nema ađan Čaa: antologija citata

8/14/2019 Nema Aan aa: Antologija citata

1/50


2/50

NEMA AAN AA

Antologija citata


3/50

Nema Aan aa

Antologija citata

PrevodBranislav Kovaevi


4/50

Naslov izvornika

No Ajahn Chah:

Reections Compied and edited bz Dhamma Garden

Srpsko izdanje

Teravada budistiko drutvo Srednji putwww.yu-budizam.com

[email protected]

Copyright za prevod

Branislav Kovaevi 2002

Ova knjiga namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju,

kao dar Dhamme.


5/50

Sadraj

Uvod 7

Roenje i smrt 9

elo 11

Dah 12

Dhamma 13

Srce 16

Prolaznost 19

Kamma 21

Meditacija 23

Ne-ja 3

Mir 32

Patnja 34

Uitelj 38

Razumevanje i mudrost 41

Vrlina 43

Razno 46

Poziv 48

Renik 49


6/50

6

Citati u ovoj knjizi preuzeti su iz sledei zbirki govora Aan aa:

Bodhinyana, A Taste of Freedom, A Still Forest Pool, Samadhi

Bhavana, Seeing the Way, Living Dhamma, Food for the Hearti

Venerable Father. Neki od citata potiu iz privatnih beleki,koje ranije nisu bile tampane.


7/50

7

UVOD

K

ada bi ljudi rekli Aan au (Ajahn Chah) da dokle god ivesvetovnim ivotom ne mogu da vebaju, on bi im uzvratio

pitanjem: Ako bih te ubadao u grudi uarenim gvoem da li bimi rekao da zaista pati, ali sve dok ivi svetovnim ivotom nemoe od toga da pobegne?Aan aov odgovor nije daleko od onoga to je Buda rekao ooveku probodenom strelom, koji nije dozvoljavao nikome da tustrelu iupa sve dok mu ne odgovore na pitanja o poreklu strele,

luka kojim je odapeta i strelca koji ga je pogodio. Pri tome je je-dini problem u tome to e jadnik verovatno pre umreti nego tosazna odgovore na sva ta svoja pitanja.Aan a je tu neodlonost upanja korena patnje, odnosno upor-nog vebanja, u svome uenje neprekidno isticao: patite, pa po-mozite sebi sada! On nije troio mnogo rei o stanjima spokoj-stva, mudrosti ili nibbane. Radije je isticao vanost praktikovanja

stalne svesnosti onoga to se dogaa u telu i umu u sadanjemtrenutku, pri emu uimo kako da sve to uoimo a onda napu-stimo. Meditacija, govorio bi, ne znai da neto treba da zado-bijemo, ve smirenje postignuto putem vebanja; smirenost jeokonanje konuzije.Ova zbirka reeksija grupisana je po temama, dajui uvide o pro-laznosti, vrlini, nepostojanju sopstva i tako dalje. e uvide je do-bro proitati, ali ih je jo bolje u osami razgledati sa svih strana,ne bismo li ih preveli na sopstveni jezik i sopstvenu ivotnu situa-ciju. A onda, ako nam se uine upotrebljivim, i primeniti na svojepostupke, rei i misli poput saveta dobrog prijatelja. Kada to po-


8/50

Nema Aan aa

8

stignemo, odlaemo i te savete i uitelja i ostajemo sami sa so-bom, ba kao u njegovoj opasci: Stalno govorim o stvarima koje

treba razvijati i stvarima koje treba napustiti, ali zapravo nemaniega to bi trebalo razvijati i niega to bi trebalo napustiti.


9/50

9

ROENJE I SMRT

1. Dobra veba jeste da najiskrenije sam sebe upita: Zato samja roen? Postavi sebi ovo pitanje ujutru, u podne i uvee... svaki

dan.

2. Nae roenje i smrt su jedna te ista stvar. Ne moe imati jednobez drugog. Pomalo je smeno videti kako ljudi, kad doe trenu-tak neije smrti, plau i tuguju, a kako su sreni kad se neko rodi.o je obmana. Po meni, ako zaista hoe da plae, to bi boljepristajalo onda kada se neko rodi. ada plai, jer bez roenja nebi bilo ni smrti. Moe li to da razume?

3. ovek bi pomislio kako ljudi mogu da shvate ta znai iveti uneijem stomaku. Koliko je to neudobno! Pogledaj samo kako jeteko jedan jedini dan provesti zatvoren u sobi . Zatvori sva vratai prozore i ve se gui. A kako li je tek iveti u neijem stomaku

devet meseci? Pa ipak, hoe da se ponovo rodi! Zna da tamonee biti prijatno, ali ipak bi da se tamo jo jednom nae, da jo

jednom stavi omu oko vrata.

4. Zato smo se rodili? Rodili smo se zato da se vie nikada po-novo ne rodimo.

5. Kada neko ne razume smrt, ivot mu moe izgledati savimzbunjujue.

6. Buda je upuivao svoga uenika Anandu da uoi prolaznost,da vidi smrt u svakom izdahu. Moramo razumeti smrt, moramo


10/50

Nema Aan aa

10

umreti da bismo iveli. A ta to znai? Umreti znai doi do krajasvih svojih sumnji, svih svojih pitanja i ostati samo sa stvarnou.

Nikada ne moe da umre sutra, moe da umre jedino sada.Moe li? Ako moe, upoznae spokojstvo u kojem vie nemapitanja.

7. Smrt nam je isto toliko blizu kao i na dah.

8. Ako si valjano vebao, nee se uplaiti kada se razboli, niti

biti uznemiren kada neko umre. Kada odlazi u bolnicu na lee-nje razjasni samome sebi da, ako ti bude bolje, to je vrlo dobro,a da je, ako umre, i to takoe dobro. Garantujem ti, kada bi midoktori sada saoptili da imam rak i da u umreti za nekolikomeseci, ja bih i njih opomenuo: Pazite se, jer smrt stie i po vas.Stvar je samo u tome ko odlazi pre a ko kasnije. Lekari niko-

ga nee izleiti od smrti. Jedino je Buda bio takav lekar, pa zatoonda ne bismo uzeli njegov lek!

9. Ako se plai bolesti, ako se plai smrti, onda bi trebalo da raz-misli odakle one dolaze. Pa, odakle dolaze? Nastaju zahvaljujuiroenju. Zato ne tuguj kad neko umire, to je prirodno, a njegovapatnja u ovom ivotu je okonana. Ako ba hoe da bude tu-

an, tuguj kad se neko rodi: O ne, evo ga opet. Dolazi da ponovopati!

10. Onaj koji zna jasno zna da su svi uslovljeni enomeni beztrajne sutine. Zato onaj koji zna ne biva srean ili tuan, jerse ne povodi za promenljivim pojavama. Postati radostan jeste

kao biti roen; postati potiten jeste kao umreti. Poto smo umrli,ponovo se raamo; kad se rodimo, ponovo umiremo. o raanjei umiranje iz trenutka u trenutak jeste beskrajno okretanje tokasamsare.


11/50

11

TELO

11. Kad bi telo moglo da govori, ono bi nam po ceo dan govorilo:Zna, ti nisi moj vlasnik. Zapravo, ono nam to i govori, ali

jezikom Dhamme, a mi nismo u stanju da ga razumemo.

12. Stanja nam ne pripadaju. Ona slede svoj prirodan tok. Mi nemoemo nita da uradimo oko naeg tela. Moemo malo da gaulepamo, uinimo za kratko privlanijim i istijim, kao kad sedevojka namika i pusti duge nokte, ali kada starost pristigne svi

smo u istom amcu. akvo je telo. Ne moemo nikako izbei daono ostari. Ali ono to moemo da poboljamo i ulepamo jesteum.

13. Ako bi nae telo zaista pripadalo nama, ono bi se potinjavalonaim nareenjima. Ako mu kaemo: Nemoj da ostari iliNareujem ti da se ne razboli, da li nas ono poslua? Ne! Ono se

ni ne obazire. Mi samo iznajmljujemo tu kuu, ne posedujemo je.Zapravo, ne postoji nikakvo trajno sopstvo, nita nepromenljivoili vrsto za ta se moemo uhvatiti.


12/50

12

DAH

14. Ima ljudi koji se rode i umru i nijednom ne postanu svesnidaha koji ulazi i izlazi iz njihovog tela. oliko daleko ive sami

od sebe.

15. Vreme je na sadanji dah.

16. Kae da si suvie zauzet da bi meditirao. Ima li vremena dadie? Meditacija je tvoj dah. Kako to da ima vremena da die,

ali ne i da meditira? Disanje je vano za ovekov ivot. Ako uvidida je praktikovanje Dhamme vano za tvoj ivot, tada e ti biti

jasno da su disanje i praktikovanje Dhamme podjednako vani.


13/50

13

DHAMMA

17. ta je Dhamma? A ta nije?

18. Kako nas Dhamma poduava ispravnom nainu ivota? Onanam pokazuje kako da ivimo. I to na najrazliitije naine nastenju, drveu ili pravo pred naim nosom. o je poduavanje, alibez rei. Zato stiaj um, srce, i ui da posmatra. Videe kako seitava Dhamma otkriva sama od sebe, ovde i sada. A u koje drugo

vreme i na kojem drugom mestu bi to moglo da se dogodi?

19. Prvo Dhammu razumeva mislima. Ako pone da je razu-me, poinje i da je praktikuje. A ako je praktikuje, poinje ida je vidi. A ako je vidi i sam postaje Dhamma i osvaja te radostBude.

20. Dhammu treba da pronae u sopstvenom srcu, uviajui

ono to je istinito i ono to nije, ono to je uravnoteeno i onoto nije.

21. Postoji samo jedna prava magija, magija Dhamme. Svaka dru-ga magija je poput trika sa kartama. Odvlai nas od sutine: naegodnosa prema ivotu ljudskog bia, roenju, smrti i slobodi.

22. ta god da radi, naini od toga Dhammu. Ako se ne oseadobro, zaviri unutra, u samoga sebe. Ako zna da to to radi nijedobro, a ipak to ini, onda je to prljanje uma.


14/50

Nema Aan aa

14

23. eko je nai one koji sluaju o Dhammi, pamte Dhammu ipraktikuju je, one koji dosegnu Dhammu i vide je.

24. Ukoliko posedujemo svesnost, sve postaje Dhamma . Kad vi-dimo ivotinje da bee od opasnosti, one su poput nas. One beeod patnje i tre ka srei. One takoe poseduju strah. Boje se zasvoj ivot ba kao i mi. Ako gledamo u skladu sa istinom, vidimoda nema nikakve razlike izmeu ljudskih bia i ivotinja. Svi smomi saputnici na putu raanja, starosti, bolesti i smrti.

25. Bez obzira na vreme i mesto, praktikovanje Dhamme biva za-okrueno na mestu na kojem ne postoji nita. o je mesto preda-

je, praznine, odlaganja tereta. o je kraj.

26. Dhamma nije daleko od nas. Dhamma nema veze sa anelima

na nebu ili sa neim slinim. Ona ima veze sa nama, sa onim toradimo upravo u ovom trenutku. Posmatraj samog sebe. Ponekadpatnja, ponekad udobrnost, ponekad bol... to je Dhamma. Vidi lito? o znati jeste Dhamma; mora da ita svoja iskustva.

27. Buda nas je pozivao da doemo u kontakt sa Dhammom, aliljudi dolaze u kontakt jedino sa reima, knjigama i svetim teksto-

vima. o je kontakt sa neim o Dhammi, a ne kontakt sa pra-vom Dhammom kako ju je poduavao veliki uitelj. Kako ljudimogu rei da vebaju ispravno i valjano ako ine samo to. Oni suzalutali.

28. Kada slua Dhammu mora otvoriti svoje srce i usredsrediti

se. Ne pokuavaj da akumulira ono to si uo ili da se upinje dato to si uo memorie. Pusti jednostavno da Dhamma, otkriva-jui se, utie u tvoje srce, ostani neprekidno otvoren za taj tok usadanjem trenutku. Ono to je spremno da bude zadrano osta-

je, to se dogaa samo od sebe, ne na osnovu tvoje odluke.


15/50

1

29. Kada govori o Dhammi ne sme sebe da sili. o treba da seodvija samo od sebe, da tee spontano, poev od sadanjeg tre-

nutka i okolnosti. Ljudi imaju razliite nivoe prijemivosti i kadasi na njihom nivou onda Dhamma potekne, to se jednostavnodogodi. Buda je imao sposobnost da pronikne u temperamen-te ljudi i sposobnosti primanja. On je koristio upravo taj metodspontanog poduavanja. Nije on posedovao bilo kakvu naroitu,nadljudsku mo poduavanja, ve je pre bio osetljiv za duhovnepotrebe ljudi koji su mu dolazili i u skladu sa tim potrebama ih

je i poduavao.

Dhamma


16/50

16

SRCE I UM

30. Samo je jedna knjiga vredna itanja: vlastito srce.

31. Buda nas je uio da sve to tokom prakse um ini uznemirenimdobro doe. Neistoe su uznemirene. Nije um uznemiren!Mi ne znamo ta su na um i nae neistoe. I zato smo uveknezadovoljni. Na nain ivota nije teak. Ono to je teko je bitinezadovoljen, nepomiren sa takvim ivotom. Nae neistoe suproblem.

32. Ovaj svet je u stanju groznice. I um tumara od svianja donesvianja u skladu sa tom grozniavou sveta. Ako bimo moglinauiti da umirimo um, to bi bila najvea pomo ovome svetu.

33. Ako je tvoj um srean, tada si i ti srean gde god da poe.Kada se mudrost u tebi probudi, videe Istinu gde god da pogleda.

Istina je svuda unaokolo. o je kao kad si nauio da ita, tad moeda ita gde god da si.

34. Ako si alergian na neko mesto, bie alergian na svako mesto.Ali ne izaziva u tebi problem to mesto izvan tebe. problem je tomesto u tebi.

35. Pogledaj sopstveni um. Onaj ko nosi stvari misli da ima testvari, ali onaj ko gleda sa strane vidi samo teinu. Odbaci stvari,izgubi ih, i pronai lakou.


17/50

17

36. Ovaj um je sam po sebi smiren. Iz te smirenosti raaju senapetost i zbunjenost. Ako uvidi tu zbunjenost, tad se smirenost

ponovo raa.

37. Budizam je religija srca. Samo to. Onaj ko praktikuje razvijanjesvoga srca taj praktikuje i budizam.

38. Kada je svetlost priguena nije lako videti staru pauinu u uglusobe. Ali kada svetlo bleti, moe je jasno uoiti i onda ukloniti.

Kada ti um bleti bie u stanju da jasno vidi i neistoe u sebi i daih ukloni.

39. Jaanje uma ne postie se njegovim kretanje tamo-amo,kao to je to sluaj sa telom, ve zaustavljanjem uma, njegovimstiavanjem.

40. Zbog toga to ljudi ne vide sebe, oni mogu da uine razna loadela. Oni ne gledaju u svoj um. Kad hoe neto da urade to ne

valja, prvo se osvru: Hoe li me videti moja majka? Hoe li mevideti moj mu? Hoe li me videti moja deca? Samo da me nevidi moja ena.

Ako nema nikoga u blizini, onda kreu napred i urade to. o jesamopovreivanje. Kau da ih niko ne gleda i brzo uine ono tone bi trebalo. A ta je sa njima samima? Nisu li i oni neko ko ihposmatra?

41. Da bi sluao Uenje koristi svoje srce, a ne svoje ui.

42. Ima onih koji se bore sa svojim neistoama i pobeuju ih.o se zove unutranjom borbom. Oni koji se bore spolja uzimajubombe i puke da bi ubijali. ako oni pobeuju i bivaju pobeeni.Ovaj svet ide putem pobeivanja drugoga. U praktikovanju

Srce i um


18/50

Nema Aan aa

18

Dhamme mi ne moramo da se borimo sa drugim, ve umestotoga treba da pobedimo sopstveni um, strpljivo se odupirui svim

njegovim udima i raspoloenjima.

43. Odakle dolazi kia? Ona dolazi od sve one prljave vode toispari sa zemlje, kao to je mokraa i voda u kojoj si oprao noge.Nije li udesno kako nebo moe da primi svu tu prljavu vodui pretvori je u istu, bistru vodu? I tvoj um moe isto sa tvojimneistoama, samo ako mu dopusti.

44. Buda je govorio da prosuujemo samo o sebi, ali ne i o drugima,ma kako dobri ili loi oni bili. Buda jednostavno ukazuje na put,reima: Istina je ovakva. Pa je li na um takav ili nije?


19/50

19

PROLAZNOST

45. Stanja postoje kroz promenu. A to ne moe promeniti.Razmisli, moe li da izdahne a da pre toga ne udahne. Da li bi

ti se to inilo normalnim? Ili, moe li samo da izdie? Mi elimoda stvari budu trajne, ali to ne moe biti. o je nemogue.

46. Ako zna da su sve stvari prolazne, celokupno tvoje razmiljanjee se lagano pojednostaviti i nee biti potrebe da suvie razmilja.Kad god neto nastane ili nestane, sve to e trebati da kae je:

Ah, opet! Samo to.

47. Svaki govor koji ignorie prolaznost nije govor mudraca.

48. Ako zaista jasno vidi prolaznost, videe i ono to jeneprolazno. A neprolazna je injenica da stvari moraju bitiprolazne i da ne mogu biti drugaije. Razume li? Razumevajui

samo toliko malo, moe da razume Budu, moe na pravi nainda mu oda potovanje.

49. Ako tvoj um pokuava da ti kae kako je ve dostigao stupanjsotapanne, otidi i pokloni se sotapanni I on sam e ti rei da jesve prolazno. Ako sretne sakadagamija, stani i pokloni mu se.Kada te vidi, jednostavno e rei: Nita nije veno! Ako je ublizini anagami, idi i pokloni mu se. Rei e ti samo jednu stvar:Prolaznost! ak i ako sretne arahanta, stani i pokloni mu se.On e ti rei jo odlunije: Stvari su jo nestalnije! ue reiplemenitih: Sve je prolazno. Ne vezuj se za bilo ta!


20/50


21/50

21

KAMMA

53. Kad oni koji ne razumeju Dhammu postupaju pogreno,osvru se oko sebe da vide da ih sluajno neko ne gleda. Ali nasa

kamma nas uvek posmatra. Mi od tog posmatranja nemamo gdeda umaknemo.

54. Dobro delo donosi dobar rezultat, a lose delo lo. Ne oekujda bogovi rade posao za tebe, da te tite aneli i boanstva za-titnici, da ti sreu donose povoljni dani. e stvari su obmana.Ne veruj u njih. Ako veruje u njih, patie. Stalno e iekivatipovoljan dan, povoljan mesec, povoljnu godinu, anele i boan-stva. Na taj nain samo pati. Pogledaj sopstvene postupke i rei,sopstvenu kammu. inei dobro nasleuje dobrotu, inei zlonasleuje zlo.

55. Kroz ispravnu praksu daje priliku staroj kammi da se potro-

i. Znajui kako stvari dolaze i prolaze moe samo biti svestan idopustiti im da odu svojim putem. o je kao da ima dva drveta:ako jedno ubri i zaliva, a o drugome uopste ne brines, nemasumnje koje e bujati, a koje e se osusiti.

56. Neki od vas preli ste hiljade kilometara, doli ste iz Evrope iAmerike i drugih dalekih mesta, da biste sluali Dhammu ovde u

Nong Pah Pong manastiru. Zanimljivo je pomisliti kako ste pu-tovali izdaleka, uprkos mnogim potekoama, da biste stigli baovde. A onda pogledamo neke ljude koji ive sasvim blizu ovogamanastira, a tek treba da prou njegova vrata. o te podstakne da

jos vie ceni svoju dobru kammu, zar ne?


22/50

Nema Aan aa

22

57. Kad uradi nesto loe ne postoji nijedno mesto na kojem mo-e da se sakrijes. ak i ako te drugi ne vide, vidi sam sebe. ak i

ako se sakrije u duboku rupu, ipak e sebe pronai tamo. Nemanaina da poini nesto loe i izvue se. Na isti nain, zato ne bi

video sopstvenu istotu? Zaista, ti sve vidi - smirenost, uznemi-renost, oslobaanje, vezanost, sve vidi sam za sebe.


23/50

23

MEDITACIJA

58. Ako si reio da eka kako bi sreo budueg Budu, tada nemojvebati. Nadaj se da e dovoljno dugo poiveti da ga doeka.

59. uo sam kako ljudi kau: Ah, ova godina mi je bila loa.Zaista? Da, bio sam cele godine bolestan. Uopte nisam mogaoda vebam. Hm! Ako ne vebaju onda kada im se smrt pribliava,kad e onda uopte vebati? Ako se dobro oseaju, mislite li daonda vebaju? Ne. Jednostavno se izgube u srei. Ako pate, ni

onda ne vebaju. I u tome se izgube. Zaista ne znam kad ljudimisle da e imati vremena da vebaju.

60. Ja sam ve izloio dnevni raspored i pravila ivota u manastiru.Nemoj kriti postojea pravila. Onaj ko to ini nije ovde doao saozbiljnom namerom da veba. I emu se onda takva osoba moenadati da e videti? ak i ako spava pored mene svaki dan nee

me videti. ak i ako spava pored Bude, on nee videti Budu akone veba.

61. Nemoj misliti da je samo sedenje sklopljenih oiju vebanje.Ako tako misli, onda brzo promeni to svoje miljenje. Postojanapraksa je puna svesnosti u svakom poloaju, bilo da sedi, hoda,stoji ili lei. Nikada ne prekida meditaciju, samo menjapoloaje tela. Ako na taj naim promatra stvari, stii e dosmirenja. U svakom trenutku imae neprekidno praksu uz sebe.Imae postojanu panju uz sebe.


24/50

Nema Aan aa

24

62. Sve dok ne stignem do potpunog prosvetljenja neu ustati saovoga mesta, ak i ako se krv sasui u mojim venama. itajui

ovo u knjigama moda e pomisliti na Budu i njegovu odluku.Ali gubi iz vida da su za sada tvoja kola mala. Budina kola bila suzaista velika. On je to zaista bio u stanju da ponese sve odjednom.A kako da ti to uini sa svojim malim kolima? o je sasvim drugapria.

63. Svuda sam proao tragajui za mestom za meditaciju. Nisam

shvatao da je ono ve tu, u mome srcu. Sva meditacija je ba tu, umeni. Roenje, starost, bolest i smrt su takoe u meni. Lutao samsvuda sve dok ve nisam skoro pao mrtav od iscrpljenosti. ektada, kada sam se zaustavio, pronaao sam ono to sam traio...u sebi.

64. Ne meditiramo da bismo ugledali nebesa, ve da bismookonali patnju.

65. Ne vezuj se za vizije i svetlost koja se moda javi tokommeditacije, ne ushiuj se i ne razoaraj se s njihovim nastankomi nestankom. ta ima tako zanimljivo u vezi sa svetlom. I mojabaterijska lampa moe da je stvori. Ali ona nam ne moe pomoi

da se otarasimo patnje.

66. Slep si i gluv bez meditacije. Dhammu nije lako videti. Morameditirati da bi video ono to do sada nisi video. Mora prvouiti. Limun je kiseo jedino ako ga zagrize.

67. Dok sedi i meditira, za svaku misao koja se pojavi samo reci:o me se ne tie!

68. I kad smo lenji trebalo bi da vebamo, a ne samo kad smopuni energije ili u dobrom raspoloenju. o je vebanje u skladu


25/50

2

sa Budinim uenjem. Ako je po nama, vebali bismo samo kadse dobro oseamo. Ali kako na taj nain moemo stii bilo kuda?

Kada emo prei bujicu neistoa ako vebamo samo kad nam seprohte?

69. ta god da radimo, trebalo bi da posmatramo sebe. Samoitanjem knjiga ne stie se daleko. Dani prolaze, a mi ne posmatramosebe. Znanje o praksi stie se samo praktikovanjem.

70. Naravno, postoje desetine meditativnih tehnika, ali sve sesvodi na jedno ne vezuj se, pusti da stvari idu svojim prirodnimtokom. Iskorai ovamo gde je hlad, iskorai iz bitke. Zato da nepokua?

71. Puko razmiljanje o praksi nalik je hvatanju senke, pri emu

promaujemo sutinu.

72. Kad je iza mene bilo samo nekoliko godina prakse, jo uveknisam mogao da verujem samome sebi. Ali kada se moje iskustvoumnogostruilo, nauio sam da verujem sopstvenom srcu. Kadimate takvo duboko razumevanje, ta god treba da se dogodi, ustanju ste da mu dozvolite da se dogodi, tako da sve jednostavno

dolazi i prolazi. Stii ete do take na kojoj vae srce govorisamome sebi ta da ini.

73. U praktikovanju meditacije zapravo je gore biti zarobljensmirenou nego uznemirenou, jer e kad-tad poeleti dapobegnete od uznemirenosti, dok ti jako prija da ostane u

stanju smirenosti i ne pomeri se dalje ni pedalj. Kada se stanjeblaenstva javi tokom meditacije, ne vezuj se za njega.

74. Meditacija se tie samo uma i njegovih oseanja. o nije netoza im treba da juri ili da se bori. Disanje se nastavlja dok radi.

Meditacija


26/50

Nema Aan aa

26

Priroda se sama brine za prirodne procese. Sve to treba je dapokua da bude svestan, da se okrene ka sebi i jasno vidi ta je

unutra. o je meditacija.

75. Kad ne vebamo ispravno, to znai da smo nepaljivi. Bitinepaljiv je isto to i biti mrtav. Zapitaj se hoe li imati vremena za

vebanje kad umre. Neprekidno sebi postavljaj pitanje: Kad u jaumreti? Ako razmilja na taj nain, tvoj um bie budan svakogtrenutka, kad god postane nepaljiv i to osvesti, automatski e

se javiti sabranost. Javie se mudrost jasnog sagledavanja stvarionakvima kakve one jesu. Sabranost straari nad umom, tako daon uvek zna kad se jave oseaji, danju i nou. Posedovati sabranostznai biti staloen. Biti staloen znai biti paljiv. Ako si paljiv, toznai da veba ispravno.

76. Osnova nae prakse jeste, prvo, da budemo poteni i iskreni;drugo, da zaziremo od injenja loih stvari, i tree, da budemoponizni u svome srcu, da se drimo postrani i da smo i malimzadovoljni. Ako smo zadovoljni malim u pogledu govora isvega ostalog, tada emo videti sebe, panju nam nee odvuineto drugo. Um e nam imati osnovu u vrlini, koncentraciji imudrosti.

77. U poetku uri kad ide napred. uri da se vraa i uri dase zaustavi. Nastavlja da veba na taj nain dok ne stigne dotake kad ti se nii da praksa nije ii napred, niti vraati se, a nizaustavljati se! Gotovo je. Nema zaustavljanja, nema napredovanja,nema vraanja. Gotovo je. Upravo na toj taki shvata da zapravo

niega nema.

78. Zapamti da ti meditira ne da bi dobio bilo ta, ve da bi seoslobodio stvari. Mi to inimo ne sa eljom, ve sa naputanjem.Ako eli bilo ta, to nee pronai.


27/50

27

79. Sutina puta je sasvim jednostavna. Nisu potrebne neka velikaobjanjavanja. Napusti ljubav i mrnju i pusti da se stvari odvijaju

same od sebe. o je sve to ja vebam.

80. Postavljanje pogrenih pitanja pokazuje da si jo uvekzarobljen sumnjom. Razgovor o praksi je u redu. Ako pomaekontemplaciju. Ali samo od tebe zavisi hoe li ugledati Istinu.

81. Vebamo da se nauimo naputanju, a ne da jaamo vezivanje.

Prosvetljenje dolazi kad prestane da eli bilo ta.

82. Ako ima vremena da bude sabran, tada ima vremena dameditira.

83. Nedavno me je neko upitao: Ako se dok meditiramo

pojavljuju u umu razne stvari, treba li da ih istraujemo ili ihsamo registrujemo kako nastaju i nestaju? Ako vidi nekogakoga ne poznaje kako prolazi, moe se upitati: Ko je to? Kudase zaputio? ta namerava? Ali ako znamo tu osobu, onda jedovoljno samo primetiti da ona prolazi.

84. elja tokom prakse moe biti i prijatelj i neprijatelj. Kao

prijatelj, ona nas navodi da vebamo, da razumemo, da okonamopatnju. Ali ako stalno eli neto to jo nije nastalo, ako eli dasu stvari drugaije nego to jesu, to samo stvara patnju i tada eljamoe biti dumanin. Na kraju, moramo da nauimo da napustimosve svoje elje, ak i elju za prosvetljenjem. Samo tada moemobiti slobodni.

85. Neko je jednom pitao Aan aa o tome kako on poduavameditaciji. Koristite li metod svakodnevnih intervjua da bisteispitali stanje uma svoga uenika?

Meditacija


28/50

Nema Aan aa

28

Aan a je odgovorio: Ja ovde poduavam uenike da samiispituju stanja svog uma. Da sami sebe intervjuiu. Moda je

monah ljut danas ili u umu ima neku elju. Ja to ne znam, ve on.On ne mora o tome da pita mene, zar ne?

86. Na ivot je skup elemenata. Koristimo konvencije da bismoopisali stvari, ali se pri tome vezujemo za konvencije i uzimamoih kao neto stvarno. Na primer, ljudi i stvari imaju svoja imena.Moemo se vratiti na poetak, kad jo imena nisu bila data, i

mukarce nazivati enama, a ene mukarcima u emu bi bilarazlika? Ali sada se vezujemo za imena i pojmove, tako da imamorat izmeu polova, kao i razne druge ratove. Meditacija slui daprozremo sve to i tek tada moemo dostii stanje neuslovljenosti,tek tada moemo biti u miru, a ne u ratu.

87. Neki ljudi postaju monasi iz vere, ali kasnije pogaze uenjeBude. Misle da znaju bolje i odbijaju da vebaju na pravi nain.Zaista, danas je malo onih koji stvarno vebaju.

88. eorija i praksa prva zna ime lekovite biljke, a druga kreeda je pronae i upotrebi.

89. Buka svia ti se cvrkut ptica, ali ne i buka kola. Plai se ljudii buke, voli da ivi sam u umi. Napusti buku i postaraj se zabebu. Beba je tvoja praksa.

90. Skoro zareeni monah upitao je Aan aa kakav je njegovsavet onima koji su tek poeli da meditiraju. Isti kao i onima koji

to rade ve dugo, odgovorio je. A to je? Samo nastavi, ree on.

91. Ljudi kau da je Budino uenje ispravno, ali da ga je nemoguepraktikovati unutar drutva. Kau: Mlad sam, pa nemam prilikeda vebam, ali kada ostarim, tada u vebati. Da li bi isto rekao:


29/50

29

Mlad sam, pa nemam vremena da jedem, ali kada ostarim, tadau jesti? Ako bih te ubadao usijanim gvoem, da li bi rekao:

Zaista patim, to je istina, ali poto ivim u ovom drutvu, nemogu od toga da pobegnem?

92. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno ine sutinu Budineprakse. Vrlina odrava telo i govor neukaljanim. A telo jesedite uma. ako praksa ima put vrline, put koncentracije i putmudrosti. Ona je nalik tapu zaseenom na tri mesta, ali to je jo

uvek jedan komad. Ako hoemo da odbacimo telo i govor, nemoemo. Moramo da vebamo sa telom i umom. Zapravo, vrlina,koncentracija i mudrost jesu jedno harmonino jedinstvo.

Meditacija


30/50

30

NE-JA

93. Jedan starija ena iz oblinje oblasti dola je jednom nahodoae u Vat Pa Pong. Rekla je Ajahn au da moe da ostane

samo nakratko, jer mora da se vrati i pazi na svoju unuad. Ipoto je bila u godinama, zamolila ga je da joj odri jedan govoro Dhammi. I Aan a joj odgovori otrim tonom: Sluaj! Nemaovde nikog, samo ono to jeste! Nema vlasnika, nikoga ko je star,ko je mlad, ko je dobar ili rav, slab ili jak. Samo ono to jeste, ato su sve samo prirodni elementi koji idu svojim putem; sve je

prazno. Niko se ne raa i niko ne umire! Oni koji govore o roenjui smrti govore jezikom neznalica. U jeziku srca, Dhamme, nematakvih stvari kao to su roenje i smrt.

94. Pravi temelj uenje jeste videte ja kao prazno. No ljudipoinju da prouavaju Dhammu kako bi ojaali svoje ja, pazato ne ele da doivljavaju patnju ili potekoe. ele da sve bude

prijatno. ele da prevaziu patnju, ali ako jo uvek postoji ja,kako je to mogue?

95. Kad jednom razume, onda je sve tako lako. ako jejednostavno i neposredno. Kad se pojave prijatne stvari, razumida su one prazne. Kad se pojave neprijatne stvari, uvidi da onene pripadaju tebi. One prolaze. Ne odnosi se prema njima kaoda su one deo tebe, niti ih smatraj svojim posedom... Misli da jeono drvo papaje tvoje, pa zato onda i tebe ne boli kada ga seku?Ako to moe da razume, tada mir stie ravnoteu. A kada umpostaje uravnoteen, onda je to pravi put, pravo uenje Budino,uenje koje vodi do oslobaanja.


31/50

31

96. Ljudi ne prouavaju ono to je izvan dobra i zla. A to bi trebaloda naue. Biu ovakav; biu onakav, tako govore. Ali nikada ne

kau: Neu biti bilo ta, jer zapravo ne postoji nikakvo ja. ooni ne ue.

97. Kada jednom razume ne-ja, tada je teret ivota skinut.ivee u miru sa ovim svetom. Kada vidimo iza sebe, tada se

vie ne vezujemo za sreu i tada smo u stanju da budemo istinskisreni. Naui da stvari naputa bez borbe, jednom ve da ih

napusti, da bude samo ono to jesi - bez posezanja za bilo im,bez vezivanja.

98. Sva tela sainjena su od etiri elementa: zemlje, vode, vetrai vatre. Kad se oni udrue i ormiraju telo, kaemo da je tomukarac ili ena, dajemo im ime i tako dalje, to nam olakava

da se meusobno identifkujemo. Ali u stvarnosti nikoga nema samo zemlja, voda, vetar i vatra. Ne uzbuuj se i ne zaslepljujtime. Ako pomno zagleda, nikoga tu nai nee.

Ne-ja


32/50

32

MIR

99. Kako izgleda smirenje? A kako izgleda uznemirenost? Dakle, smirenje je kraj

uznemirenosti.

100. Mir treba pronai u sebi, na onom istom mestu na kojemse nalaze i uznemirenost i patnja. On se ne pronalazi u umi ilina vrhu planine, niti nam ga poklanja uitelj. Kada doivljavapatnju, tada ima ansu i da pronae slobodu od patnje. Beati

od patnje znai zapravo trati joj u zagrljaj.

101. Ako napusti malo, imae malo mira. Ako napusti mnogo,imae mnogo mira. Ako napusti potpuno, imae potpuni mir.

102. Zapravo, nema niega posebnog u vezi sa ljudskim biima.ta god da smo, to je samo na planu pojavnosti. Meutim, ako

odemo iza pojavnog i vidimo istinu, uvideemo da nema niegsem univerzalnih karakteristika svega postojeeg roenje napoetku, promena u sredini, nestanak na kraju. o je sve to

jeste. Ako uvidimo da su sva bia takva, tada nas ne mui nijedanproblem. Ako to razumemo, imaemo spokojstvo i mir.

103. Upoznaj ta je dobro a ta je loe, bilo da putuje ili ivi najednom mestu. Ne moe pronai mir u peini ili na planini. Moeotii na isto ono mesto na kojem je Buda dosegao prosvetljenje ada se ni za korak ne priblii Istini.


33/50

33

104. Gledajui oko sebe, ti uporeuje i traga za razlikama. Nataj nain sreu pronai nee. Niti e nai mir provodei vreme u

traganju za savrenom osobom ili savrenim uiteljem. Buda nasje poduavao da gledamo Dhammu, istinu, a ne druge ljude.

105. Svako moe da napravi kuu od drveta i cigala, ali Buda nasje uio da ta vrsta doma nije na pravi dom. o je dom za ovaj sveti on sledi puteve ovoga sveta. Ali na pravi dom je na unutranjimir.

106. U ovoj umi je mirno, zato onda tako nije i u tebi? Neisputa stvari koje izazivaju zbrku u tebi. Posluaj cvrkut pticai opusti se. Ako razume prirodu, razumee i Dhammu. Akorazume Dhammu, razumee i prirodu.

107. raganje za mirom je nalik traganju za kornjaom sabrkovima. Nee biti u stanju da je nae. Ali kada ti je srcespremno, mir e te sam potraiti.

108. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno ine Put. Ali taj Putjo nije pravo uenje, ne ono to je uitelj zapravo eleo, ve samoPut koji e te tamo odvesti. Na primer, recimo da putuje putem

od Bangkoka do Vat Pa Ponga (manastir u kojem je iveo Aana); taj put je neophodan za tvoje putovanje, ali ti traga za VatPa Pongom, za manastirom, a ne za putem Na isti nain moemorei da su vrlina, koncentracija i mudrost izvan Budine istine,ali jesu put koji vodi do te istine. Kada si razvio ta tri aktora,nagrada ti je udesan mir.

Mir


34/50

34

PATNJA

109. Dve su vrste patnje: patnja koja vodi ka jo vie patnje ipatnja koja vodi do kraja patnje. Prva je bol vezivanja za nestalnazadovoljstva i bol odbojnosti prema neprijatnom, to je neprekidnaborba veine ljudi iz dana u dan. Druga vrsta je patnja koja dolazionda kada dopusti sebi da do kraja oseti neprekidnu promenuiskustva straha i povlaenja. Patnja kao nae iskustvo vodi dounutranje neustraivosti i spokojstva.

110. elimo da se zaputimo lakim putem, ali ako nema patnjenema ni mudrosti. Da bi dozreo za mudrost mora se zaistaslomiti i zaplakati u svojoj praksi barem tri puta.

111. Ne postajemo monasi i monahinje da bismo se dobro hranili,dobro spavali i da bi nam bilo udobno, ve da bismo upoznalipatnju:

kako da je prihvatimo... kako da je se oslobodimo... kako da je ne izazivamo.

Zato ne ini ono to izaziva patnju, kao to je na primer lakomost,inae te ona nee nikada napustiti.

112. Uistinu, srea je prikrivena patnja, ali u tako suptilnom oblikuda je ne prepoznaje. Ako se vee za sreu, to je isto kao da si sevezao za patnju, ali ti to ne shvata. Kada se dri sree, nemogue je da ukloni njoj svojstvenu patnju. One su tako nerazdvojive.Zato nas je Buda poduavao da upoznamo patnju, da je vidimo


35/50

3

kao zlo nerazdvojno od sree, da to dvoje vidimo kao meusobnojednako. Budi oprezan! Kad se javi srea, ne ushiuj se i ne zanosi.

Kada doe patnja, ne oajavaj, ne gubi se u njoj. Uvidi da obeimaju istu vrednost.

113. Kad te stigne patnja, razumi da nema nikoga da je prihvati.Ako misli da je patnja tvoja, da je srea tvoja, nee biti u stanjuda pronae mir.

114. Ljudi koji pate e u skladu sa tim stei i mudrost. Ako nepatimo, tada ni ne razmiljamo. Ako ne razmiljamo, ni mudrostse ne raa. Bez mudrosti, nemamo znanja. Bez znanja nema namni oslobaanja od patnje tako je oduvek. Zato moramo vebatii istrajati u tom vebanju. Kada potom budemo promatrali svetneemo se plaiti kao dotad. Buda se nije prosvetlio negde izvan

ovoga sveta, ve upravo u njemu.

115. Predavanje ulima i samomuenje dva su puta koja je Budaodbacivao. Oni su samo srea i patnja. Zamiljamo da smo sebeoslobodili patnje, ali u stvari nismo. Samo se vezujemo za sreu.Ako se vezujemo za sreu, sigurno emo ponovo patiti. akostvari stoje, ali ljudi misle suprotno.

116. Ljudi pate na jednom mestu, pa zato odlaze negde drugde.Kada se i tamo pojavi patnja, odlaze jo dalje. Misle da su sve daljeod patnje, ali nisu. Patnja ide sa njima. Nose svoju patnju svuda sasobom i ne znajui to. Ako ne znamo za patnju tada ne moemoznati ni uzrok patnje, tada ne moemo znati ni prestanak patnje.ada nema naina da joj umaknemo.

117. Danas uenici imaju mnogo vie znanja nego ranije. Ve suimali sve stvari koje su im potrebne, sve je mnogo dostupnije. Aliu isto vreme imaju i mnogo vie patnje i konuzije nego ranije.Zato?

Patnja


36/50

Nema Aan aa

36

118. Ne budi bodhisatta ; ne budi arahant ; ne budi bilo ta.Ako si bodhisatta, patie; ako si arahant, patie; ako si bilo ta,

patie.

119. I ljubav i mrnja su patnja, i to zbog elje. eleti da netoimamo jeste patnja; eleti da neto nemamo jeste patnja. ak iako dobije ono to eli, to je jo uvek patnja, jer jednom kad toima, nadalje ivi u strahu da ne ostane bez toga. ivi u strahuda to ne izgubi. I kako misli da ivi sreno ako je u tebi strah?

120. Kada si ljut, da li se osea dobro ili loe? Ako se od toga osealoe, zato ga onda ne odbaci? Zato se upinje da ga sauva!Kako moe rei za sebe da si mudar i inteligentan ako se vrstodri takvih stvari? Ponekad um moe navesti itavu porodicu dase svaa ili te naterati da po itavu no plae. A ipak svi mi i dalje

se ljutimo i patimo. Ako uvia patnju ljutnje, odbaci je. Ako jene odbaci, nastavie da izaziva patnju u nedogled, bez predaha.akav je svet nezadovoljavajue egzistencije. Ako znamo kakav je,tada moemo i da reimo problem.

121. Jedna ena elela je da zna kako da se nosi sa ljutnjom.Upitao sam je kad se javi ljutnja, ija je ona. Ree mi da je to

njezina ljutnja. Pa, ako je to zaista njezina ljutnja, tada bi trebaloda je u stanju da joj kae da ode od nje, zar ne? Ali ljutnja nije podnjezinom komandom. Gledanje na ljutnju kao na svoje privatno

vlasnitvo izaziva patnju. Kad bi nam ljutnja zaista pripadala,morala bi i da nas slua. Ako nas ne slua, to znai da se radi opukoj obmani. Ne nasedaj na to. Bilo da je um srean ili tuan, ne

nasedaj na to. o je samo obmana.

122. Ako vidi izvesnost u onome to je neizvesno i nepostojano,tada e sigurno patiti.


37/50

37

123. Buda je uvek tu da nas podui. Sam se u to uveri. Postojisrea i postoji nesrea. Postoji zadovoljstvo i postoji bol. I oni su

uvek tu. Kada razume prirodu zadovoljstva i bola, tada tu vidi iBudu, tu vidi i Dhammu. Buda nije neto odvojeno od toga.

124. Kada ih promatramo zajedno, vidimo da su srea i patnja jedno, ba kao to su to toplina i hladnoa. Vrelina vatre moeda nas sagori. Nijedno nije vee. Isto je sa sreom i patnjom. Uovome svetu svako udi za sreom, a niko za patnjom. Nibbana

ne zna za elju. Postoji samo utihnulost.

Patnja


38/50

38

UITELJ

125. i si sopstveni uitelj. raganje za uiteljem ne moe reititvoje sumnje. Istrauj sebe da bi pronaao istinu unutra, ne spolja.

Sebe upoznati je najvanije.

126. Jedan od mojih uitelja jeo je vrlo brzo. I pri tome jemljackao. A ipak je nama govorio da jedemo polako i sabrano.esto sam ga gledao i nervirao se. Ja sam patio, a ne on! Gledaosam spoljanjost. Kasnije sam nauio; neki ljudi voze vrlo brzo,

ali paljivo; drugi voze sporo i imaju este nezgode. Ne vezuj seza pravila, za ormu. Ako druge posmatra najvie deset postovremena, tvoja praksa je u redu.

127. Uenike je teko pouiti. Neki znaju, ali se ne laaju vebanja.Neki ne znaju ali se ni ne trude da saznaju. Ne znam sa njima ta daradim. Zato ljudi imaju takve umove? Nije dobro biti neznalica,

ali ak i kad se njima obraam oni me jo uvek ne sluaju. Ljudisu prepuni sumnji u svojoj praksi. Stalno neto sumnjaju. Htelibi da stignu do nibbane, ali ne bi da krenu stazom. Ne razumemto. Kad im kaem da meditiraju, plae se, a ako se ne plae, onda

jednostavno zaspeju. Uglavnom vole da rade one stvari kojima ihne pouavam. o je muka svakog uitelja.

128. Kad bismo istinu Budinog uenja mogli tako lako da vidimo,ne bi nam trebalo toliko mnogo uitelja. Kada razumemo uenje,

jednostavno inimo ono to se od nas trai. Ali ono zbog ega je ljude tako teko poduavati je to to ne prihvataju uenje i


39/50

39

raspravljaju se s uiteljima oko uenja. Kad su sa uiteljem oi uoi, oni su malo bolji, ali iza njegovih lea sasvim se razbakare.

Ljude je zaista teko pouiti.

129. Ja ne savetujem svoje uenike da ive i vebaju bez panje.Ali oni to ine kada mene nema u blizini. Kad policajca nema ublizini. ad se lopovi sami pokau. Kad ih pitate ima li lopovaunaokolo, naravno da uglas tvrde da nema, da nikada nisunijednog videli. Ali im policajac zamakne za oak, evo ih opet.

ako je bilo ak i u Budino vreme. Zato samo sebe posmatraj i nelupaj glavu oko toga to drugi ine.

130. Pravi uitelji govore samo o tekoj praksi odustajanja ilioslobaanja od sopstva. ta god da se dogodi, ne naputaj uitelja.Neka te vodi, jer tako je lako zaboraviti na Put.

131. voje sumnje u uitelja mogu ti biti od pomoi. Uzmi odsvoga uitelja ono to je dobro i budi svestan sopstvene prakse.Mudrost je u tome da sam sebe posmatra i razvija.

132. Ne veruj uitelju na re da je plod sladak i ukusan. Sam gaprobaj i tek tada sve sumnje bie rasprene.

133. Uitelji su ti koji ukazuju na Put. Poto smo uitelja sasluali,samo od nas zavisi hoemo li ili ne krenuti Putem vebajui samisebe i tako stei plod prakse.

134. Ponekad je poduavanje mukotrpan posao. Uitelj je poput

kante za ubre u koju ljudi ubacuju svoje rustracije i probleme. tovie ljudi poduava, sve vei problem sa odlaganjem otpada ima.No, poduavanje je i prekrasan nain da se praktikuje Dhamma.Oni koji poduavaju snae svoju strpljivost i razumevanje.

Uitelj


40/50

Nema Aan aa

40

135. Uitelj zapravo ne moe da rei nae probleme. On je samoizvor istraivanja Puta. On ga ne moe prei umesto nas. Zapravo,

to to on govori nije ni vredno sluanja. Buda nikada nije hvalioverovanje u nekog drugog. Moramo verovati u sami sebe. Jeste, toje teko, ali tako stvari stoje. Gledamo oko sebe i nikada zapravone vidimo. Moramo odluiti da zaista vebamo. Sumnja ne nestajezapitkivanjem drugih, ve samo naom neprekidnom praksom.


41/50

41

RAZUMEVANJE I MUDROST

136. Niko i nita te ne moe osloboditi. o je u stanju jedino tvojerazumevanje.

137. I ludak i arahant se smee, ali arahant zna zato to ini, aludak ne zna.

138. Mudra osoba posmatra druge, ali posmatra sa mudrou, nesa neznanjem. Ako posmatra s mudrou, moe mnogo nauiti.

Ali ako posmatra sa neznanjem, pronalazi samo tue mane.

139. Pravi problem sa ljudima danas je da oni znaju, ali ipak nitane ine.

140. Prouavanje tekstova nije vano. Naravno, knjige o Dhammisu tane, ali nisu klju. One ti ne mogu dati pravo razumevanje.

Videti re ljutnja odtampanu nije isto to i osetiti ljutnju. Samokada neto sam oseti moe na osnovu toga stei poverenje.

141. Ako stvari vidi kroz pravi uvid, tada u tvom odnosu premanjima nema vezanosti. One dolaze prijatne ili neprijatne vidi ih i nema vezivanja. Dolaze i prolaze. ak i ako najgora

vrsta neistoa naie, kao to su pohlepa ili bes, ima dovoljnomudrosti da uvidi da je njihova prava priroda prolaznost i takoim dopusti da postepeno izblede. Meutim, ako deluje podnjihovim uticajem, privlaei ih ili odgurujui od sebe, to nijemudrost. ime samo sebi stvara novu patnju.


42/50

Nema Aan aa

42

142. Kada znamo istinu, postajemo ljudi koji ne moraju mnogo damisle, postajemo ljudi sa mudrou. Ako ne znamo, imamo vie

razmiljanja nego mudrosti ili uopte nemamo mudrosti. Mnogorazmiljanja, bez mudrosti, predstavlja stanje velike patnje.

143. Danas ljudi ne tragaju za istinom. Ljudi prouavaju neto jednostavno zato da bi zaradili za ivot, prehranili porodicu ilisebe zbrinuli, to je sve. Biti obrazovan za njih je daleko vanijenego biti mudar.


43/50

43

VRLINA

144. Dobro pazi da potuje naa pravila morala. Vrlina je oseajstida. Ono u ta sumnjamo ne bi trebalo da inimo ili govorimo.

o je vrlina. istota je biti izvan svih sumnji.

145. Ima dva nivoa prakse. Prvi nivo ini temelj, a to je razvijanje vrline, pravila morala, kako bismo uneli sreu i sklad meuljude. Drugi nivo je praktikovanje Dhamme, s jedinim ciljemoslobaanja srca (uma). o oslobaanje izvor je mudrosti isaoseanja, to je pravi razlog Budinog uenja. Razumevanje ovadva nivoa osnova je istinske prakse.

146. Vrlina je osnova harmoninog sveta u kojem ljudi moguiveti kao istinska ljudska bia, a ne kao ivotinje. Razvijanje

vrline je u sreditu nae prakse. Dri se pravila. Neguj saoseanjei potovanje za sve ivo. Budi paljiv u svojim postupcima i

govoru. Koristi vrlinu da svoj ivot uini jednostavnm i istim.Sa vrlinom kao osnovom svega to ini, um e ti postati blag, isti smiren. U takvom okruenju meditacija lako napreduje.

147. Staraj se o svojoj vrlini kao to se vrtlar stara o svojim biljkama.Ne vezuj se ni za veliko ni za malo. Vano ili nevano. Neki ljuditragaju za preicama. Kau: Pusti koncentraciju, idemo pravo

na uvid; zaboravi vrlinu, krenuemo od koncentracije. oliko jemnogo opravdanja za nae vezanosti.

148. Ako uini neto dobro i ispolji vrlinu, sauvaj to u svomumu. u je najbolje mesto gde bi se to mogao zadrati.


44/50

Nema Aan aa

44

149. Ispravan napor i vrlina nisu u vezi sa onim to ti ini spolja,ve sa neprekidnom unutranjom svesnou i uzdranou. ako,

ako je neto dato sa dobrim namerama, moe doneti sreu i tebii drugima. Ali vrlina mora biti osnova velikodunosti da bi ovabila ista.

150. Buda nas je uio da se uzdrimo od onoga to je loe i daproistimo svoje srce. Naa je praksa, otuda, da se oslobodimoonoga to je bezvredno i zadrimo ono to je vredno. Ima li jo

uvek bilo ta loe i tetno u svome srcu? Naravno! Pa zato onda nepoisti kuu? No, istinska praksa nije samo oslobaati se loegai negovati ono to je dobro. o je samo jedan njen deo. Na krajumoramo da odemo iza dobrog i loeg. Na kraju je sloboda kojaukljuuje sve, pa i bezeljnost iz koje ljubav i mudrost prirodnoizviru.

151. Moramo poeti upravo odavde gde smo sada, direktnoi jednostavno. Kada su prva dva koraka, vrlina i ispravnorazumevanje, razvijeni, tada e se prirodno javiti trei korakiskorenjivanja neistoa. Kada se javi svetlost vie ne brinemooko toga kako da se oslobodimo tame, niti se pitamo kuda je tatama nestala. Samo znamo da postoji svetlost.

152. Sleenje pravila morala ima tri nivoa. Prvi je preuzeti ihkao pravila vebanja koja nam je dao uitelj. Drugi se javlja kadaih sami preuzmemo i pridravamo ih se. Ali za one na najviemnivou, za prosvetljene, nije neophodno da razmiljaju o pravilima,o dobrom i loem. Njihova istinska vrlina dolazi iz mudrosti uvida

etiri plemenite istine u sopstvenom srcu i deluje u skladu sa timrazumevanjem.

153. Neki se monasi razmonauju da bi otili na ront na kojemmeci fjuu oko njih svaki dan. ako im je drae. Zaista ele da


45/50

4

odu. Opasnost ih svuda okruuje, a ipak su spremni da idu. Kakoto da ne uviaju opasnost? Spremni su da umru od metka, ali

niko ne voli da umre negujui vrlinu. o je zapanjujue, zar ne?

Vrlina


46/50

46

RAZNO

155. Ako ti neko da lepu, debelu bananu, slatku i mirisnu, aliotrovnu, hoe li je pojesti? Veina ljudi hoe. Znaju da je eljaotrovna, ali oni ipak jedu, i pored svega.

156. Uvidi neistoe u sebi; dobro ih upoznaj kao to zna ta jekobrin otrov. Nee hvatati rukama kobru, jer zna da da te moeubiti. Uvidi tetu od loih stvari i korist od stvari korisnih.

157. Uvek smo nezadovoljni. Kad je voe slatko, voleli bismo daje malo kiselije. Kada je kiselo, alimo to nije malo slae.

158. Kada u depu ima neto to smrdi, gde god da ode pratiete smrad. Ne krivi zbog toga mesto na kojem si.

159. Budizam na Istoku danas je poput velikog drveta, koje moe

izgledati impresivno; ali moe da d samo mali i bezukusan plod.Budizam na Zapadu je poput sadnice koja jo nije u stanju dadonese plod, ali ima potencijal da daje velike, slatke plodove.

160. Ljudi danas previe misle. oliko je stvari koje su iminteresantne, ali nijedna ih ne vodi ka istinskom ispunjenju.

161. Znate da to to alkohol zovete paremom nee ga i zaistanainiti takvim. Ali dobro, kad hoete da pijete alkohol kaite da

je to parem i onda ga pijte, samo napred. Ali onda mora da steludi!


47/50

47

162. Ljudi uvek gledaju oko sebe, druge ljude i stvari. Posmatrajuovu salu, na primer, i kau: Ah, tako je velika! Zapravo, ona

uopte nije velika. Da li vam se ini velikom ili ne zavisi od vaegopaanja. U stvari sala je onolika kolika jeste, ni velika ni mala.Ali ljudi kaskaju za svojim oseanjima sve vreme. ako su zauzetizveranjem unaokolo i brigom da o svemu imaju svoje miljenjeda nemaju vremena da zavire u sebe.

163. Nekima sve postane dosadno, dosta ima je, dignu ruke od

prakse i prepuste se. ini se kao da ne mogu sve vreme na umuda imaju Dhammu. Ali ako im doe i opsuje ih, ah to neenikada zaboraviti. Neki e se toga seati itav svoj ivot i nikadti to nee oprostiti. No, kad je u pitanju Budino uenje, saveti dabudu umereni, obuzdani, da vebaju sa svesnou, zato uvekzaboravljaju te stvari? Zato njih tako ne uzimaju k srcu?

164. Smatrati sebe boljim od drugih nije ispravno. Smatrati sebe jednakima sa drugima nije ispravno. Smatrati da smo manjevredni od drugih nije ispravno. Ako mislimo da smo bolji rastesamoljublje. Ako mislimo da smo jednaki, zaboravljamo daiskaemo potovanje i ljudskost kada za to doe vreme. Ako smouvereni u svoju ineriornost, postajemo deprimirani, mislimo da

smo roeni pod nesrenom zvezdom i tome slino. Jednostavnoodgurni sve to od sebe!

Razno


48/50

48

POZIV

Sve to sam do sada rekao bile su samo rei. Jednostavno, kadljudi dou da me posete, oekuju da im neto kaem. Ali najbolje

je ne priati mnogo o ovim stvarima. Bolje je bez odlaganja poetivebanje. Ja sam poput dobrog prijatelja koji te poziva da poena neko mesto. Ne oklevaj, kreni. Nee zaaliti.


49/50

49

RENIK

Ukoliko nije drugaije naznaeno, rei koje slede su na jeziku pali.

Aan/Ajahn (tajlandski) = uiteljAnagami / Ne-povratnik = trei stupanj na putu ka probuenju,

nibbani.Arahant / sveti ovek = prosvetljeno bie, osloboeno svih ob-

mana, etvrti i poslednji stupanj na putu ka nibbani. Zanjega vie nema preporaanja.

Bodhisatta = U theravadskoj tradiciji, odnosi se na bie predodre-eno da se prosvetli.etiri plemenite istine = Uenje u kojem je Buda izloio istine o

patnji, nastanku, nestanku i putu ka nestanku patnje.Dhamma = Budino uenje; krajnja istinaKamma = nai voljni postupciNibbana = potpuno prosvetljenje, mentalno stanje u kojem su

svaka pohlepa, mrnja i obmanutost potpuno i trajno elimi-nisani.

Plemeniti = Oni koji su postigli jedan od etiri stanja na putu kaprosvetljenju. Sotapanna, sakadagami, anagami i arahantsu plemeniti.

Sakadagami / Jednom-povratnik = drugi stupanj na putu kanibbani.

Samsara = beskrajni krug raanja i umiranja.Sotapanna = Onaj koji je uao u struju, prvi stupanj na putu ka

nibbani.Vat (tajlandski) = manastir, hram.


50/50

Jedan od mojih uitelja jeo je vrlo brzo. I pri tome je mljackao.

A ipak je nama govorio da jedemo polako i sabrano. esto

sam ga gledao i nervirao se. Ja sam patio, a ne on! Gledao sam

spoljanjost. Kasnije sam nauio; neki ljudi voze vrlo brzo, ali

paljivo; drugi voze sporo i imaju este nezgode. Ne vezuj se

za pravila, za ormu. Ako druge posmatra najvie deset posto

vremena, tvoja praksa je u redu.

Uenike je teko pouiti. Neki znaju, ali se ne laaju vebanja.

Neki ne znaju ali se ni ne trude da saznaju. Ne znam sa njima

ta da radim. Zato ljudi imaju takve umove? Nije dobro biti

neznalica, ali ak i kad se njima obraam oni me jo uvek ne

sluaju. Ljudi su prepuni sumnji u svojoj praksi. Stalno netosumnjaju. Hteli bi da stignu do nibbane, ali ne bi da krenu

stazom. Ne razumem to. Kad im kaem da meditiraju, plae

se, a ako se ne plae, onda jednostavno zaspu. Uglavnom vole

da rade one stvari kojima ih ne pouavam. o je muka svakog

uitelja.

nema ađan Čaa: antologija citata

Documents