, nego iznenadnu eksploziju jedne grupe.34

Dakle, fosilni zapisi ukazuju da su se sve ìve vrste pojavile iznenada, u

savr{enom obliku i bez ikakve prijelazne forme. Ovo je apsolutno suprotno

Darwinovim predvi|anjima. [tavi{e, ovo je veoma jak dokaz da su ìve vrste

stvorene, po{to je stvaranje jedino obja{njenje da su se ìva bi}a mogla pojaviti bez

pretka iz kojeg su evoluirale, odjednom i u savr{enom obliku.

Ova ~injenica je priznata i od strane istaknutog biologa - evolucioniste

DDoouuggllaassaa FFuuttuuyymmaaaa::

“Stvaranje ili evolucija su jedina dva mogu}a obja{njenja korijenja ìvih bi}a.

Organizmi su se, ili pojavili na zemlji sasvim savr{eno razvijeni, ili nisu. Ako

99

nisu, onda su se morali razviti iz prethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog

procesa modifikacije. A ako su se pojavili u jednom sasvim razvijenom stan-

ju, onda su doista morali biti stvoreni od neke svemo}ne inteligencije.”35

[to se ti~e fosila, oni pozuju da su se ìva bi}a na Zemlji pojavila u savr{enom

obliku. Dakle, “korijeni vrsta” leè u stvaranju, a ne u evoluciji, kako je to Darwin

smatrao.

BBaajjkkaa oo eevvoolluucciijjii ~~oovvjjeekkaaPitanje koje naj~e{}e na dnevni red iznose branitelji teorije evolucije je pitan-

je porijekla ~ovjeka. Darvinisti~ka tvrdnja o ovom pitanju drì da je savremeni

~ovjek evoluirao iz odre|enih vrsta majmunolikih bi}a. Tvrdi se da su za vrijeme

ovog navodnog evolucionog procesa, za koji se pretpostavlja da je po~eo prije 4-5

miliona godina, postojale neke “prijelazne forme” izme|u savremenog ~ovjeka i

njegovih predaka. Prema ovom, u biti potpuno imaginarnom scenariju, postojale su

4 osnovne kategorije:

1. Australopithecus

2. Homo habilis

3. Homo erectus

4. Homo sapiens

Imenom “AAuussttrraallooppiitthheeccuuss”, {to zna~i “Ju`nja~ki majmun”, evolucionisti

nazivaju prvog navodnog majmunolikog pretka ljudi. Australopithecus nije ni{ta

drugo do jedna izumrla majmunska vrsta. Op{irna istraìvanja koja su ura|ena na

razli~itim primjercima Australopithecusa od strane dva svjetski renomirana anato-

mi~ara iz Engleske i USA, Lord SSoollllyy ZZuucckkeerrmmaann i profesor CChhaarrlleess OOxxnnaarrdd,

pokazala su da ova bi}a nisu ni{ta drugo do izumrla vrsta majmuna i da nemaju

nikakve sli~nosti sa ~ovjekom.36

Slijede}i stupanj ljudske evolucije evolucionisti klasificiraju kao “hhoommoo”, to

jest “~ovjek”. Prema tvrdnji evolucionista, ìva bi}a u Homo seriji su razvijenija

nego Australopithecus. Stavljaju}i u jedan niz fosile koji su pripadali ovim

Harun Yahya


razli~itim vrstama evolucionisti su na~inili jednu imaginarnu shemu evolucije. Ova

shema je ~ista izmi{ljotina, po{to, u biti, nikada nije dokazano da izme|u ovih

razli~itih klasa postoji neka evoluciona povezanost. Jedan od najva`nijih branilaca

teorije evolucije XX vijeka, EErrnnsstt MMaayyrr, tako|er priznaje ovu ~injenicu: “Lanac

koji se prote`e do Homo sapiensa se, u biti, gubi.”37

Skiciraju}i ovako lanac povezanosti: “Australopithecus > Homo habilis >

Homo erectus > Homo sapiens”, evolucionisti impliciraju da je svaka od ovih vrsta

predak one koja slijedi iza nje. Me|utim, skora{nji pronalasci paleoantropologa

NNee ppoossttoojjii nniijjeeddaann ffoossiillnnii zzaappiiss kkoojjii bbii ppooddrr`̀aaoo sscceennaarriioo eevvoolluucciijjee ~~oovvjjeekkaa.. NNaapprroottiivv,, ffoossiillnniizzaappiissii ppookkaazzuujjuu ddaa iizzmmee||uu ~~oovvjjeekkaa ii mmaajjmmuunnaa ppoossttoojjii nneepprreemmoossttiivvaa ggrraanniiccaa.. NNaasspprraamm oovvee~~iinnjjeenniiccee ddaarrvviinniissttii ssuu ssvvoojjee nnaaddee ppoolloo`̀iillii uu ooddrree||eennee iirreeaallnnee mmaakkeettee ii sskkiiccee.. NNaa ffoossiillnnee oossttaattkkeessuu nnaavvuukkllii `̀eelljjeennee mmaasskkee,, nnaa~~iinniivv{{ii ttiimmee lliiccaa iimmaaggiinnaarrnnoogg bbii}}aa ppoollaa--~~oovvjjeekk//ppoollaa--mmaajjmmuunn..

101

otkrili su da su Australopithecus, Homo habilis i Homo erectus postojali na

razli~itim dijelovima svijeta u isto vrijeme.38

[tavi{e, jedan odre|eni segment ljudi, klasificiran kao Homo erectus, ìvio je

sve do veoma skoro. Homosapiens neanderthalensis i Homo sapiens (savremeni

~ovjek) koegzistirali su u istoj regiji.39 Ova situacija o~ito pokazuje ni{tavnost tvrd-

nje da su oni bili preci jedan drugome. Sasvim je sigurno da ne postoji takvo poro-

di~no stablo. Jedan paleontolog sa Harward University, SStteepphheenn JJaayy GGoouulldd, prem-

da je i sam evolucionist obja{njava ovaj }orsokak evolucije:[ta biva sa na{om

evolucionom ljestvicom ako postoje tri ~ovjekolike loze koje su paralelno egzisti-

rale? Sasvim je jasno da nijedna nije nastala iz druge. [tavi{e, kada se izvr{i uspored-

ba me|u njima, nijedna od njih tri ne pokazuje bilo kakav evolucioni trend.40

Ukratko, sheme odre|enih ìvih bi}a “polu-majmun/polu-~ovjek” koje sre}emo u

medijima i {kolskim ud`benicima, odnosno scenario evolucije ~ovjeka koji se

putem propagande nastoji odràti u ìvotu, su jedna bajka koja nema nikakve

nau~ne utemeljenosti.

Jedan od naj~uvenijih i najpo{tovanijih znanstvenika u Velikoj Britaniji, Lord

SSoollllyy ZZuucckkeerrmmaann, u vezi s ovim pitanjima vr{io je dugogodi{nja istraìvanja (oso-

bito je na istraìvanju Australopithecusa potro{io 15 godina). Nakon svega, iako i

sam evolucionista, Zuckerman je do{ao do zaklju~ka da, u biti, ne postoji poro-

di~no stablo koje se proteè od majmunolikih ìvih bi}a do ~ovjeka.

Zuckerman je tako|er sa~inio jednu interesantnu “nau~nu skalu”. On je formi-

rao jedan spektar znanosti rangiraju}i ih - od onih koje on smatra znanstvenim, do

onih koje smatra neznanstvenim. Prema Zuckermanovom spektru, “najznanstveni-

je”, a to zna~i one koje se zasnivaju na konkretnim podacima, su hemija i fizika.

Poslije njih dolaze biolo{ke, a onda socijalne znanosti. Na samom kraju spektra, u

dijelu koji Zuckerman smatra da je “najneznanstveniji”, je “izvan-osjetilna percep-

cija” - tu spadaju koncepti poput telepatije i {estog ~ula - i, kona~no, koncept

“ljudske evolucije”. Zuckerman ovako obja{njava ovaj kraj svoje skale:

Pomaknuv{i se na kraj ovog spektra, pomakli smo se sa registriranja objek-

tivne istine i stvarnosti u ona polja pretpostavljenih biolo{kih znanosti, poput

Harun Yahya


izvan osjetilne percepcije ili interpretiranja historije fosila ~ovjeka, gdje je

“vjernima” sve mogu}e - i gdje je “revnosni vjernik” ponekad u stanju da

vjeruje u nekoliko opre~nih ~injenica u isto vrijeme.41

Eto, i scenario evolucije ~ovjeka je, tako|er, sa~injen samo od komentara

odre|enih fosila, koje su, s predrasudom, na~inili ljudi koji slijepo vjeruju u teori-

ju evolucije.

JJeeddnnoo mmaatteerriijjaalliissttii~~kkoo uubbjjee||eennjjeeSve ono {to smo dovde iznijeli jasno nam ukazuje na ~injenicu da je teorija

evolucije jedna tvrdnja koja je u o~itoj koliziji sa nau~nim otkri}ima: Darwinova

tvrdnja po pitanju porijekla ìvota je u opre~nosti s naukom, navedeni evolucioni

mehanizmi ne posjeduju evoluiraju}e djelovanje i fosilni zapisi upu}uju na

~injenicu da nisu postojale prijelazne forme, koje su neophodne za realizaciju nave-

dene tvrdnje. U ovom slu~aju, svakako treba odbaciti teoriju evolucije kao ideju

koja je u opre~nosti sa naukom. U historiji je tako|er zabiljeèno da je niz teorija,

poput modela evolucije sa centrom Zemlje, izba~eno sa nau~nog dnevnog reda.

Me|utim, teorija evolucije uporno se drì kao nau~no aktualna i osnovana

teorija. I ne samo to; ~ak se oni koji kritiziraju teoriju nastoje prikazati kao ljudi

koji “napadaju nauku”. Dobro, ali za{to je to tako?...

Nesumnjivo, povod tome je ~injenica da je teorija evolucije za odre|ene kru-

gove ljudi jedno dogmatsko ubje|enje koga se nikada ne}e odre}i. Ovi krugovi su

slijepo vezani za materijalisti~ku filozofiju, a darvinizam prihvataju iz razloga {to

je to jedino materijalisti~ko obja{njenje prirode. [to je dosta interesantno, oni

tako|er sa vremena na vrijeme priznaju ovu ~injenicu. Dobro poznati geneti~ar i

otvoreni evolucionista RRiicchhaarrdd CC.. LLeewwoonnttiinn sa Harvardskog univerziteta na sli-

jede}i na~in priznaje da je on “prije svega materijalista, a onda nau~nik”:

Mi imamo jednu materijalisti~ku vjeru, a to je ‘a priori’ vjera. Ono {to nas pri-

morava da na svijet donosimo materijalisti~ka obja{njenja nisu nau~ne metode

ni principi. Naprotiv, zbog na{e apriorne privrènosti materijalizmu mi mon-

103

tiramo istraìva~ke pojmove i principe koji }e iznijeti neko materijalisti~ko

obja{njenje. A i s obzirom da je materijalizam apsolutan, mi ne moèmo

dozvoliti pojavljivanje nekih stavova koji upu}uju na religiju.42

Ova izjava je sasvim jasno upozorenje da je darvinizam jedna dogma koja se

drì u ìvotu zbog privrènosti materijalisti~koj filozofiji. Ova dogma podrazumi-

jeva da ne postoji ni{ta izvan materije. Upravo iz ovog razloga vjeruje se da je

neìva, nesvjesna materija stvorila ìvot. Milioni razli~itih ìvih vrsta; naprimjer

ptice, ribe, ìrafe, leopardi, insekti, drve}e, cvije}e, kitovi i ~ovjek su se oformili

reakcijama unutar same materije, nastali su dakle unutar neìve materije kao

posljedica padanja ki{e ili udara groma. U stvarnosti je ovo poimanje koje je u

opre~nosti i sa razumom, a i sa naukom. Darvinisti, me|utim, nastavljaju braniti

ovu apsurdnost iz razloga {to ne smiju “dozvoliti pojavljivanje nekih stavova koji

upu}uju na religiju”.

A svi oni koji na porijeklo ìvota ne gledaju sa jednom materijalisti~kom pre-

drasudom }e sasvim lahko doku~iti slijede}u nepobitnu ~injenicu: Sve ìvo je djelo

Stvoritelja, koji posjeduje neograni~enu mo} i razum. Taj Stvoritelj je Allah, d`. {.,

Onaj koji je ~itav kosmos ni iz ~ega stvorio, koji ga je na najsav{eniji na~in orga-

nizirao i Onaj koji je sve ìvo stvorio i dao mu oblik.

Harun Yahya

104 Kuran Mucizeleri

””HHvvaalljjeenn nneekkaa ssii”” -- rreekkoo{{ee oonnii -- ““mmii zznnaammoo ssaammoooonnoo ~~eemmuu ssii nnaass TTii ppoouu~~iioo;;TTii ssii SSvveezznnaajjuu}}ii ii MMuuddrrii..””

((AAll--BBaaqqaarraahh,, 3322))

Harun Yahya 105

11 http: //www.jps.net/bygrace/index.html Taken fromBig Bang Refined by Fire by Dr. Hugh Ross, 1998.Reasons To Believe, Pasadena, CA

22 Carolyn Sheets, Robert Gardner, Samuel F. Howe;General Science, Allyn and Bacon Inc. Newton,Massachusetts, 1985, str. 319.-322.

33 http: // muttley.ucdavis.edu/Book/Atmosphere/begin-ner/layers-01.html

44 General Science, Carolyn Sheets, Robert Gardner,Samuel F. Howe; Allyn and Bacon Inc. Newton,Massachusetts, 1985, str. 305.

55 Webster’s New Twentieth Century Dictionary, 2.edition “Isostasy”, New York, str. 975.

66 Carolyn Sheets, Tobert Gardner, Samuel F. Howe;General Science, Allyn and Bacon Inc. Newton,Massachusetts, 1985, str. 305.

77 National Geographic Society, Powers of Nature,Washington D.C., 1978, str. 12.-13.

88 http://www.2think.org/nothingness.html, HenningGenz - Nothingness: The Science of Empty Space,str. 205.

99 Anthes, Richard A., John J. Cahir, Alistair B.Fraser, and Hans A. Panofsky, 1981, TheAtmosphere, 3. edition, Columbus, Charles E. MerrilPublishing Company, str. 268-269; Millers, Albert;and Jack C. Thompson, 1975, Elements ofMeteorology, 2. edition, Columbus, Charles E.Merril Publishing Company, str. 141.

1100 Anthes, Richard A.; John J. Cahir; Alistair B.Fraser; Hans A. Panofsky, 1981, The Atmosphere,str. 269.; Millers, Albert; and Jack C. Thompson,1975, Elements of Meteorology, str. 141.-142.

1111 Davis, Richard A., Jr. 1972, Principles ofOceanography, Don Mills, Ontario, Adison-WesleyPublishing, str. 92.-93.

1122 Elder, Danny; and John Pernetta, 1991, Oceans,London, Mitchell Beazley Publishers, str. 27.

1133 Gross, M. Grant; 1993, Oceanography, a View ofEarth, 6. edition, Englewood Cliffs, Prentice-HallInc., str. 205.

1144 Seeley, Rod R.; Trent D. Stephens; and Philip Tate,1996, Essentials of Anatomy & Physiology, 2. edi-tion, St. Louis, Mosby-Year Book Inc., str. 211;Noback, Charles R.; N. L. Strominger; and R. J.Demarest, 1991, The Human Nervous System.Introduction and Review, 4. edition, Philadelphia,Lea & Febiger, str. 410-411.

1155 Seeley, Rod R.; Trent D. Stephens; and Philip Tate,1996, Essentials of Anatomy & Physiology, 2. edi-tion, St. Louis, Mosby-Year Book Inc., str. 211.

1166 Moore, Keith L., E. Marshall Johnson, T. V. N.Persaud, Gerald C. Goeringer, Abdul-Majeed A.Zindani, and Mustafa A. Ahmed, 1992, HumanDevelopment as Described in the Qur’an andSunnah, Makkah, Commission on Scientific Signsof the Qur’an and Sunnah, str. 36.

1177 Moore, Developing Human, 6. edition, 1998.1188 Williams P., Basic Human Embryology, 3. edition,

1984, str. 64.1199 Rex D. Russel, Design in Infant Nutrition,

http://www. icr.org/pubs/imp-259.htm2200 Warren Treadgold, A History of the Byzantine

State and Society, Stanford University Press, 1997,str. 287.-299.

2211 Ibid.2222 Ismail Yakit, Turk-Islam Kulturunde Ebced Hesabi

Ve Tarih Dusurme, str. 36.2233 Ibid, str. 56.2244 Sidney Fox, Klaus Dos, Molecular Evolution and

Origin of Life, New York, Marcel Dekker, 1977,str. 2.

2255 Alexander I. Oparin, Origin of Life, (1936) NewYork Dover Publications, 1953 (1953), str. 196.

2266 “New Evidence on Evolution of Early Atmosphereand Life”, Bulletin of The AmericanMeteorological Society, vol.63, novembar 1982, str.1328.-1330.)

2277 Stanley Miller, Molecular Evolution of Life:Current Status of the Prebiotic Synthesis of SmallMolecules, 1986, str. 7.)

2288 Jeffrey Bada, Earth, februar 1998, str. 40.)2299 Leslie E. Orgel, The Origin of Life on Earth,

Scientific American, vol. 271, oktobar 1994, str.78.)

3300 Charles Darwin, The Origin of Species: AFacsimile of the First Edition, Harward UniversityPress, 1964, str. 189.

3311 Ibid, str. 184.3322 B. G. Ranganathan, Origins?, Pennsylvania: The

Banner Of Truth Trust, 1988.3333 Charles Darwin, The Origin of Species: A

Facsimile of the First Edition, Harward UniversityPress, 1964, str. 179.

3344 Derek A. Ager, The Nature of the Fossil Record,Proceedings of the British Geological Association,vol.87, 1976, str. 133.

3355 Douglas J. Futuyma, Science on Trial, New York:Pantheon Books, 1983. str. 197

3366 Solly Zuckerman, Beyond The Ivory Tower, NewYork: Toplinger Publications, 1970, str. 75-94;Charles E. Oxnard, The Place of Australopithecinesin Human Evolution: Grounds for Doubt, Nature,vol. 258, str. 389.

3377 J. Rennie, Darwin’s Current Bulldog: Ernst Mayr,Scientific American, decembar 1992

3388 Alan Walker, Science, vol. 207, 1980, str. 1103; A.J. Kelso, Physical Antropology, 1. edition, NewYork: J. B. Lipincott Co., 1970, str. 221; M. D.Leakey, Olduvai Gorge, vol. 3, Cambridge:Cambridge University Press 1971, str. 272.

3399 Time, novembar 19964400 str. J. Gould, Natural History, vol. 85, 1976, str. 30.4411 Solly Zuckerman, Beyond The Ivory Tower, New

York: Toplinger Publications, 1970, str. 19.4422 Richard Lewontin, The Demon-Haunted World, The

New York Review of Books, 9 januar 1997, str. 28.

BBIILLJJEE[[KKEE

nevjerovatni kuran

Documents