Мишљење вишег реда:• решавање проблема • схватање појмова (концепата)

и сложених идеја • разумевање правила • критичко и • креативно мишљење

Логичко мишљење користи логичка правила закључивања приликом решавања проблема:• дефинисање појаве• уопштавање појаве- извођење општег из

појединачног (индукција и класификација)• закључивање о појединачном на основу општег

(дедукција)• поређење- утврђивање једнакости, разлика или

сличности• допуњавање целине (комплементарност)• обртање процеса (реверзибилност)• разлагање на делове у циљу уочавања њиховог

односа и склапање целине од делова (анализа и синтеза)

Критичко мишљење има све карактеристике логичког мишљења,

али укључује и:

• преиспитивање• процењивање• просуђивање или вредновање у односу

на одговарајући критеријум

• Критичко мишљење je сложен мисаони процес којим се:- активирају сви потенцијали јединке;- предмет проучавања сагледава са различитих аспеката;- промишља се, закључује, предвиђају се исходи неког догађаја и понашања;- има јасан циљ; - може бити креативан јер се информације преобликују, осмишљавају се алтернативни поступци и сл.

• Основа за развој критичког мишљења је развој способности децентрације- сагледавање појаве са различитих аспеката (јавља се између 7. и 9. године и развија интензивно до 11. године)

• Процес критичког мишљења креће од неке идеје која се анализира, преиспитује, упоређује са другим сличним и супротним идејама; затим се заузима став о тој идеји или се формулише нова идеја.

• Разликује се од цинизма и критизерства.

ПРИМАМО

ИНФОРМАЦИЈЕ

ПАМТИМО ЗАДРЖАВАМО

1% ПУТЕМ ЧУЛА

УКУСА

1,5% ПУТЕМ ЧУЛА

ДОДИРА

3,5% ПУТЕМ ЧУЛА

МИРИСА

11% ПУТЕМ ЧУЛА

СЛУХА

83 % ПУТЕМ ЧУЛА

ВИДА

10% ОНОГ ШТО

ПРОЧИТАМО

20%ОНОГА ШТО

ЧУЈЕМО

30% ОНОГА ШТО

ВИДИМО

50% ОНОГА ШТО

ЧУЈЕМО И

ВИДИМО

80% ОНОГА ШТО

ИЗГОВОРИМО

90% ОНОГА ШТО

ИЗГОВОРИМО И

УРАДИМАО

5% СА ПРЕДАВАЊА

10% ОД ЧИТАЊА

20% ОД

АУДИОВИЗУЕЛНОГ

МАТЕРИЈАЛА

30% СА

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ

50% СА ДИСКУСИЈЕ

75% ОД ПРАКТИЧНЕ

ВЕЖБЕ

90% ОД ОНОГА ШТО

ОБЈАШЊАВАМО

ДРУГИМА

5% са предавања

10% што прочитамо

20% од аудиовизуелног материјала

30% са демонстрације

50% са дискусије

75% од практичне вежбе

90% онога што објашњавамо

А како и колико научимо?

Наставне методе а) монолог; б) дијалог; в) демонстрирање; г) дискусија; д) решавање проблема; ђ) рад на тексту; е) учење путем открића; ж) метода писаних радова; з) илустративно-графичка;

Технике подстицања мишљења у наставном процесу

• Мозгалица• Коцкарење• Графичко представљање • Инсерт• Читање са предвиђањем

СИЛА

привлачење

Њутн

гравитација

одбијање

вуча

снага

трење

мерењејачина

гурање

олуја притискање деловањ

е

Мозгалица инструменти

цунами правац

ванземаљци

Под техником мозгалице подразумева се слободно асоцирање на неку тему, идеју, појам, са циљем да се добије што више могућих начина за размишљање о њој; све се записује, без селекције, а затим се записани елементи повезују према некој логичкој вези, на пример: сличности разлике научници врсте карактеристике ...Напомена: мозгалица није исто што и постављање питања, односно разговор са ученицима о некој теми, појму и сл.- мозгалица се заснива на асоцијативним везама, док разговор активира друге мисаоне процесе.

Коцкарење1. Опиши

2. Упореди 3. Повежи 4. Рашчлани 5. Примени 6. За/против

Патријархална породица

Графичко представљање

Савремена породица

Жена чува децу и ради кућне послове

Избор родитеља

Жена ради и чува децу и обавља кућне послове

Више поштовања

Послушност

ВЕРНОСТ

Поштовање најважније

Више поштовања

СЛОЖНОСТ

Отац ради а жена чува деци

Жена не ради

ЉУБАВ

НЕПОШТОВАЊЕ

Жена ради

Оба родитеља раде

САМОСТАЛАН ИЗБОР

НЕМА НАСИЉА

Неслога

Инсерт техника

Захтеви при читању текста:Шта знам о тој теми? означи +

Шта је ново што сам сазнао/ ла? заокружи

Шта ме је изненадило и зашто? означи *

Шта ми је било посебно занимљиво? означи !

Шта ми је нејасно? означи -

Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју

Компетенција

Демонстрирана знања и вештине Активности којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу

Знање опажа, именује информације; зна датуме, податке, места, зна главне идеје

дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј и сл.

Схватање разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке,упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке, предвиђа последице

резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, процени, дискутуј, прошири

Примена користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања

примени, демонстрирај, покажи, реши, испитај, преобликуј, класификуј, екпериментиши, истражи

Анализа одређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује елементе

анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери

Синтеза користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке/закључује

замени, направи план, предвиди, формулиши, припреми, уопшти, поново напиши

Евалуација упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; утврђује вредност података; препознаје субјективност

процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, закључи, резимирај

Ревизија Блумове таксономије

Димензија Знање разврстана је на четири категорије:• познавање чињеница- садржи две поткатегорије: познавање терминологије

и познавање специфичних детаља и елемената;• концептуално знање- знање појмова и структура-познавање класификација

и категорија, познавање принципа и генерализација и познавање теорија, модела и структура; ученик активира сложеније мисаоне процесе, као што су анализа, евалуација и креативност;

• процедурално знање-знање поступака и процедура-знање о примени усвојених садржаја, којим методама је могуће доћи до одређених знања; садржи поткатегорије: познавање специфичних вештина и алгоритама, познавање специфичних техника и метода рада и познавање критеријума одређивања за примену одређених поступака;

• метакогнитивно знање-учење сазнајних процеса потребних за сазнавање других знања

• На овим димензијама знања могу се применити свих 6 категорија когнитивних процеса из Блумове таксономије - сви поменути когнитивни процеси могу се јавити унутар димензије знања.

• Таксономија може служити наставнику за формулацију циљева наставне јединице, одређивање исхода-нивоа постигнућа у оквиру наставне јединице, за разврставање

и процену типова питања, задатака и налога, као и поступака праћења напредовања, проверавања и оцењивања

Типови питања, задатака и налога у односу на нивое компетенција

• Задаци који траже репродукцију• Задаци који траже разумевање садржаја• Задаци који траже трансфер и примену знања и

умења ван контекста лекције• Задаци анализе и синтезе• Задаци који траже стваралачку продукцију• Задаци који траже евалуацију, лични став,

аргументовано вредновање или самовредновање

Примери задатака којима се процењују различите категорије знања

1. Заокружи слово испред тачног одговора. Фазе у животном развоју лептира су:а) Јаје-ларва-лутка-одрасла јединкаб) Јаје-лутка-ларва-одрасла јединкав) Ларва–лутка-одрасла јединка

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Који од наведених процеса је хемијске прероде?а) Испаравање алкохолаб) Смрзавање водев) Горење уљаг) Топљење воскад) Мешање песка и шећера

Типови задатака• Задаци отвореног типа:кратак одговор, допуњавање,есеј,

табела...• Задаци затвореног типа:спаривање, алтернативна питања,

вишеструки избор, ређање по задатом критеријуму, исправљање

понуђених одговора и сл.