Na poetku bee kvantni duh

U mom traenju na temu ''kako je sve poelo'', esto sam se susretao sa pojmom: ''nauni pogled na svet'', pri emu se nauka distancira od ostalih pogleda na svet. Oseao sam, da je trend da se svekoliko Postojanje podeli na dva dela: ...''na onaj koji postoji, i na onaj koji je lina stvar svakog pojedinca''. No, sa time sam jo dobro izlazio na kraj, jer konano to je bila vladajua ideologija u vreme u kojem sam rastao, odrastao, iveo i ostario. Ali zato mi je bilo potrebno dosta vremena dok sam shvatio, bolje reeno dok sam mislio da sam shvatio pojmove kao to su: duhovnost, znanje, verovanje... Oseao sam da mi je to potrebno, da bih bolje razumeo i shvatio to silno, ogromno tue znanje koje godinama uimo, sakupljamo i kojim se stalno i neprekidno kljukamo - da bi to vie znali, jer ''znanje je imanje''! Zar nam nisu roditelji uvek govorili: ...''ui dete, ui, da jednog dana kad odraste, ne mora da radi!'' I eto tako, nezadovoljan sa onim to sam mislio da znam, uio sam, traio, kopao, grabio, uvek onim to znam i to sam mislio da vie znam, sve vie sam ogromno nezadovoljan otkrivao koliko toga jo ne znam! Uvek kada sam neto novo saznao, istovremeno su mi se eksponencijalno otkrivali vidici mog neznanja! Kako da razumemo pojam duhovnosti? Mnogi smatraju, da je to ''nain kako prolazimo kroz ivot'', lian uvid u postojanje ili lino stanje nivoa svesti ili stanje koje proizlazi kao rezultat neke spoznaje ili... zasigurno ima veoma mnogo toga pod "ili". Za mene biti duhovan znai, manje ili vie, koliinska mera, kojom bogatim svoju duu duhom Bojim. Naa dua je hram Boji, zato to u svakoj dui boravi iskra duha Bojeg. - Ako za vreme ivota na ovom svetu, skupljamo samo blaga ovog sveta, koja su kako znamo prolazna, to znai da se bogatimo samo prolaznim stvarima, tada duh koji nije materijalan, ostaje kao iskra nedodirnut i sve vie pokopan problematikom prolaznog blaga sve vie davljen svakodnevnim brigama za mesom naeg prolaznog tela. - Ako to vie svesno integriemo duh u nau duu, a to znai da se oslobodimo naeg egoizma, da ivimo jednostavno i skromno, da to vie pomaemo onima kojima je pomo potrebna - da inimo dobra i plemenita dela, tada duh sve vie proima nau duu postajemo duhom bogatiji, to znai da smo poeli da skupljamo neprolazna blaga i eto tako postajemo duhovniji. U svakom sluaju, kao to svaki ovek ''ima'' svoju istinu, isto tako ima i svoje lino miljenje o duhovnosti odnosno, on misli i veruje da zna ta je to duhovnost. U emu je, za oveka, sadran znaaj verovanja? U ta veruje onaj koji misli i veruje, da u nita ne veruje? On najverovatnije misli i veruje da zna? ini nam se, da su na prvi pogled verovati i znati dve sasvim suprotne zakonomernosti, pa se moda ba zato i kae: ''verovati znai ne znati''. Ali, ako malo ire pogledamo kroz nae malecno prozore u unutranji svet ljudskog bia, u svet koji je zvaninoj javnosti jo uvek veoma malo poznat, otkrie se, da verovati i znati i nisu ba tako udaljeni jedan od drugoga. Sigurno je, da su pojmovi ''verovati'' i ''znati'' dve suprotnosti dva aspekta jedne celine na skali polariteta. Isto tako po zakonu polariteta sigurno je, da svaki pojedini aspekt jedne, bilo koje

celine, postoji samo zahvaljujui svom partneru. Uostalom, kao to je ono to mi nazivamo ''znanje'' uvek relativno, i verovanje drugim reima znai ''smatrati za moguim''. Iz toga sledi, da samo ko veruje, ko smatra da je predmet njegovog istraivanja mogu, samo on moe da dosegne do tog nekog ''znam'', koje je kao takvo jo uvek relativno (Vie pojedinosti o tome pod ''O nauci'' i ''O zakonu polarnosti''). Za naunika znanje u optem sluaju, jeste celokupno znanje o svim detaljima i pojedinostima, za koje on misli veruje, da se moe u svako doba proizvoljno proiriti, i da e to jednom u daljoj budunosti postati celokupna i sveobuhvatna datoteka ljudskog znanja o naem univerzumu. Ovakav nain razmiljanja identian je ''pozitivizmu'' francuskog filozofa Auguste Conte-a (1798-1857) pozitivizmu, koji nije nita drugo do humanistika zamena za religiju, koja prihvata kao ispravno i vaee samo ono, to se moe kao pozitivno dokazati. Tano je, da se naa znanja o detaljima i pojedinostima u svim granama nauke velikom brzinom mnoe. No sumnjam, u mogunost da se samo prostim uveanjem kvantitetom znanja moe dostii ''konano znanje'', koje filosofi nazivaju ''poslednja istina''. Smatram da u tom smislu, razvoj ovekove svesti prolazi kroz tri stanja: - Kada veruje da zna; - kada veruje i zna i - kada zna. Kada ovek dostigne najvii nivo svesti ''samo-nadsvest'', tek tada on zna tek tada moe ''sve'' da zna tada moe da sebe stavi na nivo vibracije bilo ega ili bilo koga (O tome vie pod ''o nivoima ispoljavanja svesti due''). Da se vratim na moje, na poetku spomenuto nezadovoljstvo podelom Postojanja na nauni pogled na svet - slubeno Postojanje, i na privatan pogled na svet - privatno Postojanje. Zbunjuje me ta podela. Predpostavljam da svako ima svoj pogled na svet i mislim, da nauka jeste samo suma spoznaja sveukupnog znanja pojedinih naunika? Ako je tako a ne znam kako bi moglo biti drugaije, pitam: ''Zar moe jedan naunik da ima pre podne svoje slubeno miljenje a popodne kui, svoje privatno miljenje? Kako to uopte moe nauka da ima svoje miljenje? Miljenje moe da ima svaki ovek, u ovom sluaju naunik ne nauka. Znaajniji evropski naunici iz vremena do polovine 20-tog veka kao to su bili: Kopernik, Galilej, Newton, Faraday....nisu imali problema sa time, da delovanje duha usklade sa zakonima prirode. Descartes pie: ''U stvarnosti jedino Bog je potpuno mudar, i sa najpotpunijim znanjem o svim stvarima''.... Voltaire, veliki protivnik licemernog crkvenog hrianstva uzvikuje: ''Ne znam ta da mislim o ovome svetu, ali ne mogu da verujem da postoji asovnik ali da ne postoji asovniar''.... Kelvin tvrdi: ''Ako dovoljno duboko i snano razmiljate o prirodnim naukama, biete primorani da verujete u Boga''.... Louis Pasteur tvrdi: ''Malo nauke udaljuje nas od Boga ali mnogo nauke opet nas vraa ka Bogu''. Einstein pie: ''Moja religioznost sadrana je u poniznom divljenju beskonanoj nadmonosti duha, koji se otkriva ak i u najmanjoj nevidljivoj pojedinosti, koju otkrivamo svojom slabom i nikakvom pameu''....; Max Planck (1858-1947) u okviru jednog predavanja o prirodnim naukama izmeu ostalog rekao

je: Potovana gospodo, kao fiziar koji je itav svoj ivot posvetio trezvenoj nauci u istraivanju materije, siguran sam, da sam oslobodjen svake sumnje, da me ljudi smatraju za zanesenjaka arlatana. I tako eto, prema mom istraivanju atoma, kaem vam sledee: Materija kao takva ne postoji. Sva materija nastaje i postoji samo kroz snagu, koja dovodi estice atoma u treperenje te ih tako dri na okupu poput nekog siunog sunevog sistema naeg kosmosa. Kako u itavom kosmosu vaseljeni, ne postoji niti inteligentna snaga jo manje veita snaga a oveku jo nije uspelo da pronadje mnogoeljeni perpetum mobile, tako da iza te snage moramo da predpostavimo jedan svestan inteligentan duh. Taj duh je prauzrok sveukupne materije. Vidljiva i prolazna materija nije realna, nije istinita i nije stvarna jer materija bez duha uopte ne moe da postoji ve istinit je samo duh koji je nevidljiv i besmrtan. No poto i duh kao takav takodje ne moe da postoji jer svaki duh pripada nekom biu, moramo neizbeno da predpostavimo jedno duhovno bie. Kako i duhovna bia ne mogu da postoje sami iz sebe, ve moraju biti stvorena, ne stidim se, da tog tajanstvenog Stvoritelja nazovem isto tako kako su ga sve kulture naroda ove nae planete zemlje ve hiljadama godina nazivale: Bog! Eto na takav nain ja, fiziar, koji se itavog ivota bavio materijom, stiem iz carstva materije u carstvo duha. I time je na zadatak (fiziara) doveden do kraja, a naa dalja istraivanja moramo da predamo u ruke filosofa.(Izvor: Arhiv Max Planck instituta,Abt.Va, Rep. 11 Planck, Nr. 1797). Istovremeno, poetkom 20-tog veka, meu astrofiziarima polako postaje Bog ''sramota'', ili kako je to izjavio 1988 godine astronom i ubeeni ateista Carl Sagan: ''Za Stvoritelja nema vie mesta''. I pored toga - paralelno, ve izvesno vreme u prirodnim naukama sve vie je primetna neka renesansa u odnosu na princip duhovnosti. Mnogi istraivai iz celog sveta, iz razliitih naunih disciplina vrili su i jo uvek intenzivno istrauju podruje, iji rezultati opovrgavaju priznate osnovne teorije fizike i biologije. Sva ta zapanjujua otkria pruaju nam podatke o jednoj novoj sveorganizirajuoj sili, koja upravlja ne samo svim organskim biima, ve i itavim svemirom! Jedan od prvih, Michael Faraday (1791-1867) svojim istraivanjima na podruju elektriciteta, suprotstavio se Newton-ovom uenju da je prostor prazan, dokazujui svojim elektromagnetskim indukcijama da to nije istina. Faraday uvodi jedan nov pojam, pojam elektrinog i magnetnog Polja, koji je nazvao ''eter''. Einstein se veoma jezgrovito izrazio kada je rekao: ''Polje je jedina stvarnost''. Taj sveproimajui duh, to sveprisutno polje, fiziar Gnther Baer naziva ''latentna materija'' a H.P. Drr govori o ''kvantnom duhu''. Nikola Tesla kae: ....''moe se rei, da je energija nulte take jedna matriksa (matrix), iz koje proizlazi materija u zgusnutom obliku. Moe se jo i rei, da je energija nulte take uzrok a Postanak - Stvaranje je posledica. Svi priznati oblici energije, zraenje ili vrsta materija, imaju svoj uzrok u energiji nulte take''. Sve vie ima pristalica teorije, da je na univerzum multidimenzionalan, te je vrlo teko, moda ak i nemogue, izdvojiti tu sveproimajuu energiju, sve jedno kako je nazvali, poto je i ona

sama multidimenzionalna, poto u sebi ujedinjuje sve zakone prirode, pa ak i one koje su nam jo uvek nepoznate, jer se odnose na druge dimenzije. Moje skromno miljenje je, da sve to ne razumemo, pa ak i paranormalne efekte u prirodi, mogu se tek onda nauno ili ak i matematiki objasniti, ako spoznamo i razumemo sve zakone prirode viih dimenzija. To bi se moglo i ovako objasniti: Zamislimo da ivimo u dvo-dimenzionom svetu, i da nai naunici, tu povrinu na listu papira nazivaju na univerzum ili na kosmos, i da uporno tvrde da kugle i kocke ne postoje, ve samo krugovi i kvadrati a da je sve drugo ira-ara ili kulturno reeno: ''to je vaa privatna stvar'' . ''Najverovatnije je da bi stigli u svemu mnogo dalje''.... kae Udo Sperlich, ....''kada ne bi bilo svae, na primer izmeu kolske i iskustvene medicine. Neprihvatanje i ta svaa nastaje uvek onda, kada se neki istraiva suvie udalji svojim miljenjem (na polarnoj skali vrednovanja) od ''nauno'' dozvoljenog. Tada zvanini naunici tvrde da je to ''njegovo subjektivno miljenje'', i da to vie nije nauni iskaz.'' Dajmo slobodu naem razmiljanju i pokuajmo shvatiti i razumeti da je i nae telo u sveukupnosti svemira jedan od inioca Jednote, iji organizirajui princip jeste ta sveproimajua energija, za koje je Hristos rekao: ''Duh je ono to ivot daje, meso je nita a rei koje vam rekoh jesu duh ivot (Jov.6.63). Na samom poetku Velikog Jovanovog Jevanelja, pie: ''U pratemelju svega bila je Re i ona je bila od Boga i Bog je bila ta Re''...

Bog Re - Svetlost Duh Duh Sveti Duh Boji - Stvaralaka mo - Snaga Boje volje energija koja ivot daje u Indiji je zovu ''Prana''; Kinezi za nju kau ''Ch'i'' ili ''Chi Kung'' (Qi Gong); u Japanu kau ''Ki'', kada ''Ki'' koriste kod zdravljenja tada je naziveju ''Reiki''; u Polineziji govore za nju ''Mana''; Arapi za nju kau ''Baraka''; u starom Aramajskom jeziku koji je bio u upotrebi pre ali i posle Hrista, tu energiju nazivali su ''Tzool-mah''; u svojoj molitvi Hristos se pozivao na ''hleb na svakidanji''; C. Reichenbach za nju kae ''Od''; W. Reich govorio je o ''Orgon energiji''; R. Steiner kao i Daskalos su je nazivali ''Eterika energija''; Polje Orgon Tahionska energija energija nulte take Kosmika energija - Kvantni duh Latentna materija Rekonekcija - Sveproimajui princip ...''i sve je nastalo iz Nje jer je u Njoj bio ivot a ivot bila je svetlost ljudima ... svetlost je tu i svetli u tami ali (naalost) tama je ne prepoznade (Jov.1,1-5).

Moda bi trebali prestati sa izmiljanjem novih naziva za taj pratemeljni organizirajui princip ivota? Zar ne bi bilo ve vreme da se vratimo opet na pratemelj svega !? ''Pioniri kvantne fizike Ervin Schrdinger, Werner Heisenberg, Niels Bohr i Wolfgang Pauli nekako su slutili da su stupili na, za naunike, zabranjeno metafiziko podruje. Ako su sve

sami elektroni posvuda i istovremeno meusobno povezani, to ukazuje na neku duboku istinu o prorodi celog sveta. Da bi shvatili dublju istinu neobinog subatomskog sveta koga su posmatrali, okrenuli su se klasinim filosofskim delima. Schrdinger se zadubio u hindusku filosofiju, Heisenberg u starogrku Platon-ovu teoriju, Bohr je prouavao kinesku filosofiju i tao-izam, a Pauli je istraivao psihoanalizu, arhetipove i kabalu. No i pored toga nisu uspeli da izrade koherentnu teoriju o duhovnim implikacijama kvantne fizike.''(L.M. Taggart: ''Polje'') Novija istraivanja potvruju, da na najosnovnijoj ravni ovek nije rezultat sveukupnih hemijskih reakcija, ve da je taj pratemeljni organizirajui princip strogo odreen energetski naboj pulsirajue energetsko polje, osnovni organizator i pokreta ovekovog bia i njegove svesti. ''Polje je uzrok celokupnog postojanja'', kae savremeni ovek, jer kada bi rekao ''Duh je uzrok celokupnog postojanja'', to nije savremeno, nije ''in'' i zvui zastarelo - religiozno. Henning Engeln, glavni urednik ''GEO Wissen'', u ''Wissenschaft und Religion'' pie: ''U aprilu 1992 godine, jedan astrofiziki-tim javlja da su otkrivena neka kolebanja u pozadinskom zraenju mikrotalasa, koja upuuju na to, da su se prve strukture univerzuma pojavile ve 380 000 godina nakon prapraska. Na konferenciji za tampu George Smoot, astrofiziar izjavljuje: ....''to su bila pra-semena, iz koga su se razvile sve dananje strukture. Ako smo religiozni, to bi znailo nazirati Boga''.... U tom smislu, veoma su interesantna pisanja fiziara Paul Davies-a: ''The Mind of God (Um Boji); fiziara Frank J. Tipler-a: The Physics of Immortality (fizika besmrtnosti) i astrofiziara Arnold Benz-a, sa instituta za astronomiju ETH-Zrich: ''Gott ist kein Lckenber''.... Andreas Tammann, prof. astronomije sa uni. Basel, sve do svog penzionisanja bavio se prouavanjem kosmike skale udaljenosti - Hubble-ovom konstantom, kao i ostalim kosmikim indikatorima udaljenosti kao to su supernovae i cepheide. On tvrdi: ''Vasiona nam je tako prijateljski naklonjena, da izgleda kao da je planirana. Da je na primer, gustoa materije u ''praprasku'' bila vea samo za deset-na-etrdeseti deo, (to je broj deset koji ima ispred sebe, do zapete, etrdeset nule), univerzum bi se u najkraem vremenu opet skupio''. Sa ovakvom spoznajom Tammann je mogao bez problema da ugradi Boga u svoju sliku sveta, koji je ne samo osmislio prirodne zakone ve koji je na taj nain i ''pogurao'' svemir (bio uzrok); Alan Sandage, astronom i kosmolog, bio je Huuble-ov asistent i posle Huuble-ove smrti nastavio da radi na Palomar observatorijumu sa lino iniciranim programom za istraivanje starosti zvezda. O sebi kae: ''Kao mlad ovek bio sam ubeeni ateista'', no u starosti od sedamdeset i dve godine priznaje: ''Istraivanje univerzuma pokazalo mi je, da je postojanje materije udo, koje je mogue objasniti samo natprirodnim silama''. Martin Federspiel, astrofiziar sa planetariuma grada Freiburg-a moda to najbolje objanjava: ''Prirodne nauke razvile su metode, sa kojima se veoma uspeno opisuje jedan deo nae stvarnosti ali samo jedan deo, zato prirodne nauke imaju samo neke odgovore na mnoga pitanja''. Na pitanje kakva je meuzavisnost izmeu duha i materije, ili zato su prirodni zakoni takvi kakvi su a ne drugaiji, Federspiel misli da odgovor na takva pitanja nauka moe eventualno samo da pokua da iznae i to samo zajedniki sa filosofima i teolozima .....''poto e ti odgovori imati

drugaiji metodian tok, imae i sasvim drugi kvalitet''. On dalje pie: ''Duh Boji deluje u ljudima, ako oni to dozvole, a onda ljudi deluju u svetu'', a kako ljudi deluju u svetu zavisi od toga, u kolikoj meri su dozvolili da ih Duh Boji oplemeni; John C. Polkinghorn, prof. na uni. Cambrigde, jedan od najpoznatijih fiziara sa podruja teorije elementarnih estica pie: ''veoma egzaktna podeenost prirodnih zakona inspirie nas na injenicu da to nije sluajnost, koja kao takva i ne postoji, ve da iza toga stoji jedna odreena svrha''. I zaista, izgleda da je mnogo toga u kosmosu egzaktno prilagoeno za ljudsko postojanje zato fiziari i govore o antropskom principu. ''Da je na primer, za samo malecno razliita jaina gravitacije, punjenje jednog elektrona ili masa jednog protona, atomi ne bi postojali, jo manje zvezde a ba nikako ivot na ovoj zemlji''. Polkinghorn tvrdi, da je Bog sveprisutan i da na svoj nain zahvata u tokove vasione ali da se to jednostavno ne moe fiziki dokazati. U godinama koje slede pisao je mnogobrojne knjige u kojima pokuava da objasni kosmos kao delo Bojeg stvaranja, bez da pritom odbaci bilo kakva nauna naela. Mnogi naunici, pogotovo u novije vreme, verni ili ne, postaju sve vie svesni injenice, da su prirodne nauke stigle na granino podruje objanjivog. Istraivai sve vie doivljavaju iskustva, da reenje jednog problema, istovremeno otkriva mnogobrojna nova pitanja, te im se tako sve vie otkriva ogromna sloenost naeg univerzuma. Moda naunicima i nije ni potrebna neka jaka vera, da bi barem predpostavili mogunost da Bog postoji. ''Ve izvesno vreme Bog vie nije tabu-tema'', potvruje Eduard Thommes i dodaje: ''Deava se sve ee, da o tome meusobno razgovaramo''. Taj oputeni odnos izmeu astrofizike i teologije, mnogo je primetniji u Novom Svetu nego u Evropi. U USA religioznost pripada svakodnevnici kao i politika. Celih 90 procenata US-graana veruje u Boga i veina teolokih fakulteta imaju otsek ''Science and Religion''. Nasuprot tome, u Evropi su crkve sve manje poseene a vera ima u javnosti sasvim sporednu ulogu, no i pored toga Arnold Benz, ovako objanjava svoju potrebu za verovanjem: ''Dodue, za moje astrofiziko zanimanje ne treba mi dublji uvid kroz verovanje, ali mi treba za moju motivaciju i fascinaciju konano i ja sam ovek''.( SPIEGEL ONLINE, Wie Forscher nach Gott suchen) Hteo bih da naglasim da je potrebno da znamo, da verovati u Boga jeste jedno, a pripadati nekoj religijskoj organizaciji to je neto sasvim drugo naime, to su dva sasvim razliita pojma. No i pored velikih uspeha i pronalazaka u nauci, svedoci smo da su uzdrmani mnogi postulati, pa ak i oni, postavljeni i od poznatih naunika kao to su bili Newton i Einstein. Dr.Alfred Rhomberg, istraiva i slobodni publicista, u lanku ''Kosmo-(logino?) verovanje o verovanju i znanju'', pie: ''Stoji injenica, barem u astrofizici i kosmologiji, da sve ee otkrivamo, da smo se od nekakvog 'konanog znanja' od tog imaginarnog cilja vie udaljili nego pribliili. Pri kritikom razmatranju, do danas nismo nita vie rebusa reili, nego to su to uinili filosofi antike Grke jo pre Sokrata, pre 2500 godina. Dodue mi mislimo verujemo, da znamo da je 'praprasak' od pre 14 milijardi godina bio poetak naeg univerzuma. Kako je nastao i ta je bilo pre toga, to ne znamo. Ne znamo ni gde i kako daleko se iri univerzum i da li e jednom poeti da se saima, kako to pretpostavlja

astrofiziar S. Hawking. Meu naunicima trenutno preovladava miljenje, da univerzum nee da se saima, ve da e i dalje da se iri, moda ak u beskonanost. Tada bi nastao nov problem: ako se neto, pri istoj masi, sve vie beskonano iri interstelarna materija e time da se beskonano razredi! Da li e tada, jednom, pojam materije sasvim da nestane? Ili, da li e moda , pri ekspanziji irenju da se stvara nova materija? Ili, da li se moda ve od samog poetka, neprestano stvara nova interstelarna materija? Odakle? Kako? Ili..... ta se nalazi ili ne nalazi van naeg univerzuma? I to ne-znamo! Koliina nereenih pitanja uveavaju se iz dana u dan.'' Pogledajmo u na standardni model (SM)* fizike elementarnih estica. Na tom podruju moderna fizika objanjava mnoga pitanja, zaista mnoga, ali ne sva! Na primer, pitanje gravitacije? *Standardni model (SM) fizike elementarnih estica je fizikalna teorija, koja opisuje elementarne estice i njihovo meusobno naizmenino dejstvo ali ona nije potpuna, jer u sebi ne sadri meusobno gravitaciono dejstvo. SM opisuje tri meusobna dejstva: snano, slabo i elektromagnetno meusobno dejstvo. SM je teorija kvantnog polja i oslanja se na zakone specijalne teorije relativiteta, o kojoj se ve izvesno vreme meu naunicima kontroverzno diskutuje. Fundamentalni objekti, to su polja u prostor-vremenu (teorija polja) i mogu biti promenjeni samo u ''diskretnim paketima'' (kvantna teorija). U ovom prikazu ''diskretni paketi'' se upravo odnose na posmatrane estice. Predpostavke SM su dobro objanjene fizikalnim eksperimentima estica ali, da jo jednom naglasim, SM u sebi ne sadri gravitaciju, te tako SM neka posmatranja ne moe da objasni. Pored toga, jo uvek moraju pomou eksperimenata da se utvrde 18 parametara, ije vrednosti ne proizlaze iz same teorije. Time bi postigli neku ''elastinost'' sistema, tako da bi se vrena posmatranja u izvesnoj meri mogla prilagoditi injenicama. No, iako SM predstavlja osnovu moderne fizike elementarnih estica, ta osnova nije dovoljna da objasni na svet i na kosmos. Trenutno postoje mnogobrojni pokuaji da se ona proiri ili ak zameni. Da li e LHC akcelerator CERN,** da se stavi pod kontrolno ispitivanje i da li e dodatno u tu 'igru' da se ubaci 'string-teorija' po kojoj sve bazira na jednodimenzionim vibrirajuim objektima? No naalost i ova teorija je do sada jo uvek hipotetina. Ona bi imala prednosti, poto bi se sa tim modelom mnogo toga moglo objasniti pa ak i do sada neobjanjiva sila gravitacije. Ali dokaz za ovaj model jo ne postoji a i 'string-teoriju' ne moemo ni da zamislimo, jedino to moemo to je da u nju verujemo ili da pokuamo matematiki da je izraunamo uz pomo 11 do 12 parametara prostornih dimenzija. Mi ak i ne-znamo, da li postoji ''vreme'' u kosmolokom smislu. Ako univerzum jednom krene da se saima (S. Hawking), mogla bi i da se obrne ''vremenska skazaljka'', to bi pojam vremena svelo na ''ad absurdum''. ak i Einstein-ov model prostor vreme, jo uvek je predmet kontroverzne diskusije. **Vie o CERN-u vidi u internetu pod: Wissenschaft interpreted: Der LHC-Teilchenbeschleuniger Sinn der Experimente und: ngste. xccc

Moemo slobodno da kaemo, da smo u astrofizici i kosmologiji stigli u neku taku ne-znanja, koje je veoma slino religioznom verovanju, to je za pozitiviste uasna spoznaja poto za njih postoji samo ono to se moe izmeriti.

Vernik veruje u postojei svet i u postojei kosmos i veruje da je uzrok tome Stvoritelj. Postojei svet i postojei kosmos i za naunike jeste injenica, samo oni pokuavaju na drugi nain da objasne uzrok njihovog nastanka. Iz dananjeg pogleda sve vie je jasno, da prirodne nauke nee daleko stii sa svojim dragoceno skupim pokuajima i eksperimentima, u objanjavanju onog, to je neobjanjivo'' (www.startblat.net/blogs/glaube/kosmo-logisches). Gnther Baer fiziar, u poglavlju svoje knjigi: Spur eines Jahrhundertirrtums, (Tragom jedne stogodinje zablude, izmeu ostalog pie ''Dublji smisao hipotetikog ''prapraska'', po kojem je iz jedne koncentrirane take ekspanzijom nastao na svemir, to je unatrag matematiki izraunato, moe se skoro uporediti sa raunom jedne seoske mlekarice: Ako 10 graevinskih radnika izgrade jednu kuu za 100 dana, onda e 1000 radnika da izgrade kuu za 1 dan. Skoro sve elektromagnetske pojave prikazuju se narataju kao fakat injenica koja je izvedena iz Maxwell-ove jednaine, pri emu se jednostavno pozivamo na eksperimenat. Pri tome se manipulie sa veoma ubedljivim pojmovima, eksperimentima i proraunskim metodama, sa kojima se vrlo dobro vlada. Ali: niko danas ne moe pouzdano da kae, poev od profesora teoretske fizike pa sve do praktinog uenika elektrotehnike, ta je tu u pitanju, kako se pokree i kako jedan na drugoga utie. Nae moderno znanje iz fizike veoma nam dobro pomae da iskoristimo i vladamo prirodnim svetom, to se i ini svakodnevno u svim granama nauke i tehnike. Mi moemo (skoro) sve i u tom smislu ovladali smo sa svim sredstvima. Ali o unutranjim uzrocima i pozadini spoljanjih pojava nita ne-znamo. Slika sveta koju nam daje fizika, nepodesna je za spoznaju unutranjih fizikih istina, zato to je put u tom smeru u osnovi zatvoren. Upravo time stvoren je prostor za svakovrsne spekulacije. Nauna teorija je bez rei pa ak ne moe ni da predpostavi u kom pravcu da usmeri svoje traenje reenja za 'veliki rebus naeg sveta'.'' Bio sam prijatno iznenaen, kada sam u svom traganju ''neleteo'' na nemaki nauno popularni asopis P.M. Magazin, koji u broju 05/2007 donosi jedan veoma interesantan intervju sa profesorom Drr-om, dugogodinjim direktorom Max-Planck-instituta za fiziku i astrofiziku. Hans-Peter Drr je internacionalno priznati atomski fiziar, sa mnogo titula, nagrada i priznanja, spomenuo bih samo, da je nosilac alternativne Nobelove nagrade za 1987 god. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1995 godine. U osnovi, materija kao takva ne postoji..... tako govori Hans-Peter Drr, tvrdei da je kvantna-teorija klju kojim emo u budunosti da tumaimo nau stvarnost. Naa slika sveta jo uvek je obeleena mehanistiki a time previe uska. Ako se upustimo u ovu novu sliku sveta, otkrivaju nam se sasvim nove mogunosti u ophodjenju sa naom planetom. Da li to fiziari uzdrmavaju nae shvatanje realnosti ? Kako to on misli, da materija ne postoji ? Za P.M. Magazin, intervju vodi gospodin Holger Fuss. P.M.: Gospodine profesore Drr, ta je zapravo materija? Drr: U osnovi, materija kao takva ne postoji. U uobiajnom smislu sigurno ne. Postoje samo strukture meusobnih odnosa, stalne promene i ivost-ivotnost. Veoma teko nam je da to sebi

predstavimo. Primarno egzistira samo meusobna zavisnost, povezanost bez materijalne osnove. To bi mogli i da nazovemo: Duh. Neto, to moemo samo spontano da doivimo ali ne da dodirnemo. Materija i energija nastaje kao pojava tek sekundarno takorei kao procureo, odnosno zgusnuti Duh. Albert Einstein je govorio da je materija razblaena forma energije. Njena praosnova nije neka jo finija energija, ve neto savim drugaije, naime ivost-ivotnost. Moda bi mogli da je uporedimo sa software-om nekog kompjutera. P.M.: Znai, praosnova joj je beztelesna forma? Jedna vrlo neobina misao. D.: Da, do takvog zakljuka se dolazi zbog naeg uskog naina razmiljanja. Da bi mogli da razumemo meusobne odnose struktura, mi uvek moramo prvo da pomislimo na supstance. Uzmite na primer ljubav. Mi ljubav shvatamo kao meusoban odnos izmeu dve individue. Meutim sama ljubav, to neto izmeu njih, ta je to? Da bi to shvatili, suoeni smo sa velikim tekoama. Ono to znamo, to je da joj se jednostavno predamo i da ljubimo. P.M.: I upravo to neto izmeu njih, taj odnos, da li je to predmet istraivanja kvantne fizike? D.: U izvesnom smislu da. Ali ve sam pojam predmet koji ste pomenuli, vodi ka zbrki. U stvarnosti mogli bi rei da je to jeziki problem. Mi mnogo koristimo imenice ak i tamo, gde bi trebali da koristimo glagole, no to je ve utisnuto u na nain razmiljanja. Kada govorimo o kvantnoj fiziki, trebali bi da koristimo jedan glagolski jezik. U subatomarnom kvantnom svetu ne postoje predmeti, nema materije, nema imenica, nema stvari, nema niega to bi mogli da dohvatimo, pipnemo i razumemo. Postoje samo kretanja, procesi, povezanosti, informacije. ak i te imenice morali bi da prevedemo u: kree se, protie, povezano je meusobno, znaju se meusobno. Na takav nain poinjemo da nasluujemo praosnovu ivosti-ivotnosti. Ispravnije reeno: nasluujemo i doivljavamo. P.M.: Zato nam je to tako teko da razumemo? D.: Zato to na mozak nije veban da razume kvantnu fiziku. Moj mozak treba da mi pomogne sutinski, da uzberem jabuku sa drveta, koja mi je potrebna za prehranu. Na govorni jezik, je jezik potreban za branje jabuka. On se tako stvarao, zato je bio sasvim u slubi odravanja ivota. ovek, pre no to bilo ta uini, itav proces tog injenja prvo propusti kroz svoje misli da bi saznao, da li e ga ta aktivnost dovesti do eljenog cilja da ili ne ? To je takozvana dvovalentna logika. No ta dvovalentna logika, to da-ili-ne, naalost nije logika prirode. Kvantna fizika puno bolje opisuje prirodu, jer u kvantnom svetu vlada vievalentna logika, znai ne samo da i ne, ve takoe i tako-kao / kao-i, neto to je izmeu da i ne. Naime neuhvatljivo, neodreeno. Morali bi da se na to naviknemo. P.M.: Priznajem da nisam naviknut na takva razmiljanja. D.: Upravo sa takvim zakljukom,vi ste na pravom putu. Jer sve dok smatrate da u kvantnoj fiziki moete neto da razumete, nalazite se na pogrenom putu. Uzmimo na primer jedan elektron, znai jedna fizika estica, za koju ja znam da kao takva uopte ne postoji. U osnovi taj elektron je neto puno vee. Posmatrajmo jedan nestabilan sistem, kao to je na primer vlanu kosinu pokrivenu snegom: tamo jedna mala noga moe da pokrene ogromnu lavinu. Jedan krut

visak postavljen egzaktno naglavake takoe je jedan nestabilan sistem i dovoljna je najbezazlenija spoljna smetnja, pa e klatno skliznuti ili u levo ili u desno. P.M.: Znai vi mislite da elektron uopte ne egzistira ne postoji ? D.: U svakom sluaju ne u obliku obine konvencionalne estice. P.M.: Nego ? D.: U mom jeziku ja ga nazivam jedna stvarnosica (prim. prev.: od rei stvarnost - na nemakom jeziku ''Wirks'' od Wirklichkleit, koja u nemakom jeziku znai stvarnost) ili delujuica, jer je siuna artikulacija, neto to deluje, neto to se deava; neto, to neto oslobaa. P.M.: Opisujete kvantnu fiziku na vrlo paradoksalan nain, na nain kako ga sreemo u mistinim spisima. D.: Kada se sa kvantnom fizikom pribliim naem svakidanjem jeziku, to onda i jeste paradoks. Ako vam se sve to ini isuvie upljikavo, potpuno ste u pravu. Stvarnost nam se i prikazuje kao veoma upljikava, poto su njeni iskazi beskrajno mnogoznani. U fizici kaemo: Stvarnost nije realnost. Pod realnost, podrazumevamo svet stvari, objekata i njihov raspored. Znai onaj svet, koji opisuje stara fizika sa svojom mehanistikom slikom sveta. Pri tome ta stara prirodna nauka nije pogrena. Ona vai samo u veoma grubom smislu, to je za nau svakodnevnost sasvim dovoljno. Stvarnost u novoj fiziki jeste potencijalitet, jedan svet koji ima mogunost da se na razliit nain materijalno-energetski utelotvori. Eto zbog toga ne elim vie da upotrebim pojam estica ili atom, ve umesto toga kaem stvarnosica ili delujuica. Znai jedna stvarnosica jeste jedan siuno mali proces. P.M.: I pored svih upljikavosti, polako poinjem da slutim na ta ciljate. Sve to je pomalo kao kada itate lirske tekstove: mnogo netanosti, mnogo slobodnog prostora u jednoj prii - ali ipak dovode do toga da nam neko zvonce zazvoni. Slutim ta bi to moglo da bude. D.: Slutnja je zaista za to dobra re. No upljikavost se odnosi na neto to je uhvatljivo. Emocijalno, sa time imamo manje tekoa. Sva naa oseanja su u tom smislu pomalo upljikava, bez da sa time budemo nerazumljivi. Ona su kretanja i njene granice teku. Kada o neemu u sebi osetimo slutnju, tada esto tumaimo to kao neto, to u nama dovodi do nekakve zvonjave, nekakve rezonance, treperenja - sa neim mnogo obimnijem. Polja u kvantnoj fiziki nisu samo nematerijalna, ve deluju u sasvim drugaijim, veim prostorima koja nemaju nieg zajednikog sa naim poznatim trodimenzionalnim prostorom. Naime, re je o jednom isto informacionom polju kao neka vrsta kvantne kode. To nema nieg zajednikog sa masom i energijom. Ovo informaciono polje nije samo unutar mene, ve je proireno kroz sveukupan univerzum. Zato je univerzum - kosmos - jedna celina, poto za taj kvantni kod ne postoje ogranienja. Postoji samo Jednost Jednota. P.M.: Sa reenim, pribliavate se staroj indijskoj filosofiji, koja govori o Sve-Jednoti, o identitetu Ja (Sopstva) i spoljnjeg sveta. Tat tvam ast glasi klasina formula: To si ti.

D.: Da, to se protee daleko van tog iskaza i bolje se moe izraziti u sanskrit jeziku kao Advaita, to priblino znai kao ne-dvojnost. Tanije reeno prefiks A (od Advaita) ne znai negacija, ve znai da je uopte neumesno govoriti o nekim delovima i njihovom razlaganju. P.M.: Neto nedeljivo. D.: Pa mi imamo samo jedno Jednotu. Ali ta Jednota je diferencirana (mnogoslojna, razlanljiva). Na primer, kada posmatram neku umetniku sliku i govorim o njenoj lepoti, tada govorim o celokupnoj sliki, o sumi svega to je na njoj prikazano, da kaemo - o jednoti. Ako govorim o pojedinim delovima te slike na primer o detalju oka, tada ukazujem na razliitost unutar jednote, na jedan elemenat od mnotva koja pripadaju toj jednoti. To oko na slici nije ni u kom sluaju deo slike ve samo jedna artikulacija, jer ja ne isecam oko iz slike kako bi postalo jedan deo, ve usmeravam svoju panju na jedan deli prostora te slike. P.M.: To znai da je more neto mnogo vie od proste sume vodenih kapljica. D.: Upravo to. Vodena kapljica postoji samo van mora. Kada upadne u more, tada ona izgubi svoj smisao pojma kapljice. P.M.: Kada kaete da stara mehanistika prirodna nauka funkcionie sa velikom tanou u naoj svakodnevnici koji znaaj, za na konkretan ivot na ovome svetu, treba sada da ima kvantna fizika, sa svim dosada opisanim spoznajama ? D.: Znaaja ima, ako udenemo u nau svakodnevnost ono to nazivamo ivost, ivotnost. Stara mehanistika fizika opisuje pre svega realnost stvari sa poznatim prirodnim zakonima, pri emu se ne pravi nikakva razlika izmeu ivog i neivog. Ako ispustite jabuku da padne, ona sledi zakon zemljine tee i pada na pod. Svet stvari je svet stabilnih sistema i time potpuno determinisan, znai predodreen. Mehanistiki znai potpuno determinisan. Za ive organizme mehanistiki opis nije dovoljan. iva bia, kao na primer ovek, u osnovi su nestabilni sistemi. Njihovu prividnu stabilnost ostvaruju dinamikom izbalansiranou, kojoj je potreban stalni dovod energije. P.M.: Gospodine Drr, vi niste samo kvantni fiziar, izmeu ostalog vi ste i dobitnik nobelove nagrade za mir. Koliko inspirie kvantni fiziar Drr, politikog oveka Drr'a ? D.: Kvantna fizika ne govori nam samo da je stvarnost jedna velika duhovna povezanost, ve i da je i svet i budunost otvoren sistem. Ona je puna mogunosti u kojima je sadrano silno i mnogo ohrabrujueg i optimizma. Mi ivimo u jednom svetu koji je mnogo vei nego to to predpostavljamo i taj svet mi moemo da oblikujemo! Naa zapadnjaka konzum-kultura i naa ekonomska trka koja u svojoj osnovi prezire ivot, je samo jedna beznaajno mala malenkost u okviru naih mogunosti. No i pored toga mnogi ljudi misle da je ekonomsko gomilanje stvari prirodan zakon. Ne, to su ljudi sami sebi nametnuli. P.M.: Kako je moglo doi do takvog krivoverstva ?

D.: On je sastavni deo naega vaspitanja. Mi bivamo nagraeni kada dozvolimo da klonemo duhom, i kada se stavimo pod uticaj ekonomskih i tehnikih prinuda, kao i kada ispustimo iz nae panje optu meusobnu povezanost. Pri tome zaboravljamo da je takvo ponaanje, takav nain ivota, neprijatelj ivotu. Dugoronu sposobnost opstanka u prirodi ima onaj, koji ume u toj igri, uvek da bude dobitnik. Odnosno, kada je moja prednost u toj igri istovremeno prednost ostalih. To je kao kada za vreme koncerta, svi zajedniki neto stvaraju, pri emu je celina uvek vie od sume pojedinanih partitura. Tu igru bi mogli nazvati plus-suma. Mladi ljudi teko mogu danas tako neto da doive. Oni su veinom usamljeni borci-samotari, te skoro uvek moraju da pokrenu neku borbu sa svojim kolegama, umesto da zajedniki grade budunost. P.M.: Vi ste nam lino predstavili svoju zamisao: 1,5 kilovatno drutvo. U njemu propagirate inteligentno korienje energije kao klju jedne stabilne ekonomije. D.: Jednom sam izraunao, da sadanja primarna potronja energije itavog oveanstva iznosi 13 Terawati. To odgovara priblino radnom efektu od 130 milijardi snanih energijskih robova, koji svaki dan rade rintaju po 12 asova svom snagom i bez odmora. Jednu robovsku snagu uzimam kao etvrtinu konjske snage ili priblino kao 200 Wati. Po tome automobil srednje snage sa 60 KS imao bi pod svojom haubom skoro 230 energijskih robova. Mercedes klase S sa 190 KS imao bi ak tri puta vei broj energijskih robova. Pitanje glasi: Koliko moe da podnese energijskih robova naa biosfera, koja je veoma sloeno izbalansiran ekosistem i u kome je sve meusobno povezano ? Iz tog prorauna je proizalo, da maksimalno granino optereenje za celokupnu nau planetu, nastalo ovekovom angaovanou kao i celokupnim tehnikim prometom energije, iznosi priblino 10 Terawati, to odgovara 100 milijardi energijskih robova. P.M.: Znai mi ivimo ve dugo iznad mogunosti nae biosfere ? D.: Svakako. Troimo 3 Terawati vie energije nego to bi smeli ili drugaije reeno, imamo viak od 30 milijardi energijskih robova. Da ne bi prekoraili graninu vrednost, svaki stanovnik nae planete smeo bi u dananje vreme, da zaposli najvie 15 energijskih robova, odnosno da potroi najvie 1,5 KW/as po jednom asu. No statistiki posmatrano, svaki stanovnik nae planete ima zaposlena 22 energijskih robova, ime svoju radnu sposobnost poveeva za 22 puta naravno sa odgovarajue veim uticajem na ovekovu okolinu. U realnosti, potronja energije je razliito podeljena. Jedan US-amerikanac zapoljava u proseku 110 energijslih robova, jedan Nemac 55, jedan Kinez 10, a jedan ovek u Bangladeu nema niti jednog. P.M.: Zato zahtevate striktnu kontrolu radjanja energijskih robova. D.: Da. Pre svega kontrolu radjanja najdrae dece industrijski razvijenih zemalja, a to je automobil. Nai proizvodi morali bi da budu dugotrajniji i nainjeni tako da se mogu popravljati. Razumnijim korienjem energije, mogli bi da utedimo polovinu energijskih robova i dalje uz isti efekat po oveku. Sledeu tednju moemo ostvariti promenom naeg ivotnog stila, kao i primenom blaih energijskih robova odnosno primenom decentralnih solarnih postrojenja. P.M.: Kako to zamiljate, jedan drugi ivotni stil ? D.: Energijom reducirani ivotni stil znai ne iveti bezobziran ivot. Sa malo fantazije moemo

iveti jedan ivot ak puno bolji, daleko smisaoniji, sa mnogo vie radosti i sa mnogo vie zadovoljstva. Ogranienje na 15 energijskih robova odgovara priblino proseku ivotnog standarda u vajcarskoj 1969 godine. P.M.: Zar nee i solarna energija, ako se koristi u svetskoj privredi biti uzrok za raspad biosfere ? D.: Ne. Na energetski problem nije samo ogranien resursima, ve zavisi i od optereenja uzrokovanog prometom energije koja optereuje biosferu. Nije odluujua celokupna suneva energija koju sunce zrai na nau zemlju, ve samo onaj deo energije koji biosferu dri u ravnotei. Biosfera je hijerarhiski ureena piramida ali ne izraena iz granita, ve pre kua od karata na ijem vrhu se nalazimo mi ljudi. Ova kua od karata, odrava se u ravnotei samo desethiljaditim delom sunevog zraenja koje pada na nau zemlju, preraunato to iznosi oko 450 milijardi energijskih robova. Re je o statikoj nestabilnosti, o klimavosti sistema, koja na svet, svet iskustva, ini ivim. P.M.: Na vrhu te kue od karata, koja je od strane prirode veoma paljivo uravnoteena, nalazimo se mi ljudi i pretimo da emo je poruiti uz pomo nae tehnike civilizacije. D.: U svakom sluaju u tom beznadenom balansiranju poeli smo veoma riskantno da se zauzimamo za nau biosferu i to je presudno. Nai energijski robovi, njih 130 milijardi, bezobzirno rade i time dovode biosistem u neravnoteu. Ti energijski robovi stvoreni od strane oveka, nemaju nikakvog oseanja za injenicu, da rade u sistemu koji nije dovoljno robustan snaan. Oni razdrmavaju nau sveukupnu arhitekturu prirode i deluju kao neka infekcija u organizmu, koji je veoma paljivo gradjen vie od tri i po milijardi godina. Pitanje glasi: Koliko to smemo da ometamo jedan ivi organizam, a da ne pone infekcija opasna po ivot ? P.M.: Ako zamislimo energetsko domainstvo nekog izbalansiranog organizna recimo okeana, imali bi pred sobom sliku sa ravnomernim oscilacijama talasa, koji se kreu manje ili vie harmonino. To bi bili recimo solarni robovi. Sada dolaze energijski robovi koje smo mi ljudi stvorili, te kao ometajui robovi osciliraju suprotno postojeoj harmoniji. D.: Da. Oni razaraju harmoniju. P.M.: Da li zato to su neosetljivi za uestvovanje u zajednikoj harmoninoj i velikoj simfoniji prirode ? D.: Upravo to! to vea nestabilnost - nesigurnost, to vea osetljivost. P.M.: Znai, trebalo bi da je nama ljudima zadatak, da vebamo nae energijske robove, da se u ritmikom plesu biosfere harmonino kreu ? D.: Da, to bi bio proces leenja sa izazovom: Kako da smetnje integriemo ne bi li spreili ruenje nae kue od karata? Pri tome morali bi da razumemo da razvoj ivota tee veoma sporo. Taj spori tempo potreban je sistemu, kako bi mogao da prihvati i obradi nastale promene. Mi smo prebrzi za taj sveukupni sistem. Stigli smo do granice, na kojoj ne bi smeli da inimo previe smetnje. Moramo da priguimo nau brzinu.

P.M.: Konkretno, ta to znai biti umeren? D.: Pogledajmo ta to ine nai energijski robovi. Kada bi se ti robovi ponaali kao ljudi, ne bi imali nikakvih problema. To bi bili onda blagi robovi, koji nose po jednu kofu vode gore u brda. To nikome i niemu ne smeta. No mi imamo bezobzirne i surove energetske robove, koji rade sa energijom visokog intenziteta. Mi proizvodimo nae proizvode procesnom energijom, ija je razmera daleko iznad one koju dobijamo zraenjem suneve energije. Energiju uglja koja se stvarala milionima godina potroili smo za manje od dvesto godina. Na taj nain dobili smo snanu energiju kojom topimo metale, valjamo limove za automobile i vadimo iz zemlje raznorazne minerale. Sve to su visokoenergetski procesi i sve to inimo mnogo veom brzinom nego to to radi sama priroda. Primera radi, uporedimo to sa brzinom rasta jednog drveta. Da li vidite razliku? P.M.: Znai li to da je proizvodnja inteligentna onda, kada se radi u tempu prirode ? D.: Prvo, treba izbegavati preradu razliitih materija, jer se pri tome troi ogromno energije i drugo, ta prerada mora da tee mnogo sporije. Ne smemo uriti. P.M.: Da li se u tom protoku evolucije uklapa nuklearna energija, koja je u debati o klimatskim problemima postala tema dana ? D.: Ne. Sadanju nuklearnu energiju moramo ukinuti. Ona je previe opasna iz vie razloga. Ne samo da nije reeno pitanje odlaganja nuklearnog odpada, ve taj odpad moe da se koristi ak i kao oruje. Znai, nepostoji jasna granica izmeu vojnog i civilnog korienja nuklearne energije. Nuklearni odpad je delom i plutonium, koji je veoma radioaktivan i ije vreme poluraspada iznosi 24000 godina. Reaktor snage jednog gigavata (1GW), kakvih je u svetu najvie, proizvodi godinje 250 kg plutonijuma. Za Nagasaki-bombu potrebno je samo osam kilograma plutonijuma. Najee, iz raznoraznih razloga, plutonijum se i ne odlae kao odpad, jer mu se jo moe nai primena. Naravno pri gradnji atomske bombe, u svakom sluaju bombe koja e da naini, da velika podruja ne budu podobna za bilo kakav ivot i to u trajanju od vie hiljada godina. P.M.. Da li moe uopte da se zastupa teza: isljuivo korienje nuklearne energije u civilne svrhe? D.. Ne moe! Kada se u jednom reaktoru desi ono najgore, dobijamo injenicu koja se ne moe i ne sme prihvatiti (setimo se ernobila i trenuto Fukushima).Taj rizik ne pogaa samo nas, ve pre svega budue generacije. Ulaziti u rizik da najverovatnije neu lino biti pogoen, nije moralno. Ako sam ba toliko glup, tada mogu da se igram ruskog ruleta oko vlastite glave, to je u redu. Ali da drim pitolj na glavi svoga deteta to je najblae reeno, neodgovorno. Mi koji koristimo i uivamo ovaj ivot samo nekoliko decenija, ostavljamo naem potomstvu teko breme, koje e potomstvo morati da nosi mnogo, veoma mnogo hiljada godina. Nuklearna energija mora da se ukloni! P.M.: Zato je onda za neke ljude nuklearna energija jo uvek tako atraktivna?

D.: Zato to ne elimo da shvatimo, da je nae drutvo odvisno od energije. Mene ta situacija potsea na jednog alkoholiara, koji veruje da e svoj problem reiti onda, kada se oeni enom koja je nasledila fabriku rakije. Iz tog razloga, nama je potrebno prvo jedno leenje nae odvisnosti. Tek posle toga moemo da procenjujemo koliko nam je stvarno potrebno energije. Sa efikasnijim korienjem energije, mi moemo mnogo da smanjimo njenu potronju. Mnogo od toga to danas potroimo je jednostavno baena energija. Sa malo inteligencije tu baenu energiju moemo utediti, a to moramo initi. Moramo znati: Ne moe svaki ovek ove zemlje iveti stilom kao to ga vode US Amerikanci. To jednostavno reeno, ne ide. P.M.. Nalazite se u svojoj 78 godini ivota. Da li verujete u onostranost? Da li postoji neka egzistencija posle smrti? D.: To je veoma interesantno pitanje. Ono to nazivamo ovostrano, to je ustvari ljaka, materija, odnosno ono to je opipljivo. Sve ostalo je onostrano, sveobuhvatna stvarnost, koja je mnogo, mnogo vea i u kojoj je ugnezdena ova ovostranost. U tom smislu je i na sadanji ivot ve obuhvaen onostranim. Ako predpostavim da sam za vreme svog ovostranog ivota ispisao ne samo svoj lini, maleni Harddisk, ve uvek poneto odloio i u to duhovno kvantno polje, takorei u velikom internetu stvarnosti (Akasha zapisi), onda posle moje telesne smrti nita nee biti izgubljeno. ak i svakim razgovorom koji vodim sa ljudima, ja sam istovremeno deo jedne velike duhovne Jednote. Kao to sam uvek bio istovremeno ti, u toj meri i ja sam kao i sve ostalo besmrtan. Kao naravouenije iz ovog intervju-a, mogla bi se ponoviti jedna ve spomenuta tvrdnja Louis Pasteur-a, znajui pritom od koga sve potie ali i ko nas u plemenitosti inspirie, a koja glasi: .....malo nauke udaljuje nas od Boga ali mnogo nauke opet nas vraa ka Bogu.

Na poetku bee kvantni duh