ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ДОКТОРСКИХ СТУДИЈА:

ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ МОЛЕКУЛАРНЕ БИОЛОГИЈЕ

Заједнички програм који равноправнореализују три чланице Универзитета у Београду:

1. Биолошки факултет2. Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

3. Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“

Прилог: Уговор о заједничкој реализацији докторског програма

Београд, 2008.

1

Садржај:

• Увод• Посебан стандард - Компетентност високошколске установе за реализацију докторских студија• Стандард 1. Структура студијског програма• Стандард 2. Сврха студијског програма• Стандард 3. Циљеви студијског програма• Стандард 4. Компетенције дипломираних студената• Стандард 5. Курикулум• Стандард 6. Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма• Стандард 7. Упис студената• Стандард 8. Оцењивање и напредовање студената• Стандард 9. Наставно особље• Стандард 10. Организациона и материјална средства• Стандард 11. Контрола квалитета

• ТАБЕЛЕ

• ПРИЛОЗИ

2

УВОД

Назив установе: Биолошки факултет, Београд

Адреса: Студентски трг 16, 11000 БеоградWeb адреса: www.bio.bg.ac.rs

Образовно-научно/образовно-уметничко пољеПриродно-математичке науке

Друштвено-хуманистичке науке

Медицинске науке

Техничко-технолошке науке

Уметност

Број студенатаОсновне академске студије 690Дипломске академске студије 340Специјалистичке академске студије 20Докторске студије 240

Укупан број студената 1290

Наставно особље у наставничким звањимаДоценти Ванредни

професориРедовни

професориУ радном односу са пуним радним временом 31 16 15У радном односу са непуним радним временом

2 1 9

Укупан број 33 17 24Наставно особље у истраживачким

звањимаНаучни

сараднициВиши научни

сараднициСаветници

У радном односу са пуним радним временом 0 0 0У радном односу са непуним радним временом

0 0 0

Укупан број 0 0 0Укупан број наставника 33 17 24

Простор, БиблиотекаПростор, укупна квадратура радног простора за студенте докторских студија

2638.10

Укупан број библиотечких јединица из области из које изводи наставни процес на докторским студијама

17643

Укупан број рачунара на располагању студентима докторских студија

38

3

Назив студијског програма Докторске студије Молекуларне биологије

Назив установе са којом се организује заједнички студијски програм (ако у реализацији учествује више установа)

1. Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ),2. Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду(ИБИСС).Прилог П.3: Уговор о заједничкој реализацији докторског програма (сагласност Сената 18. јун, 2008.године)

Високошколска установа у којој се изводи студијски програм

Биолошки факултет, Београд

Образовно-научно/образовно-уметничко поље

Природно-математичке науке

Научна област Биолошке наукеОбим студија изражен ЕСПБ бодовима 180

Назив дипломе доктор наука –биолошке науке-молекуларна биологија

Дужина студија три (3) годинеГодина у којој је започела реализација студијског програма

-

Година када ће започети реализација студијског програма (ако је програм нов)

школска 2008-2009

Број студената који студира по овом студијском програму

-

Планирани број студената који ће се уписати на овај студијски програм

13

Датум када је програм прихваћен од стране одговарајућег тела (навести ког)

16.мај, 2008. Наставно-научно веће Биолошког факултета;04.јун, 2008. - Сенат Универзитета у Београду

Језик на коме се изводи студијски програм

српски, енглески

Година када је програм акредитован -Web адреса на којој се налазе подаци о студијском програму

www.bio.bg.ac.rs

4

Посебан стандард : Компетентност високошколске установе за реализацију докторских студијаВисокошколска установа доказује своју спремност за извођење докторских студија на основу показатеља који се односе на научноистраживачки рад.Биолошки факултет Универзитета у Београду, са дугом традицијом у школовању изузетно квалитетних истраживача има реноме најстарије и водеће научноистраживачке институције у области биологије како у Србији, тако и у региону. Молекуларна биологија се на Биолошком факултету изучава још од 1972. године, када је међу првима у Европи, а прва и тада једина у Србији, основана одговарајућа студијска група. Еминентни истраживачи и наставници Биолошког факултета основали су лабораторије за молекуларну биологију у оквиру Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, где и данас постоје и служе као наставна и истраживачка база. Биолошки факултет као организатор програма докторских студија Молекуларна биологија, реализује га заједно са ова два института по „Правилнилнику о условима и начину учешћа научно-истраживачких установа које су у саставу Универзитета у Београду и лица изабраних у научно звање у остваривању дела наставе“ усвојен на седници Већа Универзитета у Београду одржаној 25.10.2007. и објављен у „Гласнику Универзитета у Београду“. Константна брига о научном подмлатку и унапређење научноистраживачког процеса Биолошког факултета огледа се у великом броју одбрањених докторских дисертација које су дале значајан научни допринос кроз бројне квалитетне публикације у међународним часописима врхунског квалитета. Оквир за израду докторских дисертација дају научноистраживачки пројекти који се тренутно реализују на факултету, као и бројне сарадње како са институцијама у земљи, тако и у свету. Биолошки факултет акредитован је од стране Министарства за науку за обављање научноистраживачке делатности коју остварује кроз Програм научноистраживачког рада. Наставници, реномирани истраживачи укључени у научноистраживачке пројекте остварују врхунске разултате о чему сведочи број публикација, као и у едукацију научног подмлатка кроз докторске студије.Табела П.1. Збирни преглед броја одбрањених теза и објављених публикацијаТабела П.2. Збирни преглед научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују на универзитетуТабела П.3. Листа научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују у високошколској установиТабела П.4. Листа особља високошколске установе укљученог у научноистраживачкие и уметничкоистраживачке пројекатеТабела П.5. Збирни преглед научноистраживачких резултата у установи у претходној школској годиниТабела П.6. Листа установа у земљи и свету са којима високошколска установа сарађујеТабела П.7. Листа наставника у сталном радном односу који су били ментори у изради докторатаЕвиденција: Програм научноистраживачког рада-Прилог П.1, Решење о акредитацији научноистраживачке организације-Прилог П.2, Уговор о заједничкој реализацији докторског програма-Прилог П.3, „Правилнилник о условима и начину учешћа научно-истраживачких установа које су у саставу Универзитета у Београду и лица изабраних у научно звање у остваривању дела наставе“ -Прилог П.4.

5

Табела П.1. Збирни преглед броја одбрањених теза и публикација

Број одбрањених магистарских теза у установи 867Број одбрањених докторских дисертација у установи 562Укупан број студената који су дипломирали у установи од оснивања 3977Број публикација у међународним часописима са листе ресорног министарства за науку (последњих 10 година)

890

Тренутни број наставника ангажованих у установи 149

6

Табела П.2. Збирни преглед научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују на универзитету

Биолошки факултет није универзитет, па не прилаже ову табелу.

7

Табела П.3. Листа научноистраживачких пројеката који се тренутно реализују у високошколској установи

Б.р. Назив пројекта Врста пројектаБројСар.

Пројекти министарстваМ Д/В

Д/Ф Д/ИД/Р

Д/С

1.Биљне ваши, паразитске осе и ериофидне гриње: диверзитет и филогенетски односи

7

2.Mолекуларна генетика наследних неуродегенеративних и психијатријских обољења

6

3.Диверзитет флоре и вегетације централног Балкана — екологија, хорологија и конзервација

11

4.Таксономска, биохемијска и молекуларна истраживања гљива и биолошки активних супстанци

6

5.Структурне, хемијске и молекуларне карактеристике неких биљних врста – фундаментални значај и применљивост

6

6.Физиолошки, морфолошки и молекулски механизми терморегулације у адаптивним процесима измењене хомеостазе

12

7.Функционална анализа онтогенетске диверзификације фауне и модификације еволутивних одговора током филогеније

10

8.Биофизичко неуропрофилирање на експерименталним моделима оштећења и опоравка централног нервног система

6

9.Антигенотоксичне супстанце природног порекла и механизми њиховог дејства

8

10.„Reinforcing a center for laser microscopy and cell profiling for regional networking“ - NEUROIMAGE

4

11.

Landscape and regional context of insect agrobiodiversity in southerneastern Europe: a pilot survey selected hemipterian pests, their parasitoids and predators and bee polinator diversity

7

12.Training in wetland inventors using modern technology.

6

УКУПНО 9 3Д/Ф –домаћи фундаментални, Д/И-домаћи иновациони, Д/Р-домаћи развојни, Д/С-домаћи стратешки, М-међународни, Д/В-друге врсте пројеката

8

Табела П.4 Листа особља високошколске установе укљученог у научноистраживачкие и уметничкоистраживачке пројекте

РБ. Матични број Презиме, средње слово, имеВрста пројекта

Пројекти министарстваМ Д/В

Д/Ф Д/И Д/Р Д/С1. 1809945710133 Анђелковић Љ. Марко2. 105958710026 Анђус Р. Павле 3. 303954710540 Бељански В. Милош 4. 312964778614 Благојевић В. Јелена 5. 104975175175 Божић Ђ. Биљана 6. 2102949714033 Брајковић М. Милоје 7. 3011968720026 Брајушковић Н. Горан 8. 3103958715166 Будимир М. Снежана 9. 2106955715217 Васиљевић З. Бранка 10. 2311962734017 Вељић М. Милан 11. 3001952710165 Вујошевић Р. Младен 12. 902958715246 Вуковић-Гачић С. Бранка 13. 111953715216 Вукојевић Б. Јелена 14. 2404967715213 Вучевић Б. Драгана 15. 502962710188 Гиба С. Златко 16. 1312946710143 Грубишић В. Драгољуб 17. 2903949715113 Гућ-Шћекић П. Марија 18. 1710949715087 Димитријевић А. Љиљана 19. 101957710515 Димитријевић Н. Рајко 20. 1001961715288 Драгићевић Ч. Ивана 21. 1402962715227 Дулетић-Лаушевић Н. Соња 22. 2303953715120 Дунђерски С. Јадранка 23. 1705964715111 Ђорђевић Д. Јелена 24. 1203963710048 Ђурашевић Ф. Синиша 25. 2508972745031 Живић М. Ивана 26. 1112950710388 Ивановић Р. Миле 27. 310964715237 Ивановић Т. Ана 28. 3010966380043 Илић В. Тихомир 29. 2805968740038 Јанаћковић Т. Пеђа 30. 804963715082 Јанковић М. Мирослава 31. 1805962715054 Јаношевић А. Душица 32. 3108955710416 Јовановић Д. Слободан 33. 411947715291 Јовчић С. Гордана 34. 2411951710382 Калаузи Ј. Александар 35. 1706949710053 Калезић Л. Милош 36. 2605953715127 Каназир Д. Селма 37. 906956710471 Караџић Д. Бранко 38. 1401952715036 Катарановски В. Милена 39. 1301950710024 Катарановски С. Драган 40. 1010945710429 Кекић Д. Владимир 41. 1803955715496 Кнежевић-Вукчевић Б. Јелена 42. 812967795016 Којић В. Снежана 43. 2511963773422 Којић О. Милан 44. 2909947715149 Коко Д. Весна 45. 2812964738515 Кораћ Б. Александра 46. 302962270014 Кораћ М. Бато 47. 601961715079 Крпо-Ћетковић М. Јасмина 48. 2602962715017 Лазаревић М. Јелица 49. 504965710262 Лакушић В. Дмитар 50. 1412955715012 Лепосавић М. Гордана 51. 208965790039 Лучић Р. Лука

9

52. 503968715269 Љаљевић-Грбић В. Милица 53. 1010953710365 Магић М. Звонко 54. 1211963710105 Макаров Е. Слободан 55. 504969710062 Максимовић М. Вук 56. 1403956715173 Максимовић Р. Весна 57. 804972786022 Максимовић-Иванић Д. Данијела 58. 2410957710264 Марин Д. Петар 59. 3001958710175 Маринковић П. Саша 60. 103975791436 Марић П. Саша 61. 1208953715094 Матић М. Гордана 62. 1601959715073 Матић М. Рада 63. 2912957715075 Милашин М. Јелена 64. 501975710253 Миљковић М. Ђорђе 65. 2008964715201 Момчиловић Д. Ивана 66. 1801971715347 Морић Р. Ивана 67. 2606967715088 Недељковић Ж. Надежда 68. 1111964715203 Николић П. Вера 69. 908965752031 Николић Т. Мирослав 70. 906967715025 Павковић-Лучић Б. Софија 71. 1708960766012 Павловић Т. Соња 72. 1105954715140 Пековић М. Сања 73. 1209942710127 Петковић В. Бранимир 74. 1512952715547 Петров В. Бригита 75. 2107968728217 Петровић Д. Силвана 76. 1404954710278 Познановић Ђ. Горан 77. 1810966715362 Раденовић Љ. Лидија 78. 2901950710173 Радовић T. Ивица 79. 1906958736315 Радовић Р. Светлана 80. 2107951710284 Радојичић М. Ратко 81. 1604959715129 Радојковић П. Драгица 82. 707954715074 Ромац П. Станка 83. 2002943715270 Руждијић Д. Сабера 84. 1503976785059 Сабовљевић Д. Анета 85. 504974710054 Сабовљевић С. Марко 86. 1901972225011 Савић-Павићевић Љ. Душанка 87. 2107962805058 Свирчев М. Зорица 88. 2612969715190 Симоновић Д. Ана 89. 811962710040 Симоновић Д. Предраг 90. 407970747020 Соковић Д. Марина

91. 210954715439Софронић-Милосављевић Ђ. Љиљана

92. 1812970715299 Стајић М. Мирјана 93. 1601958715096 Стаменковић-Радак М. Марина 94. 503969740011 Станисављевић Ж. Љубиша 95. 102965733520 Станковић М. Славиша 96. 4129477710210 Стевановић Б. Владимир 97. 2908959715040 Стевановић Ј. Милена 98. 2404944715151 Стевановић М. Бранка 99. 1410977767919 Стојановић Д. Ивана 100. 2603947715406 Стојиљковић Б. Мирјана 101. 610972715088 Стојковић М. Биљана 102. 2710968745012 Страхинић Д. Ивана 103. 711964835024 Субаков-Симић В. Гордана 104. 512965787837 Суботић Р. Ангелина 105. 2806968730020 Танић Т. Никола 106. 1810963710203 Тарасјев А. Алексеј 107. 2703963793742 Тешевић В. Веле 108. 109966790034 Томановић М. Жељко 109. 2703961710209 Томић Д. Мирко

10

110. 1612969710233 Томић Т. Владимир 111. 2702971855047 Томовић М. Љиљана 112. 310946710201 Тописировић М. Љубиша 113. 2704967710355 Трајковић С. Владимир 114. 2411947715183 Туцић J. Бранка 115. 205946710165 Туцић Г. Никола 116. 2802961710118 Ћетковић С. Александар 117. 2605976710181 Ћурчић Б. Срећко 118. 307946710324 Ћурчић М. Божидар 119. 603959710143 Фира А. Ђорђе 120. 809955710006 Хегедиш Е. Александар 121. 1003961719022 Цветковић Д. Драгана 122. 2507950710173 Цвијан А. Мирко 123. 1503948715614 Цвијић Р. Гордана 124. 2808962715324 Црнобрња Исаиловић М.Јелка 125. 209964715153 Чакић-Милошевић М. Маја 126. 2308953710392 Чолић Ј. Миодраг 127. 2210962715054 Шапоњић-Миленковић Ж. Јасна 128. 1404969715047 Шинжар-Секулић Б. Јасмина

11

Табела П.5 Збирни преглед научно истраживачких резултата у установи у претходној школској години

РезултатОзнака, према ознакама

ресорног министарства за наукуБрој

Поглавља у књигама, монографијама и прегледани чланци

Р2021

Радови у међународним часописима Р51а 17

Радови у међународним часописима Р51б 12

Радови у међународним часописима Р52 131

Радови у домаћим часописима Р62 14

Саопштења на научним скуповима у иностранству

Р54 108

Саопштења на научним скуповима у земљи

Р65 121

12

Табела П.6 Листа установа у земљи и свету са којима високошколска институција сарађује

Назив институције Земља Врста сарадње

1.Институт за молекуларну генетику и генетички инжењеринг, Београд

Србијанаучно-наставна

2.Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд

Србијанаучно-наставна

3. Институт за нуклеарне науке Винча, Београд Србија научна4. Medicinski fakuletet , Univerzitet u Ljubljani, Словенија научна5. Institut neuronauka CNR Piza Италија научна6. Univerzitet u Oslu Норвешка научна7. Medicinski fakultet, Univerzitet u Zagrebu Хрватска научна8. Odeljenje neuronauka, Univerzitet u Torinu Италија научна9. Национални парк “Тара” Бајина Башта Србија пословна

13

Табела П.7 Листа наставника у сталном радном односу који су били ментори у изради доктората

Биолошки факултет је и раније имао докторате из дате области, те ову табелу не прилаже.

14

План научноистраживачког или уметничкоистраживачког рада (одлука Наставно-научног већа 01-15/57-1) - Прилог П.1

15

Решење о акредитацији научноистраживачке организације-Прилог П.2.

16

Уговор о заједничкој реализацији докторског програма - Прилог П.3,

17

„Правилнилник о условима и начину учешћа научно-истраживачких установа које су у саставу Универзитета у Београду и лица изабраних у научно звање у остваривању дела наставе“ -Прилог П.4.

18

Стандард 1. Структура студијског програмаДокторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама, односно 360 ЕСПБ бодова на интегрисаним основним и дипломским академским студијама из медицинских наука. Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички програм.Докторски студијски програм Молекуларна биологија носи укупно 180 ЕСПБ, траје 3 године и обухвата два модула: Молекуларну биологију еукариота и Молекуларну биологију прокариота. У оквиру сваког модула организује се настава из 4 обавезна и већег броја изборних предмета, а сваки студент у току студија стиче 22 ЕСПБ из обавезних и 36 ЕСПБ из изборних предмета. У договору са ментором студент може да бира изборне предмете и из других студијских програма које организује Биолошки факултет.Програм се остварује кроз: (1) активну наставу која обухвата предавања, друге видове интерактивне теоријске наставе и студијски истраживачки рад (експериментални рад у лабораторији организован у форми „ротација“, семинари, експериментална израда докторске дисертације) и (2) индивидуални рад студената.Праћење реализације програма је одговорност Програмског савета. Овим телом председава руководилац студијског програма а чине га водећи наставници свих предмета.Водећи наставник је задужен за организацију наставе у оквиру свог предмета. По правилу, водећи наставник ангажује више предавача од којих сваки реализује онај део програма датог предмета за који је научно компетентан. У зависности од околности ангажују се и гостујући предавачи из земље и иностранства.Израду докторске дисертације сваког студента прати трочлана Саветодавна комисија у којој се поред ментора налазе још два члана Програмског савета. Улога ових комисија је да прате напредовање студената и помогну у реализацији њихових истраживачких програма.Евиденција: Публикација установе-Прилог 1.1 www.bio.bg.ac.rs

19

Публикација установе-Прилог 1.1

www.bio.bg.ac.rs

20

Стандард 2. Сврха студијског програмаСтудијски програм докторских студија има јасно дефинисану и објављену сврху и улогу у образовном систему.Молекуларна биологија је релативно нова наука која је револуционарним открићима обележила другу половину двадесетог века, а почетком 21-ог постала генератор несагледивог прогреса биологије, медицине, фармакологије, биоинформатике и других сродних наука. Савремена достигнућа молекуларне биологије нашла су примену у многим делатностима, међу којима од развоја молекуларне биогије и на њој базиране биотехнологије посебно зависе пољопривереда, шумарство, индустрија хране, заштита животне средине, фармацеутска индустрија, хемијска индустрија итд. Од 1972. године, када је Молекуларна биологија основана као студијска група на Биолошком факултету, едуковане су бројне генерације молекуларних биолога који налазе своје место у научно-истраживачким и академским институцијама, у развојним лабораторијама/институтима прехрамбене, хемијске и фармацеутске индустрије, и у клиничким лабораторијама и лекарским тимовима, где својим знањем треба да доприносу усавршавању дијагностичких, прогностичких и терапеутских протокола. У данашњем времену које карактерише брз и експанзиван развој молекуларне биологије, молекуларне медицине, молекуларне биотехнологије и биоинформатике, савремена развијена друштва и друштва у развоју имају изражену потребу за високо образованим молекуларним биолозима који су оспособљени да својим знањем и радом унапређују развој ове науке, као и да примењују стечено знање у другим делатностима. У нашој земљи уочава се неопходност постојања виших нивоа образовања у овој области и потреба за молекуларним биолозима способним да одговоре на високе захтеве данашњег времена. Сврха докторског студијског програма Молекуларна биологија је управо да развија такве кадрове у нас. Овај програм је конципиран тако да оспособи будуће докторе наука да:▪ самостално развијају оригиналне теоријске и експерименталне приступе решавању научних проблема;▪ квалификовано користе литературу и информационе технологије;▪ критички анализирају и интерпретирају савремена достигнућа молекуларне биологије, биотехологије и биоинформатике;▪ самостално примењују постојеће и развијају нове технологије у привредним гранама у којима се користи молекуларна биотехнологија;▪ самостално примењују постојеће и развијају нове дијагностичке, прогностичке и терапеутске методе које се заснивају на сазнањима савремене молекуларне биологије.

21

Стандард 3. Циљеви студијског програмаСтудијски програм докторских студија има дефинисане циљеве. Циљ програма је да обезбеди интелектуални оквир за развој високо образованих и креативних младих научника од којих се очекује да у будућности преузму водеће позиције у научним истраживањима, универзитетској настави, и делатностима у којима се молекуларна биологија примењује. Програм треба да пружи студентима квалитетно теоријско знање и експериментално искуство из области молекуларне биологије, као и специфична знања и експерименталне вештине из ужих области у којима раде сопствена истраживања.У остваривању овог циља овај студијски програм је окупио велики број предавача, међу којима су наставници Биолошког факултета, научници из ИМГГИ-а, ИБИСС-а и других научно-истраживачких института из земље, као и гостујући предавачи из иностранства, међу којима преовладавају наши молекуларни биолози који су постигли завидне научне и универзитетске каријере у свету. Студентима се презентирају савремени погледи на актуелне теме из области молекуларне биологије, најновији експериментални приступи у решавању научних проблема и нове биотехнологије базиране на достигнућима молекуларне биологије. Захваљујући чињеници да у реализацији овог студијског програма, поред Биолошког факултета, учествују и два реномирана института, студенти имају прилику да у току докторских студија стекну драгоцено експериментално искуство и да у контакту са истраживачима који се баве различитим научним проблемима, добијају најновије информације о светским токовима истраживања у молекуларној биологији „из прве руке“.Посебни циљеви докторског програма Молекуларна биологија су:▪ Унапређивање и систематизација знања из области молекуларне биологије стеченог на претходним нивоима образовања;▪ Упознавање са темама које се налазе у жижи интересовања савремене научне јавности, посебно оних које нису, или нису у довољној мери, биле обрађене на основним и мастер студијама.▪ Развијање независног и критичког мишљења кроз интерактивне видове наставе као што су округли столови, групна анализирања и тумачења експерименталних података из литаратуре или сопствених истраживања, анализирања научних радова кључних за поједине области које се изучавају и сл.▪ Подстицање креативности, индивидуалности и личних афинитета путем активности као што су писање есеја на слободне теме, дизајнирање предлога истраживачких пројеката и сл.▪ Савладавање академских вештина као што су писање научних радова и предлога пројеката, као и презентација резултата сопствених истраживања.

22

Стандард 4: Компетенције дипломираних студенатаСавладавањем студијског програма докторских студија студент стиче опште и специфичне способности које су подређене квалитетном обављању стручне, научне и уметничке делатности.Концепт, квалитет, циљеви и начин организације студијског програма Молекуларна биологија осмишљени су тако да студенти након успешно завршених докторских студија стекну опште и специфичне способности, које их квалификују за научно-истраживачки рад и представљају солидну основу за успешно грађење научне и/или универзитетске каријере. Савладавањем овог студијског програма студенти стичу најсавременије знање из различитих области молекуларне биологије које им пружа добру основу за креирање сопствене научне проблематике и дизајнирање експеримената.Различити облици итерактивне наставе, која подразумева континуирану комуникацију између студената и предавача, представљају интелектуални изазов за студенте, и стимулишу их да независно формирају и слободно износе своје мешљење, да фокусирају најважније научне проблеме у појединим ужим областима молекуларне биологије и формулишу питања везана за њихово решавање, да аргументовано заступају своје ставове, да критички анализирају и интерпретирају своје и експерименталне резултате других аутора, хипотезе и теорије са којима се срећу проучавајући литературу, да примењују своје знање и идеје у решавању теоријских и експерименталних проблема на које наилазе у раду на свом истраживачком пројекту. Кроз писање и јавно презентирање есеја и семинарских радова студенти стичу драгоцено искуство које им помаже у савладавању вештине писања научних радова и усмене комуникације са аудиторијумом. Експериментално искуство стечено радом у различитим лабораторијама („ротације“) омогућује им да сагледају комплексност експерименталног рада, од планирања и припреме експеримента, преко савладавања различитих метода и експерименталних приступа, до представљања и анализирања добијених резултата коришћењем најсавременијих софтверских пакета.Писањем предлога сопственог истраживачког пројекта студенти се уз помоћ својих ментора и чланова Саветодавних комисија оспособљавају да јасно и прецизно дефинишу своје истраживачке циљеве и дизајнирају одговарајуће експерименталне приступе на начин који омогућава добијање квалитетних и биолошки релевантних резултата истраживања и праћење реализације пројекта.

23

Стандард 5: Курикулум Курикулум садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и модула са описом и докторску дисертацију као завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички програм.Програм садржи два модула: Молекуларну биологију еукариота и Молекуларну биологију прокариота. Два модула се разликују у једном обавезном и већем броју изборних предмета. Обавезни предмети „покривају“ шире области молекуларне биологије као што су молекуларна биологија гена, молекуларна биологија ћелије, молекуларна генетика микроорганизама, као и теоријске основе методолошких приступа. С друге стране, студентима је понуђен релативно велики број изборних предмета који „покривају“ уже области. Изборни предмети су подељени у три изборна блока, од којих је један заједнички за оба модула, а друга два припадају сваки свом модулу. Сваки студент похађа 4 обавезна предмета (укупно 22 ЕСПБ), од којих је један специфичан за одабрани модул. Поред тога, студент похађа и 3 предмета са листе изборних предмета зајеничких за оба модула (укупно 18 ЕСПБ), као и 3 изборна предмета са листе која припада одабраном модулу (укупно 18 ЕСПБ). Настава се одвија у току прве године студија, док су друга и трећа година остављене за студијски истраживачки рад и експерименталну израду докторске дисертације. Студијски истраживачки рад, између осталог, обухвата и „ротације“ тј. експериментални рад у трајању од по неколико недеља у четири различите лабораторије, које студент у договору са својим ментором бира са листе понуђених лабораторија. Циљ ове активности је савладавање експерименталних вештина и обогаћивање експерименталног искуства, што је кључни моменат у образовању савременог молекуларног биолога. Израда докторске дисертације носи укупно 100 ЕСПБ. Експериментални рад на дисертацији одвија се под руководством ментора, и уз помоћ Саветодавних комисија чија је улога да допринесу квалитету и ефикасности реализације докторске дисертације кандидата. Програм укључује и 2 семинара, један у другом и један у шестом семестру. За семинар у другом семестру сваки студент припрема предлог свог докторског пројекта, који пише по унапред задатим пропозицијама, а затим брани пред својом Саветодавном комисијом и аудиторијумом који чине чланови Програмског савета и сви студенти његове генерације. За семинар који се одржава у шестом семестру сваки студент припрема презентацију резултата својих истраживања пред истом комисијом и аудиторијумом као у другом семестру.Табела 5.1. Спецификација предмета на студијском програму докторских студијаТабела 5.2. Распоред предмета по семестрима и годинама студијаТабела 5.3. Захтеви везани за припрему докторске дисертацијеТабела 5.4. Листа предмета на докторским студијамаБлок табела 5.Евиденција: Статут –Прилог 5.1(прилог је исти као у документацији за установу), Књига предмета (у документацији и на сајту институције)-Прилог 5.2

24

Табела 5.1. Спецификација предмета на студијском програму докторских студија МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

НАПОМЕНА: Спецификација предмета дата је као посебан текстуални фајл (Књига предмета) према листи предмета из Прилога 5.2.

25

Табела 5.2. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм докторских студија МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСНОВЕЧасови активне

наставеЕСПБ

Шифра Назив предмета ССтатус

предметаП СИР

ПРВА ГОДИНА1. ДС-МБ-И Изборни блок 1 1 ИБЗ 9 9 182. ДС-МБ-О1 Методолошки приступи у молекуларној биологији 1 ОЗ 3 5 83. ДС-МБ-О2 Молекуларна биологија ћелије I 1 ОЗ 2 3 44. ДС-МБ-О3 Молекуларна биологија ћелије II 2 ОЗ 2 1 25. ДС-МБ-С1 Семинарски рад 1 2 ОЗ 0 2 2Укупно часова активне наставе на години студија = 540

ДРУГА ГОДИНА6. ДС-МБ-СИР Студијски истраживачки рад 3 ОЗ 0 15 57. ДС-МБ-СИР Студијски истраживачки рад 4 ОЗ 0 15 5Укупно часова активне наставе на години студија = 450

ТРЕЋА ГОДИНА8. ДС-МБ-СИР Студијски истраживачки рад 5 ОЗ 0 15 59. ДС-МБ-С2 Семинарски рад 2 6 ОЗ 0 12 5Укупно часова активне наставе на години студија = 405

ДС-МБ-Т Израда докторске дисертације 3 – 25ДС-МБ-Т Израда докторске дисертације 4 – 25ДС-МБ-Т Израда докторске дисертације 5 – 25ДС-МБ-Т Израда докторске дисертације 6 – 25

МОДУЛИЧасови активне

наставеЕСПБ

Шифра Назив предмета ССтатус

предметаП СИР

ПРВА ГОДИНАМОДУЛ 1. — МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА ЕУКАРИОТА

1. ДС-МБЕ-И Изборни блок 2 2 ИБМ 9 9 182. ДС-МБЕ-О Молекуларна биологија гена 2 ОМ 5 4 8Укупно часова активне наставе = 405

МОДУЛ 2. — МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА ПРОКАРИОТА1. ДС-МБП-И Изборни блок 3 2 ИБМ 9 9 182. ДС-МБП-О Виши курс молекуларне генетике микроорганизама 2 ОМ 5 4 8Укупно часова активне наставе = 405

26

Табела 5.3. Захтеви везани за припрему докторске дисертације

Ужа научна област Опис захтева везаних за припрему докторске дисертације

Захтеви су исти за све уже научне области биологије

Захтеви везани за припрему докторске дисертације дефинисани су Статутом Биолошког факултета и Правилником о докторским студијама и односе се на полагање испита, научноистраживачи рад, семинаре, публиковање минимално 2 рада у часописима са SCI листе, писање и одбрану докторске дисертације.

27

Табела 5.4 Листа предмета на студијском програму докторских студија МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Р.б Шифра Назив предмета Статус

Часова активне наставе ЕСПБ

Наставник/наставници на предмету (Презиме, средње слово, име)

П СИР

1. ДС-МБ-О1Методолошки приступи у молекуларној биологији

ОЗ 3 5 8Радовић Р. Светлана и предавачи по позиву

2. ДС-МБ-О2 Молекуларна биологија ћелије I ОЗ 2 3 4Матић М. Гордана и предавачи по позиву

3. ДС-МБ-О3 Молекуларна биологија ћелије II ОЗ 2 1 2Матић М. Гордана и предавачи по позиву

4. ДС-МБ-С1 Семинарски рад 1 ОЗ 0 2 2 –5. ДС-МБ-С2 Семинарски рад 2 ОЗ 0 12 5 –6. ДС-МБ-СИР Студијски истраживачки рад ОЗ 0 15 5 –7. ДС-МБ-Т Израда докторске дисертације ОЗ – – 25 –

8. ДС-МБЕ-О Молекуларна биологија генаОМ, ИМ

5 4 8Стевановић Ј. Милена и предавачи по позиву

9. ДС-МБП-ОВиши курс молекуларне генетике микроорганизама

ОМ, ИМ

5 4 8Васиљевић З. Бранка и предавачи по позиву

10. ДС-МБ-И1Молекуларна биологија поремећаја хемостазе

ИЗ 3 3 6Ђурашевић Ф. Синиша, Радојковић П. Драгица, и предавачи по позиву

11. ДС-МБ-И2 Основи протеомике ИЗ 3 3 6Познановић Ђ. Горан и предавачи по позиву

12. ДС-МБ-И3 Ћелијски одговор на стрес ИЗ 3 3 6Дунђерски Јадранка и предавачи по позиву

13. ДС-МБ-И4Молекуларни механизми развића биљака

ИЗ 3 3 6Радовић Р. Светлана, Сабовљевић Д. Анета и предавачи по позиву

14. ДС-МБ-И5Биоинформатичка анализа нуклеинских киселина и протеина

ИЗ 3 3 6Морић Р. Ивана и предавачи по позиву

15. ДС-МБЕ-И1Молекуларна основа неуролошких и психијатријских болести

ИМ 3 3 6Ромац П. Станка, Савић Павићевић Љ. Душанка и предавачи по позиву

16. ДС-МБЕ-И2Молекуларна патогенеза хуманих малигнитета

ИМ 3 3 6Танић Т. Никола и предавачи по позиву

17. ДС-МБЕ-И3Молекуларна биологија нервне ћелије

ИМ 3 3 6Раденовић Љ. Лидија, Каназир Д. Селма и предавачи по позиву

18. ДС-МБЕ-И4Молекуларна биологија мишићне ћелије

ИМ 3 3 6Недељковић Ж. Надежда, Којић В. Снежана и предавачи по позиву

19. ДС-МБЕ-И5Молекуларна генетика болести везаних за CFTR ген

ИМ 3 3 6Радојковић П. Драгица и предавачи по позиву

20. ДС-МБЕ-И6Молекуларна генетика хематолошких болести

ИМ 3 3 6Павловић Т. Соња и предавачи по позиву

21. ДС-МБЕ-И7Молекуларни механизми одговора биљака на биотички и абиотички стрес

ИМ 3 3 6Гиба С. Златко, Јаношевић А. Душица, Максимовић Р. Весна и предавачи по позиву

22. ДС-МБЕ-И8Молекуларна генетика у дијагностици, превенцији и терапији болести човека

ИМ 3 3 6Брајушковић Н. Горан, Павловић Т. Соња и предавачи по позиву

23. ДС-МБП-И1Молекуларни механизми интеракције микроорганизам–домаћин

ИМ 3 3 6Лозо М. Јелена и предавачи по позиву

24. ДС-МБП-И2Генетичко инжењерство микроорганизама

ИМ 3 3 6Којић О. Милан и предавачи по позиву

25. ДС-МБП-И3 Молекуларна биотехнологија ИМ 3 3 6Тописировић М. Љубиша и предавачи по позиву

26. ДС-МБП-И4Биохемија и физиологија микроорганизама

ИМ 3 3 6Фира А. Ђорђе и предавачи по позиву

28

Блок табела 5. Докторског студијског програма Молекуларна биологија

Докторски студијски програм Молекуларна биологија носи укупно 180 ЕСПБ, траје 3 године и обухвата два модула: Молекуларну биологију еукариота и Молекуларну биологију прокариота. У оквиру сваког модула организује се настава из 4 обавезна и већег броја изборних предмета, а сваки студент у току студија стиче 22 ЕСПБ из обавезних и 36 ЕСПБ из изборних предмета. У договору са ментором студент може да бира изборне предмете и из других студијских програма које организује Биолошки факултет. Докторска дисертација носи 100 ЕСПБ.

29

Статут Факултета број 640/1. од 12. 10. 2006. године - Прилог 5.1

30

Књига предмета студијског програма докторских академских студија МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА -Прилог 5.2.

НАПОМЕНА: Књига предмета дата је као посебан електронски фајл чији се линкови налазе у табели испод.

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ

Шифра Назив предмета Семестар ЕСПБ

ПРВА ГОДИНА1. ДС-МБ-О1 Методолошки приступи у молекуларној биологији 1 82. ДС-МБ-О2 Молекуларна биологија ћелије I 1 43. ДС-МБЕ-О Молекуларна биологија гена 2 84. ДС-МБ-О3 Молекуларна биологија ћелије II 2 25. ДС-МБП-О Виши курс молекуларне генетике микроорганизама 2 86. ДС-МБ-С1 Семинарски рад 1 2 2ДРУГА ГОДИНА7. ДС-МБ-СИР Студијски истраживачки рад 3 58. ДС-МБ-Т Израда тезе 3 259. ДС-МБ-СИР Студијски истраживачки рад 4 510. ДС-МБ-Т Израда тезе 4 25ТРЕЋА ГОДИНА11. ДС-МБ-СИР Студијски истраживачки рад 5 512. ДС-МБ-Т Израда тезе 5 2513. ДС-МБ-С2 Семинарски рад 2 6 514. ДС-МБ-Т Израда тезе 6 25

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ

Шифра Назив предмета Семестар ЕСПБПРВА ГОДИНА1. ДС-МБ-И1 Молекуларна биологија поремећаја хемостазе 1 62. ДС-МБ-И2 Основи протеомике 1 63. ДС-МБ-И3 Ћелијски одговор на стрес 1 64. ДС-МБ-И4 Молекуларни механизми развића биљака 1 65. ДС-МБ-И5 Биоинформатичка анализа нуклеинских киселина и протеина 1 66. ДС-МБЕ-И1 Молекуларна основа неуролошких и психијатријских болести 2 67. ДС-МБЕ-И2 Молекуларна патогенеза хуманих малигнитета 2 68. ДС-МБЕ-И3 Молекуларна биологија нервне ћелије 2 69. ДС-МБЕ-И4 Молекуларна биологија мишићне ћелије 2 610. ДС-МБЕ-И5 Молекуларна генетика болести везаних за ЦФТР ген 2 611. ДС-МБЕ-И6 Молекуларна генетика хематолошких болести 2 6

12. ДС-МБЕ-И7Молекуларни механизми одговора биљака на биотички и абиотички стрес

2 6

13. ДС-МБЕ-И8Молекуларна генетика у дијагностици, превенцији и терапији болести човека

2 6

14. ДС-МБП-И1 Молекуларни механизми интеракције микроорганизам–домаћин 2 615. ДС-МБП-И2 Генетичко инжењерство микроорганизама 2 616. ДС-МБП-И3 Молекуларна биотехнологија 2 617. ДС-МБП-И4 Биохемија и физиологија микроорганизама 2 6

31

Стандард 6: Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програмаСтудијски програм прати савремене светске токове и стање струке и науке у одговарајућем образовно-научном, односно образовно-уметничком пољу и упоредиви су са сличним програмима на иностраним високошколским установама у оквиру европског образовног простора.У настојањима да изградимо најстимулативније могуће окружење за амбициозне и креативне младе молекуларне биологе који желе да се развију у модерне истраживаче и остваре значајан допринос напретку савремене молекуларне биологије, конципирали смо програм и организацију докторских студија по угледу на најбоље школе у Европи, истовремено узимајући у обзир сопствене људске и материјалне ресурсе. На свим европским универзитетима докторски програми из области молекуларне биологије се сврставају у најкомпетитивније, а курикулуми се разликују међу универзитетима утолико што обухватају мањи или већи број специфичних области истраживања. Заједнички за све универзитете је акценат на експерименталним лабораторијским истраживањима које студенти раде под руководством својих ментора – научника/професора са истакнутим научним доприносом у датој области истраживања. Наш програм је такође конципиран са нагласком на индивидуалан истраживачки рад студената уз менторство, које је пажљиво избалансирано тако да омогући ефикасан напредак студената, а истовремено остави довољно простора за слободан, неспутани развој истраживачког духа.Приликом креирања студијског програма Молекуларна биологија користили смо као узоре многе програме из оквира европског образовног простора, а посебно:1. Интернационални докторски програм Европске лабораторије за молекуларну биологију (EMBL), Хајделберг-Хамбург-Гренобл-Хинкстон-Монтеротондо, (http://www.embl.org/training/phdprogramme/index.html), што је најпрестижнија школа изван САД у којој се данас школују доктори молекуларне биологије. Наш програм је упоредив са овим програмом у неколико аспеката: (1) студенти су од самог почетка укључени у научно-истраживачке пројекте у оквиру којих раде своје докторске дисертације; (2) студенти су окружени стваралачком атмосфером која подстиче њихове личне афинитете, креативност, радозналост, колаборативност и амбицију; (3) упоредо са истраживачким радом у лабораторији студенти добијају неопходно додатно образовање и стичу вештине које помажу њихов развој.2. Интернационална истраживачка школа Макс Планк за молекуларну и ћелијску биологију (http://www.imprs-ls.de/) реализује свој докторски програм, познат широм света по свом квалитету, на начин који је сличан нашем по томе што програм реализује неколико научно-истраживачких института (Max Planck Institute of Biochemistry, Max Planck Institute of Neurobiology, Max Planck Institute of Psychiatry) заједно са факултетима (Ludwig Maximilian University Munich, Technical University Munich). Успешна сарадња више истраживачко-образовних институција умногоме доприноси квалитету програма како у погледу наставног кадра, тако и у погледу материјалних ресурса. Такође, у Макс Планк програму, као и у нашем, напредовање сваког студента прати Саветодавна комисија која поред ментора укључује још два експерта. 3. Докторски програм Лабораторије за молекуларну биологију (LMB) Универзитета у Кембриџу (http://www2.mrc-lmb.cam.ac.uk/projects/PhD_Programme.html) је угледни програм познат по изузетној бризи за младе таленте. И у овом случају ради се о неограниченој размени опреме и других материјалних ресурса између истраживачких група, тако да студенти раде под оптималним техничким условима и уз неспутану саветодавну помоћ већег броја научника и наставника. За студенте се организују курсеви који поред научних тема обрађују и теме из области као што су академске вештине, менаџмент и сл.

Евиденција: Три акредитована инострана програма (копије програма или web адреса установе) –Прилог 6.1, Доказ да је програм усаглашен са европским стандардима –Прилог 6.2.

32

Три акредитована инострана програма (копије програма или web адреса установе) –Прилог 6.1,

Студијски програм докторских академских студија Молекуларна биологија је упоредив је са сличним програмима на иностраним високошколским установама, а посебно у оквиру европског образовног простора. Програм је усклађен са 3 акредитована програма европских универзитета и то:

1. University of Turin (Италија) www.imbiologia.campusnet.unito.it

2. Complutanse University, Madrid (Шпанија), www.ucm.es/centros/bio

3. University of Nice-Sophia Antipolis (Француска), www.unice.fr/sciences-vie/

33

Доказ да је програ м усаглашен са европским стандардима –Прилог 6.2.

34

Стандард 7: Упис студенатаВисокошколска установа у складу са друштвеним потребама и потребама развоја науке, образовања и културе и својим ресурсима уписује студенте на студијски програм докторских студија.Упис кандидата се врши на основу Конкурса који расписује Универзитет у Београду, а спроводи Биолошки факултет. На докторске студије могу се уписати кандидати који испуњавају опште услове прописане Законом о високом образовању Републике Србије и одговарајућим актима факултета.Табела 7.1. Број студената који се уписује на дати студијски програмЕвиденција: Конкурс за упис на докторске студије (ако започела њихова реализација)-Прилог 7.1

35

Табела 7.1 Број студената који се уписује на дати студијски програм

Број студената који се уписује на дати студијски програм 13Број наставника (наставника и истраживача) који су ангажовани на реализацији студијског програма

26

Укупан број наставника у свим звањима у установи 150Укупан простор којим установа располаже према укупном броју студената који студирају у установи на свим студијским програмима

2638,10

36

Конкурс за упис на докторске студије (ако започела њихова реализација)-Прилог 7.1

Докторске студије по овом плану и програму почињу школске 2008/2009. године.

37

Стандард 8: Оцењивање и напредовање студенатаОцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената и на основу поена стечених извршавањем предиспитних обавеза и плагањем испита. Докторска дисертација се оцењује на основу показатеља њеног научног односно уметничког доприноса. Оцењивање студената врши се праћењем научног и стручног рада студената, као и на основу поена стечених извршавањем предиспитних обавеза, полагањем испита и израдом семинара. Испити се полажу у писаној форми и/или усмено. Начин полагања испита на сваком појединачном предмету дефинисан је наставним планом и програмом предмета. Завршна оцена на предмету формира се од укупно показаног успеха током наставе и пеха на писаном и/или усменом делу испита, који се организује по окончања наставе из предмета.Менторски рад настављен је и током докторских студија. Студент сам проучава неке теме, али и почиње да учи како се пишу радови. Положен Семинар 1 је услов пријаве теме докторске дисертације. Објављивање два рада и положен Семинар 2 је услов одбране докторске дисертације.Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (пет) до 10 (десет), која се формира на основу оствареног броја бодова.Табела 8.1. Листа одбрањених докторских дисертација у установи у предходне три школске године са резултатима који су објављени или прихваћени за објављивањеЕвиденција: Статут (део који се односи на докторске студије)-Прилог 8.1, Правилник институције о оцени докторске дисертације-Прилог 8.2

38

Табела 8.1. Листа одбрањених докторских дисертација у установи у претходне три школске године са резултатима који су објављени или прихваћени за објављивање

Име кандидата

Име ментора Назив дисертације Публиковани резултати *Р

Школска 2006-2007

1. мр Бранка Јанаћ

др Лидија Раденовић,др Златко Пролић

,,Утицај променљивог магнетног поља на моторно понашање пацова у лабораторијским условима

Jana ć B , Pešić V, Jelenković A, Vorobyov V, Prolić Z (2005): Different effects of chronic exposure to ELF magnetic field on spontaneous and amphetamine-induced locomotor and stereotypic activities in rats. Brain Res Bull 67(6):498-503.

Jelenković A, Janać B, Pešić V, Jovanović MD, Vasiljević I, Prolić Z (2006): Effects of extremely low-frequency magnetic field in the brain of rats. Brain Res Bull 68(5):355-360.

Jana ć B , Radenović L, Selaković V, Prolić Z (2006): Time course of motor behavior changes in Mongolian gerbils submitted to different durations of cerebral ischemia. Behav Brain Res 175(2):362-373.

R51

R51

R51

2. мр Анета Сабовљевић

др Златко Гиба

Функција гена одговорних за сортирање протеина у вакуолама из ESCRT-I, II и III комплекса код Arabidopsis thaliana (L.) Heynh

Spitzer, C., Schellmann, S., Sabovljević, A., Shahriari, M., Keshavaiah, C., Bechtold, N., Herzog, M., Mueller, S., Hanisch, F-G., Huelskamp, M. (2006): The Arabidopsis elch mutant reveals functions of an ESCRT component in cytokinesis. Development 133: 4679-4689.

Edelmann, H. G., Sabovljević, A., Njio, G., Roth, U. (2005): The role of auxin and ethylene for gravitropic differential growth of coleoptiles and roots of rye- and maize seedlings. Advances in Space Research 36: 1167-1174.

R51

R52

3. мр Снежана Пејић

др Ратко Радојичић

Улога антиоксидативног статуса код пацијенткиња са трансформисаним ћелијама ендометријума

Pejic Snezana, Kasapovic Jelena  Todorovic Ana  Stojiljkovic Vesna  Pajovic Snezana B (2006) :Lipid peroxidation and antioxidant status in blood of patients with uterine myoma, endometrial polypus, hyperplastic and malignant endometrium Biological research 39 :(4) 619 -629

R51

4. мр Душица Живановић

др Јелена Милашин,др Марина Стаменковић Радак

Значај генетичких и срединских фактора у етиологији неких хроничних незаразних болести на подручју Поморавског округа

Živanović D., M. Stamenković-Radak, S. Šipetić-Grujičić and J. Milašin. Association between ABO and Rh blood antigens and the susceptibility to some chronic diseases in women from Serbia. Russian Journal of Genetics, 2007. in press

R51

5. мр Тања Лалић

др Марија Гућ Шћекић,др Марина Стаменковић Радак

Мутације у гену за дистрофин код пацијената оболелих од мишићне дистрофије (ДМД/БМД) у Србији и Црној Гори

Lali ć T. , Vossen R, Coffa J, Schouten J, Guc-Scekic M, Radivojevic D, Djurisic M, Breuning MH, White S, den Dunnen J(2005) : Deletion and duplication screening in the DMD gene using MLPA. Eur J Hum Genet.1-4.

White SJ., Aartsma-Rus A., Flanigan KM., Weiss RB., Kneppers ALj., Lalic T. , Janson AAM., Ginjaar HB., Breuning MH., Dunnen JT(2006): Duplications in the DMD gene. Hum.Mut.27(9),938/945

R51

R51

39

6. мр Драгана Миличић

др Бригита Петров

Морфолошка варијабилност и таксономски статус популација рода Branchipus Schaeffer 1766 (Branchiopoda, Crustacea) на територији Србије

Milicic Dragana M   Petrov Brigita V (2007): First findings of the clam shrimps Leptestheria Sars, 1896 and Imnadia Hertzog, 1935 (Crustacea, Conchostraca) in the Western foothills of the Stara Planina Mountains, Serbia.Archives of bioloдical sciences, 59 :(2 ) 151-155

R52

7. мр Момир Пауновић

др Бригита Петров,др Вера Николић

Структура заједница макроинвертебрата као индикатора типова текућих вода Србије

Paunovic Momir M   Jakovcev-Todorovic Dunja G  Simic Vladica M  Stojanovic Bojana D  Cakic Predrag D (2007):Macroinvertebrates along the Serbian section of the Danube River (stream km 1429-925) Biologia, 62 : 214-221

R52

8. мр Бранка Поповић

др Јелена Милашин,др Марина Стаменковић Радак

Молекуларно-генетичка и имунохистохемијска анализа планоцелуларног карцинома усне дупље

Puzović D., Dunjić D., Popović B., Stojković O., Novaković I., Milašin J (2006): Population data on HLA-DQA1, LDLR, GYPA, HBGG, D7S8, and GC PCR-based loci in Serbia. J Forensic Sci.51. (3)

Jekić B., Novaković I., Luković Lj., Kuzmanović M., Popović B., Milašin J. (2006). Lack of TP53 and FMS gene muattions in children with myelodisplastic syndrome. Cancer Genetic and Cytoдenetic 15;166(2):163-5.

R51

R51

9. мр Бобан Станојевић

др Станка Ромац,др Богомир Димитријевић

Генотипизација и квантификација хепатитис Б вируса применом PCR технологије у реалном времену

Veljkovic E., Dzodic R., Neskovic G., Stanojevic B., Milovanovic Z., Opric M., and Dimitrijevic B(2004) :Sequence variante in the intron 10 of the RET proto-oncogene in a patient with microfollicular thyroid carcinoma with medullar differentiation., Medical Oncoloдy, 21(4): 319-24

Stanojevic B ., Lohse P., NeskovicG.,Damjanovic S., Novkovic T., Jovanovic-Cupic S and Dimitrijevic B (2007). Germline VHL gene mutations in the three Serbian families with von Hippel-Lindau disease”,Neoplasma 54(5):402-6

R52

R52

10. мр Лука Лучић

др Рајко Димитријевић

Разноврсност, развиће и сезонска динамика популација колембола (Collembola, Insecta) у околини Обедске Баре и на Космају

Lucic Luka R   Curcic Bozidar PM  Tomic Vladimir T (2007):Heteromurus (Verhoeffiella) constantius, n. sp (Collembola, Entomobryidae), from a cave in Herzegovina Archives of bioloдical sciences 59 (.4) : 71P-72P

62

11. мр Александра Митровић

др Златко Гиба

Физиолошке и биохемијске карактеристике вегетативног и репродуктивног развића in vitro фотопериодски зависне biljke Chenopodium rubrum L.

Mitrović, A., Dučić, T., Lirić-Rajlić, I., Radotić, K., Živanović, B. (2005): Changes in Chenopodium rubrum seeds aging. Annals of the New York Academy of sciences 1048:505-508.

Mitrović,A.,Živanović,B.&Ćulafic, Lj. (2003): Effect of darkness on growth and flowering of Chenopodium rubrum and C. murale plants in vitro. Bioloдia Plantarum 46(3), 471-474.

R51

R51

40

12. мр Милица Љаљевић Грбић

др Јелена Вукојевић,др Драгољуб Грубишић

Испитивање интеракције ртањске метвице (Nepeta rtanjensis Диклић ет Милојевић) и одабраних микромицета

Kataranovski Milena V  Glamoclija Jasmina  Grbic-Ljaljevic Milica   Sokovic Marina D  Kataranovski Dragan  (2007) First record of the presence of pathogenic and toxigenic Fungi in Norway rat populations from urban and suburban habitats in Serbia. Archives of biological sciences, 59 :(3 )49P-50P

R62

13. мр Лада Живковић

др Биљана Спремо-Потпаревић

Евалуација степена оштећења ДНК хуманих лимфоцита под утицајем естрадиола, тироксина, инсулина и адреналина in vitro

Bajic Vladan  Djelic Ninoslav J  Spremo-Potparevic Biljana  Zivkovic Lada P   Milicevic Zorka (2008):A study on the genotoxic effects of 8-Cl-cAMP on human lymphocytes in vitro. Russian journal of genetics 44 ;(5) 546-552

R52

14. мр Јасна Шинжар Секулић

др Владимир Стевановић,др Бранка Стевановић

Временска динамика и продукција макрофитске вегетације на делу Дунава од Аде Жилово до ушћа Нере (км 1090-1075)

Dudic B  Rakic Tamara  Sinzar-Sekulic Jasmina   Atanackovic Valentina  Stevanovic Branka M  (2007): Differences of metal concentrations and morpho-anatomical adaptations between obligate and facultative serpentinophytes from western Serbia Archives of biological sciences 59 b(4 ): 341-349

R52

15. мр Јелена Станисављевић

др Ивица Радовић,др Недељко Трнавац

Примена савремених наставних средстава у усвајању зоолошких програма у основној школи

16. мр Татјана Драмићанин

др Љубиша Тописировић,др Богомир Дмитријевић

Компаративна анализа оптичких својстава здравог и малигног ткива луминесцентним спектроскопским техникама

Tatjana Dramićanin, Miroslav D. Dramićanin, Vukoman Jokanović, Dragica Nikolić-Vukosavljević, and Bogomir Dimitrijević(2005): Three-Dimensional Total Synchronous Luminescence Spectroscopy Criteria for Discrimination between Normal and Malignant Breast Tissues”, Photochemistry and Photobioloдy 81(6): 1554-1558

Ž. Andrić, M.D. Dramićanin, V. Jokanović, T. Dramićanin, M. Mitrić, B. Viana, Luminescent properties of nano-SiO2:Eu3+/polypropylene composite”, Journal of Optoelectronics and Advanced Materials 8: 829-834 (2006)

R51

R51

17. мр Јелена Ракочевић

др Мирко Цвијан

Еколошка и таксономска студија фитопланктона Скадарског језера

41

18. мр Светлана Перовић

др Јелена Кнежевић-Вукчевић,др Бранка Вуковић-Гачић

Примјена TRIAD-ног приступа и анализе генетичког диверзитета бактеријских заједница у процјени еколошког и екотоксиколошког стања акватичног екосистема Скадарског језера

19. мр Ивана Морић

др Јелена Кнежевић Вукчевић,др Бранка Вуковић-Гачић

Примена микроскопије X зрацима у мапирању хемијских елемената у Mycobacterium avium psk12 мутанту

Wagner D, Maser J, Moric I, Vogt S, Kern WV, Bermudez LE. (2006) Elemental analysis of the Mycobacterium avium phagosome in Balb/c mouse macrophages. Biochem Biophys Res Commun. 16;344(4):1346-51.

R51

20. мр Светлана Степановић

др Павле Анђус

Биофизичке особине HERG-сродног калијумовог канала и њихова импликација у генетским и стеченим срчаним аритмијам

Школска 2005-2006

21. мр Зоран Гачић

др Павле Анђус,др Жељко Вучинић

Електрофизиолошке одлике видних рецептора риба

Gaci ć Z , Damjanović I, Konjević D, Bajić A, Milosević M, Andjus PR, Micković B, Andjus RK (2005):Influence of photic environment on the form of the fish electroretinographic off-response.Ann N Y Acad Sci.;1048:437-40.

Damjanović I, Byzov AL, Bowmaker JK, Gacić Z, Utina IA, Maximova EM, Micković B, Andjus RK .(2005):Photopic vision in eels: evidences of color discrimination Ann N Y Acad Sci;1048:69-84

R51

R51

22. мр Сања Глишић

др Станка Ромац,др Драган Алавантић

Синергизам мутација у гену липопротеинске липазе као прогностички маркер за кардиоваскуларне болести

Glisic S, Arrigo P, Alavantic D, Perovic V, Prljic J, Veljkovic N (2008):Lipoprotein lipase: A bioinformatics criterion for assessment of mutations as a risk factor for cardiovascular disease.Proteins. 15;70(3):855-62.

Veljkovic V, Mouscadet JF, Veljkovic N, Glisic S, Debyser Z (2007) :Simple criterion for selection of flavonoid compounds with anti-HIV activity.Bioorg Med Chem Lett. 1;17(5):1226-32.

R51

R51

23. мр Бојана Цикота

др Звонко Магић,др Марина Стаменковић Радак

Значај молекуларне детекције минималне резидуалне болести код болесника са Б-ћелијским малигнитетима

Todorić-Zivanović B, Marisavljević D, Surace C, Cemerikić V, Marković O, Krtolica K, Tatomirović Z, Cikota B , Magić Z, Rocchi M (2006):A Ph-negative chronicmyeloid leukemia with a complex BCR/ABL rearrangement and a t(6;9)(p21;q34.1).Cancer Genet Cytoдenet. 15;166(2):180-5.

Magić Z, Novković T, Cikota B, Tasić-Radić O, Tarabar O Stamatović D (2005):Genetic alterations in B-cell non-Hodgkin's lymphoma. Vojnosanit Pregl. 62(2):87-96.

R52

42

24. мр Јасмина Радовић

др Марко Анђелковић,др Миле Ивановић

Генетичка варијабилност продуктивних својстава и квалитета селекционисане популације луцерке (Medicaдo sativa L.)

25. мр Мирослав Живић

др Радомир Коњевић,др Жељко Вучинић

Идентификација јонских канала и улога полифосфата у растењукод гљиве Phycomyces blakesleeanus (Burgeff)

Zivic Miroslav   Zakrzevska Joana S  Zivic Milan  Bacic Goran G (2007) P-31 NMR study of polyphosphate levels during different growth phases of Phycomyces blakesleeanus Antonie van leeuwenhoek international journal of дeneral and molecular microbioloдy :.91 (2) 169 -177

R52

26. мр Биљана Божић

др Мирјана Стојиљковић,др Иван Зградић

Значај системских и локалних биохуморалних параметара у дијагнози и прогнози артритиса различите етиологије

Prodanovic Nenad P  Bozic BDJ   Zgradic Ivan  (2004) :G lucosamine sulfate at gonarthritis treatment. Osteoarthritis and cartilage12 : S85-S86

R51

27. мр Наташа Скоко

др Станка Ромац

Изучавање cis и trans елемената активних у обради егзона 37 примарног транскрипта Neurofibromatoza 1 гена

Skoko N   Vujovic J  Savic M  Papic N  Vasiljevic Branka Z  Ljubijankic G (2005): Construction of Saccharomyces cerevisiae strain FAV20 useful in detection of immunosuppressants produced by soil actinomycetes. Journal of microbioloдical methods. 61(1) 137-140

R51

28. мр Ана Ђармати

др Станка Ромац

Генетичка основа Паркинсонове болести са раним почетком у популацији Србије и Црне Горе

Keckarević D, Savić D, Keckarević M, Stevanović M, Tarasjev A, Culjković B, Darmati A, Vukosavić S, Romac S. (2005) Population data on 14 STR loci from population of Serbia and Montenegro (new and renewed data). Forensic sci international, 151: 315-316

R51

29. мр Софија Павковић Лучић

др Владимир Кекић

Сексуална селекција код Drosophila melanoдaster

Stanić S, Pavković-Lucic S . (2005): Mating success of wild type and sepia mutants Drosophila melanogaster in different choice. Riv Biol. 98(3):513-24.

R52

30. мр Владислава Галовић

др Светлана Радовић,др Thomas Rausch

Експресија гена за γ-глутамилцистеин синтетазу (GSH1) код пшенице (Triticum aestivum L.) у условима абиотичког стреса

Rausch T, Gromes R, Liedschulte V, Müller I, Bogs J, Galovic V (2007) : Wachter A.Novel insight into the regulation of GSH biosynthesis in higher plants. Plant Biol (Stuttg). 9(5):565-72.

R51

43

31. мр Биљана Кукавица

др Гордана Матић,др Соња Вељовић-Јовановић

Пероксидазна и супероксид дисмутазна активност на ћелијском зиду и плазма мембрани корена грашка (Pisum sativum L.) и кукуруза (Zea mays L.)”

Veljovic-Jovanovic S, Kukavica B, Stevanovic B, Navari-Izzo F. (2006) :Senescence- and drought-related changes in peroxidase and superoxide dismutase isoforms in leaves of Ramonda serbica.J Exp Bot. 57(8):1759-68. Kukavica B, Vucinić Z, Vuletić M. (2005): Superoxidedismutase, peroxidase, and germin-like protein activity in plasma membranes and apoplast of maize roots.Protoplasma. 226(3-4):191-7.

R51

R51

32. мр Саша Марић

др Предраг Симоновић

Еволуцијска историја комплекса поточне пастрмке Salmo trutta L. 1758 на подручју Републике Србије и значај за рибарство

Simonovic Predrag ,  Maric Sasa Nikolic Vera P (2007 ) Trout Salmo spp. complex in Serbia and adjacent regions of the western Balkans: reconstruction of evolutionary history from external morphology. Journal of fish bioloдy 70, 359 -380

R51

33. мр Весна Илић

др Надежда Недељковић,др Надежда Милошевић-Јовчић

Имуноглобулини Г Б-лимфоцита периферне крви у мултиплом мијелому: особине и могући утицај на поремећаје имунорегулације2

Ilić V, Milosević-Jovcić N, Marković D, Petrović S, Stefanović G (2007): A biased Gm haplotype and Gm paraprotein allotype in multiple myeloma suggests a role for the Gm system in myeloma development.Int J Immunoдenet. 34(2):119-25.

R52

34. мр Гордана Субаков Симић

др Мирко Цвијан

Флористичка, таксономска и еколошка истраживања пигментисаних Euдlenophyta Србије

Krizmanic Jelena  Rzanicanin Ana M  Subakov-Simic Gordana   Cvijan Mirko (2008):Amphipleura pellucida (Kutz.) Kutz. - An emended diagnosis concerning valve length Diatom research:.23 (1) : 243-248

R52

35. мр Мирослава Станковић

др Марко Анђелковић,др Гордана Јоксић

Протективна својства флавоноида из црних вина и учесталост микронуклеуса у хуманим лимфоцитима озраченим in vitro

36. мр Дарка Шешлија

др Никола Туцић

Анализа ефеката селекције на адаптивну вредност код пасуљевог жишка (Acanthoscelides obtectus Say).

Tucić N, SeslijaD. (2007):Genetic architecture of differences in oviposition preference between ancestral and derived populations of the seed beetle Acanthoscelides obtectus.Heredity,98(5):268-73.

R51

44

37. мр Весна Вучић

др Љубиша Тописировић,др Марија Б. Радојчић

Комбиновани ефекти јонизујућег зрачења и нуклеозидних аналога на ћелијске линије хуманог канцера простате

Niciforovic A, Djordjevic J, Adzic M, Vucic V, Mitrasinovic PM, Radojcic MB(2008):Experimental and systems biology studies of the molecular basis for the radioresistance of prostate carcinoma cells.Ann Biomed Eng. 36(5):831-8.

R51

38. мрНевена Михајловић- Станојевић

дрЂурђица Јововић,др Вукосава Давидовић

Улога система ренин-ангиотензин у патогенези фокално-сегментне гломерулосклерозе код спонтано хипертензивних пацова

Aleksić T, Jovović D, Miloradović Z, Mihailovi ć- Stanojevi ć N, Grujić-Milanović J, Spasić M.(2006): The effects of iron-containing superoxide dismutases on haemodynamic parameters in spontaneously hypertensive rats..Acta Physiol Hunд 93(4):285-92

Radovic M, Miloradovic Z, Popovic T, Mihailovic-Stanojevic N, Jovovic D, Tomovic M, Colak E, Simic-Ogrizovic S, Djukanovic L.(2006) : Allopurinol and enalapril failed to conserve urinary NOx and sodium in ischemic acute renal failure in spontaneously hypertensive rats.Am J Nephrol.26(4):388-99.

R52

R51

39. мр Зоран Милорадовић

др Вукосава Давидовић,др Ђурђица Јововић

Вазоактивни молекули у моделу постисхемичне акутне бубрежне инсуфицијенције удружене са смањеном синтезом азотног моноксида

Miloradovi ć Z , Jerkić M, Jovović D, Mihailović-Stanojević N, Milanović JG, Stosić G, Marković-Lipkovski J.(2007): Bosentan and losartan ameliorate acute renal failure associated with mild but not strong NO blockade.Nephrol Dial Transplant. 22(9):2476-84.

R51

40. мр Весна Мандушић

др Љубиша Тописировић,др Богомир Димитријевић

Квантитативна анализа експресије иРНК естрогенског рецептора β у патогенези тумора дојке

Mandusic Vesna   Nikolic-Vukosavljevic Dragica  Tanic Nikola T  Kanjer Ksenija  Neskovic-Konstantinovic Zora B  Celeketic Dusica C  Dimitrijevic Bogomir B  (2007):Expression of estrogen receptor beta wt isoform (ER beta 1) and ER beta Delta 5 splice variant mRNAs in sporadic breast cancer Journal of cancer research and clinical oncoloдy 133 (8),571 -579

Mandusic Vesna   Krtolica-Zikic Koviljka V  Nikolic-Vukosavljevic Dragica  Popov-Celeketic Dusan  Plecas D  Boricic Ivan V  Dimitrijevic Bogomir B  Tanic Nikola.  (2007): Transcriptional ratio of estrogen receptor beta mRNAs in carcinomas and in normal tissues. Arhives of bioloдical scieces 59;15P-16P

R51

R51

41. мр Иванка Антовић

др Предраг Симоновић

Реконструкција филогенетских односа ципола (Mugilidae) евро-медитеранског распрострањења из родова Muдil, Chelon, Liza i Oedalechilus

45

42. мр Љубица Хархаји

др Лидија Раденовић,др Владимир Трајковић

Утицај ванћелијске ацидозе на продукцију азот моноксида, вијабилитет туморских ћелија и цитотоксична својства макрофага миша и пацова in vitro

Harhaji L, Popadic D, Miljkovic D, Cvetkovic I, Isakovic A, Trajkovic V (2006: Acidosis affects tumor cell survival through modulation of nitric oxide release.Free Radic Biol Med. 40(2):226-35. R51

43. мр Светлана Динић

др Светлана Ивановић-Матић,др Гордана Матић

Функционална асоцијација регулаторних протеина гена за алфа-2-макроглобулин са једарним матриксом јетре пацова у развићу и инфламацији

Dini ć, S ., Ivanović-Matić,S., Mihailović, M., Bogojević, D., and Poznanović, G. (2004): Expression of C/EBP in rat liver during development and the acute-phase response. Gen. Phys. Biophys 23: 499-504.

Dinić,S.,Bogojević,D., Petrović,M.,Poznanović,G., Ivanović-Matić,S.,and Mihailović, M. (2005): C/EBP andC/EBPregulate haptoglobin gene expression during rat liver development and the acute-phase response. Mol. Biol. Rep. 32: 141-147.

R52

R52

44. мр Ана Нићифоровић

др Љубиша Тописировић,др Марија Радојчић

Механизам деловања јонизујућег зрачења и алоина на HeLaS3 ћелијску линију канцера цервикса утеруса

Niciforovic Ana.   , Adzic Miroslav.,  Zaric Bozidarka.,  Radojcic Marija B (2007): Adjuvant antiproliferative and cytotoxic effect of aloin in irradiated HeLaS3 cells. Russian journal of physical chemistry:8 ,(19) 1463-1466

R52

45. мр Невена Раичевић-Зоговић

др Павле Анђусдр Ђорђе Миљковић

Механизам ћелијске смрти изазване оксидативним стресом у култури астроцита: улога азот моноксида и гвожђа

Raicevi ć N , Mladenović A, Perović M, Miljković D, Trajković V(2005): The mechanisms of 6-hydroxydopamine-induced astrocyte death. Ann N Y Acad Sci.:1048:400-5.

Raicevic N.,Mladenovic A., Perovic M., Harhaji L., Miljkovic D., Trajkovic V. (2005): Iron protects astrocytes from 6-hydroxydopamine toxicity.Neuropharmacoloдy48(5):720-31.

R51

R51

46. мр Данијела Радивојевић

др Марија Гућ-Шћекићдр Марина Стаменковић-Радак

Идентификација и дистрибуција CFTR мутација и удружених хаплотипова код оболелих од цистичне фиброзе у Србији и Црној Гори

Radivojevi ć D ,Djurišić M, Lalić T, Guć-Šćekić M, Savić J, Minić P, Antoniadi T, Tzetis M, Kanavakis E (2004):Spectrum of Cystic Fibrosis Mutations in Serbia and Montenegro and Strategy for Prenatal Diagnosis. Genetic Testinд 8(3): 276- 80.

R52

47. мр Владимир Томић

др Божидар Ћурчић

Диверзитет паукова (Aranea, Arachnida) Авале и природног резервата "Обедска бара": упоредно-морфолошка обележја, полиморфизам и еволутивна систематика

Makarov Slobodan E  Rada Tonci  Tomic Vladimir T  Mitic Bojan M  Vujcic-Karlo S (2006):Typhloiulus gellianae n. sp., a new cave-dwelling diplopod from Croatia (Myriapoda, Diplopoda, Julidae) Periodicum biologorum,.108(1) : 97-99

R52

46

48. мр Вук Максимовић

др Жељко Вучинићдр Радомир Коњевић

Реакције кетомоносахарида са водоник пероксидом Фентоновим механизмом - допринос неензимских реакција биоенергетском салду фотореспирације

Devic Marijana,  Momcilovic Ivana,  Krstic Dijana,  Maksimovic Vuk   , Konjevic Radomir M  (2006): In vitro multiplication of willow gentian (Gentiana asclepiadea L.) and the production of gentiopicrine and mangiferin . Phyton-annales rei botanicae,.46: 45-54

R52

49. мр Јасмина Гламочлија

др Јелена Вукојевићдр Соња Дулетић-Лаушевић

Превенција и третман Mycoдone perniciosa Magn. у гајилиштима Aдaricus bisporus (J. Lange) Imbach

Glamoclija Jasmina   Sokovic Marina D  Vukojevic Jelena B  Milenkovic Ivanka  Van Griensven LjLD (2006):Chemical composition and antifungal activities of essential oils of Satureja thymbra L. and Salvia pomifera ssp calycina (Sm.) Hayek.Journal of essential oil research,.18 (1):115-117

R52

Школска 2004-2005

50. мр Срећко Ћурчић

др Милоје Брајковић

Упоредно-морфолошка својства, развиће и филогенија неких земљишних и пећинских тврдокрилаца (Carabidae i Cholevidae - Leiodidae, Coleoptera) у Србији

Ć ur č i ć, S . B ., Brajković, M. M., Ćurčić, B. P. M. & Ćurčić, N. B. (2006). A new cave-dwelling and endemic species of the genus Pholeuonopsis (Coleoptera, Leiodidae) from Serbia. Biologia, Bratislava, 61 (5), 497-501.

R52

51. мр Маја Чакић-Милошевић

др Александра Кораћ

Цитолошке промене интерскапуларног мрког масног ткива пацова у условима хипотиреоидизма индукованог метимазолом

Čakić-Milošević, M. , Korać A., Davidović V. (2004) Methimazole-induced hypothyroidism in rats: effects on body weight and histological characteristics of thyroid gland. Yugoslav Medical Biochemistry, 23, 143-148.

R52

52. мр Андреј Перовић

др Вукосава Давидовић

Утицај норадреналина на активност ензима антиоксидативне заштите у мрком масном ткиву и срцу еутиреоидних и хипотиреоидних пацова

Perovic A, Vuckovic T, Cvijic G, Djordjevic J, Davidovic V (2008):Involvement of nitric oxide in noradrenaline-induced changes in the activity of antioxidant enzymes and lipid peroxidation in rat brown adipose tissue and heart.PhysiolRes.;57(1):95-100.

R52

47

53. мр Драгана Стојичић

др Радомир Коњевић,др Снежана Будимир

Морфо-физиолошки аспекти културе изолованих зиготских ембриона мунике (Pinus heldreichii Christ.) i molike (Pinus peuce Gris.) in vitro

Stojicic Dragana D , Uzelac Branka, Janosevic Dusica A, Culafic Ljubinka, Budimir Snezana M  (2007)Induction of somatic embryogenesis in Pinus Heldreichii culture. Archives of biological sciences, 59 (3) :199-202

R52

54. мр Јелена Кушић

др Драгана Стефановић,др Гордана Матић

Интеракција иницијационог протеина ОРК са репликатором региона ламин Б2

Kusic J  Kojic S, Divac Aleksandra , Stefanovic D  (2005) Noncanonical DNA elements in the lamin B2 origin of DNA replication Journal of biological chemistry 280: (11) 9848-9854

R51

55. мр Александар Јоксимовић

др Слободан Регнер,др Предраг Симоновић

Популациона динамика барбуна (Mullus barbatus, Linneaus 1758) на шелфу црногорског приморја

56. мр Мелита Видаковић

др Гордана Матић,др Горан Познановић

Асоцијација поли(АДП-рибозил) полимеразе-1 (PARP-1; EC 2.4.2.30) са једарним матриксом

Grdović N, Vidakovi ć M, PoznanovićG (2005): Binding of a 23 kD endonuclease to the rat liver nuclear matrix.Gen Physiol Biophys. 24(1):99-111.

Vidaković M, Koester M, Goetze S, Winkelmann S, Klar M, Poznanović G, Bode J (2005): Co-localization of PARP-1 and lamin B in the nuclear architecture: a halo-fluorescence- and confocal-microscopy study.J Cell Biochem. 15;96(3):555-68.

R52

R51

57. мр Сања Мијатовић

др Ђорђе Миљковић,др Лидија Раденовић

Утицај алое-емодина на имунски одговор усмерен против ћелија астроцитома пацова и фибросаркома миша у in vitro условима

Harhaji L, Mijatovic S, Maksimovic-Ivanic D, Popadic D, Isakovic A, Todorovic-Markovic B, Trajkovic V(2007): Aloe emodin inhibits the cytotoxic action of tumor necrosis factor.Eur J Pharmacol. 30;568(1-3):248-59. 4.

R51

58. мр Милица Шево

др Милан Којић,др Ђорђе Фира

Молекуларна анализа три алтернативна сигма фактора бактерије Pseudomonas aeruдinosa PAO1

Sevo M, Buratti E, Venturi V (2004): Ribosomal protein S1 specifically binds to the 5' untranslated region of the Pseudomonas aeruginosa stationary-phase sigma factor rpoS mRNA in the logarithmic phase of growth. JBacteriol.;186(15):4903-9.

R51

59. мр Ксенија Ташки

др Радомир Коњевић,др Светлана Радовић

Регенерација биљака из хетерокариона насталих фузијом протопласта гајеног сунцокрета (Helianthus annuus L.) и његових дивљих сродника

Taski-Ajdukovic K., Vasic D., Nagl N(2006): Regeneration of interspecific somatic hybrids between Helianthus annuus L. and Helianthus maximiliani (Schrader) via protoplast electrofusion .Plant Cell Rep.25(7):698-704.

R51

48

60. мр Ивана Живић

др Милоје Брајковић,др Зоран Марковић

Фаунистичка и еколошка студија макрозообентоса текућица слива Јужне Мораве са посебним освртом на таксономију ларви Trichoptera (Insecta)

Zivic Ivana   Markovic Zoran   (2007): Distribution of the species Gammarus balcanicus and Gammarus fossarum on the territory of Serbia (central part of the Balkan peninsula) Crustaceana., 80 : 67-76

R62

61. мр Тамара Баста

др Станка Ромац

Улога Sоx3 гена у раном ембрионалном развићу Xенопус лаевис-а.

62.мр Невена Ђукић

др Гордана Матић

Биохемијска анализа проламина код пшенице Triticum durum.

63.мр Синиша Ђурашевић

Др Вукосава Давидовић

Ефекат витамина Ц, Е и селена на оксидативни статус у неким ткивима пацова изложених хемијским стресорима.

Djurasevic , S ., Cvijic, G., Djordjevic, J. and Davidovic, V. (2008) The influence of vitamin C supplementation on the oxidative status of rat interscapular brown adipose tissue. Journal of Thermal Bioloдy, 33(4), 238–243.

R52

64. мр Љиљана Томовић

др Георг Џукићдр Милош Калезић

Систематика и биогеографија поскока Vipera ammodytes (Linnaeus, 1758) (Viperidae, Serpentes)

Tomovic Ljiljana M   Carretero Miguel Angel   Ajtic Rastko   Crnobrnja-Isailovic Jelka   (2008) Evidence for post-natal instability of head scalation in the meadow viper (Vipera ursinii) - patterns and taxonomic implications. Amphibia-reptilia, 29:(1) 61-70

R52

65. мр Владимир Ивовић

др Ивица Радовић, др Олгица Ђурковић-Ђаковић

Распрострањеност, биономија и статус врсте Phelobotomus neglectus (Diptera, Psychodidae) као најзначајнијег вектора висцералне лајшманиозе у источном Медитерану

Ivović V, Ivović M, Chaniotis, B,Tselentis Y(2007): The establishment, maintenance and productivity of laboratory colony of Phlebotomus similis Perfiliew, 1963 (Diptera, Psychodidae) Parasitol Res. 101(1):229-31.

R52

49

66. мр Пеђа Јанаћковић

др Петар Марин,др Слободан Милосављевић

Фитохемијска и хемотаксономска анализа одабраних врста рода Centaurea L. (Asteraceae) са подручја централног Балкана

Tesevic Vele  Milosavljevic Slobodan M  Vajs Vlatka E  Janackovic Pedja T   Djordjevic Iris  Jadranin Milka  Vuckovic Ivan  (2007): Quantitative analysis of sesquiterpene lactone cnicin in seven Centaurea species wild-growing in Serbia and Montenegro using H-1-NMR spectroscopy . Journal of the serbian chemical society ,.72 (12): 1275 -1280

R52

67. мр Јасмина Крпо Ћетковић

др Ивица Радовић

Растење, исхрана и расподела ресурса симпатричких писциворних риба у Дунаву код Београда

Lenhardt Mirjana B  Finn RN  Cakic Predrag D  Kolarevic Jelena  Krpo-Cetkovic J   Radovic I  Fyhn HJ  (2005): Analysis of the post-vitellogenic oocytes of three species of Danubian Acipenseridae Belgian journal of zoology, 135 (2): 205-207.

R52

68. мр Катарина Љубисављевић

др Георг Џукић,др Милош Калезић

Морфолошка диференцијација, репродуктивне карактеристике и биогеографија шумског гуштера Darevskia praticola (Eversman, 1834)(Lacertillia : Lacertidaе

Ljubisavljevic Katarina M  Arribas Oscar  Dzukic Georg V  Carranza Salvador (2007): Genetic and morphological differentiation of Mosor rock lizards, Dinarolacerta mosorensis (Kolombatovic, 1886), with the description of a new species from the Prokletije Mountain Massif (Montenegro) (Squamata : Lacertidae) Zootaxa ,.1613 : 1 -22

R52

69. мр Милица Стрнад

др Станка Ромац

Експресија протеина програмиране ћелијске смрти у болесника са хроничном гранулоцитном леукемијом

Strnad M , Brajusković G, Strelić N, Zivanović BT, Tukić L,StamatovićD(2006):Expression of Bcl-2 protein and the amplification of c-myc gene in patients with chronic myeloid leukemiaVojnosanitPregl.;63(4):364-9. Serbian

R51

70. мр Татјана Савић

др Марко Анђелковић,др Миле Ивановић

Адаптиван или стабилан одговор Амy-генотипова Drosophila subobscura у условима дискретних и наглих промена средине

1. Stamenkovic-Radak M, Kalajdzic P, Savic T, Savic M, Kurbalija Z, Rasic G, Andjelkovic M(2008): The effect of lead on fitness components and developmental stability in Drosophila subobscura.Acta Biol Hunд. 59(1):47-56.

2.Stamenkovic-Radak M, Rasic G, Savic T, Kalajdzic P, Kurbalija Z, Kenig B. AndjelkovicM(2008): Monitoring of the genetic structure of natural populations: change of the effective population size and inversion polymorphism in Drosophila subobscura.Genetica 133(1):57-63.

R52

R52

71.мр Александра Станковић

др Гордана Матић,др Драган Алавантић.

Молекуларно епидемиолошка анализа улоге гена ренин-ангиотензин система у обољењима бубрега и аномалијама мокраћних путева.

Stanković A, Zivkovic M, Glisić S,AlavantićD(2003): Angiotensin II type 1 receptor gene polymorphism and essential hypertension in Serbian population.Clin Chim Act 327(1-2):181-5.

R51

72. мр др Станка Ромац Компаративна анализа Savic Dusanka L   Keckarevic Dusan P  Brankovic-Sreckovic Vesna  Apostolski Slobodan A  Todorovic R52

50

Душанка Савић

HD гена код врста различите старости.

Slobodanka  Romac Stanka P (2006):Clinical case report atypical myopathy in a young girl with 91 CTG repeats in DM1 locus and a positive DM1 family history International journal of neuroscience .116 (12): 1509 -1518

73. мр Милица Манојловић Стојаноски

др Вукосава Давидовић,др Нада Шербан

Утицај дексаметазона на хипофизно-адренални систем гравидних женки и фетуса пацова.

Manojlovi ć- Stojanoski M , Nestorović N, Negić N, Filipović B, Sosić-Jurjević B, Sekulić M, Milosević V(2007).Influence of maternal dexamethasone treatment on morphometric characteristics of pituitary GH cells and body weight in near-term rat fetuses.Folia Histochem Cytobiol. 45(1):51-6.

Negić N, Nestorović N, Manojlović-Stojanoski M, Filipović B, Soić-Jurjević B, MilosevićV,SekulićM(2006).Multiple dexamethasone treatment affects morphometric parameters of gonadotrophic cells in adult female rats.Folia Histochem Cytobiol.;44(2):87-92

R52

52

74. мр Мирјана Михаиловић

др Гордана Матић,др Десанка Благојевић

Молекуларни механизми регулације експресије гена за α2-макроглобулин у јетри пацова током развића и акутне повреде

Mihailovic Mirjana V   Poznanovic Goran  Dinic Svetlana  Uskokovic Aleksandra  Grdovic Nevena  Vidakovic Melita  Arambasic Jelena  Grigorov Ilijana  Ivanovic-Matic Svetlana  Martinovic Vesna M  Petrovic Miodrag V  Bogojevic Desanka B (2007): Participation of tumor supressor p53 in the expression of acute-phase protein genes Archives of bioloдical sciences, 59 (3): 33P-34P

R52

75. мр Ивана Цветковић

др Гордана Матић

Утицај неутрализације активности фактора инхибиције миграције макрофага на развој експерименталног аутоимунског дијабетеса CBA мишева

Miljkovic D, Cvetkovic I, Momcilovic M, Maksimovic-Ivanic D, Stosic-Grujicic S, Trajkovic V. Interleukin-17 stimulates inducible nitric oxide synthase-dependent toxicity in mouse beta cells. Cell Mol Life Sci 2005 62:2658-2668.

Р51

51

Статут (део који се односи на докторске студије) - Прилог 8.1.

Члан 76.(1) На Факултету се изводе академске и струковне студије, на основу одобрених, односноакредитованих студијских програма за стицање високог образовања.(2) Академски студијски програм оспособљава студенте за развој и примену научних и стручнихдостигнућа.(3) Струковни студијски програм оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних заукључивање у радни процес.(4) Академске студије организују се и изводе као:1) основне академске студије, које трају три или четири године, и чијим се завршетком стиче од180 до 240 ЕСПБ бодова;2) дипломске академске студије (мастер), које трају једну или две године, и чијим се завршеткомстиче од 60 до 120 ЕСПБ бодова;3) специјалистичке академске студије, које трају најмање годину дана, и чијим се завршеткомстиче најмање 60 ЕСПБ бодова;4) докторске академске студије, које трају најмање три године, и чијим се завршетком стиченајмање 180 ЕСПБ бодова.(5) Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, тако да се њиховим завршетком стиче 300 ЕСПБ бодова.(6) Струковне студије организују се и изводе као:1) основне струковне студије, које трају три године, и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБбодова;2) специјалистичке струковне студије, које трају најмање годину дана, и чијим се завршеткомстиче најмање 60 ЕСПБ бодова.

Члан 84.(1) На докторске студије може се уписати лице које има:1) завршене дипломске академске студије, односно интегрисане студије из члана 76. став 5. овогстатута, са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом од најмање 8 на основнимакадемским и дипломским академским студијама, или2) завршене дипломске академске студије, односно интегрисане студије из члана 76. став 5. овогстатута, са најмање 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове, на начин уређен општимактом Факултета, или3) завршене основне студије студијских група Биологија, Молекуларна биологија и физиологијаи Екологија и заштита животне средине на Биолошком факултету Универзитета у Београду,који су ове студије завршили по наставном плану из 1994. године или касније, или4) академски степен магистра наука, ако не пријави докторску дисертацију, у складу с одредбомчлана 128. Закона о високом образовању, односно, члана 161. став 3. овог статута, или5) статус студента магистарских студија започетих по одредбама Закона о универзитету, или6) завршене специјалистичке академске студије из члана 80. овог статута.(2) Студијским програмом докторских студија утврђују се дипломске академске или струковнестудије, односно, научно подручје из којег је стечен академски степен магистра наука, односно, научно подручје магистарских студија или студијска група основних студија из става 1. овог члана. Студијским програмом докторских студија и посебним актом Факултета ближе се утврђују услови и начин на који се реализује упис лица из тачака 4, 5. и 6. става 1. овог члана.(3) Студијским програмом докторских студија утврђује се под којим условима се на ове студије могу уписати и лица која су основне студије завршила на другим факултетима, по одредбама које су важиле пре ступања на снагу Закона о високом образовању.(4) Општим актом Факултета, односно, Универзитета, могу се предвидети услови под којим се на

52

докторске студије уписују лица која су академски назив из тачака 1. и 2. става 1. овог члана стекли по основу усклађивања свог академског назива стеченог по ранијим прописима , у складу са чланом 127. Закона, односно, чланом 163. овог статута.(5) Бодовна вредност програма или делова програма из тачака 3, 4. и 5. става 1. овог члана, утврђује се на основу општег акта Факултета, односно, Универзитета, у складу са чланом 162. овог статута.(6) Додатни услови за упис на докторске студије су:1) средња оцена на претходним студијама најмање 8,0;2) знање енглеског језика;3) потврда из лабораторије или катедре Факултета, односно, друге институције, у оквиру којих ћерадити експериментални, односно, теренски део докторске дисертације.

53

Правилник институције о оцени докторске дисертације — Извод из Правилника о докторским академским студијама (одлука Наставно-научног већа 430/1) - Прилог 8.2

430/1 – 16. 06. 2008.

П Р А В И Л НИ К

o докторским академским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду

Члан 19.

По завршеној докторској дисертацији ментор обавештава Веће и подноси захтев да се именује Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације.Веће разматра захтев из става 1 и именује комисију за оцену и одбрану докторске дисертације, која има најмање три (3) или пет (5) чланова из реда наставника и истраживача у одговарајућем научном звању, од којих најмање један није у радном односу на Факултету, а најмање један има заснован радни однос на Факултету.Веће ову одлуку доноси у року од 30 (тридесет) дана од дана подношења захтева за оцену и одбрану докторске дисертације

Члан 20.

1) Комисија за оцену и одбрану завршене докторске дисертације подноси извештај са мишљењем о докторској дисертацији у року од 30 (тридесет) дана од дана именовања.2) Извештај Комисије из става 1. овог члана садржи:1. Приказ садржаја докторске дисертације2. Опис постигнутих резултата3. Упоредну анализу резултата кандидата са подацима из литературе4. Објављене и саопштене резултате који чине део докторске дисертације5. Закључак-образложење научног доприноса докторске дисертације6. Својеручни потпис чланова Комисије, са називима установа у којима су запослени.Опис постигнутих резултата, треба да обухвата највише две (2) странице извештаја.Извештај Комисије и докторска дисертација стављају се на увид јавности најмање 10 (десет) дана пре разматрања извештаја на Већу.

Члан 21.

54

На предлог Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације, Веће разматра извештај из члана 20. и доноси одлуку којом се докторска дисертација позитивно или негативно оцењује и именује Комисију за одбрану докторске дисертације.Позитиван извештај са одлуком Већа, доставља се надлежном Већу научних области Универзитета на сагласност.Кандидат може да приступи јавној одбрани докторске дисертације када надлежно Веће научних области Универзитета донесе позитивну одлуку и достави је Факултету.

55

Стандард 9: Наставно особљеЗа реализацију студијског програма докторских студија обезбеђени су наставно особље које има потребну научну способност.Наставници у потпуности задовољавају потребе студијског програма, како у погледу компетенције тако и у смислу оптерећења. У погледу компетенције, наставници су врхунски експерти за ужу научну област из које држе наставу. Сви наставници су доктори наука (што је услов за овакав докторски програм), али треба напоменути да већина има највиша академска и научна звања. Број референци неопходног квалитета из релевантне уже научне области свих наставника знатно премашује прописане захтеве (5 референци са SCI листе). Број наставника је такав да њихово оптерећење у потпуности задовољава прописане услове по „Правилнилнику о условима и начину учешћа научно-истраживачких установа које су у саставу Универзитета у Београду и лица изабраних у научно звање у остваривању дела наставе“. Врста ангажовања регулисана је Уговором о заједничкој реализацији докторског програма.Табела 9.1. Листа наставника ангажованих на реализацији докторских студијаТабела 9.2. Листа наставника укључених у научно-истраживачке и уметничко- истраживачке пројекатеТабела 9.3. Компетентност наставникаТабела 9.4. Листа ментора у протекле три школске годинеТабела 9.5. МенториЕвиденција: Критеријуми за избор наставника-Прилог 9.1Одлука надлежног органа о именовању ментора-Прилог 9.2

56

Табела 9.1. Листа ангажованих наставника студијског програма докторских студија МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Лични подаци Часови активне наставе Радни статус

Maтични бројПрезиме, средње слово,

имеЗвање

Датум избора ЧСП ЧССП ЧДВУ УЧАН

% радног времена у установи

Допунски рад (%), или рад по

уговоруНДВУ

1. 1208953715094 Матић М. Гордана редовни професор 13/07/2004 2.531 7.531 – 7.531 30 – –2. 0707954715074 Ромац П. Станка редовни професор 16/04/2003 0.525 10.859 – 10.859 100 – –3. 0310946710201 Тописировић М. Љубиша редовни професор 04/03/1993 1.510 6.260 1.110 7.370 100 ДА ФАРМА4. 2106955715217 Васиљевић З. Бранка научни саветник 11/05/2005 3.031 3.031 – 3.031 – –5. 2303953715120 Дунђерски С. Јадранка научни саветник 10/05/2006 1.247 1.247 – 1.247 – –6. 2605953715127 Каназир Д. Селма научни саветник 25/02/2003 0.427 1.416 – 1.416 – –7. 1403956715173 Максимовић Р. Весна научни саветник 25/01/2006 0.285 0.285 – 0.285 – –8. 1404954710278 Познановић Ђ. Горан научни саветник 26/12/2000 1.247 1.247 – 1.247 – –9. 1604959715129 Радојковић П. Драгица научни саветник 20/06/2007 1.280 1.280 – 1.280 – –10. 2908959715040 Стевановић Ј. Милена научни саветник 9/21/2000 3.031 3.031 – 3.031 – –11. 502962710188 Гиба С. Златко ванредни професор 26/11/2003 0.285 6.064 3.698 9.762 100 ДА ХФ12. 2606967715088 Недељковић Ж. Надежда ванредни професор 22/12/2006 0.427 7.298 4.000 11.298 100 ДА ХФ, ФФ13. 1810966715362 Раденовић Љ. Лидија ванредни професор 14/07/2006 0,427 7.686 – 7.686 100 – –14. 1906958736315 Радовић Р. Светлана ванредни професор 03/11/2007 2.540 9.768 – 9.768 100 – –15. 2511963773422 Којић О. Милан виши научни сарадник 06/11/2003 1.510 1.510 – 1.510 – –16. 1708960766012 Павловић Т. Соња виши научни сарадник 10/10/2007 1.083 1.083 – 1.083 – –17. 2806968730020 Танић Т. Никола виши научни сарадник 13/02/2008 0.854 1.133 – 1.133 – –18. 3011968720026 Брајушковић Н. Горан доцент 11/05/2007 0.427 7.524 3.000 10.524 100 ДА ХФ19. 1203963710048 Ђурашевић Ф. Синиша доцент 28/09/2005 0.624 9.964 – 9.964 100 – –20. 1805962715054 Јаношевић А. Душица доцент 24/12/2004 0.285 5.643 – 5.643 100 – –21. 2105974715078 Лозо М. Јелена доцент 24/04/2009 1.510 8.385 – 8.385 100 – –22. 1503976785059 Сабовљевић Д. Анета доцент 29/03/2008 0.624 8.556 0.500 9.056 100 ДА ХФ

23. 1901972225011Савић-Павићевић Љ. Душанка

доцент 23/03/2005 0.525 10.063 1.000 11.063 100 ДА ХФ

24. 0603959710143 Фира А. Ђорђе доцент 24/12/2004 1.510 7.635 – 7.635 100 – –25. 0812967795016 Којић В. Снежана научни сарадник 20/09/2003 0.427 0.427 – 0.427 – –26. 1801971715347 Морић Р. Ивана научни сарадник 10/10/2007 1.247 1.247 – 1.247 – –Укупно часова активне наставе коју држе наставници=28.99Укупно наставника са пуним радним временом у установи који изводе наставу на студијском програму =13

57

Табела 9.2 Листа наставника укључених у научноистраживачке и уметничкоистраживачке пројекте

Р.Б Име и презиме Врста пројектаПројекти министарства

М Д/ВД/Ф Д/И Д/Р Д/С

1. Александар Калаузи 2. Александар Ћетковић 3. Александар Хегедиш 4. Александра Кораћ 5. Алексеј Тарасјев 6. Ана Ивановић 7. Ана Симоновић 8. Ангелина Суботић 9. Анета Сабовљевић 10. Бато Кораћ 11. Биљана Божић 12. Биљана Стојковић 13. Божидар Ћурчић 14. Бранимир Петковић 15. Бранка Васиљевић 16. Бранка Вуковић-Гачић 17. Бранка Стевановић 18. Бранка Туцић 19. Бранко Караџић 20. Бригита Петров 21. Веле Тешевић 22. Вера Николић 23. Весна Коко 24. Весна Максимовић 25. Владимир Кекић 26. Владимир Стевановић 27. Владимир Томић 28. Владимир Трајковић 29. Вук Максимовић30. Горан Брајушковић 31. Горан Познановић 32. Гордана Јовчић 33. Гордана Лепосавић 34. Гордана Матић 35. Гордана Субаков-Симић 36. Гордана Цвијић 37. Данијела Максимовић-Иванић 38. Дмитар Лакушић 39. Драган Катарановски 40. Драгана Вучевић 41. Драгана Цветковић 42. Драгица Радојковић 43. Драгољуб Грубишић 44. Душанка Савић-Павићевић 45. Душица Јаношевић 46. Ђорђе Миљковић 47. Ђорђе Фира 48. Жељко Томановић 49. Звонко Магић 50. Златко Гиба 51. Зорица Свирчев 52. Ивана Драгићевић

58

53. Ивана Живић 54. Ивана Момчиловић 55. Ивана Морић 56. Ивана Стојановић 57. Ивана Страхинић 58. Ивица Радовић 59. Јадранка Дунђерски 60. Јасмина Крпо-Ћетковић 61. Јасмина Шинжар-Секулић 62. Јасна Шапоњић-Миленковић 63. Јелена Благојевић 64. Јелена Вукојевић 65. Јелена Ђорђевић 66. Јелена Кнежевић-Вукчевић 67. Јелена Лозо 68. Јелена Милашин 69. Јелица Лазаревић 70. Лидија Раденовић 71. Лука Лучић 72. Љиљана Димитријевић 73. Љиљана Софронић-Милосављевић 74. Љиљана Томовић 75. Љубиша Станисављевић 76. Љубиша Тописировић 77. М.Јелка Црнобрња 78. Маја Чакић-Милошевић 79. Марија Гућ-Шћекић 80. Марина Соковић 81. Марина Стаменковић-Радак 82. Марко Анђелковић 83. Марко Сабовљевић 84. Милан Вељић 85. Милан Којић 86. Миле Ивановић 87. Милена Катарановски 88. Милена Стевановић 89. Милица Љаљевић-Грбић 90. Милоје Брајковић 91. Милош Бељански 92. Милош Калезић 93. Миодраг Чолић 94. Мирјана Стајић 95. Мирјана Стојиљковић 96. Мирко Томић 97. Мирко Цвијан 98. Мирослав Николић 99. Мирослава Јанковић 100. Младен Вујошевић 101. Надежда Недељковић 102. Никола Танић 103. Никола Туцић 104. Павле Анђус 105. Пеђа Јанаћковић 106. Петар Марин 107. Предраг Симоновић 108. Рада Матић 109. Рајко Димитријевић 110. Ратко Радојичић 111. Сабера Руждијић

59

112. Сања Пековић 113. Саша Маринковић 114. Саша Марић 115. Светлана Радовић 116. Селма Каназир 117. Силвана Петровић 118. Синиша Ђурашевић 119. Славиша Станковић 120. Слободан Јовановић 121. Слободан Макаров 122. Снежана Будимир 123. Снежана Којић 124. Соња Дулетић-Лаушевић 125. Соња Павловић 126. Софија Павковић-Лучић 127. Срећко Ћурчић 128. Станка Ромац 129. Тихомир Илић

60

Табела. 9.3. Компетентност наставника

НАПОМЕНА: Компетентност наставника дата је као посебан текстуални фајл (Књига наставника и ментора) према листи наставника из Табеле 9.1.

61

Табела 9.4 Листа ментора у протекле три школске године

Р.Б. Име и презиме Назив установе у којој је запослен са пуним радним временом1. Thomas Rausch Heidelberg Institute for Plant Sciences, Heidelberg, Germany2. Александра Кораћ Биолошки факултет, Универзитет у Београду

3.Биљана Спремо-Потпаревић

Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду

4. Богомир Дмитријевић Институт за нуклеарне науке Винча, Универзитет у Београду5. Божидар Ћурчић Биолошки факултет, Универзитет у Београду6. Бранка Вуковић-Гачић Биолошки факултет, Универзитет у Београду7. Бранка Стевановић Биолошки факултет, Универзитет у Београду8. Бригита Петров Биолошки факултет, Универзитет у Београду9. Вера Николић Биолошки факултет, Универзитет у Београду10. Владимир Кекић Биолошки факултет, Универзитет у Београду11. Владимир Стевановић Биолошки факултет, Универзитет у Београду12. Владимир Трајковић Медицински факултет, Универзитет у Београду13. Вукосава Давидовић Биолошки факултет, Универзитет у Београду

14. Георг ЏукићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

15. Горан ПознановићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

16. Гордана Јоксић Институт за нуклеарне науке Винча, Универзитет у Београду

17. Гордана МатићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

18. Десанка БогојевићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

19. Драган Алавантић Институт за нуклеарне науке Винча, Универзитет у Београду

20. Драгана СтефановићИнститут за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду

21. Драгољуб ГрубишићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

22. Ђорђе МиљковићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

23. Ђорђе Фира Биолошки факултет, Универзитет у Београду24. Ђурђица Јововић Институ за медицинска истраживања, Београд25. Жељко Вучинић Центар за мултидисциплинарне студије, Београд26. Звонко Магић Војно-медицинаска академија Београд 27. Златко Гиба Биолошки факултет, Универзитет у Београду

28. Златко ПролићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

29. Зоран Марковић Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду30. Иван Зградић Институт Руђер Бошковић, Загреб, Хрватска31. Ивица Радовић Биолошки факултет, Универзитет у Београду32. Јелена Вукојевић Биолошки факултет, Универзитет у Београду33. Јелена Кнежевић-Вукчевић Биолошки факултет, Универзитет у Београду34. Јелена Милашин Стоматолошки факултет, Универзитет у Београду35. Лидија Раденовић Биолошки факултет, Универзитет у Београду36. Љубиша Тописировић Биолошки факултет, Универзитет у Београду37. Марија Радојчић Институт за нуклеарне науке Винча, Универзитет у Београду38. Марија Гућ-Шћекић Институт за мајку и дете “Вукан Чупић”, Београд39. Марина Стаменковић Радак Биолошки факултет, Универзитет у Београду40. Марко Анђелковић Биолошки факултет, Универзитет у Београду

41. Милан КојићИнститут за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду

42. Миле Ивановић Институт ѕа ратарство и повртарство, Нови Сад43. Милоје Брајковић Биолошки факултет, Универзитет у Београду44. Милош Калезић Биолошки факултет, Универзитет у Београду45. Мирјана Стојиљковић Биолошки факултет, Универзитет у Београду46. Мирко Цвијан Биолошки факултет, Универзитет у Београду

62

47. Нада Шербан Биолошки факултет, Универзитет у Београду

48.Надежда Милошевић-Јовчић

Институт за медицинска истраживања, Београд

49. Надежда Недељковић Биолошки факултет, Универзитет у Београду50. Недељко Трнавац Филозофски факултет, Универзитет у Београду51. Никола Туцић Биолошки факултет, Универзитет у Београду52. Олгица Ђурковић-Ђаковић Институт за медицинска истраживања, Београд53. Павле Анђус Биолошки факултет, Универзитет у Београду54. Петар Марин Биолошки факултет, Универзитет у Београду55. Предраг Симоновић Биолошки факултет, Универзитет у Београду56. Радомир Коњевић Биолошки факултет, Универзитет у Београду57. Рајко Димитријевић Биолошки факултет, Универзитет у Београду58. Ратко Радојичић Биолошки факултет, Универзитет у Београду

59. Светлана Ивановић-МатићИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

60. Светлана Радовић Биолошки факултет, Универзитет у Београду61. Слободан Милосављевић Хемијски факултет, Универзитет у Београду62. Слободан Регнер Завод за заштиту природе, Београд

63. Снежана БудимирИнститут за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду

64. Соња Дулетић-Лаушевић Биолошки факултет, Универзитет у Београду65. Соња Вељовић-Јовановић Центар за мултидисциплинарне студије, Београд66. Станка Ромац Биолошки факултет, Универзитет у Београду

63

Табела. 9.5 Ментори

НАПОМЕНА: Компетентност ментора дата је као посебан текстуални фајл (Књига наставника и ментора) према листи ментора из Табеле 9.4.

64

Правилник о избору наставника –Прилог 9.1 (ако је затражена акредитација само студијског програма)

НАПОМЕНА: Сав материјал о избору наставника дат је у материјалу за акредитацију Факултета.

65

Одлука надлежног органа о именовању ментора — Извод из Правилника о докторским академским студијама (одлука Наставно-научног већа 430/1- Прилог 9.2

430/1 – 16. 06. 2008.

П Р А В И Л НИ К

o докторским академским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду

Члан 15.

Комисија за оцену испуњености услова кандидата и научне заснованости теме докторске дисертације подноси извештај у року од 45 (четрдесетпет) дана од дана именовања.Извештај из става 1 садржи:1. Биографију кандидата2. Библиографију кандидата3. Образложење теме докторске дисертације: наслов докторске дисертације, полазне основе, предмет научног истраживања; научни циљ докторске дисертације, методологија научног истраживања, литературу.4. Закључак и предлог комисије5. Својеручни потписи чланова Комисије, са називнма установа у којима су запослени.6. У прилогу се доставља и предлог ментора.

Образложење теме докторске дисертације треба да обухвата највише две (2) странице извештаја.Извештај се доставља у папирној и електронској верзији.Извештај разматра Веће факултета.

Члан 16.

На основу извештаја Комисије из члана 15, Веће доноси одлуку о:- испуњености услова кандидата и научној заснованости предложене теме докторске дисертације и позитивну одлуку доставља на сагласност Већу научних области природних наука Универзитета.- именовању ментора.

66

Књига наставника ангажованих на програму докторских студија МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА- Прилог 9.3

НАПОМЕНА: Књига наставника дата је као посебан електронски фајл чији се линкови налазе у табели испод.

КЊИГА НАСТАВНИКАР. б. Презиме, средње слово, име наставника Звање

1. Матић М. Гордана редовни професор2. Ромац П. Станка редовни професор3. Тописировић М. Љубиша редовни професор4. Васиљевић З. Бранка научни саветник5. Дунђерски С. Јадранка научни саветник6. Каназир Д. Селма научни саветник7. Максимовић Р. Весна научни саветник8. Познановић Ђ. Горан научни саветник9. Радојковић П. Драгица научни саветник10. Стевановић Ј. Милена научни саветник11. Гиба С. Златко ванредни професор12. Недељковић Ж. Надежда ванредни професор13. Раденовић Љ. Лидија ванредни професор14. Радовић Р. Светлана ванредни професор15. Којић О. Милан виши научни сарадник16. Павловић Т. Соња виши научни сарадник17. Танић Т. Никола виши научни сарадник18. Брајушковић Н. Горан доцент19. Ђурашевић Ф. Синиша доцент20. Јаношевић А. Душица доцент21. Лозо М. Јелена доцент22. Сабовљевић Д. Анета доцент23. Савић-Павићевић Љ. Душанка доцент24. Фира А. Ђорђе доцент25. Којић В. Снежана научни сарадник26. Морић Р. Ивана научни сарадник

67

Књига наставника ангажованих на програму докторских студија МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА који могу да буду ментори- Прилог 9.4

НАПОМЕНА: Књига ментора дата је као посебан електронски фајл чији се линкови налазе у табели испод.

КЊИГА МЕНТОРАР. б. Презиме, средње слово, име наставника Звање

1. Матић М. Гордана редовни професор2. Ромац П. Станка редовни професор3. Тописировић М. Љубиша редовни професор4. Радовић Р. Светлана ванредни професор5. Брајушковић Н. Горан доцент6. Лозо М. Јелена доцент7. Савић-Павићевић Љ. Душанка доцент8. Фира А. Ђорђе доцент

68

Стандард 10: Организациона и материјална средстваЗа извођење студијског програма обезбеђују се одговарајући људски, просторни, техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси који су примерени карактеру докторског студијског програма и броју студената који се уписује. За извођење наставе на докторском студијском програму Молекуларна биологија ангажован је неопходан број наставника. Биолошки факултет располаже одговарајућим бројем савремених и добро опремљених лабораторија, уређеним слушаоницама за праћење предавања, библиотеком снабдевеном књигама, уџбеницима, приручницима и научним часописима, рачунарском лабораторијом, итд. У обезбеђивању материјалних средстава за израду докторске тезе учествоваће научни пројекти који се финансирају од стране Министарства науке Републике Србије.Уговором о заједничкој реализацији докторског програма, Биолошки факултет и институти удружују организациона и материјална средства примерена савременом и елитном програму.Табела 10.1. Листа опреме која се користи у научноистраживачком радуТабела 10.2. Простор за извођење наставе на докторским, студијама и одговарајући лабораторијски простор неопходан за експериментални радЕвиденција: План и буџет предвиђен за реализацију научноистраживачког рада-Прилог 10.1 Уговори о сарадњи са са другим високошколским установама и акредитованим институтима и међународним организацијама- Прилог 10.2 , Прилог о доступним базама података и библиотечким ресурсима-Прилог 10.3

69

Табела 10.1. Листа опреме која се користи у научноистраживачком раду

Назив опреме Тип Намена

1. Axio Imager M1 микроскопкапитална

опремаистраживачки светлосни микроскоп

2.Agilent Technologies UV-Vis 8453

спектрофотометаркапитална

опремаспектрофотометар

3.Електрофизиолошки систем за

“Patch-clamp“капитална

опремамикроелектрофизиолошки (patch-clamp) систем

4.OMEGA OMB-CHARTSCAN-

1400капитална

опремаснимач температуре

5. SteREO Discovery SV 8капитална

опремастереомикроскоп

6. ULTRACAT UCT6капитална

опремаултрамикротом са пратећом опремом

7. (Cryostat CM 1850)капитална

опремакриостат /криотом

8. PP SYSTEMS, U.S.A.капитална

опремамодул за одређивање флуоресценце хлорофила

9.Систем AnalysSIS TEM Мega

View IIIкапитална

опремаМega View III дигитални систем за анализу слике

на електронском микроскопу

10.

Електрофоретски систем; ПЦР Gold 96 WELL систем;

Биофотометар УВ; дензитометар; Инкубатор

капитална опрема

електрофоретски систем са дензитометром

11.Comet Assay IV Image Analysis

Systemкапитална

опрема

Софтвер за Windows;

Spreadsheet Generator Macro за Еxcel, CCD камера са адаптерима

12. BIOQUEST UV/Visкапитална

опремаСпектрофотометар

13.Sorwall Super T21, Kendro

Laboratory Productsкапитална

опремаЦентрифуга

14. ABI 3130 Genetic Analyzerкапитална

опремааутоматски ДНК секвенатор

15. PCR машина (5) научна опрема PCR16. система за електрофорезу (4) научна опрема електрофореза17. Ламинарна комора (Искра тип М) научна опрема систем ѕа ћелијску културу

18.Агрегати:Aqua tech IG 200/1,Aqua

tech Honda EL63IIGI GX270, Suzuki Bosch 2400

научна опрема водени агрегати

19. LTA хладна комора научна опрема Комора за хлађење

20.Уређаји за анализу воде: 2D30-101B20, WTW и Multi 340i/SET,

WTWнаучна опрема Анализатор воде

21.Аутоматски СО2 Инкубатор

(NAPCO)научна опрема Опрема за ћелијску културу

22.Waldner MO6, N-TA 1206X900-

900научна опрема Дигестор

23.ласерски сканирајући конфокални

микроскоп (LSM 510 Carl Zeiss Gmbh)

капитална опрема

Ласерски микроскоп

24.Електронски микроскоп Philips

CM12капитална

опремаЕлектронски микроскоп

70

25. Флуоресцентни микроскоп DMLS научна опрема Микроскоп

26.

Светлосни микроскоп Leica DMLS sa Canon дигиталном

камером и системом ѕа обраду и анализу слике

научна опремаМикроскоп

27.Стереомикроскоп Leica MZ 7.5 са

дигиталном камеромнаучна опрема микроскоп

28. Хладна комора Siemens научна опрема Комора за хлађење29. Термостат MEMMERT научна опрема Опрема за ћелијску културу

30.Ламинарна комора AURA MINI

EHRETнаучна опрема Опрема за ћелијску културу

31. Микроцентрифуга 22R HETTICH научна опрема микроцентрифуга

32.Термостат-инкубатор BD 115,

WTB BINDERнаучна опрема Опрема за ћелијску културу

33.Стерео микроскоп 2000 C STEMI

Carl Yeissнаучна опрема Стерео микроскоп

Капитална опрема по основу уговора о заједничкој реализацији докторског програма – Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” (ИБИСС)

34.четворокапиларни секвенатор - ABI Prism 3130 Genetic Analyzer

капитална опрема

*Уговор ИБИССаутоматски ДНК секвенатор

35.

Nicolet Evolution 600 - Double Beam Scannning UV-Visible

Spectrophotometer- спектрофотометар, PC control

with VISION pro software

капитална опрема

*Уговор ИБИССUV-спектрофотометар

36.Multiscan Spectrum UV-VIS

microplate and cuvette Spectrophotometer

капитална опрема

*Уговор ИБИССВишеканални спректрофотометар

37.Molecular Imager® Gel Doc™ XR

System- са системом за електрофорезу

капитална опрема

*Уговор ИБИСССистем за визуализацију гелова

38.препаративну ултрацентрифугу -

OptimaTM L-100XP

капитална опрема

*Уговор ИБИССпрепаративну ултрацентрифугу

39.лиофилизатор- Freeze dryer

GАММА 1-16 LCS; ICP – OES SPECTRO GENESIS

капитална опрема

*Уговор ИБИССлиофилизатор

40.

истраживачки моторизовани микроскоп Axiovert са системом

за „optical section and 3D reconstruction’’ флуоресцентних

препарата

капитална опрема

*Уговор ИБИСС

Програм за стереолошку анализу слике на флуоресцентном микроскопу

41.newCAST софтверски ситем и истраживачки Olimpus BH51

микроскоп

капитална опрема

*Уговор ИБИСС

Програм за стереолошку анализу слике на светлосном микроскопу

Капитална опрема по основу уговора о заједничкој реализацији докторског програма – Институт за молекуларну генетику и генетички инжењеринг (ИМГГИ)

42. ABI Prism 7500 Real-Time PCRкапитална

опрема*Уговор ИМГГИ

Real-Time PCR

43. ABI PRISM 3130 Genetic Analyzerкапитална

опрема*Уговор ИМГГИ

секвенатор

44. PCR машине капитална PCR машине

71

опрема*Уговор ИМГГИ

45.Olyimpus fluorescent BX51 за

FISH анализу

капитална опрема

*Уговор ИМГГИ

Микроскоп за FISH анализу

46.Gel-Doc систем капитална

опрема*Уговор ИМГГИ

Анализа гелова

47.HPLC капитална

опрема*Уговор ИМГГИ

Хемијска анализа узорака методом хроматографије

48.Фазно-контрастни микроскоп капитална

опрема*Уговор ИМГГИ

Микроскоп

49.PerkinElmer Cyclone storage

phosphor system

капитална опрема

*Уговор ИМГГИ

Фосфо-имиџер, систем за анализу гелова

72

Табела 10.2 Простор за извођење наставе на докторским, студијама и одговарајући лабораторијски простор неопходан за експериментални рад

Укупна бруто површина у установи м2

Р.б. ПросторијаБрој

местаПовршина

м2Навести адресу на којој се

налази просторијаознака

1. Амфитеатри – – – –

2. Слушаонице

1. ИФБ Б 50 74.99 Студентски Трг 32. ИФБ 70 60 101.46 Студентски Трг 3

3. ИЗОО МС 50 118.75 Студентски Трг 34. ИЗОО ВС 80 161.52 Студентски Трг 3

5. ИБББ 30 49.9 Таковска 436. ФФ 30 62.60 Душанова 13

3. Учионице1. ИЗОО ОВ 12 39.29 Студентски Трг 32. ИЗОО АК 8 39.91 Студентски Трг 3

4. Вежбаонице1. ИФБ 62 36 54.15 Студентски Трг 32. ИФБ 63 24 41.18 Студентски Трг 3

3. ИФБ 63/1 6 36.04 Студентски Трг 3

5.Компјутерске лабораторије

1. ИЗОО 30 87.75 Студентски Трг 32. ИФБ 68 8 32.44 Студентски Трг 3

6. Лабораторије

1. ИФБ 69 8 31.52 Студентски Трг 32. ИФБ ПЦР 15 65.16 Студентски Трг 3

3. ИЗОО ЦИТ 2 6.22 Студентски Трг 34. ИЗОО ЦИТ 2 6.43 Студентски Трг 35. ИЗОО ГЕН 4 10.74 Студентски Трг 36. ИЗОО ВЕР 5 10.92 Студентски Трг 37. ИЗОО ЕКО 4 10.08 Студентски Трг 38. ИБББ МИ 8 60.60 Студентски Трг 16

9. ИБББ ХЕРБ 8 21.50 Таковска 4310. ИБББ ЕГБ 5 10.56 Таковска 43

11. ИБББ ТАКС 8 27.50 Таковска 4312. ИБББ ФИТО 8 27.50 Таковска 4313. ИБББ АМЛ 8 30.00 Таковска 4314. ИБББ ХЕРБ 15 45.02 Таковска 43

7.Лабораторије за рад наставног

особља

1. ИФБ ПЦР 4 22.64 Студентски Трг 32. ИФБ ПЦР 5 31.52 Студентски Трг 33. ИФБ ЦЛМ 2 11.52 Студентски Трг 34. ИФБ КУФЕ 6 21.66 Студентски Трг 35. ИЗОО ЕМ 2 8.65 Студентски Трг 3

6. ИЗОО ЦИТ 2 6.50 Студентски Трг 37. ИБББ АМЛ 1 8.70 Таковска 438. ИБББ АМЛ 1 19.30 Таковска 43

8. Радионице

1. ИФБ Перионица

6.19 Студентски Трг 3

2. ИФБ Виваријум

30.43 Студентски Трг 3

9. Библиотеке 1. ИБББ 20 54.3 Таковска 4310. Читаонице 1. ИБББ 12 33 Таковска 43

Укупно за извођење наставе 579 1518.14

73

Уговори о сарадњи са са другим високошколским установама и акредитованим

институтима и међународним организацијама- Прилог 10.2

Споразум са Институтом за биолошка истраживања ”Синиша Станковић”

Уговор са Институтом за биолошка истраживања ”Синиша Станковић”

Споразум са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

Уговор са Институтом Винча

Уговор са Националним парком ”Тара”

74

Прилог о доступним базама података и библиотечким ресурсима-Прилог 10.3

Студентима докторских студија доступни су следећи ресурси података: Све индексне базе података и електронски сервиси специфични за област доступне путем

Кобсон система (Scopus, SciFinder, MedLine, PubMednet…), заједно са свим електронски доступним часописима.

SWISS –PROT база података http://www.biotehnologija.net/prilog%202.html, EMBL, Genbank...

Blueprint Inicijativa (www.blueprint.org) биолошке базе података, биоинформатички софтверски алати као нпр. BIND, SeqHound и

Distributed Folding. GenBank, RefSeq и SwissProt (секвенце), 3-D структуре, precomputed protein neiдhbours,

redundancies and conserved domain analyses приступ таксономијама и GO линковима

Р.Б. број1. Књиге на српском језику 23702. Књиге на страним језицима 103793. Књиге на језицима националних мањина 6

Укупно 127554. Монографије на српском језику 2135. Монографије на страним језицима 1936. Монографије на језицима националних мањина 6

Укупно 4127. Часописи на српском језику 1588. Часописи на страним језицима 9699. Часописи на језицима националних мањина 239

Укупно 136610. Уџбеници на српском језику 19311. Уџбеници на страним језицима 286612. Уџбеници на језицима националних мањина 1

Укупно 3060Укупно библиотечких јединица 17643

75

Стандард 11: Контрола квалитета Контрола квалитета студијског програма спроводи се редовно и систематично путем самовредновања и спољашњом провером квалитета.ОписНа основу “Правилника о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа”, “Правилника о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета високошколских установа” и “Правилника о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа” («Службени гласник РС» број 106/06), Биолошки факултет Универзитета из Београда усвојио је Јавно публиковани акт о политици обезбеђења квалитета факултета (одлука Савета факултета 527/1) и Правилник о обезбеђењу квалитета факултета (одлука Наставно-научног већа факултета 432/1), којима се дефинишу сви релевантни елементи система обезбеђења квалитета факултета, укључујући ту и састав и делокруг рада Комисије за контролу квалитета (извод из Статута факултета), као и спровођење поступка самовредновања и оцењивања квалитета (унутрашње контроле) факултета.Табела 11. 1. Листа чланова комисије за контролу квалитета .Евиденција: Извештај о резултатима самовредновања студијског програма – Прилог 11.1, Јавно публикован документ –Политика обезбеђења квалитета- Прилог 11.2 ,Правилник о уџбеницима-Прилог 11.3 Извод из Статута установе којим регулише оснивање и делокруг рада комисије за квалитет – Прилог 11.4( ови прилози су исти као прилози који се дају у документацији за акредитацију установе, уз програм се прилажу само у електронској верзији)

76

Табела 11.1 Листа чланова комисије за квалитет

Р.Б. Презиме, средње слово, име звање1. Стаменковић-Радак Марина, председник ванредни професор2. Станковић Славиша, члан доцент3. Ђурашевић Синиша, члан доцент4. Каран Тамара, члан асистент5. Џамић Ана, члан асистент6. Јаснић Небојша, члан асистент-приправник7. Ковачевић Јасна, члан стручни сарадник8. Драганић Веселин, члан студент-продекан9. Раичевић Немања, члан студент

77

Извештај о резултатима самовредновања студијског програма – Прилог 11.1.

Квалитет студијског програма обезбеђује се кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, радног оптерећења студената, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих организација из окружења.У том смислу Биолошки факултет Универзитета из Београда редовно и систематски проверава и по потреби изнова одређује циљеве студијског програма и њихову усклађеност са основним задацима и циљевима високошколске установе, структуру и садржај студијског програма у погледу односа опште-академских, научно-стручних и стручно-апликативних дисциплина, радно оптерећење студената мерено ЕСПБ, као и исходе и стручност које студенти добијају када заврше студије и могућности њиховог запошљавања и даљег школовања.Овај процес се спроводи кроз унутрашњу контролу квалитета факултета најмање једном током три школске године, а њиме руководи Комисија за контролу квалитета. Сви поступци унутрашње контроле факултета дефинисани су Правилником о обезбеђењу квалитета факултета.Посебан део самовредновања студијског програма има мишљење студената о наставном процесу у целини, дефинисано Правилником о студентском вредновању студирања, наставе и управљања факултета (одлука Наставно-научног већа факултета 363/3), чији су одговарајући елементи у потпуности усаглашени са Правилником о студентском вредновању педагошког рада наставника Београдског универзитета. Студентско вредновање спроводи се на годишњем нивоу кроз одговарајући упитник (анкету), а овако добијене резулте у форми извештаја Наставно-научно веће факултета усваја на крају сваке школске године и по потреби доставља Универзитету.Све наведене активности су на факултету отпочеле током школске 2007/08. године, а неки њихови елементи, попут праћења пролазности студената, већ чине интегрални део акредитације свих студијских програма. У том смислу све остале анализе и пратећи извештаји биће урађени и усвојени у роковима дефинисаним поменутим Правилницима факултета.

78