nbp_2011_1

NBP JOURNAL OF CRIMINALISTICS AND LAW

NBP URNAL ZA KRIMINALISTIKU I PRAVO

UDC 343.98 ISSN 0354-8872

ACADEMY OF CRIMINALISTIC AND POLICE STUDIES, BELGRADE THE REPUBLIC OF SERBIA KRIMINALISTIKO-POLICIJSKA AKADEMIJA, BEOGRAD REPUBLIKA SRBIJA

NBP JOURNAL OF CRIMINALISTICS AND LAW

URNAL ZA KRIMINALISTIKU I PRAVO

KRIMINALISTIKO-POLICIJSKA AKADEMIJA Beograd, 2011

PUBLISHER Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade, 196 Cara Duana Street Zemun

EDITORSHIP

Professor Dragoljub KAVRAN, PhD, Faculty of Law, Belgrade, President [email protected], +381 11 324-1501

Professor Claus ROXIN, PhD, Faculty of Law, Munchen [email protected], +49(89)2180-2736

Professor Gorazd MEKO, PhD, Faculty of Criminal Justice and Security, University of Maribor [email protected], 00386 13008300

Professor Duan POPOV, PhD, Polytechnic University, Temisoara [email protected], 61/3-883-1756

Professor Dejan ILI, PhD, ARRI AG, Munich [email protected], +49 (0)89 38091456

Professor Miodrag KULI, PhD, J.W.Geothe-Universitat, Frankfurt [email protected], +49-69-798-22570

Professor eljko NIKA, PhD, Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade [email protected], +381 64 8927 654

Professor ore OREVI, PhD, Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade [email protected], +381 64 8924 220

Professor Radovan RADOVANOVI, PhD, Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade [email protected], +381 64 8922 660

Professor Slobodan JOVII, PhD, Faculty of Electrical Engineering, Belgrade [email protected], +381 11 322-9212

Professor Sran MILAINOVI, PhD, Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade [email protected], +381 64 8924 216

EDITORIAL BOARD

Editor-in-Chief Professor Goran B. MILOEVI, PhD,

Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade

Crime-investigation and Forensics Editor Professor Ljiljana MAKOVI, PhD,


Police and Security Editor Professor ore OREVI, PhD,


ENGLISH LANGUAGE EDITOR AND PROOF-READER Dragoslava MIOVI

SERBIAN LANGUAGE EDITOR AND PROOF-READER

Jasmina MILETI

PRINTED BY INPRESS, Belgrade

IMPRESSION

300 copies

PDF VERSION OF THE JOURNAL www.kpa.edu.rs

Published three times a year

TABLE OF CONTENTS

Original scientific papers

THE PRINCIPLES OF TAX PROCEDURE AS A SPECIAL ADMINISTRATIVE PROCEDURE Mirko Kuli, Milomir Mini ..................................................................................................................................... 116

NATIONAL IDENTITY AND MODERN STATE SECURITY Radoslav Gainovi ................................................................................................................................................... 1731

GEOPOLITICS, MEDIA AND SAFETY NEGATIVE STEREOTYPES AND MEDIA MANIPULATION Ljubia Despotovi, Zoran Jeftovi.................................................................................................................33 42

THE INFLUENCE OF ECONOMIC LIBERALISM ON COUNTRIES IN TRANSITION Darko Gavrilovi, Sran Milainovi, elimir Keetovi...........................................................................4356

Review papers

CORRUPTION AND POLITICAL PARTIES IN KINGDOM OF SERBS, CROATS AND SLOVENES Uro uvakovi ........................................................................................................................................................... 5768

THE CRIMINAL ACT OF VIOLENT BEHAVIOUR AT SPORTS EVENT OR AT PUBLIC GATHERING Dejan uput......................................................................................................................................................... 6985

EUROPOL ANALYTICAL OPERATING DATABASES IN THE FUNCTION OF CRIME SUPPRESSION Boban Simi, eljko Nika, Marija Blagojevi...........................................................................................87101

NEWLY-FORMED APPROACH TO FIRE RISK ASSESSMENT WITHIN FACILITIES BY APPLYING INFORMATION TECHNOLOGY CHECKLISTS AND TEMPLATES Duan G. Gavanski, Verica J. Milanko, Slobodan S. Krnjetin ................................................................. 103120

CAPACITIES FOR RESPONDING TO EXTREME METEOROLOGICAL EVENTS IN MONTENEGRO Zoran Begovi ........................................................................................................................................................ 121133

PLANNING, RECRUITMENT AND SELECTION OF PERSONNEL IN THE MINISTRY OF INTERNAL AFFAIRS OF THE REPUBLIC OF SERBIA Saa Obradovi ...................................................................................................................................................... 135156

ORGANIZED CRIME IN THE REPUBLIC OF SRPSKA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA Mile ikman ........................................................................................................................................................... 157178

SPECIFICS OF THE INTELLIGENCE AGENCY OF THE REPUBLIC OF MACEDONIA AND ITS WORKING METHODS Zlate Dimovski, Kire Babanoski, Ice Ilijevski..............................................................................................179197

IZDAVA Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, Cara Duana, 196 Zemun

UREIVAKI ODBOR

Prof. dr Dragoljub KAVRAN, Pravni fakultet, Beograd, predsednik [email protected], +381 11 324-1501

Prof. dr Klaus ROKSIN, Pravni fakultet, Minhen, [email protected], +49(89)2180-2736

Prof. dr Gorazd MEKO, Fakultet za varnostne vede, Univerzitet u Mariboru [email protected], 00386 13008300

Prof. dr Duan POPOV, Politehniki fakultet, Temivar [email protected], 61/3-883-1756 Prof. dr Dejan ILI, ARRI AG, Minhen

[email protected], +49 (0)89 38091456 Prof. dr Miodrag KULI, J.W.Geothe-Universitat, Frankfurt

[email protected], +49-69-798-22570 Prof. dr eljko NIKA, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

[email protected], +381 64 8927 654 Prof. dr ore OREVI, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

[email protected], +381 64 8924 220 Prof. dr Radovan RADOVANOVI, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

[email protected], +381 11 64 8922 660 Prof. dr Slobodan JOVII, Elektrotehniki fakultet, Beograd

[email protected], +381 11 322-9212 Prof. dr Sran MILAINOVI, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

[email protected], +381 64 8924 216

IZDAVAKI SAVET Glavni i odgovorni urednik

Prof. dr Goran B. MILOEVI Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

Urednik kriminalistiko-forenzike oblasti

Prof. dr Ljiljana MAKOVI Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

Urednik policijsko-bezbednosne oblasti

Prof. dr ore OREVI Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

LEKTOR I KOREKTOR ZA ENGLESKI JEZIK

Dragoslava MIOVI

LEKTOR I KOREKTOR ZA SRPSKI JEZIK Jasmina MILETI

TAMPA

INPRESS, Beograd

TIRA 300 primeraka

PDF VERZIJA ASOPISA

www.kpa.edu.rs

Izlazi tri puta godinje

SADRAJ

Originalni nauni radovi

NAELA PORESKOG POSTUPKA KAO POSEBNOG UPRAVNOG POSTUPKA Mirko Kuli, Milomir Mini ..................................................................................................................................... 116

NACIONALNI IDENTITET I BEZBEDNOST MODERNE DRAVE Radoslav Gainovi ................................................................................................................................................... 1731

GEOPOLITIKA, MEDIJI I BEZBEDNOST NEGATIVNI STEREOTIPI I MEDIJSKA MANIPULACIJA Ljubia Despotovi, Zoran Jeftovi..................................................................................................................3342

UTICAJ EKONOMSKOG LIBERALIZMA NA DRAVE U TRANZICIJI Darko Gavrilovi, Sran Milainovi, elimir Keetovi...........................................................................4356

Pregledni radovi

KORUPCIJA I POLITIKE STRANKE U KRALJEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA Uro uvakovi ........................................................................................................................................................... 5768

KRIVINO DELO NASILNIKOG PONAANJA NA SPORTSKOJ PRIREDBI ILI JAVNOM SKUPU Dejan uput ................................................................................................................................................................. 6985

ANALITIKE RADNE DATOTEKE EUROPOLA U FUNKCIJI SUZBIJANJA KRIMINALITETA Boban Simi, eljko Nika, Marija Blagojevi ................................................................................................ 87101

NOVOFORMIRANI PRISTUP PROCENE POARNOG RIZIKA U OBJEKTIMA PRIMENOM INFORMACIONE TEHNOLOGIJE EK LISTE I MATRICA RIZIKA Duan G. Gavanski, Verica J. Milanko, Slobodan S. Krnjetin ................................................................. 103120

KAPACITETI ZA ODGOVOR NA EKSTREMNE METEOROLOKE POJAVE U CRNOJ GORI Zoran Begovi ........................................................................................................................................................ 121133

PLANIRANJE, REGRUTOVANJE I SELEKCIJA KADRA U MINISTARSTVU UNUTRANJIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE Saa Obradovi ...................................................................................................................................................... 135156

ORGANIZOVANI KRIMINALITET U REPUBLICI SRPSKOJ I BOSNI I HERCEGOVINI Mile ikman ........................................................................................................................................................... 157178

SPECIFINOSTI OBAVETAJNE AGENCIJE REPUBLIKE MAKEDONIJE I NJENI RADNI METODI Zlate Dimovski, Kire Babanoski, Ice Ilijevski..............................................................................................179197

NAELA PORESKOG POSTUPKA KAO POSEBNOG UPRAVNOG POSTUPKA

Mirko Kuli1,Milomir Mini

1Megatrend Univerzitet

Saetak: Poreski postupak predstavlja poseban upravni postupak, iji je

predmet reavanje poreske stvari, kao vrste upravne stvari. Taj postupak sprovodi se po odreenim naelima. Ta naela propisana su, pre svega, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Meutim, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji odreeno je da se, ako tim zakonom nije drukije propisano, poreski postupak sprovodi po naelima i u skladu s odredbama zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. Prema tome, pri voenju poreskog postupka moraju se uvaavati i osnovna naela upravnog postupka koja su propisana Zakonom o optem upravnom postupku.

Kljune rei: naela, poreski postupak, opti upravni postupak, poreski organ, poreska stvar.

1. Uvod Prava i obaveze fizikih i pravnih lica u vezi s pojedinim poreskopravnim

odnosima i poreskopravnim situacijama, reguliu se poreskim materijalno-pravnim normama, odnosno poreskim materijalno-pravnim propisima. Pod poreskim materijalno-pravni propisima podrazumevaju se pravne norme kojima se odreuju osnovni elementi oporezivanja: poreski dunik, predmet oporezivanja, poreska osnovica, poreska stopa i poreske olakice. Te norme sadrane su u poreskim propisima. Materijalno-pravni propisi sadre apstraktna pravna pravila, i da bi se ta pravila mogla oivotvoriti, tj. da bi se ovi propisi mogli primeniti u stvarnosti, potrebno je da se poreske materijalno-pravne norme primene na odreene sluajeve i na odreena fizika ili pravna lica. U cilju pravilne primene poreskih materijalno-pravnih propisa na konkretne sluajeve, donose se pravna pravila kojih moraju da

UDK: 336.225(497.11)

Mirko Kuli, Milomir Mini

[2>/#1tVSOBM[BLSJNJOBMJTUJLVJQSBWP

se pridravaju poreski organi i fizika i pravna lica pri primenjivanju poreskih zakona i drugih poreskih materijalno-pravnih propisa na konkretne sluajeve. Ta pravna pravila nazivaju se poreskim postupkom ili poreskim procesnim pravilima. Pravila poreskog postupka sadrana su, takoe, u poreskim propisima i nazivaju se poreskim formalno-pravnim propisima ili poreskim procesno-pravnim propisima, odnosno propisima poreskog postupka. Dakle, pod poreskim procesno-pravnim propisima podrazumevaju se pravila kojima se odreuje nain postupanja i preduzimanja radnji od strane poreskih organa, kao i fizikih i pravnih lica prilikom primene poreskih materijalno-pravnih propisa na konkretne sluajeve.

Budui da se primena poreskih materijalno-pravnih propisa na konkretne sluajeve ostvaruje putem poreskih akata, i to uglavnom putem poreskih upravnih akata, pravila poreskog postupka odreuju nadlenost poreskih organa koji su ovlaeni za primenu poreskih propisa na konkretne sluajeve, kao i konkretne naine postupanja, odnosno radnje koje poreski organi moraju izvriti u toku donoenja poreskih akata. Ta pravila imaju za cilj da omogue prikupljanje svih injenica na osnovu kojih treba doneti poreski upravni akt. Pravila poreskog postupka odreuju i prava i obaveze poreskih dunika i drugih lica koja uestvuju u poreskom postupku. Prema tome, poreski formalno-pravni propisi imaju za cilj da obezbede pravilnu primenu poreskih materijalno-pravnih propisa. Bez propisanih pravila poreskog postupka moglo bi da doe do proizvoljnosti, pa i samovolje poreskih organa, a to bi moglo da dovede i do nepravilne primene poreskih materijalno-pravnih propisa.

Odnos poreskog postupka i opteg upravnog postupka je odnos posebnog prema optem. Poreski postupak predstavlja poseban upravni postupak. Njegov predmet je reenje poreske stvari, kao vrste upravne stvari. Pod poreskom stvari podrazumeva se pojedinana stvar, tj. predmet koji se reava primenom poreskih materijalno-pravnih propisa na konkretni sluaj. Poreski postupak obuhvata utvrivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda. Pravila o poreskom postupku primenjuju se i na tzv. sporedna poreska davanja, u koja spadaju: novane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaenog poreza, trokovi postupka prinudne naplate poreza i trokovi poresko-prekrajnog postupka.

U poreskom postupku primenjuju se pravna pravila koja ureuju odnose izmeu poreskih organa i poreskih obveznika i drugih poreskih dunika. Posebnost poreskog postupka u odnosu na opti upravni postupak ogleda se u injenici da se praktini cilj poreskopravnog odnosa da se dravi obezbedi dovoljno prihoda neophodnih za ostvarivanje njenih funkcija postie preko novane obligacije (obaveze plaanja poreza). Iako poreskopravni odnos sadri i formalnu (upravnu) komponentu, moe se zakljuiti da u poreskopravnom odnosu pretee imovinski (materijalni) element.

Poreski postupak je ureen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji1. Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti poreskog postupka ureeno na drukiji nain, primenjuju se odredbe ovog zakona. Ako Zakonom o

1 Slubeni glasnik RS, 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10.

NAELA PORESKOG POSTUPKA

/#1t+PVSOBMPG$SJNJOBMJTUJDTBOE-BX



parifikacije iz lana 58a. stav 1. taka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, vri se uporeivanje s podacima drugih poreskih obveznika koji obavljaju istu ili slinu delatnost na istoj ili slinoj lokaciji, pod priblino jednakim uslovima, to moe da dovede do toga da se poreskom obvezniku utvrdi osnovica u visini koja ne odgovara pravom stanju stvari.

Pravno dejstvo primene naela zakonitosti sastoji se, s jedne strane, u obavezi poreskog organa da u poreskom postupku donese na zakonu zasnovan poreski upravni akt, odnosno, s druge strane, u obavezi poreskog organa da se pridrava odredaba poreskih propisa kojima se regulie njegova nadlenost i postupanje, kao i prava poreskih dunika. Prema tome, poreski organ je duan da se pridrava poreskih materijalno-pravnih propisa koje primenjuje pri reavanju konkretne poreske stvari, kao i da se pridrava poreskih procesno-pravni propisa o: svojoj nadlenosti, sprovoenju poreskog postupka, donoenju poreskog upravnog akta, reavanju po pravnim lekovima itd.

Zbog povrede naela zakonitosti ovlaena lica mogu da upotrebe odreena pravna sredstva albu u poreskom postupku i tubu u upravnom sporu. Sankcija za povredu ovog naela sastoji se u ovlaenju i dunosti drugostepenog poreskog organa, odnosno Upravnog suda, da po albi, odnosno po tubi, ponite ili izmene poreski upravni akt kojim su povreeni materijalno-pravni poreski propisi ili odredbe koje ureuju poreski postupak koje su od uticaja na reenje poreske stvari. Ako su u pitanju povrede poreskih propisa od naroito bitnog znaaja, tada se takav poreski upravni akt moe oglasiti nitavim primenom vanrednih pravnih sredstava.

Naelo zakonitosti dolazi do izraaja i u poreskim stvarima u kojima je poreski organ ovlaen da reava na osnovu diskrecionih ovlaenja, odnosno po slobodnoj oceni. Diskreciona ovlaenja postoje kada je poreski organ poreskim propisom ovlaen da pri reavanju konkretne poreske stvari, ima pravo da izmeu vie moguih situacija izabere onu koju smatra najcelishodnijom. Takvo je, npr., ovlaenje iz lana 72. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema kojem Poreska uprava moe, odmah po dospelosti poreza, upisati zalono pravo u registre zalonih prava. Meutim, Poreska uprava ne mora iskoristiti ovo pravo u konkretnom sluaju, ako proceni da to ne bi bilo celishodno.

U sluajevima u kojima je poreski organ ovlaen da deluje na osnovu diskrecionih ovlaenja, duan je da deluje u skladu sa svrhom tih ovlaenja i u okviru zakona. To znai da je poreski organ i u tim sluajevima duan da se pridrava odredaba koje reguliu poreski postupak, odnosno da ceo poreski postupak sprovede u skladu sa zakonom.

2.2. Naelo vremenskog vaenja poreskih propisa Poreska obaveza utvruje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme

njenog nastanka, osim ako je, u skladu s Ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predvieno da imaju povratno dejstvo. Radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju.



2.4. Naelo uvanja slubene tajne u poreskom postupku Poreski dunik je obavezan da u poreskom postupku podnosi poreske prijave

i da poreskom organu na drugi nain dostavlja potpune i tane podatke o svom poslovanju, odnosno o svojim prihodima i imovini, da bi se na osnovu njih utvrdila poreska obaveza. Neovlaeno korienje ili objavljivanje takvih podataka moe da ugrozi interese poreskog dunika, kao i javni interes. Zato je predvieno da se odreeni podaci smatraju slubenom tajnom. Slubenom tajnom u poreskom postupku smatraju se i kao takvi uvaju:

svaki dokument, informacija, podatak ili druga injenica o poreskom duniku do kojih su slubena lica i sva druga lica koja uestvuju u poreskom postupku dola u poreskom, poresko-prekrajnom ili sudskom postupku;

podaci o tehnikim pronalascima ili patentima, kao i svi drugi podaci o tehnolokim postupcima koje primenjuje poreski dunik, do kojih su slubena lica i sva druga lica koja uestvuju u poreskom postupku dola u poreskom, poresko-prekrajnom ili sudskom postupku.

Povreda slubene tajne ugroava interes poreskih dunika i javni interes Republike, koji preteu nad interesom za pristup informacijama od javnog znaaja koje predstavljaju slubenu tajnu, a zbog ijeg bi odavanja mogle nastupiti teke pravne ili druge posledice po interese zatiene Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Slubenu tajnu duna su da uvaju sva slubena lica i druga lica koja uestvuju u poreskom, poresko-prekrajnom i sudskom postupku. Obaveza uvanja slubene tajne odnosi se na navedena lica i kada im prestane radni odnos, odnosno, svojstvo u kojem su dola do saznanja o odgovarajuim dokumentima, injenicama, odnosno podacima. Obaveza uvanja slubene tajne je povreena ako se dokumenti, injenice, odnosno podaci koji predstavljaju slubenu tajnu, neovlaeno koriste ili objave.

Obaveza uvanja slubene tajne nije povreena: radnjom s kojom se poreski dunik pismeno saglasi; ako se odreeni dokument, injenica, odnosno podatak ne mogu

povezati s odreenim poreskim dunikom; ako se odreeni dokument, injenica, odnosno podatak iznose tokom

poreskog, poresko-prekrajnog ili sudskog postupka;ako se radi o poreskom identifikacionom broju poreskog dunika;

ako se odreeni dokument, injenica, odnosno podatak koriste od strane nadlenog organa u postupku otkrivanja krivinih dela ili prekraja;

ako se odreeni dokument, injenica, odnosno podatak, u skladu sa zakonom, dostavljaju ovlaenom licu poreskog organa strane drave u postupku razmene informacija i pruanja pravne pomoi;

ako se poreskom jemcu omogui uvid u podatke o poreskom obvezniku, bitne za regulisanje obaveza koje proistiu iz njegovog odnosa prema poreskom obvezniku, i



stranke u stvarnosti zakljuuju jedan (disimulovan) pravni posao, a spolja predstavljaju da su zakljuile drugi (simulovan). Simulovan pravni posao je nitav, a disimulovan vai ako sam za sebe ispunjava sve uslove za vanost.

Kada su na propisima suprotan nain ostvareni prihodi, odnosno steena imovina, poreski organ e utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se ureuje odgovarajua vrsta poreza. Tako, npr., ako fiziko lice bez odobrenja nadlenog organa prua automehaniarske usluge, poreski organ e ga oporezovati porezom na prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje oporezivanje graana.

3. Naela postupka prinudne naplate poreza Zakonodavac je u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji

formulisao pet naela po kojima treba sprovoditi postupak prinudne naplate poreza. Polazi se od naela ekonominosti postupka, koje ovlauje poreski organ da

moe da izabere svaki predmet prinudne naplate koji je predvien zakonom, za koji opravdano veruje da e obezbediti to vei unoveni prihod, uz to manje trokove prinudne naplate, u to kraem postupku. Princip ekonominosti vai i za druge radnje iz postupka prinudne naplate (npr. diskreciono ovlaenje u pogledu izbora izmeu prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja ili direktnom pogodbom, osim ako je pokretna stvar podlona kvarenju ili ako njeno uvanje iziskuje velike trokove) (Popovi, 2003: 130). U tom smislu, propisano je da u postupku prinudne naplate poreza poreski organ primenjuje radnje ureene zakonom, vodei rauna o ekonominosti postupka.

Drugo naelo je da se ne pokree neisplativ postupak prinudne naplate poreza. Kada je oigledno da poreski dunik nema imovinu iz koje moe da bude izvrena prinudna naplata, poreski organ donosi zakljuak o nepokretanju postupka prinudne naplate poreza i reenjem konstatuje privremenu nesolventnost poreskog dunika. Nepokretanje postupka prinudne naplate protiv poreskog dunika koji nema imovinu iz koje naplata moe da bude izvrena, ne iskljuuje mogunost prinudne naplate od drugih poreskih dunika.

Tree naelo je da se prinudna naplata ne vri iz onog predmeta prinudne naplate gde su trokovi prinudne naplate vei od vrednosti tog predmeta. Tim naelom se dopunjuje naelo ekonominosti postupka prinudne naplate.

Prema etvrtom naelu, prinudna naplata se vri u onoj meri u kojoj se pokrivaju dugovani iznos poreza i sporedna poreska davanja. Tim naelom odreen je limit do kog se postupak prinudne naplate sprovodi. Prinudna naplata se obustavlja im se pokriju trokovi prinudne naplate i poreski dug (ukljuujui novane kazne i kamate).

Po petom naelu, poreski organ je obavezan da u izvravanju prinudne naplate poreza potuje dostojanstvo poreskog dunika. To naelo je u skladu s pravom poreskog dunika da se prema njemu slubena lica poreskog organa ophode s potovanjem i uvaavanjem.



reavanju u poreskom postupku, kao i o vremenu koje predstavlja vaan element, ipak se ne moe identifikovati s naelom ekonominosti, jer se kod naela efikasnosti kao bitan element pojavljuje kvalitet posla. Pored toga, naelo efikasnosti znai prvenstveno dobro i kvalitativno ostvarivanje zadataka od strane poreskog organa, uz utroak najmanjeg mogueg vremena. Uobiajeno je da se naelo efikasnosti izraava kao optimalni odnos izmeu postavljenih ciljeva i postignutih rezultata.

Efikasnost u ostvarivanju prava i pravnih interesa poreskih dunika ukazuje na potrebu da se to ostvarivanje sprovodi brzo, uz svestrano razmatranje i reavanje poreskih stvari.

4.3. Naelo sasluanja stranke Naelo sasluanja stranke sastoji se u dunosti poreskog organa koji vodi

poreski postupak da pre donoenja poreskog upravnog akta stranci omogui da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje tog akta. Da bi se poreska stvar efikasnije reila, potrebna je odgovarajua saradnja poreskog organa koji vodi poreski postupak i stranke. Naelo sasluanja stranke obezbeuje stranci aktivan poloaj u poreskom postupku, iz koga za nju proistiu odreena procesna prava. To naelo se sutinski razlikuje od izjave stranke kao dokaznog sredstva. Dok izjava stranke ima za cilj da se utvrde pojedine pravno relevantne injenice u postupku, dotle sasluanje stranke, kao zakonsko naelo, ima daleko iri procesni znaaj. Sutina ovog naela je da se stranci prui mogunost da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje poreskog upravnog akta, ali to ne znai da postoji obaveza za poreski organ koji vodi poreski postupak da mora da saslua stranku. Poreski organ e doneti poreski upravni akt i bez sasluanja stranke u sluaju da ona to pravo nije elela da koristi iako joj je bila pruena prilika.

Kao to se vidi, prema naelu sasluanja stranke, poreski organ koji vodi poreski postupak je najpre duan da saslua stranku i da joj prui priliku da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od vanosti za donoenje poreskog upravnog akta. Meutim, to naelo ima i druga pravna dejstva. Naime, ono sadri i izvesna druga prava za stranku, odnosno obaveze za poreski organ koji vodi poreski postupak, kao na primer: da stranka bude blagovremeno pozvana na raspravu i da joj se naznai predmet zbog kojeg se poziva, kako bi joj se omoguilo da se spremi za raspravu; da se u toku poreskog postupka obavetava o svojim pravima i dr.

Predviena je i mogunost odstupanja od naela sasluanja stranke. S tim u vezi, poreski upravni akt se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u sluajevima u kojima je to zakonom doputeno.

4.4. Naelo ocene dokaza Prema naelu ocene dokaza, slubenom licu koje vodi poreski postupak daje

se odgovarajua sloboda u oceni dokaza. Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje ovlaeno slubeno lice poreskog organa po svom uverenju, na osnovu



4.6. Naelo dvostepenosti u reavanju (pravo na albu) Pravo na albu spada u Ustavom zajemena prava i predstavlja bitan

elemenat ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti. Prema lanu 36. stav 2. Ustava Republike Srbije svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu.

Protiv poreskog upravnog akta donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Korienjem prava na albu omoguava se preispitivanje poreskog upravnog akta kojim podnosilac albe nije zadovoljan, pa eli njegovo uklanjanje, odnosno izmenu u svoju korist.

Samo zakonom moe se propisati da u pojedinim poreskim stvarima alba nije doputena, i to ako je na drugi nain obezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zatita zakonitosti. Prema tome, iskljuenje prava na albu mogue je samo ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi: 1) da je pravo na albu iskljueno zakonom (a ne i podzakonskim aktom); 2) da je u sluajevima u kojima je alba iskljuena, na drugi nain obezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke, kao i zatita zakonitosti.

Protiv poreskog upravnog akta donetog u drugom stepenu alba nije doputena. Protiv takvog poreskog upravnog akta ovlaeno lice moe tubom pokrenuti upravni spor.

Po pravilu, pretpostavka za izjavljivanje albe jeste postojanje poreskog upravnog akta donetog u prvom stepenu. Meutim, propisano je i odstupanje od ovog pravila. U tom smislu, ako prvostepeni poreski organ protiv ijeg je poreskog upravnog akta doputena alba ne donese akt u propisanom roku, stranka ima pravo albe, kao da je njen zahtev odbijen. U tom sluaju radi se o pravu na albu protiv utanja uprave.

4.7. Naelo pravosnanosti reenja Pravosnano je ono poresko reenje protiv koga se ne moe izjaviti alba niti

pokrenuti upravni spor. Ako je pravosnanim poreskim reenjem stranka stekla odreena prava, ili su joj odreene neke obaveze, to reenje se moe ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom. To znai da, kada pozitivno poresko reenje stekne pravosnanost, u toj poreskoj stvari se ne moe voditi novi poreski postupak, niti donositi novo poresko reenje, sve dok se, u skladu sa zakonom, ranije poresko reenje ne stavi van snage. Intervencije u odnosu na pravosnano poresko reenje od strane poreskog organa koji ga je doneo, ili od strane drugostepenog, odnosno nadzornog organa mogu se izvriti vanrednim pravnim sredstvima. Meutim, ako je pravosnanost steklo negativno poresko reenje, tj. poresko reenje u kome nema nikakve nove pravne situacije, takvo poresko reenje pravno vai, ali za poreski organ koji ga je doneo ne postoji pravna smetnja da u istoj poreskoj stvari povede novi poreski postupak i donese drugaije poresko reenje.



u poreskom postupku, ve i zatitu njenih prava iz materijalnih poreskih propisa o kojima se reava u postupku.

To naelo proistie iz drutvenih i humanih pobuda. Njegova primena treba da omogui neukoj stranci da zatiti svoja prava, odnosno da sprei da joj se neosnovano nametnu obaveze. Stoga za poreski organ koji vodi poreski postupak postoji obaveza da stranci ukazuje na ovlaenja koja ona ima po propisima o poreskom postupku. Dunost pruanja pomoi neukoj stranci sastoji se prvenstveno u pouavanju u pogledu procesnih prava stranke.

4.10. Naelo o upotrebi jezika i pisma u postupku U smislu odredbe lana 199. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da

koristi svoj jezik u postupku pred poreskim organom, kada se reava o njegovom pravu ili obavezi. Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zatitu ljudskih i manjinskih prava. To naelo se pojavljuje i u drugim postupcima, odnosno, pojavljuje se u radu i drugih organa, zbog ega se upotreba jezika i pisma detaljnije regulie posebnim zakonom6.

Poreski organ vodi poreski postupak na srpskom jeziku ekavskog ili ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi iriliko pismo, a latiniko pismo u skladu sa zakonom. Na podrujima na kojima je, u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne manjine, poreski postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine. Ako se poreski postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, koji su dravljani Srbije, obezbedie im se preko tumaa prevoenje toka postupka na njihov jezik, kao i dostavljanje poziva i drugih pismena na njihovom jeziku i pismu. Stranke i drugi uesnici u poreskom postupku koji nisu dravljani Srbije imaju pravo da tok postupka prate preko tumaa i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik. Stoga za poreski organ koji vodi poreski postupak postoji dunost da poui stranke i druge uesnike u postupku u pogledu njihovog prava da se u postupku slue svojim jezikom i pismom. Poreski organ koji vodi poreski postupak duan je da strankama i drugim licima koja uestvuju u postupku, a koja izjave da ne znaju jezik na kom se vodi postupak, obezbedi tumaa kako bi preko tumaa mogla da uestvuju u postupku. Tuma je struno lice angaovano u poreskom postupku da pomogne slubenom licu koje vodi postupak u optenju s uesnicima. Kao struna delatnost, tumaenje je potrebno kada u poreskom postupku postoje smetnje u optenju izmeu uesnika, bilo zbog jezika na kojem se vodi postupak, a koji nije istovremeno i jezik svih uesnika, bilo zbog toga to neki od njih imaju odreene fizike nedostatke koji ih spreavaju da se normalno izraavaju ili da se upoznaju s reima drugih.

Povreda naela upotrebe jezika i pisma predstavlja bitnu povredu pravila poreskog postupka, zbog koje se poreski upravni akt moe pobijati odgovarajuim pravnim sredstvima.

6 To pitanje ureeno je Zakonom o slubenoj upotrebi jezika i pisama (Slubeni glasnik RS, broj 45/91,

53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i 30/10).



THE PRINCIPLES OF TAX PROCEDURE AS A SPECIAL ADMINISTRATIVE PROCEDURE

Summary Tax procedure is a special administrative procedure, whose subject is solving

of tax related matters, as a form of administrative matter. This procedure is conducted according to certain principles. These principles are laid down, above all, by the Law on Tax Procedure and Tax Administration. However, the Law on Tax Procedure and Tax Administration has determined that, unless this Law provides otherwise, the tax procedure should be conducted under the principles and in accordance with the provisions of the law that regulates general administrative procedure. Thus, when conducting a tax procedure, one has to respect the basic principles of administrative procedure, laid down by the Law on General Administrative Procedure.

NACIONALNI IDENTITET I BEZBEDNOST MODERNE DRAVE

Radoslav Gainovi

Institut za politike studije, Beograd

Saetak: Nacionalni identitet predstavlja kljunu pretpostavku uspenog

funkcionisanja drutva i drave ovek s identitetom predstavlja znaajan subjekt drutva, a drutvo s identitetom predstavlja stabilan temelj individualne, socijetalne i nacionalne bezbednosti. Svaka moderna drava gradi svoj identitet i uz pomo integralne bezbednosti bezbednost drave se odnosi na njen suverenitet, a bezbednost drutva na njegov identitet. Zato je ovaj rad pokuaj da se nauna javnost podseti da je nacionalni identitet u direktnoj vezi sa svim vrstama bezbednosti moderne drave, te da su ti pojmovi komplementarni. Posebno je vana izgradnja linog identiteta svakog oveka i da se on poinje graditi u najranijim danima mladosti. Za konstituiranje identiteta bitne su ove sfere ljudskih odnosa. Dominantan socijalni sklop u toj sferi odnosa jeste porodica. Porodica osigurava natalitet, dakle, materijalno postojanje ljudske jedinke, subjekta. Porodica je prva i najznaajnija stepenica u izgradnji linog identiteta svakog oveka jer se kroz nju provodi prva socijalizacija pojedinca u grupu i drutvo.

Kljune rei: nacija, drava, identitet, nacionalni identitet, bezbednost.

1. Uvod Re identitet je latinskog porekla i potie od rei identitas, koja u korenu

ima re idem, to znai isto. Dakle, re identitas znai isto ili istovetnost, pa u tom smislu re identitet znai odnos po kom je neko bie, pojava ili svojstvo jednako samom sebi. U tom smislu bi pojam identifikovati znailo poistovetiti (Radenovi, 2006: 221237). Dakle, re identitet oznaava odnos po kojem je neko bie, pojava ili svojstvo jednako samom sebi. Takoe, pojam bezbednosti je veoma kompleksan i sloen drutveni fenomen. Etimoloki posmatrano, izraz bezbednost potie od latinske rei securutas, to znai bezbednost, odsustvo, opasnost, izvesnost,

UDK: 321.01

Radoslav Gainovi


samopouzdanje, neustraivost, zatienost (securus siguran, bezbedan, pouzdan, neustraiv, uveren, stalan, vrst, odan, istinit, itd.) (Staji, Gainovi, 2007: 24). Bezbednost se kao nauna disciplina posmatra tek u drugoj polovinu XX veka, a u novovekovnu filozofsku i socijalnu misao David Hume meu prvim teoretiarima uvodi termin identitet. U tom znaenju identiteta, Hume istie svest tj. svesnost subjekta o kontinuitetu sopstvenog postojanja koja je sadrana u relaciji identiteta. Upravo takvo shvatanje identiteta je preuzeto u individualnoj i razvojnoj psihologiji i smatra da lini/individualni identitet predstavlja jedinstvo linosti u toku odreenog vremenskog perioda (Krsti, 2004: 54).

Pojam identitet proizaao je iz logike i filozofije, a prvobitno je znaio istovetnost stvari i bia u sveoptoj stvarnosti. Identitet je, shodno tome, oznaavao bitna svojstva nekog predmeta ili bia, dakle, ono trajno svojstvo koje je, na primer, kamen inilo kamenom. Dakle, pojam identitet je, u logici i filozofiji, pokrivao, popularno filozofski reeno celina bia i bio delotvorni radni princip koji je ta bia, uopte, inio biima. Drugim reima, u kontekstu filozofske tradicije koja ima svoje temelje u filozofiji starih Grka, identitet je bio sredinja ontoloka kategorija. Da bi se taj problem temeljitije razjasnio, treba pozvati u pomo filozofsku tradiciju, tanije Aristotelovu podelu na prirodna i umetna bia. Prirodna su bia ona koja su samonikla, priroena ili, kako bi rekao Aristotel, ona koja se sama od sebe kreu. Prirodna bia postoje nezavisno od ovekovog delovanja i saznanja. U prirodna bia spadaju i svi prirodni predmeti i prirodni objekti (osim ivotinja). Bia koja je ovek svojim delovanjem stavio u kretanje i na taj nain stvorio tzv. bia kulture (Radenovi, 2006: 226).

Nacionalni identitet ima izuzetan uticaj na izgradnju i funkcionisanje savremene drave. Mnogi teoretiari i filozofi od starog veka o danas imali su svoje definicije drave. I danas, kao pre 100 godina, veoma je prihvaen stav Maksa Vebera da se drava ne moe definisati na osnovu sadraja onoga ta ini naprotiv, socioloki se moderna drava moe definisati samo na osnovu jednog specifinog sredstva koje je svojstveno njoj sredstva fizikog nasilja (Veber, 1976: 432).

U teoriji drave i prava opteprihvaenim se smatraju stanovita da drava predstavlja deo drutva, tj. posebnu drutvenu tvorevinu koja se naziva drutvenom organizacijom. Drava bi se mogla definisati kao osnovna politika organizacija u globalnom (potpunom) drutvu, poseban politiki aparat odvojen od civilnog drutva, koja raspolae najviom, suverenom, vlau nad stanovnitvom nastanjenim na odreenoj teritoriji, utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizikog nasilja i koja uiva bar minimum podrke vlastitog stanovnitva. Ako prihvatimo stanovite o dravi kao organizaciji sve ostalo u odreivanju njenog pojma razliito definiu mnogi autori, naroito se razlikuju u definisanju pojma drave. Tako, postoji mnotvo teorija koje polaze od religijskih i kvazireligijskih tumaenja njenog nastanka, zatim teorije koje izjednaavaju dravu s drutvom, teorije nastanaka drave objanjavaju psihikim uzrocima, aktom volje ljudi, borbom dveju drutvenih zajednica ili drugim drutvenim iniocima, kao to su drutvena solidarnost, klasna borba i drugo (Mitrovi, 1992).

Radoslav Gainovi


autoritet, teinu u grupi ili zajednici. U procesu sticanja identiteta pojedinac se poistoveuje s odreenom grupom, njenom sutinom i snagom, s osobinama i postupcima njenog voe. On prihvata vrednosti, stavove, poglede i poloaj odreene grupe kao svoje line. On sve ini da pokae kako zasluuje poverenje i kako e ispuniti sva oekivanja grupe, voe ili zajednice. Tu se identitet ostvaruje kroz proces identifikacije2 (poistoveivanja) pojedinca s voom, grupom ili zajednicom. Pojedinac se, na neki nain, odrie svog nesigurnog linog identiteta u korist voe ili grupe da bi ga kasnije dobio kao osnaen i nesumnjiv. 3Dakle, ovek najupeatljivije potvruje lini identitet kroz znanje, obrazovanje, kreativni i stvaralaki nagon, ispoljavanjem svog talenta i sposobnosti, racionalnim odnosom prema tradiciji, nasleu i pripadanju. Takav pojedinac je slobodan, samosvestan, snana linost, veinom tolerantan, svoj identitet s lakoom pronalazi, osea, vlada njime, on mu nije teret. Meutim, esta je situacija da pojedinci svoj identitet stiu kroz proces imitacije i podraavanja (voa ili grupa), sluenja nekome ili neemu. Oni teko stiu identitet (imaju oseaj da ga nikada nisu dovoljno i vrsto stekli), a lako im izmie, panino i uz snane frustracione i emotivne izlive tragaju za njim. Zbog toga su krajnje osetljivi na svaki razgovor ili sumnju izraenu u njihov identitet, zbog toga to su oni u sutini opinjeni lanim (prividnim) identitetom, koji nikada nee moi istinski zaiveti u korenu te linosti.

Od vie linih identiteta, treba posebno istai rodni, profesionalni i verski identitet, koji zavisno od situacije u drutvu imaju tendenciju pretakanja iz privatne u javnu sferu, i obrnuto.

Ekonomska sfera se dotie privatnog i javnog podruja. Naime, primarno se, u kapitalizmu, ekonomski zadovoljavaju privatni interesi i potrebe, s tim, da podruje javnog ini trite koje posreduje i omoguuje zadovoljenje privatnih interesa i potreba. Dakle, podruje javnog u ekonomskoj sferi ini trite koje na poetku XXI veka uveliko nadilazi granice nacionalnih drava. To je izuzetno vana injenica koju treba imati u vidu pri analizi globalnih kretanja i globalizacije. No, u ekonomskoj se sferi ne zadovoljavaju samo, strogo materijalno shvaeni, interesi i potrebe. Ekonomska sfera moe zadovoljiti i potrebu za identifikacijom i pripadnou grupi, klasi, zajednici. Pretakanje ekonomskih odnosa u sferu drutvenosti, po klasinom shvatanju, stvara klase i klasni identitet. Po marksistikoj teoriji klasni identitet trebao je biti revolucionarni i integrativni na globalnom nivou. Tu tvrdnju tok istorije nije potvrdio, jer je ipak nacionalni identitet u XIX i XX bio centralna filozofsko psiholoka zakonitost, jer su se u tom

2 Identifikacija, utvrivanje identiteta nake linosti ili neke stvari. U psihologiji: poistoveenje jedne linosti s

linou druge osobe, nikad potpuno, najee se odnosi na izvesne odlike jedne linosti koje imponuju drugoj linosti na odreenom uzrastu, najee mlaem, poevi od sistema vrednosti do nekih manira, naina ispoljavanja agresivnosti i sl. Zbiva se u irem drutvenom kontekstu, zavisno od toga koji su dominantni tipovi linosti, odn. dominantne drutvene uloge, ali je njen znaaj veliki i u razvoju mlade linosti, koji psihoanaliza istie tvrdei da se deca u ranom uzrastu identifikuju sa svojim roditeljima i tako stiu superego, skup drutvenih i moralnih normativa. Od toga da li e se dete identifikovati s pozitivnom ili negativnom linosti, moe mnogo zavisiti u docnijem razvoju jedinke (Mala enciklopedija Prosvete (1986). Beograd: Prosveta, 853).

3 O tome postoji zanimljiv stav kod Raula irardea koji istie da pojedinac gubi svoj identitet preputajui se voi. Meutim, takav poklon sopstvene linosti konano e dovesti do pronalaenja sebe. Jer, tako velianje slavnog dvojnika zapravo je traganje za linim identitetom, nagonska potreba za osvajanjem pravoga sebe (irarde, 2000: 106).

Radoslav Gainovi


3. Nacionalni identitet i integralna bezbednost moderne drave

Integralna4 bezbednost, tj. sveukupna ili celovita bezbednost, to je odbrana od svih oblika oruanog i neoruanog ugroavanja i stvaranja potpune i svestrane bezbednosti na svim nivoima i u svim sadrajima ivota i delovanja oveka i drutva.

Poetkom XXI veka skoro sve zemlje u svetu su vie ili manje ugroene delovanjem razliitih snaga, spolja ili iznutra. Razlozi za postojanje te ugroenosti nalaze se, izmeu ostalog, u njihovom meunarodnom ili geopolitikom poloaju, hegemoniji velikih sila, unutranjoj nestabilnosti, nerazvijenosti demokratskih institucija, raznim suprotstavljenim interesima, postojanju separatistikih i secesionistikih tenji nacionalnih manjina kod vienacionalnih drava, itd. Unutranja bezbednost savremeno ureene drave podrazumeva individualnu, nacionalnu i socijetalnu bezbednost. Moe se rei da se unutranja bezbednost gradi na temeljima nacionalnog identiteta i da znaajno doprinosi funkcionisanju drave i sigurnosti njenih graana. Dakle, nuna pretpostavka za ostvarivanje individualne bezbednosti jeste uspostavljanje demokratskog drutva koje se zasniva na trinoj ekonomiji, pravnoj dravi, vladavini prava i potovanju ljudskih i graanskih sloboda i prava, koje su uslov za izgradnju demokratskog drutva s razvijenim oblicima horizontalne i vertikalne drutvene kontrole. U takvom demokratskom ambijentu prisutni su mnogostruki odnosi izmeu pojedinaca i grupa s razliitim potrebama i interesima, koji nekada mogu da poprime i antagonistiki odnos koji nuno vodi do izvesnog stepena nesigurnosti pojedinaca.

Tako je, jo u okviru osnovnih odreenja drave i prirodnog prava, Tomas Hobs (Thomas Hobbes) poseban znaaj pridavao merama bezbednosti. U svojim delima on je naglaavao da je stabilnost drave kljuna za bezbednost dravnog sistema. Kako je u prirodnom stanju svako svakome neprijatelj, jedino su graani u civilno-dravnom stanju sigurni za svoju fiziku egzistenciju i tu vlada mir, sigurnost i red (Buyan, 1983: 25).

Osim Hobsa, i Don Lok (John Lock) je u okviru svoga prouavanja organizacije i modela vlasti graanske drave, isticao da je za dobru organizaciju drave veoma znaajna bezbednost i zatita prava graana. Prema tom autoru, cilj ljudi koji stupaju u drutvo je da uivaju linu svojinu u miru i sigurnosti, a budui da su znaajni instrumenti i sredstva za to zakoni, prvi zadatak svih drava je uspostavljanje zakonodavne vlasti.

Za razvoj i ouvanje bezbednosti pojedinca neophodno je istai da svako ogranienje slobode koje poiva na zakonu ne sme prelaziti nunu meru postizanja pravednog stanja. Sloboda se u iznimnim sluajevima moe ograniiti samo da bi se omoguila sloboda za druge (Mohler, 1994: 144147).

Termin nacionalna bezbednost danas se koristi za oznaavanje daleko ireg pojma od izvornog znaenja, jer se pod njim podrazumeva eljeno stanje bezbednosti jedne drave, koje se postie eliminisanjem pretnji i rizika koji dolaze

4 Integralan (integralis) celinski, koji sainjava celinu, potpun, celokupan, celovit.

Radoslav Gainovi


pretnjama (Hough, 2004:106). Identitet je definisan kao skup ideja i praksi koje odreene pojedince identifikuju kao pripadnike jedne socijalne grupe. Nacije su apstraktne, zamiljene zajednice, a nacionalni identitet najznaajniji je referentni objekat socijetalne bezbednosti (Anderson, 1991: 76).

Izgleda da nacija, nacionalizam ili nacionalni identitet, bez obzira na to kako su definisani i ta se konkretno pod njima podrazumeva, nisu prevazieni fenomeni. Oigledno je da noviji dogaaji ukazuju da uprkos ujednaavanju nacija procesom globalizacije, nastaje proces sve veeg razlikovanja nacija, sve veeg broja etnikih grupa koje trae svoje politiko i teritorijalno osamostaljenje. Postoje razliiti podaci o broju nacija na svetu, kao i broju potencijalnih kandidata za samostalne nacije. Otkriveno je oko 6000 razliitih grupa i oko 250 nacionalnih manjina koje mogu u odreenom istorijskom trenutku traiti osamostaljenje (Antoni, 2003: 78).

Nacionalni identitet u sebe ukljuuje odreeni smisao politikog zajednitva, zajednikih institucija i odreenih prava i dunosti za sve lanove zajednice. Takoe, on podrazumeva definisani socijalni prostor i oznaenu ogranienu teritoriju s kojom se lanovi zajednice identifikuju, tj. za koju razvijaju oseaj pripadnosti. Antoni Smit (Anthony Smith) naciju definie kao zajednicu ljudi koji potuju ista pravila i institucije u okviru date teritorije (Smith, 1991: 9). On govori o dva modela nacije: etnikom i zapadnom modelu, odnosno o civilnom modelu nacije, koji prvenstveno predstavlja prostorni ili teritorijalni koncept. Prema zapadnom modelu nacija mora da poseduje kompaktnu, dobro definisanu teritoriju. To ne moe biti bilo koja i bilo kakva teritorija, ve mora biti istorijska zemlja, domovina, kolevka jednog naroda, kao to je to Kosovo i Metohija za Srbiju. Takva kolevka uva itavu istorijsku memoriju i predstavlja prostor gde su preci srpskog naroda, istorijski junaci Srba iveli i borili se. Ona je jedinstvena i kao takva je bitan element srpskog kolektivnog identiteta. Istorijska teritorija, politika zajednica, politika jednakost lanova zajednice, zajednika civilna kultura i ideologija predstavljaju komponente klasinog zapadnog modela nacije i znaajni su elementi izgradnje nacionalnog identiteta. Antoni Smit izdvaja osnovne karakteristike nacionalnog identiteta koji ga ujedinjavaju i uvruju: istorijska teritorija, tj. domovina, zajedniki mitovi i istorijska memorija, zajednika kultura, zajednika prava i dunosti svih lanova zajednice i zajednika ekonomija koja podrazumeva teritorijalnu mobilnost svih lanova (Smith, 1991: 9).

Znaaj koncepta individualne, nacionalne i socijetalne bezbednosti i identiteta kao referentnog objekta moe se sagledati i na konkretnom primeru sekuritizacije kosovskog pitanja. Proglaenje nezavisnosti Kosova i Metohije i sticanje meunarodno priznatog suvereniteta srpska elita doivljava kao najvei bezbednosni problem Srbije. Re je o unutranjoj bezbednosti moderne drave, u okviru koje referentni objekat zapravo predstavlja identitet Srbije kao politike zajednice. Identitet, za razliku od drave, nema empirijsku osnovu na koju bi se oslanjao u procesu konstruisanja. Moe se posmatrati kao akt ili kao struktura u zavisnosti od potrebe analize. Kao akt, identitet se odnosi na sposobnost pojedinaca da odre priu o sebi kao o kolektivnom ja. Kao struktura, identitet se odnosi na

Radoslav Gainovi


modernitetu, veoma vaan inilac u izgradnji identiteta.5 To znai da identitet nije samo uslovljen odnosima moi, nego i sam uslovljava odnose moi, tj. i sam je, kroz simbole, nosilac moi.

Iako je identitet kolektivna kategorija, nisu svi pripadnici neke zajednice ili skupa idejni i politiki pokretai nekoga kolektivnog identiteta. Naime, neki pripadnici zajednice uestvuju pasivno, a neki aktivno u stvaranju i podravanju nekog kolektivnog identiteta. Aktivne grupe se obino nazivaju elitama. One po definiciji poseduju materijalnu, politiku i intelektualnu mo to im omoguava da postanu delotvorni radni princip koji stvara ili podrava neki kolektivni identitet (Gellner, 1998).

Iako su elite i njihovi interesi idejni i politiki pokretai kolektivnih identiteta, njihov, aktivan rad ne bi urodio plodom bez pasivne podrke veine pripadnika neke zajednice. Velika popularnost odreenih kolektivnih identiteta, posebno nacionalnih, proizlazi iz njihove sposobnosti da prue smisao ljudskom delovanju i postojanju (Petrovi, 2006: 209233). Treba posebno istai da je sloboda bitno svojstvo identiteta, kao sposobnost da se vri izbor iz raspoloivih elemenata kulture, tj. kao sposobnost funkcionisanja u skladu sa svojom saveu i donoenju odluka u odnosu na sopstvene vrednosne principe. Dakle, Kulturni identitet je samosvest pripadnika jedne grupe koja istorijski nastaje i razvija se u zavisnosti od kriterijuma koje ta grupa uspostavlja u odnosima s drugim drutvenim grupama (Stojkovi 1999: 22). Pozivajui se na A. Smita i njegovo razmatranje nacionalnih i drugih identiteta, vredi naznaiti sledea obeleja nacionalnog identiteta: istorijska teritorija / domovina: shvatanje da su nacije teritorijalno omeeni entiteti, te zahtevaju sopstvenu domovinu; zajedniki mitovi i istorijska seanja; zajednika masovna, javna kultura: pripadnici nacije imaju zajedniku masivnu kulturu i zajednike istorijske mitove i seanja;zajednika zakonska prava i dunosti svih pripadnika nacije u okviru zajednikog pravnog sistema i zajednika ekonomija, s teritorijalnom mobilnou pripadnika nacije: u okviru nacije postoji zajednika podela rada i sistema proizvodnje (Smit, 1998: 32).

Koristei navedena obeleja nacionalnog identiteta, a ne izdvajajui differentia specifica nacije u odnosu na nacionalni identitet, taj autor definie naciju kao imenovanu ljudsku populaciju sa zajednikom istorijskom teritorijom, zajednikim mitovima i istorijskim seanjima, zajednikom masovnom, javnom kulturom, zajednikom ekonomijom i zajednikim zakonskim pravilima i dunostima svih pripadnika. Etnika i kulturna funkcija6 nacionalnog identiteta pretpostavljaju:

5 Ideja drutvenog organizma koji se kalendarski kree kroz homogeno, prazno vreme upravo je analogna

ideji nacije koja se takoe posmatra kao vrsta zajednica koja se neprestano i raznomerno kree niz (ili uz) istoriju. Jedan Amerikanac nee nikada videti, a kamoli upoznati svojih 240 000 000 sunarodnika Amerikanaca. On nema pojma ime se oni u datom trenutku bave, ali on duboko veruje u njihovu neprestanu, anonimnu, istovremenu aktivnost (Anderson, 1990: 33).

6 Te funkcije nisu striktno razdvojene, ve se meusobno prepliu, na emu Smit ne insistira, mada navodi da su nacionalni identitet i nacija sloeni konstrukti sainjeni od vie uzajamno povezanih komponenta (Smit, 1998: 35).

Radoslav Gainovi


gubljenje moi i uticaja u odreenoj sredini, mobilizacije i kontrolne uloge nad pojedincima. U trenucima gubljenja identiteta pojedinci i kolektivi esto pribegavaju radikalnim sredstvima, militarizmu, nasilju, a u tom stanju deluju instrumentima prolosti. Njima se tada postavlja samo jedno pitanje, njemu podreuje sve: kako ouvati svoj identitet?. To otvara nove prostore za iracionalno delovanje, kada se stvaraju uslovi za naruavanje unutranje bezbednosti moderne drave.

U traganju za odgovorom na pitanje o pripadnosti pojedinac ili neka grupa prvo se veu za svoje etniko poreklo. U sluajevima kada proces socijalizacije i emancipacije ne ide dalje od etnosa ta veza je pupana. Pojedinci ili njihove grupe ne vide smisao i mogunost postojanja van svoga etnosa. Njihov rad, ambicije, elje, tenje, pa i celokupan ivot stavljeni su u slubu etnike zajednice. Oni nude vie nego to etnos od njih trai. Sve to ine usmereno je na stvarno ili imaginarno poboljanje stanja etnosa kojeg oni idealizuju. Opsesivna i posesivna vezanost za etnos proizvodi takvo angaovanje pojedinca koji upotrebljava sva sredstva za ostvarenje sree i promociju svoje etnike grupe ili nacije, a meu njima i nasilje, to predstavlja klicu terorizma. Etniki identitet je proizvod socijalizacije moda vie nego neki drugi kolektivni identitet. Od najranijeg detinjstva pojedinci se upuuju da moraju da uoe razlike nas i njih, jer deca znaju ko su uglavnom zato to im to drugi kau (Dekins, 2001:85). Pojedinci se upozoravaju da budu oprezni i s rezervom prihvataju sve to dolazi od drugih, da istiu i uvaju te razlike, da uoavaju nove, kako bi se stalno odvijao proces ukorenjivanja razlika u sopstvenu kulturu, svest i svakodnevni ivot.7 To je stalna interakcija izmeu linog, unutranjeg doivljaja i spoljanjih zahteva, nametanja (od strane svojih ili njihovih) to moe biti spontano i mirno, ali i kroz tenzije i konflikte, posebno kada nama oni drugi nameu identitet. Nacionalni identitet se smatra oveku datim po roenju, tu nema slobode izbora, ak i onda kada se pojedinac nalazi prostorno udaljen od glavne etnike grupe (matice, zajednice). Kroz nacionalni identitet stalno se trai od pojedinca da otkriva svoju kulturu, da saznaje i pamti ko smo mi bili u prolosti i u sadanjem okruenju, da pronalazi sebe i svoje mesto u tome, da se spozna i odredi. To je nekada dug proces, nije uvek bez tekoa, kako za pojedinca tako i za naciju, to izaziva nestrpljive reakcije kod samosaznajnih i samosvesnih uvara nacionalnog identiteta. Traganje za nacionalnim ja i odnos pojedinca prema njemu ostaju najzagonetniji element u nacionalistikom projektu (Smit, 1998: 34).

Ti stavovi uzrokuju pojavu nacionalne homogenizacije gde se pojedinci odriu sopstvene individualnosti, specifinosti, samobitnosti, slobode i duhovnosti u ime kolektivnog, nacionalnog identiteta. Oni su spremni da potisnu sve druge oblike kolektivne identifikacije u korist nacije, ali to trae i od ostalih pripadnika svoje nacije, a kada se postigne unutranja homogenizacija i identifikacija, i ostvari veinska podrka za proklamovani nacionalni identitet, onda se poinje ispoljavati

7 Kako nastaje etniki identitet na osnovu isticanja razlika, svedoi primer Irske. Zajedniki protestantski

etniki identitet nastao je tako to su razlike izmeu anglikanaca i nekonformista, Engleza i kota, potisnute njihovim krupnijim razlikama u odnosu na Ircekatolike (ijakovi, 2002: 161).

Radoslav Gainovi


Gidens, E. (1998). Posledice modernosti. Beograd: Filip Vinji. Hough, P. (2004). Understanding Global Security. New York: Routledge. Koruni, P. (2005). Nacija i nacionalni identitet. Revija za sociologiju, Zagreb.

XXXVI, No 12. Krsti, P. (2004). Identitet. U: Kulturno-etike pretpostavke civilnog drutva,

Pojmovnik civilnog drutva. Beograd: Grupa 484. McSweeney, B. (1998). Durkeim and the Copenhagen School: a response to Buzan

and Waever, Review of International Studies, 24(1), p 137. Miloevi-orevi, J. (2008). ovek o naciji shvatanje nacionalnog identiteta u

Srbiji. Beograd: Institut za politike studije. Mitrovi, M. D., (1992). Drava i pravo u teroriji drave i prava. Beograd: Slubeni

list SFRJ. Petrovi, D. (2006). Anatomija identiteta teorijsko problematizovanje identiteta.

Zagreb: Ekonomska istraivanja. Radenovi, S. (2006). Nacionalni identitet, etnicitet (kritika) kultura seanja.

Filozofija i drutvo, br. 3/06. Savi, A. (2007). Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalistiko-policijska

akademija. Smit, D. A. (1998). Nacionalni identitet. Beograd: Biblioteka XX vek. Staji, Lj., Gainovi, R. (2007). Uvod u studije bezbednosti. Beograd: Draslar. Stojkovi, B. (1999). Identitet kao determinanta kulturnih prava. Beograd:

Beogradski centar za ljudska prava. ijakovi, I. (2002). Terorizam i problem identiteta. Sociologija, XLIV, No 3. Veber, M. (1976). Privreda i drutvo, tom drugi. Beograd: Prosveta. irarde, R. (2000). Politiki mitovi i mitologije. Beograd: Biblioteka XX vek.

NATIONAL IDENTITY AND MODERN STATE SECURITY

Summary Identity is of Latin origin, it originates from the word identitas, which has a

word idem the same, in its root. Therefore, the word identitas means the same or sameness, and accordingly the word identity means the relation in which a being, phenomenon or feature is equal to itself. The notion of security is also rather complex social phenomenon. From etymological point of view, the term security originates from the Latin word securutas, -atis, which means security, absence, danger, certainty, self-confidence, fearlessness, protection (secures safe, secure, reliable, fearless, confident, permanent, firm, devoted, truthful, etc.). National identity and security are obligatory components of modern state, which includes every individual organized by the permanent population on a territory limited by the internationally acknowledged borders that this population controls through an organized political system.

GEOPOLITIKA, MEDIJI I BEZBEDNOST NEGATIVNI STEREOTIPI I MEDIJSKA MANIPULACIJA

Ljubia Despotovi1, Zoran Jeftovi2

1Fakultet za kulturu i medije, Beograd 2Filozofski fakultet Univerziteta u Niu

Saetak: U radu emo nastojati da pokaemo kako su mitovi i stereotipi, koji se proizvode na Zapadu u poslednja dva veka, veto korieni kao osnova za proizvodnju i distribuciju medijskih neistina u graanskom ratu u bivoj SFRJ. Veina medijskih lai i manipulativnih tehnika (pored domae upotrebe) bila je namenjena javnom mnjenju Zapada kao dokaz i potvrda ve definisanog konteksta i matrice potpune medijske i politike satanizacije srpskog naroda. Nastojaemo da ukaemo i na iri geopolitiki kontekst ovih procesa, kroz optiku naglaenih interesa zapadnih zemalja prema prostoru srpskog nacionalnog korpusa.

Kljune rei: mitovi, stereotipi, mediji, manipulacija, geopolitika, graanski rat, SFRJ.

Voren Kristofer (ameriki ministar inostranih poslova, na

pregovorima u enevi): To je vaa greka, Evropljani, vi ste pustili da Srbi zauzmu Bosnu! Dejvid Oven (evropski pregovara): Ali oni su tamo iveli! Voren Kristofer: Odavno? Dejvid Oven: Oduvek.

1. Uvodna razmatranja Poslednjih nekoliko godina na prostoru bive Jugoslavije, a delom i na

Zapadu, pojavljuje se sve vie knjiga koje pokuavaju da tematizuju proces razbijanja bive zajednike drave i da razree tobonju enigmu oko glavnih uzroka i aktera koji su presudno doprineli njenom dramatinom nestanku. Najvei deo te literature pisan je s namerom otvorene manipulacije, voen potrebom da se kao glavni krivci u tim traginim dogaajima oznae srpski narod i njegova politika i

UDK: 32.019.5(497.1)"1991/1995" 316.485.26(497.1)"1991/1995"

Ljubia Despotovi, Zoran Jeftovi


vojna elita. Ta neskrivena namera samo je logian nastavak, ili epilog, procesa ukupne satanizacije srpskog naroda koji je voen od strane zapadnih medijskih kua i lokalnih informativnih manufaktura umreenih u moni servis namenjen proizvodnji medijskih slika i predstava o ratu i njegovim akterima, koje su imale za cilj formatizovanje javnog mnjenja, pre svega, na Zapadu u cilju zadobijanja njegove podrke za voenje ratne kampanje protiv Srba.

Ta naknadna pamet trebalo je da dokae i pokae da su mere i akcije kanjavanja srpskog naroda (od bombardovanja do hake pravde) bile ispravna politika, koja nije ni imala drugog naina da sprei jedan genocidan i ruilaki narod u nameri da uniti sve oko sebe, a osobito da osvoji i porobi susedne narode. U toj ratnoj i medijskoj kampanji protiv jednog naroda, nisu se birala sredstva, ni vojna ni medijska ni ekonomska, kako bi se on prinudio na kapitulaciju i potinjavanje vladarima novog svetskog poretka. Na serije medijskih lai nadograivale su se kampanje avio-bombardovanja (to na Srbe u BIH to na one u bivoj SRJ) a sve u nameri da se to balkansko klijalite nasilja i zloina, efikasno suzbije i stavi pod trajnu politiku kontrolu.

Karakter primenjenih sredstava, i njihova brutalna snaga, kombinovana s laima po svojoj patologiji i malignosti, moe se meriti jo samo s uvenom Gebelsovom ratnom propagandom, mada je ona natoovska po bogatstvu i efikasnosti viestruko nadilazi. Stoga emo u ovom radu, vie nego to je to akademski uobiajeno, nastojati da na primerima iz knjige Miela Kolona Laljivi poker velike sile, Jugoslavija i budui ratovi (koja na alost kod nas ni do danas nije objavljena, a ija se izuzetna i nesvakidanja dokumentarna vrednost ne moe porei) pokaemo kakvim su se sve sredstvima medijske manipulacije i falsifikovanja koristili neprijatelji srpskog naroda u pokuaju njegove totalne demonizacije.

2. Negativni stereotipi i medijska manipulacija Matrica proizvodnje medijskih lai o srpskom narodu od strane zapadnih

medija tokom potonje decenije 20 veka, kao i njihova ubrzana distribucija (difuzija), oslanjala se na oprobanu emu medijske manipulativnosti. Po belgijskom publicisti i novinaru, Mielu Kolonu, medijska haranga ima nekoliko ustaljenih principa i pravila, a u sluaju ratne propagande koja je dolazila od strane reima Alije Izetbegovia (snano podrana i potpomognuta od strane zapadnih mentora), jasnu i proverenu strukturu. Ona se sastojala iz est jednostavnih pravila ili principa propagandne manipulacije: 1) mit o Srbima kao osvajakom narodu koji je doao da pokori bosanski narod; 2) zloine naih prijatelja treba sakriti; 3) Sarajevo prikazati kao grad rtvu; 4) izvriti dijabolizaciju itavog jednog naroda; 5) demonizacija Srba ne mora da ima nikakve veze sa stvarnim injenicama; 6) prikriti od javnosti injenicu da Izetbegoviev reim ini zloine prema vlastitom narodu u cilju pripisivanja tih zloina Srbima. (Collon, 1998: 14)

1. Mit o Srbima kao osvajakom narodu poeo je oridinarnim istorijskim falsifikatom u kome se zapadnoj javnosti servirala jasna stereotipna i lako svarljiva poruka da su Srbi osvajaka i ruilaak rulja koja dolazi ko zna otkuda (Srbija) da

GEOPOLITIKA, MEDIJI I BEZBEDNOST




reim inio prema pripadnicima snaga UN, pa ak i onda kada su obezbeivali humanitarne poiljke namenjene njegovom narodu.

Ratne lai i falsifikati primenjivani su ne samo prema srpskom narodu, ve i prema pripadnicima snaga UN. Primer prvi: ...kraj Sarajeva, 3. septembra 1992, dve rakete oborile su jedan italijanski humanitarni avion Ujedinjenih nacija. Gotovo sva sredstva javnog informisanja optuuju srpske snage. Posle nekoliko dana, neki smatraju da bi to mogli biti Hrvati. Ali kada je Organizacija Ujedinjenih nacija utvrdila da je kriva bonjaka vojska, afera je brzo zatakana. Ni Italija, ni Zapad nisu se bunili, ni jedno sredstvo javnog informisanja nije zahtevalo uvoenje sankcija protiv Izetbegovievog reima. Primer drugi: ...februara meseca 1993. godine, jedna granata iz minobacaa pogaa oklopno vozilo OUN na sarajevskom aerodromu. Izbio je skandal. Kada je general Morijon izjavio da su krive muslimanske snage, afera je gurnuta pod tepih. Snage OUN esto su napadane tokom 1993. i 1994. godine. Njihovi izvetaji pokazuju da su 90 % tih napada izveli muslimani. Ali, nije dolazilo u obzir da se ispravi presveta reputacija dobrih i ravih. (Collon, 1998: 19) Francuski admiral Lanksada uzalud je svedoio da je ogromna veina francuskih rtava u sastavu snaga OUN bila ubijena od strane bosanskih muslimana. Ta injenica morala je ostati preutana i prikrivena, jer se nije uklapala u projektovanu sliku stvarnosti koju su zapadni mediji eleli da stvore o tom ratu.

3. Mit o srpskoj opsadi Sarajeva prikazati ga kao grad rtvu. Za potrebe medijske satanizacije Srba i izazivanja oseanja solidarnosti i osude zapadnih graana, grad Sarajevo trebalo je prikazati kao grad rtvu. Ta manipulativna tehnika ve je bila delimino isprobana na primeru navodnih velikih ratnih razaranja Dubrovnika (oekivana osuda od strane kulturne javnosti Zapada, jer varvarski Srbi rue stari grad koji je pod zatitom Uneska). Primer Sarajeva trebalo je da bude jo drastiniji i brutalniji. Glavni fokus medijske manipulacije sada se pomera s drevne kulturne batine Dubrovnika na patnje obinih graana Sarajeva, osobito dece, te starih i iznemoglih lica. Srbi se sada prikazuju kao svirepi i okoreli bezdunici koji to blokadom to ratnim razaranjima (artiljerijskim granatiranjem i snajperima) uveavaju ratne patnje nedunog civilnog stanovnitva. Reija oko opsade Sarajeva odigrala je presudnu ulogu. Ona je posluila da se celom svetu ponude stereotipi jednog lanog filma s dalekog Zapada. Srbi su bili ravi momci, napadai iz inostranstva koji su opsedali grad i morili stanovnike grada. ...u stvari, Sarajevo je bilo podeljen grad, u ijem sastavu su se nalazile i srpske etvrti, a koje su takoe bombardovale muslimanske snage. ...meunarodna organizacija Crvenog krsta sainila je dokument koji je proraunao da su u gradu Sarajevu muslimanske snage pobile oko sedam hiljada Srba....kao i u Somaliji, nisu prezali ni pred kakvom prevarom. Na sledeoj stranici se nalaze dva teksta koja obelodanjuju te prevare. Jedan je napisao jedan ovek iz baze, britanski vojnik iz OUN-a. Drugi je napisao jedan visoki zvaninik, ameriki general koji je otiao u penziju. Obojica potpuno unitavaju mit o opsadi Sarajeva. Njihova svedoenja su jasna: Izetbegovieva vlada sama izaziva teke patnje svoga naroda, u stvari, ona ga dri kao taoca. (Collon, 1998: 20)

U pomenutoj knjizi Miela Kolona, kojoj se ne mogu porei nepristrasnost i objektivnost, navedeni su brojni izvetaji i svedoenja visokih predstavnika vojnog i



Ne udi zato svedoenje Miela Kolona, koji u svojoj knjizi daje nove dokaze. Sva ta sredstva javnog informisanja prenose zvaninu verziju. Treba da Srbi budu zli, a muslimani dobri. Ne obraa se, ak, panja ni na injenicu da izgleda da su veina rtava bili Srbi. Ni jedno sredstvo javnog informisanja nije se pitalo kome zloin koristi. (isto, 35) Nije bilo sumnji na Zapadu a i zato bi? To je za njih bio propagandni rat koji se morao dobiti. Koga je osim Srba bilo briga, da li su to fakti, da li je to istina? Ratne lai kanjavaju Srbe dvostruko, prvi put u ratu, u trenutku kada se plasiraju i kada podstiu na osvetu (odmazdu) zapadnih politikih pravednika a drugi put u miru, kada se koriste kao dokazi protiv jedne strane i potvrde da je ona inila zloine i genocid. Te operacije na Balkanu voene su na sledei nain: Najpre organizovanjem dinovske kampanje dezinformacija priati iste lai na nain koji e budue rtve izloiti osudi od strane javnosti, s mogunou pendreenja po njima uz optu saglasnost. Zato je trebalo izmisliti razne vrste zloina. Prvi i najpoznatiji zloin bilo je silovanje 40.000 muslimanskih ena, da bi na kraju, ameriki ekspert, koji je vrio istraivanje na Balkanu, rekao da nije bilo 40.000, ve 4.000, zatim samo 40 ena, da bi se na kraju istraivanja konstatovalo da su bile silovane samo 4 ene. (Gallois, 2009: 20)

5. Mit o srpskom zloinatvu izvriti dijabolizaciju jednog naroda. Da bi dijabolizacija (demonizacija) i satanizacija srpskog naroda bila potpuna, neophodno je na mnotvu primera pokazati kako je on u svom karakteru zloinaki narod, narod koji je sposoban da ini samo zlo i da donosi nesreu. Ta matrica medijske satanizacije podrazumevala je da za sva poinjena ratna zlodela treba direktno i bez provere optuiti Srbe. Oni iz ovog rata moraju izai obeleeni kao ratni zloinci i narod koji je poinio genocid. Iako se u periodu posle rata na meunarodnom planu istie kako ratne zloine treba individualizovati i utvrditi pojedinanu odgovornost, jer se, navodno, za njih ne sme otpuivati ceo jedan narod. Ratna propaganda je uinila svoje, i dananja haka pravda ima dva vana cilja, prvi cilj je pokazati da je krivica za raspad SFRJ i poinjene zloine, ukljuujui i navodni genocid vezan za sluaj Srebrenice, na srpskoj strani, na njegovom politikom i vojnom rukovodstvu. Ako Haki tribunal uspe da dokae srpsku krivicu, Zapad e pred sopstvenom ali i ukupnom meunarodnom javnou biti eskulpiran za odgovornost pokretanja rata u SFRJ i pomaganja secesionistikim snagama da razore tu zemlju. Drugi, vaan cilj hakog procesa, jeste da osudom kompletnog politikog, vojnog i policijskog rukovodstva Srba, obesmisli i obeshrabri svaki budui pokuaj suprotstavljanja novom svetskom poretku.

Dok je rat trajao, trebalo je opravdati nepoinstva Zapada koja se ine prema tom narodu. Svaki put kada se poine svireposti, vodea sredstva javnog informisanja optuuju Srbe. (...) Zato? Da bi se opravdali embargo i bombardovanja protiv jednog naroda koji je ocenjen buntovnim u odnosu na novi svetski poredak. (Gallois, 2009: 30) Satanizacija srpskog naroda mora biti potpuna. Ne biraju se sredstva, ukljuujui i ona koja spadaju u domen likovnog izraavanja. Vano je samo postii cilj. Zapadni ovek ne sme da ima dilemu da se radi o monstrumima, prema kojima su sva sredstva dozvoljena. Karikature pokazuju krvolone ivotinje, odvratne ivotinje ili udovita tipa Drakule, piui jednostavno Srbi iznad lika. To



koju su traili srpski rukovodioci? Kako objasniti da detektori bombardovanja OUN, koji utvruju veoma precizne statistike, toga dana nisu zabeleili nikakav pucanj srpske strane? Zato su povreeni preneti u ameriku bolnicu u Nemakoj? Zato je ena rukovodilac bolnice odbila novinarima uvid u listu povreenih koju ima Vlada Sjedinjenih Drava i niko drugi? Belgijski komandant Jan Segers, tada na dunosti: OUN je uvek govorila da se ne zna ko je bio odgovoran. Meutim, gotovo je izvesno da to nisu Srbi. (isto, 37) U svojim memoarima, objavljenim posle rata, Dejvid Oven, specijalni evropski izaslanik, priznao je da su granatu ispalile ne srpske, ve same Izetbegovieve trupe, da su to zapadnjake vlasti znale od poetka i da su to prikrile. (Gallois, 2009: 30)

O tome takoe nedvosmisleno uverljivo svedoi i poznati francuski general Pjer Mari Galoa Izmiljanja su bila mnogobrojna, od prie o eksploziji u ulici Vase Miskina, ispred pekare, zatim afere na pijaci Markale (atentat), za ta su pogreno optueni Srbi; zapravo su, u stvari, muslimani iz Sarajeva gaali sami sebe (odnosno, meovitu srpsko-muslimansku populaciju), da bi za taj odvratan zloin optuili Srbe. Stvoren je, takoe, mit o opsadi Sarajeva od strane srpske vojske, tako da je humanitarni Zapad doao na ideju da je apsolutno neophodno uiniti neto protiv te opsade. (Gallois, 2009: 20)

Tu su i iskazi francuskih visokih zvaninika E. Baladira, F Leotara i A. ipea objavljeni u listu Le Nuvel Opservater, u kojima oni svedoe da su brojne francuske vojnike u sastavu OUN-a ubile snage bonjake vojske, ali i sledee: I ak, i da je granata ispaljena na pijacu bila, takoe bonjaka! Oni su, dakle, izazvali pokolj sopstvenog naroda, primetio sam s uasom. Da, odgovorio mi je bez oklevanja premijer, ali oni su izvukli NATO iz odlaganja i odugovlaenja. (Collon, 2008: 39) Radilo se, naravno, o daljoj eskalaciji NATO udara prema srpskoj strani. Masakr se dogodio 28. avgusta u 11 asova. Sutradan 60 NATO aviona bombarduje Srbe oko Sarajeva, Gorada i Tuzle. (...) U stvari, avioni NATO-a okupili su se da unite integrisani odbrambeni protivavionski sistem bosanskih Srba. (...) Kada jednom taj odbrambeni sistem bude uniten, NATO e imati punu slobodu da radi ta hoe na Balkanu. (Collon, 2008: 4041)

Poslednji citat (svedoenje) najbolje pokazuje osnovne geopolitike ciljeve zapadnih sila (osobito SAD i Nemake) u tom ratu. Ta veto skrivana geopolitika pozadina ratova voenih na prostoru bive SFRJ, sasvim jasno ukazuje ko je i zbog kakvih interesa vodio tako brutalnu i neovenu medijsku harangu protiv srpskog naroda. Predvodnik takve politike bila je SR Nemaka (podrana od strane Vatikana). Ona je, pogotovu u poetku tih procesa, diktirala tempo razbijanja SFRJ, namerena da iskoristi nastale okolnosti za svoj znaajniji geopolitiki povratak na prostore Balkana. Treba rei da je rasturanje Jugoslavije bila dugo planirana operacija u Nemakoj. (...) Prvo, elja nemake strane da se osveti Srbima, koji su dva puta, 19141918. i 19391945, prili saveznicima protiv njih. (...) Druga nemaka ideja bila je da treba nagraditi Hrvate i bosanske muslimane, koji su se tokom Drugog svetskog rata pridruili nacistikoj nemakoj vojsci. (...) Trea nemaka ideja bila je da uvuku Hrvatsku i Sloveniju u ekonomsku zonu EU, kojom dominira Nemaka. Na taj nain bi se otvorile mogunosti ostvarivanja nemakog



interesima u ovom regionu. U takvim okolnostima egzistencijalno je vano izvui pouke iz vlastite istorije, i uiniti sve to je neophodno da nam se takva nacionalna tragedija vie ne ponovi. Veliko je pitanje da li bi srpski narod uspeo da amortizuje jo jedan takav demografski slom i da li bi mogao da prevlada njegove destruktivne bilanse. Srbofobija, dakle, kao to se da videti, nije puka medijska igrarija koja se povremeno razigrava u kriznim situacijama na Balkanu. Ona je, naprotiv, surova politika realnost koju treba uvaiti i s kojom se mora raunati i u budunosti.

4. Literatura Amnezija javnosti, od propagande do terorizma. Beograd: Grafo-komerc. Brdar, M. (2007). Srpska tranziciona ilijada. Novi Sad: Stilos. Collon, M. (1998) Poker menteur, les grandes puissances la Yougoslavie et les

prochaines guerres. Brisel: Editions EPO. Despotovi, Lj., Jevtovi, Z. (2010). Geopolitika i mediji. Novi Sad: Kultura polisa. Drakovi, S. (1990). Srpski narod i srpska politika. Beograd: Dosije. Elzeser, J. (2004). Ratne lai, od kosovskog sukoba do procesa Miloeviu. Beograd:

Jasen. Gallois, M. P. (2009). Poruka srpskom narodu. Beograd: Beogradski forum. Hemond, F., Herman, E. (2001). Degradirana mo, mediji i kosovska kriza. Beograd:

Plato. Klajn, L. (2000) NATO aggresion on the FR Yugoslavia 1999. Novi Sad: Association

for legal theory and practice. Mitrovi, D. J. (2005). Srbofobija i njeni izvori. Beograd: Slubeni glasnik. Vudvor, S. (1997). Balkanska tragedija. Beograd: F. Vinji. Vukovi, S. (2009). Etika zapadnih medija. Novi Sad: IK Zorana Stojanovia.

GEOPOLITICS, MEDIA AND SAFETY

NEGATIVE STEREOTYPES AND MEDIA MANIPULATION

Summary In our work we will make an effort to show how myths and stereotypes,

whinch are created in the west during the last two centuries, are manipulatively used as a basis for creating an distribution of media untruth during the civil war in former SRF of Yugoslavia. Most of the media untruth and mamnipulative techniques (beside national use) were intened for public opinion in the west like the evidenc and certifikate of alredy defined context and stencil of entire media and political demonstrations of the Serbs. We will also make an effort to show a broadergeopiltical context of these processes through the optich of emphasiszed iterests of western countries towards the distance to Serbian national corpus.

UTICAJ EKONOMSKOG LIBERALIZMA NA DRAVE U TRANZICIJI

Darko Gavrilovi1, Sran Milainovi2, elimir Keetovi3

1Prirodno-matematiki fakultet, Novi Sad 2Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

3Fakultet bezbednosti, Beograd1

Saetak: Govorei o ekonomskom liberalizmu u XX i na poetku XXI veka, koji se usmerio na koncept slobodne trgovine i s njom povezano uenje o laissez-faire, treba imati na umu da je on svu snagu usmerio na ruenje ekonomskih barijera koje su rasle unutar zemalja i izmeu njih, s jedne, i na borbu protiv svih oblika organizacija od antikih drutava do novih sindikata, s druge strane. On je najvie odgovarao ekonomskim gigantima, jer im je pruao mogunost slobodne konkurencije u kojoj vei i jai jednako slobodno moe da pregazi slabijeg i manjeg. Mada je ekonomski liberalizam doiveo krizu nakon Prvog svetskog rata, i to od strane faizma i komunizma, on je ipak uspeo da se u drugoj polovini XX veka, oporavi i da se vrati u jednoj novoj formi, u kojoj monici imaju jo veu mo i u kojoj nemilosrdno, kako je to uostalom uvek i bilo, gaze slabije u ovom sluaju nacionalne ekonomije srednje razvijenih i nerazvijenih drava.

Kljune rei: liberalizam, globalizacija, mediji, vojni kompleks, bezbednosti, politiki mitovi.

1. Uvod: liberalizam kao ekonomsko-politika doktrina i ideologija

Liberalizam kao ekonomsko-politika doktrina, ideologija i strategija mlade graanske klase, zasnovana na najviim naelima filozofije prirodnog prava (Lok, Ruso) reafirmisala je i racionalizovala njene temeljne principe. Ruei feudalne okvire, gde je naslee bilo glavna drutvena vrednost, liberalizam je, kao doktrina i politika praksa, obogatio svet i civilizaciju politikom emancipacijom i idejom

1 E-mail: [email protected]; [email protected]

UDK: 330.342(4-664)

Darko Gavrilovi, Sran Milainovi, elimir Keetovi


slobode i jednakosti, kao idealima kojima se teilo tokom itavog razvoja ljudskog drutva. Odatle su proistekli konstitutivni principi moderne epohe: vladavina prava, institucionalna zatita sloboda, slobodno graansko i politiko udruivanje i, uopte, slobodna i kritika javnost. Trajne tekovine liberalizma i epohe moderne osim slobode, jesu i parlamentarna demokratija, pravna drava, sekularizacija, eliminisanje egzistencijalne oskudice, savlaivanje prirodnih sila i njihovo podreivanje oveku i napretku, politika emancipacija kolonija, potroako drutvo i slino. Meutim, to je samo jedna strana modernizacije i liberalizma kao drutvenih procesa.

Druga strana tih procesa odvijala se kroz prinudu i nasilje ili bar posredstvom prinude i nasilja. Akumulacija kapitala spojena s modernizacijom za posledicu je imala i akumulaciju moi i prinude, to je proizvelo i apsolutizaciju drave, klase, nacije, voa, kolonijalizam, imperijalizam, rasizam, svetske ratove, visokoorganizovano i tehnoloki usavreno sistemsko i drutveno nasilje, razarajui odnos prema ovekovoj prirodi i dehumanizaciju. Otuda se politika emancipacija, racionalizacija sfere ekonomije i proizvodnje, nauno-tehnoloki progres i svekoliki drutveni napredak, kao i poredak neslobode, i njegova tehnologizacija pojavljuju kao dva pola i sadraja procesa modernizacije i liberalizma.

2. Medijska konstrukcija ekonomskog liberalizma Govorei o ekonomskom liberalizmu u XX i na poetku XXI veka, koji se

usmerio na koncept slobodne trgovine i s njom povezano uenje o laissez-faire, treba imati na umu da je on svu snagu usmerio na ruenje ekonomskih barijera koje su rasle unutar zemalja i izmeu njih, s jedne, i na borbu protiv svih oblika organizacija od antikih drutava do novih sindikata s druge strane. Taj pokret je jo u XIX veku imao pristalice meu ekonomistima, sledbenicima A. Smita i D. Rikarda, a meu kojima su najistaknutiji bili R. Kobden i D. Brajton, koji su se u svojim delima borili za slobodno trite. Zbog toga se, dobrim delom, kapital vie nego i jednoj drugoj ideologiji nametnuo liberalizmu. On je najvie odgovarao ekonomskim gigantima, jer im je pruao mogunost slobodne konkurencije. Mada je ekonomski liberalizam doiveo najtee udarce nakon Prvog svetskog rata i to od strane faizma i komunizma, on je ipak uspeo da se u drugoj polovini XX veka oporavi i vrati u novoj formi, u kojoj ekonomski moni pokoravaju slabije u ovom sluaju nacionalne ekonomije nedovoljno razvijenih drava.

Danas je ekonomski liberalizam, kao doktrina i politika, vezan za svetsku dominaciju bez obzira na to da li je to nacionalni interes ili ne. U stvari, najkrupniji kapital je jedini njegov korisnik, i to pod izgovorom da je za pravednu utakmicu (koja ne postoji), jer on koristei kreditiranje nerazvijenih ili slabo razvijenih unitava svoje sada ve slabe protivnike, a to su njihove nacionalne ekonomije i na taj nain jednim delom dovodi u pitanje bezbednost tih drava.

Ekonomski liberalizam sam po sebi ne bi mogao da se tako lako nametne da se nije koristio mitovima. Globalizacija je njegovo ideoloko tkivo i ona se koristi

UTICAJ EKONOMSKOG LIBERALIZMA...




dovodi meunarodne multinacionalne kompanije u sukob s interesima ruskog kapitala, koji je nita manje agresivan, jer i on nastoji da kontrolie eksploataciju nafte i gasa iz Azerbejdana, Kazahstana i Turkmenistana.

Da su interesi multinacionalnih kompanija velikim delom ve postali interesi velikih i monih drava, vidi se i na osnovu sprege izmeu vojno-industrijskih giganata i nacionalnih interesa drava u kojima su locirani. O znaaju militarizacije privrede i vojne moi dovoljno govori injenica, da se on u najrazvijenijim zemljama Zapada pojavljuje ne samo kao instrument spoljne politike, ve i kao bitna pokretaka snaga unutar drave, kroz upoljavanje brojne radne snage, ogroman profit od prodaje oruja i opreme i stvaranje prostora za unosan plasman kapitala. (Milainovi, Keetovi, 2008: 204)3

3. Ekonomski liberalizam i vojnoindustrijski kompleks Kao osnovni nosilac instrumentalizacije politike sile i vojnog faktora radi

izazivanja kriza i konflikata u pojedinim dravama ili regionima, javlja se u prvom redu moni vojno-industrijski kompleks. Trokovi vojne intervencije unapred se uraunavaju u oekivane velike profite od prodaje oruja visoke tehnologije, velike preciznosti i razornosti najee nerazvijenim zemljama, koje su u savremenom periodu postala poprita mnogih konflikata i ratnih sukoba. Na taj nain tenja za hegemonizmom po svojoj prirodi i logici namee stalnu potrebu za povremenim ratovima na raznim takama planete, jer rat, proizvodnja oruja i profit su nerazdvojni.

O organskoj povezanosti ekonomskog liberalizma i vojno-industrijsko-politikog kompleksa svedoi podatak ugledne istraivake institucije Brukings, da je od 1945. do 2000. godine u svetu bilo vie od 165 ratova, i da su oni nakon kraja hladnog rata prouzrokovali stotine hiljada mrtvih i preko 17 miliona izbeglica. Od 1946. do 1975. godine, Sjedinjene Drave su u formi izvoza demokratije i zatite ljudskih prava, vojno intervenisale u 215 sluajeva (Blachman, Kaplan, 2001) , esto radi isprobavanja efikasnosti sve sofisticiranijeg oruja, njegove uveane proizvodnje i pre svega prodaje. Poev od Zalivskog rata do 1998. godine, amerika vojska je intervenisala jo pedeset i jedan put u trideset stranih zemalja (Rankovi, 1998: 64). Cilj tih intervencija bio je, s jedne strane, spasavanje naklonjenih ili uspostavljanje prijateljskih reima, a s druge, obezbeivanje pre svega interesa krupnog kapitala.4

Za potpuno razumevanje savremenog vojno-industijskog kompleksa neophodno je ukazati na povezanost izmeu visokih vojnih rukovodilaca i

3 Tokom 1998. godine, SAD su samo od prodaje oruja zaradile 19 milijardi $, dok je u 1999. zarada uveana

za jo 4,5 milijardi $. Danas gotovo da nema privredne grane koja donekle ne zavisi od vojnih programa i investicija, koje se mere stotinama milijardi dolara godinje, to uslovljava stvaranje vrste sprege izmeu vojne birokratije, vrhova krupnog kapitala, monih medijskih kua i pojedinih visokih naunih institucija.

4 Vezanost krupnog kapitala, politike i vrhova vojne strukture, nije samo obeleje Sjedinjenih Drava; i u nekim drugim visokorazvijenim zemljama, npr. Japanu, vojna industrija je postala vodea industrijska grana. Tako je 2000. godine Velika Britanija izdvojila za proizvodnju savremenog oruja blizu 20 milijardi $; Francuska 19; Nemaka vie od 10 milijardi $ (orevi, 2001: 21).

UTICAJ EKONOMSKOG LIBERALIZMA...




privredno-proizvodne racionalnosti, neogranien razvoj nauke i tehnologije, smanjio stalno rastuu bedu, krize i revolucionarne ideje, liberalizam je morao ne samo da razbije okove feudalne vezanosti, ve i da obezbedi nova trita. To se postiglo najpre kolonizacijom, odnosno imperijalnim osvajanjima. Time je u meri u kojoj se odnos slobode, demokratije i vlasnitva na unutranjem planu smanjivao, u toj meri u odnosu na drutva koja ne pripadaju krugu bogatih imperijalnih drava taj odnos uveavao.

Time se sasvim opravdano postavlja pitanje: da li u postindustrijskoj, odnosno, postmodernoj informatikoj epohi, s planetarnim prodorom neoliberalizma kao ideologije i politike prakse postoje mogunosti za nastanak nekog oblika diktatura. Odgovori su razliiti. Ideolozi globalizacije i postindustrijskog drutva polaze od deterministikog stava da napredak nauke, tehnoloki i informatiki razvoj, u sebi nose potencijale univerzal

nbp_2011_1

Documents

belgrade police

police studies

belgrade impression

professor sran milainovi

professor miodrag kuli

chief professor goran

professor duan popov

professor dejan ili