Назив студијског програма :Назив студијског програма :Музичка култура са Методиком наставе Музичка култура са Методиком наставе IV IV година смер професор разредне година смер професор разредне наставенаставе наставник : проф.др Милован Мишков / сарадник наставник : проф.др Милован Мишков / сарадник у у настави : мр Биљана настави : мр Биљана ЈеремићЈеремић

Сврха студијског програма наставае музике културе је да формира јасно профилисане стручњаке за рад у основмим општеобразовним школама. Компетенције које, апсолвирање студијског програма обезбеђује, усмерене су, наставном раду у основном општем образовању. Циљеви студијског програма наставе музике културе проистичу из сврхе за коју је програм и конципиран, те су, стога, усмерени ка формирању стручњака који ће:1)владати општим академским знањима и вештинама подразумеваним за рад у области образовања и културе, примењивим у наставном раду у основном општем образовању; 2) моћи да практично примени стечене практичне вештине, као и стручно теоријска знања усвојена на предавањима и наставном праксом 3) познавати и знати да примене методологију предмета музичка култура.Методика наставе музичке културе :Циљ предмета:Стицање теоријског и практичног знања везаног за методологију рада. Исход предмета: Оспособљеност студената – будућих наставника за реализацију наставе предмета музичка култура .Студенти су у обавези да до краја семестра израде семинарски рад на тему по сопственом избору.

1.Оријентациони план васпитно-образовног рада од 1.Оријентациони план васпитно-образовног рада од II--IVIV разреда основне школе разреда основне школе

Орујентациони план рада садржан је у оператибним задацима и садржајима рада .

I-II разред :Оперативни задаци - ученици треба да:-певају песме по слуху; -слушају вредна уметничка дела и дела народне музике;изводе музичке игре ;-свирају на дечјим музичким инструментимаинструментима ; Садржаји програма :У које спада извођење музике које се у овом разреду реализује певањем и свирањем и то :''Певање песама по слуху различитог садржаја и расположења, традиционалне и уметничке музике примерене гласовним могућностима ученика;Пожељно је повезивати садржаје песама са садржајима осталих предмета; Певање и извођење музичких игара; Певање једноставних модела и наменских песама као звучне припреме за поставку музичке писмености; '' (Сл.гласник РС 2004:58)У садржајима се наводе још и свирање, слушање и стварање музикеIII разред Оперативни задаци на овом узрасту поред оних из предходних разреда јесу и усвајање основа музичке писмености у трећем разреду, а у IV разреду се певају песме солмизацијом. III РАЗРЕД

Садржаји програма садрже певање песама по слуху и са нотног текста, игре са певањем и описмењавање ученика. Усвајање музичког речника у вези са певањем односи се на тихо,средње јако, и јако. Савлађују се тонске висине у обиму ц1-г1, као и музичког писма и трајања тонова. Певање песама у трећем разреду јесте основни садржај рада помоћу које се усвајају сва знања.

IV РАЗРЕД

Садржај програма као и у трећем разреду, јесте певање песама по слуху и са нотног текста, игре са певањем и описмењавање ученика. Од музичког речника ученици треба да упознају постепено појачавање и утишавање (crescendo – decrescendo ), ознаке за темпо и тонске висине, Ц – дур лествицу, паузе, појам и назив интервала, корону, степен и полу степен, знаке за понављање, дводелни и троделни облик песме. Садржај програма чине активности: Извођење музике; Слушање музике; Стваралачки рад; Хорско и оркестарско музицирање

 

Наставни садржаји предмета Музичка култура реализују се у оквиру следћих активности : извођење музике (певање и свирање песама, ) слушање музике, дечје музичко стваралаштво, основе музичке писмености, хорско и оркестрско музицирање.

2. Задаци и методе у настави музичке културе.2. Задаци и методе у настави музичке културе.

Задаци наставе предмета музичка култура :

-неговање способности извођења музике ( певање/ свирање) ;

-стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавања за разумевање музичких порука;

-упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа ;

-развијање критичког мишљења

-упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности; ''(Сл.гласник РС 2004:57)Циљеви и задаци наставе Музичке културе у складу су са васпитно – образовним захтевима плана и програма и новим тенденцујама у образовању и васпитању младих.Методе у настави предмета музичка култура. Метода усменог излагања - која се још назива и ''акроаматском'' и јесте жива реч наставника, али не у сувопарном излагању него у циљу емотивне мотивацује ученика за учење нове песме. Метода демонстрације – у којој наставник приказје готово све садржаје које обрађује , а назива се још и методом опажања, посматрања и слушања Метода рада са текстом – која представља обраду нотног текста као и обраду књижевног текста песме и обраду песме по слуху. Метода разговора - у циљу подстицања ученика на запажања, размишљања и закључивања.Метода стваралачког рада – стварање мелодије на задати текст, музичка питања и одговори 

33. . Дидактички принципи и њихова примена у настави музичке културе.Дидактички принципи и њихова примена у настави музичке културе.

1.Принцип очигледности и апстрактностиКојим се остварује усвајање чињеница на основу перцепције неког звучног феномена помоћу чула слуха, вида и осећаја за ритам. ''Остваривање овог принципа доводи до интензивније пажње разреда, до развијања интереса, до дубљег емоционалног доживљаја и до трајнијег памћења демонстрираних појава''. (Пожгај,1988:23) 2.Принцип примерености узрасту ученикаКоји се у настави остварује прилагођавањем и одабиром наставних садржаја који ће одговарати узрасту, психичком и физичком развоју ученика. Овим принципом прилагођавамо цбе садржаје, не само узрасту него и сваком појединцу понаособ, јер се музичке способности развијају индивидуално. 3. Принцип свесне активности Који укључује активно усвајање знања ученика. Овај принцип укључује разне облике ангажованости ученика од активног слушања, певања или мисаоног укључивања. Морамо вежбати оно што желимо усвојити и зато наставни поступци морају бити усмерени на максималну активност ученика. 4. Принцип систематичности и поступности Одвија се на основу познатих дидактичких правила:-од ближег ка даљем,-од једноставнијег ка сложенијем,-од лакшег ка тежем,-од познатог ка непознатом,5. Принцип доживљајаКоји је у складу са емоционалним активирањем ученика.'' Дидактичари разликују спонтане и изазване доживљаје.''(Завршки,1988:26.) Веома је важно да ученици прво слушају, мисле и тек тада певају ( перцепција – интелект – репродукција).

4. Анализа наставног програма музичке културе.4. Анализа наставног програма музичке културе.

Наставним садржајима, на овом узрасту, омогућује се изражавање ''звучним средствима (гласом- по слуху) -опонашањем, демонстрацијом учитеља''(СГРС,2004:58). На основу искуства у извођењу музике ученици треба да препознају звуке које ствара глас, степене јачине звука, трајање, темпо, различита расположења и на основу тих изражајних елемената музике ( динамика, темпо, ритам и мелодија) препознају познату песму. Усвајањем музичког речника у вези са певањем ученици ''путем искуства, без дефиниција'' ( 2004:59) треба да усвоје :'' да тонови узлазе и силазе; гласно - средње, гласно - тихо; брзо – умерено; брзо – споро; нежно – тужно ; нежно – радосно;'' ( 2004:59)Овај програм садржи и спискове препоручених песама за обраду.Овај наставни план и програм показује нам :-'' у склопу осталих предмета основне школе музичка култура је једна од најважнијих дисциплина која утиче на свестран развој личности;-настава тежи ка свесном усвајању знања и вештина тако да музичка уметност постане потреба сваке личности;-савладавањем музичке писмености и развијањем укуса ученици се оспособљавају да активно учествују у музичком животу своје околине;-настава се остварује међусобним прплитањем предметних подручја: извођење музике, слушање музике, музичко стваралаштво;''(2004.58,59)''Да би циљеви и задаци првог циклуса били реализовани потребно је обезбедити наставна средства у складу са важећим нормативима. Сазнајни процес у настави музичке културе заснива се на доживљају музике кроз певање и слушање музике. Ученицима се преносе неопходни елементи, који чине основу музичке писмености и знања, а у функцији бољег разумевања музике. Основни принцип јесте активаан ученик а час доживљај за ученике ''(2004:60) . Свесно музичко описмењавање почиње крајем трећег, односно у четвртом разреду.У неколико наврата у програму се спомиње наставник од кога зависи реализација овако високо постављених циљева и задатака'' има слободу али мора пазити у одабиру песама, мора познавати музичке способности ученика, ствара погодну атмосферу, пева из срца, да исправља неправилно певање и дисање и примењује дидактичке принципе''.(2004:60)

Анализирајући садашњи наставни план долазимо до закључка да је фонд часова по један час недељно од I – IV. разреда. Певање песама заступљено је у свим разредима као основа сазнавања доживљајем, са различитим садржајем певаних песама. Наставни план не даје посебна упутства за извођење наставе тј.не каже ко изводи наставни процес као у предходним разредима.

6.6. Дечје бројалице и игре уз песму.Дечје бројалице и игре уз песму.

Дечје бројалице и игре уз песму најприроднији су израз дечкег ритмичког осећаја. Деца у игри изговарају своје бројалице у тачно одређеном музичком ритму. Тај природни осећај можемо искористити у музичком образовању за развој ритмичког осећаја.Извођење дечјих игара и песама по којима наставне јединице носе називе допринеће активном учешћу деце у наставном процесу и значајно поспешити њихов психофизички развој.Образовни задаци који ће бити остварени кроз наставу јесу упознавање и извођење народних и уметничких композиција различитог садржаја и карактера. Постоје бројалице које се изговарају на једном тону и бројалице које имају мелодију. Могу се изводити тако што се пљеска наглашени и ненаглашени део такта – мере или пљескањем сваког слога чиме ученици доживљавају ритам. Када деца доживљавају меру водити рачуна о наглашавању речи и слогова а у изговору ритма водити рачуна о трајању слогова. Бројалицама код деце развијамо осећај за ритам меру, дводелни и троделни такт. Постављамо темеље за касније појмновно схватање ритма и мере, вредности нота по трајању, наглашену и не наглашену доб у такту.Задаци у којима се од ученика захтева да играју школице, опонашају различите звуке, решавају ребусе (виноград, солиста), саставе реч од исписаних слова (семафор) и други подстаћи ће веселу и радну атмосферу која је неопходна за потпуно и једноставно усвајање наставних садржаја. Овом и сличним видовима наставних активности требало би посветити посебну пажњу, јер осим спознајног имају и веома велики значај у развоју моторичких способности. Свакако не би требало занемарити ни утицај који овакав вид активности има на стварање и подстицање веселе и радне атмосфере. Музичком играма дете изражава своје музичке способности. За развијање вештине покрета изводити игре споријег темпа. У ситуацијама када су правила игре сложенија и захревају већи напор деце, наставник их може поделити у две групе од којих једна пева а друга изводи покрет. Игре се изводе , углавном колективно са различитим распоредом улога. Игре се уче у целини а певање мора да почне тачним интонитањем почетног тона .Нове покрете треба увежбавати пре савлађивања читаве игре. Музичке игре могу бити : дидактичке, игре са певањем и игре уз инструменталну пратњу.

7. Обими дечјег гласа, избори тоналитета7. Обими дечјег гласа, избори тоналитета

При одабиру песам један од одлучујућих фактора јесте обом дечјег гласа. Правилно одабрана песмица треба да се креће у оном обиму који ће ученици истог узраста моћи без тешкоће да отпевају. Границе обима дечјег гласа које се наводе у литератури, релативне су и променљиве а зависе и варирају од одељења до одељења. Зато наставник треба да познаје обим гласа сваког ученика и да пронађе један заједнички обим који ће одабиром песама у одређеном тоналитету, током рада повећавати то јест мењати у циљу ширења обима гласа ученика. Рад на одабирању песам треба да се заснива и на општим дидактичким принципима .-Песме треба имају васпитни карактер-Да утичу на активност ученика-Да развијају свест о уметничкој вредности песме-Да буду приступачне и јасне-Да одговарају психофизичком узрасту ученика.

8. Неговање и импостација дечјег гласа.8. Неговање и импостација дечјег гласа.

У сваком ученику лежи урођена музикалност и потреба за изражавањем осећања, потреба за уметношћу, потреба за певањем. Најближи и најадекватнији пут јесте песмом, која ће их кроз образовне задатке упознати са уметничком музиком, приближити уметности, тако да је разумеју, заволе и да она постане њихова потреба. Само стицањем знања преко доживљаја у певаним песмама она остају трајна и омогућавају стицање и усвајање нових знања. Певање песама треба да заузима доминантно место у наставном процесу које су примерене учениковим музичким способностима. Део музичких способности јесте репродуковање мелодије, која мора развијати кроз вокални технику глас ученика . Поставка или имостација гласа одвија се кроз следеће фазе:Положај тела – правилно седење, рамена опуштена, глава у нормалном положају;Певачко дисање –контролисани удах и издах , костоабдоминално дисање;Поставка гласа – коју обављају органи : грло, гласнице, плућа, дијафрагма, усна шупљина;Дикција – јасан изговор вокала АЕИОУ који се певају , док се остали гласови изговарају.Интонација – неговање чисте интонације

Ученици најчешће имају добро постављен глас у средњем регистру и то веома малог опсега. Сваки регистар има своју специфичну боју и зато је треба уједначавати. Скретати ученицима пажњу да певају тихо , не вичу и слушају себе и друге док певају.

9. Подражавање ритмичких појава у природи.9. Подражавање ритмичких појава у природи.

Полазећи од природне појаве дводелности у животу – удисај / издисај ; замах руке - јачи / слабији; корачање итд. Уводимо ученике у метро – ритмичке карактеристике песама. Уз помоћ илустрација у уџбенику и компакт диска уз уџбеник, ученици имају прилике да путем различитих медија уоче различите звукове (разлике између звукова које производе жива бића, као и звукове које производе различити предмети и апарати) и да науче разлику између звука и тона. учитељ подсећа ученике на већ стечена знања на основу сопственог искуства и наставе из предмета Свет око нас. Ослањајући се на конкретне примере из свог окружења, ученици уочавају разноврсност и многобројност звукова. Учитељ подстиче ученике да појединачно и у групама, гласом и покретима тела, дочарају звуке из природе које су чули на снимку:ветар – ученици наместе усне као да ће да звижде, затим удахну, па опонашају поветарац, после тога и слаб ветар који бива све јачи и јачи, док не постане олуја, да би постепено слабио и на крају престао;киша – ученици лупкају прстима по клупи како би дочарали слабу кишу која се, као и ветар, постепено појачава и на крају слаби и престаје;гром – учитељ показује начин на који је могуће дочарати звук грома тако што руком удара о бубњић или о плехану посуду;поток – ученици руком бућкају по посуди напуњеној водом, дочаравајући жубор потока.Учитељ подстиче ученике да се сете још неких природних појава, да их наброје и дочарају гласом и покретима тела. У наставку часа ученици појединачно и у групама дочаравају звук морских таласа и падања града.

10. Избори и поступци при обради песама по слуху.10. Избори и поступци при обради песама по слуху.

Обрада песме по слуху спада у најчешћи облик рада на млађем школском узрасту.Методски поступак обраде песме по слуху :У уводном делу часа ствара се емоционална припрема , позитивна атмосфера , мотивација за учење нове песме.-Следи угледно певање наставника , демонстрације и стварање утиска о новој песми- Саопштавање циља часа ; -Разговор о утисцима ;- Читање текста песме и разговор о садржају поетског текста песме и непознатим речима ;--Учење текста песме по целинама уз пљескање, прво наставник па ученици;-Учење песме- наставник отпева мелодијско ритмичку целину коју ученици понављају ,додају се нове целине са понављањем предходних док се цела песма не научи:-- утврђивање песме певањем по групама ;-Нова песма треба да буде доживљај за ученике и зато наставник треба да је изражајно отпева. Пре почетка певања обавезно дати интонацију и водити рачуна о елементима изражајног певања.

11. Ритмичко и мелодијско меморисање.11. Ритмичко и мелодијско меморисање.

Као психичка категорија, меморија је способност присећања, оживљавања предходно стечених опажања и искуства које постоји у разним центрима у мозгу. Прва етапа на развијању музичке ( мелодијске и ритмичке ) меморије одвија се на основу вокалне моторике . Деца која поседују добар музички слух прелазе у ову етапу релативно брзо. Док је деци са недовољно развијеним слухом потребан дужи пут од непосредног слушног перципирања и вокалног репродуковања до формирања музичко – слушних представа, на чијој основи се одвијају даљи процеси развијања музичке меморије, музичког мишљења, унутрашњег слуха и др.Осим вокалног репродуковања, музичка меморија испољава се и инструменталном репродукцијом. Представе на основу којих се врши репродуковање могу бити изазване одговарајућим извођачким покретима, који имају значајну улогу у процесу активног музичког памћења. За све ово служићемо се непосредним примерима из дечје околине као и у свим осталим сазнањима и искуствима која деца поседују. Треба корустити све оно што је деци најближе: ритмичке пулсације које су изазване сопственим покретима руку, ногу и тела, а преко бројалица, разбрајалица, питалица које су њима као облик рада блиске и интереснтне.

12. Поступци при развијању слуха и осећаја за ритам.12. Поступци при развијању слуха и осећаја за ритам.

Музичко ''образовање'' ученика на млађем школском узрасту има својих специфичности условљених, пре свега, узрасним карактеристикама, музичким способностима и интересовањима које су индивидуалне и зато траже специфичан однос према сваком ученику. Ове карактеристике одређују значај предмета музичке културе на млађем школском узрасту приликом кога се морају узимати у обзир законитости развоја музикалности и неговање интересовања за музиком, сваког ученика у том периоду, без чега нема ни успешног васпитно-образовног развоја.Наставник треба активно да ради на развијању дечјег музичког слуха и ритма као и да прати дечје напредовање кроз следеће поступке :1.Слушање шумова, гласова и тонова;2.Памћење и репродуковање мелодијских и ритмичких фраза и мањих целина;3.Препознавање песме по мелодијским и ритмичким мотивима;4.Опонашање ритмова из природе и непосредне околине ;5.Извођење ритма уз певање песме,пљескањем и тактирањем6. Савладавање најједноставнијих мелодијских и ритмичких записа путем усмених и писмених диктата;

13. Доживљавање различитих темпа и трајања13. Доживљавање различитих темпа и трајања

Темпо и трајања у музици ученици ће научити доживљајем у слушаним и певаним музичким примерима. На одговарајућим музичким примерима на најранијем узрасту кроз бројалице и песме по слуху ученици пре свега доживљавањем , афективно упознају одређене појмове које касније конгнотивно усвајају. Наставним програмом предвиђене су композиције различитог темпа за певање и слушање. У објашњавању темпа и његове различитости наставник ће се водити дидактичким принципима.Појам наглашеног и ненаглашеног тактовог дела , као и различитих темпа и трајања везан је и за појаве у природи.Трајања која ученици упознају су : осмина, четвртина, половина и цела нотаТемпо је одређена брзина којом се изводи једно музичко дело. Ученици упознају лагани( adagio ), умерен ( moderato ) и брз ( allegro )темпо.

14. Свесно разликовање звука и тона.14. Свесно разликовање звука и тона.

У I и II разреду ученици су упознали и доживели различите акустичне појаве. Све ово несвесно су доживели свако према својим индивидуалним могућностима и интересовањима (висина, јачина, трајање и боја). Ове тонске особине представљају основна изражајна средства у музици без којих не можемо ни замислити било какав рад као ни даљи процеси у музичком описмењавању. При објашњењу постанка звука, треба практично показати да тело трепери ( као жица, плоча, мембрана ...) настаје звук. Када се ово дешава, ваздух се усталаса и затрепери тако да стиже и до наших чула . Као закључак можемо рећи да све оно што чујемо називамо звуком, а за дефиницију тона истаћићемо да он има већ поменуте све четири особине као и то да у недостатку једне или више од њих добијамо особину која се зове звук . Потребно је подсетити ученике да се тонови разликују по висини, јачини, трајању и боји. Крајњи циљ нам је да све поменуте особине деца са лакоићом примећују и да дају своје примере.

15. Доживљавање простих и сложених тактова.15. Доживљавање простих и сложених тактова.

Дводелни такт, у коме се смењују наглашени и ненаглашени делови такта, деци је најближи - многе игре одвијају се у дводелном покрету. Марширање, иако није игра у правом смислу, представља активност која се увек одвија уз музику у дводелном или пак сложеном такту као што је четвороделни такт.Тродел ученици упознају путем слушања и певања и на спонтан начин долазе до закључка да је ово нова врста такта која иницира покрете у кругу, као и то да се наглашени део такта налази на првој доби, и да је ово непарни такт. Све ово учитељ ће демонстрирати а деца прихватити на конкретним примерима песама и игара, као и путем слушања музике.Иако дводелни и чевороделни такт, као парни тактови., имају извесне заједничке карактеристике, потребно је извршити њихово диференцирање, односно, слушно препознавање метричке дводелности или четвороделности.На млађем школском узрасту сложене тактове не објашњавамо теоретски, довољно је да ученици стекну извесне представе, искуства преко одговарајућих музичких композиција.

ЛитератураЛитература1. Буквић - Којов, И. (1985): Методика наставе музичког васпитања, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.2. Допуђа, Ј. (1980): Ритмичке игре, Свјетлост, Сарајево.3.Ивановић, М. (1981): Методика наставе музичког васпитања Нота, Књажевац.4.Мишков, М. (2004). Под сводом плавим распеваним , збирка композиција са децу, Сомбор:Учитељски факултет5.Мишков, М.( 2005 )Годишња доба у песмама, Сомбор :Учитељски факултет6.Мишков, М ( 2009 ). Пуј пике не важи , збирка композиција за певање, орфов инструментариј, клавир и виолончело , Сомбор :Удружење композитора Војводине и Педагошки факултет Сомбор 7. Направњик, К. (1959): Школа певања, Научна књига,Београд. 8. Озгијан,М. (1986): Песма у школи,Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 9.Плавша, Д.; Поповић, Б.; Дебељак, М. (1962): Музика у школи – II, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 10.Плавша, Д.; Поповић, Б.; Дебељак, М. (1962): Музичко васпитање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 11.Пожгај, Ј. (1975): Методика глазбеног одгоја у основној школи, Просветнисабор Хрватске, Загреб.12.Протић, В. (1977): Прве колективне музичке игре, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.13. Радичева , Д. ( 1997 ) Увод у методику наставе солфеђа , Фељтон : Нови Сад14. Станчић, Б. И Драгић, А. (1970): Мале музичке радости, Нота, Књажевац. 15. Стојановић, Г. (1996): Настава музичке културе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 16.Стојановић, Г. и Протић, В. (1996): Музичка култура за трећи и четврти разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.17.Стоковић, П. (1988): Настава музичке културе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 18. Томерлин, В. (1964): Музичке игре, Школска књига, Загреб.19. Хиба, Н. (1986): Музика за најмлађе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.