monika sasateli - becoming europeans

7/23/2019 Monika Sasateli - Becoming Europeans

http://slidepdf.com/reader/full/monika-sasateli-becoming-europeans 1/7

Monika Sasateli, knjiga Becoming Europeans

Uvod – Europeizacija: od integradije do identiteta preko kulture

Akademska i institucionalna debata o evropskom kulturnom identitetu se proširila

posle Drugog svetskog rata na širi kontekst evropeizacije i formiranje evropskih

društava koja su predvodila insitucionalne projekte nakon WW2

!ulturni identitet je zasnovan i kao individualni i kao kolektivni" razumevanje

toga šta zna#i biti Evropljanin kroz oblike individualnih samo$razumevanja

%razumevanja sebe valjda& 'ako govor o kulturnom identitetu sadr(i narativ i prakse

subjektivizacije kojim istovremenom nastaju individue koje istovremeno tom

identitetu daju osnovu za dalju interpretaciju %valjda je na to mislila&

)i#ard D(enkins podse*a da je Evropu mogu*e shvatati kao simboli#nu" ili

kulturnu konstrukciju kolektivnih identiteta – ono što ljudi dele više u simbolu nego u

sadr(ini" što im omogu*ava ose*aj pripadnosti i razvoja dok se precizna zna#enja

podrazumevaju i talo(e u mnogozna#nosti i neodre+enosti simbola

!ako su kolektivni identiteti oduvek bili problem za definisanje zbog svoje

,labavo postavljene karakterizacije," kod ovog kulturnog evropskog ideniteteta je to još

labavije !ad se uzmu u obzir istorijski i intelektualni kontekst" evropske institucije su

-morale da stvore neku identifikaciju u trenutku kada je bilo kakav oblik pripadanja

bilo #emu bio politi#ki konstrukt Dugotrajne verzije ljudstva %naroda" peoplehood&

više nije mogu*e organizovati" pa tako individualci moraju da budu u toj funkciji koju

im zadaje njihova nacionalna sudbina. /ekima se #ini da je ovo potenciranje

evropskog idenititeta samo korak ka globalnoj" utopijskoj" kosmopolitskoj zajednici"

dok se drugima #ini samo kao prazna odrednica sa mnogo zna#enja i malo zna#aja

!ad se pogledaju istra(ivanja" dosta ljudi se deklariše mnogostranim

identitetima %multiple identifications&" stoga se oni mogu svrstati u tu grupu

Evropljana %to je taj unit0 in diversit0" prim ja&" ali taj evropski identitet ne treba

shvatiti kao propast nacionalnih identiteta niti kao neki termin zlokobno smišljen od

strane drugih zajednica kako elitnih tako i ,popularnih, 1pak" kada se neko

identifikuje kao Evropljanin #ini se da se dosta pojednostavljuje cela ta situacije" jer

on u sebi ima lokalni" nacionalni i evropski identitet naslagan kao one ruske lutke

babuške" jedan u drugi %to je citat nekoga" tako pojeti#an&

Prvo poglavlje aking the Europeans: cultural identit0 and cultural polic0" i njegov prvi #epter – 1magined Europe: /arratives of European 3ultural 1dentit0

1



Evropske studije se razvijaju kad se i institucije koje se nazivaju evropskim –

Evropska ekonomska zajednica %osnovana 4567& je sklonila ovo ,ekonomska, i ostala

samo evropska %to je bilo 4587 ka(e viki&9 pod onim astrihtskim ugovorom iz 455

godine napravljena je Evropska unija – E; se sastoji iz zajednice – ove Evropske

ekonomske zajednice" Evropske zajednice za ugalj i #elik i Evropske zajednice za

atomsku energiju9 ovo je bio neminovan korak jer se pod pojmom evropskog

podrazumevalo šire podru#je od onog što je pod ;nijom %naro#ito bitno za isto#nu

Evropu nakon raspada <<<) i ujedinjenja /ema#ke&

=ertmut !elble %=artmut !aelble&" dve faze u razvoju savremenog diskursa o

Evropi u društvenim i humanisti#kim naukama:

4 od kraja WW2 do ,8>ih godina – osnivanje institucija $ 4564 Evropske

zajednice za ugalj i #elik" a 4567 Evropska zajednica za atomsku energiju

%E;)A'?& – civilna i vojna zajednica @ 455 se osniva <aveta Evrope koji

radi u <trazburu i koji ima ulogu konsultanta izme+u razli#itih vlada i ovo je

nadnacionalna i evropska organizacija koja je oduvek te(ila idealu ujedinjene

Evrope2 od kraja B>ih – pad <<<)" pad Cerlinskog zida #ime nastaje nova geopoliti#ka

slika Evrope i E; u njoj" dok <AD i apan ekonomski napreduju" i evropske

zemlje moraju da se bore za ekonomsku i politi#ku relevantnost<tudije koje nastaju 6>ih i 8>ih godina slu(e da daju podršku i legitimitet

novoosnovanim institucijama" pa se tako pose(e za dalekom istorijom koja se sada

dovodi u vezu sa Evropom %tako <tara r#ka postaje kolevka evropske civilizacije i

sl& )i#ard <vedbeg je analizirao i skontao 4 punktova na kojima po#iva slika

današnje evrope: etimologija Evrope" Evropa kao geografski koncept" mit o Evropi i

biku" Evropa i srednjovekovno hriš*anstvo" !arlo Feliki kao otac Evrope" Evropa u

GF11 i GF111 vekovnim mirovnim planovima" kosmopolitska Evropa doba prosvetiteljstva" /apoelonova Evropa" Ce#ki kongres" u#eni evropanizam" pokušaj

unifikacije u me+uratom periodu" =itlerova /ova Evropa" federalne ideje o Evropi u

pokretima otpora tokom WW2" i osnivanje i razvoj modernih evropskih institucija

Evropa se istovremeno smatra mestom" istorijom" konceptom i subjektivitetom

<tudije koje nastaju krajem B>ih postaju multidisciplinarne" istori#ari nisu više

toliko dominantni" sociolozi i antropolozi se javljaju" i polje debate u akademskim

krugovima se širi ?no po #emu se razlikuju ove studije od oni ranijih jeste i jezi#ka

promena termina koji se upotrebljavaju 'ako se od pri#e o integraciji koja je bila jaka

2



u prvom periodu" prešlo na govor o identitetu 1 jedan i drugi pojam nisu analiti#ki ve*

prakti#ni pojmovi" tako+e vrlo maglovitog" nejasnog zna#enja" zbog #ega su

verovatno i postali ,popularni," naro#ito identitet 1ntegracija je zamenila prvobitnu

unifikaciju %termin koriš*en posle rata&" pa je sad identitet zamenio integraciju !ad se

govori o evropskom identitetu misli se na nešto što Evropu dr(i na okupu" nešto što je

celoj Evropi zajedni#ko" a to je taj obuhvataju*i kulturni smisao" #ime se fokus

celokupne pri#e pomera sa politi#kog u kulturni domen %jer unifikacija i integracija

ima politi#ke konotacije" a sad je sve to identitet&

Evropski kulturni identitet:

$ jedinstvo (unity) – federalizam je inspirisan dubokim verovanjem u jedinstvo i

zajedni#ku sudbinu ?vo se nekad zove i evropski duh koji je zasnovan na nasle+u

helenske racionalnosti i lepote" rimskom zakonu i institucijama i judeo$hriš*anskoj

etici ?vo je citat Denija d,)u(mona HDenis de )ougemont" Crale ispravi me ako

grešimH iz njegovog dela koje se bavi istorijom Evrope kao istorijom #oveka od

=omerovog vremena do danas i i kako je on %#ovek& došao na ideju o Evropi kao

kulturno entitetu Deni citira i Iola Falerija koji je prvi rekao nešto sli#no: -Jini mi se

da su ovo tri esencijalna uslova koja definišu pravog Evropljanina" #oveka u kojem

evropski um mo(e da se potpuno ostvari de god imena 3ezara" !aja" 'rajana i

Firgila" ojsija i <v Iavla" i Aristotela" Ilatona i Euklida imaju simultano zna#enje i

autoritet" tu je Evropa <vaka rasa i zemlja koje su uspešno romanizovan"

kristijanizovane i disciplinovane od strane rka" apsolutno je Evropska. Jetvrti

element je dodat" a to je trijada pravde" razuma i milosr+a" sa mišlju o renesansi i

prosvetiteljstvu" humanizmu kao ponovnom ro+enju anti#kih nasle+a" što se sada

generališe pod terminima slobode" civilizacije" demokratije i nauke

Kederalizam nikad nije prevo+en kao strategija direktno prema integraciji"

mada nikad je nije ni poricao E sad" koliko kontam" to je donekle ok kad se posmatra

na unutra" tj u samoj Evropi" ali kad se to tuma#i ka napolje" odnosno drugim

zemljama van Evrope onda se to tuma#i kao imperijalisti#ko" sa mogu*im rasitsti#kim

i kulturnim šovinizmom i esencijalizmom4 <aid onda ka(e da se Evropa definiše

prema marginalizaciji drugih" i lako zaboravlja tu tamnu stranu potenciranjem

univerzalnog karaktera te dobre strane udi #ovek %ood0& ka(e sli#no nešto" da je

1 Essentialism is the vieL that" for an0 specific entit0 %such as an animal" a group of people" a

ph0sical object" a concept&" there is a set of attributes Lhich are necessar0 to its identit0 andfunction ka(e Liki

3



Evropa ukrala ta glavna dostignu*a %kapitalizam" racionalizam" zakon& i tako stvorila

la(nu sliku Drugih" ostalih %the ?thers& Danas još postoje neki pokušaji sagledavanja

tog jedinstva u Evropi" i oni više nisu koncentrisani na prošlost i mit" ve* na

budu*nost i u#eš*e Evrope" kao jedinstvenog subjekta" na svetskoj" globalnoj"

kulturnoj sceni %sve zbog rastu*eg kapitalizma" jelte&

- različitost (diversity) – ne postoji evropska kultura" ve* su tu razli#ite mnoge

evropske kulture i identiteti – ovo je stav koji se od skoro razvija" po kojem narativi

,od =omera do E;, nisu prihvatljivi i #ak su uvredljivi" jer daju prevadu

intelktualcima nad ,obi#nim svetom, <ve one pobrojane karakteristike nisu isklju#ivo

evopske ve* su univerzalne" i nema šta Evropa da ih stavlja pod svoju šapu <mit

#ovek %Anthon0 <mith&" scholar od nationalism" ka(e da je nacionalni identitet

duboko ukorenjen u zajedni#ka se*anja" kulturu i ose*aj jednog naroda na jednosj

teritoriji" njihovoj zajedni#koj sudbini" istoriji i sl ?vo je nacionalni identitet na

kolektivnom nivou" dok individue" na individualnom nivou mogu da budu fluidne

?vi nac identiteti su tako+e multidimenzionalni" i te(e da budu pro(imaju*i i

konstantni ?n ka(e da je evropska kultura ,pa#vorak" bez zajedni#kog se*anja" istorije

%memor0less&" -kultura. koja je proizvod politi#ke volje i ekonomskih interesa" i da je

to" u najboljem slu#aju samo ,porodica kultura, ?n ka(e da kultura ne mo(e biti lepak

koji *e da dr(i evropsku integraciju" naprotiv" evropski identitet mo(e da bude #ak i

štetan jer ugro(ava razli#itost koja je naslovljena kao istaknuta evropska odlika !ao"

#ak i ako postoji unit0 to je na nivo elita i elitne kulture" kod obi#nog naroda jaka je

nacioinalna svest

1deja da se Evropa okarakteriše isklju#ivo kao razli#itost podr(ava priznavanje

pluralnosti evropskih tradicija" i favorizuje saradnju i kooperativnost izme+u njih

/ema#ki sociolog )ajner Mepsius su nacionalne dr(ave stub kulturne solidarnost i da

*e tako i ostati a da je evropski identitet samo slabašan dodatak jakim nacionalnim

identitetima ?n ka(e da evropskog identiteta još i nema" ve* da *e dominantni ostati

nacionalni

'ako+e postoji ideja da postoji evropski identitet" ali da on ne bude kulturni" ve*

civilni" zasnovan na ,društvenom ugovoru, pomo*u kojeg *e evropejstvo postati

nadnacija" odnosno biti na nadnacionalnom nivou %European supranational level&

=abermas je tu valjda bitan jer on podr(ava tu post$nacionalnu ideju civilne zajednice"

odnosno evropski demokratski identitet koji se bazira na zajedni#koj politi#kojkulturi" dok prihvata evropski kulturalni pluralizam i specifi#nosti /a tu stranu vu#e

4



ide i ,kosmopolitska Evropa," odnosno ideja o evropskom identitetu kao post$

nacionalnom samorazumevanju koje se me+usobno izra(ava u okviru" ali i van

nacionalnih identiteta %štagod to zna#ilo& 'ome vodi trenutna globalizacija" jer

diversit0 odgovara trenutnim fenomenima nacionalnog i etni#kog koji su ponovo

aktivni %koji se ponovo javljaju" izbijaju&

!ako aritn !ohli lepo zaklju#i na kraju" sve je ovo izmešano i zbunjuju*e"

jer -#ak i veliki konstruktivisti %macro$level constructivists& nastoje da budu

esencijalisti u suštini %micro$level essentialists&: svi impliciraju da u uspešnim

nacijama buja jak ose*aj nacionalne pripadnosti. ?ni smatraju da se ovo ne*e nikad

desiti Evropi jer se ta gradnja jakog nac identiteta ne*e desiti na na#in na koji su oni

zamislili" a taj na#in malo ko od njih dovodi u pitanje

- jedinstvo u različitosti (unity in diversity – unite, unite europe) – zna#i"

razmatraju*i kolektivne identitete i primenjuju*i na njih teorije o kulturnoj

globalizaciji" jednistvena evropska kultura bi tu bila deo tog globalnog procesa" ali

ja#anje nacionalizma tu onda pravi problem" stoga na površinu izlaze kontradikcije

koje nastaju povezivanjem evropeizacije i globalizacije E tu onda do+e termin unit0

in diversit0" skorija konceptualizacija evropskih dimenzija koja posreduje izme+u

globalnog i lokalnog ?vo tako+e rezonira trenutnim politi#kim stanjem" jer daje

odr(ive na#ine da se kombinuju razli#itost i jednakost" i da se ide van distinkcija

civilnog i kulturnog identiteta %jer se kulturni" kao što rekosmo" pokazao kao

problemati#an& Diversit0 je taj termin koji se mo(e tuma#iti kao division %podela"

deoba" deljenje&" difference %razlika&" do pluralit0 pa onda kad se uorta#i sa unit0

dobije se super kovanica koja kao sve pokriva

;nit0 and diversit0 pokriva neofunkcionalni pragmatizam" jer priznaje

postojanje razli#itosti" dok sadr(i i malo federalisti#ke utopije jer razli#itost ho*e da

pretvori u prednost /aravno" kritikuje se najviše to što je sam pojam neodre+en" što

slavi pomirenje me+ukulturalnih razumevanja" ali opet tu su ograni#anje unutar

Evrope koje su najverovatnije opet postavili elitni slojevi" ali jbg" kao slogan je skroz

catch0

E onda se neko setio da pogleda u istoriju pa je našao da je evropski plan za

-razli#itost u jedinstu. %diversit0 in unit0& postojao još u G1G veku" kad su bujali

nacionalni pokreti u kombinaciji sa prosvetiteljskim pan$evropeizmom 'o je

sakrivanje nacionalisti#kih imperijalisti#kih planova univerzalnim ili kosmopolitskim prizvucima ?pet je tu Evropa tretirana superiorno %msm Evropa se sama tretirala

5



tako& jer je bila mnoštvo razli#itih nacionalnih pojedinsti i principa" u odnosu na

orijentalni monolitni despotizam %opet u odnosu na nešto" jelte&

Edgar orin %Edgar oran npr& ka(e da je ovo diversit0 više kao priznavanje

postojanja razli#itosti" i upozorava da se moraju paziti opasnosti opozita – apstraktnog

univerzalizma %koji proisti#e iz ovog unit0 i mo(e dovesti do potpunog totalitarizma&"

i konkretne pojedina#nosti %concrete singularit0&" koja se mo(e izroditi iz tiranskog

nacionalizma

<imel neki #ovek %eorge <immel& vidi evropski identitet kao posrednika

izme+u uskosti nacionalizma i apstraktnosti internacionalizma" izme+u realizma

svakodnevnog kompromisa i #istog ideliteta %pure ,ideal,& Evropa se ne takmi#i sa

nacionalnim identitetom ve* pokazuje druga#iji tip identiteta" koji je raznolik"

transverzalan" koji obuhvata susrete i saradnju izme+u individua Derida onda ima

nešto sli#no – neidentiteta unutar identiteta" Evropu koja ima tu specifi#nost da je

ustanovljena svojim drugim %b0 its other&" da je fluidna" da se mo(e prilagoditi i

transformisati jer je dinami#nog kulturnog oblika !a#ari je zove odsutnom

domovinom %absent homeland&" arhipelagom koji je ne mo(e ni da postigne ni da

odri#e nastojanje jedinstva izvan pluralnosti individualiteta Drugi je zovu i

-nezavršenom avanturom. %unfinished adventure& kao i -evropskim snom. %european

dream&

<ve je ovo super" sve su oni to lepo smislili a na osnovu glupog slogana" koji

se i dalje smatra glupim" ispraznim" i nedore#enim" ali izleda da ostavlja dovoljno

mesta za takva razli#ita tuma#enja i mo(da je zato i toliko popularan" ko zna

Evropski kulturni identitet u zvaničnom diskursu

; zvani#nom diskursu" kao što rekoh pre" prvo de koristio termin ,integracija," koji je

od 7>ih postao identitet" od Deklaracije o evropskom identitetu iz 457 potpisane u

!openhagenu od strane 5 #lanica Evropske zajednice %tadanjšnje E;& i od tada se to

tako koristi kao identitet ; toj deklaraciji se pominje kao -civilizacijski identitet.

#ime se još potencira to prevazila(enje kulturnih razlika u zajednici tih 5 zemalja ;

kasnijim dokumentima gubi se taj civilizacijski deo B>ih kad se javi pojam unit0 to je

u ,zajednici, sa diversit0 " što vodi i do astrihtskog ugovora 5>ih 1z B>ih je

deklaracija %the solemn declaration on the european union iz ,B& u kojoj se poziva na

preduzimanje koraka da bi se -potvrdila svest o postojanju zajedni#kog kulturnognasle+a kao elementa evropskog identiteta. #ime bi se dodantno povezale zemlje

6



#lanice 1dentitet je tada posmatran kao individualno samo$razumevanje %self$

understanding& me+u razli#itim narodim Evrope koji se više ne smatraju civilizacijom

ve* kulturom i pluralnoš*u" što se sada direkt povezuje sa identitetom 'u je sad ta

promena od unit0 ka divresit0 koja je povezana sa prelaskom sa kolektivnog na

individualni identitet

; astrihtskom ugovoru se potencira ta deviza unit0 in diversit0" a ona je

objašnjena kao -cvetanje kultura dr(ava #lanica" dok se poštuju njihove nacionalne i

regonalne razli#itosti" a istovremeno ih spaja zajedni#ko kulturno nasle+e. ?d tog

ugovora ovo se citira i deviza unit0 in diversit0 se rabi jako puno" i sve se na nju

nekako oslanja" pa je Evropski parlament prihvatio kao slogan" moto E; 2>>>

godine

<avet Evrope je tu kao institucija koja ovo propagira i podr(ava od svog

osnivanja %to im je bio moto i pre nego što je smišljeno kao slogan" otprilike&" jer su

oni fokusirani na ljudska prava i kulturu" i spajanje i povezivanje evropskih zemalja i

kultura ?ni su imali i nekih deklaracija o identitetu i pre upotrebe ovog termina %,6>

ih imaju !onvenciju o #uvanju ljudskih prava i osnovnih sloboda" kao i Evropsku

kulturnu konvenciju" dok ,B>ih donose )ezoluciju o evropskom kulturnom identitetu"

pa onda Deklaraciju o multikulturalnom društvu" pa onda i Deklaraciju o kulturnoj

razli#itosti Hcultural diversit0 jelteH& /jihovo zalaganje za unit0 in diversit0 je to što

doprinosi bogatstvu evropskog kulturnog nasle+a – unit0 in diversit0 is Lhat produces

the richness of the common European cultural heritage9 common traditions and

European identit0 are the product od a common cultural histor0 and are not delimetied

b0 the frontiers separating different political s0stems in Europe %to je ceo citat" mene

zbunjuje ovo common" ne znam kako se to mo(e prevesti" pa zato& 'a definicija kod

njih naravno ima širu konotaciju jer podrazumeva i zemlje koje nisu deo E;" a kojih

je nakon raznoraznih raspada bilo puno %dobro" sad su sve uglavnom ušle u E;" ali

ima nas koji nismo" ali jesmo u <avetu Evrope&

7

monika sasateli - becoming europeans

Documents