Šumarski list

Br, 2. u ZAGREBU, 1. veljače 1900, God.XXIV.

Uvrs tb ina oglasa : za 1 stranicu 16 K.; za '/a stranice 8 E.; za Va stranice 5 K. 20 fil.; za 'A stranice 4 K. — Za višekratno uvrštenje primjerena popustbina.

Nekoje šumsko drveće i grmlje iz domaće flore. (Svršetali:].

Bodlak (Rliamniis saxatilis). Razlikuje se od obične pasjakovine ili pasjeg driena onižim

uzrastom, tanjim mladicama i manjim lišćem. Ono je naopako jajoliko do bodkasto, na podini klinasto zauženo, sitno zubčasto-rovašeno, jasno zeleno, 2—3 cm. dugo, 1"5 cm. široko, obično golo, na naličju sa 2—4 para rebaraca. Priperci (Nebenblatter) su linealni, kradi ili toliko dugi kao peteljka.

Cviede je žudkasto-zeleno, pribrano u snopiće; časka ima jajasto-bodkaste križke, latice su sitne, uzke dugoljaste ili i četinjasto zakržljale. Koštunica je krugljasta, crna, ima 2, 3, riedje 4 koštice.

Bodlak naraste 1 m. visoko, kadšto je uzpravljen, sa jako razvedenim, trnovitim granama, kadšto na zemlji povaljen. Grane su mu žuto-sive, grančice tamnije ili zagasito-žute, kratkim dlačicama zarasle. Cvate mjeseca svibnja.

Po K l i n g g r a f f u raste bodlak oko Šestina, Samobora* i Bosiljeva, ali manjka u njegovu, kao i u ostalim herbarima universe. Po S a d l e r u imao bi rasti u primorju oko Kame­njaka, oko Rieke (po Noe-u), ali ga Smithova ne navodi, pa moguće da ga zamieniše sa običnom pasjakovinom, koje ima oko Rieke; u Slavoniji ga ima u šumama oko Cereviča. Lanjske

' Sa ovoga staništa u Sclilosserovu licrbaru pod br. 1768.

— 74 —

smo ga godine našli izpod Kleka kod »Zorinog mira«, gdje je posve patuljast. U Srbiji nije po kamenim brdinama riedak, a ima ga i u Hercegovini, Bosni, Bugarskoj, sjev. Italiji, u Bavarskoj, Austriji, Švicarskoj, i svigje je grm vapnovita tla, koji ponešto nalikuje c r n o m t r n u (Prunus spinosa; Schlehdorn).

Od poznatijih vrsta pasjakovine raste u nas i obična pa-sjakovina, krkavina ili trušlikovina (Rhamnus Frangula; der gemeine Faulbaum), kojega F). Cr. vrsta sa R h . r u p e s t r i s u posebni rod »Frangula«, dočim ga Engler-Prantl medu u rod R h a m n u s , a podrod F r a n g u l a , čega treba da se i mi držimo.

Na krševinama u hrvatskom primorju (kod Bakra na vrhu Klančiui i Grbinu) raste trnoviti R h . i n f e c t o r i u s (Farber-Kjeuzdorn), a uz šumske okrajke R h . c a t h a r t i c u s (Ge-meiner Kreuzdorn)

U familiju Rhamnace&. spada i za naše primorje najzna­čajniji grm d i r a k a ili d r a č a (Paliurus aculeatus) o kojoj bijaše govora u ovome listu drugom prilikom.

Jarebika (Pirus Aucuparia^). Najugjednije je stablo naših planinskih šuma po gotovo

pak onda, kad ga svojim koraljnim plodovima prati planinski zov. Siri se Evropom, Kavkazom, Sibirijom i sjevero-iztočnom

Azijom te poraste kao stablo ili stabalce sa razastrtim, zaga­sitim granama i u početku nešto dlakavim, poslije golim, crveno-zagasitim grančicama. U rodu Pirus jarebika (Vogelbeere, ge­meine Eberesche) znamenita je ne samo radi ljepote, već i toga radi, što je u nje lišde perasto, kao i u našeg oskoruša (S. domestica).

U Gorskom kotaru jarebika nije riedka, jer je ima po svim visokim briegovima i vrhovima, ali i uz šumske okrajke; kao

'• Fl. Oroatiea (p. 410.) uvršonje rod Sorbus u familiju Pomaoeae. Englor i Prantl ođrođiše mu mjesto u familiji Rosaeeae, a svrstaše u rod Pirus (ne Pyrus), a podrod Sorbus. (Pflanzenfamilien, III. Th., 3. Abtli.).

— 75 —

stablo poznamo jii iz kotara čabarskoga, a u Delnicama ima od nje i dvoredica (aleja), svakako ponajljepša u domovini.

Ima je u nas i na Ivančici, Oštrcu, Kleku, Mrsinju, Pli-ševici (Fl. Cr. 416.), a ne manjka Velikoj i Maloj Kapeli te Velebitu, gdje je zovu »smrdljika gorka«. U Slavoniji raste jarebika na Fruškoj gori, na Krndiji oko Našica i na Papuku. Na Ivančici našli smo je i mi, pa i oko Lobora.

U Bugarskoj čini se da je jarebika riedka, jer ju V e l e -n o v s k y navodi samo za Osogovsku planinu i brieg Vitoš, pa je dosta riedka i u Srbiji; u tlercegovini raste oko Trebiaja, na Jastrebici u Bieloj gori, u Crnoj gori je ima u dolini Tare pod Komom.

Jarebika podnosi veliku promjenu temperature, te se u Evropi širi od dolnje Italije do Nordcapa i od Spanije do Urala. U Alpama i na Karpatima uzpinje se 1600—1800 m. visoko, nu na Kavkazu segne visinu od 2090 m. (dr. Radde, 1. c ) . Jarebika raste obično pojedince i sbija se riedko u hrpe. Raste na svakom tlu, ima je medju škarpama i pećinama, u nas u bjelo- i crnogorici, nu najbolje uspieva na rahlom, svježem tlu. Dobro se zakorienjuje, te bude i do 10 m. visoko stablo. Kora je na valjkastom deblu gladka, jasno siva, sjajna. Drvo se odlikuje žuto-zagasitom srčikom i na uzdužnom se prorezu lasti.

List je u jarebike 10 — 20 cm. dug listići, njih 5—7 pari, skoro sjedeći, uzko eliptični, zašiljeni, na podini nešto nejednaki, na licu tamno-, na naličju jasnije zeleni, mladi meko dlakavi ili paučinasto-pusteni. Dalje podine oštro su i dvostruko pilasti, zubci zavrnuti. Pripercisu sitni, bodkastiilijajoliko-bodkasti,često srpoliki, dugo dlakavi skoro padavi, na vanjskom rubu zubčasti.

Jarebika procvate mjeseca svibnja bielim ili žućkasto-bielim u pustenu gronju pribranim cvjetovima, koji mirišu po trime-thjlaminu. Latice su okrugljaste ili naopako jajasto-krugljaste, križke u časke pustene, prašnici vitki, pestići obično trojni. u dnu kudravo dlakavi.

Plodovi su u jarebike žuti, poslije žarko-crveni, kadkad pokriveni maglicom, pristaju osobito tamno-zelenom lišću i čine

— 76 —

eielo stablo milovidnim i onda, kada je lišće popadalo. Na ja-rebike padaju rado drozdovi bravenjaci (Turdus pilaris) i zoblju koštunice, ali je sigurno, da stablo i .razplodjuju. Crvenkaste koštice su uzke, zašiljene, iz kojih porastu za proljetne sjetve Ijepušaste mlade biljcice.

Na plodnom tlu raste jarebika dosta brzo, poslije laganije i završi svoj uzrast, kada bude 10—16 m. visoka. Debla su joj vitka, prilično ravna, jedra, a segne riedko preko 80 godina. Drvo je fino vlaknasto, lašteće, otvrdo težko se kala i daje srednju vrućinu. Rabi kao gorivo, kolarima, stolarima, toka­rima i drvodjelcima. Za učinjanjanje koža bolja je od iste hra-stovine, od plodova pravi se ocat i peče rakija, pupovima i mladicama hrani se rado divljač. Plodovi od »sladke« jarebike (P. Aucuparia var. dulcis) ukuhaju se za kompot; oni su veći više jajoliki i tamnije obojeni. I cviet je u ove odlike obično veći, evietne stabke dulje, crvene, lišće nježnije.

Od bilina-nametnica škodi jarebiki biela imela (Visciim album); gljivice P o d o s p h a e r a O x y a c a n t h a e i M e l a m p -s o r a S o r b i uništuju joj lišće, dočim su joj insekti manje škodljivi. (Wilhelm-Hempel).

Kao šumskomu drvetu nije jarebiki osobita cjena, vriedi više kao hrana za divljač, a na visinama štiti i podpomaže sVojim uzrastom drugo drveće, a kako je žilava, raste i po kr­ševima i takovim mjestima na kojima drugo stablo nebi po raslo, niti onako nepogode vremena podnosilo.

Mukinja (Pirus Aria). Kao što je jarebika ugledna svojim plodovima, tako se mu­

kinja (Mehlbeerbaum, Mehlbeere, Mehlbirn, Weisslaub) odli­kuje svojim lišćem, podavajući kraju, gdje je obična, osobiti čar, po gotovo pak onda, kad joj se lišćem poigrava povjetarce i kao snieg nam bielo naličje iztakne. Toga ju radi zovu u Gorskom kotaru oko Fužine »bjelogrmica« ; oko Severina kar­lovačkoga zabilježili smo ime »makolnica«, dočim ju oko Sa­mobora zovu >mrekunja«, a zove ju naš narod i »mukovnica«.

Mukinja voli krševita i prisojna mjesta, vapnovito tlo, ali raste i po živom vapnencu i obična je u Hrvatskoj.

— 77 —

U Zagrebačkoj gori našli smo mukinju na krševima kod Vidovca (Banova i Komušarova pećina), na Planini kod Cu-čerja. U Zagorju je ima na velikim pećinama kod Lobora, na Bračkovoj pećini kod Lepoglave, na pećinama Ravne gore kod Trakošćana. Kod Samobora raste na Samoborskom briegu, nu na Velikom Oštrcu ima ih na stotine i značajan je grm za ovaj brieg Mukinja ne manjka i našemu Zumberku, a V u k o -t i n o v i ć ju navodi i za Kalničku goru. U Gorskom kotaru obična je mukinja po gorskim lažima i u sitnogorici oko Lica, Fiižine, Delnica, Čabra, gdje je obično grmolika, nu kao visoko i debelo stablo porasla je na planinskim košenicama izmedju Eazdrtoga i Komorskih Moravica. U Primorju našli smo mu­kinju na Velikom Tuhobiću, na Velom Humu, kod Bakra na vrhu Ravno, kod Kukuljanova u Ponikvama.

Mukinja raste i oko Ogulina, a znamenit je prama Pla-škomu brieg Hum kod Sukaca, koji je sav zarasao guštikom u kojem se iztiču velike biele pjege, i iz daleka gledan, pričinja se kao da ga je zaprašio snieg.

I velebitskim krševima ne manjka mukinja; ima je na Badnju, SladovaČi i Sadikovcu kod Oštarija, a bit će je i druguda; za Korenicu u Krbavi bilježi ju K i t a i b e l , a V i ­s i a n i za Velebit u Dalmaciji. U Slavoniji raste oko Požege.

Mukinja se širi briegovima južne i srednje Evrope, Ori-entom, Kavkazom i zapadnom Sibirijom kao grm ili stablo sa uzpravnim, zagasitim granama, koje su kao grančice bielo pustene.

U Bugarskoj mukinja neće biti obična. V e l e n o v s k y (1. c.) navodi briegove Vitoš i Rhodope, Stanimaku, a za var-g r a e c a Sliven i Caušovo. U Hercegovini je ima (po Panto-čeku) na Gljivi kod Trebinja i Bieloj gori, u Crnoj gori oko Vojnića, nu bit će je u ovim zemljama i druguda; u Srbiji čini se, da nije riedka.

Lišće je u mukiuje promienljiva oblika. Obično je ono eliptično ili jajoliko, ali može biti okruglo-jajasto, široko-dugo-Ijasto, široko-jajoliko, kadkada naopako jajasto-okruglo ih na­opako jajoliko, dapače se oblik lista mienja na istoj grani, grančici ili svržici. Na podini je list zakružen ili široko klinast

— 78 —

na brku zaokružen, tupkast, zašiljen ili šiljast. Obodom je list više ili manje uglasto krpast, dvostruko pilast. Mlado je lišde pusteno 8 obih strana, poslije na naličju bielo pusteno sa jasno iztaknutim rebarcima, a na licu jasnije ili tamnije zeleno, la-šteće. Priperci su bodkasti, pusteni i odpadaju rano.

U nas cvate mukinja mjeseca svibnja, kada joj je ruho još uglednije, jer se je zakitila pustenim, bielo-cvatućim i bujnim gronjama. Lapovi su trouglasti ili trouglasto bodkasti, latice krugljaste ili ovalne, pestić s poda gusto pusteno-kudrav, Ja­gode su krugljasto-jajaste, paučinasto pustene, ali i gole, cr-venkasto-narančaste, kiselasto-sladka, opora okusa, nu mogu biti i sladke (var. dulcis), pa se jedu. Ove odlike ima u nas u Gorskom kotaru i drugu da.

Po obliku lista razlikuje dr. B o r b a s ' više odlika od kojih nekoje i u nas rastu. U var. o b t u s i f o l i a je vrh lista za­okružen (Oštre kod Samobora, Kamenjak u Primorju, Silje-vača i Badanj na Velebitu); var. l a n i f e r a u koje je lišće vunasto dlakavo (Klek, Vratnik, Visočica); var. i n t e r m e d i a nalikuje na P . s c a n d i c a , nu lišće joj je veće, široko jajasto ili široko jajasto-krugljasto, već od podine zubčasto. (Na Sa-dikovcu kod velebitskih Oštarija).

Mukinja raste lagano, a doraste u 50, 60 godini i može da živi i 200 godina. Srednja joj je visina 6 — 8 m., ali po­raste na 10, dapače i 12 m. Drvo je fino vlaknasto, žilavo, težko, tvrdo, težko se kala. i daje veliku vrućinu. Rabe ga stolari, tokari, kolari ; od bobulja se pravi ocat i peče rakija; lišćem se hrane koze i ovce.

U sjevernim vapnenim Alpama uzpinje se mukinja 160rt m. visoko. U vrtovima goje se oblikom i bojom lista razne odlike od kojih se po krugljastim hstovima odaje var. g r aee 'a iz Grčke, Sirije i Male Azije.

Od mukinje, brekinje (P. torminalis; Elsbeerbaum) i jare-bike ima stabala, koja da su križanci (bastardi), jer odavaju svojstva jedne ili druge vrste sad više, sad manje.

' Die Poriiion dor Sorlnis Ari;i u „Botun. C'ciitralljhitt. Bnd. XIII. p. 111. i Bnd. XIV., JI. T8." — Oestcrr. liot. Zeitsehr. 1S84., p. 130.

- 79 —

Takav je križanac P . l a t i f o l i a (P. Aria X torminalis; breitblattriger Mehlbeerbaum ili Saubiru) u kojega je ugledno lišće 10 cm. dugo i više od 6 cm, široko, na licu tamno-zeleno, laštede, na naličju rahlo, bielo ili zelenkasto, sivo pusteno, sa svake strane sa sedam do devet urezanih, pilastih, u šiljak iz-tegnutih krpica. Dugoljasti, tupi i zeleni pupovi malone da su goli, žuti ili crveni plodovi jasno su tačkani.

Mukinja široko-lista poraste kao stabalce sa jajolikom krošnjom, pa je ima u dolnjoj Austriji, Štajerskoj, u južnoj i srednjoj Njemačkoj, a u krajevima u kojima rastu i možebitni joj roditelji\

Osobit je križanac od mukinje i jarebike (P. Aria X Au-cuparia; P . lijbrida; Bastard-Eberesche), koje ima u dolnjoj Austriji, Štajerskoj, južnoj Ugarskoj, u južnoj i srednjoj Nje­mačkoj. Voli vapnovito tlo, raste lagano i bude 6—10 m. vi­soko stablo. Lišće je 6—10 cm. dugo, 3'5—4 cm. široko te oponaša u dolnjoj polovini jarebiku, jer je »perasto«, u goi'njoj svojim »krpicama« i na naličju tanko pustenim lišćem mukinju. Plodovi nalikuju jarebiki, ali su manje sjajni\

U Gorskom kotaru oko Oštroga pod Risnjakom i Medve-dovih vrata, u Krbavi na pećinama raste P . C h a m a e m e -s p i l u s (Zwergmispelj, koji se radi tamno-zelena, lašteća lišća goji i u perivojima.

Plodovi se jedu. Ovaj grm ili stabalce ljubi vapnovito tlo, raste po krševima i orušinama, pa zalazi i u područje kleko­vine (Legfohre) i Rhododendrona i drugih alpinskih bilina, a bude kadkad i povaljen grmić uzpinjući se i 1800 m. visoko.

Božja liriiščica (Amelaiichier viilgaris).

Takodjer je značajan grm za naše krševite krajeve, pokri­vajući silno vapneno kamenje na daleko i toli je osobit, da ga sade i u perivojima; Niemci ]n zovu »Felsbirne« i »Trau-

^ U generalnom herbaru kr. univcrse ruva se P. l a t i f o l i a iz botaničkoga vrta u Tnrinii i iz Arnstađta, u Tirinžkoj. Borbaševa P. s e i u i - i n c i s a ide po Heiiipcl-\Vil-lielmu ovamo.

^ U Vukotinovieevu herbaru iz Arlonsa, ii Belgiji, gdje rastu dva poveća stabla..

- 80 —

benbirn«. Na Velikom Oštrcu ima od božje hruščice na stotine grmova i mora da je sproljeća riedak pogled, kad se svojim bielim cvjetovima i posve bielim, mladim lišćem zakiti. Kad je ocvala, zaodiene se taj sa svoje flore daleko znani brieg u drugo ruho, koje mu podaje opet mukinja i listom i cvietom. Oko Samobora ju zovu »Petrovačka hrušČica«, jer joj plodovi, koji se jedu, dozrievaju oko Petrova; ima je i na Samoborskom briegu. Tako je taj grm običan i po najvišim stjenama i peći­nama na Kleku, naročito nad ponikvama i provalija, gdje je malen i k tlu se prikučio. Kada mjeseca lipnja procvate u stotine pojedinaca, kao da su po stjenama pale velike snježne pauljice, a iz velike daljine gledana, kao da je uzbujao bjelolist (Leontopodium alpinum; Alpen-Edehveiss).

Krasan je nakit božja hruščica i onim ogromnim pećinama oko Lobora, u Gorskom kotaru na vrhu Medvedjaku, u pri­morju pećinama oko Zaklja, Žale drage, u Martinščici, u Dragi oko Sv. Ane, oko Bakra na vrhu Srebraću i Ravnu, oko Dri-venika (na Grečišću) u Vinodolu, gdje ju ne ubija ni mršavo tlo, ni žarko ono južno sunce, koje u ljeti izsjeva iz ugrijanih pećina.

No ne raste božja hruščica vazda po krševinama, zamakne ona i na dobro tlo. Tako smo ju u Gorskom kotaru našli po­više izvora Male Bjelice, gdje od grmova raste i kurika bra-daviČasta (Evonjmus verrucosa), žutikovina (Berberis vulgaris), orehovac (Rhamnus Carniolica) i dr.

U Zagorju je ima oko Krapine i na Ivančici, na Zagre­bačkoj gori oko Vidovca i na Planini kod Cučerja; raste oko Križevaca (Fl. Cr., p. 415. kao A r o n i a r o t u n d i f o l i a ) , u Lici na Vrebačkoj stazi, na Velebitu, u Krbavi na Mrsinju (po dru. Neilreichu), dočim nam je S c h u l z e r , K a n i t z i K n a f p ne bilježe za ravnu našu Slavoniju.

Božja hruščica se širi južnom i srednjom Evropom te se u bavarskim Alpama uzpinje i 1800 m. visoko. Za čudo nam je kako je H e m p e l u i W i l h e l m u ostalo nepoznato, da A m e l a n c h i e r v u l g a r i s raste i u Hrvatskoj, jer pišu (1. c.

— 81 —

p. 87.) Dagegen fehlt er (Straucli) in den Sudeten-landern, so wie in »Croatien« und »Dalmatien«, dočim ga N v m a n (1. c , p. 242.) navodi za Hrvatsku. Istu pogriješku čitamo u W i l l k o m m u (Forst. Flora, p. 624.).

U Hercegovini raste božja hruščica oko Orahovca i na Koristnoj gredi u Bieloj gori (po Pantočeku). U Srbiji je ima na Mokroj gori, u Užičkoj, na Etnju i Obrugatnici, u Aleksi-načkoj. Za Bugarsku navodi je V e l e n o v s k j za šume i pe­ćine oko Kokalene, Slivnice, Slivena, Belovo, Trojan-Balkana i Rhodope. Izvan Evrope raste božja hrušČica u Algiru, Kav­kazu i Maloj Aziji.

Poraste na '/a — 3 m. visoko, grane su uzpravne, šibaste, zagasite ili zagasito-sive, grančice dlakave, poslije gole, pupovi kratki, jajasto-krugljasti, debeli, bielo pusteni. Mlado je lišće bielo paučinasto, malone kožnato, krugljasto, okruglo-jajasto ili jajasto, na podini zaokruženo, ali može biti i srčasto, dalje podine oštro i fino pilasto, 2—4 cm, dugo, 1—3 cm. široko, na licu gladko, tamno-zeleno, na naličju jasno-zeleno. Kad je božja hruščica izlistala i procvala, kao da ju je snieg pokrio; pust je kadkad tako gusta i bujna, da se sa grančica spušta poput paučine.

U nas cvate mjeseca travnja i svibnja kratkim bielim pustenim gronjama; dugoljasto-trouglaste gladke i crvene križke Bu odstojeće, uzke latice naopako jajasto-dugoljaste, biele, izvana kudravo dlakave; pestić je prost, kraći od prašnika. Krugljasta bobulja je crno-modra, poput graška velika, zakićena bielo-pustenom časkom sa deset sjajnib, zagasitih sjemenaka.

U Dalmaciji, na Velikoj Paklenici i Svilaji raste A. c r e -t i c a u koje je lišće skoro okruglo, sitno, bielo-paučinasto, bodljasto (stahelspitzig), razdaleko pilasto. Poraste na 0'6 m., a cvate mjeseca svibnja i lipnja, a kad to bude, kako je mnogo pusteniji od božje hruščice, mora da podaje oku osobitu nasladu, pogotovo pak onda, kada mu u blizini rastu zimzeleni grmovi prezanimive flore otoka Krete.

Dragutin Hire.

82

Skrižaljke k članku o racional. izradbi franc. dužica. Sastavio: Mirko Puk, kr. žup. šum. nadzornik.

(Nastavak).

II . Trupci sa korom i bjelikom. a) Promjeri gore i dole jednalci. — 1. Iz trupca izradjuje se 1 kružni vienac dužica.

Skrižaljka 7. Skrižaljka 7.

o c3 O P^

• * ^

¥ o (U

d

40

45

50

55

V 03 & s © o

•^ s ES3 . ^

" - - a

Q-o

P

^

C l

"OJ

a;

O

03

Q

6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 6 6 7 8 9

2 3 4 ."S 6 7 8 9

a) kolii-ina izradive građje

ako je od trupca izrađivo

sve 0-9 0-8 0-7 0-6 0 5 0-4 0 3 0-2 0-1

điela

iznosi Pi postotaka

4 0-50 36-14 32-00 28-13 2450 21-13 18 UO 15-13

41-51 37-56 83 80 30-25 26-89 23 73 20 77 18-00

42-82 38-72 85-2rt 32 00 >28 88 25-92 2312 20-48

42 99 89-69 3651 33 i 7 30-56 27 79 25-14 22 63

36-45 32.52 28-80 25-32 22 05 19 02 1620 13-62

37 35 33-80 30-42 27-22 24-20 21-35 18 69 J6-20

38-09 34-85 3175 28-80 25-99 28-33 20-81 18-43

38 69 35 72 3i^-85 3012 27-50 2501 22 62 •^0-36

32-40 28 90 25-60 22-50 19-60 16 90 14-40 1210

.^320 30-U4 27 04 2419 21-51 18-97 16 61 14-40

33 86 30'93 28-22 25-60 23-10 20 74 18-50 16-38

34-a9 31-75 29 20 26-77 24-44 22-23 •^0-10 18 09

28-35 25-29 22-40 19-69 17-15 14-79 12 60 10.59

29-05 2i;-28 23-66 21-16 18-82 16-59 14-53 12-60

29-62 27-10 24-70 22-40 20-22 1814 16-18 14 34

30 06 27-73 2.3-65 23-42 2138 19 45 17 58 15 82

24-30 21-68 19-20 16-88 14-70 12-68 10-80

9 08

24 90 22 52 20 28 1813 16-13 14-22 12-45 10-80

25-39 23-2 <• 2117 1920 17-33 15-.05 1387 12 29

25-79 23 81 21 90 20-07 18 32 16-67 15-06 13-56

20-26 18-07 1600 14 07 12-26 10-57 9-00 7-67

20-75 18-76 16-90 1611 1344 11-86 1037

9-00

21-16 19-.)6 1764 16 00 1444 12-96 11-56 10 24

2149 19-84 18 25 16-72 15 26 13-89 12-55 11-30

16 20 14 45 12-80 1125

9-80 8-45 7-20 6-05

16 60 16-01 13-52 1209 10-75

9-48 8-29 7-20

16-93 15 49 14-11 12 80 11-65 10-37

9 25 8-19

17-19 15 87 14-60 13-37 12-21 11-11 10-04

9-05

12-15 10-84

9-60 8-44 735 6-34 .»i-40 4 54

12-45 11-26 10-14

907 8-06 7-11 6-22 5 40

12 70 11-6,' 10 68

960 8-66 7-78 6-94 6-24

12-89 11-90 10 95 10-03

916 8-33 7-53 6-78

8-10 7-23 6-40 5-63 4-90 4-23 3-60 3-03

8-30 7-51 6-76 6-05 5 37 4 74 4-15 3 60

8-46 7-74 7-06 6 40 5-78 518 4-62 410

8-59 7-93 7 30 6-69 6-11 5-55 5-02 4-52

•

4-05 3-61 3-20 2-81 2-45 2-11 1-80 1-52

4-15 8-76 3-88 3-03 2-69 2-87 2 0 8 1-80

4 23 3-87 3-53 3-20 2 89 2-59 2-31 2-05

4-30 3-97 3-65 3-35 806 2-78 2-51 226

- 83 -

I I . T r u p c i sa k o r o m i b j e l ikom.

a) Promjeri gore i dole jednaki. — 1. Iz trupca izradjuje se 1 kružni vienac dužica.

Skrižaljka 7. Skrižaljka 7.

OJ

, 1 (H

o £

40

46

50

55

3

o o

^•9s

, n OJ

Q I P

O

Ci .9 ;'~;p -P

&

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7

a 9

2 3 4 5 6 7 8 9

b) gubitak na surovini

ako je od trupca izradivo

sve 0 9 0-8 0-7 0 6 0-5 0-4 0-3 0 2 0-1

điela

. iznosi P2 postotaka

59-50 63-87 68 00 71-87 75-?0 78-87 8200 84-87

58 49 62-44 66-20 6975 73-11 76-27 79-23 82-00

57 68 61-28 64 72 68-00 71-12 74-08 76-88 79-62

57-01 60-81 63-49 66-53 69-44 72-21 74-8ti 77 37

63 66 67 48 71-20 74-68 77-95 80-98 83 80 86-38

62-65 66-20 69 58 73-78 75-80 7v65 8131 83 80

61-91 65-15 68 26 71-20 74-11 76-67 79-19 81-67

6131 64 28 6715 69 88 72-60 74 99 77 38 79 64

67-60 7110 74-40 77-50 80-40 8310 85-60 87-90

66-80 69-16 72-96 75 81 78-49 8103 83-39 85-60

66-14 69-0-i 7178 74-48 76-90 79-26 81-50 83-6:i

65-61 68-25 70-80 73-23 75-56 77-77 79-9i) 81-91

71 65 74-71 77-60 80 31 82-86 86-21 87 40 89-41

70-95 73-72 76-34 78-84 8118 83-41 85-47 87 40

70-38 72-90 76-30 77-60 79-78 8186 83-82 S5 66

69-91 72-22 74 45 76 58 78-62 80-55 8-2-42 84-18

75-70 78 52 80-80 83 12 85 30 87 32 89 20 90-92

76-10 77-48 79 72 8187 83-87 85-78 87-55 8920

74-61 76-77 78-83 80-80 82-67 84-45 86-13 87-71

74-21 76-19 78-10 79-93 81-K8 83'33 84 94 86-44

79-75 8193 84-00 85-93 87 75 89-44 9100 92 43

79 25 81-24 83 0 84'89 86-66 8316 89-63 91-00

78-84 80-64 82-36 84 00 85-66 87 04 88-44 89-76

78 51 80-16 81-75 83 28 84 74 86-11 87-45 »8 70

83-80 85-55 87 20 88-75 90-20 91-55 92-80 93-95

83 40 84-99 86 48 87-91 89-2) 90-62 91-71 92-80

83 07 84-51 86 89 87-20 88-46 89 63 9075 9181

82-81 84-13 85 40 86-63 87 79 88-89 8986 90-96

87-85 89-16 9i) 40 91-56 92-65 93 66 94-60 96-46

87-55 88 74 8986 90-93 91-94 92-89 93-78 94-60

87-30 8-S-38 89-42 90-40 9134 92-22 93 06 93-86

8711 8810 89 05 8997 90 84 91-67 92-47 93 22

91-90 92-77 93 60 94'87 9510 95-77 96-40 96 97

91-70 92-49 02 24 93-65 94 63 95-26 95 86 96-40

9164 92-26 92 94 93-60 94-22 94-82 95-38 95 90

9141 9^07 92-70 93 31 93-89 94-15 94 98 95-48

95-95 96 39 96-80 97-19 97-65 97-89 98-20 98-49

95 85 96 24 96 62 96-97 87-31 97-63 97-92 98-20

95-77 9613 96-47 96-80 97-11 97-41 97-69 97 96

95-70 96-03 96-35 96 65 96-94 97-22 97-49 97-74

- 84

II . Trupci sa korom i bjelikom. a) Promjeri gore i dole jednaki. — 1. Iz trupca izradjuje se 1 kružni vienac dužica.

Skrižaljka 7. Skrižaljka 7.

OJ u o ož

Ci

? p

p^

d

40

45

50

55

a

•

c«3 i3» ^ OJ

ftl p

0)

OJ

kl

o oj .s 3

6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 O

4 5 6 7 8 9

2 .8 4 5 6 7 8 9

Za lOOt) normalnih francezkih dužica

ako je od trupca izradivo

sve 0 9 0 8 0-7 0-6 0-5 1 1

0-4 0-3

treba

X kubičnili metara surovine

8 82 9 86

11-16 12-71 14 58 1691 19-85 23-6 L'

8-61 9-61

10-57 1181 13-28 15-05 17-26 19 85

8-44 9 23

1013 11-16 12-30 13-78 15-45 1744

8 31 9-00 9-78

10-67 11'69 12 86 14 21 15-79

980 10-99 12-40 1412 16'ž0 18 79 22-05 26-24

956 10 57 11-74 13-12 14-76 16-7.S 1911 20-05

9 38 1025 11-25 12-40 13-67 15-31 17-17 19-38

9 23 10-00 10-87 11-86 12-99 14-^9 15-79 17-54

U-02112-60 12-301413 13 96 15-88 18 22 21-24 24-80 29 52

10-76 1189 13-21 14-76 16-60 19 81 2150 24-80

15-95 18-15 20-65 24-16 28 36 3374

12-30 13-59 15-10 16 87 18 98 21-50 •2457 28-35

10 55| 12-06 1153j l318 12-6614-47 13-95 15-95 15 3817 57 17 22il9 69 19-31122 07 •21-80

10-39 11-25 1223 13 34 1461 1607 17-76

24-94

1187 1286 13-98 15-25 16-70 18-37 20-29

19-7322-55

14-701764 16 4819 78 l8 60:-22 32 21-18I25-42 24.3029-16 28-1833-82 33-0839 70 39-36

14.^4 15-85 1761 19-68 22 14 25-09 28-67 33 08

14-07

47 24

17-22 19 02 •21-14 23 62 26-56 3019 34 40 39 70

16-88 15-38'1846 I6-87I2O 26 18-6022-32 20-50 22-97 25-7o 29 07

13-85 15-00 16 30

24-60 27-56 30 91 34-88

16-62 18-00 19 56

17-7921 31 19-4823 38 214325-72 23 982S-42 26 3131-58

22 05 24-72 27-98 31-77 36-45 42 27 46 61 59 04

2152 23-7;i 26 42 29-.02 33-21 37-63 43-00 49-61

29 40 32-95 37 21 42-36 48-60 56 36 66-15 78-72

28-69 31-70 35 23 39-36 44-28 50-18 57-34 6615

21'10 28-14 23-06 25-31 27-90 30 75 34 45 38 62 43 60

20-78 22-50 24-46 26 68 29-22 32-14 35-52 39-46

30-76 33-74 37 20 4100 45-94 5150 6814

27-70 30-00 32-61 35-53 38 96 42 85 47-36 52-62

0 2 0 1

44-10 49-43 55 87 63 34 72 90 84-64 99-22

118-08

43 04 47 56 52-84 59-04 66-42 75-26 86-01 9,4-22

42-20 4613 60-62 65 81 61-50 68-91 77-25 87-21

4155 45-00 48-92 53-36 58 44 64 28 71-04 78-93

88-20 98-86

111-63 127 08 145 80 169-09 198 45 236-17

86 09 96-11

10.V68 118 09 132 84 150-53 172-02 198-45

84-41 92 26

101-25 11163 113 00 137-82 154-50 174-42

8310 90 00 97 84

106-73 116-89 128-57 142-08 157-87

Opazka

»1

1 • «

'^ - H 1

1 s s 1

cz> 0 1-1

il al, ^ 0

OJ

'S Bi N

M

0

r--i

0 1—(

T—i

vp « ^ 1 1

s 0

'§ - a

fo ^ IM

1 !

•a

0

' ,i<i

7 d ^ 8 i-H

?5 — '— 0 S '> 0 0 r-l S

»H -g '•'' cj -i3 8 c3 P-.S^

"rt "?I^

0 o j , - !

1 >§.§ 0 g n

CL, « - 0 4 'dnt)

— 85 —

II . Trupci sa korom i bjelikom.

a) Promjeri gore i dole jednaki. — 1. Iz trupca izradjuje se 1 kružni vienac dužica.

Skrižaljka 7. Skrižaljka 7.

o

3

's' o

£ đ

60

65

70

3 -M CD

(U g

.2,0 ? b C

a_£ 3"° ^ OJ

C-§

P

d M

.r-,

0) O

03

••~^

03

Cl

6

2 3 4 5 6 7 8 8

2 3 4 6 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

a) količina izradive građje

ako je od trupca izrađivo

sve 0-9 0 8 (1-7 0 6 0 5 0 4 1

0-3

điela

iznosi Pi postotaka

43-56 40'50 37-66 34-72 32-00 29-31 26-89 24-50

44-04 4120 38 45 35-80 33-24 3078 28-41 26 14

44-45 41-80 39-22 36-73 34-33 32-00 20 76 27-69

39-20 36-45 33-80 3124 28-80 26-45 24-20 22-05

39 64 37-08 34-61 32-22 29-92 27-70 25-57 23-53

40 01 37-62 35 32 33 06 30-90 28-80 26-78 24-83

34-84 32-40 30-04 27-76 26-60 23-51 21-61 19 60

35 23 32-96 3076 23-64 26'69 24-62 22-73 20-91

35-56 33-44 31-39 29-38 27-46 25-60 23-81 22 07

30-48 28-3.5 26-28 24-29 22-40 20 57 18-82 17-16

30 83 28-84 26-92 25-06 23 27 21-55 19 89 18-30

8112 29-26 27-47 25-71 24-03 22-40 20-83 19-31

26-12 24 30 22-62 20-82 19-20 17-63 16 13 14-70

26-42 24-72 23 07 2'-48 19-94 18 47 17-05 15-68

26-67 25 08 23 54 22-04 20-69 19 20 17-86 16-56

21-76 20-25 13-76 17-36 16 00 1469 13-44 12-25

22 02 20 60 19-23 17-90 16-62 16-39 1421 13-07

22-23 20-90 19 62 18 37 1717 16 00 14 88 13 80

17-41 •16-20 16-01 13-88 12-80 11-76 10 76 9 80

17 62 16 48 16-38 14-32 13-30 12 31 11-36 10 46

17-78 16-72 16.70 14-60 13-78 12-20 11-90 11-04

13-06 12-16 11-26 1041 9-60 8 81 806 7-35

13-21 1236 1154 10-75

9-97 9-23 8 52 7-84

13-36 12-54 11-77 11-02 10-29

9-60 3-94 8 2 8

0 2

8-71 8-10 7 51 6-94 6 40 5 87 5-37 4-90

8-81 8 2 4 7-69 7-16 6-65 6-16 6 68 6 23

8-90 8-36 7-85 7-36 6-86 6-40 6-96 552

0-1

4-36 4 05 3-76 3-47 3-20 2-94 2 60 2-45

4-40 4-12 3-84 3-58 3-32 3 0 8 2-84 2-63

4-45 4-18 3-92 3-67 3-43 3 20 2-98 2-76

86

II . Trupci sa korom i bjelikom. a) Promjeri gore i dole jednaki. — 1. Iz trupca izradjuje se 1 kružni yienac dužica

Skrižaljka 7. Skrižaljka 7.

o 3 u.

03

'^ o Su

(U

d

,60

65

70

U c<3 a. 3 k l

0) .1—a o

! § ) =3 «

03 X! a « S"* r i 2 CD

p

o M 03

a •^ CD

Q

6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

•

b) gubitak na surovini,

ako je od trupca izradivo

sve 0-9

56 44 59 50 62 44 65'28 68-00 70-61 73-11 75-50

55 96 58 80 61-.-5 64-20 6(i-76 69-22 7159 73 86

54-55 58-20 60 72 6327 65-67 68-00 70-24 72-41

60-80 63-55 66-20 68'76 71-20 73-55 75-80 77-95

60-36 62 92 65-39 67 78 70-08 72 30 74-41 76-47

59-99 62-38 64-38 66 94 6910 7120 73-22 75-17

0 8 0-7 0 6 (i-5 0 4 0 3 0 2 0-1

diela

iznosi Pa postotaka.

6516 67-60 69 96 72-24 7440 76 49 78-49 80-40

64 77 67-04 h9-24 71-36 734! 75-38 77 27 79-09

64-44 66-56 68-61 70-62 72-54 74 40 76-19 77-93

69-52 71-65 73-72 75-71 77-60 79-43 81-18 82-85

69-17 71-16 73 08 74-94 76-73 78-45 8011 81-70

68-88 70-74 72 53 74-29 75 97 77-60 79-17 80-69

7388 75-70 77-48 7918 80-81) 82-37 83-87 85 30

73-58 7,5-18 76-93 78 52 8006 81 53 32-95 84-32

73 33 7492 76-46 77-96 79-41 80-80 82-14 83-45

78 24 79-75 81-24 82 65 8400 85-31 86-56 87 75

77-98 79-40 80 77 82-10 83 38 84 61 85-79 86-93

77-77 7910 80-38 81-63 82-83 84-00 86-12 86.20

82-59 83 80 84-99 86-12 87-20 88-25 89-25 9020

82-38 8352 84-62 85 68 86-70 87-69 88-64 89-54

82 22 83-28 8430 8531 86-27 87-20 88-20 88-96

88-94 87 85 88-74 89-59 90-40 91-19 9194 9265

86-79 8764 88-46 8!r26 90-03 90-77 91-48 92-16

86-64 87-46 88 28 88-98 89-71 90-40 9106 91-72

91-:::9 91-90 94 49 93 06 93-60 04-13 04-63 9510

91-19 91-76 92-31 92-89 93-35 93-84 94-32 94-77

91-10 91-64 9215 92-65 93-14 93-60 94 04 94-48

95-64 95 96 96-24 96-53 96-80 97 06 97-31 97-55

95-60 95-88 96-16 96 42 96-68 96 82 97-16 97-37

96-55 95-82 96-08 96-33 96 57 96-80 97-02 97-24

— 87

II. Trupci sa korom i bjelikom. a) Promjeri gore i dole jednaki. — 1. Iz trupca izradjuje se 1 kružni vienac dužica.

Skrižaljka 7. Skrižaljka 7.

OJ ti o bo ce o

s o

đ

60

66

70

^ br, •& o g '^

?

0)

e o

.i4 c3

&

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

c) za lOPO k o m a d a n o r m a l n i h f r ancezk ih d u ž i ca

a k o j e od t r u p c a i z rad ivo

sve (1-9 0-8 0 7 0-6 0-5 0-4 0 3 0-2 0-1

d ie la

t r e b a x m^ s u r o v i n e

8-20 8-S-ž 9 bi

10-20 11-16 12-15 l.S-28 14-58

8 1 1 8-67 9 2 9 9-98

10-75 11-61 12-67 13 66

8-04 8-55 9-11 9-72

10-41 11-16 12-01 12-95

9 1 1 9 80

10-.'S7 1 1 4 3 12-40 13-60 14-7(! 16-20

9-01 9-63

10-3:3 1 1 0 9 11-94 12-89 13-86 16-18

H-93 9-49

1 0 1 2 10-80 11-66 12-40

10 25 11-02 11-99 12-86 13 95 1 6 1 9 16-60 18 22

10 14 10 84 1 1 6 1 12-4( 13-43 14-50 16-72 17-08

10-04 10 68 11-38 12-16 13-01 13-96

13-.34:i6-00 14-39 16-18

11-79 12-HO 13-59 14-70 15 95 17 36 18-98 20-83

11-69 12 39 13-27 14-^6 15-36 16-58 17-96 19-52

11-48 12-21 13-01 13-89 14 87 15.96 17-16 18-49

13'67 14-70 1 5 3 5 17-15 18-60

16-40 17-64 19 02 20 58

2.32 0-26|24 38

2i! 1426-56 24-30

13 5^ 14 45

29-16

16-22 17-24

15 4 8 1 8 58 16-62 17-91 19-34 20-79 22 78

13-39 14-24 15-18 16-20 17 34 18-60 20-01 -21-58

19-96 21-60 :^3-22 26-14 27-32

16-08 17-10 18-22 19 44 20-82 22-32 24-02 25-89

20-50 -2205 2 3 7 8 -25-72 27-90 3l)-38 3 3 2 1 36 45

-0 28 21-68 23 22 24 94 26-86 29-01 31-43 3 4 1 6

20-r,9 21-36 a2-76 24-31 26-02 27-00 30-01 32-37

27-34 29-40 31-71 34-30 37-21 40 5 1 44-28 48-60

27 04 28-90 3U-97 33-26 35 82 88 68 41 57 45 55

2 6 7 9 28-48 30-36 32-51 31-68 37-21 4 0 0 2 43-16

41-01 4 4 1 0 47-66 6 1 4 4 65-81 6i)-77 6H-42 72 90

40 56 43 3h 4iv46 49-89 53 73 6 8 0 2 62-86 68-32

4 0 1 8 42-73 46-53 4H-62 52-03 55-81 60-02 64-74

82-01 88-20 9 6 1 1

102-89 111-63 121-54 132-84 145 80

8 1 1 2 86-71 9 i - 9 0 99-78

107-46 116-05 125-72 136-64

80 37 85-46 91-07 97-24

104-06 111-63 120-06 129-47

O p a z k a

.3—s

1

o o T-i

T H

^ S5, i

• ^

C3

3

'"'_' a

*

2—-V rO

1 ' ^

1

1 S SS

o o 1-i

li l i

-Q O t-i

N

o

o

r A

'S »H

1 s

' « 0

a

a s o

t H

1 1

T-I

o o

03 CS5

g > o

!l 0=^ =, ° 1

=3 -^ S

O 03 TH

M .„ a

1 si c j ro P

88 —

2. iz trupca se izrađjuju 2 kružna vienca dužica. Skrižaljka

j

o c3 O

• CU •

o P-d

55

60

65

70

75

OJ o

K OJ

•r-l X i

P

-__

riđ

•^

o C3

&

2 3 4 5 6 7 8 9 2 8 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 V 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9

S.

a) količina izrađive gradje,

ako j

sve 0-9 0-8 0-7

e od trupca izradivo

0-6 0-5 0-4 0-3

điela

iznosi pi postotaka

57-32 62-92 48-68 44-63 40-75 37-05 33-52 30-17

58-07 54-00 60 07 46-30 4-^-67 39-19 35-85 3-J-67 58-71 54-93 51-27 57-73 44-32 41-04 37.89 34-86 59 26 55-73 62 30 48 98 45-77 4267 3967 36-79 59.75 56-43 63-20 60-07 47 04 44-10 41-26 38-51

61-68 47.6k! 43-81 40-16 36 67 3334 30.16 27-15 52-26 48-60 45-ti6 41-67 38-40 35-27 32-26 2940 32-83 49 43 46-14 42-96 39-88 36-93 3410 31-37 53-33 50-15 47-07 44-08 4119 38-40 3.-70 33-11 53-77 50-78 47-88 46-06 42-33 a9-69 37-13 34 65

45 84 42-32 38-94 35-69 32 59 29 63 26 80 24-13 46 45 42-20 40-06 37-04 34-13 3135 28-67 26-13 46-96 43-93 41-01 38-17 36-44 32 82 30-31 27-88 47-40 44-57 41-84 39-18 36-61 34-13 31-73 29-43 47-79 45-13 42 56 40-05 37-62 35-28 33-00 ao-80

40-11 37-03 34-07 31 22 28-51 25-92 23-45 21-11 40-64 37-80 35-04 32-U 29 86 27-43 25-10 2286 41-09 38-43 3!V88 33-39 31-01 28 71 26 52 24 39 41-47 39-00 36 61 34 28 32-03 29 86 27-76 25-75 41-81 39-48 37 24 35-04 32-91 30 87 28-87 26 95

31-38 31-74 29 20 2676 24-43 2221 20-10 18-09 34-83 32-40 30-03 •27-'(8 25-52 23-51 21-49 19-57

35 22 32-94 30-75 28 62 26-38 24-60 22-73 20-90 35-54 33-42 31-38 29-38 27-45 25-52 23-79 2207 35-83 33 8 + 31-92 30'03 28-20 26-46 24-74 23 10

28-65 26-45 24-33 22-3(1 20 36 18-.51 16-75 16-07 29-02 27-00 26.02 23-15 21-37 19 69 17-91 16-32 29 35 27-45 25-62 23 85 22-15 20-50 18-94 17-41 29-61 27-85 2615 24 48 22 87 21-37 19 82 18-39 29-86 28-20 26-60 25-02 23-60 22-05 20-61 19-25

22 92 21-16 19-46 17-84 16-29 14-81 13-40 12-05 23-21 2160 20-01 18-52 17-06 15-67 14-33 13-05 23-48 21-96 20-49 19-08 17 72 16-40 15-15 13-93 23-69 22-28 20-92 19 58 18-29 17-06 15 86 14-71 23-89 22-56 21-28 20-01 18 80 17-64 16-49 1640

1 17-19 15-87 14-59 1338 12-22 11-11 1005

9-04 17.41 16-20 15 01 13 89 12 79 11-75 10-75

9-79

17-61 16-47 15 37 14-31 1329 12-30 11-36 10 45 17-77 16 71 15-69 14-68 13-72 12-79 11-89 11-Oi 17-92 16-92 15-96 15-07 14-10 13-23 12-37 11-55

Skrižaljka 8.

0 2 i

0-1

11-46 10-58 9-73 8-92 8-15 7 41 6-70 6-03

11-61 10-80 10-01

9-26 8-63 7-83 7-17 6-53

11-74 10-98 10-2o

9-54 8-86 8-20 7-57 6 97

11-86 11-14 10-46

9-79 9 1 5 8 53 7-93 7 35

11-95 11-28 10-64 10 01

9-40 8-82 8 25 7-70

5-73 5-29 4-87 4-46 4-08 3.71 3 35 3-02 5-81 5-40 5-01 4-63 4 27 3-92 3-59 3-27 6-87 5-49 6 1 3 4-77 4-43 4-10 379 349 5-93 5-67 5-23 4-90 4-68 4-27 3-9V 368 5.98 5-64 5-32 5 0 1 4-70 4 41 4-13 3-85

89 —

2. Iz trupca izrađjuju se 2 kružna vienca dužica.

^ • • • V

Skrižaljka 8

o

oj

3 4 J

o p-i

đ

55

60

65

70

75

PH

bo

e j j 2

p

~

""

0 ) SH O

c3

6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 6 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

Skrižaljka 8.

b) gubitak na surovini

ako je od trupca izradivo

sve 0-9 0-8 0-7 0-6 0-5 0-4 1

0-8

diela

iznosi Pi postotaka

42'68 47 08 51-32 55-37 59 25 (;2-95 66-48 69-83

41-98 46-00 49-93 53-70 57-33 60-81 64-15 67-33

41-29 45 07 48 73 52-27 55-68 58 96 6211 65-14

40-74 44-27 47-70 5102 54-23 57-33 60-33 63-21

4025 43-57 46-80 49-93 52-96 55-90 58-84 61-49

48-42 62-38 66-19 59-84 63-33 66-66 69-85 72-85

47-74 51-40 5494 58-33 61-60 64 73 67-74 70-60

47 17 50-57 53-86 5705 60-12 63-Oi 65-90 68-63

46-67 49-85 52-93 55-92 58 81 61-60 64-30 66-89

46-23 49-22 52-12 5494 67-67 60-31 62 87

i 65-35

54-16 57.68 6106 64.31 67-41 70-37 73-20 75 87

53-55 67-80 59-95 62-96 65-87 68-65 71'38 73-87

53-04 56 07 58-99 61-83 64-56 67-18 6969 7212

52 60 55-43 58-16 60 82 63-39 66-87 68-27 70-57

52-21 54-87 57-44 59-95 62 38 64 62 67'00 69 20

59-89 62-97 65-93 68-78 71-49 74-08 76-55 78-89

59 36 62-20 64-96 67-69 70-14 72'67 74-92 77-14

58-91 61-57 64-12 66-61 68 99 71-29 73-48 75-61

68-53 61-00 63-39 65-62 67-97 70-14 72-24 74-25

58-19 60-52 62-76 64-96 67-09 6913 71-13 73-05

66-62 68-26 70-80 73-24 76-57 77-79 79-90 8191

65-17 67-60 69-97 72-22 74-48 76-49 78-61 80-43

64-78 67-06 69-25 7138 73-42 75-40 77-37 79-10

64-46 66-58 68-62 70-62 72-55 74-48 76-21 77-93

6417 6616 68-08 69.97 71-80 73-54 75-26 76'90

71-35 73-66 75-67 77-70 79-64 81-49 83-25 84-93

70-98 7300 74-98 76-85 78 63 80 41 82-09 83 68

70-65 72-66 74-38 76-15 77-85 79 50 81-06 82-59

70-39 72-15 73-85 75-52 77-13 78-63 80-18 81-61

70-14 71'80 73-40 74-98 76 50 77 96 79-39 80-75

77-08 78-84 80-54 82-16 83-71 85-19 86-60 87-95

76-79 78-40 79-99 81.48 82-95 84-33 85-67 86-95

76 52 78-04 79-51 80-92 82-28 83 60 84-86 8607

76-31 77-72 79-08 80-42 81-71 82 96 84-15 85 29

7611 77-44 78-72 7999 81-20 82 36 83-.51 84-60

82-81 84-19 85-41 86-62 87-78 88-89 89-95 90 96

82-59 83-80 84-99 86-11 87-21 88-25 89-25 90-21

82-39 83-53 84-63 85-69 86-71 87-70 88-64 89-55

82-23 83 29 84 31 85-32 86-28 87-21 88-11 88-97

8208 83-08 84-04 84-99 85-90 86-77 87 63 88-45

0-2 0 1

88-64 89-42 90-27 91-08 91-85 92-59 93-30 93-97

88 39 89-20 89-99 90-74 91-47 92-17 92-83 93-47

88-26 8902 89-75 90 46 91-14 91-80 92-43 93 07

8815 88 86 89-54 90-21 90 86 9147 92 07 92 65

8805 88-72 89'36 89-99 9060 9118 91-75 92-30

94-27 94 71 95-13 95-24 96.92 96.29 96.65 96.98

9419 9160 94 99 95-37 96-73 96-08 96-41 96-73

94-13 94-51 94 87 95-23 95-57 95 90 96-21 96 51

94-07 94-43 94-77 95-10 95-42 95-78 96-03 9632

94-02 94-36 94-68 94 99 95-30 95-59 95-87 96 15

90

2. Iz trupca izrađjuju ae 2 kružna vienca dužica. Skrižaljka 8.

O M

1

o PH

d

55

60

65

70

75

03

s i » o i

« _ £

O » C ^ ' ^ -r-

P ž

^

~" j

~

1 1

i

Skrižaljka 8.

c) za lOOlJ komada normalnih francezkih dužica

, ako je od trupca izradivo

, sve 0-9 0-8 0 7 0-6 0-5 0-1 ! 0-3

1 0-2 0 1

-s treba

5 a; m^ surovine

! 6-23 $ 6-75 t 7-34 3 8-00 5 8-77 ? 9-64 i 10-66 3 11-84

2 6-15 i 6-62 1 7-13 3 7-72 3 8-37 7 9 24 3 9-96 9 10-93

2 6-08 3 6-50 4 6-97 6 7-48 6 8-06 7 8-70 8 9-43 9 10 25

2 6-03 3 6-41 4 6-83 5 7-29 6 7 80 7 8-37 8 9-OJ 9 9-71

2 598 3 6-33 4 6-71 5 7 1 3 6 7-59 7 8-10 8 8-66 9 9-i8

6-92 7-50 8-15 8-89 9-74

10-71 11-84 13-15

6-83 7-35 7-93 8-57 9-39

10-27 11-07 12-15

6-76 7- 3 7>74 8.32 8-96 9-67

10-48 11-39

6-70 7-12 7-59 8-10 8-67 9-30

10-01 10 79

664 7 0 3 7-46 7-9.i 8 4 4 9 0 0 962

10-31

7-79 8-14 917

lO-OO 10 96 12-05 13 92 14-80

7-69 8-27 8'-92 9-65

10-47 11-65 12-46 13-67

760 8-13 8 71 9 36

1008 10-88 11-79 12-81

7-53 8-01 8-64 9-12 9-76

10-47 11-26 12-14

7-48 7-92 8-39 8-92 9-19

1013 10-83 11.60

8-90 10-39 9 64

10-48 11-43 12-52 13-77 16-22 16 91

8-79

11-25 12-23 13-34 14-61 16-07 17-76 19-73

10-26 9-45;i l-03

10-19 11-99 1102 11-96 13-20 14-23 16-62

8-69 9-ii9 9 95

10-69 11-51 1243 13 47 14-64

8-61 9-16 9 90

10-42 11-15 11-96 12 86 13-87

8 54 9.04 9-59

10-19 10.85 11-57 12-37 13-25

12 86 13-95 16 40 1660 18-22

10-14 10-84 11-61 12 48 13-44 14-50 15-72 17-08

10-05 10 69 11-39 12-16 13-00 13-95 15-01 16-18

9-97 10-66 11-19 11-89 12-66 13-50 14-43 15-46

12-46 13-50 1467 16-01 17-53 19-2g 21-21 23-68

12-30 13-23 1427 15-43 16-74 18-48 19-93 21-87

12-17 13 01 13-93 14-97 1612 17-41 18-86 20 49

12-06 l-J-82 13-66 14-59 15-61 1674 18-01 19-42

11-96 12-66 13-45 1427 15-19 16 20 17-32 18-55

15.58 16-88 18 34 20 01 21-92 24-10 26-64 29 60

15-38 16-54 17-84 1929 20-93 2310 :^4-91 27 34

15-21 16-26 17-42 18-74 20-15 21-76 23 67 25-62

15-07 16-02 17 08 18-24 19 51 20-93 22.61 24 28

14-96 15-83 16-79 17 84 18 99 20-25 21-6.5

1 23-19

20-77 1 31-16 22 60 1 33-75 24-46 26 68 29 22 32-14 35 52 39.46

20-60 2i-05 23-78 25-72 27-90 30-81 33-21 36-41

36-69 4002 43-83 48-20 53 28 59 20

30-76 33-08 35-67 38 57 41-86 46-21 49 82 54-67

20-28 30-42 21-68 31-52 23-22 34-81 24-95 37-42 26 87 40 30 29-01 43-52 31-43 ! 47-14 34-16

20-09 21-37 22-77 24-31 26-01 27-90 30-02 32-36

19-93 21-10 22-38 •^3-78 25-31 27-00

i 28-86 30-92

51-24

30-14 32-05 34-15 36-47 39-02 41-86 45-03 48-55

29-89 31-65 33-57 35-67 37-97 4050 43-29 46-38

62-32 67-50 73-38 80-04 87'66 96-41

106-56 118-39

61-51 66-15 71-34 77-15 83-71 92-42 99-6 4"

109-33

60-84 66-03 69-67 74-84 80-60 87-04 94-28

102-47

60-28 64-10 68-30 72-93 78-04 83-71 90-05 97-09

59-78 63-30 67-14 71-34 76-94 81-00 86-58 92-76

03 M

ES] 03

o

OT

II 8

i m

-." o -o "rt -E

S

o a o3

M

®

> ^ 0^

TS

"bo

o a

M

s£i

^ s:

T 3

3

— 91 -

3. Za 3 kružna vienca. Skrižaljka S

o

ca o 3

+3

'a' o £ đ

75

80

85

90

95

a, 3

=« _

rt *

^ 0)

fil P

~

0 M

"a

o

.2

p

6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

. Skrižaljka 9.

b) gubitak na surovini

ako je od trupca izrađivo

1 sve 0-9 0-8 0-7 0-6 0-6 0-4 0-3 0-2 0 1

diela

iznosi ^ , postotaka

67-21 63-48 59-85 56-33 52-92 49-61 46-41 43-32

67-69 64-14 60-75 57 42 64-19 51-05 48-00 45 05

6811 64 79 6155 58-39 55 32 52 3^ 49-42 46-60

68-48 66 33 62-26 59-26 56-83 53 48 50-70 48-00

68-82 65-83 62-90 60 04 57-25 54 52 51-8S 49-27

60-48 57-13 63-86 50-69 47-62 44-64 41-76 38-98

60-92 57-75 54-67 51'67 48-77 45-94 43-20 40-54

61-29 5831 55-39 52-55 49-78 47-09 44-47 41-94

61-63 58-79 56.03 53-33 50-69 48-13 45 63 43-20

61-93 5;i-24 56-61 54 03 5152 49-06 46-67 44-34

55-76 50-78 47-87 46-05 42-32 39-68 3712 34-64

64-15 51-33 48-59 45-92 43 35 40-83 38 40 36-03

54-48 51-83 49'23 46-71 44-24 41-85 3963 37-28

54-78 52-25 49-80 47-40 45-06 42-78 40.66 38-40

55-04 52-65 50-3-2 48-02 45-76 43-60 41-48 39-41

47-04 44-43 41-88 39 41 37.03 34-72 32-48 30-31

47-38 44-91 42-51 4018 37 93 35-72 33-60 31-52

47-67 45-35 43 07 40 87 38-71 36-61 34-58 32-62

47-93 45-71 43-57 41-47 39-41 37-43 35.49 33 60

48-16 49-06 44-03 42-01 40-06 3815 86-29 34-48

40-32 38-08 35-89 33-78 31-74 29.76 27-84 25-98

40-61 38 49 36-43

33-60 31-73 29-91 2815 26-45 24-80 23-20 21-65

33-84 32-07 30 36

3444 28-70 32-51 30-61 28-80 2701

40-86 38-87 3691 35-03 33-18 31-38 29-64 27-96

41-08 39-18 37-34 35-54 33-78 32-08 30-42 28-80

41-28 39-48 37-74 3600 34-33 32-70 81-10 29-55

27-09 26-51 24-00 22-51

34-05 32-39 30-76 29-19 27-65 26-15 24-70 23-30

34-23 32-65 31-11 29-61 2816 26-73 25-36 24-00

34-48 32-90 31-45 30-00 2861 27-25 2591 24-62

26-88 25-38 23-96 22-52 21-16 19-84 18-56 17-32

27-07 25-65 24-29 22-96 2167 20-41 19-20 18-01

27-24 26-91 2461 23-35 22-12 20-92 19-76 18-64

27-38 26-12 24-89 23-69 22-5-2 21-38 20-28 19-20

27-52 26-32 25-16 24-00 22-89 21-80 20-73 19 69

20-16 19-03 17-95 16-89 16-87 14-88 13-92 12-99

20-30 19-24 18-22 17-22 16-25 15-31 14-40 13-51

20-43 19-43 18-46 17-51 16-59 15-69

13-44 12-69 11-97 11-26 10-58

9-92 9-28 8-66

13.53 12-83 12-16 11-48 10 84 10-21 9-60 9-01

13-62 12-95 12-31 11-67 11-06 10 46

14-82 9 88 13-98

20-53 19-59 18-67 17 77 16 89 16-03 15-21 14 40

20-64 1974 18-87 18 00 17-17 16-35 1555 14-77

9-32

13-69 13 06 12-45 1185 11-26 10-69 1014

9-60

13 76 13-16 12-58 1200 11-45 10-90 10 37

9 85

6-72 6-36 5-99 6-63 5-29 4-96 4-64 4-33

6-77 6-42 6-08 5-64 5-42 5-11 4-80 4-51

6-81 6-48 616 5-84 5-53 5-23 4-94 4-66

6-85 6.53 6-23 5-93 5-63 5-35 507 4-80 :

6-88 , 6-58 6-29 i 6-00 i 5-73 6-45 ! 5-19 4 93

92

3. Za 3 kružna vienca. Skrjžaljka 9.

O bC

u t-l

-J-s

o

d

75

80

85

90

95

o

3

O M

53 ^::J

|5

OJ

o

o3

6

2 3 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9

Skrižaljka 9.

a) količina izradive građje

ako je od trupca izradivo

sve 0 9 0-8 0-7 0-6 0-5 0-4 0 3 0-2 !

0-1

điela

iznosi p2 postotaka

32 79 36-52 40-15 4367 47-08 50-39 53-59 56-68 32 31 35-83 39-25 42-58 45-81 48-95 52 00 54 95 31-99 35-21 88-45 41-61 44-68 4767 50-58 53-40 31-52 34-67 37-74 40-74 43-67 46-52 49-30 52-00 31-18 34-17 37-10 39-96 42-75 45-48 48-14 50-73

39-52 42-87 46-14 49-31 52-38 5536 58-24 61-02 3908 42-25 45-83 48-33 51-23 54-C6 56-80 59-46

46-24 49 22 52 13 64-95 57-68 60-32 6i-88 65 36 45-85 48-67 51-41 5408 66-65 59-17 61-60 63-97

88-71 45-52 41-69 44-61 47-46 50-22 52-91 5553 58-0« 38-37 41-21 43-97 46-o7 49-31 51-87 5.-37 56-80 38-07 40-76 43-39 45-97 48-48 50 94 53-37 55-66

48-13 50-77 63-29 55.76 58-15 bO-48 62-72 45-22 47-75 50-20 52-60 54-95 57-22 59-44 61-60 44-96 47-35 49-68 51-98 54-21 66-40 58-52 60-59

52-96 55-57 5812 60-59 62-97 65-22 67 52 69 69 52 62 65-09 5749 59-82 62-07 64-28 66-40 68-48 52-33 54-65 56-93 59-13 61-29 63-39 65-42 67-38 52-07 54-29 56-43 58 53 60-69 62-57 64-51 66-40 51-84 53-94 55 97 57-99 59-94 61-86 63-71 65'52

59-68 61-93 64-11 66-22 68-26 7024 72-16 74-02 5939 61-51 63-57 65-56 67-49 69-39 71-20 72-99 59-14 61-13 63-09 64-97 66-82 68-62 70-36 72-04 68 92 60-82 62-66 64-46 66-22 67-92 69-58 71-20 53-72 60-52 62-26 64-00 65-67 6730 68 90 70 46

66-40 68-27 70-09 71-85 73-55 7620 76-80 78-35 66-16 67-93 69-64 71-30 72-91 74-49 76-00 77-49 66-95 67-61 69-24 70-81 72-35 73-85 75-30 76-70 65-77 67-35 68-89 70-39 71-85 73-27 74-65 76-00 65-52 67-19 68-55 70-00 71-39 72-75 74-09 75-38

73-12 74-62 76 07 77-48 78-84 80-16 81-44 82-68 72-93 74-35 75-71 77-04 78-33 79 59 80-80 81-99 72-76 74-09 75-39 76-65 77-88 79 08 80-24 81-36 72 62 73 88 75-11 76 31 77-48 78-62 79-72 80-80 72-48 73-68 74-84 76 00 77-11 78-20 79-27 80-31

79-84 80-97 82 05 83 11 8413 85-12 86'08 87-01 79-70 80-76 81-78 82.78 b3-75 84-69 86-60 8a-49 7967 80-67 81-54 82-49 83-41 84-31 85-18 86-02 79-47 80-41 8133 82-23 83-11 83-97 84-79 85-60 79-36 80-26 81.13 82-00 82-83 83-65 84-45 85-23

86-56 87-31 88-03 88-74 89-4-2 90-08 90-72 91-34 86-47 87-17 87 85 88 52 89-17 89 79 90-40 90-99

86.38 87-05 87-69 88-33 88'94 89-54 90-12 90-68 86-31 86-94 87-55 88-15 88-74 89-31 89-86 9040 86-24 86-84 87-41 88-00 88-55 89-10 89-63 90-15

9328 96-65 94-01 94-47 94-71 95-04 95-36 95-67 93-23 93-58 93-22 9126 94-58 94 89 95-20 95-49 95-19 95-52 93-84 94-16 94.47 94-77 95.06 95.34 93-15 93-47 83-77 94-07 94-37 94-65 94-93 95 20 93-12 93-42 93-71 94-00 94-^7 94-55 94-18 59 07

93

3. Za 3 kružna vienca.

Skr

O

O

kl O

¥ o

d

75

80

85

90

95

iŽ2 liji

« o

•H>o

—

—

—

(a

'a;

o

03

6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

9. Skrižaljka 9.

c) Za 1000 komada normalnih francezkih dužica

ako j e od trupca izradivo

sve 0-9

6-31 5'63 5-97 6-34 6-75 7-20 7-70 8-25

5-28 5'57 5 8 8 0 2^ 6 59 7-00 7-44 7-93

5-24 5-51 5-80 6-12 6-46 6-83 7-23 7-66

5-22 5 47 5-74 6-03 6-34 6-6» 7-05 7-44

5 19 5 4 7 5'e8 595 6-24 6'55 6-89 7-25

5-91 &-2f> 6-63 7 05 7-50 8-00 8-55 9-16

5-86 6-18 fi-53 6-91 7-32 7-77 8-27 8-81

5-83 6-13 6-45 6-80 7-17 7-68 8-1'3 8'52

5-80 6-08 6 37 669 7-05 7-42 7-83 8-27

5-77 6-03 6 31 6-61 6-93 7-^8 7-65

1 8 06

0-8 0'7 0-6 0 5 0-4 0-3 0-2 0.1

diela

treba x m ' surovine

6-65 7 0 3 7-46 7-93 8-44 9-00 9 63

10-36

6-59 6-96 7-85 7-78 8-24 8 75 9-30 9-92

6-55 6-89 7-25 7-65 8-08 8 54 9-03 9-58

6 52 6-S4 7-17 7-54 7-93 8-35 8-80 9 30

6-49 6-79 7-10 7-44 7-80 819 8-61 9-07

7-59 8-04 8 53 9-06 9-64

10-29 10-99 J178

7-54 7.95 8 40 8.89 942 9-9y

10-63 1133

7 50 7-88 8-2J 8-74 922 9 76

10-3ii 10-95

7-45 7-81 »•19 8-61 9-06 9-54

10-07 10-63

7'41 7-75 8 1 1 8-50 b-91 9-36 9-84

10-36

8-86 9-38 9-95

10-57 11-25 12-00 12-83 13-75

8-79 9 28 9 89

10-87 10-99 11-66 12 40 l3-2:^

8-74 9 19 9-67

1019 10-76 11-38 12-04 12-78

8-69 9 1 1 9-56

10 05 10-57 11-13 11-74 12-40

8-65 9-05 9 47 9-92

10-40 10 92 11-48 12-09

10-63 11-26 11-93 12-68 13-50 14 40 15-39 16-49

10 55 11-13 11-76 12 44 13-18 13-99 14 88 15 85

10 49 11-03 11-60 12-24 12 91 13 65 14-46 15-33

10-43 10-94 11-48 12-06 12-08 13-36 14-09 14-88

10-38 10-85 11-36 11-90 12-48 13-10 13-78 14 50

13-29 14-07 14 9-2 15-86 16-88 18 00 19-25 20-72

13-19 13-92 14-70 15-55 16-48 17-50 18-60 19-83

13-11 13-78 14-51 15-29 16-15 17 07 18-07 19-16

1304 13 67 14-34 1507 15-85 16 69 1761 18-60

1-2-98 13 67 U'-'-lO 14-88 l5-(;o 16-38 17-22 18-13

17-72 18-76 19-89 21-14 22-50 21-00 25-6, 27-40

17-59 18-55 19-60 20-71 •21-97 23-32 24-81 26 43

17-48 18-38 19-34 20-39 21-52 22-75 24-09 25-55

17-39 18-23 1912 20 09 21-14 22-26 23-49 24 81

17-30 18-09 1893 19-SS 20-80 21-84 22 96 2417

26-68 28-14 29 84 31-70 33-75 36-00 38-49 41-43

26-39 27 83 29-40 SMO 32-96 34-99 37-21 39-65

26 22 27-5; 29-02 30-59 32-29 34-13 36-14 38-33

26-08 27-34 28-69 3 t r l4 31-70 33-39 35-23 37-21

25 96 27-13 28-39 29-75 31-19 32 76 34-44 36-26

63-15 56-27 .h9-68 63-41 67-50 72'00 76 97 82-46

52-77 55-66 68-80 62-21 65-92 69-97 74-42 79-29

52-45 5513 58-03 61-18 64-57 68-26 72-28 76-65

52-16 54-68 57-37 60-28 63-41 66-79 70-46 74-42

51-91 54-26 56-79 59 60 62-39 66-62 68-88 72-50

03 M C3

a.

o

o

M

O

03

O

H

Tt

ii

o c3 m

c^

o*

>N

3 o a

M (D 05

3

§11 ' § s

^1. .9 '^

M

đ

— 94 —

4. Za četiri kružna vienca. Skrižaljka

0) IH O

03 O

t-l

03

o £ (2

90

95

100

105

110

o PH 3

- ^ OJ

<C o

oj

03 , a H 3P

^ u

,3

0)

o

C3

« &

2 3

2 3 4 5 6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

10. Skrižaljka 10.

a) količina izrađive građje

ako je iz trupca izradivo

sve 0 9 0-8 0 7 0-6 0-5 0 4 0-3 0-2 0-1

điela

iznosi pi postotaka

7305 69-69

73-41 70-21 67-09 64-05 61-07

73-73 70-69 67-71 64-80 61-95 59.17 56-44 53-79

74-02 71-12 68-27 K5.49 62-76 60-09 57-48 54-92

74-29 71-51 68-79 66-17 6350 60-93 58-42 55-96

65-74 62-72

66-06 6318 60-38 57-64 54 06

66-35 63-62 60 93 58-32 65-75 53 25 50-79 48-41

66-61 64-00 61-44 58-94 56 48 54 08 51-73 49 42

66-86 64-36 61-91 59-55 57-15 54 83 52-57 60-36

58-43 55-75

58-72 56-16 53-67 51-23 48-85

58 97 66-55 54-16 51-84 49 55 47-S3 45-14 43-03

59-20 56-88 54-61 52-39 50-20 48-07 45-98 43-92

59-43 57-21 65 03 52-93 50 80 48 73 46-72 44-76

51-12 48-78

51-38 49-14 46-96 44-82 42-74

51-60 49-48 47-89 45-36 43-35 41-41 39-49 37-65

51-80 49-77 47.78 46-84 43-92 42 06 40-23 38-43

52-00 50-06 48-15 46-31 44-45 4-263 4088 39-16

43-81 41-81

44-04 42-12 40-:^6 38 41 36-63

44 22 42-41 40-62 38-88 3716 35-49 33 84 3227

44-40 42-66 40-96 39 29 37-64 36-05 34-48 32-94

44-57 42-91 41-37 39-60 38-10 36 54 35-04 33-56

36-51 34 84

36-70 35-10 33-54 32-01 30-52

36-85 35-34 33-86 32-40 3096 29-57 28-20 26-89

37.00 35-55 34-12 32-74 Hl-36 30-04 28-73 27-46

37-14 36-76 34-40 33-07 31-75 30-45 29-20 27-96

19 21 ,27-87

29-36 28-08 26-83 25-61 24-41

29.48 28-27 27-08 25-92 24-77 23-66 22-56 21-51

29-60 28-44 27 29 26-19 25-09 24-03 ^2-98 21-96

29-71 28-60 27-52 26-45 25-40 24-36 23-36 22 37

21-91 20-90

21-02 21-06 20-12 19-21 18-31

2211 21-20 20-31 19-44 18-68 17-94 16-92 16-13

22-20 21-33 20-47 19-64 18-82 18 02 17-23 16-47

22-28 21-46 20 64 19-84 19-05 18-27 17-52 16-78

14-61 13-93

14-68 14-04 13-41 12-81 12-21

14-74 14-13 13-54 12-96 12-39 1183 11.28 10-75

14-80 14-22 13-65 13-09 12-56 1201 11-49 10-98

14-86 14 30 13-76 13-23 12-70 12-18 U-68 11-19

7-31 6-97

7-34 7-02 6-71 6-41 6-11

7-37 7-07 6-77 6-48 6-20 5-92 5-64 5-38

7-40 7 1 1 6-83 6-58 6-28 6-01 5-75 6-49

7-43 7-15 6-88 6 62 6-35 6 09 5-84 5-60

— 95 —

4. Za četiri kružna vienca

I

Skriža

0)

o oS

o

o

d

90

95

100

105

110

oj o. 3 « 0) o o •S>° "^ a

^ OJ

,8

—

—

—

—

Ijka

'53

o J<1

6

2 3

2 3 4 5 6

2 3 4 5 6 7 8 9

2 3 4 5 K 7 8 9

2 3 4 5 6 7 8 9

10.

b) gubitak

Skrižaijk a 10.

na surovini

ako je od trupca iz

sve 0 9 0-8 0-7 0-6 0-5

radivo

0-4 0 3 0-2 0-1

diela

iznosi Po

26-95 30-31

•2f;-59 29-79 32-91 35-95 38-93

26 27 29-31 3-2 29 35-20 38-05 40-83 43o6 46-21

25-98 28-88 31-73 34-61 37-24 39.91.

34-26 37-28

33 94 86 82 39-62 42-36 45-Oi

33-65 36 38 39 07 4168 44-25 46-75 49-21 51-u9

33-39 36-00 38-5H 41-06 43-42 46-92

42-52 48 27 45 08

25-71 28-49 31-21 33-83 36-50 39-07 41-58 4404

50-58

33-14 35-64 38-09 40-45 42-8r) 45-17 47-43 49-64

41-57 44 25

4128 43-84 46-33 48-77 5115

4103 4345 45-84 48-16 5045 62-67 54-86 56-97

40-80 43-12 45-39 47-61 49-80 51-93 54-02 5608

40-57 4279 44 97 47 07 49 20 61-27 58-28 55-24

48-88 51-22

48-62 50-86 53 04 55-18 57-26

48-40 50-52 52 61 54-64 56-65 58-59 60'51 62-35

48-20 50-23 52-22 54-16 56-08 57-94 59-77 61-57

48-00 49 94 51-85 53-67 55 55 5787 69 12 60-84

56-19 58-19

55-95 57-88 59-75 61-69 63-37

66-78 57-59 59-38 61-12 62-85 64-51 66 16 6773

55-60 57-84 59-05 60-71 62-36 63-95 65'62 67 06

56-43 57-09 58-73 60-31 61-90 63-46 64-96 66-44

postotaka

63-49 65-16

63-30 64-90 66-46 67-99 69-48

6315 64 66 66-15 67 60 69-04 7043 71-80 7811

68-00 64-45 65 88 67-26 68-64 69-96 71-2/ 72-55

6-2-86 64-24 65-60 66 98 68-25 69-56 70-80 72-04

70 79' 72-18

70-64 7 i 9 2 73-17 74-39 75-59

70-52 71-73 72-92 74-08 7523 76-35 77-44 78-49

70-40 71-56 72-71 73 81 74-91 75-97 77 02 78-04

70-29 71-40 7248 73-55 74 60 75-64 76-64 77-63

78 09 79-10

77-98 78-94 79-88 80 79 81-69

77-89 78-80 7969 80-56 81-42 82-26 83-08 83-87

77-80 78-67 79-53 80-36 81-18 81-98 82-77 83-53

77-72 78 65 79-36 80-16 80-95 81 73 82 48 88-22

85-33 86-07

88-32 85-96 86-59 87-19 87-79

85 26 85-87 86-46 87-01 87'61 88-17 88-72 89-25

85-20 85-78 86-35 86-91 87-44 «7-99 88-51 89 02

85-15 85-70 86-24 86-77 87-30 87-8-2 88-82 88-81

9266 93-07

92-66 92-98 93 29 98-59 98-89

92-63 92-93 93-23 93-52 93-80 94-08 94-36 94-62

92-60 9-2-89 93-17 93-52 93-72 93 99 94-25 94-51

92-57 92-85 93-12 93-38 93 65 93-91 94-16 94-40

Skrižaljka 10.

0) O

rt u C3

tt) •a" o

d

90

i'5

100

105

110

S -^ o •

5" se J^ <u 03 N ^ .

n » - - c :

p

^ ^

— , J ; c

^ j

~ ( i ]

A p

~' 1

^ C

o

CD g sve w 3 —)

5 &

ž 4-89 3 5 ) 3

2 4 87 3 5-09 t 5-32 3 5-58 3 5 85

i 4'84 } 5-05 t 5-29 ) 5-51 5 5-V8 r 6 04 3 6-33 » 6-64

; 4-83 ! 502 I 5-24 ) 5-45 ; fi-(;9 r 6 94 i 6-21 » 6-50

> 4-81 i 5-00 t 5-19 ) 5-40

5-63 5-86 611 6-39

— 96 -

4. Za četiri Irružna vienca.

Skrižaljk

c) Za 1000 komada normalnih francezkih dužica

ako je od trupca izradivo

0 9 1 0-8

1 0-7 0-6 . 0-5 0-4 0-3 0 2 0-1

diela

treba x m ' surovine

5-43 5-70

5-41 5-65 592 6-20 6-50

5-38 5-61 5-88 6 1 3 6-42 6-71 7-03 7 38

5-86 5 58 5'82 6 06 6-32 6-61 6-91 7-23

5-34 5-55 5-87 6-00 6-26 6-51 6-79 7-10

6-11 6 4 1

6 09 6 36 6-66 6-98 7-32

6-06 6-32 6-61 689 7 23 7-54 7-92 8-30

6-0 i 6-28 6'55 6-82 712 7-4 i 7-77 8 1 3

6'0I 6-26 6-50 6-75 7-04 7-33 7 65 7-99

6-98 7-3 i

6-96 7-27 7.61 7-97 8 3B

6-92 7 22 7-56 7-88 8-26 8-62 9.04 9-49

6-89 7-18 7-48 7-79 8-12 8-49 8-88 9-29

6-87 7-14 7-42 7-71 8-04 8-38 8-74 9-13

(Nas

8-15 8-55

8-11 8-48 8-88 9-29 9-75

8'08 8-42 8-82 ' J i g 9-64

10-06 10-55 11-07

8-05 8-37 8-73 9-09 9-49 9-91

10-36 10-84

8-02 8-33 8-66 8-99 9-38 9-77

1019 10-65

tavit ć

9-78 10-;>5

9-73 10-18 10-65 11-16 H-70

9-69 10-11 10-58 1103 1166 12-07 12-66 13-28

9-65 10 05 10 47 10-91 11-38 11-89 12-43 1801

9-62 9-99

1U39 10-79 11-26 1174 12-23 12-78

e se).

12-22 12-82

1217 12-72 13-31 13-95 14-63

12-11 12-64 13-22 13-79 14-46 15-09 15-83 l')-60

12-07 12-56 13-09 13-64 14-23 1487 15-6t 16-26

12-02 12-49 12 99 1349 14 07 14-66 16 29 15-98

16-30 17-09

16-22 16-96 17-75 18-59 19 49

16-15 1684 17 63 18-38 19-27 20-1-2 21-10 22-14

16-09 16-74 17-46 18-18 18-97 19-82 20-72 21-()8

16-03 16-65 17-31 17-99 18-75 19-54 20-38 21-30

2445 25-(.3

24-33 25-44 26-62 27-89 29-25

24-22 25-27 26-45 27-57 28-91 3019 31-66 33-20

24-14 •25-12 26-19 27-27 28-46 29-73 31-08 32-51

24-04 2i-9;i 2597 26 99 28-13 29-32 30-58 31-96

48-90 51-26

48-66 50-88 53-24 55-77 58-19

48-45 50-53 52-90 55-13 57 82 60-37 63-29 6641

48-26 60-23 62-37 64-54 56-92 59-45 62-15 6604

48-08 49-96 51-93 53-97 56-25 68-63 61-15 63 91

a 10.

M 03

O

*Q

II 8 o 03 aQ

"-^ >IS]

m

a o 3

+i»

a,

a!i 03 a 6

— 97 —

Hrastov crvac. Piše Dr. lug. Langhoffer.

Sa raznih, strana tuže se na crvca, koji se pojavljuje na hrastu a to me nuka, da progovorim o njem na ovom mjestu.

Hrastov crvac, K e r m e s r e n i f o r m i s Geoffr, spada medju vede crvce, jer razvijena ženka, koju mi obično nadjemo, biva 3—4 a i do 5 mm. duga, 2—4 mm. široka a 2—3 mm. debela. Mužjak je jasno crvenkasto smedj 1 — l'U mm. dug, sa posve malenom glavom, kratkim ticalima, ima 2 posve pro­zirna krila, sa nježnim žilicama, a ta krila su 2 put tako duga kao tielo. Mlade ženke iz početka su sivkasto smedje, kasnije budu smedje, a oblikom su kao kruška, kasnije kao štit. Oplodjena ženka leže jaja pod sebe, pogine i osuši se, a to biva koncem svibnja, ili polovicom lipnja, kad štit po­ginule majke štiti jajašca, iz kojih se razviju jasno smedje ličinke, podju na lišće hrasta, a na zimu zavuku se u puko­tine hrastove kore, gdje se svojim rilcem čvrsto prisišu. Ženke izlučuju Ijepivi sok, koji u proljeće kaplje sa stabla ili po njem curi.

Ova vrst slaže se po svoj prilici sa Lecanium quercus, što ju je tako nazvao profesor šumarstva u Nancy-u Henry, kad ju je 1891. R. de Lapasse opazio na nekim dobrima Fran-cezke (Bouconne Montechij. U madžarskom entomološkom ča­sopisu »Rovartani Lapok« VI . 1889. svezak 4. priobćuje g. Drag. Ratkovszkj, da je g. 1898. našao tog crvca u obilnoj množini u obćini Osorna, županije šoprunske, a od tog doba da se je crvac tako raširio, da ga sada ima Va hrastovih šuma županije mošonjske i šoprunske a g. I. Jablonow8ki, predstojnik kr. ug. entomološke postaje u Budimpešti veli u istom svesku tog časopisa, da je tog crvca našao na raznim mjestima Ugarske a i u Berlinu, nu ne pripisuje tom crvcu osobitu važnost.

U njemačkim časopisima piše se takodjer o tom crvcu, smatra se ga sad manjim sad večim štetnikom.

— 98 —

Prošle godine dobio sam od brodske imovne obdine na istraživanje komade hrastovih stabala, na kojim sam našao, imenito u pukotinama kore, dosta crvaca a kora sama bila je mjestimice tamna, čak crna. U popratnom spisu spominje se, da hrastovi poemu crniti, na vršcima se suše, vremenom posve pocrne i poginu, pa je bojazan, da 6e se velike površine osušiti.

Što je tu na stvari? Crvac kao malen kukac mogao bi posve mladim hrastićima i mladicama većih hrastova naškoditi, ako ih se sabere velika množina, mogu oni i na starijim hra­stovima zategnuti pupanje, slabiti prirast, nu teško je vjero­vati, da bi oni mogli uništiti 30—40 godišnje hrastove naše brodske imovne obdine, prem je tog mnijenja i Henschel kad veli za Leeanium quercus L. u 3. izdanju svoje knjige: Die schadlichen Forst- und Obstbaum-Insekten Berlin 1895. str. 513. ovo: Aus Novigrad bei Kopreinitz (Slavonien) erhielt ih einen 45 Jahre zahlenden 22 cm. starken Eichenstammabschnitt mit dem Bemerken eingesendet, das die Baume auffallend krankeln, und man das Eingehen derselben befiirchte, und dazu war, wie die Untersuchung ergeben hat, aller Grund vorhanden. Zweifel8ohne gehort demnah L. quercus zu den schadlichsten Cocciden. Arten«. J a sam pisao u naš Novigrad, nu nisam dobio odgovora, vjerojatno se tu ili radi o jednoj te istoj vrsti Kermes reniformis ili Kermes variegatus Geoffr. koji je nadjen i u Sv. Križu kraj Senja. Na stvari to ništa ne mijenja.

Ne poznam prilike dotičnih naših šuma, a nisam ni stručnjak u šumarstvu, da mogu znati za pravi razlog toj bolesti, ali sva je prilika, da su tu crvci a š njima u savezu crna kora tek pratioci te bolesti Crvci izlučuju Ijepivi sok, na koji se pri-Ijepe truske raznih gljiva, često i one saprofitičke gljive, od kojih kora pocrni. G. sveuč. prof. Dr. Heinz rekao mi je, da je od takvih gljiva i kora naših hrastova pocrnila, ali kako to nisu parazitičke već samo saprofitičke gljive, ne prijeti ni s te strane pogibelj. Drugo je pitanje, da li ne leži zoološki ili botanički uzrok bolesnih stabala u korjenu, ili oko njega? Ili je možda sve to skupni učinak od više bolesti, kako je to,

— 99 —

čini se u Njemačkoj slučaj ? Sumarnik Brecher iz Griine\vald-a u provinciji Saskoj tuži se u »Forstlieh naturwissen8chaftliche Zeitschrift« 1897. str. 66. itd., da već više godina opaža kako kora 40^—-70 godišnjih hrastova bude od hrastovog crvca jako ispucana, pocrni. To bi bilo kao kod nas, ali on spominje još jedan, po mom mnienju mnogo nepovoljniji pojav.

Načine se na hrastovima rane, poput raka, iz kojih curi sluz, sa intenzivnim mirisom kvasca, razvija se vrijenje kao kod octa. Nadje se tu kao prva gljivica Endomjces Magnusii, jaka gljivica vrijenja, a pridruži se na skoro Leuconostoc La-gerheimii, a tu se brzo nadju, osim poznatog crvića iz octa Anguillula aceti, razni kukci: leptiri, kornjaši i muhe, koji ne samo da se tu goste pa čak i opiju, nego legu tu i jaja, a ličinke tu se tove, ranu povećavaju, kao sto znadu upljuvci i rane na životinjama povećavati. Naravno je, da rastvaranje gnjiloba rane prelazi i u drvo, koje gubi tim na cijeni, Brecher veli, da ubodi crvaca daju zgodno mjesto za takove rane, ali sam veli, da je našao sluza i rana i tamo, gdje nema crvaca, prem je moguće, da su tu bolest prenjeli kukci sa gozbe na bolesnom stablu. Brecher veli, da u vlažnim šumama, slabog tla, jače se opaža ta bolest.

Iz sveg ovog vidi se, da stvar još nije posve jasna obzirom na uzrok, pa treba tu još daljnjih motrenja i proučavanja.

Osim Novigrada i okolice Dubrovice u brodskoj imovnoj obćini dolazi bolest hrastova i drugdje, kako mi reče g. ured­nik prof. Partaš, pa bi dobro bilo, da naši šumarski struč­njaci pomno pregledaju svoje hrastike, ne bi li njima pošlo za rukom stvar razbistriti.

Iznašanje drva preko tudjeg posjeda i ustanove §. 24. šum. zakona.

Piše Grašo Tac, kr. kot. iumar.

U praktičnom životu, dobro je, da se sve zna. Tako je i u šumarstvu.

— 100 —

Donašanjem praktičnih slučajeva u našem dičnom »Šu­marskom listu«, upoznati demo sve koristno i potrebno za naš rad; upoznat ćemo zakone i njihove ustanove ; upoznat demo uporabu i provadjanje istih; upoznat demo razne šumarske odnošaje uaše domovine; a to sve na korist naše mlade šu­marske struke.

Ta namisao vodi i mene, pak zaoto donašam jedan primjer iz prakse.

Glede izvažanja i iznašanja šumskih proizvoda, postoje razna prometila i pomagala; pak što svrsi odgovara, time se i služimo.

Okolnosti šume su više puta takove, da ne možemo šumske proizvode iznašati i izvažati, a da ne idemo i preko »tudjega posjeda i vlastničtva«.

U praktičnom životu obično doživimo, da nam susjedni vlastnik ne bi dozvolio izvažati šumske proizvode; ili ako do­zvoli, stavljao bi velike odštetne zahtjeve i pravio ine nepri­lika. Kada bi to o samovolji pojedinaca odvisilo, izjalovio bi se mnogi podhvat, kako na obćenitu štetu, tako i na štetu po­jedinca.

Nu hvala Bogu, mudro oko zakonodavca, predvidilo je sve okolnosti i slučajeve.

Tako je i u ovom slučaju. Istina Bog, u ovom slučaju nije polučen uspjeh, kako se je u početku stvari predmjevalo, ali polučena je vrhovna rješitba vis. kr. zem. vlade, koja de služiti za ravnanje u sličnom slučaju.

To je od velike važnosti za ovakove slučajeve, pošto inače tumača k šumskom zakonu ne imamo.

Idemo da vidimo, što nam kaže §, 24. š. z. » S v a k i v l a s t n i k z e m l j i š t a d u ž a n je d o p u s t i t i ,

d a se p r e k o n j e g o v e z e m l j e i z n o s e p r o i z v o d i š u m s k i , kojih ili posve nije moguće ili je moguće samo sa nerazmjernim troškom na drugi način iz šume iznositi i dalje odpremati, nego se to ima činiti na način, koji je najmanje škodljiv; a s toga je dužan vlastnik šume za štetu, koju pri-

— 101 —

godom iznošenja prouzroči, dati podpunu zadovoljštinu vlast-niku zemljišta.

Da li je potrebno iznositi drva preko tudjih zemalja, ima odlučiti najniža politička vlast, posluhnuv najprije stranke i vještake, pak pri tom ima predbježno ustanoviti odštetu.

Ako ustanovom ovom o odšteti stranke ne ce da se za­dovolje, dopušten im je utok od najniže političke rješitbe na na više molbe političke (§. 77.) i t. d.«

Mnijem, da sam morao navesti zakonsku ustanovu, da se tako stanje stvari lakše shvati.

Sada du u kratko da opišem i sam dogodjaj. Trgovište K. imade jedan dio bukove šume na brdu »Brezo­

vici«, koje brdo strmo leži nagnuto na cestu Krapina—Ro-gatac. Visoko je preko 500 mtr. Kada su se drva bliže izra-djivala, bacana su od davnine »naravnim žljebom« t. zv. »spu-zaljkom« dole

Na podnožju brda nalazi se .tik ceste mala površina (više vododerina), gdje su se drva slagala, u kola tovarila i tada u K- odvažala. Tako je bilo i početkom g. 1897., gdje sam i sam drva dao bacati, slagati i odvažati.

Na moje veliko čudo, nadjem za kratko vrieme tu povr­šinu ogradjenu i prisvojenu po J . L .

Pošto je time nastalo prisvajanje drvnog ležišta, te izva-žanje drva onemogućeno bilo, podnesem prijavu slavnoj kr. kot. oblasti.

Oblast odredi očevid. Evo zapisnika:

ZAPISNIK

od 5. travnja 1897. sastavljen povjerenstveno u ime slavne kr. kotarske oblasti k—ske u D.

Prisutni: Podpisani:

Predmet:

U smislu odluke slavne kr. kot. oblasti u K. od 30. ožujka 1897. broj 2177., uputilo se je povjerenstvo u šumu »Brezo-

— 102 —

vica« trga K., da na temelju prijave učinjene po kr. kotarskom šumaru izvidi, kako je J . L. iz D. okupirala onaj dio zemljišta na kojemu su drva spuštana »spuzaljkom« iz šume »Brezovice« trga K. slagana, te odavde kolima vožena u K.

Nakon izviđa ustanovi povjerenstvo sliedeće: Gospodja J . L. okupirala je pare. br. 11744. i 11745. u

u ukupnoj površini od 3040° . Ovu površinu ogradila je gdja. L. plotom, koji je sagradjen iz stupova i okruglih letvica.

Ogradjeni dio kani gdja. L. upotrebiti za vrt, pošto je na šljunkovitu zemlju navezla drugu zemlju.

Prizvana gospodja J . L . izjavi sliedeće: 1. Da je ona vlastnica rečenih parcela, pak da je na tom

temelju gradila ne znajući, da postoji na ovom zemljištu ka­kova služnost puta za uporabu trga K.

2. Da se drva mogu od spuzaljke izvažati iza vrta (oku­piranih cestica) potokom t. j . sada vododerinom.

3. Ako se ovo ne prihvati, to ona odstupa d o b r o v o l j n o od ogradjenog diela t. j . od ceste prema spuzaljci 3 m e t r a š i r i n e za p r o l a z k o l a .

O d o k u p i r a n o g d i e l a ne o d s t u p a v i š e . Na to budu na licu mjesta preslušani lugari trga K.

B. T. i P . M. da se o stanju stvari izjave. Opomenuti na svoju službenu prisegu izjaviše sliedeće:

Mi smo preko 50 godinfi. stari, a u lugarskoj službi smo dugo godina. Od kako se sjećamo, spuštana su drva sa »Bre­zovice« spuzaljkom na prama ovom mjestu, koje je sada okupirano.

Na ovom mjestu jesu spuštana drva i naslagana, a odavde 8u kolima odvažana.

Od kako pamtimo nije ovo mjesto ogradjeno bilo, već je uviek služilo za izvoz drva spuštenih sa »Brezovice«. Zadnji put su drva spuštena i vožena odavde u mjesecu veljači t. g.

Prisutni zastupnik trga K. g. F . K. izjavljuje sliedeće: Obzirom na to, da je ovo okupirano zemljište od vajkada

t. j . preko 30 i više godina rabljeno za izvoz drv^ iz šume

— 103 —

trga K., da ne može u interesu trga K. ovo zemljište prepu­stiti gdji. J . L.

Pošto inoga puta u tu svrhu ne ima, to moli, da se dade plot odstraniti, pošto ima sada u šumi izradjenih drva, koja se spuzaljkom preko ovoga zemljišta izvažati moraju.

Ponudu gospodje L. pod točkom 2. i 3. ne prihvaća iz gornjih razloga.

Na to bude pozvan kr. kotarski šumar g. G. V. da dade u tom predmetu svoje očitovanje i strukovno mnienje, nakon čega isti izjavljuje sliedeče:

Da je uvidom u gruntovnici ustanovio, da je na pare. br. 11744. i 11745. suvlastnikom upisan M. D. W. a ne J . L. Susjedna pare. br. 11746. upisana je na nasljednike L. kao pašnjak. Po kazivanju umro je W. odavna, te je ovo mjesto bila pustoselina, na koju se je od potoka šljunak usljed vedeg vodostaja sakupljao, dakle je neplodno tlo bilo. S toga da je navod gdje. L. pod toč. 1. neistinit.

Da je sam dao, tečajem ove zime bacati drva sa »Brezo­vice« i da su još u mjesecu veljači t. g. na okupiranom mjestu drva slagana, odnosno izvažana, bez da je gdja. L. tomu pri­govarala, akoprem je izvoz vidila, pošto joj je kuća do 100 me­tara odavde udaljena.

Od spuzaljke ne mogu se drva ovuda voziti kuda L. pod toč. 2. predlaže, pošto ovo nije miran potok već vododerina 1 metar duboka i 12 —15 metara široka.

Da se iza plota put napravi, to bi kod najmanje bujice voda sve odnesla, a trg K. imao bi trošak.

Pošto ]e ovaj prolaz preuzak i nepristupan, ne mogu se ni kola okrenuti, već bi se drva iznašati morala, što bi i opet bio trošak veći za dobavu drva.

Točka 3. ponude gdje. M. ne može se prihvatiti, jer utje-rav vozar kola do spuzaljke ne ima ih gdje okrenuti. Drva pako da se iznašaju do glavne ceste, jeste neuputno, pošto bi se time priečio promet, a opet bi bio veći trošak radi iznašanja.

Okupirano zemljište bilo je skroz neproduktivno i male vriednosti, nu gospodji L. kao trgovkinji s drvi, bilo je nepo-

— 104 —

dudno, da se drva trga K. mimo njenih, takodjer prodaji na-mjenjenih, u neposrednoj njenoj blizini izvažaju.

S toga ju je jedino konkurencija mogla na to nagnuti, misleći, da će drva morati izvažati 5 — 6 kim. unaokolo dalje, te bi s toga obćina mnogo veći trošak za izvoz imala, a uslied toga mogla bi se ta drva samo mnogo skuplje prodavati.

Obzirom na prednavedeno i na staro pravo trga K. (služ­nosti) i na to, da je trg K. od vajkada u posjedu, neka se gospodji J . L. naloži, da plot čim prije odstrani, da se mogu drva čim prije tim putem voziti.

Neka se proti istoj postupa i radi prekršaja §. 60. t. j . šumskoga zakona«.

Na temelju ovog očevidnog zapisnika, izdala je slavna kr. kotar, oblast u K. pod br. 2638. dne 10. ožujka 1897. te­meljem §. 24. s. ž. odluku, kojom joj pod globom nalaže, da imade odmah podignuti plot porušiti dati i da je dužna te­meljem §. 24. š. z. dozvoliti, da se tim putem drva sa »Bre­zovice« iznašaju.

J . L. uložila je proti toj odluci utok na vel. kr. župa­nijsku oblast u V.

Veleslavna kr. žup. oblast rješitbom svojom od 1. srpnja 1897. br. 5254, izrekla je sliedeću odluku upravljenu na kr. kot. oblast u K.

»Eješavajuć tamošnjim izvješćem od 25. svibnja 1897. broj 3439. podastrti utok J . L. iz D, uložen proti tamostranoj od­luci od 10. travnja t. g. br. 2638. u predmetu spuštanja i iz­voza drva sa brda % Brezovice «, ne obnalazi ga ova oblast uvažiti ob • žirom na §. 24. šumskog zakona, u smislu kojeg dužan je svaki vlastnik zemljišta dopustiti, da se preko njegove zemlje izva­žaju proizvodi šumski, kojih je samo sa nerazmjernim troskom moguće na drugi način iz šume izvažati, kao što je t o i u n a z o č n o m p r e d m e t u s l u č a j . Kr. kotarska oblast ima predhodno ustanoviti odštetu, koju mora dati trg K. vlastnici za oštećenje zemljišta za ovogodišnje spuzanje drva. Ako re­čena trgovištna obćina drži, da je zastarom stekla pravo služ-

— 105 —

nosti izvoza i porabe, zemljišta ima se to pravo redovitim putem pravde zatražiti i osjegurati.

Ovdje se naročito ta kralj, kotarska oblast upozoruje, da platež gore naznačene odštete ne upliva na sudbeni postupak, te se kod suda ne će ta naknada štete smatrati priznanjem prava vlastničtva J . L.

I proti ovoj odluci kr. žup. oblasti podniela je J . L. utok, na visoku kr. zemaljsku vladu.

Uslied toga utoka nastalo je pitanje, da li se mogu sa »Brezovice« drva izvažati i drugim kojim putem.

Preduzetim izvidom ustanovljeno je, da vodi u serpentinama (strmo) i drugi put preko sela Gj., a tada cestom (pored prie-pornog ležišta) u K.

Ovaj put jeste dulji za 2 kilometra 755 mtr. t. j . skoro tri kilometra.

Nakon ustanovljenja tih činjenica, izdala je vis. kr. zem. vlada, sliedeću visoku rješitbu:

Kralj, hrv.-slav. zemaljska vlada, odjel za unutarnje poslove.

Broj 4989. ex 1898.

K r . ž u p a n i j s k o j o b l a s t i u V.

Riešavajuć izvješće od 16. siečnja 1898. broj 12175. u predmetu utoka J . L. posjednice u D., radi spuštanja drva spuzaljkami sa brda »Brezovice«, spadajudeg trgu K. na zem­ljište njezino, u kojem je predmetu kr. kotarska oblast u K. odlukom od 16. travnja 1897. br. 2632 odredila, da je J . L. dužna temeljem §. 24. šumskog zakona dopustiti, da na čest. broj 11744. i 1745. občina K. izvozi drva iz šume Bre­zovica«, te da imade u tu svrhu ograde oko tih čestica od­straniti; a kr. županijska oblast u V. odlukom od 1. srpnja 1897. br. 5254. potvrdila prvomolbenu odluku time, da kotar, oblast imade ustanoviti odštetu, koju imade dati trg K. vlast-nici zemljišta za oštećenje zemljišta.

8

— 106 —

Kr. zemaljska vlada, odjel za unutarnje postove, obnalazi povodom utoka J . L. obje nižemolbene odluke ukinuti, te trg K. sa njegovim zahtjevom odputiti na put redovite gradjanske parnice iz sliededih razloga.

Po §. 24. šumskog zakona od 3. prosinca 1862. d u ž a n j e s v a k i v l a s t n i k z e m l j i š t a d o p u s t i t i , da se preko njegove zemlje iznose šumski proizvodi, kojih ili posve nije moguće, ili je moguće samo sa nerazmjernim troškom na drugi način iz šume iznositi i dalje dopremati.

U nazočnom slučaju ne ima spomenutih uvjeta za izva-žanje preko tudjeg zemljišta, jer je u spisih ustanovljeno, da se drva iz šume »Brezovice« mogu izvažati kolnim putem, a zatim glavnom cestom preko sela Gjurmanec, te da je taj put za 2 kim. i 755 m. dulji od puta preko zemljišta J . L. a t a ­k o v a u d a l j e n o s t , ne m o ž e s e u z e t i , d a b i t r o š a k i z v o z a š u m s k i h p r o i z v o d a d u l j i m p u t e m b i o s k o p ­č a n sa n e r a z m j e r n i m t r o š k o m , p r e m a t r o š k u iz­v o z a p r e k o u t j e c a t e l j k i n o g z e m l j i š t a .

Uslied toga, n e m o ž e se u p r a v n i m p u t e m u smislu §. 24. šumskog zakona odrediti izvažanje drva preko zemljišta J . L. pa u koliko trg K. drži, da je d o s j e l o š d u stekao služnost rečenog sadržaja, to imade pred redovitim gradjanskim sudom iznesti proti J . L. zahtjev na priznanje takove služnosti.

Odredba županijske oblasti, da kotarska oblast ima usta­noviti odštetu za porabu zemljišta J . L., ukazuje se bezpredmet-nom, budud da bi se glede odštete pred političkom oblašću moglo samo, tada razpravljati, da je izdana odredba u smislu §. 24. šumskog zakona, što ali u toj stvari učinjeno nije.

O tom se obavješćuje kralj, županijska oblast uz povrat pod •/. svih spisah daljne odredbe radi«.

Iz ove visoke vrhovne rješitbe crpiti nam je slijedeće: 1. Po §. 24. š. z. d u ž a n j e s v a k i v l a s t n i k zemljišta

dopustiti, da se preko njegove zemlje iznose šumski proizvodi. 2. Ova dužnost veže samo onda vlastnika zemljišta, ako

se šumski proizvodi ne m o g u d r u g i m p u t e m , i l i uz o g r o m n e t r o š k o v e i n i m p u t e m — voziti.

— 107 —

3. Da se upravnim putem ne može u ovakovom. slučaju, po §. 24. s. z. odrediti izvoz po tudjem zemljištu.

4. Ako postoji služnost puta (spuzaljke i dotičnog ležišta) »dosjelošdu«, ima se to pred redovitim gradjanskim sudom dokazati,

5. Odredba političke oblasti za odštetu i porabu zemljišta može se samo tada po §. 24. š. z. izdati, gdje šteta postoji i gdje je postupak odštete poveden; što u ovom slučaju uči­njeno nije.

Prvi zbor srpskih šumara (dopis). Posije petovjekovne borbe za obstanak svoj, danas na­

predna i slobodna Srbija dočeka dan, da se u prestolnici njenoj Beogradu, sastane na zbor i dogovor dvadeset fakultetski spremnih ljudi; onih ljudi, koji su do juče bili pastorčad medju ostalim činovnicima u zemlji, koji nisu imali nikakova ugleda, niti je ko o njima brigu vodio, jer su smatrani za prave pan­dure i nepismene ljude. Do juče su srpske šume služile kao moneta za potkusurivanje političkih i ličnih interesa onih ljudi, koji su upravo u prvom redu bili pozvani, da se brinu o una-predjenju šuma i šumarstva.

Danas je nastala nova era u srpskom šumarstvu, danas je sinulo sunce šumarske zore, danas se počela voditi sa naj-nadležnijeg mjesta tolika briga o šumama i šumarstvu, da su srpski šumari i svojim položajem i velikim plačama, uzdignuti i izravnati sa najuglednijim činovnicima u zemlji.

Prvi zbor srpskih šumara koji je držat 2 l . novembra u šumarskom odjeljenju ministarstva privrede, otvorio je liepom besjedom gosp. Zivan Zivanović ministar narodne privrede, na­pomenuo izmedju ostaloga i to, da on smatra šumarstvo za jednu od najvažnijih privrednih grana u zemlji, i da će sve moguće učiniti, pa da se ova do sad zanemarena privredna grana uredi i unapredi, i da se podigne na onaj stepen, na kome stoji šumarstvo ostalih kulturnih država. ^

— 108 —

Zbor je oduševljeno pozdravio govor gosp. ministra, bla-godariv mu na otčinskom zauzimanju, sa obećanjem, da će svu svoju snagu i svoje stručno znanje uložiti na to, da se šumari pokažu dostojni ove velike pažnje i zauzimljivosti gospodina ministra.

Ovaj zbor rješio je mnogo važnih i po šumarstrvo zna­čajnih pitanja, koja su bila na dnevnom redu.

Tako od glavnijih pretresana su ova pitanja: 1. Utvrdjenje pravila i upustva za izvršenje ograničenja

šuma; 2. Eksploatacija postojećih prezrelih šuma, i utvrdjenje

jednog privremenog privrednog plana; o. Način, kako će se u buduće državna nadleštva i gar­

nizoni snabdjevati drvima za gorivo; 4. Mjere, koje se imaju preduzeti u cijelji pošumljenja goleti;, 5. Upustva za izvršenje šumskog zakona. 6. Pravila za vršenje dužnosti šumarskog osoblja; 7. Utvrdjenje pravilnosti i jednoobraznosti u šumskoj ad­

ministraciji (šumske knjige, dnevnici, formulari za tužbe, izvje­štaji itd.);

8. Podjela šuma na šumske okruge, prama veličini i gru-pisanju šuma;

9. Propis ejenovnika za razne šumske proizvode; i 10. Podizanje šumskih bašta i rasadnika pri šumskim

upravama. Ovo su sve za sad važna šumarska pitanja, koja je zbor

od časti razradio, a od časti podpuno i iscrpno izvršio. Kakve će posledice imati ovakav bogat i plodan rad ovoga

prvog zbora šumara, za unapredjenje srpskog šumarstva, po­kazat će najbliža budućnost.

Sa ovoga prvog zbora, koji se je završio drugarskim ban­ketom, kome je predsjedao naš uvaženi p r v i i n s p e k t o r š u m a g. Jakov Marković, koji je svojim oduševljenim govorom^ još više zagrijao srca šumara i napojio ih nadom u ljepšu bu­dućnost — poneo je svaki srpski šumar tvrdo ubjedjenje, da

— 109 —

je današnja najviša šumska uprava u ministarstvu, pregla svom snagom, da šumarsku granu podigne i unapredi, i da u bu­duće radi samo u dogovoru sa stručnim šumarima, a ne samo­voljno i naopako, kao što je na žalost do sad radjeno, zbog čega je kroz toliki niz godina i ostalo u povoju srpsko šu­marstvo.

Pregaocu Bog pomaže! Ličanin.

LISTJ^K:. Osobne viesti.

ImenOTanje. Kr. ugar. ministar poljodjelstva obnaSao je imenovati abiturienta šumarske akademije Dragutina J a n o t y i k a kr. šumarskim vježbenikom kod kr. drž. šumarskog ravnateljstva u Zagrebu.

Premješten j e . Ban kraljevina Hrvatske, Slavonije i Dalmacije obnašao je premjestiti iz službenih obzira kr. kot. šumara II. razreda Josipa J a k o p c a kod kr. žup. oblasti u Varaždinu, kr. kot. oblasti u Varaždinu.

Zakoni i normativne naredbe.

Okružnica kr. hrvat.-slavon.-dalmat. zenialjke vlade, odjela za nnuta ru je poslove, od 29. prosinca 1899. br. 79.726. kojom se podupire molba ravnateljstva narodnog zooložkog muzeja u Zagrebu, da mu se pripošalje što više ptica za muzej, koja glasi:

Kr. zemaljskoj vladi, odjelu za unutarnje poslove, stigla je zamol-nica ravnateljstva narodnog zooložkog muzeja u Zagrebu od 25. stude­noga t. g. broj 690, kojom moli, da se podupre njegov u javnih glasilih objelodanjeni poziv, da mu se pripošalje što više ptica za muzej.

Tim povodom poziva se kr. županijka oblast, da na prieku potrebu narodnog zooložkog muzeja upozori i shodno pozove svekolike u svom području nalazeće se kr. kotarske oblasti, sve šumske i vlastelinske urede, te lovce i vlastnike lovišta, neka bi se po mogućnosti u svome djelo­krugu prije citiranoj zamolnici ravnateljstva narodnog zooložkog muzeja što izdašnije odazvali i neka bi u obsegu svoga teritorija ubijene razne ptice grabilice, koje šumari, lugari i lovci svake godine na stotine kao škodljive ptice postrieljaju, — odnosno nadjene ine mrtve ptice, dogodice priposlali neposredno ravnateljstvu narodnog zooložkog muzeja u Zagrebu

— 110 ^

(Demetrova ulica br. 1.), da se uzmogne u nauSnu svrhu sastaviti od­nosno nadopuniti toli potrebita zbirka ptica za kr. sveučilište odnosno kr. šumarsku akademiju u Zagrebu.

0 svakogodišnjem topoglednom uspjehu imadu kr. kotarske oblasti u svom obćenitom godišnjem izvještaju nadležnoj kr. županijskoj oblasti, a ova kr. zemaljskoj vladi, odjelu za unutarnje poslove, shodno izviestiti.

Primjećuje se, da su potrebiti primjerci upitne okružnice od ovud do­stavljeni gospodarstvenim uredom imovnih obeina bivšeg krajiškog pod­ručja u svrhu nadieljenja područnih svojih šumarija.

Kr. zemalj. rlada propisuje svojom odredbom od 20. pro­sinca 1899. br. 18.126 novi obrazac za sastavali obistinbene knjige M. kod imoTnili ob(3ina birše Vojne Krajine.

Ovdašnjom normativnom naredbom od 16. veljače 1898. br. 1468. propisani su za vodjenje odnosno za sastavak zaključnog računa kod gospodar, ureda krajiških imovnih obćina novi obrazci.

Da se sastavak zaključnog računa prema tim obrazcima olakša, na­lazi kr. zemalj. vlada, odjel za unutarnje poslove, ovim odrediti, da se obistinbena knjiga H., propisana za vodjenje u §. 57. nap. C. k zakonu od 11. srpnja 1881., kojim se razjasnuju odnosno preinačuju njeke usta­nove zakona od 15. lipnja 1872 , o imovnih obćina u hrv.-slav. vojnoj Krajini, ima u kuduće voditi prema priležećem obrazeu (vidi str. ! 12. i 113.), koji je prema propisanim obrazcima zaključnog računa shodno udešen.

0 čemu se gospodar, ured tamošnje imovne obćine znanja i točnog obdržavanja radi obaviestiti ima.

Šumarsko i gospodarsko knjižtvo. u njemačkoj stručnoj literaturi izašla su novo ova djela: Ja^d, die liolie. Eiu Gegenstiick zur Praehtausgabe von Dietzel's

Niederjagd. Herausgegeben von Czvnk, Dombrowsky, Grashej, Hohenberg, Hohmejer, G. Koch, Baron Kriidener, v. Schmiedberg, Valentinitsch, Wittmann, W urm und Anderen Ovo je djelo ukrašeno mnogimi slikami a stoji 24 krune.

Crescliichtc der oesterreicliischen Laud u. Forshvirtschaft und ihrer Industrien 1848.—1898. 4 svezka, ciena 80 kruna. Ovo monumentalno djelo izdano je u spomen 50 godišnjeg vladanja cara i kralja Franje Josipa I.

Otto. Wunđerglaube u. Wirklichkeit. Selstsame Erscheinungen der Thierwelt, sowie unerkliirte Vorgiinge im Menschenleben. Ciena 3-6 kruna

Ranscll, die gefiederten Siingerfursten des europiiischen Festlanđes. V.iii liandbueh fiir alle Liebhaber der hervorragendsten u. beliebtesten ..inheimischen Singvogfl Ciena 2-4 kruna.

— 111 —

Molba u p r a v l j e n a n a p. n. gg č l a n o v e i p r i j a t e l j e š u m a r s t v a .

U svrhu što uspješnije obuke u šumarskoj zoologiji i entomologiji u kr. šumarskoj akademiji u Zagrebu, umoljavam p. n. gg. družtvene žlanove kao i ostale prijatelje domaćega šumarstva, da bi mi priposlati izvolili oštete (Frasstiicke) od glodavaca (zeca, voluhara raznih, vjeverice) i od raznih žuna, pak oštete prouzročene raznim kukcima kao i gniezda gusjenica. Osim toga umoljavam za blagohotno priposlanje raznih vrsti miševa, rovka i voluharica.

Prof. A. Korlević, Zagreb, Šumarski dom.

Toplo preporučujemo molbu g. profesora, jer se mladi zavod, kao što je novoustrojena kr. šum. akademija zagrebačka, može u kraće vrieme obskrbiti ovakovim d o m a ć i m predmetima samo uz kriepku pripomoć p. n. gg. stručara, koji zadržavajuć se u službenih poslovih u šumi, imaju često prilike do ovakovih zanimivih predmeta doći. U r e d n i č t v o .

Promet i trgovina.

šumske prodaje nisu još podpunoma dovršene ni u onih krajevih, gdje je zimska sječa običajna, dočim u predjelih gdje je ljetna sječa običajna i moguća one tek počimlju, te je navlastito od strane kr. šumar­skoga ureda u Otočcu kao i same otočke imovne obćine znatna količina stabala istom na prodaju iznesena.

Kao što su dosele provedene prodaje hrastovih sastojina u obće povoljne bile, ne ima sumnje, da će se i jelove i smrekove sastojine dobro prodati, jer se je tečajem prošle godine jelova i smrekova roba mnogo tražila i dobro plaćala, pa su i zalihe na toj robi toga radi .slabe. Pošto je i sama bukovina prošle godine malo bolju prodju našla nego li zadnjih godina, to se je nadati, da će se kod ovogodišnjih prodaja za teničku po-rabu sposobnih bukovih stabala valjda i nešto bolja šumska taksa po­stići, nego li je do sada postizavana. Dakako da to samo u maloj mjeri vriediti može, jer u bukovini svagda ponuda na daleko nadmašuje tražnju, stoga se i eiena bukovini u obće u većoj mjeri ni dići ne može.

Kako su se dobro prodale u horu prodavane a ne previsoko pro-cjenjene hrastove sastojine, tako se razmjerno slabo prodaju one čestice u hrastovih šuma, koje su od prve dražbe neprodane ostale, pa se na ponovne dražbe iznašaju, ili su se u obće tek u zadnje vrieme na pro­daju iznesle. Ovakove sastojine ne prolaze tako dobro, pa ih ima koje

112

Strana 26. Naslov V. stavka 7. Nabava goriva za pravoužitnike za

Propis

Poimence

dug (traž­bina) od

prošle godine

K.

tekuća

pristojba

K. f.

odpad

K. f.

ukupna

pristojba

K. f.

I. K. dobavljač gorivog drva, ima za prošlu godinu 1898, predati po ugo­voru od • • • • Gbroj . . . . po-tvrdjenom visokom naredbom od • • broj • • • za upravnu obćinu Samac, Sikirevci, Babinagreda, na skladištu u Samcu 4.095 pr. met. drva i na skla­dištu u Vinkovcima, za obćinu Vin­kovci, Neudorf, 4.300 pr. met. a 2 for, 30 nč.

B. & P . dobavljač goriva drva po ugo­voru od • • • • Gbroj • • • potvr. visokom naredbom od • • broj • • • • ima pre­dati sliedeće gorivo: za upr. obć. Trnjane 1000 pr. m. \~ a

drva I. vrsti oblica a 2 for. ž S za upr obč. Garčin 2000 pr. m. j ^ ^

drva I. vrsti oblica a 2 for. i =15 za upr. obč. Klakar 2000 pr. m. /! | '°

drva I. vrsti oblica a 2 for. za upr. obć. Svilaj 200) pr. m.

drva I. vrsti oblica a 2 for, za upr, obć. Samac 1000 pr. m.

drva I. vrsti oblica a 2 for. za upr. obć. Babinagreda 3000 pr.

m. drva I. vrsti oblica a 2 for. za upr. obć. Gundinci 2000 pr. m.

drva I. vrsti oblica Ji 2 for. i t. d, ukupno 13.000 pr. m. za g

što čini I. K. dobavljač goriva za god. 1898., 1899. i 1900. po ugovoru od • • • • Gbroj • • • potvrdjenim visokom na­redbom od • • - • broj • . ima za god. 1899. predati u svemu 7.000 pr. met. goriva i to pol u cjepanicama II . vrsti i pol u oblicama II. vrsti uz popri čnu cienu od 2 for. po pr. met. stavljeno u Vrbanji za obć. Vrbanja, Eajevciselo, Eačinovci po 1000 pr. m. 3000 m. • za obćinu Županje lOOO m.^ za obćinu Štitar 1000 m.l za obćinu Gradište 1000 m.( za obćinu Otok lOOO m.J 4000 m.

Ukupno • • (Ostatakod 11..500for. ima se priračunati prelimiuiranoj svoti za god. 1900.)

S 5 •a:

1899,

19.998

19.998

50 1150

14.000

12.000

50

6.000

8.000 40.000 11

19.987

26.000

50 14.000 59.987

113 —

godinu 1899. 40.000 for., za god. 1898. 20.000 — 60.000 for.

Odplata

Obistinjeno

dne po ^ 3

pojedince

u gotovom! odradom °o^cu ; odp'isom

K. K.

ukupno

K.

Dug (tražbina)

koncem

K.

Opazka

5./1.

4./2.

7./6. 9.10. 5./11

8./6. lO./ll. 4./11.

25./5.

30./6.

2./7.

N. N, 250

420

900 1.200 2.000

940 1.230 1.900

670

980

840

5./1.

4./2.

7./6. 9./10. 5. 11.

8./6 lO./lO. 4./11.

25./5.

30./6.

2./7.

10.000

9.987

5.000 6.000 2.000

2.000 2.000 3.000

2.000

2.500

4.000

19.987

20.000

8.500 48.587

I

6.000

5.500 11.500

5 met. kod predaje

manjkalo ž, 2 for. 30 nč. čini 11 for. 50 nč. što se stavlja u odpad.

— 114

a Kl a o > K K« |-l-cgp:€i-|, U6| » ^ ,—^ ?7- jg ^ 50 B c

= e c " 3 5 . ^ a"' • §-

c (KS

M hrl

^

1

03; M I-* 00 Oi o:> c^ O f*• .cjil I-* OJ o f - ' cn rf^ ^ 05 ta M K - C j O l - ' t s S O i O l « O ' i 0 0 0 > : c o o > - ; i - ' o 5 ; £ > C 0 : r t ^ C 0 1 H x O ^ 0 5 0 2 c C C R

ODcxccc / :c tGccccooDCo •-0 co ^ tn --s o "= co cc -o

* J03 l - ^ t f ^ t s2 tO*^ - : j - aCR

'OOOJOiCCO^K-^OloOtO O O ^ O D ^ O i t O ^ ^ L L * . o O r r ^ C?« Cn -J - - ^ CO CO ^ O ' ^ 0 ^ O T U I 0 < ) - ^ 0 5 I ^

0a0303050J'^'Cr<O3a::O5 t 0 0 3 h f ^ - J f - t O W 0 3 0 0 C 2 ; L c O ; k - t ( ^ c o h - ; : o c c o o c r i - 3 0 o » h 4 ^ - c o 5 u ^ O ' : o

• ^ O S O i t ^ O i O ^ ^ M ^ C J s f i ^ OOCtCCGCtsSCOtOH^OiOi

O O t - ' l - ' O i C C l - ' r f ^ O O C «

©

a

3 i f i

o o fL

'O

• o

H •-i

S"

T3 • 1

o W S' PT TD

' 1 V a

»B B o

>- SS

M

• « ©

SS

B o p' cr? ©

^ • 1—' oc <w o

2gao;^cg;^&g

^ ' B 5 2 ^'

g s- 3 ^ ^ a

O i Ist U" U ' < ! >^ -^ 0 5 bS Cn O ^P' O ^-J' 0 5 b - O O — ^ 1 ^

rf^ 1 O l ^-^ IO rx: O^ (X> o^ O o s >fi. O Ol :£= O^ Cc Cn O o *-• 0 0 *p^ OT *v3

O t o 0 0 CD a:i t ^ o ^:i CC O^ t o ^ 14^ a s O 1 1 h-^ 1 OC Cn — CJi OD *q CO c s K^ Vf CD hf o^ ^ Ol to :P cr. Ol 0 ^ t—L

bO t o 0 5 0 5 - J - ^ - T 0 5 Oi -.1 >^ — 0 5 ^ H^ i i O l 1 0 3 O i f v-t Os 0 0 1 1 ri^ 1 t ^ ~a O^ tNO o^ 1— O >f ^ CC 0 5 ^ O^ <;0 O O^ t—' yr H-

i M i l i l i i 05 cc ~ oc ba >— 05 1 1 i I 1 rf^ I-' l-i o - . 1 1 1 1 i co — m o o oooo «^ - . D O — 0 5 Ol O ><!' H^ • - t ^ 1-1 - o o —

^ J 0 5 1 1 If oo 1 O 1 o OJ 0 5 c ? ; o - j ^ j OD 05 O C 0 5 t o C2 O^

0 5 OJ 1 1 — 1 1 1 1 tNS I— 1— c n Kl OJ M^ bO o 0 5 0 5

OJ OJ

§ § 1 1 1 1 ( 1 1 1 Oi OJ 0 5 i 5

i II ! II 1 M i o o o o OJ O OJ

£ 1 1 I I 1 1 g ; 2

i - i t o --1 1-^

f 1 1 i o 1 1 o i t OD Ol O Ol Ol Ol O Ol o

^ 1 1 1 1 1 1 ^ 1 !

^ 1 1 i i 1 1 ^ 1 ! o o

•M 0 5 cr: O t o bO c o hf 0 5 Ol c c ^ t o - J O t 5 O l 0 » - J 0 i v f ^ X ) > j : . C ^ - J O t o 0 5 t O w O C i * — c o o C O i 0 t O O O i i ^ O i - i i — » . O i O D > f i . 0 1 C 5 0 ^ ) 4 ^ C C 0 5 - q b C C D - 0 GO 0 5 0 G O t O O i O i h i i ^ C O - J

O

B.

S5

Za Bor-đeaux

Za Cette

Za Mar seille

Za Rouen

3 si a C N

C

Algir i Tunis

Italiju

Španiju i Portugal

Holandiju

Azij Tursku

Grćku

Englezku

Egipat

Belgiju

1

1

1—1 N <1 CD N< CD

O

CD

B

1

1

j

a B

P O

s N<

S

H C

ci'

»

o

.85

I 0 0

— 115 —

ni na ponovnoj dražbi kupca našle nisu. Razlog tomu ne može se svagda samo u previsokoj procjeni tražiti, već i u okolnosti što su se mnogi drvotržci najnuždnijim drvom snabdjeli, da svojim obvezam udovoljiti mogu; ai kao daljni razlog navadja se i taj, da već ne ima razpoloživih šumskih radnika. Zadnjih je godina mnogo naših šumskih radnika — navlastito dužičara — u Ameriku za poslom otišlo, pa ih sada, gdje se dužica nežto više traži i izradjuje, dosta ne ima.

Stanje samoga drvnoga trga nije se u zadnje vrieme promienilo; Samova se gradja traži i dobro plaća, hrastovoj je rezanoj robi ciena kao i dosele, njemačka bačvarska gotovo se već ni ne može kod nas proizvadjati, nu sa francuskom dužicom promet je sveudilj živahan, jer se ona traži i priUčno dobro plaća, što se u prvom redu pripisati ima vrlo dobroj berbi u Francuskoj prošle godine kao i okolnosti, što mnogi uvidjaju da amerikanska dužica za vinsku burad nije ni iz daleka tako dobra kao naša, pa se naša ma i skuplja dužica opet na francuskih tržištih više traži nego li prošlih godina. Kakov je bio promet sa fran­cuskom dužicom u prošloj godini i 899. razabrati se može najbolje iz priležeće skrižaljke na str. 114.

Baljue driižbe. Dne 22. siečnja imalo se je prodati kod kr. žup. oblasti a Osieku u šumah zemlj. zajednica u svem 2008 hrastovih sta­bala procienjenih na 51620 kruna.

Dne 29. siečnja imalo jr na ponovnu dražbu doći 540 hrastovih stabala u šumah grada Petrinje sa ukupno 1701 m'' gradje procienjenih na 28508 kruna, koji su hrastovi dne 10. siečnja ne prodani ostali.

Dne 25. siečnja t. g. imalo se je prodati kod gosp. ureda brodskeimov. obćine u Vinkovcih 1727 hrastovih stabala procienjenih na 2 ; J0998 kruna, koji su kod dražbe dne 29. prosinca pr. god. neprodani ostali.

Dne 29. siečnja imalo se je prodati kod kr. žup. oblasti u Zagrebu 971 hrastovih stabala iz šume z. „Kurilovačka dubrava" procienjenih na 43.603 kruna.

Dne 81. siečnja t. g imalo se je prodati kod gospod. ureda imov. obćine u Otočcu razna jelova i bukova stabla procienjenana 269.888kruna,

Dne 8. veljače t. g. prodavat će se kod kr. šumarskog ureda u Otočcu 23 020 smrekovih i jelovih stabala i 11.276 bukovih stebala na sječinah godine 1900—1904 kr. kot. šumarije u Kosinju pro­cienjenih na 275.890 kruna; s ovom prodajom skopčano iznajmljuje se državna parna pila u Stirovači sa pripadci, kao i skladište ležeće na moru u selu Stinici za godišnju najamninu od 4000 kruna.

Dne 10. veljače t g. prodavat će se kod kr. kot. oblasti u Čabru 230 bukovih stabala procienjenih na 963 krune (potanje straga medju oglasima u ovom broju).

— 116 -

Uspjesi dražba. Dne 29. prosinca pr. g. obdržavala se je ponovna dražba kod brodske imovne obćine vrhu onih Šumskih čestica, koje su kod dražbe 20. studena neprodane ostale od kojih je prodano:

j č u n j e v c i " s procjenom od 82"300 for. tvrdki: Gotthardi i Lie-berman iz Siska za 88.388 for.

, D e s i 6 e v o " , s procienom od 914 for. tvrdki: Ferdinand Galeta iz Vinkovaca za 951 for.

„ K r i v s k o - O s t r o v o " , s procienom od 25.708 for. tvrdki: A. Berger iz Zagreba za 28.379 for.

, S l a v i r " , s procienom od 21.650 for. tvrdki; L. Blažie iz Siska za 23.811 for.

Dne 25. siežnja 1900. bude izniet ostatak neprodanih sje6a od 29. prosinca 1899. i prodadoše se ove sječe:

„ B a n o v d o l " , s procienom od 76142 K. tvrdki N. Gamiršek iz Mitrovice za 78.900 K.

, R i p a č a " , s procienom od .31.604 K. tvrdki Union-Bank iz Beča za 32.210 K.; dočim sječe: „ T r i z l o v i " i „ R a d i š e v o " ostadoše i ovaj put neprodane.

Različite viesti i sitnice.

Tvornica drvne robe u Vrbovskom izgorjela je početkom prošlog mjeseca za kratko vrieme sasvim. TJ ovoj velikoj tvornici radilo je do 500 Ijadi, stoga taj požar znači veliki gubitak za čitav tamošnji kraj. Odlučeno je medjutim, da se tvornica što prije opet podigne, dapače i proširi. Tom zgodom izgorjeli su, kako s mjerodavne strane čusmo, izložei pripravljeni za parižku izložbu od strane kr. šumskoga erara, a sigurno i oni, koje je našem đružtvenom muzeju tvorničko ravnateljstvo obećalo i ubaviestilo nas, da ih za nas priredjuje.

Hrvatsko šumarstvo u parižkoj izložbi biti će liepo zastupano, ako mu i jest prostor, opredieljen u samom paviljonu, dosta malen. Na tom malenom prostoru predočit će se po mogućnosti šumarstvo čitave zemlje, navlastito onih imovnih obćina, koje su u tu svrhu najviše pri doniele. Upotriebiti će se mnogo predmeta iz družtvenog šumarskog mu­zeja, nu mnogi će se objekti morati smanjiti, jer preveliki prostor za­premaju. Tako će tvrdka Mosinger i Brejer priugotoviti kolorirani snimak velike relief-karte Hrvatske i Slavonije; a umanjit se mora i kolekcija predočenja prirasta naših glavnih vrsti drveća. Liepa hrastova roba, koja će biti izložena pred paviljonom, već je većinom stigla u Zagreb, pa se odma dalje odprema. Odpremni troškovi biti će uza sve polakšice, koje koje su izložiteljem zajamčene, ipak vrlo znatne. Arrangement povjeren

— 117 —

je g. prof. F. KesterSaneku. Nadamo se, da će naše šumarstvo, ako i skromno, ipak biti dostojno zastupano na velikoj i dosele najvećoj svjet­skoj izložbi u obee, koja će zaključkom ovoga stoljeća znaćajno prikazati orijaSki razvoj svih grana materialne kulture svega čovjećanstva.

Lovište na zemaij. dobru u Božjakoviui uredit će se, da bude moglo kao demonstrativni objekt služiti slušateljem šumarstva kr. šumar, akademije zagrebačke. Ovakova lovišta posjeduju u svojih t. z. „naučnih šumskih revirih' njemačke šumarske akademije, a od nekoliko godina natrag imadu i slušatelji šumarstva na sveučilištu u Giessenu svoj ,aka-demički" lovni revir. Izkustvo je naime dokazalo, da poduka u lovstvu bez prakse ne vriedi, tu je praksa glavno a teorija nuzgredno. Ujedno se mogu budući šumari bolje upoznati ugodnostima i neugodnostima budućeg života, a dolaze povodom toga više u prirodu tu pravu učiteljicu svakog čovjeka navlastito šumara, pa se mogu za nju i bolje oduševiti. Sasvim je razumljivo, da će se i u ovom lovištu moći slušatelji samo uz stegu i ograničenje — kao i drugdje — praktički upućivati u lovstvo.

Pitanje o kolonizaciji u Ugarskoj smatra se veoma važnim, pa mu se posvećuje osobita pomnja. Ne ima sumnje, da su ozbiljnom raz­matranju toga pitanja mnogo doprinieli nemiri agrarnih socialista prošlih godina, a koji su samo posliedica loših posjedovnih odnošaja baš u naj­plodnijih predjelih Ugarske, gdje ima silnih latifundija, a malo pravoga seljačkoga življa. Ti gospodarski radnici, koji te latifundije obradjuju, a koji ne imaju svoga posjeda, predjoše u velikoj mjeri u tabor agrarnih socialista i zadaše svojim nemirima državi velikih briga. Želi se sada u tih predjelih, da se otvori jak seljački živalj. pa se je počelo obćenito ozbiljno brinuti, da se takav živalj parcelacijom i kolonizacijom latifun­dija stvori. Tako je grad Bekes-Czaba kupio — kako ugarski listovi javiše — od grofa Trauttmannsdorffa dobro od 11.000 rali, koje će parcelirati na male gospodare.

Pošto se sa dojakošnjimi uspjesi kolonizacije i parcelacije nisu svagdje postigli povoljni rezultati, to je preuzv. gosp. ministar za poljodjelstvo Dr. Darany odlučio, da se ovo važno gospodarsko pitanje što bolje prouči i pretrese, kako bi se to pitanje što svrsi shodnije riešilo. Pozvao je toga radi u enquetne sjednice do 100 članova, te će se to pitanje u tim sjed­nicama temeljito pretresti, a državna vlast dobiti valjanih savjeta, kojim joj je putem u riešenju toga važnoga pitanja poći. Bilo bi dobro, da i naši gospodarski listovi a i druga javna glasila rad tih sjednica pomno prate, jer ne ima sumnje, da su posjedovni odnošaji i u mnogih predjelih naše domovine takovi, da je narod zemljišta potreban, pa bi takova i rado kupio, da nisu uvjeti pretežki. Najbolje to pokazuju mnoge parcelacije, kod kojih su i sami poduzetnici mnogo zaslužili. Shodnom parcelacijom

— 118 —

i kolonizacijom mogao bi i naš seljački živalj u mnogih predjelih oja­čati, što bi samo na korist zemlje i naroda bilo.

Ugarsko zemaljsko šumarsko družtro obdržavalo je svoj sa­stanak i svoju skupštinu dne 30. kolovoza do 2. rujna pr. god. i to u Požunu, te je i sam grad mnogo doprinesao, da bude skupštinarom bo­ravak što ugodniji. Skupštini, koja se je u gradskoj viećnici obdržavala, predsjedao je sam predsjednik pravi tajni savjetnik Njeg. Veličanstva barun Banffj. Šum. nadsavjetnik A Horvath pročitao je obširno godišnje izvješće i osobito zahvalio vladi na njezinom nastojanju oko unapredjenja šumarstva, jer je ona zakonom o pošumljenju golieti i pustih površina mnogo učinila za šumsku kulturu. 0 samom šumarstvu gradske obćine držao je predavanja, u zastupanju grad. Šumarnika, pristav Feher. Nakon toga pozvani su skupštinari na banket, koji je priredila gradska obćina i kojemu je prisustvovalo do 350 učestnika. Po tom se skupštinari uputiše u goru, da razgledaju gospodarstvo u gradskim šumama, koje im se je vrlo svidjalo. — Sliedećeg dana uputiše se skupštinari u šume kneza N. Palffj'a gdje su ponajprije razgledali vlastelinsku pilanu, zatim do-ručkovali i po tom se u više od 70 kočija provezli sumarni, ustaviv se na svih važnijih točkah, pa tako i kod vlastel. ribnjaka. Usred šume nastavilo se je obdržavanjem skupštine, gdje se je dan prije prestalo. Po tom držao je liepo predavanje o samom šumskom gospodarstvu ovoga vlastelinstva vlastel. nadšumarnik Bittner. Pod čadorovi — jer je kiša počela — obdržavao se je banket, a po tom su se izletnici vratili natrag u Požun. Trećega dana poduzeli su skupštinari izlet u Thebeu, da raz­gledaju milenijski spomenik i dalje u njemački Altenburg, nakon eesa se skupštinari razidjoše. — Grad Požun, koji je, kako bi već spomenuto, oso­bito liepo skupštinare dočekao, prire'dio je tom zgodom poseban spomen spis, u kojem je točno opisano šumsko gospodarstvo grada Požuna još počam od 17. stoljeća, pa sve do najnovije dobe.

Poučni tecajcTi za praktične gospodare i šumare. Kako je poznato, obdržavali su svake godine, već od nekoliko godina natrag, ta­kovi tečajevi na c. kr. visokoj školi za zemljotežtvo u Beču, i to u isto vrieme za gospodare i šumare. Ovo je sada preinačeno tako, da će se izmjenice držati takovi tečajevi jedne godine za gospodare, a druge go­dine za šumare. Ove školske godine 1899./900. obdržavat će se samo tečaj za gospodare, koji počinje 17. veljače, a trajati će čitave nedjelje sve do 24. veljače o. g. Tečaj za šumare obdržavat će se tek buduće školske godine. Ovogodišnji tečaj namienjen je izobraženim praktičnim gospodarom, te mu je svrha, upoznati iste sa najnovijimi steČevinami na polju gospodarstva, a glavna se važnost stavlja na demonstracije.

Predavanja držat će se u zgradi c. kr. visoke škole za zemljotežtvo Tiirkenscbauze XIX. a predavat će:

— 119 —

Prof. Dr. A d a m e t z : Ojsadanjem stanja pitanja o postanku pasmina naJTažnijili domaćili životinja obzirom na poboljšanje pasmina, sa demonstracijami 2 sata

Ravnatelj Dr. D a f e r t : Pitanje o gnojivu 2 „ Docent Dr. pl. G e r l : 0 ribnjačarstvu 1 „ Docent Dr. H e c k e : Neke bolesti bilja, sa demonstracijami 2 , Ravnatelj K a i s e r : 0 uslovih tržnoga mlieka i trgovini

s mliekom u Beču 1 „ Prof. Dr. pl. L i e b e n b e r g : Novo u uzgoju sladorne repe 2 „ Docent Dr. pl. L o r e n z : 0 prolazu ptica 1 ,, Prof. Dr. M a r c h e t : 0 novom ovršnom redu 3 „ Prof Dr. N e u r a t h : Temelji agrarnog pitanja , . . . 2 , Prof. O e l i l w e i n : 0 krovnim konstrukcijama po sustavu

Monier-Schuster 172" Prof. Po h l : 0 amortizaciji . . 1 „ Prof. P r o k o p : Predočenje uzornih obrazaca za gosp. gra-

djevine 2 „ Prof. R e z e k: 0 načinu iztraživanja gosp. locomobila. Iz-

traživanja jedne locomobile od navodno 10 konjskih sila kod tvrdke Hofherr u. Schranz i to u njezinih prostori]ah Beč X. Erd-berggasse 92 1 „

Prof. Dr. S c h i n d e l k a : 0 ciepljenju domaćih životinja . 1 , Dvor. savj. prof. S c h w a c k h 6 f e r : 0 fermentima . . 1 „ Ravnatelj Dr. pl. W e i n z i e r l : Novija opažanja i posliedci

iztraživanja na polju umjetnoga uzgoja hraniva i sjemenja . . 1 „ Docent Dr. W i n k 1 e r : Bakterije i najshodniji način ru­

kovanja s mliekom. Sa demonstracijama , . 2 ,, Prof. Dr. Z e i z e l : 0 djelovanju vapna a tlu, sa demostracijami 2 ,

Honorar iznosi 15 kruna za sva predavanja. DrTO koje od šninskoga požara s t radat i ne može, nalazi se

u stepah južne Amerike. Kod silnih požara, koji se tamo dešavaju, iz­gori sve, samo jedno drvo kadro je takav požar preživjeti, a to je drvo zvano „Chapparo" (Ropala obocata). Prem to drvo nije krupnih dimen­zija, već mu promjer samo kojih 30 cm. iznosi, ipak ga debela i čvrsta kora i od najvećeg žara obrani. Cim pane nakon požara osvježujuća kiša, to se drvo ponovno zazeleni i k novom životu tužnu stepu privede.

Austrijsko državno šumarsko družtvo poduzeti će ove godine u drugoj polovici mjeseca svibnja poučno putovanje u Wurttemberg, Baden i Elsas-Lothringen, te se naročito zadržati u „Crnoj šumi" (Schwarzwald). Iz Elsasa krenuti će mnogi izletnici u Pariz, da razgle­daju tamošnju svjetsku izložbu. Već do sele, prijavilo se je do 75 učestnika.

— 120 —

Jfajstarijim đrTOm na svietu drže meksikanski čempres (Taxo-dium mexieanum Oarr), što stoji na trgu pred crkvom Maria del Tula ne­daleko grada Oajava u jugozapadnom Mexieu, te ga ciene, da je do 6000 godina staro. Kad je g. 1510. osvojio Cortez Mexico, noćio je sa čitavom svojom četom pod ovim stablom, pa kako je tu noć bio u ve­likoj pogibelji od strane urodjenika, zato to drvo i zovu „arbol de la noche triste". Još g. 1863. bilo je to stablo zdravo i čitavo, nu danas već je ono stalo ginuti. Još g. 1857. imalo je po J. W. Miilleru ovo orijaško stablo u visini od ]'6 met. nad zemljom obseg od 30"8 = 10 met. u promjeru, visinu od 36 met., dočim mu je obseg krošnje mjerio 160 m., Oesterr. Forst- u. Jagdzeitung, iz koje ovu viest vadimo, donosi sliku toga staroga orijaša u broju 1. od o. g. iz koje se razabire, da je to stablo ogradjeno, pa da se nastoji, da se što bolje uzčuva.

Polazak visokih šumarskih škola u Njemačkoj bio je u zimskom semestru školske godine 1899. polag frankfurtske Ali. F. u. J. Zeitung sljedeći: nisu bili

upisano , , aspiranta aspirantina-^ V od toga s ^ 5 „ . 1 VI 1 sluša- , P na državnu državnu visoka škola: , i. nospi- v i i i j telja , f . šumarsku službu do-u obce: službu: tične

zemlje: pruska akademija, Ebers\valde 64 5 31 33 pruska akademija,'Mimden 54 4 26 28 Bavarska, sveuč. Monakov 119 — 90 28 Bavarska, vis. škola Asehaffenbug 100 30 66 34 akademija, Tbarandt 86 2 13 73 sveučilište, Tubingen 43 1 39 4 tehnika, Karlsruhe 12 — 9 3 sveučilište, Giessen 34 — 22 12 učilište, Eisenaeh 36 2 10 26

Plade šumarskih činovnika u Bugarskoj . Poznato je, da se mlada kneževina Bugarska nalazi uslied mnogih investicija pak uslied uredjenja javne uprave polag zapadnoevropskih uzora u nepovoljnih finan-eijalnih prilika, pa se sada prištednjami na ovih stupcih zemaljskoga proračuna nastoji uvesti ravnovjesju u proračunu. Uslied toga prisiljena je bugarska vlada smanjiti plaće svojih državnih činovnika, pa se je to proteglo dakako i na šumarske činovnike. Kako nam javljaju iz Bugarske postići će se prištednje u šumarstvu tako, da će se napustiti mjesta nadšumara, kojih je godišnja plaća iznosila 4008 franaka bez paušala. šumari pako, koji su do sele bili podieljeni u tri razreda sa plaćom od 2880, 2124 i 1800 franaka, podielit će se u četiri razreda sa plaćom od 3600, 2640, 1960 i 1620 franaka. Nadšumari postati će šumarima I. rar-

— 121 —

reda, šumari I. razreda šumarima II. razr,, šumari II. razreda šumarima III. razreda, a šumari III. razreda šumarima IV. razreda. Putni paušal ostao je isti. Uza svu redukciju plaće su ostale — uvaživ da su u Bu­garskoj živežna sredstva vrlo jeftina — još uviek vrlo liepe i bolje od naših.

Dražba bukovih stabala. Dne 10. veljače t. g. obdržavati će se kod kr. kot. oblasti u Čabru

temeljem odpisa upravnog odbora županije Modruško Riečke od 20. siečnja 189.9. br. 1628. TJr. 0 . dražba 230 bukovih stabala u šumi Zelinski gaj vlastnost z. z. Plešci sa ukupnom procienom od 158'97 m^ liesa i 404"76 m' goriva, sa izkličnom cienom od 963 kr. i 22 fih

Naposebni dražbeni uvjeti mogu se uviditi za vrieme uredovnih satih kod podpisane kr. kot. oblasti.

Reflektanti se upućuju na „Narodne Novine", radi pobližih draž-benih uvjeta.

Kr. kotarska oblast. u č a b r u , dne 6. siećnja 1900.

Kot. upravitelj: Takš ić .

Ogl Izradjujem u mojoj radionici

šuLZDCiLslsie čelkriće iz najboljega materijala sa okruglom ili uglastom glavom sa najukusnije izrezanimi (2—4) slovi ili brojkami, sa u dva pera dobro učvršćenim držalom, za cienu od 9 (devet) kruna i 60 filira. Za svako slovo ili brojku od četiri više, čekić je za 80 filira skuplji.

Kod blagonaklonih naručba molim za svaki pojedini čekić točno naznačiti urezat se imajuća slova ili brojke. Najbolje je, ako se naručbi priloži jednostavno narisani čekić u kojem obliku se takovi izraditi ima.

Torbice za čekić sa remenjem iz dobre govedske kože, stoje samo 4 krune.

Jak. Šaše l u Karlovcu, Bakovačka ulica.

— 122 —

Prodaja prepeličara. i.Mjeseca travnja o. g. moći će se dobiti mladih p?ića, 6 nelelja

starih, iz domaće gojitbe prepelićara u Kutjevu ciste kratkodlake nje­mačke pasmine uz cienu od 20 kruna po komadu. f'l ?Roditelji istih potiču iz glasovite pasmine pasa prepeličara iz Mo­ravske, koja je po više puta nagrađjena bila od austrijskih i čeških družtva za uzgoj pasa.

Reflektanti dobiti će izvorni list dotične pasmine, te se unioljavaja da se na prijave kod

Šumarskoga ureda vlastelinstva Kutjeva u Kutjevu (Slavonija).

Prodaja bukovih stabala, TJslied dozvole kr. kot. oblasti u Ivancu od 28. prosinca 1899.

br. 10010, izdane u smislu rješitbe kr. hrv.-slav.-dalm. zemalj, vlade od 20. srpnja 1898. br. 17.446, prodaje se 4 kilometra od željezničke po­staje Ivanec udaljeno, 21 792 za cjepka i pilenje izvrstao sposobnih bu­kovih stabala sa sadržajem od .34.375 m^ u proejenbenoj vi-iednosti od 91.140 kruna.

Tlo i položaj za izvoz vanredno prikladan. Radne sile jeftine. Even­tualno daje se kupcu postojeći mlin sa stalnom vodnom snagom u zakup.

Potanje obavjesti daje, te sa 10% procjene obložene i na omotu napisom „Ponuda na bukova stabla" providjene pismene poaude prima do 28. ožujka do 12 sati o podne vlastnik

B. pl. Kukuljević, u Ivancu pošta Ivanec kod Varaždina.

Broj 193 ex 1900.

Oglas dražbe. Na dne 13. ožujka 1900. u 10 satih prije podne prodavat će se

kod podpisanog ureda uz primanje pismenih ponuda, bukova, jelova, ja­vora gladkog i javora rebraša stabla, vidljivo obilježena u redovitih sje-činah za godinu 1886, do 1899 , šumarije Ogulin, Plaški, Brinje i Drežnik.

Pobliži dražbeni uvjeti kao i prodat se imajuća drvna količina može se svaki dan za vrieme uredovnih satih uviditi u pisarni podpisanog ureda i područnih šumarijah, izim toga dostaviti će se točan izkaz vrhu ovih obilježenih stablih kao i obći dražbeni uvjeti onomu dražbovatelju koji bi se obratio na podpisani ured, želeći učestvovati kod dražbe.

U O g u l i n u , 28. siečnja 1900. Gospodarstveni ured ogulinske imovne obćine.

UredjiijelTan Partaš,prof.šum. akademije u Zagrebu Tiskara C.AH»recht(Jos.n'itiasek).

SADRŽAJ. Strana

Nekoje šumsko drveće i grmlje iz domaće flore. Piše Drag. Hire. (Svršetak) 73—81

Skrižaljke k ćlankn o racional. izradbi frane. dužica. (Sa­stavio Mirko Puk, kr žup. šum. nadzornik (Nastavak) 82—96

Hrastov crvae. Piše Dr. Aug. Langhoffer 97—99 Iznašanje drva preko tudjeg posjeda i ustanove §. 24. šum.

zakona. Piše Gašo Vac, kr. kot. šumar 99—107 Prvi zbor srpskih šumara (dopis) Piše Ličanin 107—109 Listak. Osobne viesti: Imenovanje, — Premještenje . 109 Zakoni i normativne naredbe: Okružnica kr. hrv.-slav.-dalm.

zemalj vlade, odjela za unutarnje poslove. —• Kr. zem. vlada propisuje svojom odredbom od 20. prosinca 1899. br. 18.126 novi obrazac za sastavak obistinbene knjige H. kod imovnih obćina bivše Vojne Krajine 109—110

Šumarsko i gospodarsko knjižtvo 110 Molba upravljena na p. n. gg. članove i prijatelje šumarstva 113 Promet i trgovina: • 113—116 Različite viesti i sitnice: Tvornica drvne robe u Vrbovskom.

Hrvatsko šumarstvo u parižkoj izložbi. — Lovište na zemalj. dobru u Božjakovini. — Pitanje o kolonizaciji u Ugarskoj. — Ugarsko zemaljsko šumarsko družtvo. Poučni tečajevi za praktične gospodare i šumare. — Drvo koje od šumskoga požara stradati ne može. — Austrijsko državno šumarsko družtvo. — Najstarije drvo na svietu. — Polazak visokih šumarskih škola u Njemačkoj. — Plače šumarskih činovnika u Bugarskoj 116—121

Oglasi 121—122